MenCi TaCmer J-CoC

TAJNA UENJA
SVIH EPOHA
TncikCojjecCijski jrregCecC masonske,
Ciermetike, kakaCistike i
rozenkrojcerske simBoCike fiCozofije

METAPHYSICA

Biblioteka

M enCi T . 3~CoC

TAJNA UENJA
SVIH EPOHA
'EncikCojdeijski pregCecC masonske,
kerm etike, kakaCistike i
rozenkrojcerske simkoCike fiCozofije
u oCfCiku interpretacije tajnifi uenja
sacCranifi u rituafvma, aCegorijama i
m isterijam a svifi epoka
Prevod, napomene i komentari:
M a rio L a m p i

Urednik:
Aleksandar Dramianin

M E T A P H Y S IC A
Beograd
2011

Naslov originala:
THE SECRET TEACHINGS OF ALL AGES
A n E n c v c l o f e d ic O u t l in e o e M a s o n ic , H e r m e t ic , Q a b b a l is t ic
and R o s ic r u c ia n S y m b o l ic a l P h il o s o p h v

Being an Interpretation o f the Secret Teachings concealed vvithin

the Rituals, Allegories, and Mysteries of all Ages
By
Manly Palmer Hall

Ova knjiga objavljena je zahvaljujui dobroti

T

aiiira

asanovia

SAN FRANCISCO
PRINTED FOR MANLY P. HALL BY H.S. CROCKER
COMPANY, INCORPORATED 1928

Copyright 2011. za srpsko jeziko podruje

Metaphysica, Beograd

C u i T O R D f l , Cl VLS M U N D I .

Ova knjiga posveena je razumnoj dui sveta.

redg o vo r srpskom izdanju

TA JNA U E N JA SV IH EPO H A
- D E L O K O JE T R E B A UVATI

N ap isan e su b ro jn e k n jig e sa k o m en tarim a o tajnim sistem im a

filo zo fije d rev n o g sveta, ali su b ez v rem e n e istine o iv o tu m n ogih
najveih m islilaca obino bile o g m u te otrcanim ruhom . O vaj rad je
po k u aj da se napravi k n jig a d o sto jn a tih v izio n ara i m u d raca; njiho v e m isli in e su p tan cu o v ih stran ica .

Ovim reima Menli Hol zapoinje predgovor prvom izdanju svoje

knjige Tajna uenja svih epoha, a retki su dananji itaoci koji mogu i da naslute odlunost i hrabrost koji se kriju iza tih rei, kao i
revolucionamost u pristupu izuavanju obraene materije, koje one
podrazumevaju.
U prolom veku - veku materijalizma, racionalizma, industrijalizacije i utilitarizma, religija i mistika su, najblae reeno, bili nezahvalan teren za bilo kakvo ozbiljno istraivanje. Naravno, prouavanje
mitova, religije i simbola bilo je mogue, ali je svaka mogunost da
se ideje koje su u njima sadrane prihvate kao istinite bila nezamisliva. Cak je i Zlatna grana, jedna od najuticajnijih studija simbolizma religije i tradicije koju je iznedrio XX vek, omalovaila znaenje
svoje tematike. Frejzer na jednom mestu pie:
U k ratk o , m ag ija je ne sam o p o g rean sistem p o n aan ja, n eg o i
p ogrean sistem prirodnog zakona; on a je i besp lo d n a vetina i lan a n au k a . '
1

D em s D ord Frejzer, Z latna grana, prevod Z ivojin V. Sim i, Ivanievi , Beograd, 2003, str. 27.

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Upravo u toj atmosferi, mladi investicioni bankar po imenu Menli Palmer Hol pravi upeatljivo odstupanje od tradicionalnog stava
naunih krugova svoga vremena. Godine 1928, neposredno pred veliku ekonomsku krizu, tek navrivi 27 godina ivota, Hol je, u vlastitom aranmanu, objavio jedno od najpotovanijih i najtemeljnijih
dela koje je ikada na jednom mestu katalogizovalo ezoterijsku mudrost antike: Tajna uenja svih epoha. Holova Tajna uenja postala su
jedinstven kodeks drevnih okultnih i ezoterijskih tradicija sveta. Stotine odrednica objedinjenih u toj knjizi osvetlilo je neke od najfascinantnijih, najuih aspekata mita, religije i filozofije. I anas, blizu
deveeset godina nakon prvog izdanja, materijal koji ta knjiga obrauje jo uvek je zadivljujui: drevne misterije i njihove inicijacije,
Pitagorina matematika, alhemijske formule, hermetika doktrina, kabalizam, geometrija drevnog Egipta, mitovi amerikih Indijanaca, upotreba kriptograma, analiza Tarota, rozenkrojcerski simboli, poreklo
masonerije, ezoterizam u ekspirovim dramama, mistino hrianstvo - samo su neke od Holovih tema.
Kako bi naglasio razliku izmeu svog pristupa i preovlaujueg
raspoloenja, Hol je, ve pri poetku knjige, citirao svog filozofskog
junaka, Frensisa Bekona:
M alo filo zo fije o v ek o v um u sm erav a ka ateizm u , a k ad a se u
filozofiju p o to n e d u b o k o , ov ek o v um dolazi do re lig ije .

Hol, rodom Kanaanin, vei deo svog zrelog doba iveo je i radio u Los Anelesu, a rad na Tajnim uenjima, koji je podrazumevao brojna putovanja u mnoge velike kultume centre u Evropi, Aziji
i Egiptu, najveim delom je obavio u vodeim svetskim kultumim i
obrazovnim citadelama - Britanskom muzeju u Londonu, svom omiljenom mestu za istraivaki rad, i itaonici Njujorke javne biblioteke (New York Public Library), gde je sedeo okruen knjigama o
mitologiji i simbolima. Poput srednjovekovnog monaha, mladi Hol
se detaljno, gotovo natoveanski, udubio u vie stotina velikih dela
antike, izvlaei njihovo ezoterijsko znanje i ugraujui ga u svoju
knjigu. Obim njene bibliografije je izvanredan: obuhvata gotovo
8

Predgovor srpskorn izdanju

1.000 odrednica u rasponu od glavnih dela Platona, Aristotela i Avgustina, preko prevoda gnostike, nikejske i hermetike literature, zatim spisa Paracelzusa, Ptolomeja, Bekona, Bazila Valentina i Komelija Agripe, do raznovrsnih dela o drevnim ezoterijskim filozofijama
- religijskim, mitskim ili metafizikim - koje su se izrazile kroz simbole ili ceremonije.
Prilikom stvaranja svog izvetaja o drevnim misterijama, Hol je,
takoe, pomno odabirao i ilustracije - u knjizi ih je vie od dve stotine - koje pojanjavaju znaenja i ideje ugraene u ovekove najstarije simbole i predstave. Ostvario je i tesnu saradnju sa slikarem
J. Augustom Knapom, koji je stvorio dodatne 54 slike u boji, hrabro
oivljavajui prizore iz prolosti o kojima moemo samo da nagaamo na osnovu spoljanjeg dometa naeg izuavanja.

itaoci koji danas prvi put otkrivaju Tajna uenja svih epoha susree se sa knjigom koja se verovatno razlikuje od bilo ega to su
do sada videli. Ono to Tajna uenja izdvaja je sledee: to je moda
jedini kompendijum te vrste u poslednjih nekoliko stotina godina,
koji svet mitova i simbola prihvata pod njihovim vlastitim uslovima.
Knjige poput Zlatne grane gledaju na drevnu prolost kao to se posmatraju eksponati u muzeju - interesantno je i vredno prouavanja,
ak znaajno, ali nikada se o tome to itamo u drevnim analima, to
pronalazimo u njihovom apatu o delovanju univerzuma i ovekovom mestu u njemu, ne razmilja kao o neemu to moe biti istinito za nas, danas. itamo Tukidida i oduevljavamo se oratorskim
darom Helena, njihovom strategijom, istoriografijom i dramom dogaaja koji su obeleili antiki svet. Pa ipak, tako lako, poput povetarca, preleemo preko onih odlomaka u kojima se govori o tome
kako je veliki dravmk otputovao u Delfe da konsultuje proroite.
Savremeni itaoci retko naine stanku da primete takve dogaaje nisu ni ohrabreni da to uine - poto se na takve epizode gleda samo kao na interludije izmeu istinskih poruka dela. Za Menlija Hola,
meutim, nema takvih povremenih zaobilaznica. Dovoljno je proitati njegovo majstorko poglavlje naslovljeno Cuda antike pa da se
9

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

- bar onoliko koliko je to mogue - naui neto o tome kakva su bila iskustva tokom konsultovanja proroita.
Hol je uvideo, moda dublje nego bilo koji drugi uenjak njegovog vremena, da su drevni posedovali izvanrednu mo zapaanja naine razumevanja korespondencija izmeu spoljanjeg, prirodnog
sveta i ovekovog unutranjeg stanja - koji su jednako moni i
jednako vredni prouavanja. Dela ezoterijske kulture Hol je posmatrao sa istom strau i strahopotovanjem koji se mogu pronai kod
istoriara koji su bili savremenici velikih istorijskih dogaaja o kojim a su pisali.
Knjiga koja je rezultat takvog Holovog pristupa, njegove ogromne ljubavi prema tematici koju je prouavao i prihvatanja materije
kao celine, bez predrasuda koje nameu duh vremena i poznati autoriteti i uprkos osudi ili podsmehu koje takav manir moe izazvati,
rezultat njegovog stava da je modemoj materijalistikoj dogmi neophodno suprotstaviti sveto, tako planski i dugo zapostavljeno, predstavlja delo koje nadilazi bledilo materijalistike teo!ogije . Tokom
osam decenija, od kada je prvi put objavljena, knjiga je potvrdila
opravdanost Holove zabrinutosti i hitnosti reavanja problema koji
je stvarao neobuzdani rast materijalizma, te je postala jedan od klasika ezoterine knjievnosti i na razliite naine uticala na mnoge.
Da li je realno oekivati od nae TV-intemet- Youtube-Facehook generacije da uzme ovo delo i sa zanimanjem ita o kabirskim misterijama sa Samotrake? To i nije mnogo verovatno. Pa ipak, moda su
Tajna uenja ve dovoljno uticala, a uticae i ubudue, na prave Ijude, da jo neto od svetoga otrgnu od nipodatavanja i zaborava i uine vlastite priloge omau duhovne batine.

Da bi se nekome na prikladan nain predstavio kratak sadraj Tajnih uenja bilo bi potrebno napisati novu knjigu. Ono to se ovde moe ponuditi je tvrdnja da e Tajna uenja svih epoha itaoca pouiti
o drevnim misterijama, tajnim dmtvima, filozofiji, mitologiji i religiji. Poglavlja o Hermesu Trismegistosu, rozenkrojcerima, alhemiji,
kabali, razapetim spasiteljima, tarotu, zodijaku... ostavie itaoca ne
10

Predgovor srpskom izdanju

samo prosvetljenog, ve moda ak i iniciranog. Ipak, mada ova knjiga naizgled nosi sva obeleja Biblije mistinog, ona nije Boja nepogreiva re. To je strahopotovanja vredan spis nezadovoljnog
mladog oveka, dovoljno mudrog da u predgovom svog dela kae;
,,N e tv rd im d a su sve tv rd n je o v d e izn ete bez g rek e i o rig in alne. P ro u av ao sam fra g m en te d rev n ih sp isa d o v o ljn o d a sag led am
kako je dogm atsko shvatanje njihovih doktrina vie nego bezum no.

Podatak da je Menli Hol imao 27 godina kada su Tajna uenja svih

epoha prvi put objavljena za mnoge e biti zbunjujui, ak zapanjujui; moda e ih to navesti da omalovae ovu knjigu, bojei se da
autor daje povran i nezreo pogled na najvie duhovne ideje i tradicije sveta. To, meutim, nije sluaj. Hol je na neki nain - bilo da se
to pripie kanalisanju, znanju iz prolih ivota, ili jednostavno neobinom, prerano sazrelom talentu, kakav pronalazimo i kod dvadesetogodinjeg Ota Vajningera u njegovom udesnom Polu i karakteru - uspeo da sastavi remek-delo dostojno sedamdesetogodinjeg
profesora religije i fdozofije, i to ne bilo kog, ve onoga koji se dokazao u polju svoje delatnosti.
Mada Hol nije imao veliko tradicionalno obrazovanje, moe se
pratiti njegov razvoj u ranim dvadesetim godinama, koji sugerie rastue zanimanje za putovanja u inostranstvo i za ezoterine tradicije.
Pisao je pisma iz Japana, Egipta, Kine i Indije, drao javna predavanja o arkanskim temama i bio imenovan za opunomoenog predstavnika liberalne metafizike zajednice u Los Aneiesu, nazvane
Crkva naroda. Meutim, ovek se zapanji i oseti kao da ga je udario
grom iz vedrog neba kada iznenada otkrije kratki rad ogromne snage iz Holovih jo mlaih dana - knjigu koja kao da nagovetava ono
to e kasnije doi. Godine 1922, kadaje imao samo 21 godinu, Hol
je napisao blistavi draguij o misterijskim kolama antike, Inicijati
plamena (Initiates oj the Flame). Mada je re o kratkom delu, u njemu se naziru obrisi onoga to e postati Tajna uenja svih epoha.
Na svojoj naslovnoj strani, delo Inicijati plamena hrabro najavljuje:
11

TAJNA IJENJA SVIIl EPOHA

Onaj ko ivi ivot spoznae Doktrinu. Meu ostalim temama koje obrauje, ta knjiica daje strasno i detaljno izlaganje o egipatskim
obredima, arturijanskim mitovima i tajnama alhemije. Kada ovek
oseti mo i jednostavnost na njenim stranicama, gotovo da moe da
oseti i seme veliine koje je poelo da klija u Holovom razumevanju
ezoterijskih tema. Drugi jedan faktor koji stoji iza roenja Tajnih
uenja mogla bi biti reakcija mladog Hola na vreme u kojem je ivco burne dvaesete. Materijalizam tog vremena, na koji je iz prve
ruke nailazio u svojoj kratkoj brokerskoj karijeri na Vol Stritu, neposredno pre kraha berze i Velike depresije, u Holu, sklonom spoznavanju duhovnih vrednosti, pozvonio je na uzbunu.
Jedan od aspekta Tajnih uenja koji najvie osveava jc objektivno izlaganje. Dok veina savremenih autora koristi drevne tradicije
da opravda svoje line teorije, Hol nastupa iz sasvim drugog ugla.
Tajna uenja .svih epoha pisana su sa namerom da budu kodeks mistine filozofije - razumljiv vodi neofitu kroz esto fragmentarne
spise drevnih mudraca i misterijskih kola. Hol kae:
P o to nem am ncki poseb an sopstveni izam koji bih ob zn an io ,
nisam p o k u av ao da iskrivim o rig in aln e spise k ak o bi ili u p rilo g
un ap red zauzetim stavovim a, niti sam izo b liav ao d o k trin e u bilo
kakvom naporu da izm irim n epom irljive razlik e koje p o sto je u razliitim sistem im a relig ijsk o -filo zo fsk e m isli.
ita v a z a m is a o o v e k n jig e d ija m e tra ln o j e s u p ro tn a sa v re m e nom m etodu m iljenja, je r se bavi tem am a ko je su sofisti X IX veka otvoreno ism evali. Jedina svrha jo j je da svest itaoca upozna sa
h ip o te zo m o ivoj celo v ito sti koja postoji iza m aterija listik e teologije, filozofije ili n au k e .

Ukratko reeno, Tajna uenja svih epoha predstavljaju delo koje

bi trebalo da proita svako ko se iole interesuje za ezoterinu filozofsku misao. Hol je uinio dovoljno, ak i vie od toga, to ga je napisao, a na nama je da ga barem ouvamo.
Da, Tajna uenja svih epoha je delo koje treba uvati. Njegovim
objavljivanjem na srpskom jeziku, dajemo svoj mali doprinos tom
ouvanju.
Mario Lampi
Beograd, decembra 2010
12

PR E D G O V O R PRVOM IZDA N JU

Napisane su brojne knjige sa komentarima o tajnim sistemima filozofije drevnog sveta, ali su bezvremene istine o ivotu mnogih
najveih mislilaca obino bile ogrnute otrcanim ruhom. Ovaj rad je
pokuaj da se napravi knjiga dostojna tih vizionara i mudraca; njihove misli ine suptancu ovih stranica. Ovakvo stapanje Lepote i
Istine pokazalo se preskupim, ali verujem da e dobijeni rezultat uticati na svest itaoca i to e vie nego opravdati trokove.
Rad na ovoj knjizi zapoet je 1. januara 1926. godine i, gotovo bez
prekida, trajao je preko dve godine. Najvei deo istraivakog posla,
meutim, obavljen je pre no to je pisanje rukopisa zapoeto. Skupljanje referentnih materijala otpoelo je 1921. godine, a planovi za
knjigu su svoj finalni oblik dobili tri godine kasnije. U cilju jasnoe,
izbaene su sve fusnote, a brojni citati i reference o njihovim autorima ubaeni su u sam tekst po loginom redosledu. Bibliografija je
dodata prvenstveno da pomogne onima koji su zainteresovani za pravljenje izbora za budue prouavanje najautoritativnijih i najvanijih
dela koja se bave filozofijom i simbolizmom. Indeks je dodat kako
bi se lake pristupilo informacijama sadranim u knjizi.
Ne tvrdim da su sve tvrdnje ovde iznete bez greke i originalne.
Prouavao sam fragmente drevnih spisa dovoljno da sagledam kako je
dogmatsko shvatanje njihovih doktrina vie nego bezumno. Pravac
moderne filozofije, prvenstveno u evropskim kolama, je tradicionalizam. Mada se mnogi od stavova u ovoj raspravi mogu na prvi
pogled uiniti kao potpuno fantastini, iskreno sam nastojao da se
uzdrim od nasuminih metafizikih spekulacija i da materijal predstavim to je mogue vie u duhu originalnih autora. Prihvatajui
odgovornost jedino za greke koje se u tome mogu pojaviti, nadam
se da u izbei optube za plagijat, kakve su bile upuene gotovo
svim autorima koji su pisali o mistikoj filozofiji.
13

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Poto nemam neki poseban sopstveni izam koji bih obznanio, nisam pokuavao da iskrivim originalne spise kako bi ili u prilog unapred zauzetim stavovima, niti sam izobliavao doktrine u bilo kakvom
naporu da izmirim nepomirljive razlike koje postoje u razliitim sistemima religijsko-fdozofske misli.
Citava zarmsao ove knjige dijam etralno je suprotna savremenom nainu miljenja, jer se bavi temama koje su sofisti XIX veka otvoreno ismevali. Jedina svrha joj je da svest itaoca upozna
sa hipotezom o ivoj celovitosti koja postoji iza materijalistike
teologije, filozofije ili nauke. Gomila teko razumljivog materijala
koja se nalazi izmeu njenih korica nije prijemiva za savenu organizaciju, pa su, koliko je to bilo mogue, srodne odrednice grupisane zajedno.
Koliko god da je engleski jezik bogat kao sredstvo izraavanja, ozbiljno je manjkav kada treba da izrazi apstraktne fdozofske premise.
Kako bi se shvatila drevna Misterijska Uenja neophodno je kreativno intuitivno ovladavanje dubljim znaenjima sadranim u grupama
neadekvatnih rei.
Mada je veina bibliografskih odrednica iz moje vlastite biblioteke, eleo bih da se iskreno zahvalim na pomoi koju sam dobio u
javnim bibliotekama u San Francisku i Los Anelesu, bibliotekama
Skotskog obreda u San Francisku i Los Anelesu, bibliotekama Kalifomijskog univerziteta u Berkliju i Los Anelesu, Mehanikoj biblioteci u San Francisku i Krotona teozofskoj biblioteci u Odajiu
(Ojai), u Kalifomiji. Posebno priznanje za njihovu pomo izraavam
sledeim osobama; gospoi Maksa Hajndela (Max Heindel)\ gospoi
Alis Palmer Henderson (Alice Palmer Henderson), gospodinu Emestu Dosonu (Ernest Dawson) i saradnicima, gospodinu Donu Hauvelu (John Howelf), gospodinu Polu Elderu (Paul Elder), gospodinu
Filipu Votsonu Heketu (Phillip Watson Hackett) i gospodinu Donu
R. Rakstelu (John R. Ruckstell). Zahvalnost dugujem i dmgim pojedincima i organizacijama koji su mi pozajmili pojedine knjige.
Pitanje prevoda bilo je najvei zadatak koji se pojavio tokom pripremanja ove knjige. Neophodne prevode sa nemakog, koji su trajali blizu tri godine, obavio je gospodin Alfred Beri (Alj'redBeri),
1

14

A ugusta Fos H ajndel (Augusta Foss Heindel). Videti napom enu 8 na strani
212. (Nap. prev.)

Predgovor p rvo m izdanju

koji je odbio bilo kakvu naknadu za svoj tmd. Prevode sa latinskog,

italijanskog, francuskog i panskog obavio je profesor Homer P. Erl
(Homer P. Earle). Hebrejske tekstove uredio je rabin Dejkob M. Alkov (Jacoh M. Alkow). Razni pojeinci takoe su obavili brojne krae prevode i provere.
Uredniki posao bio je pod supervizijom dr K. B. Rolingsona (C.
B. Rowlingson), ijim znalakim naporima je iz literamog haosa esto stvaran literami red. Posebno priznanje zasluuje gospodin Robert B. Tamonds (Robert B. Tummonds) iz H. S. Crocker Company,
lnc, koji se izborio sa tehnikim potekoama oko smetanja materijala knjige u predviene okvire. Za vei deo literamog arma dela
dunik sam gospodinu M. M. Sakstonu (M. M. Saxton), kojem je itav mkopis prvom bio diktiran i kome je povereno da saini indeks.
Sjajni napori gospodina J. Augusta Knapa (J. Augustus Knapp), ilustratora, rezultirali su serijom slika u boji koje su doprinele lepoti i
kompletnosti dela. Stampa izdanja bila je u rukama gospodina Frederika E. Kista (Frederick E. Keast) iz H. S. Crocker Company, Inc,
ije se ogromno lino interesovanje za ovu knjigu manifestovalo kroz
neumomi rad na podizanju njenog kvaliteta. Tome je doprinela i saradnja sa dr Donom Henrijem Neom (John Henrv Nash), vodeim
amerikim dizajnerom tampe, pa se knjiga pojavila u jedinstvenom
i prikladnom obliku, otelovljavajui najprefinjenije elemente tamparskog umea. Poveanje broja slika i poboljanje kvaliteta u odnosu na ono to je prvobitno planirano omoguio je gospodin C. E.
Benson (C. E. Benson) iz Los Angeles Engraving Company, koji je
uneo srce i duu u stvaranje ove knjige.
Pretplata na knjigu bila je bez poznatih presedana u istoriji knjiarstva. Predvien broj od 550 pretplatnika prvog izdanja ostvaren
je itavu godinu dana pre no to je mkopis stigao u tampariju. Drugo, ili Izdanje kralja Solomona, od 550 primeraka, i tree, ili Teozofsko izdanje, od 200 primeraka, rasprodati su pre no to je knjiga
izala iz tampe. Za ovako ambiciozno izdanje to je predstavljalo
jedinstven uspeh. Zasluga za ovaj izvanredan prodajni program
pripada gospoi Mod F. Galiger (M aud F. Galigher), koja je kao
svoj cilj postavila ne da proda knjigu u komercijalnom smislu rei, ve da jc plasira u mke onih koji su posebno zainteresovani za
tematiku na koja se ona odnosi. Znaajna pomo, u tom smislu,
dobijena je od brojnih prijatelja koji su pohaali moja predavanja
15

TAJNA U EN J A SVIH EPOH A

i koji su se bez ikakve naknade poduhvatili distribucije knjige i uspeno je obavili.

U zakljuku, autor eli da sa zahvalnou iskae svoj dug prema
svakom od stotina pretplatnika ije uplate su om oguile da ova
publikacija ugleda svetlost dana. Samostalno finansiranje ovog projekta biio je potpuno van autorovih mogunosti, a oni koji su investirali u ovu knjigu, osim svoje vere u integritet autora, nisu imali
nikakvih drugih garancija da e se ona zaista pojaviti,
Iskreno se nadam da e svaki italac profitirati itajui ovu knjigu, kao to sam ja profitirao dok sam je pisao. Godine rada i razmiljanja provedene na njoj, mnogo su mi znaile. Istraivaki rad
otkrio mi je mnogo velikih istina; njeno pisanje otkrilo mi je zakone
reda i strpljenja; njena tampa otkrila mi je nova uda umetnosti i
zanatstva, a itav taj poduhvat otkrio mi je mnotvo prijatelja koje
inae nikada ne bih upoznao. Dakle, kroz rei Dona Banjana2:
Zapisao sam to,
dok konano postalo nije,
dugako i iroko, veliina koja oko bije

UVOD

Filozofija je nauka procenjivanja vrednosti. Superiornost bilo kog

stanja supstance nad drugim odreena je filozofijom. Dajui priveremenu vanost onome to ostaje kada se odstrani sve to je sekundamo, filozofija postaje istinski indeks prioritcta ili znaaja u svetu
spekulativne misli. Misija filozofije aprirori je da uspostavi odnos
izmeu manifestovanih stvari i njihovih nevidljivih prvobitnih uzroka ili prirode.
Ser Viljem Hamilton' pie:
Filozofija je efinisana kao: N auka o boanskim i ljudskim stvarim a i o u z ro c im a u k o jim a su o n e sa d r a n e (C ic e ro n ); N a u k a o
u zro cim a i p o slc d ic am a [H obs (H o b b e s)]; N au k a v aljan o g rasuivanja [L ajbnic (L eib n itz)]; N auka o m oguim stvarim a, onoliko koIiko su m o g u e [V olf (W olf)]; N au k a o stv arim a k o je su ev id en tn o
izv ed en e iz p rv ih p rin cip a [D ek art (D escartes)]; N au k a o istinam a,
se n z ib iln im i a p stra k tn im [de K o n d ija k (d e C o n d illa c)]; P rim en a
razum a na njeg o v e legitim ne o bjekte [Tenem an ( T ennem ann)]; Nauka o o d n o sim a ce lo k u p n o g zn an ja i n u nih g ran ica lju d sk o g razu m a [K ant (K ant)]; N au k a o ap so lu tu [ eling (Schelling)]; N au k a
o ap so lu tn o j in d ifcrcn tn o sti id ealn o g i realn o g [eling] ili, Identitet i cn titeta i n eid en titeta [H egcl (IIe g e Ij]P

Menli P. Hol
Los Aneles, Kalifornija
28. maj 1928.

John Bunyan (1628 1688) - engleski svetenik i pisac rom ske nacionalnosti, autor ela The Pilgrim 's Progress (u srpskom prevodu Put H rianina,
a u hrvatskom H odoasnikovo postojanje), jed n e od najpoznatijih alegorija u istoriji hrianstva i najprevoenijeg hrianskog dela posle Biblije;
knjiga je izala u L ondonu u dva dela, prvi, 1678, a drugi 1684. godine.
(Nap. prev.)
Citat iz dela The Pilgrim's Progress, iz autorove apologije za prvu knjigu:
Ip e n n e d
II down, until at last it cam e to be,
F or length a nd breadth, the bigness which yo u see.

Filozofske dicipline sc obino klasifikuju u sledeih est ogranaka:

metafizika, koja se bavi apstraktnim temama, kao to su kosmologija,
1

(Nap. prev.)
16

[V ideti L ekcije o m eta jizici i lo g ici

(L ectu res on M eta p h ysics a n d L o g itj]

Sir William H am ilton (1788-1 856) kotski metafiziar. N ajpoznatije delo mu je filo zo jija neuslovljenoga (Philosophy o j the Unconditioned), razvoj
postavke da za ovekovu ogranienu svest ne moe biti spoznaje beskonanog. (Nap. prev.)

17

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

teologija i priroda bia; logika, koja se bavi zakonima koji upravljaju

racionalnim miljenjem, ili, kako je to nazvano, doktrinom pogrenih rasuivanja; etika, koja predstavlja nauku o moralu, individuainoj odgovornosti i karakteru - prvenstveno uzimajui u obzir
napore da se odredi priroda dobrog; psihologija, koja je posveena
istraivanju i klasifikaciji oblika pojava mentalnog porekla; epistemologija, koja predstavija nauku prvenstveno zainteresovanu za
prirodu saznanja i pitanje da li je ono mogue u apsolutnom obliku;
estetika, koja predstavlja nauku o prirodi lepote, harmonije, elegancije i plemenitosti i reakcijama koje oni izazivaju.
Platon je filozofiju smatrao najveim dobrom koje je ikada Boanstvo usadilo u oveka. U XX veku, meutim, filozofija je postala
nezgrapna i komplikovana struktura proizvoljnih i nepomirljivih pojmova - a svaki je ipak potkrepljen gotovo neospornom logikom.
Uzviene teoreme stare Akademije, koje je Jamblih poredio sa nektarom i ambrozijom bogova, toliko su krivotvorene ubeenjem srozavajuom boleu uma, kako ga je nazivao Heraklit - da bi se
ovom velikom neoplatinisti nebeska medovina sada inila prilino
neprepoznatljivom. Ubedijiv dokaz rastue povrnosti savremene naune i filozofske misli je uporno okretanje ka materijalizmu. Kada
je velikog astronoma Laplasa (Laplace) Napoleon upitao zato u svom
Traite de la Mecanique Celeste2 nije pomenuo Boga, matematiar je
gotovo naivno odgovorio; Gospodine, nije mi bila potrebna ta hipoteza!
U svojoj raspravi o ateizmu, ser Frensis Bekon (Francis Bacon)
jezgrovito sumira situaciju:
M alo filo zo fije u sm erav a ov ek o v utn k a ateizm u , a k ad a se u
filozofiju p o tone dubo k o , ov ek o v um dolazi do relig ije.

Aristotelova Metafizika poinje sledeim reima:

S vi ljudi p riro d n o ele da zn aju .

Da bi zadovoljio tu uobiajenu potrebu, ovekov intelekt je istraio krajnosti zamislivog prostora, bez da je istraio krajnosti zamislive unutranjosti sopstva, tragajui za uspostavljanjem odnosa iz2

18

Fr. Traktat o nebeskoj m ehanici. (Nap. prev.)

llv o d

meu jednog i celine, posledice i uzroka, Prirode i temelja Prirode,

uma i izvora uma, duha i supstance duha, iluzije i stvarnosti.
Jednom je drevni filozof rekao:
O n a j ko n e p o s e d u je z n a n je o o b i n im s tv a rim a n e o v e k je
m e u lju d im a. O naj k o j e stek ao zn a n je sam o o p itan jim a oveka,
o v e k j e m e u n elju d im a . A li, onaj ko zn a sve to se p u te m intele k tu aln e en e rg ije m o e saznati, B og j e m eu lju d im a.

Covekovo mesto u svetu prirode odreeno je, dakle, kvalitetom

njegovog miljenja. Onaj iji um robuje ivotinjskim instinktima,
filozofski gledano, nije superiomiji od ivotinje, onaj koji pitanja vezana za oveka prosuuje svojim racionalnim sposobnostima, ovek
je, a onaj iji se intelekt uzdigao do razmatranja boanskih realnosti, ve je polubog, jer on uestvuje u prosvetljenosti u iju blizinu
ga je doveo njegov razum. U svom slavljenju nauke nad naukama,
Ciceron je uzviknuo:
,,0 , filo zo fijo , v o d iu ivota! O , trag ao e - kreposni isterivau
razvrata! ta b ism o m i ili b ilo k o je p o k o lje n je o v e k a bili b ez tebe? Ti si stv o rila g rad o v e , ti si p o zv a la sm u en e ljude u d ru tv en o
uiv an je u iv o tu .

U nae doba re folozofija ima malo znaenja ukoliko se povee

sa nekim drugim potrebnim terminom. Telo filozofije je slomljeno
u mnoge izme, manje-vie antagonistine, koji su postali toliko usresreeni da jedan drugom diskvalifikuju vrednosti da je sutastveno
pitanje boanskog poretka i ovekove sudbine pretrpelo alosno zapostavljanje. Idealna funkcija ftlozoftje je da slui kao stabilizujui uticaj na ljudsku misao. Vrlinom svoje instinktivne prirode ona bi trebalo
da sprei oveka da ikada uspostavi nerazumne kodove ivota. Sami
filozoft, meutim, osujetili su filozofiju svojim rasejavanjem neuvebanih umova koje je trebalo da povedu pravim i uzanim putem racionalnog miljenja. Navesti i klasifikovati samo vanije novoosnovane
filozofske kole prevazilazi obim ove knjige. iroka oblast spekulacija koje pokriva filozofija najbolje e biti shvaena posle kratkog
razmatranja nekoliko istaknutih sistema filozofske discipline, koji su
ovladali svetom misli tokom poslednjih dvadesetest vekova.
19

Uvod

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

Grka filozofska kola zapoela je sa sedam besmrtnih mislilaca

koji su prvi nazvani Sophos, ,,mudraci . Prema Diogenu Laertijeu,
to su bili Tales, Solon, Hilon, Pitak, Bijant, Kleobul i Periander. Tales je kao primami princip ili element shvatao vodu i, po njemu, zemlja je plutala poput broda, a zemljotresi su bili posledica uzburkanosti univerzalnog mora. Poto je Tales bio Jonjanin, kola koja je
sledila njegove principe postala je poznata kao jonska kola. On je
umro 546. g.p.n.e, a nasledio ga je Anaksimandar, koji se odvojio od
svog uitelja Talesa, proglasivi nemerljivi i neobjanjivi beskraj principom iz kojeg su stvorene sve stvari. Anaksimen je zahtevao da se
vazduh prihvati kao prvi element univerzuma; po njemu su due, pa
ak i Boanstvo, bili sastavljeni od vazduha.
Anaksagora (ija doktrina mirie na atomizam) je drao da je Bog
beskrajni samokreui um; da taj boasnki beskrajni Um, koji nije
zatvoren ni u jednom telu, predstavlja delotvoran uzrok svih stvari;
van beskrajne materije koju ine slini delovi, sve je napravljeno
prema svojoj vrsti od strane boanskog uma, koji je, kada su sve stvari u poetku bile zbunjeno pomeane, doao i doveo ih u red. Arhelaj
je objavio da je princip svih svari dvostruk: um (koji je bestelesan) i
vazduh (koji je telesan), pri emu razreivanje i zgunjavanje vazduha za rezultat ima vatru, odnosno vodu. Po Arhelaju, zveze su
mesta sagorevanja gvoa. Heraklit (koji je iveo od 536. do 470.
g.p.n.e. i ponekad se svrstava u jonsku kolu), u svojoj doktrini o
promenama i beskrajnom strujanju, vatru proglaava za prvi element,
a takoe i za stanje u koje e svet konano biti reapsorbovan. Duu
sveta shvatao je kao izdah njenih vlanih delova, a sunce je smatrao
uzrokom oseke i plime mora.
Italska ili pitagorejska kola, nazvana po svom osnivau, Pitagori
sa Samosa, meu svojim lanovima imala je uvaene predstavnike Empedokla, Epiharma, Arhitu, Alkmeona, Hipasa, Filolaja i Eudoksa.
Pitagora (580-500? g.p.n.e.) je ustanovio matematiku kao najduhovniju i najegzaktniju od svih nauka i zahtevao od svih koji su dolazili
da kod njega ue da se upoznaju sa aritmetikom, muzikom, astronomijom i geometrijom. Pridavao je izuzetan znaaj filozofskom ivotu
kao preduslovu mudrosti. Pitagora je bio jedan od prvih uitelja koji
su ustanovili drutvo u okviru kojega su svi lanovi pomagali jedni
drugima u zajednikom nastojanju da dostignu vie nauke. On je, takoe, uveo disiplinu retrospekcije kao esencijalnu za razvoj duhov20

nog uma. Pitagorejstvo se moe sumirati kao sistem metafizikih spekulacija o odnosima izmeu brojeva i uzronih agenasa postojanja.
Takoe, ta kola je prva ustanovila teoriju o nebeskoj harmoniji ili
muzici sfera. Johan Rojhlinje za Pitagoru rekao da svoje uenike
nije pouavao ni o emu dok ih nije nauio disciplini tiine, jer je tiina prvi rudiment kontemplacije. U svome Sofisti, Aristotel Empedoklu pridaje zaslugu za otkrie retorike. I Pitagora i Empedokle su
prihvatali teoriju transmigracije, a Empedokle je rekao: Bio sam deak, zatim postao devojka; biljka, ptica, riba i u ogromnom moru plivao. Arhiti se pripisuje pronalazak zavrtnja i dizalice. Zadovoljstvo
je proglasio za napast, jer je ono suprotstavljeno odmerenosti uma;
oveka koji ne vara smatrao je retkou poput ribe bez kostiju.
Elejsku kolu osnovao je Ksenofan (570-480. g.p.n.e.), koji se istakao svojim napadima na kosmogonijske i teogonijske bajke Homera i Hesioda. Ksenofan je objavio da je Bog jedan i bestelesan, u
sutini i po obliku okrugao, ni po emi slian oveku; On je sav vid
i sluh, ali ne die; On predstavlja sve stvari, um i mudrost, nestvoren je, ve vean, neprolazan, nepromenljiv i razuman. Ksenofan jc
verovao da su sve postojee stvari vene, da je svet bez poetka ili
kraja i da je sve to je stvoreno podlono kvarenju. Doiveo je duboku starost i reeno je da je svoje sinove sahranio sopstvenim rukama.
Parmenid je uio kod Ksenofana, ali nikada nije u potpunosti prihvatio njegovu doktrinu. Parmenid je smatrao da su ula nesiguma i
d aje razum jedini kriterijum istine. Prvi je tvrdio d aje Zemlja okrugla i podelio njenu povrinu na topla i hladna podmja.
Melis, koji se ubraja u elejsku kolu, imao je mnoge zajednike stavove sa Parmenidom. Tvrdio je daje univerzum nepokretan, jer, poto
zauzima sav prostor, nema mesta na koje bi mogao da se pomeri. Odbacio je teoriju o vakuumu u prostom. Zenon iz Eleje takoe je tvrdio da vakuum ne moe da postoji. Odbacujui teoriju o krctanju,
izjavioje da postoji samojedan Bog, koji je bezgranino, nestvoreno
Bie. Poput Ksenofana, smatrao je da je boanstvo loptastog oblika.
Leukip je smatrao da se Univerzum sastoji od dva ela: jedan pun i
dmgi vakuum. Iz Beskraja mnotvo malenih delova tela pada u vakuum, gde se, kroz stalno meanje, organizuju u lopte supstance.
3

Joharm Reuchlin (1455-1522) - nem aki hum anist i znalac grkog i hcbrejskog. Vei deo ivota predstavljao je centar ukupnog uenja grkog t hcbrejskog u N em akoj. (Nap. prev.)

21

U vod

TAJNA U EN J A SVIH EP OHA

Veliki Demokrit je, do odreenog stepena, razvio Leukipovu atomistiku teoriju. Demokrit je objavio da su dva principa u osnovi
svih stvari: atomi i vakuum. I jedno i drugo, tvrdio je, beskrajni su
- atomi u broju, vakuum u veliini. Stoga sva tela moraju biti sastavljena od atoma i vakuuma. Atomi imaju dva svojstva, oblik i
veliinu, oba u bezgraninoj raznolikosti. Dua je prema Demokritu
takoe atomska po struktruri i podlona rastvaranju u telu. Za um je
verovao da je sastavljen od spritualnih atoma. Aristotel nagovetava
da je Demokrit svoju atomistiku teoriju preuzeo iz pitagorejske
doktrine o Monadi. U elejce se ubrajaju i Protagora i Anaksarh.
BABITOV ATOIM
Iz Babbitt,
Principtes o fL ig h t an d Color

Od kad je Demokrit postulirao atomistiku teoriju, mnogo napora je

uloeno da bi se odredila struktura atom a i nain na koji se oni
udruuju d a form iraju razne elem ente. C ak ni nauka se nije uzdrala od toga da zae u oblast
spckulacija i u razm atranje uzme
najetaljnije i najsloenije opise
onih malenih tela. Ubedljivo najim pozantnija koncepcija atoma,
koja je evoluirala tokom prolog
veka4, je ona koju je napravio genije dr Edvina D. Babita5 i ovde
je reprodukovana. D ijagram sam
sebe objanjava. M ora se imati
na umu da je ova prividno masivna struktura zapravo toliko malena da upravo izaziva da bude
analizirana. Ne samo da je d r Ba-

4
5

X IX veka. (N ap. prev.)

Edvin D. Babit (Edwin D. Babbitt, 1828-1905) - jedan od najuticajnijih
am erik ih p io n ira i pisaca u oblasti istraiv an ja boja i terap ije b ojam a
(color therapv). (Nap. prev.)

bit stvorio ovaj oblik atom a, ve je sm islio i metod na koji te estice m ogu da
se grupiu na pravilan nain i tako dovedu do form iranja tela m olekula.

Sokrat (469-399. g.p.n.e.), osniva sokratske kole, budui da je

u osnovi bio skeptik, nije svoje miljenje nametao drugima, ve je
putem ispitivanja navodio svakog oveka da izrazi sopstvenu filozofiju. Prema Plutarhu, Sokrat je svako mesto smatrao pogodnim za
spoznavanje da je itav svet kola vrline. Smatrao je da dua postoji
pre tela i da je, pre no to je u njega zaronjena, opskrbljena celokupnim znanjem; kada dua ue u materijalni oblik ona se zaglupi, ali
raspravama o osetljivim temama ona moe ponovo da se probudi i
povrati svoje probitno znanje. Na tim premisama bio je zasnovan
njegov pokuaj da stimulie snagu due kroz ironiju i induktivno
zakljuivanje. Reeno je za Sokrata da je jedini predmet njegove filozofije bio ovek. On sam za filozofiju je tvrdio da predstavlja put
istinske sree i njen smisao, i to na dva naina: (1) kroz kontemplaciju Boga i (2) kroz apstrahovanje due iz telesnog.
Tvrdio je da postoje tri principa svih stvari: Bog, materija i ideje.
O Bogu je rekao: ta je On, ja ne znam; ta On nije, ja ne znam.
Materiju je definisao kao predmet stvaranja i propadanja, a ideja,
kao nekvarljiva supstanca, predstavlja Boji intelekt. M udrost je
smatrao zbirom vrlina. Meu istaknutim lanovima sokratske kole
bili su Ksenofon, Eshin, Kriton, Simon, Glaukon, Simija i Kebes.
Profesor Zeler6, veliki autoritet po pitanju antikih filozofa, nedavno
je objavio da su Ksenofonovi spisi o Sokratu falsifikat. Kada je prvi
put predstavljena Aristofanova komedija Oblaci, napisana sa ciljem
da ismeje Sokratove teorije, veliki skeptik je lino prisustvovao izvoenju. Tokom predstave, koja ga je iskarikirala prikazavi ga kako sedi u koari, visoko u vazduhu, prouavajui Sunce, Sokrat je
lagano ustao sa svog sedita, kako bi atinjanskoj publici omoguio
da bolje uporede njegovu neprivlanu pojavu sa grotesknom maskom koju je nosio glumac koji ga je predstavljao.
Elidsku kolu osnovao je Fedon iz Elide, mladi iz plemenite
poroice, koji je na Sokratovu inicijativu otkupljen iz ropstva i koji
6

Edvard Z eler (E duard G ottlob Z eller, 1814-1908) - nem aki filo zo f i teolog T ibingenske kole teologije. N jegovo veliko delo je Filozofija Grka
[Philosophie d er G riechen (1844-52)]. (Nap. prev.)

23
22

TAJNA U EN JA SVIH E P OH A

je postao njegov odani uenik. Platon se tako visoko divio Fedonovom mentalitetu da je jedan od svojih najuvenijih dijaloga naslovio Fedon. Fedona je u njegovoj koli nasledio Plisten, a za njim
je sledio Menedem. O doktrinama elidske kole se malo zna. Za Menedema se pretpostavlja da je bio naklonjen uenjima Stilpona i
megarske kole. Kada su od Menedema traena miljenja, on je odgovarao da je slobodan, time aludirajui da su svi Ijudi robovi svojih miljenja. Menedem je oigledno bio ratobome naravi i esto se
sa svojih predavanja vraao u ozbiljnim modricama. Najuvenija od
njegovih izjava je sledea: Ono to nije isto, razliito je od onoga
sa ime nije isto. Kada je ova tvrdnja prihvaena, Menedem je nastavio: Korist nije isto to i dobro, znai dobro ne donosi korist.
Posle Menedema elidska kola postaje poznata kao eretrijanska. Njeni
predstavnici optuili su sve negativne tvrdnje i sve sloene i apstraktne teorije, objavljujui da samo afirmativne i jednostavne doktrine mogu biti istinite.
Megarsku kolu osnovao je Euklid iz Megare (ne proslavljeni matematiar), veliki potovalac Sokrata. Atinjani su doneli zakon koji
je pretio smrtnom kaznom svakom graaninu Megare koji se zatekne u Atini. Nezastraen, Euklid je oblaio ensku odeu i dolazio
nou da ui sa Sokratom. Posle surove smrti njihovog uitelja, Sokratovi uenici, plaei se sline subine, pobegoe u Megam, gde
ih je Euklid ugostio sa velikim poastima. Megarska kola usvojila
je sokratovsku doktrinu da je vrlina mudrost, dodajui tome elejski
koncept da je dobrota apsolutno jedinstvo, a sve promene iluzija ula. Euklid je podravao stav da dobro nema svoju suprotnost i da,
stoga, zlo ne postoji. Kada su ga upitali o prirodi bogova, odgovorio
je da o tome ne zna nita, osim da bogovi mrze radoznale osobe.
Megarijance ponekad ubrajaju meu dijalektike filozofe. Euklida (koji je umro 374? g.p.n.e.) je u njegovoj koli nasledio fmbuli,
meu ijim uenicima su bili Aleksin i Apolonije Kron. Eufant, koji
je doiveo duboku starost i napisao mnoge tragedije, bio je meu
najuvenijim Eubulidovim sledbenicima. Diodor se obino svrstava
u megarsku koli, poto je sluao Eubulidova predavanja. Prema legendi, Diodor je umro od alosti jer nije uspeo odmah da odgovori
na neka pitanja koja mu je postavio Stilpon, jedno vrcme poglavar
megarske kole. Diodor je smatrao da nita ne moe biti pomereno,
jer, da bi bilo pomereno, ono mora biti izmeteno sa mesta na kome
24

U vod

se nalazi i stavljeno na mesto na kome se ne nalazi, to je nemogue,

jer sve stvari uvek moraju biti na mestu na kome se nalaze.
Kinici su bili kola koju je osnovao Antisten iz Atine (444-365?
g.p.n.e.), Sokratov uenik. Njihova doktrina moe se opisati kao ekstremni individualizam koji smatra da ovek postoji samo za sebe.
Kinici su se odricali ovozemaljskih dobara, iveli u neuglednim sklonitima, hranei se prostom i najjednostavnijom hranom. Pretpostavljajui da bogovi nita ne ele, kinici su tvrdili da to ovek manje
potreba ima, to se vie probliava boanstvima. Kada su Antistena
upitali ta je postigao ivotom filozofa, odgovorio je da je nauio
kako da razgovara sa samim sobom.
Diogen iz Sinope uglavnom je zapamen po buretu u Metroonu7,
koje mu je godinama sluilo kao dom. Graani Atine voleli su prosjaka-filozofa i, kada su obesni mladii, rugajui mu se, izbuili rupe u njegovom buretu, grad mu je poklonio novo i kaznio krivce.
Diogen je verovao da se bez vebe nita u ivotu ne moe ostvariti
na pravi nain. Drao je da sve u svetu pripada mudrima, a tu tvrdnju dokazivao je sledeom logikom: Sve stvari pripadaju bogovima; bogovi su prijatelji mudrih osoba; sve stvari su zajednike meu
prijateljim a; dakle, sve stvari pripadaju m udrim a. U kinike se
ubrajaju Monim, Onesikrit, Krates, Metrokle, Hiparhija (koju je oenio Krates), Menip i Menedem.
Kirenska kola, koju je osnovao Aristip iz Kirene (435-356? g.p.
n.e.), postavila je doktrinu hedonizma. Privuen Sokratovom slavom, Aristip je otputovao u Atinu i primenio svoj pristup na uenje
velikog skeptika. Sokrat, pogoen sladostrasnim i koristoljubivim
tendencijama Aristipa, uzaludno je pokuavao da preobrati mladia.
Aristip je ostao odluan u tome da kako u teoriji tako i u praksi bude dosledan i iveo je u savrenoj harmoniji sa svojom filozofijom
po kojoj je potraga za zadovoljstvom glavni cilj ivota. Doktrina
kirenaika moe se saeti na sledei nain: sve to se zaista zna o nekom objektu ili stanju je oseaj koji to budi u ovekovoj sopstvenoj
prirodi; u sferi etike, uili su da ono to izaziva najprijatniji oseaj
7

M etroon (gr. Mr|xpo)ov) ime koje je u antikoj Grkoj davano graevinama posveenim Boginji Majci (od gr. ja.rj'rrip - majka), Kibeli, Reji ili Demetri. U ovom sluaju, re je o K ibelinom svetilitu u A tini, na zapadnoj
strani Agore. (Nap. prev.)

25

U vod

TAJNA U ENJA SVIH EP OH A

treba smatrati najveim dobrom. Emotivne reakcije su klasifikovane

kao prijatne ili nene, otre i zle. Kraj prijatne emocije je zadovoljstvo; kraj otre emocija je tuga; kraj zle emocije, nitavilo.
Zbog mentalne izopaenosti neki ljudi ne ele zadovoljstvo. U
stvamosti, meutim, zadovoljstvo (posebno fizike prirode) je istinski cilj postojanja i u svakom pogledu prevazilazi mentalno i duhovno uivanje. Zadovoljstvo je, tavie, potpuno ogranieno na
trenutak; sadanjost je jedino vreme. Prolost se ne moe razmatrati
bez aljenja, a sa budunou se ne moe suoiti bez strepnje; dakle, ni jedno ni drugo nisu pogodni za zadovoljstvo. Niko ne bi trebalo da tuguje, jer tuga je najozbiljnija od svih bolesti. Priroda
oveku dozvoljava da uini sve to eli; ograniavaju ga jedino njegovi sopstveni zakoni i obiaji. F ilozofje onaj ko je osloboen od
zavisti, ljubavi i praznoverja i iji dani ine jedan dug krug zadovoljstva. Tako je Aristip zadovoljenje uzdigao na glavno mesto meu vrlinama. Zatim je proglasio da se filozofi bitno razlikuju od
ostalih ljudi po tome to su oni jedini koji ne bi promenili svoj nain
ivota kada bi se ukinuli svi ljudski zakoni. Meu istaknutim filozofima na koje je uticala kirenaika doktrina su Ffegesija, Anikeris,
Teodor i Bion.
kola akademskih filozofa koju je ustanovio Platon (427-347. g.
p.n.e.), bila je podeljena na tri glavna dela - na staru, srednju i novu
Akademiju. Meu starim akademicima bili su Speusip, Ksenokrat,
Polemon, Krates i Krantor. Arkesilaj je ustanovio srednju Akademiju, a Kamead je osnovao novu. Glavni meu Platonovim uiteljima
bio je Sokrat. Platon je nadaleko putovao i Egipani su ga inicirali
u dubine hermetike folozofije. Mnogo je izvukao i iz doktrine pitagorejaca. Ciceron, u opisu trostmke konstitucije Platonove filozofije,
kae da se ona sastoji od etike, fizike i dijalektike. Platon je dobro
defmisao kao trostruko po svom karakteru: dobro u dui, izraeno
kroz vrline, dobro u telu, izraeno kroz simetriju i izdrljivost delova, i dobro u spoljanjem svetu, izraeno kroz drutveni poloaj i
dmenje. U Knjizi Speusipovoj o platonistikim definicijama, veliki
platoniar ovako defmie Boga:
B i e k o je sa m o po sebi ivi b e sm rtn o , za slu n o za sv o je sopstv e n o b la e n s tv o , v e n a s u tin a , u zro k sv o je so p stv e n e b o a n stv e n o sti.

26

PLATON
Iz Thom assir. Recuil des Figures, Groupes,
Therrnes, Fontaines, Vases et autres Ornaments

Platonovo pravo ime bilo je A ristokle. K.ada ga je

otac doveo kod Sokrata da ui, veliki skeptik je izjav io kako je prethodne noi sanjao belog labuda,
to je bio znak da e njegov novi uenik biti jedan
od svetskih prosvetitelja. Postoji predanje da je besm rtnog Platona kralj Sicilije prodao kao roba.

Prema Platonu, Jedno je najprikladniji

termin za defmisanje apsoluta, poto celina
prethodi delovima, a raznolikost zavisi od jedinstva, dok jedinstvo ne zavisi od raznolikosti. Jedno je, tavie, pre bitka, jer hiti je
atribut ili stanje Jednog.
Platonistika filozofija zasnovana je na
postulaciji tri oblika postojanja: ono koje
se kree a nepokretno je, ono to je samopokretno i ono koje se kree. Ono koje je
nepokretno, a kree se, prethodi samopokretnom, a ovo, opet, prethodi onome koje
se kree. Ono emu je kretanje inherentno ne moe se odvojiti od
pokretake sile; stoga, ono nije podlono raspadanju. Takva je priroda besmrtnika. Ono emu je kretanje dato iz nekog dmgog izvora,
moe biti razdvojeno od njega kao pokretakog principa; ono je, stoga, podlono raspadanju. Takva je priroda smrtnih bia. Vie i od smrtnika i od besmrtnika je stanje onoga to se kontinuirano kree, a
samo je pri tome nepokretno. Takvoj konstituciji inherentna je izdrljivost; to je, stoga, Boanska Stalnost po kojoj su ustanovljene sve
stvari. Bie uzvienije ak i od samokretanja, nepokretni Pokreta,
prvo je od svih dostojanstava. Platonistika disciplina temelji se na
teoriji da je uenje zapravo reminiscencija, ili dovoenje u objektivnost znanja koje je dua stekla u ranijem obliku svog postojanja.
Anri Simon Tomasin (Henri Simon Thomassin, 1687-1741) francuski umctnik, uveni graver. (Nap. prev.)

27

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Na ulazu u platonistiku kolu u Akademiji bile su ispisane rei:

Zabranjen ulaz onima koji ne znaju geometrijuA
Posle Platonove smrti, njegovi uenici podelili su se u dve grupe.
Prva, akademici, nastavila je da se sastaje u Akademiji kojom je
on nekada upravljao, a druga, peripatetici, prela je u Licej, predvoena Aristotelom (384-322. g.p.n.e.). Platon je Aristotela priznavao
kao svog najveeg uenika i, prerna Filoponu, obraao mu se kao
svesti kole . Ako bi Aristotel odsustvovao sa lekcija, Platon bi rekao: Intelekt nije ovde. O Aristotelovoj zapanjujuoj genijalnosti
Tomas Tejlor9je u svom predgovoru za Metafiziku napisao:
K ad a u zm em o u o b zir da on ne sam o da je b io d o b ro upoznat
sa svim n aukam a, to njegovi radovi o biln o p o k azu ju , ve i d a j e
sa n eu p o red iv o m p re c izn o u i u m eem p isao o g o to v o svakoj temi koja je o b u h v a en a okv iro m ljudskog zn an ja, ne zn am o em u
vic da se divim o, prod o rn o sti, ili irini n jeg o v o g u m a .

O Aristotelovoj filozofiji isti autor kae:

K rajn ja instanca A risto telo v e filozofije m o rala je sav ren stv o
kroz v rline, a krajnja instanca njegove ko ntem plativne filozofije je
je in stv o sa je d n im p rincipom svih stv a ri.

Aristotel je filozoftju zamiljao kao dvostruku: praktinu i teorijsku; praktina filozofija obuhvata etiku i politiku, a teorijska ftlozofija fiziku i logiku. Metafiziku je smatrao za nauku o supstanci
kojoj je inherentan princip kretanja i mirovanja. Dua je za Aristotela ono ime ovek ivi, osea i razume. Stoga on dui pripisuje tri
sposobnosti: nutritivnu, senzitivnu i intelektualnu. Dalje, on duu vidi
kao dvostruku - racionalnu i iracionalnu - a u nekim delovima
uzdie oseaj percepcrje iznad uma. Mudrost Aristotel deftnie kao
nauku prvog uzroka. Cetiri glavna dela njegove filozofije su dijalektika, fizika, etika i metafizika. Bog se definie kao Prvi Pokreta,
Najbolji od svih bla, nepokretna Sutina, odvojena od opipljivih stvari, osloboena telesnosti, bez delova i nedeljiva. Platonizam je zasno9

28

Thomas Tavlor (1758-1835) - engleski prevodilac i neoplatoniar, prvi koji

je na engleski preveo kompletna dela Aristotela i Platona, kao i orfike fragmente. (Nap. prev.)

Uvod

van na a priori rasuivanju, aristotelianizam na a posteriori rasuivanju. Aristotel je svog uenika, Aleksandra Velikog, poduavao da
oseti kako onoga dana kada ne bi uinio dobro delo nije vladao. Medu njegovim sledbenicima bili su Teofrast, Straton, Likon, Aristo,
Kritolaj i Diodor.
Skepticizam su uspostavili Piron iz Eleje (365-275. g.p.n.e.) i
Timon. Sekst Empirik je rekao da oni koji tragaju moraju ili nai ili
porei da su nali ili mogli da nau, i moraju istrajati u traganju.
Oni koji pretpostavljaju da su pronali istinu nazivaju se dogmatici;
oni koji smatraju da je ona neshvatljiva su akademici; oni koji jo
uvek tragaju su skeptici. Odnos skepticizma prema spoznatljivom
Sckst Empirik sumirao je sledeim reima:
Glavni osnov skepticizma je u tome to svaki razlog ima suprotan, ekvivalentan razlog, a to nas navodi da se uzdrimo od dogmatizovanja.
Skeptici su se otro suprotstavljali dogmaticima i bili agnostini
jer su se pridravali teorije da je boanstvo samo po sebi kontradiktomo i nedokazivo. ,,Kako, pitao je skeptik, moemo imati nesumnjivo znanje o Bogu, poznavati Njegovu sutinu, oblik ili mesto,
kad se filozoft nepomirljivo razilaze u svojim gleditima i njihovi
se zakljuci ne mogu smatrati nesumnjivo istinitim? Poto su apsolutno znanje smatrali nedostinim , skeptici su krajnju instancu
svoje discipline videli u: Svojevoljnosti, neremeenju, impulsivnosli, osrednjosti, nespokojstvu, nedoumici.
Stoiku kolu osnovao je Zenon (340-265. g.p.n.e.), Kitionac, kop je uio kod kinika Kratesa, od kojega stoika kola vodi poreklo.
/en o n a su nasledili Kleant, Hrizip, Zenon iz Tarza, Diogen, Antipater, Panetije i Posejdonije. Najpoznatiji od rimskih stoika su Epiklet i Marko Aurelije. Stoici su u sutini panteisti, poto su tvrdili
da ne postoji nita bolje od sveta, svet je Bog. Zenon je izjavio da je
razum sveta rasut naokolo kao seme. Stoicizam je materijalistika
lilozofija koja je zahtevala dobrovoljno pokoravanje zakonima priinde. Hrizip je tvrdio da su dobro i zlo, mada suprotstavljeni, oboje
ncophodni, jer jedno drugo odravaju. Za duu je smatrano da je
iclo koje je proeto kroz fiziki oblik i da se raspada zajedno s
iiIim. Mada su neki stoci smatrali da mudrost produava postojanje
29

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

due, stvarna besmrtnost ne postoji u njihovim naelima. Dua je po

njima sastavljena od osam delova: pet ula, generativne sile, sile zvuka i, osmog, ili hegemonistikog dela. Priroda je defmisana kao Bog
proet kroz sutinu sveta. Na sve stvari gledali su kao na tela, bilo
da su telesna, ili bestelesna.

Uvod
Kirher potom procenjuje da se pedeset objekata moe organizovati u 1.273.726.
838.815.420.339.851.343.083.767.005.515.293.749.454.795.408.000.000.000.
000 kombinacija. Iz ovoga se vidi da je m ogua beskrajna raznolikost, je r bezbrojni delovi univerzuma mogu biti meusobno povezani na neizraunljiv broj
naina, a kroz razne kom binacije ovih bezgraninih potpodela bia, nem inovan rezultat je beskonana p ojedinanost i beskonana raznovrsnost. N a taj
nain je jo jednom dokazano da ivot nikada ne m oe postati monoton ili istroiti m ogunosti raznolikosti.

Krotkost je oznaka stava stoikih ftlozofa. Dok je Diogen drao

govore protiv besa, jedan od njegovih slualaca prezrivo mu je pljunuo u lice. Ponizno primivi uvredu, veliki stoik je odvratio: Nisam
ljut, ali sam u nedoumici da li sam to zasluio ili ne!
Epikur sa Samosa (341-270. g.p.n.e.) bio je osniva epikurejske
kole, koja je u mnogo emu slina kirenskoj, ali je via po etikim
standardima. Epikurejci su takoe zadovoljastvo pozicionirali kao
najpoeljnije stanje, ali zamiljajui ga kao vano i dostojanstveno
stanje koje se postie odricanjem od onih psihikih i mentalnih nestalnosti koje izazivaju bol i tugu. Epikur je smatrao da, poto su
bolovi uma i due tei od bolova tela, onda i radosti uma i due prevazilaze telesne radosti. Kirenaici su tvrdili da zadovoljstvo zavisi
od radnje ili kretanja; epikurejci su izjavljivali da mirovanje ili nevrenje radnje mogu takoe izazvati zadovoljstvo. Epikur je prihvalio Demokritovu filozofiju po pitanju prirode atoma i svoju fiziku
/asnovao na toj teoriji. Epikurejska filozofija se moe rezimirati kroz
etiri kanona:

PR O B L E M R A Z N O L IK O S T I
Iz Kircher. Ars Magrui Scicndi

U gom jem dijagram u K.irheru) postavlja osam naest objekata u dve vertikalne
kolone, a zatim utvruje broj odnosa u kojim a oni mogu da budu. Na isti nain
10

30

A tanasije K irher (Athanasius Kircher, 1601 1680) (poneka pogreno izgovaran kao K irhner) - nem aki jezu itsk i uenjak iz XVII veka, koji je
objavio oko 40 radova, najznaajnijih u oblasti orijentalnih studija, geologije i m eicine. (Nap. prev.)

(1) O seaj nik ad a ne vara; stoga, sv ak o o sean jc i sv ak a percep cija p o jav n o g a su tani. (2) M iljcn je prati oseaj i n ad o g rad n ja
je o se a ja , a m o e b iti is tin ito ili p o g re n o . (3 ) S v ak o m i lje n je
koje je p o tv r en o o seajem ili m u nijc k o n trad ik to m o , istinito je.
(4) M iljen je koje je k o n trad ik to m o o seaju ili nije p o tv r en o dok azo m o seaja, p og ren o j e .

Meu znaajne epikurejce ubrajaju se Metrodor iz Lampsaka, Zenon iz Sidona i Fedar.

Eklekticizam se moe definisati kao praksa izbora naoko nepomirljivih doktrina iz antagonistikih kola i konstruisanja kombinovanog filozofskog sistema u skladu sa uverenjima samog eklektika.
31

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

Eklekticizam jedva da se moe smatrati filozofski ili logiki dubokim, poto su pojeinane kole do svojih zakljuaka dolazile na
razliite naine, pa filozofski proizvod nastao iz fragmenata uzetih
iz tih kola nuno rnora biti izgraen na temelju konfhktnih premisa.
Shodno tome, eklekticizam je bio obeleen kao laika kola. U Rimskom carstvu je malo misli bilo posveeno filozofskoj teoriji, pa su
stoga veina mislilaca bili eklektici. Ciceron je izuzetan primer ranog eklekticizma, jer su njegovi spisi pravi potpuri neprocenjivih
fragmenata iz ranijih kola miljenja. Izgleda da je eklekticizam nastao u trenutku kada su ljudi po prvi put poeli da sumnjaju u mogunost otkrivanja krajnje istine. Sagleavajui takozvano znanje u
najboljem sluaju samo kao stav, oni manje studiozni su zakljuili
kako je mudrije da prihvate ono to se ini najrazumnije u uenjima
bilo koje kole ili pojedinca. Iz ove prakse, meutim, uzdigla se
pseudo-slobodoumnost liena elementa preciznosti koji nalazimo u
pravoj logici i filozofiji.
Neopitagorejska kola cvetala je u Aleksandriji tokom prvog veka hrianske ere. U vezi nje istiu se samo dva imena - Apolonije
iz Tijane i Moderat iz Gadesa". Neopitagoreizam je bio spona izmeu starijih paganskih filozofija i neoplatonizma. Kao i neoplatonizam, sadravao je mnotvo egzaktnih elemenata misli izvedenih od
Pitagore i Platona; naglaavao je metafiziku spekulaciju i asketske
navike. Nekoliko autora primetilo je upadljivu slinost izmeu neopitagoreizma i doktrine esena. Poseban akcenat bio je postavljen na
misteriju brojeva, a mogue je da su neopitagorejci imali mnogo ire znanje o originalnim Pitagoriniin uenjima nego to je ono danas
dostupno. ak i u I veku Pitagora je smatran vie za boga nego za
oveka i oivljavanju njegove filozofije se pribeglo s nadom da e
njegovo ime podstai intcres za dublje sisteme uenja. Ali grka filozofija prola je zenit svog sjaja; oveanstvo je postajalo svesno
znaaja fizikog ivota i fizikih fenomena. Naglasak na zemaljskim
pitanjima, koji je kasnije poeo da se afirmie, ostigao je zrelost
svoga izraza u materijalizmu i komercijalizmu XX veka, mada se
neoplatonizam uplitao i prolo je mnogo vekova dok taj znaaj nije
dobio svoj definitivni oblik.
11

32

Latinski naziv za panski grad Kadiz, ije je prvobitno fenieansko ime bilo
Gadir, a kasnije je bio poznat po hclenskom imena Gadeira. (Nap. prev.)

Uvoil

E NEJA PR ED D VE R IM A PAKLA
Iz Vergilijcve Hncide (Dridenov prcvod)

Vergilije opisujc deo rituala grkih M isterija m ogue eleusinskih u svom

prikazu sputanja Eneje do dveri pakla pod vostvom Sibile. O tom delu rituala besmrtni pesnik kae:
,,Na ulazu u Ork, pred sam im predvorjcm
Z alost ima krevet i G rie Savesti.
Tu su blede Bolcsti i tuna Starost,
Strah, G lad - na zlo to goni i gadna Nuda,
Cuda strana izgledom i Smrl i Muka,
San, brat smrti i Zadovoljstva rava,
I ubilaki Rat na suprotnom pragu,
G vozdene sobe Lum enida i luda,
Z m ijokosa Nesloga s krvavom trakom.
N asred trem a iri grane stari golemi brest,
Na kom stanuju obino lani snovi,

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

- Kako kau - pod svakim listom visei.
To su m noga udovita raznih zveri:
K od vrata - K entauri, dvoline Skile,
Storuki Brijarej i L em ejska zm ija,
Koja iti strano, i Him era s vatrom ,
Gorgone, Harpije i Senka s tri tela.
im Eneju iznenada obuze strah
Uperi ma na senke dolazee
I sekao bi ih on uzalud m aem
Da mu tad ne ree proroica veta
Da su to due bez tela - Ijudskog lika. 12

Mada se dugo verovalo da je osniva neoplatonizma bio Amonije

Sakas, ova kola zaista nastaje sa Plotinom (204-269). Meu neoplatonistima iz Aleksandrije, Sirije, Rima i Atine istaknuto mesto
zauzimaju Porftrije, Jamblih, Salustije, car Julijan, Plutarh i Proklo.
Neoplatonizam je predstavljao krajnji napor dekadentnog paganstva
da objavi i tako sauva za budue narataje svoju tajnu (ili nezapisanu) doktrinu. U njegovim uenjima je antiki idealizam imao svoj
najsavreniji izraz. Neoplatonizam se gotovo iskljuivo bavio problemima vie metafizike. Priznavao je postojanje tajne doktrine opte
vanosti koja je od najranijih civilizacija bila skrivena unutar rituala, simbola i religijskih i filozofskih alegorija. Umu neupuenom u
tajna naela ove doktrine, neoplatonizam se moe initi kao gomila
spekulacija proarana ekstravagantnim uzletima mate. Takva taka
gledita, meutim, zanemaruje instituciju Misterija - tajnih kola u
ije dubine idealizma su bili inicirani gotovo svi rani filozofi.
Kada je fiziko telo paganske misli palo, uinjen je pokuaj da
se u njega, kroz razotkrivanje njegovih mistinih istina, udahne novi ivot i da ono tako vaskrsne. Ovaj pokuaj, meutim, nije dao rezultate. Ali, uprkos antagonizma izmeu prvobitnog hrianstva i
neoplatonizma, mnoga osnovna neoplatonistika naela hrianstvo
je prihvatilo i ona su utkana u tkivo patristike (ilo/olije. Ukratko opisan, neoplatonizam je filozofski kod koji svako fiziko ili opipljivo
telo doktrine smatra samo ljuturom duhovne stvarnosti koja moe
biti otkrivena kroz meditaciju i odreene vebe mistikog karaktera.
12

34

Eneida, Prosveta, B eograd, biblioteka S vetski klasici, 1964, str. 198-199.

Prevod sa latinskog M laden S. Atanasijevi. (Nap. prev.)

U vod

Shvatano je da materijalna tela religije i filozofije imaju relativno malu vrednost u odnosu na ezoterine, duhovne istine koje sadre. Slino tome, vanost nije pridavana ni naukama o materijalnom svetu.
Termin patristika oznaava filozofiju otaca rane hrianske crkve. Patristika ftlozoftja podeljena je u dvc opte epohe: ante-nikejsku i post-nikejsku epohu. Ante-nikejski period uglavnom je bio
posveen napadima na paganizam i opravdavanjima i odbrani hrianstva. Napadnuta je celokupna struktura paganske filozofije, a diktat vere uzdignut je iznad razuma. U nekim skluajevima pravljeni
su napori da se potvrene istine paganizma pomire sa hrianskim
otkrivenjem. Meu ante-nikejskim ocima bili su sv. Irinej, Kliment
Aleksandrijski i Justin Filozof. U post-nikejskom periodu vei akcenat stavljen je na objanjavanje hrianske filozofije u odnosu na platonizam i neoplatonizam, to je rezultiralo pojavom brojnih neobinih
dokumenata, dugih, preopimih i vosmislenih, veinom filozofski
slabih. U post-nikejske filozofe ubrajaju se Atanasije, Grigorije Niski i Kiril Aleksandrijski. Patristika kola znaajna je zbog naglaavanja supremacije oveka u univerzumu. Covek je shvatan kao
posebna i boanska tvorevina - krunsko dostignue Boanstva i izuzetak od vrhovne vlasti prirodnog zakona. Za patristike je bilo nezamislivo da moe postojati neko drugo stvorenje tako plemenito, tako
sreno, ili tako mono kao ovek, zbog ije koristi i prosveivanja
su sva kraljevstva prirode na prvom mestu i stvorena.
Patristika filozofija je svoj vrhunac imala u avgustinijanizmu,
koji se najbolje moe definisati kao hrianski platonizam. Nasuprot
jielakoj doktrini po kojoj je ovek tvorac vlastitog spasenja, avgustinijanizam je crkvu i njene dogme uzdigao na poziciju apsolutne nepogreivosti - poloaj koji je uspeno zadrala sve do reformacije.
Gnosticizam, sistem emanacionizma, koji je hrianstvo tumaio kroz
odnos sa grkom, egipatskom i persijskom metaftzikom, pojavio se
krajem I veka hrianske ere. Praktino sve postojee informacije o
gnosticima i njihovim doktrinama, koje su ante-nikejski crkveni oci
igosali kao jeres, potiu iz optubi koje su protiv njih podignute, posebno iz spisa sv. Irineja. U III veku pojavio se maniheizam, dualistiki sistem persijskog porekla, koji je shvatao da su Dobro i Zlo u
vcitoj borbi za univerzalnu prevlast. Prema manihejcima, Hrist je
zaet da bi bio princip ispunjenja Dobra, nasuprot oveku Isusu, koga su smatrali za zlu linost.
35

U vod

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Smrt Boetijea u VI veku, oznaava kraj antiko-grke kole filozofije. U IX veku dolo je do uzdizanja nove kole, sholastike, koja jc teila tome da izmiri filozofiju i teologiju. Glavni ogranci sholastike
kole bili su eklekticizam Jovana od Solsberija (John o f Salisburv),
misticizam Bernara od Klervoa (Bernard o f Clairvaia) i sv. Bonaventure (Bonaventura), racionalizam PjeraAbelara (Pierre Abelard)
i panteistiki misticizam Majstora Ekharta (Meister Eckhart). Meu
arapskim aristotelovcima bili su Avicena i Averoes. Vrhunac sholastike dostignut je sa pojavom Alberta Velikog (Alhertus Magnus) i
njegovog uvenog uenika, sv. Tome Akvinskog ( Thomas Aquinas).
Tomizam (filozofija sv. Tome Akvinskog, koga su ponekad nazivali
hrianski Aristotel) nastojao je da pomiri razne sholastike frakcije.
U svojoj osnovi tomizam je aristotelizam, uz dodatak koncepta prema kojem je vera projekcija uma.
Nauprot tomizmu, skotizam, ili doktrina voluntarizima, koju je
objavio Jovan Duns Skot (Joannes Duns Scotus), franjevaki sholastik, naglaava mo i delovanje individualne volje. Naroita karakteristika sholastike bio je oajniki napor da se celokupna evropska
misao stavi u aristotelovski kalup. Na kraju su se uenjaci spustili
do nivoa obinih trgovaca frazama koji su uzimali Aristotelove rei
toliko oiene, da od njegove filozofije nije ostalo nita sem kostura. To je bila ona dekadentna kola besmislenog praznoslovlja
protiv koje je ser Frensis Bekon uperio svoju gorku ironiju i kojuje
prognao na otpad odbaenih ideja.
Bekonovski, ili induktivni, sistem miljenja (gde se podaci prikupljaju kroz proces posmatranja, a potvruju kroz eksperimente)
prokrio je put modemim naukama. Bekona je sledio Tomas Hobs
( Thomas Hohhes) (jedno vreme i njegov sekretar), koji je matematiku smatrao jedinom egzaktnom naukom, a misao, u sutini, matematikim procesom. Hobs je materiju proglasio zajedinu realnost,
pa stoga nauna istraivanja, po njemu, treba da budu ograniena
na prouavanje tela, pojava koje su povezane sa svojim verovatnim
uzrocima i posledica koje iz njih proizlaze u svim moguim okolnostima. Poseban akcenat Hobs je stavljao na znaenje rei, tvrdei
da je razumevanje sposobnost sagledavanja odnosa izmeu rei i objekata koje one oznaavaju.
Otcepivi se od sholastikih i teolokih kola,post-reformacijska,
ili modema filozofija, doivela je veliki razvoj u raznim pravcima.
36

Prema humanizmu, ovek je mera svih stvari; racionalizam postavlja

moi miljenja za osnovu celokupnog znanja; politika filozofija pred
oveka stavija obavezu da shvati svoje prirodne, drutvene i nacionalne privilegije; empirizam izjavljuje da je istinito samo ono to se moe
dokazati eksperimentom ili kroz iskustvo; moralizam naglaava neophodnost da se pravilno postupanje uzme kao osnovno filozofsko naelo; idealizam tvrdi da su realiteti univerzuma nadmaterijalni - mentalni
ili psihiki; realizam, obmuto, dfenomenalizam ograniava znanje samo na injenice ili dogaaje koji mogu biti nauno opisani ili objanjeni. Najskoriji13 pravci razvoja filozofske misli su hihejviorizam i
neorealizam; prvi procenjuje sutinske karakteristike kroz analizu ponaanja, a dmgi se moe sumirati kao opte izumiranje idealizma.
Bamh de Spinoza (Baruch de Spinoza), eminentni holandski ftlozof, Boga je shvatao kao supstancu koja postoji apsolutno samostalno, ne zavisi ni od ega dmgog u svotn postojanju, niti se moe
saznati na osnovu bilo ega drugog. Prirodu ovog Bia Spinoza je
smatrao shvatljivom samo kroz njegove atribute, protenost i miljenje: svaki atribut razvija se u beskonano mnogo aspekata ili
modusa. Um oveka je jedan od modusa beskonane misli; telo oveka jedan je od modusa beskonane protenosti. Razumom ovek
ne moe da se uzdigne iznad iluzomog sveta ula i da pronae veni mir u savrenom jedinstvu sa boanskom sutinom. Kao to je
reeno, za Spinozu je Bog lien svake linosti, to boanstvo ini
sinonimom univerzuma.
Nemaka ftlozofija poinje sa Gotfridom Vilheimom fon Lajbnicom (Gottfried Wilhelm von Leihnitz), ijc tcorije su proete optimizmom i idealizmom. Lajbnicov kriterijum dovoljnog razloga ukazao
je na nedostatke Dekartove (Rene Descartes) teorije protenosti, te
je on zakljuio da supstanca u sebi sari inherentnu silu u obliku
neizraunljivog broja odvojenih i samodovoljnih jedinica. Svedena
na svoje najsitnije estice, materija prestaje da postoji kao supstancijalno telo, jer je razloena na mnotvo nematerijalnih ideja ili metafizikih jedinica sile, za koje Lajbnic upotrebljava termin monade.
Stoga je univerzum sastavljen od bezbroj odvojenih monadikih
13

O dnosi se na tridesete godine XX veka. O vu napotnenu vie neem o ponavljati, a italac je mora imati u vidu kad god autor u knjizi daje neku vrem esku odrenicu u odnosu na vrem e u kojem pie. (Nap. prev.)

37

TAJNA U ENJ A SVIH EPOHA

entiteta koji se spontano odvijaju kroz objektifikaciju uroenih aktivnih kvaliteta. Sve stvari su shvaene kao da se sastoje od pojedinanih monada razliitih magnituda ili agregacija tela, koje mogu
postojati kao fizike, emocionalne, mentalne ili duhovne supstance.
Bog je prva i najvea monada; duh oveka je probuena monada,
za razliku od niih kraljevstava kojima upravljaju monadike sile
koje su u poluuspavanom stanju.

P T O L O M E JS K A EM A L N IV E R Z L M A
Iz starog tampanog materijala, ljubaznou Karla Oskara Borga (Cari Oscar Borg)

Posm evajui se geocentrinom astronom skom sistem u Klaudija Ptolomeja,

savrem eni astronom i prevideli su filozofski klju Ptolom ejevog sistem a. Ptolom ejev univerzum je ijagram ska predstava odnosa izm eu raznih boanskih
i elem entarnih delova svakog stvorenja i ne bavi se astronom ijom kao naukom
u sm islu u kojem se ona danas shvata. Na gornjoj slici posebna panja data je
trim a krugovtm a zodijaka koji okruuju orbite planeta. Ovi zodijaci predstavljaju trostruko duhovno ustrojstvo univerzum a. O rbite planeta su upravitelji
sveta, a etiri elem entarne sfere u centru predstavljaju fiziku konstituciju ka-

38

Uvod
ko oveka tako i univerzum a. Ptolom ejeva em a u n iv erzu m aje prosto presek
univerzalne aure, planeta i elem enata koji nem aju nikakve veze sa onim a koje
priznaju savrem eni astronom i.

Iako proizvod lajbnicovsko-volfijanske14 kole, Imanuel Kant

(Immanuel Kant) se, poput Loka (Lock), posvetio istraivanju moi
i ogranienja ovekovog shvatanja. Rezultat je bila njegova kritika
ftlozofija koja je obuhvatala kritiku istog uma, kritiku praktinog
uma i kritiku moi suenja. Doktor V. D. Djurant15 koncizno sumira Kantovu filozofiju rekavi da je on um izbavio iz materije. Kant
smatra da je um selektor i koordinator celokupnog opaanja, koje je,
s druge strane, rezultat oseaja grupisanih oko istog eksternog objekta. Pri klasifikaciji oseaja i ideja um angauje odreene kategorije; smisla, vremena i prostora, razumevanja, kvaliteta, modaliteta i
uzronosti i jedinstva shvatanja. Kao subjekti matematikih zakona,
vreme i prostor su shvaeni kao apsolutna i dovoljna osnova za egzaktno miljenje. Kantov praktian um objavljuje da priroda noumena umom nikada ne moe biti shvaena, a, s druge strane, moralnost
potvruje postojanje tri neophodna postulata: slobodne volje, besmrtnosti i Boga. U kritici moi suenja Kant prikazuje jedinstvo noumena
ifenomena u umetnosti i biolokoj evoluciji. Nemaki nadintelektualizamje izdanak prenaglaavanja Kantove teorije autokratske supremacije uma nad oseajima i miljenjem. Filozofija Johana Gotliba
Fihtea (Johann Gottlieb Fichte) bila je projekcija Kantove filozofije
u kojoj je pokuao da ujedini Kantov praktini um sa svojim istim
razumom. Fihte je smatrao da je saznanje samo sadraj svesti onoga
koji saznaje i da za njega ne postoji nita dok ne postane deo tih sadraja. Stoga, zapravo, nita nije stvarno, osim injenica neijeg sopstvenog mentalnog iskustva.
Prepoznavi potrebu postojanja odreene objektivne stvamosti,
Fridrih Vilhelm Jozef fon eling (Friedrich Wilhelm Joseph von
Schelling), koji je nasledio Fihteovo mesto profesora filozofije u Jeni, postavio je doktrinu o identitetu kao osnovu kompletnog filozofskog
14

Fridrih A ugust Volf (Friedrich A u g u st W olf 17 5 9-1824) - nem aki filolog

i kritiar. (Nap. prev.)

15

Viljem Dejms Djurant ( William Jam es D urant, 18 8 5 -1 9 8 1) - ameriki pisac, istoriar i filozof. (Nap. prev.)

39

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

sistema. Dok je Fihte za Apsolut smatrao sopstvo, eling je kao sveproimajui uzrok postavio beskonani um. Realizacija Apsoluta
postala je mogua intelektualnom intuicijom koja je, kao vii ili duhovni oseaj, sposobna da se ogradi kako od subjekta tako i od objekta. Kantove kategorije prostora i vremena eling je smatrao, prvu
kao pozitivnu, a drugu kao negativnu, a materijalno postojanje kao
rezultat reciprone akcije ta dva izraza. eling je takoe smatrao da
apsolut u procesu samorazvoja dejstvuje u skladu sa zakonom ili ritmom koji se sastoji od tri pokreta. Prvi, reflektivni pokret, predstavlja pokuaj da se beskonano otelotvori u konanom. Drugi, pokret
obuhvatanja, pokuaj je da se apsolut vrati u beskonano, poto se
umeao u konano. Trei, pokret razuma, predstavlja neutralnu taku u kojoj su prva dva pokreta pomeana.
Georg Vilhelm Fridrih Hegel ( Georg Wilhelm Friedrich Hegel)
smatrao je elingovu intelektualnu intuiciju filozofski nesigumom i
zato je svoju panju usmerio na uspostavljanje filozofskog sistema
zasnovanog na istoj logici. Za Hegela je reeno da je poeo ni od
ega i logikom preciznou pokazao da sve, sledei logiki poredak,
polazi od tog niega. Hegel je uzdigao logiknu na poziciju vrhunske
vanosti, zapravo, kao kvalitet samog apsoluta. Boga je smatrao procesom razvijanja koji nikada ne dostie stanje razvijenosti. Na slian nain, miljenje nema ni poetak ni kraj. Hegel je verovao i da sve
stvari za svoje postojanje mogu da zahvale svojim suprotnostima, a da
su sve suprotnosti, zapravo, identine. Na taj nain, jedino postojanje je meusobni odnos suprotnosti, kroz ije kombinacije nastaju
novi elementi. Poto je Boanski um shvatao kao veiti proces miljenja koji se nikada ne dovrava, Hegel je napao same temelje teizma,
a njegova filozofija ograniila je besmrtnost samo na veno napredujue Boanstvo. Evolucija je, prema tome, neprestano isticanje
Boanske svesti iz same sebe; svo stvaranje, mada je u stalnom pokretu, nikad ne dostie nijedno stanje osim neprekidnog protoka.
Filozofija Johana Fridriha Herbarta (Johcmn Friedrich Herhart)
bila je realistika reakcija na idelizam Fihtea i elinga. Pravu osnovu filozofije za Herbarta je predstavljalo veliko mnotvo pojava
koje se neprestano kreu kroz ovekom um. Ispitivanje pojava, meutim, pokazuje da je njihova velika veina nerealna, ili bar nije u
stanju da um snabde stvarnom istinom. Kako bi se ispravili lani
utisci koje pojave izazivaju i otkrila stvamost, Herbart je verovao da
40

Uvod

je neophodno razloiti pojave na odvojene elemente, jer stvarnost

postoji u elementima, a ne u celini. Tvrdio je da objekti mogu biti
klasifikovani na tri opta pojma: stvar, materiju ili um; prvo je objekat sa vie svojstava, dmgo je postojei objekat, a tree - samosvesno
bie. Sva tri pojma, meutim, dovode do odreenih kontradikcija,
ijim reavanjem je Herbart bio prvenstveno zaokupljen. Na primer,
pitanje materije: mada je sposobna za ispunjavanje prostora, kada se
smanji do krajnje granice, ona je sastavljena od neshvatljivo majunih
jedinica boanske energije koje ne zauziinaju bilo kakav prostor.
Pravi predmet filozofije Artura openhauera (Arthur Schopenhauer) predstavlja volja; njegova filozofija bavi se uzdizanjem uma do
take na kojoj je sposoban da kontrolie volju. openhauer volju
poredi sa jakim slepim ovekom koji na ramenima nosi intelekt u
obliku slabog, hromog oveka koji ima vid. Volja je neumorni uzrok
manifestacije i svaki deo prirode je proizvod volje. Mozak je proizvod volje za saznanjem; mka je proizvod volje za hvatanjem. Celokupna intelektualna i emocionalna konstitucija oveka podreena je
volji i velikim delom posveena napom da ispuni zahteve volje. Tako um stvara razraene sisteme miljenja kako bi dokazao neophodnost voljnoga. Genijalnost, meutim, predstavlja stanje u kojem je
intelekt postigao nadmo nad voljom, pa ivotom upravlja razum, a
ne impuls. Snaga hrianstva, rekao je openhauer, lei u pesimizmu
i porobljavanju individualne volje. Njegovo lino religijsko stanovite veoma je podsealo na budizam. Za njega nirvana predstavlja
potinjavanje volje. ivot - manifestaciju slepe volje za ivljenjem video je kao nesreu, tvrdei da je pravi filozof onaj koji se, shvatajui mudrost smrti, opire inherentnoj pobudi da reprodukuje svoju vrstu.
Za Fridriha Vilhelma Niea (Friedrich Wilhelm Nietzsche) reeno
je da je njegov jedinstven doprinos smem ljudske nade bila radosna
vest da je Bog umro iz saaljenja! Izuzetne odlike Nieove filozofije
su njegova doktrina venog ponavljanja i ekstremni naglasak stavljen
na volju za mo - projekciju openhauerove volje za ivotom. Nie
je verovao kako je svrha postojanja proizvodnja svemogueg pojedinca, kojeg je nazvao natovek. Taj natovck je rezultat paljivog
uzgoja, jer kad ne bi bio na silu izdvojen iz mase i posveen stvaranju
moi, pojedinac bi potonuo nazad u smrtonosnu osrednjost. Ljubav
bi, govorio je Nie, trebalo da bude rtvovana stvaranju natoveka,
a trebalo bi da se venavaju samo oni koji se najbolje uklapaju u
41

Uvod

TAJNA UENJA SVIH EP OH A

proizvodnju ove izuzetne vrste. Takoe, Nie je verovao u vladavinu

aristokratije, pri emu su i krv i uzgoj od kljunog znaaja za osnivanje ovog nadreenog tipa. Nieova doktrina nije oslobodila mase,
ve je nad njih postavila nadljude za koje njihova inferioma braa i
sestre treba u potpunosti da budu spremna da umm. Etiki i politiki,
natovek je bio zakon za sebe. Za one koji shvataju pravo znaenje
moi da se bude pun vrline, samokontrole i istine, ideal Nieove teorije je oigledan. Za povrne, meutim, to je filozofija bez srca i
proraunata, koja se brine samo o opstanku najprilagoenijih.
Detaljnije predstavljanje dmgih nemakih kola filozofske misli
spreeno je ogranienou prostora. Skoranji pravci unutar nemake kole su frojdianizam i relativizam [koji se esto naziva i Ajntajnova (Einstein) teorija], Prvo je sistem psihoanalize kroz psihopatske
i neuroloke pojave, a drugo napad na mehanike principe koji zavise od vaee teorije brzine.
Rene Dekart (Rene Descartes) stoji na elu francuske kole filozofije i sa ser Frensisom Bekonom deli ast osnivanja sistema moderne nauke i filozofije. Kao to je Bekon svoje zakljuke bazirao na posmatranju spoljanjih stvari, Dekart je svoju metafiziku filozofiju
bazirao na posmatranju unutranjih stvari. Kartezijanstvo (Dekartova
filozofija) prvo eliminie sve stvari, a zatim kao fundamentalne uspostavlja one premise bez kojih je postojanje nemogue. Dekart definie ideju kao ono to ispunjava um kada osetimo stvar. Istina ideje
mora biti odreena kriterijumom jasnosti i odreenosti. Zato je Dekart smatrao da jasna i odreena ideja mora biti istinita. Takoe, Dekarta je odlikovalo to da je svoju filozofiju razvijao bez oslanjanja na
autoritete. Zbog toga su njegovi zakljuci izgraeni od najjednostavnijih premisa i razvijali su svoju kompleksnost kako je struktura njegove filozofije dobijala oblik.
Pozitivistika filozofija Ogista Konta (Auguste Comte) bazira se
na teoriji da se Ijudski intelekt razvija kroz tri nivoa misli. Prvi, najnii nivo je teoloki, drugi je metafiziki, a trei, najvii, je pozitivni.
Stoga teologija i metafizika predstavljaju slabe intelektualne napore
Ijudskog dejeg uma, a pozitivizam je mentalni izraz zrelog intelekta. U svom delu Kurs pozitivnefilozofije Kont pie:
,,U finalnom, pozitivnom stanju, um je odustao od uzaludnog traganja za apsolutnim pojmovima, poreklom i odreditem univerzuma
42

i uzrocim a pojava i upustio se u prouavanje njihovih zakona, to jest,

n jih o v ih n ep ro m e n jiv ih o d n o sa u zasto p n o sti i slin o sti. R asuivanje i posm atranje, ispravno kom binovani, om a su ovog saznanjaT

Kontova teorija se opisuje kao ogroman sistem materijalizmaA

Prema Kontu, ranije se govorilo da nebesa objavljuju slavu Boju,
ali sada ona samo priaju o slavi Njutna i Laplasa.
DRVO KLASINE
M IT O L O G IJ E
Iz H o rt}b
The New Pantheon

Pre no to je m ogue pravilno uvaavanje dubljih

n au n ih a s p e k a ta grk e
m itologije, neophodno je
organizovati grki panteon i rasp o re iti bogove,
boginje i razne nadljudske
hijerarhije u povezan red.
Proklo, veliki neoplatonista, u svojim kom entarim a P lato n o v e te o lo g ije
daje neprocenjiv klju za
raspored raznih boanstava u odnosu na Prvi Uzrok i rasp o red niih sita
koje iz njih emaniraju. Kad a je tako ureena, boansk a h ije ra rh ija m oe se
uporediti sa g ranam a velikog drveta. Korenje ovog
drveta vrsto je usaeno u
N espoznatljivo bie. Stablo i vee grane drveta sim bolizuju vrhovne bogove, a granice i he neizmerno postojanje zavisno od prve i neprom enjive Sile.
16

Viljem D ilard Hort (W illiam Jilla rd H ort) - engleski svetenik; 1794 95.
godine nastavnik u John Prior E stlin School, St. M ich a el H ill, Bristol.
Pored pom enute knjige o mitologiji autor je vie knjiga o vaspitanju i obrazovanju, engleskom jeziku i knjievnosti. (Nap. prev.)

43

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Meu francuskim filozofskim kolama su i tradicionalizam (naziv koji se esto primenjuje za hrianstvo), koji potuje tradiciju i
smatra jc pravom osnovom za filozofiju, socioloka kola, koja se
prema oveanstvu odnosi kao prema ogromnom drutvenom organizmu, enciklopedisti, iji su napori da se znanje klasifikuje prema
Bekonovom sistemu revolucionarizovali evropsku misao, volterizam,
koji je napao boansko poreklo hrianske vere i usvojio stav krajnjeg skepticizma prema svinr pitanjima koja se odnose na teologiju
i neokriticizam, francuska revizija doktrine Imanuela Kanta.
Anri Bergson (Henri Bergson), intuicionalist, nesumnjivo najvei ivi francuski filozof, predstavlja teoriju mistinog antiintelektualizma, utemeljenu na pretpostavci krcativne evolucijc. Brz rast
njegove populamosti posledica je njegovog pozivanja na finija oseanja u ljudskoj prirodi, koja se opim beznadenosti i bespomonosti materijalistike nauke i realistike fdozofije. Bergson Boga vidi
kao ivot koji se neprestano bori protiv ogranienja materije. On ak
prihvata mogunost pobede ivota nad materijom i, s vremenom, ponitenja smrti.
Primenivi bekonovski metod na um, Don Lok (John Locke),
veliki engleski filozof, izjavio je da sve to prolazi kroz um predstavlja legitimni predmet mentalne filozofije, a da su te mentalne pojave realne i ispravne poput predmeta bilo koje druge nauke. U svojim
istraivanjima porekla pojava, Lok je odstupio od bekonovskog zahteva da je prvo neophodno sainiti prirodni istorijat injenica. Lok
je smatrao da je um prazan pre no to se u njemu ne ispie iskustvo.
Stoga je um izgraen od primljemh utisaka i razmiljanja o njima.
Dua, verovao je Lok, nije sposobna da shvati Boanstvo, a ovekovo ostvarenje ili spoznavanje Boga sanro jc zakljuak izveden iz
mogunosti razmiljanja. Od svih Lokovih uenika, Dejvid Hjum
(.DavidHume) bio je sa najvie entuzijazma i najmoniji.
Napadajui Lokov senzacionalizam17, biskup Dord Berkli (George Berkeley) zamenio ga je filozofijom zasnovanom na Lokovim
fundamentalnim premisama, koje je, meutim, razvio kao idealisti17

44

A utor pod ovim pojm om nc podrazum eva znaenje koje ova re ima u naem vrem enu, kada se uglavnom odnosi tia senzacionalistiki nain izvetavanja u m asovnim m edijim a, ve misli na em piristiki nain miljenja,
izvodei term in iz engleske rei sensation oset ili oseaj. (Nap. prev.)

U vod

ki sistem. Berkli je smatrao da su ideje realni objekti saznanja. Izjavio je kako je nemogue izneti dokaz da su oseti posledice materijalnih predmeta; takoe je pokuao da dokae da materija ne postoji.
Berklianizam smatra da je univerzum proet umom i da ovaj njime
upravlja. Stoga je verovanje u postojanje materije samo mentalno
stanje, a sami objekti mogu biti i konstrukcija uma. Istovremeno,
Berkli je smatrao gorim od ludila sumnju u tanost opaanja, jer ukoliko se mo opaanja dovede u pitanje, ovek se svodi na kreaturu
nesposobnu da saznaje, procenjuje ili bilo ta shvati.
U asocijacionalizmu Hartlija (D avidH artlev) i Hjuma nalazila
se napredna teorija da asocijacija (povezivanje) ideja predstavlja
fundamentalni princip psihologije i objanjenje svih mentalnih fenomena. Hartli je smatrao da se, ukoliko se oseaj ponovi nekoliko puta,
javlja tendencije da se on spontano ponavlja, a do nje moe doi usled asocijacije izazvane nekom drugom idejom, ak i ako objekat
koji izaziva originalnu reakciju nije prisutan. Uti/itarizam Deremija
Bentama (Jeremy Bentham), arhiakona Pejlija (William Paley) i
Dejmsa (James) i Dona Stjuarta Mila (John Stuart Mill) kae da je
najvee dobro ono to je najkorisnije za najvei broj. Don Stjuart
Mil je verovao da je putem oseta mogue obezbediti znanje o svojstvima stvari, a da je putem vieg stanja u m a - to jest, intuicijom ili
razumom - mogue dostii i znanje o istinskoj sutini stvari.
Darvinizam je doktrina prirodne selekcije i ftzike evolucije. Za
Carlsa Roberta Darvina (Charles Rohert Darwin) kae se da je odluio da potpuno protera duh iz univerzuma, a beskrajni i sveprisutni
Um postavi kao sinonim za sveproim ajue sile bezline prirode.
Agnosticizam i neohegelijanizam su takoe panje vredni proizvodi
ovog perioda filozofske misli; prvi je verovanje d a je priroda krajnosti nespoznatljiva, a drugi predstavlja englesko i ameriko oivljavanje Hegelovog idealizma.
Dr V. D. Djurant tvrdi da je veliko delo Herberta Spensera (Herhert Spencer), Prvi principi (First Principles), od njega gotovo u trenu
nainilo najuvenijeg filozofa njegovog vremena. Spenserijanizam
je filozofski pozitivizam koji opisuje evoluciju kao veito rastuu
sloenost sa ravnoteom kao njenim najviim moguim stanjem. Prema Spenseru, ivot je neprekidan proces iz homogenosti u heterogenost i nazad, iz heterogenosti u homogenost. Zivot takoe ukljuuje
i kontinuirano prilagoavanje unutranjih odnosa spoljnim odnosima.
45

Uvod

TAJNA U EN J A SVIH EP OHA

Najpoznatiji od svih Spenserovih aforizama je njegova definicija Boanstva:

Bog je beskrajna inteligencija, beskrajno raznovrsna kroz beskrajno vreme i beskrajni prostor, koja se manifestuje kroz beskrajnost veito razvijajuih indiviualnosti.
Spenser je naglasio univerzalnost zakona evolucije i primenio ga
ne samo na oblik nego i na inteligenciju koja je iza oblika. U svakoj
manifestaciji bia prepoznavao je fundamentalnu tendenciju razvoja
od jednostavnosti ka sloenosti, primeujui da, onda kada se dostigne taka uravnoteenosti, za njom uvek sledi proces dezintegracije.
Prema Spenseru, meutim, dezintegracija se deava samo da bi mogla uslediti reintegracija na viem nivou postojanja.
Glavno mesto u italijanskoj folozofskoj koli trebalo bi dodeliti
ordanu Brunu (Giordano Bruno), koji, posle oduevljenog prihvatanja Kopernikove (Nicolaus Copernicus) teorije da je sunce centar
solamog sistema, proglaava da je sunce zvezda, a da su sve zvezde
sunca. U Bmnovo vreme zemlja je smatrana centrom celokupnog
stvaranja. Shodno tome, kada je on prognao svet i oveka u mrani
ugao svemira, efekat je bio kataklizmian. Zbog jeretike tvrdnje da
postoji mnotvo univerzuma i shvatanja kosmosa kao toliko prostranog da ga ne moe popuniti nijedna pojedinana vera, Bruno je izgubio ivot.
Vikoizam je filozofija zasnovana na zakljucima ovanija Batiste Vikoa (Giovanni Battista Vico), koji je smatrao da Bog kontrolie
svoj svet ne putem uda ve prirodnim zakonom. Zakoni kojima ljudi
upravljaju sami sobom, rekao je Viko, proizlaze iz duhovnog izvora
unutar oveanstva, koji je en rapport'* sa Boanskim zakonom. Zbog
toga materijalni zakon ima boansko poreklo i odraava naloge Duhovnog Oca. Filozofija ontologizma, kojuje razvio Vinenco oberti ( Vincenzo Gioberti) (koji se generalno smatra vie za teologa nego
za filozofa), Boga pozicionira kao jedino bie i izvor celokupnog znanja, pri emu je znanje identino samom Boanstvu. Bog se zato naziva Bie, a sve ostale manifestacije su postojanje. Istinu treba otkriti
kroz promiljanje ove tajne.

H RIA N SK O T R O JS T V O
Iz Ilone 19 Ancient Mvsteries Descrihed

Da bi se unapredio prikladan oblik hrianske doktrine trojstva, bilo je neophodno osm isliti slliku u kojoj su tri osobe - Otac, Sin i Sveti Duh - razdvojeni,
a ipak jedno. U razliitim delovim a Evrope rnogu se pronai slikc sline gornjoj, gde su tri lica sjedinjena n ajed n o j glavi. To je legitim an nain da oni koji su za to sposobni shvate sveti znaaj trostruke glave i da im se otkrije velika
tajna. Ipak, u prisustvu takve primene sim bologije u hrianskoj umetnosti, jedva da je ispravno smatrati da filozofi drugih vera zaostaju, poput Hindusa, koji
imaju Bramu sa tri lica, ili, poput rim skog Janusa sa dva lica.
19

18 Francuski u skladu. (Nap. prev.)

46

Viljem Houn ( Viiliarn H one, 1780-1842) - engleski pisac, satiriar i knjiar. (Nap. prev.)

47

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Najvaniji od savremenih italijanskih ftlozofa je Benedeto Kroe (Benedetto Croce), hegelijanski idealist. Kroe smatra da je ideja
jedina realnost. Njegovo stanovite je antiteoloko, poto ne veruje u
besmrtnost due i tei da religiju zameni etikom i estetikom. Meu
ograncima italijanske filozofije trebalo bi pomenuti sensizam (senzacionalizam)2, koji ulna opaanja postavlja kao jedine kanale primanja znanja, kriticizam , ili filozofiju ispravnog prosuivanja, i
neosholastiku, koja, podstaknuta od strane rimokatolike crkve, predstavlja oivljavanje tomizma.
Dve izuzetne kole amerike filozofije su transcendentalizam i
pragmatizam. Transcendentalizam, izloen u spisima Ralfa Valdo Emersona (Ralph Waldo Emerson), naglaava mo transcendentalnog nad
fizikim. Mnogi Emersonovi spisi pokazuju izraen orijentalni uticaj,
posebno njegov ogledi o Nad-dui i Zakonu kompenzacije. Teorija
pragmatizma, mada nije nastala sa profesorom Viljemom Dejmsom
(William James), njegovim zalaganjem stekla je iroku popularnost
kao filozofsko miljenje. Pragmatizam se moe definisati kao doktrina po kojoj znaenje i prirodu stvari treba otkrivati kroz razmatranje njihovih posledica. Istina je, prema Dejmsu, samo ono to je
korisno za nae razmiljanje, upravo kao to je ispravno samo ono to
je korisno za nae ponaanje (pogledati njegov Pragmatizam). Dona
Djuia (John Dewey), instrumentalistu, koji primenjuje eksperimentalni pristup na sva pitanja ivota, trebalo bi shvatiti kao Dejmsovog
komentatora. Za Djuia, rast i promene su neogranieni, a krajnosti nisu postulirane. Dug boravak Dorda Santajane (George Santayana) u
Americi opravdava uvrtavanje ovog velikog Spanca meu amerike
filozofe. Branei se titom skepticizma podjednako protiv iluzija ula i kumulativnih greaka epoha, Santajana je teio da povede oveanstvo u jo neizvesnije stanje koje je nazvao ivot razhoritosti.
(Kao dodatak dosada navedenim izvorima, u pripremi prethodnog saetka glavnih ogranaka fdozofske misli, autor je koristio i
Stenlijevu 21 Istorijufilozofije (History o f Philosophv), Morelov22 Isto-

Uvod

rijski i kritiki pogled na spekulativnu evropsku filozofiju XIX veka

(An Historical and Critical View o f the Speculative Philosophv o f
Europe in the Nineteenth Century), Singerove23 Savremene mislioce
iprohleme sadanjice (Modern Thinkers and Present Prohlems), Randove24Savremene klasinefilozofe (Modern Classical Philosophers),
Vindelbandovu25 Istorijufilozofije (Historv ofPhilosophv), Peri jeve2"
Filozoj'ske tendencijesadanjice (Present Philosophical Tendencies);
Hamiltonova27 Predavanja o metafizici i logici (Lectures on Metaphysics and Logic) i Djurantovu Priu o filozofiji (The Story ofP hilosophy).

Poto je propraen manje-vie sekvencijalan razvoj filozofskih

spekulacija od Talesa do Dejmsa i Bergsona, na redu je skretanje
panje itaoca na elemente koji dovode do geneze filozofskog razmiljanja i na okolnosti koje tu genezu prate. Mada su se Heleni pokazali kao naroito osetljivi na filozofske discipline, ne moe se
smatrati da je ova nauka nad naukama nastala kod njih. Tomas Stenli pie;
Ia k o su neki G rci p o rek lo filo z o fije p rip isiv a li sv o m n aro d u ,
ipak su oni m alo u en iji m e u n jim a p rizn a v ali d a o n a p o ti e sa
Isto k a.
23

Edgar A rtur Singer, mlai (Edgar A rthur Singer, Jr, 1873-1954) - ameriki filozof, profesor na Pensilvanijskom univerzitetu od 1909. do 1943.
godine. (Nap. prev.)

24

Bendam in Rand (Benjam in Rand, 1856 1934) - prvi zvanini bibliotekar

Rohhins Lihrarv na H arvard univerzitetu, od 1906. do 1934. godine; autor
je veeg broja radova iz oblasti filozofije. (Nap. prev.)

25

Vilhelm Vindelband (W ilhelm W indelhand, 1848- 1915) - nem aki filozof

Badenske kole. (Nap. prev.)

20

Videti napom enu 17 na strani 44. (Nap. prev.)

21

Tomas Stenli ( Thomas Stanley, 1625--1678) -e n g le sk i pesnik i prevodilac.

(Nap. prev.)

26

R alf Barton Peri (Ralph Barton Perry, 1876 1957)

dan od lidera pokreta neorealizm a. (Nap. prev.)

22

Don Danijel Morel (John D aniel M orell, 1816 1891) - britanski prosvetitelj, teolog i filozof, pastor K.ongrcgacione srkve u G osportu. (Nap. prev.)

27

Ser Viljem H am ilton (Sir William H am ilton, 1788-1856) - kotski metafiziar. (Nap. prev.)

48

am eriki filo zo f je-

49

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Velianstvena hinduistika, haldejska i egipatska uenja moraju

biti priznata kao stvami lzvori grke mudrosti. Egipatsko uenje ukalupljeno je u obrazac na osnovu senke koju su svetilita Elore, Ura i
Memfisa bacale na misao primitivnih naroda. Tales, Pitagora i Platon su u svojim filozofskim lutanjima stupili u kontakt sa mnogim
udaljenim kultovima, a vratili su se sa znanjem Egipta i zagonetnog
Orijenta.
Iz neospornih injenica poput ovih evidentno je da je filozofija
nastala iz antikih religijskih Mistcrija i nije bila odvojena od religije sve do raspada Misterija. Dakle, onaj ko eli da dokui dubine
filozofske misli mora se upoznati sa uenjima onih iniciranih svetenika koji su oznaeni kao prvi staratelji boanskog otkrivenja.
Misterije su sebe oznaavale kao uvare transcendentalnog znanja
toliko dubokog da je bilo neshvatljivo za najuzvieniji intelekt i toliko mono da je bezbedno moglo da se predoi samo onima koji su
u sebi ubili linu ambiciju i posvetili ivote nesebinom sluenju
oveanstvu. Dostojanstvo ovih svetih institucija i opravdanost njihove tvrdnje da poseduju Univerzalnu Mudrost proverili su najilustrativniji filozofi antike, koji su i sami bili inicirani u dubine tajne
doktrine i bili svedoci njene efikasnosti.
Opravdano se moe postaviti pitanje: Ako su ove drevne mistine institucije bile od tako velikog znaaja i vanosti, zato je danas dostupno tako malo informacija o njima i tajnom znanju koje su
tvrdile da poseduju? Odgovor je jednostavan: Misterije su bile tajna
drutva, koja su svoje inicijate obavezivala na nepovredivu tajnost i
kanjavala smru izdajnike tajni koje su im poverene. Mada su ove
kole bilc istinska inspiracija za razne doktrine koje su ustanovili
antiki filozofi, izvorite tih doktrina nikada nije otkriveno neposveenima. tavie, kako je vreme proticalo, uenja su postala tako neraskidivo povezana sa imenima onih koji su ih irili da je njihov
stvarni, ali nejasan izvor - Misterije - ostao potpuno nepoznat.
Simbolizam je jezik Misterija; zapravo, to je jezik ne samo misticizma i filozofije ve i celokupne prirode, jer se svaki zakon i aktivna sila u toku univerzuma manifestuju do granice ovekove ulne
percepcije posrestvom simbola. Svaki oblik postojanja u razliitim sferama bia je simbol boanskog delanja koje ga je stvorilo.
Simbolima su Ijudi oduvek pokuavali jedni drugima da prenesu
one misli koje transcendiraju ogranienja jezika. Odbacivi dijalekte
50

Uvod

koje je osmislio ovek kao neodgovarajue i nedostojne za ovekoveenje boanskih ideja, Misterije su odabrale simbolizam kao daleko
umniji i savreniji metod ouvanja njihovog transcendentalnog znanja. U jednoj slici simbol moe i razotkriti i prikriti, jer mudrimaje
znaenje simbola oigledno, dok neupuenima slika ostaje zagonetna. Dakle, onaj koji tei da razotkrije drevnu tajnu doktrinu mora
tragati za tom doktrinom ne meu stranicama knjiga, koje mogu
dopasti i u bezvredne ruke, ve na mestu na kojem je ona prvobitno
skrivena.
Drevni inicijati bili su dalekovidi. Shvatili su da narodi dolaze i
odlaze, da se carstva uzdiu i propadaju i da za zlatnim epohama
umetnosti, nauke i idealizma slede tamne epohc sujeverja. Imajui
pre svega u vidu potrebe potomstva, mudraci iz starina otili su u
neshvatljive krajnosti kako bi osigurali da njihovo znanje budc sauvano. Ugravirali su ga na licima planina i skrili ga unutar slika
kolosalnih dimenzija, od kojih je svaka bila geometrijsko udo. Svojc
znanje hemije i matcmatike sakrili su u mitologijama, koje e neupueni ovekoveiti, ili u gredama i lukovima svojih hramova, koje
vreme nije u potpunosti unitilo. Pisali su znakovima koje ni ljudski
vandalizam ni bezobzimost elemenata nisu mogli potpuno izbrisati.
Danas ljudi gledaju uz naklon i sa strahopotovanjem na mone Memnone kako usamljeni stoje na egipatskom pesku, ili na udne terasaste piramide u Palenki. Svedoanstva izgubljene antike umetnosti
i nauke su nema, a ta mudrost mora ostati skrivena sve dok naa rasa ne naui da ita univerzalan jezik - SIMBOLIZAM.
Knjiga iji je ovo uvod posveena je tvrdnji da je unutar drevnih
simbolinih slika, alegorija i rituala skrivena tajna doktrina o unutranjim misterijama ivota, doktrina koja je sauvana in toto2Xkod
male dmine iniciranih umova jo od poetka sveta. Odlazei, ti prosvetljeni filozofi ostavljali su svoje formule drugima koji su mogli
da ih shvate. Meutim, kako ti tajni procesi ne bi pali u nekulturne
ruke i bili izopaeni, Veliki A rkanum 29 je uvek ostajao skriven u
simbolu ili alegoriji, a oni koji danas mogu da otkriju njegove izgubljene kljueve moi e njima da otvore kuu punu blaga filozofskih, naunih i religijskih istina.
28

Latinski - u celini. (Nap. prev.)

29

Tajna nad tajnam a (od lat. arcanus - tajni lek, tajno sredstvo). (Nap. prev.)

51

D revne M isterije i tajna drutva

D R EV N E M IST E R IJE I TA JN A D RU TVA

koji su uticali na savremeni masonski simbolizam

P rvi n io

Drevni sistemi obrazovanja # Cels o hrianima # Znanja

neophodna za pravilan ivot # Druidske Misterije Britanije
i Galije # Rituali posveeni Mitri # Poreenje mitraistikih
i hrianskih Misterija

Kada su suoeni sa problemom upotrebe sposobnosti rasuivanja, osobe jakog intelekta zadravaju pribranost i tee da postignu
reenje izvoenjem injenica koje utiu na istraivanje. Oni mentalno nezreli, s druge strane, u slinoj situaciji su nadvladani. Dok
prvi mogu biti sposobni da ree zagonetku vlastite sudbine, ove druge se mora voditi kao stado ovaca i poduavati jednostavnim jezikom. Oni gotovo u potpunosti zavise od pomoi pastira. Apostol
Pavle je rekao da ti maleni moraju biti hranjeni mlekom, a da je hrana jakog oveka meso. Nepromiljenost je maltene sinonim detinjastosti, dok je promiljenost sinonim zrelosti.
Postoji, meutim, neto zrelih umova u svetu i stoga su filozofsko-religiozne doktrine pagana podeljene da zadovolje potrebe dve
osnovne grupe ljudskih intelekta - jene filozofske, druge nesposobne da cene dublje tajne ivota. Nekolicini otroumnih otkrivene su
ezoterika, ili duhovna uenja, dok je nekvalifikovano mnotvo primilo samo bukvalna, ili egzoterika tumaenja. Da bi se pojednostavile velike tajne prirode i apstraktni principi prirodnog zakona,
vitalne snage univerzuma su personifikovane i postale bogovi i boginje drevnih mitologija. Dok je neupuenc mnotvo prinosilo rtve
na oltare Prijapa i Pana (boanstava koja predstavljaju energije plo52

pr vi

ni o

dnosti), mudri su u tim mermemim statuama prepoznavali samo simbolike konkretizacijc velikih apstraktnih istina.
U svim gradovima antikog sveta postojali su hramovi za javna
bogosluenja i ponude. U svakoj zajednici bili su, takoe, i fliozofi
i mistici, duboko upueni u nauku prirode. Ti pojedinci su se obino
povezivali i stvarali odvojenc filozofske i verske kole. Vanije od
ovih gmpa bile su poznate kao Misterije. Mnogi od velikih umova
antike su u ta tajna bratstva bili inicirani kroz udne i tajnovite obrede, od kojih su neki bili krajnje okrutni. Aleksandar Vajlder' Misterije definie kao:
Svcte dram e kojc su izvocne u utvreno vrem e. N ajvie su svctk o v an e M isterije Izide, S ab azija, K ibele i E leusinske M isterije.

Poto su prihvaeni, inicijati su upuivani u tajnu mudrost koja

je uvana vekovima. Platon, inicijat jednog od tih svetih redova, ozbiljno je kritikovan zbog toga to je u svojim spisima javnosti otkrio
mnoge tajne filozofske principe Misterija.
Svaki paganski narod imao je (i ima) ne samo svoju dravnu religiju, ve i drugu, u koju se ulaz stie samo filozofskim izborom.
Mnogi od drevnih kultova nestali su sa lica zemlje ne otkrivi svoje
tajne, ali nekoliko ih je preivelo iskuenja vekova i njihovi misteriozni simboli su jo uvek ouvani. Osnovu veeg dela rituala slobodnog ziarstva predstavljaju ispiti na koje su drevni hijerofanti
podvrgavali kandidate pre no to bi im poverili kljueve murosti.
Nekolicina shvata do koje su mere drevne tajne kole uticale na
savremene umove i, kroz njihove svesti, na napredak. Robert Mckoj
33, u svojoj Optoj istoriji slohodnog zidarstva (General History
o f Freemasonry), daje velianstven oma ulozi antikih Misterija u
podizanju zdanja ljudske kulture. On kae:
1

A lesa n d er Wilder (1 8 2 3-1908) - am eriki lckar, novinar, filozof neoplatonist; bio je inicirani rozenkrojcer i jedan od prvih potpredsednika Teozofskog drutva (1878). (Nap. prev.)

R ohert M acoy (1815-1895) - istaknuti ameriki mason irskog porekla, jedan od osnivaa Reda Istone zvezde i Reda Amaranta, kao i osniva verovatno najvee danas aktivne m asonske izavake kue - M acov Puhlishing
a n d M asonic Supplv Co. Inc. (Nap. prev.)

53

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

ini se da su sv a sa v rc n stv a c iv iliz a c ije i sav n a p re d a k nain jen u filozoflji, nauci i u m e tn o sti an tik e p o stig n u ti zah v alju ju i
on im in stitu cijam a k oje su, pod velo m m isterije , teilc d a ilu stru ju
najuzvienije istine religije, m orala i v rline i da ih utisnu u srca svojih ucnika. (...) G lavni cilj im je b io d a p o d u a v a ju o d o k trin i je d n o g B oga, u sk rsn u u o v e k a u veni iv o t i d o sto jan stv u Ijudske
d u e i d a upute ljude kako da vide se n k u b o a n stv a , lepotu, velia n stv e n o st i rasko u n iv e rz u m a.

Sa opadanjem vrline, koje je prethodilo propasti svakog naroda

u istoriji, Misterije su se izopaile. Vraanje je zauzelo mesto boanske magije. Uvedene su neopisive prakse (poput bahanalija) i nadvladala je izopaenost, jer nema institucije koja bi mogla biti bolja
od lanova koji je ine. U oajanju, nekolicina iskrenih pokuala je
da sauva tajne doktrine od zaborava. U nekim sluajevima su uspevali, ali je ee arkanum bivao izgubljen i ostala je samo prazna ljutura Misterija.
Tomas Tejlor je napisao:
o v ck je po prirodi relig io zn a iv o tin ja .

Od najranijeg osvita svoje svesti ovek je oboavao i potovao

stvari kao simbole nevidljive, sveprisutne, neopisive Stvari, o kojoj
nije mogao da otkrije praktino nita. Paganske Misterije suprotstavile su se hrianima tokom ranih vekova njihove crkve, izjavljujui
da nova vera (hrianstvo) nije zahtevala vrlinu i integritet kao orua spasenja. Cels je svoje miljenje o ovoj temi izneo sledeim zajedljivim reima:
,,Ja ipak ne optuujem hriane s vie g o r in e no to to istina zahteva, m oda je r nasluujem da objavitelji koji pozivaju ljude drugim
M iste rija m a to ine na sle ci naim : N e k a p ristu p i o n aj k o jem
su ruke iste i ije su rei m u re . A d ru g i, o p et, izjav lju ju : N eka
p ristupi onaj koji je ist od svake p o ro n o sti, ija d u a n ije svesna
bilo kak v o g zla i koji vodi ispravan i e s tit iv o t. Te stvari prok lam u ju oni koji o b eav aju oicn je o d g re k e . P o u jm o sad ko
su ti kojc p o ziv aju u h ria n sk e M is te rije : k o g o d j e g re n ik , ko
g od nije m udar, ko g od je bu d ala, u k r a tk o , k o j e ja d n ik , n jeg a e
p rim iti carstvo B oje. N e zovete li, a k le , g re n ik e , n ep rav ed n ik e,

54

pr vi d eo

lopove, obijae, arobnjake, sv ctogrnike i pljakae grobova? Kojim bi im enom d m g i n azvali o b ja v ite lja koji p o ziv a razb o jn ik e da
se o k u p e?

To to je Cels napadao nije bila istinska vera ranih hrianskih mistika, ve lani oblici koji su puzali i tokom njegovih dana. Ideali ranog hrianstva bili su zasnovani na visokim moralnim standardima
paganskih Misterija i prvi hriani, koji su se sastajali ispod grada Rima, za svoja mesta oboavanja koristili su podzemne hramove Mitre, iz ijeg kulta su pozajmili vei deo sakerdotalizma3 savremene
crkve.
Antiki ftlozoft su verovali da niko ko nema osnovna znanja o
prirodi i njenim zakonima ne moe da vodi inteligentan ivot. Pre
no to moe da poslua, ovek mora da shvati, a Misterije su bile
posveene tome da upute oveka u odvijanje boanskog zakona u
zemaljskoj sferi. Mali broj ranih kultova je zapravo oboavao antropomorfna boanstva, mada njihov simbolizam moe nekoga zavesti
da poveruje kako jesu. Oni su pre bili moralistiki, nego religiozni;
pre filozofski, nego teoloki. Poduavali su oveka da inteligentnije
koristi svoje sposobnosti, da bude strpljiv kada se suoi sa nedaom,
da bude hrabar kada se suprotstavlja opasnosti, da bude iskren kada
padne u iskuenje i, iznad svega, da dostojan ivot vidi kao najprihvatljiviju rtvu Bogu, a svoje telo kao oltar posveen Boanstvu.
Oboavanje sunca odigralo je znaajnu ulogu u gotovo svim ranim paganskim Misterijama. To ukazuje na verovatnou njihovog
atlantianskog porckla, jer stanovnici Atlantide su oboavali sunce.
Solarno boanstvo je obino personifikovano u obliku lepe, mlade
osobe, sa dugom zlatnom kosom kao simbolom zraka sunca. Tog
zlatnog Boga Sunca pogubile su porone siledije, koje personifikuju zle principe univerzuma. Putem odreenih rituala i ceremonija, koji simboliu proienje i regeneraciju, ovaj divni Bog Dobra
3

Od lat. sacerdos, svetenik doslovno, onaj koji prinosi svete ponude. Sakerdotalizam je ideja da um ilostivljujuu rtvu za greh m oraju prinositi
pripanici reda svetenstva. Prema rimokatolikoj crkvi, sakerdotalizam je
uenje koje kae da se kroz slubu svetenika duhovna rtva vem ika dovodi u savreno jedinstvo sa (krajnjom ) rtvom Hrista, to je, drugim reima,
naglaavanje m oi svetenika kao esencijalnih posredm ka izm eu Boga
i oveanstva. (Nap. prev.)

55

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

D revne M isterije i tajna drutva -

vraen je u ivot i postao Spasitelj Svog naroda. Procesi kojim aje

On vaskrsnut simbolizuju prosveivanja pomou kojih ovek postaje sposoban da prevlada svoju niu prirodu, porobi svoje nagone
i izrazi svoju uzvieniju stranu. Misterije su organizovane u cilju da
pomognu Ijudskom stvorenju u njegovom upinjanju da probudi moi koje, okruene plamenim prstenom poude i izopaenosti, lee
uspavane unutar njegove due. Drugim reima, oveku je ponuen
nain na koji moe da povrati svoje izgubljeno stanje. [Pogledati
Vagnerovog ( Wagner) Zigfrida (Siegfried)]
H IJE R O F A N T K IN J A M IS T E R IJA
Iz Montfaucon. Antiijuities

Ova ilustracija prikazuje Kibelu, ovde nazvanu Sirijska Boginja, u odedi hijcrofanta. M onfokon 4 lik opisuje sledcim
reima:
,,Na glavi joj je episkopska m itra, na
donjem delu ukraena kulam a i iljcima; nad kapijom grada je polum esec,
a ispod kruga zidova kruna od zraka.
Boginja je obuena u neku vrstu albe5,
upravo poput albe svetenika ili biskupa, preko koje je tunika koja pada
do stopala, a preko svega je episkopska mantija, sa dvanaest znakova Zodijaka izveenih po rubovim a. S obe
strane lika su lavovi, a u svojoj levoj
aci dri timpan, sistrum, preslicu, kaducej i jo jedan instrum ent. U desnoj aci srednjim prstom dri munju,

a na istoj mci joj se nalaze ivotinje. insekti i, bar kako moemo da pretpostavim o, cvee, voe, luk, tobolac, baklja i kosa."
Poreklo k ip a je nepoznato, a kopija koju je reprodukovao M ontokon uraena je
na osnovu crtea Pira L igorija6.

U drevnom svetu su skoro sva tajna drutva bila filozofska i religijska. Tokom srednjeg veka bila su uglavnom religijska i politika,
iako je ostalo nekoliko filozofskih kola. U modemim vremenima,
tajna dmtva u zapadnim zemljama su uglavnom politika ili bratska, mada u nekima od njih, kao to je masonerija, drevni religijski
i filozofski principi i dalje opstaju.
Prostor nam ne omoguava detaljniju diskusiju o tajnim kolama.
One su doslovno bile rezultat drevnih kultova, sa ograncima u svim
delovima istonog i zapadnog sveta. Neke, poput pitagorejaca i hermetiara, pokazuju izrazit istonjaki uticaj, dok su rozenkrojceri, u
skladu sa sopstvenim proklamacijama, vei deo svoje mudrosti dobili od arapskih mistika. lako su kole Misterija obino povezane sa
civilizacijom, ima dokaza da ih je poznavao i vei deo necivilizovanih naroda u preistorijskim vremenima. Domoroci dalekih ostrva,
mnogi na nivou najnieg oblika divljatva, poseduju mistine rituale
i tajnu praksu koji, mada primitivni, imaju izrazite masonske osobenosti.

D r u id s k e M is t e r ije B r it a n ije i G a l ije

Prvobitni i prim itivni stanovnici Britanije, u nekom davnom vrem enu, oiveli su i refo n n isali svoje narodne institucije. N jihov svetenik, ili p o u a v alac , d o ta d j e bio je d n o sta v n o naziv an G w ydd,
ali se p o ja v ila n eo p h o n o st po d ele o ve d u n o sti izm eu n arodnog,
v rh o v n o g , sv eten ik a i d ru g o g iji [bi] utieaj bio o g ran ien iji. O d
ta d a je prvi p o sta o D er-W y d d (d ru id ), ili u zv ien i p o u a v a la c , a
[drugi] G o -W y d ili 0 -V y d d (o v ejt), p o d re en i p o u av alac, a obojic a su bili n aziv an i B eirdd (b ard o v i), ili uitelji m udrosti. K ako je

e M ontfaucon, 1655-1741) - francuski

benediktinski kaluer; filolog i istoriar. (Nap. prev.)
5

56

Od lat. albus, beo - alba oznaava dugu belu haljinu od lanenog platna koju
nose svetenici tokom liturgijskih funkcija, a vodi poreklo od grko-rim skih donjih tunika. A lbe su esto ukraene trakam a u bojam a i protkane
ipkom koja se na starijim modelima iri od pasa do glenja. Ti ukrasi, meutim , ne sm eju naruiti jednostav n o st i enost liturgijske odee, koja
sim bolizuje istotu srca. (Nap. prev.)

p r vi d eo

Pirro Ligorio (c. 1510-1583) - italijanski arhitekta, slikar, antikvar i dizajner vrtova. (Nap. prev.)

57

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

D ru id i su bili sv eten ici i lekari koji su leili m ag n etizm o m i

p u n ili a in u le te sv o jim flu id n im u tic ajem . N jih o v i u n iv e rz aln i lekovi bili su im ela i zm ijsk o ja je , zato to su ove su p stan ce p rivlaile astra ln u sv e tlo st na p o seb an nain. S veani o b red uz koji je
im ela o d se ca n a d o n eo j e o voj b iljci p o v eren je n aro a i p rcd stav io
j e kao m o n o m ag n ctin u . (...) R azvoj m a g n ctizm a e nam je d n o g
d an a otk riti a p so rp c io n a sv o jstv a im ele. T ada em o razu m eti tajnu
tih p o ro zn ih iz ra ta ja koji su u k azali n a n eisk o rie n a sv o jstv a biIjaka i obasuli nas tinkturam a i ukusim a. G ljive, tartufi, izrasline na
d rv e u i ra z n e v rstc im e la n a i i e n a ra z u m e v a n je m e d ic in sk e
n au k e, k o je e biti n ovo, a zap rav o j e staro (...) ali o v ek n c sm e
ii b re od n au k e, je r o n a m o ra d a u zm ak n e k ako bi m o g la dalje
d a n ap re d u je.
[V ideti Isto rija m a g ije (T h e H isto ry o f M a g ic)]

sis te m sa z re v a o i ra sta o , b a rd sk i red ra z v io j e tri k la se , d ru id e ,

B e ird d B rain t, ili p riv ile g o v a n e b ard o v e , i o v e jte .
[V ideti S em ju el M ejrik i arls Sm it
O d ea p rv o b itn ih sta n o v n ik a B rita n skih o strva
( The C ostum e o fT h e O rig in a l Inhahitants o fT h e B ritish Isla n d s)]7

Poreklo rei druidje diskutabilno. Maks M ile veruje da ona, poput irske rei drui, znai ljudi od hrasta. On dalje panju usmerava
na injenicu da su grki umski bogovi i boanstva drvea nazivani
driade. Neki veruju da je re tevtonskog porekla; drugi je pripisuju
Velanima. Neki je povezuju sa gelskim druidh, to znai ,,mudrac
ili ,,arobnjak . Na sanskritu re dru znai ,,deblo .
U vreme rimskog osvajanja, druidi su bili potpuno odomaeni u
Britaniji i Galiji. Njihova mo nad ljudima bila je neosporna i bilo
je sluajeva da vojske koje se spremaju da jedna drugu napadnu
vrate svoje maeve u korice kada bi to naredio u belo odeveni druid.
Nije bilo znaajnijeg poduhvata bez pomoi ovih patrijarha koji su
stajali kao posrednici izmeu bogova i ljudi. Druidskom redu se
opravdano odaje priznanje zbog posedovanja dubokog razumevanja
prirode i njenih zakona. Enciklopedija Britanika navodi da su omiljene oblasti njihovog prouavanja bili geografija, fizike nauke,
prirodna teologija i astrologija. Druidi su imali osnovna znanja iz
oblasti medicine, naroito o upotrebi lekovitog bilja. Stara rasprava
o britanskoj medicini kae da se od svakog praktikanta oekivalo
da ima vrt ili dvorite za uzgoj odreenih lekovitih biljaka neophodnih za njegov rad. Elifas Levi9, proslavljeni transcendentalist, daje
sledeu znaajnu izjavu:
7

Ser Sem juel Ra M ejrik (Sir Sam uel Rush M eyrick, 1783-1848) - engleski
kolekcionar koji je uspostavio sistem atsko prouavanje oruja i oklopa.
Potpukovnik arls Hamilton Smit (Charles Hamilton Sm ith, 1776-1859) engleski umetnik, prirodnjak, antikvar, ilustrator, vojnik i pijun. (Nap. prev.)

Fridrih Maks M iler (Friedrich M ax Miiller, 1823-1900) - nemaki filolog i

orijentalista, jedan od osnivaa indolokih studija u zapadnom akadem skom
sistem u; tvorac pravca kom parativne religije. (Nap. prev.)

E liphas Levi - pseudonim A lfonsa Luja Konstana (A lphonse Louis Constant, 1810-1875) - francuskog okultiste i maga; im e Elifas Levi bio je
njegov pokuaj da svoje im e A lfons Luj prevede ili transliterie n a hebrejski, m ada nije bio Jevrejin. (Nap. prev.)

58

p r vi d eo

Imela ne samo da je sveta kao univerzalni lek, ili panaceja, ve i

zbog injenice da raste na stablu hrasta. K_roz simbolizam hrasta
druidi su oboavali Vrhovno Boanstvo; dakle, sve to raste na tom
drvetu bilo mu je posveeno. U odreenim dobima, u skladu sa poloajima sunca, meseca i zvezda, arhidruid bi se penjao na hrast i
sekao imelu zlatnim srpom osveenim za tu svrhu. Parazitski izrataj
je hvatan u za to namenjene bele krpe, kako ne bi dodimuo zemlju i
bio zagaen zemaljskim vibracijama. Pod drvetom je obino obavljana rtva belog bika.
Duidi su bili inicijati tajne kole koja je postojala u njihovoj sredini. Ta kola, koja je veoma podseala na Bahove ili Eleusinske Misterije
u Grkoj, ili na egipatske obrede posveene Izidi i Ozirisu, opravdano je nazvana druidske Misterije. Bilo je puno spekulacija o tajnoj murosti za koju su druidi tvrdili kako je poseduju. Njihova tajna uenja
nisu nikada zapisana, ve su usmeno prenoena posebno pripremljenim kanidatima. Robert Braun10, 32, misli da su britanski svetenici osigurali svoje informacije od tirskih i fenianskih moreplovaca
koji su, hiljadam a godina pre hrianske ere, osnivali kolonije u
Britaniji i Galiji dok su tragali za kalajem. Tomas Moris11, u svojim
10

Robert Hjuit Braun (Robert Hevvitt Brown) - am eriki m asonski astrolog,

autor vie knjiga. (Nap. prev.)

11

Thomas M aurice (1 7 5 4 -1 8 2 4 ) - britanski istoriar, vrstan poznavalac orijentalistike. (Nap. prev.)

59

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Indijskim antikvitetima (Indian Anticpiities), nairoko govori o fenianskim, kartaginjanskim i grkim ekspedicijama na britanska ostrva u cilju nabavke kalaja. Drugi smatraju da su Misterije koje su
proslavljali druidi istonjakog porekla, mogue budistikog.
Blizina britanskih ostrva izgubljenoj Atlantidi moe biti razlog
oboavanja sunca, koje igra vanu uiogu u ritualima druidizma. Prema Artemidorusu, na ostrvu u blizini Britanije potovane su Cerera i
Persefona i to obredima i ceremonijama slinim onima sa Samotrake.
Nema nikakve sumnje da je u druidskom panteonu bio veliki broj grkih i rimskih boanstava. To je veoma zadivilo Cezara tokom njegovog
osvajanja Britanije i Galije pa je priznao kako ova plemena oboavaju Merkura, Apolona, Marsa i Jupitera i to na nain slian onome
u latinskim zemljama. Gotovo je sigurno da poreklo druidskih Misterija nije vezano za Britaniju i Galiju, ve da su putem migracije
stigle iz jedne ili vie drevnih civilizacija.
Skola druida bila je podeljena u tri razliita dela, a tajna uenja
otelotvorena u njima su praktino ista kao i tajne skrivene iza alegorija masonske Plave loe. Najnii od tri dela pripadao je ovejtima
(Ovydd). To je bio poasni status koji nije zahtevao proienje ili
pripremu. Ovejti su bili odeveni u zeleno, druidsku boju uenja, i
od njih se oekivalo da znaju neto o medicini, astronomiji, ako je
mogue o poeziji i, ponekad, muzici. Ovejt je bio pojedinac koga je
druidski red prihvatio zbog njegovih optih istaknutih osobina i vrhunskog znanja o problemima ivota.
Drugi deo kole druida inili su bardi (Beirdd). Nosili su nebesko
plave odore, kako bi reprezentovali harmoniju i istinu, a doeljen im
je bio rad na pamenju, barem deliminom, dvadeset hiljada stihova
druidske poezije. Na slikama su obino prikazivani sa primitivnom
britanskom ili irskom harfom - instrumentom sa strunama od Ijudske kose, s onoliko struna koliko je rebara s jedne strane Ijudskog
tela. Ovi bardovi su esto uzimani za uitelje kandidata koji su eleli da uu u druidske Misterije. Neofiti su nosili prugaste odore, plavo-zeleno-bele, to su bile svete boje druidskog reda.
Trei deo pripadao je druidima (Derwyddon). Njihovo posebno
zaduenje bilo je da slue verskim potrebama naroda. Kako bi stekli
ovo dostojanstvo, kandidati su prvo morali da postanu Bard Braint.
Druidi su uvek bili obueni u belo - simbol njihove istote i boja
koja je koriena da simbolizuje sunce.
60

D revne M isterije i tajna drutva

p r vi d eo

Da bi dostigao uzvieni poloaj arhidaiida, ili duhovne glave organizacije, svetenik je morao da proe kroz est sukcesivnih stupnjeva druidskog reda. (Oni koji su bili na razliitim stupnjevima
razlikovali su se po boji earpi, jer su svi nosili bele odore.) Neki
autori smatraju da je titula arhidruida bila nasledna i da je prelazila
sa oca na sina, ali verovatnije je da je poast dodeljivana glasanjem.
Primaoc titule je, zbog njegovih vrlina i integriteta, biran veinom
glasova uenih lanova viih druiskih stupnjeva.
A RH ID RU ID U SV O JO J
C E R E M O N I J A L N O J O D O RI
Iz Wellcome l2.
Ancient Cvmric Mcdicine

Najm arkantniji ukras arhidruida bio je

iodhan m oran, ili grudni oklop suenja, koji je imao tajanstvenu mo da
udavi svakoga ko bi izrekao neistinitu
tv rd n ju dok bi ga n o sio . G o d fri H igins13 izjavljuje da je ovaj grudni oklop
stavljan na vratove svedoka radi prov ere istin ito sti n jihovih sv edoenja.
Druidska tijara, ili angainam , iji prednji deo je imao brojne reljefne take
koje su predstavljale zrake sunca, ukazuje na to d a je svetenik bio personifik ac ija iz lazeeg sunca. N a prednjoj
12

Ser Henri Solom on Velkam (Sir H enrv Solom on Wellcome, 1853 -1936) am eriko-britanski farm aceutski preuzetnik, mason i strastveni kolekcionar m edicinskih artefakata. (Nap. prev.)

13

Godfrey H iggins ( 1 7 7 2 - 1833) - religiozni istoriar, arheolog, mason i lan

Society o f Antiquaries, humanista, dmtveni reformator i autor raznih ezoterijskih i retkih knjiga. G odine 1827. i 1829. objavljeno je, u tri dela, njegovo
delo K eltski druidi ( The Celtic D ruids), to je bila prethodnica njegovom
najznaajnijem delu, Anakalipsa: pokuaj skidanja vela sa saiske Izide, ili
istraivanje p orekla jezika , naroda i reiigija (A nacalvpsis: An Attem pt to
D raw A side the Veil o fth e Saitic Isis or an lnquiry into the O rigin o fL a n guages, N ations a n d R eligions), obim noj trotom noj raspravi objavljenoj
posle autorove sm rti, 1833. godine. (Nap. prev.)

61

TAJNA UENJ A SVIH E P O H A

D revne M isterije i tajna drutva -

strani svoga pojasa arhidm id je nosio liath m eisicith magini bro, ili kopu u
ijem centru se nalazio veliki beli kamen. Pripisivana mu je mo da, na svetenikovu komandu, od bogova s neba izvlai vatru. Taj specijalno seeni kam en bio
je soivo kojim su sunevi zraci koncentrisani da upale oltarske vatre. Druidi su
imali i drugu sim bolinu oprem u, kao to je naroito oblikovan zlatni srp kojim
su sekli imelu sa hrasta, i conum , ili skiptar, u obliku polum eseca, simbol estog
dana rastueg meseca, kao i N ojeve barke. Rani inicijati ruidskih M isterija smatrali su da se prijem na njihove ponone ceremonije stie posredstvom staklenog
broda, nazivanog Cwrwg Gwvclrin. Taj brod sim bolizovao je mesec, koji, plutajui na vodam a beskraja, uva sem e ivih stvorenja u polum esecu oblika broda.

Prema Dejmsu Gardneru'4, u Britaniji su obino postojala dva

arhidruida, jedan koji je iveo na ostrvu Englesi i drugi na ostrvu Man.
Verovatno ih je bilo i u Galiji. Ovi dostojanstvenici uglavnom su nosili zlatne skiptre i bili ovenani vencima od hrastovog lia, kao simbolom njihove vlasti. Mlai pripadnici druidskog reda bili su svee
izbrijani i skromno obueni, a stariji su nosili duge, sive bradc i velianstvene zlatne ukrase. Obrazovni sistem druida u Britaniji bio je
superiomiji u odnosu na sistem njihovih kolega na kontinentu, pa su
zbog toga mnoge mlade Gale radi filozofske nastave i obuke slali u
dmidske kole u Britaniji.
Elifas Levi navodi da su druidi iveli u strogoj apstinenciji, izuavali prirodne nauke, odravali najdublju tajnost i prihvatali nove
lanove tek nakon dugih probnih perioda. Mnogi od svetenika pripadnika reda iveli su u graevinama koje se ne razlikuju mnogo od
manastira savremenog sveta. Bili su udmeni u gmpe poput asketa
na Dalekom istoku. Mada celibat od njih nije zahtevan, malo ih se
enilo. Mnogi druii povalaili su se tz sveta i iveli kao pustinjaci
u peinama, kuama od grubog kamena, ili u malim straarama podignutim u dubini ume. Tamo su se molili i meditirali, a pojavljivali
se samo da izvre svoje verske dunosti.
Dejms Frimen K lark15, u svom elu Deset velikih religija (Ten
Great Religions), ovako opisuje verovanja druida:
14 Rev. Dr. Jam es G ardner - autor H rianskc enciklopedije (Christian Cyclopcedia) i etvorotom nog kapitalnog dela Vere sveta (Faiths o fth e World).
(Nap. prev.)
15 Jam es Freeman Clarke (1810-1888) - ameriki unitarijanski svetenik, teolog i pisac, lan T ranscendentalnog kluba. (Nap. prev.)

62

p r v i d eo

D ruidi su verovali u tri sveta i transm igraciju iz je d n o g u drugi:

u svetu iznad o vog, gde d o m in ira srea, u svet ispod - svet ja d a , i
u ovo, sa an je stanje. S m isao te tran sm ig racije bio je da kazni i
n ag rad i, a tak o e i da pro isti duu. U sad an jem svetu, govorili
su o n i, D o b ro i Z lo su ta k o p re c iz n o iz b a la n sira n i d a o v e k im a
p o tp u n u slo b o d u i u m o g u n o sti je d a izabere ili obaci sv ak o od
njih. V elke T rija e 16 nam kau d a p o sto je tri cilja m etem p sih o ze:
d a se u dui sak u p e sva sv o jstv a svih b ia, d a sc stek n e zn a n je o
svim stv arim a i da se d o stig n e m o za p o k o rav an je zla. P ostoje takoe, kae se u njim a, tri vrste znanja: znanje o prirodi svake stvari,
o n jen o m u zro k u i njen o m u ticaju . P ostoje tri stvari koje se kontin u iran o sm a n ju ju : tam a, n e is tin a i sm rt. P o sto je tri stv ari k o je se
n ep re stan o u v eavaju: svctlo st, iv o t i istin a.

Kao i skoro sve kole Misterija, uenja druida bila su podeljena

na dva razliita dela. Jenostavnijem, moralnom kodeksu, poduavani su svi Ijudi, dok je dublja, ezoterijska doktrina, prenoena samo iniciranim svetenicima. Da bi bio prihvaen u red, od kandidata
je zahtevano da bude iz dobre porodice i visokog moralnog karaktera. Nijedna vana tajna nije mu poveravana dok nije iskuan na
mnoge naine, a snaga njegovog karaktera ozbiljno proverena. Druidi su poduavali narode Britanije i Galije o besmrtnosti due. Verovali su u transmigraciju i, kako se ini, u reinkarnaciju. Pozajmljivali
su u jednom ivotu, obeavajui da e vratiti dug u sledeem. Verovali su u istilini tip pakla u kojern e biti oieni od greha, a
potom prei u blaenstvo sjedinjenosti sa bogovima. Druidi su smatrali da e svi ljudi biti spaseni, ali da neki moraju da se vraaju na
zemlju vie puta kako bi nauili lekcije o Ijudskom ivotu i prevazili zlo inherentno njihovoj prirodi.
Pre no to bi kanidatu bila poverena tajna doktrina druida, bivao je vezivan zavetom tajnosti. Te doktrine saoptavane su samo u
dubinama uma i tami peina. Na tim mestima, daleko od sastajalita
ljudi, neofit je poduavan o stvaranju univerzuma, linostima bogova, zakonima prirode, tajnama nebeskih tela i osnovima magije i
16

Velki: Trioedd Ynys P rydein - oslovno, T rijae britanskog o strv a grupa srodnih tekstova u srenjovekovnim m anuskriptim a; u grupam a od
po tri, ti tekstovi sadre fragm ente velkog folklora, m itologije i traicionalne istorije. (Nap. prev.)

63

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

D revne M isterije i tajna drutva -

arobnjatva. Druii su imali veliki broj praznika. Mlad, pun mesec

i esti dan meseca bili su sveti periodi. Verovali su da inicijacije treba
obavljati samo na dva solsticija i dva ekvinocija. U zoru 25. decembra, proslavljano je roenje Boga Sunca.
Neki tvrde da su tajna uenja druida bila obojena pitagorejskom
filozofijom. Druidi su imali Bogorodicu, ili Devicu Majku, sa detetom
u rukama, koja je bila sveta u njihovim Misterijama, a njihov Bog
Sunca vaskrsavao je u doba godine koje korespondira onome u kojem savremeno hrianstvo proslavlja Uskrs.
I krst i zmija bili su druidima svetinje; krst su pravili odsecanjem
svih grana hrastovog drveta i privrivanjem jedne od njih na glavno stablo u obliku slova T. Ovaj hrastov krst je postao simbol njihovog vrhunskog Boanstva. Oboavali su i sunce, mesec i zvezde.
Posebno potovanje iskazivali su mesecu. Cezar je izjavio da je Merkur bio jedno od glavnih boanstava kod Gala. Verovalo se da druidi
oboavaju Merkura u obliku kamene kocke. Takoe su veoma potovali duhove prirode (vile, gnome i undine), mala umska i rena
stvorenja kojim a su prinosili brojne ponude. Opisujui hramove
druida, Carls Heketom17, u Tajnim drutvima svih epoha i drava (The
Secret Societies o fA ll Ages & Countries) kae:
N jihovi h ram ovi, u ko jim a je u v a n a sveta vatra, g en eraln o su
sm etani na uzvienja i u guste hrastove um e i bili su razliitih oblika: kruni, jer je krug bio am blem univerzum a, ovalni, kao aluzija
na m u n d a n o ja je iz k o je g se, p re m a tra ic ija m a m n o g ih n aro d a,
izlee univerzum , ili, prem a drugim a, nai praroditelji, zm ijolik, je r
je zm ija bila sim bol H ua, ruid sk o g O /.irisa, u o b liku rasp ea, je r
je krst sim bol regeneracije, ili krilat, kako bi prestavio pokret Boa n sk o g D uha. (...) G lav n a b o an stv a m o g la su se svesti na dv a m uko i ensko, velik o g oca i m ajku - Hu i K aridvan (C erid w en ),
p o to v an e po istitn k ara k teristik am a koje su im ali O ziris i Izida,
B ah i C erera, ili bilo koji drugi vrhovni b og i bo g in ja koji predstavljaju dva principa sveu k u p n o g B ia.

Godfri Higins navodi d aje Hu, Moni, koji je smatran prvim naseljenikom Britanije, doao sa mesta koje velke Trijade nazivaju
Letnja zemlja, to prestavlja lokaciju dananjeg Konstantinopolja.
17

64

arls Viljem Heketorn (Charles iVilliam fleckethorn, 1826-1902)

ski istoriar i pisac. (Nap. prev.)

britan-

p r v i

tu.o

Albert Pajklx kae da je masonska Izgubljena Re skrivena u imenu

druidskog boga Hua. Skromni postojei podaci o tajnim inicijacijama
druida ukazuju na nedvosmislenu slinost izmeu njihove Misterijske kole i grkih i egipatskih kola. Hit, Bog Sunca, bio je ubijen i,
posle brojnih udnih ogleda i mistinih rituala, vraen je u ivot.

TLOCRT
ST O L N IIE N D A
Iz Maurice,
Indian Antiquitics

Druidski hramovi ili mesta religijskog oboavanja oduarali su od pravila koja su vaila
kod drugih naroda. Veina njihovih cerem onija obavljana
je nou, bilo u gustim hrastovim um am a, bilo oko oltara
na otvorenom , izgraenih od
neotesanog kam cnja. Kako su
te m asivne sten e p om erane
nije objanjeno na zadovoljavajui nain. N ajuveniji od
njihovih oltara, veliki kam eni prsten sainjen od stena, je S tounhend, u ju goistonoj Engleskoj. Ta graevina, udo antike, postavijena po astronom skom
obrascu, jo uvek stoji.

Postojala su tri stepena druidskih Misterija, ali su malobrojni oni koji

su ih sve proli. Kandidat je sahranjivan u sanduku, to je simbolizovalo smrt Boga Sunca. Najvii test, meutim, bio je izlazak na more
u otvorenom amcu. Mnogi su izgubili ivote prolazei kroz ovo iskuenje. Taliesin, drevni uenjak, koji je proao kroz Misterije, opisuje inicijaciju u otvorenom amcu u Faberovoj19 Paganskoj idolatriji
18 Alhert Pike ( 18 0 9 -1 8 9 1 ) - am eriki advokat, vojnik, pisac i mason, autor
kapitalnog dela M oral i dogm a (M orals a n d D o g m a ). (Nap. prev.)
19

Dord Stenli Faber (George Stan/ev h'aher, 1773 1854) - anglikanski teolog, autor veeg broja knjiga o teolokim tem am a. (Nap. prev.)

65

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

D revne M isterije i tajna drutva

(Pagan Idolatrv). Za nekolicinu koji su proli trei stepen govorilo

se da su ponovo roeni i bili su poduavani o skrivenim istinama koje su druidski svetenici uvali od davnina. Meu tim inicijatim a birani su mnogi od dostojanstvenika britanskog religijskog i
politikog sveta. (Za vie detalja videti Faber: Pagan Idolatry, Albert
Pike: Morals andD ogm a i Godfrey Higgins: Celtic Druids.)

bredi po sv een i

it r i

Kada su se persijske M isterije uselile u junu Evropu, latinska

svest brzo ih je asimilovala. Kult je rapidno rastao, naroito meu
rimskim vojnicima, a tokom rimskih osvajakih ratova legionari su
uenja preneli u gotovo sve delove Evrope. Kult Mitre je postao toliko moan da je najmanje jedan rimski car bio iniciran u red, koji
se sastajao u peinama ispod grada Rima. O irenju te Misterijske
kole kroz razne delove Evrope, . V. King20 u svom delu Gnostici i
ono to je od njih preostalo (Gnostics and Their Remains) kae:
Z em lje koje su nekada bile za p ad n e p ro v in cije rim sk o g carstv a
jo uvek o biluju m itra istik im b are ljefim a u rezan im na sten am a ili
kam en im tab licam a; nrnogo ih je u N em akoj, a jo vie u F rancuskoj, a na o voin ostrv u (B ritan iji) esto su otkriv an i u p rav cu Z ida
P ikta21, a je d a n je zabeleen u B a tu 22.

Aleksanar Vajlder u knjizi Zaratustrina filozofija i etika (Philosophv and Ethics o fth e Zoroasters) navodi da je Mitra zendski naziv
za sunce, a zamiljan je kako boravi unutar te sjajne kugle. Mitra je
imao muki i enski aspekt, mada sam nije bio androgin. Mitra je
20

arls Viljem King (Charles William King, 1818-1 888) - britanski viktorijanski pisac i kolekcionar dragog kainenja. (Nap. prev.)

21

K olokvijalni na/.iv za H adrijanov zid (lat. Valhtm A elium ) - zid dug 117
kilom etara koji su Rimljani podigli poetkom II veka nae ere; prostire se
pravcem istok -zapad i eli britansko ostrvo na pola. (Nap. prev.)

22

Bat (engl. Bath) grad u U jedinjenom K raljevstvu, sm eten u regionu Som erset na jugoistoku Engleske. (Nap. prev.)

66

p r vi

tmo

hibrid sunca, moan i blistav, i najvelianstveniji od Jazata (Izadi,

ili Geniji sunca). Istovremeno, M itraje i boanstvo koje predstavlja
enski princip; mundani univerzum smatra se njenim simbolom.
Ona prikazuje Prirodu kao prijemivu i zemaljsku, a plodna jc samo
kada se okupa u slavi suneve kugle. Mitraistiki kult je pojednostavljena verzija detaljnijeg uenja Zaratustre (Zoroastera), persijskog
maga vatre.
Prema Persijancima, u venosti koegzistiraju dva principa. Prvi,
Ahura-Mazda, ili Ormuzd, bio je Duh Dobra. Iz Ormuzda je izalo
vie hijerarhija dobra i divnih duhova (anela i arhanela). Drugi od
tih venih principa nazivan je Ahriman. On je takoe bio ist i divan
duh, ali se kasnije pobunio protiv Ormuzda, jer je bio ljubomoran
na njegovu mo. Do toga, meutim, nije dolo sve dok Ormuzd nije
stvorio svetlost, jer pre toga Ahriman nije bio svestan njegovog postojanja. Zbog svoje ljubomore i pobune Ahriman je postao Duh Zla.
Iz sebe je individualizovao mnotvo estruktivnih stvorenja da povrede Ormuzda.
Kada je Ormuzd stvorio zemlju, Ahriman je u nju uneo prljavtinu. Kad god bi Ormuzd uinio dobro delo, Ahriman bi u njega postavio princip zla. Konano, kada je Ormuzd stvorio ljudsku rasu,
Ahriman se ovaplotio u ovekovoj nioj prirodi, tako da se u svakoj
linosti Duh Dobra i Duh Zla bore za kontrolu. Ormuzd je 3.000 godina vladao nebeskim svetovima svetlou i dobrotom. Tada je stvorio oveka. Drugih 3.000 godina upravljao je ovekom mudrou i
integritetom. Tada je poela mo Ahrimana i borba za ovekovu duu nastavlja se kroz sledei period od 3.000 godina. Tokom etvrtog
perioda od 3.000 godina, Ahrimanova mo e biti unitena. Dobro
e se ponovo vratiti u svet, zlo i smrt e biti pobeeni, a na kraju e
se Duh Zla ponizno pokloniti pred Ormuzdovim tronom. Dok se Ormuzd i Ahriman bore za kontrolu nad ljudskom duom i za prevlast
u prirodi, Mitra, Bog Razuma, stoji kao posrednik izmeu njih dvojice. Mnogi autori su primetili slinost izmeu ive i Mitre. Kao to
hemijski element iva deluje kao rastvara (prema alhemiarima), tako Mitra nastoji da harmonizuje dve nebeske suprotnosti.
Postoje mnoge take slinosti izmeu hrianstva i kulta Mitre.
Jedan od razloga za to verovatno je naseljavanje persijanskih mistika u Italiji tokom prvog veka posle Hrista, te je rana istorija oba
kulta bila tesno isprepletana.
67

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

U Enciklopediji Britanika o mitraistikim i hrianskim Misterijama stoji sledee:

p r ii

m:o

stolica Bar Jonaha24, na njoj otkriveno dvanaest Herkulovih dela, a

da su kasnije ispod iste stolice Francuzi pronali muhamedansko ispovedanje vere, ispisano na arapskom.

B ratski i dem okratski princip prvih zajednica i njihovo skrom no

p oreklo, i c n tifik ac ija p red m eta o b o av an ja sa sv etlo m i su n cem ,
leg en d a o p astirim a sa n jih o v im d aro v im a i pok lo n jen jem , p o to p i
arka, z a stu p lje n o st v atre n ih k o la u u m e tn o sti, iz v la e n je v o d e iz
sten e, u p o tre b a zv o n a i sv c e , sv e ta v o d ic a i p ri e e , o sv e c n je
n edelje i 25. deccm b ra, in sistiran je na m oralno m p o n aan ju , nag lasak na ap stin en eiji i u zd rljiv o sti, d o k trin e raja i p ak la, prim itivnog o tk riv en ja, p o sred stv a L ogosa koji em an ira iz b o an sk o g ,
rtv a za o k a ja n je g re h o v a , n ep re stan i rat izm e u d o b ra i z la i kon ana p o b ed a po to n jeg , b e sm rtn o st due, posled n ji su, v ask rsen je
tela i ognjeno unitenje univerzum a - [to] su neke od slinosti, koliko god da su stvam e ili prividne, koje su om oguile m itraizm u da
produi svoj o tp o r h ri a n stv u .

Obredi posveeni Mitri izvoeni su u peinama. Porfirije, u svom

delu Peina nimfi, navodi da je Zaratustra (Zoroaster) bio prvi koji
je posvetio peinu za oboavanje Boga, jer je peina bila simbol zemlje, ili nieg sveta tame. Don P. Landi23, u svom Monumentalnom
hrianstvu (Monumental Christianity), Mitrinu peinu opisuje na
sledei nain:
A li ta p eina je bila ukraena zoijakim znacim a K ancer i K aprikorn. L etnji i zim ski so lsticiji su bili najistak n u tiji, kao kapije
kroz koje se d ue spu taju u ovaj ivot, ili ga n ap u taju p rilik o m
svog usp in jan ja do B ogova. K ancer je p rcd stav ljao k ap iju silaska,
a K aprikom uspona. To su dve ulice kojim a besm rtnici prolaze gore i dole, od zem lje do n eb a i od ncba do ze m lje.

M ITR A UBIJA BIKA

Iz Lundv, Monumental Christianitv.

Za takozvanu stolicu sv. Petra u Rimu verovalo se da je koriena u jednoj od paganskih Misterija, mogue Misterijama posveenim
Mitri, u ijim podzemnim peinama su se sastajali sledbenici hrianskih Misterija u ranim danima njihove vere. U Anakalipsi (Anacalypsis), Godfri Higins pie da je 1662. godine, dok je iena ta sveta

Napoznatije skulpture i reljefi tog prototokosa25 prikazuju Mitru kako klei nad
velikim leeim bikom i zariva mu ma u grlo. U bijanjc bika oznaava da su
zraci sunca, sim bolizovani m aem , oslobodili na prolenu ravnodnevicu vitalne esencije zem lje - krv bika - koja lije iz rane k o ju je nainio Bog Sunca i
oploava sem enje ivih stvari. Psi su u M itrinom kultu smatrani svetim jer su
sim bol iskrenosti i pouzdanosti. M itraisti su koristili zm iju kao arnblem Ahrim ana, Duha Zla, a posveeni su mu bili vodeni pacovi. Bik je, ezoterijski posmatrano, sazvee Bika, zmija, njegova suprotnost u zodijaku, korpija; sunce,

23

24

Ime kojim se Zsus obraa apostolu Petru u M atejevom Jevanelju, 16:17; u

prevodim a Vuka Karadia i dr Luja Bakotia - sine Jonin. (Nap. prev.)

25

Grki TrpcoTOTOKOi; - prvoroeni. (Nap. prev.)

68

Don Peterson Landi (John Patterson Lundv, 1823 1892) - am eriki prezviterijanski svetenik i poznavalac hrianskih starina, autor vie knjiga
sa religijskom tem atikom . (Nap. prev.)

69

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Mitra, stupa na stranu bika, ubija nebesko stvorenje i hrani univerzum njegovom krvlju.

Inicijacija u obrede posveene Mitri, poput inicijacije u mnoge

druge antike ftlozofske kole, navodno se sastojala od tri bitna stupnja. Priprema za ove stupnjeve obuhvatala je samoproienje,
izgradnju intelektualne moi i kontrolu animalne prirode. Na prvotrt
stupnju kandidatu je davana kruna umesto maa i upuivan je u tajne
Mitrine skrivene moi. Verovatno je poduavan kako zlatna kruna
predstavlja njegovu linu duhovnu prirodu, koja mora da se objektiftkuje i razvije pre no to bude sposoban da istinski slavi Mitru, jer
Mitra je bio njegova dua i stajao je kao posrednik izmeu Ormuzda, njegovog duha, i Ahrimana, njegove animalne prirode. Na drugom stupnju davan mu je oklop razum a i istote i slat je u tamu
podzemnih jama da se bori sa zverima poude, strasti i izopaenosti.
Na treem stupnju davan mu je ogrta na kojem su bili iscrtani znakovi zodijaka i drugi astroloki simboli. Kada su njegove inicijacije
bile zavrene, pozdravljan je kao onaj koji se uzdigao iz mrtvih,
poduavan je o tajnim uenjima persijskih mistika i postajao je punopravni lan reda. Kadidati koji bi uspeno proli mitraistike inicijacije nazivani su lavovi, a na elu su obeleavani egipatskim
krstom. Sam Mitra je esto slikan sa lavljom glavom i dva para krila. Tokom itavog rituala ponavljana su podseanja na Mitrino roenje kao Boga Sunca, njegovo rtvovanje za oveka, njegovu smrt
da bi ovek zadobio veni ivot i, konano, njegovo vaskrsenje i
spasenje itavog oveanstva njegovim zalaganjem pred Ormuzdovim tronom. (Videti Heketoma.)
Mada kult Mitre nije dostigao filozofske vistne koje je ostvario
Zaratustra, njegov uticaj na civilizaciju zapadnog sveta bio je dalekosean jer je u jednom momentu itava Evropa bila preobraena u
njegove doktrine. Kroz odnose sa dmgim narodima, Rim im je dao
injekciju religijskih principa i mnoge kasnije institucije su ispoljile
mitraistiku kultum. Pozivanje na ,,lava i zahvat lavlje pande u
stepenu Majstora Zidara ima izrazit mitraistiki trag i lako moe
biti poreklom iz tog kulta. Merdevine sa sedam preki pojavljuju se
u mitraistikim imcijacijama. Faber smatra da su merdevine prvobitno bile piramida sa sedam stepenika. Mogue je da masonske mer70

D revne M isterije i tajna drutva

p r vi d eo

devine sa sedam preki potiu od tog nritraistikog simbola. enama

nikada nije doputeno da uu u mitraistiki red, ali deca mukog
pola postajala su inicijati mnogo pre no to bi ostigla zrelost. Odbijanje da se pristupanje redu opusti enama moda je bazirano na
ezoterikom razlogu datom u tajnim uputstvima mitraista. Taj kult
je jo jedan odlian primer tajnih drutava ije legende su uglavnom
simbolike predstave sunca i njegovog putovanja kroz nebeske kue. Mitra, koji se uzdie iz kanrena, prosto je sunce koje se uzdie
iznad horizonta, ili, kako se pretpostavljalo u antici, iz horizonta, na
prolenu ravnodnevicu.

R O E N JE M IT R E
Iz Montfaucon, Antic/uities

M itra je roen iz stene koja je pukla

i otvorila se, te mu om oguila da izae. O vo se desilo u tami podzem ne
odaje. Bazilika Roenja Isusova u Vitlejem u potvruje teoriju da se Isus
rodio u groti, ili peini. Prem a Djupiu26, M itra je umro razapet i vaskrsao treeg dana.

Don O Nil27 osporava teoriju da je Mitra trebalo da bude solarno boanstvo. U delu No hogova (The Night o f the Gods) on pie:
26

arl Fransoa Djupi (Charles Frant^ois D upuis, 1742-1809) - francuski naunik, profesor retorike na pariskom College de L isie ia ; izuavao je astronom iju i njenu povezanost sa m itologijom ; u delu Poreklo svih kultova, ili
univerzalna religija (O rigine des tous les cultes: ou, R eligion universetle,
1795), pisao je o slinosti izm eu hrianstva i m itraizm a i predloio astronom sku m terpretaciju m itraistike ikonografije. (Nap. prev.)

27 John O N eill (1 8 3 7 ? -l 895) - britanski diplom ata. (Nap. prev.)

71

TAJNA U ENJ A SVIH EPOHA

A v estin sk i M itra, ja z a ta sv e tlo sti, b io j e sa 10.000 o iju , viso k , sa p u n im z n a n je m { p e r e th u v a e d a y a n a ), ja k , b o d a r i u v e k
b u d a n ( ja g h a u r v a u n g h e m ) '. V rh o v n i b o g A h u ra M a z d a ta k o e
im a je d n o O k o , a in a e je re en o da sv o jim o im a , su n c e m , m esecom i zvezdam a, on vidi sv e . T eortja da je M itra p rv o b itn o bila
titula vrhovnog nebeskog boga - izostavljajui sunce sa d v o ra - je d in a j e k o ja o d g o v a ra sv im za h te v im a . P o sta e o ig le d n o d a tu u
izobilju im am o k o rene O ka slo b o d n ih zid ara i n je g o v o g m m q u a m
d o rm io 2!i.

Citalac ne sme da pobrka persijskog Mitru sa vedskim Mitrom.

Prema Alkesandru Vajlderu:
M itraistik i obredi su p rev azili B ahove M isterije i p o stali osn o v a g n o stik o g sistem a, koji j e tokom m n o g o v ek o v a p reo v la ivao u A ziji, E giptu, pa ak i na u d aljen o m Z ap a d u .

28
72

Lat. nunquam dorm io - nikad ne spavam - veita budnost. (Nap. prev.)

D R EV N E M IST E R IJE I TA JNA DRUTVA

D rugi deo

Gnostike Misterije * Simon Mag i Vasilid # Abraksas, gnostiki koncept boanstva # Misterije Serapisa # Simbolizam
lavirinta # Odinistike, ili gotike, Misterije

Celokupna istorija hrianskog i paganskog gnosticizma uvijena

je u najublje tajne i nejasnost, jer, mada su gnostici nesumnjivo bili
plodni pisci, malo njihovih dela je preivelo. Navukli su na sebe animozitet rane hrianske crkve, a kada je ova institucija dostigla poziciju svetske moi, unitila je sve raspoloive podatke o gnostikom
kultu. Re gnostika oznaava mudrost, ili znanje, i izvedena je iz grke rei gnosa. lanovi reda su tvrdili da su im poznate tajne doktrine ranog hrianstva. Hrianske Misterije tumaili su na osnovu
paganske simbolike. Svoje tajne podatke i fdozofska naela skrili
su od neposveenih i poduavali samo malu grupu posebno iniciranih osoba.
Za Simona Maga, arobnjaka poznatog iz Novog Zaveta, esto se
pretpostavlja da je bio osniva gnosticizma. Ako je to tano, sekta
je formirana tokom veka koji je usledio nakon Hrista i verovatno
predstavlja prvi od mnogih ogranaka niklih iz glavnog tela hrianstva. Sve ono sa ime se entuzijasti ranog hrianstva nisu slagali,
proglaavali su nadahnutim od strane avola. ak i neprijatelji Simona Maga priznavali su da on poseduje tajanstvene i natprirodne
moi, ali su tvrdili da su mu te moi dali pakleni duhovi i furije, za
koje su tvrdili da su njegovi uvek prisutni drugari. Nesumnjivo najinteresantnija legenda o Simonu je ona koja govori o njegovom
73

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

teozofskom nadmetanju sa apostolom Petrom, dok su obznanjivali

svoje razliite doktrine u Rimu. Prema prii koju su sauvali crkvcni oci, Simon je trebalo da dokae svoju duhovnu nadmo tako to
e se uzdii na nebo u vatrenim koijama. Nevidljive sile su ga zaista podigle i odnele puno metara u visinu. Kada je sv. Petar to video, uzviknuo je naredbu demonima (duhovima vazduha) da puste
arobnjaka. Zli duhovi su, poto je naredbu dao svetac, bili primorani da posluaju. Simon je pao s velike visine i poginuo, to je jasno dokazalo nadm onost hrianstva. Ova pria je nesumnjivo
izm iljena, je r ona je samo jedan od mnogih izvetaja o njegovoj
smrti, sa kojim se malo koji
dmgi slae. Kako je prikupljano sve vie dokaza o tome da
sv. Petar nije nikada bio u Rimu, poslednji mogui ostatak
njene autentinosti brzo se
rasuo.

SM R T SIM ON A MAGA
Iz Nitremberg Chronicle

Sim on Mag, poto je prizvao duhove vazduha, ovde je p rikazan

kako ga podiu dem oni. Sv. Petar
zahteva od zlih genija da puste arobnjaka. Denomi su primorani da
se povinuju i Sim on M ag pada i
gine.

Nema sumnje u to da je Simon bio ftlozof, jer gde god su njegove rei tano sauvanje, njegove sintetike i transcendentne misli su
predivno izraene. Dobar opis principa gnosticizma dao je u sledeoj
verhatim1 izjavi, za koju se pretpostavlja da ju je sauvao Hipolit;
l
74

Latinski - doslovno. (Nap. prev.)

d ru g i d eo

K aem vam , zato, ja g o v o rim to g o v o rim i piem ono to piem . A p i e m sledee. M eu u n iv erzaln im E o n im a [p erio d im a, niv o im a , ili c ik lu s im a s tv a ra la k o g i stv o re n o g iv o ta 11 su tin i i
p ro sto ru , n eb esk im stv o ren jim a] p o sto je dv a izdanka, bez p o etk a
ili k raja, k o ja rastu iz istog k o ren a, n ev id ljiv e sile, n esh v atljiv e tiine [B itos], Jed an od o vih iz d an ak a m an ifestu je se o d o zg o , to je
V elika M o, U n iv erz aln i U m k o ji n a re u je sve stv a ri, m u k o , a
d ru g i [se m a n ifestu je] o d o z d o , V elika M isao , e n sk o , p ro izv o d e i
sve stv ari. K ad a se u p are je d n o s d ru g im , oni se sje d in e i m an ifestu ju m e u p ro sto r, n e s h v a tljiv i V azduh, b ez p o e tk a ili k raja. U
n je m u j e O tac k o ji o d ra a v a sv e stv a ri i n e g u je o n e stv a ri k o je
im aju p o etak i k raj.
(V ideti G. R. S. M e a d 2, S im o n M agus)

Po ovome moemo shvatiti da je manifestacija rezultat pozitivnog i negativnog principa, koji utiu jedan na drugog, i ona se odigrava u meuprostoru, ili taki ravnotee, koja se naziva pleroma.
Ta pleroma je naroita supstanca nastala meanjem duhovnih i materijalnih eona. Izplerome se individualizovao Demijurg, besmrtni
smrtnik, koji je odgovoran za nae fiziko postojanje i patnje kroz
koje zbog njega moramo da proemo. U gnostikom sistemu, tri
para suprotnosti, zvana Sizigije, emanirala su iz Veitog Jednog. Zajedno sa njim, one ine zbir sedam. est (tri para) eona (ivih, boanskih principa) Simon je opisao u delu Philosophumena na sledei
nain: Prvo dvoje bili su Svest (Nus) i Misao (Epinoja). Zatim dolaze Glas (Fon) i njegova suprotnost, Ime (Onoma) i, konano, Razum (Logizmos) i Odraz (Entumeza). Iz ovih prim ordijalnih est,
sjedinjenih sa Veitim Plamenom, izali su Eoni (Aneli), koji su, po
uputstvima Demijurga, stvorili nie svetove. (Videti radove H. P. Blavacke.-) Mora se razmotriti kako su ovaj prvi gnosticizam Simona
2

D ord Robert Stouv Mid (G eorge Roheri Stow e M ead, 18 6 3-1933) autor, urednik, prevodilac, ezoterik i uticajan lan Teozofskog drutva, kao i
osniva Q uest Societj. (Nap. prev.)

Helena Petrovna Blavacka (rus. Enena IJempoena EnaeamcKan; ukr. O.ieua

Flempiena EnaeamcbKa; 1831-1891), roena kao Helena Petrovna Cian (rus.
Ejiena riem poeua ran; ukr. Onena flem piena r m ) ili Helena fon Han (nem.
H elena von H ahn) - osniva teozofije i Teozofskog drutva. G lavni radovi
su joj Tajna doktrina (objavljena u dva toma, Kosmogeneza i Antropogeneza,

75

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Maga i njegovog uenika Menandera pristalice kulta kasnije uveliavale i esto iskrivljavale.
Gnostika kola podelila se na dva glavna dela, obino nazivana
sirijski kult i aleksandrijski kult. Ove kole su se slagale u osnovama, ali prva je naginjala vie ka panteizmu, a druga je bila dualistina. Dok je sirijski kult uglavnom bio simonijanski, aleksanrijska
kola je bila izdanak filozofskog zalaganja pametnog egipatskog hrianina po imenu Vasilid, koji je tvrdio da je nauk primio od apostola Mateja. Kao i Simon Mag, on je bio emanacionist, sa sklonou
ka neoplatonizmu. Zapravo, itava gnostika Misterija bazirana je
na hipotezi o emanacijama kao loginoj vezi izmeu nespoznatljivih
suprotnosti Apsolutnog Duha i Apsolutne Sutine, za koje su gnostici verovali da koegzistiraju u venosti. Neki tvrde da je Vasilid bio
istinski osniva gnosticizma, meutim, ima mnogo dokaza koji ukazuju na to da je Simon Mag u prethodnom veku postavio fundamentalne principe doktrine.
Aleksandrijac Vasilid preneo je svojim sledbenicim a egipatski
hermetizam, orijentalni okultizam, haldejsku astrologiju i persijsku
fdozofiju, a u svojim doktrinama pokusava da ujedini rane hrianske kole sa drevnim paganskim Misterijama. Pripisuje mu se form ulacija naroitog koncepta Boanstva koje se zove Abraksas.
Razmatrajui originalno znaenje te rei, Godfri Higins je, u svojim
Keltskim druidima (Celtic D ruids), pokazao da zbir numerolokih
vrednosti slova rei Abraksas iznosi 365. Isti autor takoe belei da
ime Mitra, kada se obradi na slian nain, ima istu numeriku vrednost. Vasilid je smatrao da su sile univerzuma podeljene na 365
eona, ili duhovnih ciklusa, a da je zbir svih njih Vrhovni Otac, kojem je dao kabalistiki naziv Abraksas, kao simboliku, numeroloku
oznaku Njegovih boanskih moi, atributa i emanacija. Abraksas jc
obino predstavljan kao sloena figura sa telom oveka i glavom petla i sa nogama koje se zavravaju kao zmije. . V. King u svom delu
Gnostici i ono to je od njih preostalo (Gnostics and Their Remains)
dajc sledei saet opis Vasilidove gnostike filozofije, citirajui iz
spisa ranog hrianskog biskupa i muenika, sv. Irineja:

D revne M isterije i tajna drutva -

,,On je tvrdio d a je Bog, nestvoreni, veiti O tac, prvi stvorio Nus,

ili Intelekt, on L ogos, R e, on a o p et F ro n ezis, R azum ; iz F ro n ezisa
su se rodili S ofija, M u drost, i D in am is, S n ag a.

Opisijui Abraksasa, . V. King kae:

B elerm an 4 sm a tra d a slo en a fig u ra sa upisan im im enom A brak sas p red sta v lja V rhovno B ie, sa pet em an acija o zn aen ih odg o v a ra ju im sim b o lim a . Iz lju d s k o g te la , o b lik a k o ji se o b i n o
d o d elju je B o an stv u , izviru dv a sled b cn ik a, N us i L ogos, predstavljeni zm ijam a, sim b o lim a u n u tran jih ula i b re g razu m cv an ja,
zb o g eg a su G rci zm iju sm atrali za atrib u t Palade. N jeg o v a glava
g lav a p etla
p red sta v lja F ro n ezis, p o to je ta ptica am b lem vid o vitosti i b udnosti. U ru k am a dri sim b o le S ofije i D inam isa: tit
M u d ro sti i b i S n ag e.

Gnostici su imali podeljena miljenja po pitanju Demijurga, ili

tvorca niih svetova. On je uspostavio zemaljski univerzum uz pomo est sinova, ili emanacija (mogue planetamih anela), koje je
napravio iz, a istovremeno i unutar sebe. Kako je ranije navedeno,
Demijurg je individualizovan kao najnia kreacija iz supstance zvane
pleroma. Jedna grupa gnostika smatrala je Demijurga za uzrok sve
bede i za zlo stvorenje, koje je izgranjom nieg sveta razdvojilo
due ljudi od istine, upakovavi ih u smrtna prenosna sredstva. Druga sekta posmatrala je Demijurga kao bie boanski inspirisano,
koje jednostavno ispunjava naloge nevidljivog Gospoda. Neki gnostici bili su miljenja da je jevrejski Bog, Jahve, bio Demijurg. Taj
koncept, pod neto izmenjenim imenom, oigledno je uticao na srednjovekovni rozenkrojcerizam, koji je Jahvea video pre kao Gospoda
materijalnog univerzuma, nego kao Vrhovno Boanstvo. Mitologija
obiluje priama o bogovima koji su imali uea i u nebeskoj i u
zemaljskoj prirodi. Skandinavski Odin je dobar primer boanstva podlonog smrtnosti, koje se povinuje zakonima Prirode, a istovremeno
je, barem u odreenom smislu, Vrhovno Boanstvo.
4

u ovoj istoj ediciji 2007. godine, u prevodu G orana Bojia i A leksandra

Dram ianina) i Razotkrivena Izida (Izdavaka kua M etaphysica ovo elo
ima u priprem i i takoe e se pojaviti u edieiji Agarta). (Nap. prev.)

76

d ru g i d eo

Johan Joahirn B. Belerman (Johann Joachim B. B ellerm ann, 1754 1842)

- nem aki h ebrejist, d o k to r te o lo g ije i filo zo fije, p ro feso r teo lo g ije na
Berlinskom univerzitetu; jedan od prvih prouavalaca hebrejske epigrafije.
(Nap. prev.)

77

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

Gnostiko gledite o Hristu vredno je razmatranja. Taj red tvrdio je za sebe da jedini poseduje stvarne slike Boanskog Sirijca.
Mada su to, po svoj prilici, bile idealistike koncepcije Spasitelja
zasnovane na postojeim skulpturama i slikama paganskih bogova
sunca, bile su sve to je hrianstvo imalo. Za gnostike, Hrist je bio
personifikacija N usa, Boanske Svesti, i emaniran je iz viih duhovnih Eona. On se spustio u telo Isusa prilikom krtenja i napustio
ga pre raspea. Gnostici su objavili da Hrist nije razapet, poto taj
Boanski Nus ne moe umreti, ve da je Simon Kirinejac ponudio
svoj ivot umesto njega i da je Nus, upotrebivi svoje moi, omoguio Simonu da zameni Isusa. Irinej daje sledeu izjavu po pitanju
Hristove kosmike rtve:
K ad a je nestv o ren i, n eim cnovani otac vid eo isk v aren o st ovean stv a, O n p o sla S vog prv o ro en o g , N us, u svet, u o b lik u H rista,
zbog iskupljenja svih koji u N jega vem ju, proisteklog iz m oi onih
koji su naprav ili svet (D em iju rg i njeg o v ih est sinova, p la n eta m ih
genija). O n se pojavi m eu ljudim a kao ovek Isus i izvri udesa.
(V ideti K ing, G no stici i ono t o j e o d n jih p re o sta lo )

Gnostici su ljudski rod delili na tri dela: one koji, poput divljaka,
potuju samo vidljivu Prirodu, one koji, poput Jevreja, oboavaju
Demijurga i, konano, same sebe, ili druge u slinim kultovima, ukljuujui i neke hrianske sekte, koji oboavaju Nus (Hrista) i istinsku duhovnu svctlost viih Eona.
Posle Vasilidove smrti, vodea inspiracija gnostikog pokreta posato je Valentin. O n je jo vie zakom plikovao sistem gnostike
filozofije, bcskonanim dodavanjem do detalja. Poveao je broj emanacija iz Velikog Jednog (Ambisa) na petnaest parova i posvetio veu panju Devici Sofiji, ili Mudrosti. U Knjigama Spasiteljevim, iji
deo je obino poznat kao Pistis Sophia, moe se pronai mnotvo
materijala o ovoj udnoj doktrini o Eonuna i njihovim udnim stanovnicima. Dejms Frimen Klark, govorei o gnostikim doktrinama, kae:
,,Te doktrine, m ada nam sc ine tako udnim , im ale su irok uticaj na hrian sk u c rk v u .

78

D revne M isterije i tajna drutva

d ru g i d eo

Mnoge od teorija drevnih gnostika, posebno one koje se tiu naunih prem cta, savrem ena istraivanja su potvrdila. Nekoliko
ogranaka sekte, kao to su valentinijanci, ofiti (oboavaoci zmije) i
adamiti, odvojilo se od glavne struje gnosticizma. Nakon III veka
njihova mo je opala i gnostici su praktino nestali iz filozofskog
sveta. Tokom srednjeg veka uinjen je napor da se vaskrsnu principi
gnosticizma, ali zbog unitavanja njihovih zapisa nije bio dostupan
neophodan materijal. Cak i danas ima dokaza o gnostikoj filozofiji
u savremenom svetu, ali koriste se druga imena i niko ne sumnja u
njihovo pravo poreklo. Mnogi od gnostikih koncepata su zapravo
ukljueni u dogme hrianske crkve, a novije interpretacije hrianstva esto se kreu du linija gnostikog emanacionizma.

M is t e r ije

, A s a r - H a p ija

Identitet grko-egipatskog Serapisa (Grcima poznatog kao Serapis, a Egipanima kao Asar-Hapi) zaodenuta je neprobojnim velom
misterije. Mada je ovo boanstvo bilo poznata figura meu simbolima tajnih egipatskih inicijacijskih obreda, njegova volebna priroda
otkrivana je samo onima koji su ispunili zahteve Serapisovog kulta.
Zbog toga, po svoj prilici, izuzimajui inicirane svetenike, ni sanri
Egipani nisu nita znali o njegovom pravom karakteru. Koliko je za
sada poznato, ne postoji autentian izvetaj o obredima posveenim
Serapisu, ali analiza boanstva i njegovih prateih simbola otkriva
njihove istaknute take. U predskazanju kralju Kipra, Serapis sebe
opisuje kao:
B o g j a sam , kao to ti p o k azu jem ,
zv e zd a n a n eb esa su m oja g lav a, m o je telo m ore,
z e m lja o b lik u je m oje no g e, m oje ui za lih e v azduha,
su n ev i d alek o m etn i, sjajni zraci, m o je o i.

Uinjeno je nekoliko nezadovoljavajuih pokuaja da se etimoiogizuje re Serapis. Godfri Higins belei da jc Soros bio naziv koji
su Egipani dali kamenom sarkofagu, a Apis je bio Oziris ovaploen
79

TAJN A UENJA SVIH EP OH A

D revne M isterije i tajna drutva

u svetom biku. Te dve rei u kombinaciji daju Soros-Apis, ili Sor-Apis,

bikova grobnica. Meutim, nije verovatno da bi Egipani oboavali mrtvaki sanuk u obliku oveka.
Nekoliko antikih autora, ukljuujui Makrobija, potvrdilo je da
je Serapis bilo ime za Sunce, jer je njegov prikaz tako esto imao
oreol svetlosti oko glave. U svojoj Besedi o suverenom suncu, Julijan govori o boanstvu sledeim reima:
Jedan Jupiter, je d a n Pluton, jc d n o S u n c e je S erap is.

Na hcbrejskom, Serapis je Saraph, to znai ,,bljesnuti, ili ,,planuti. Zato su Jevreji jednu od svojih hijerarhija duhovnih bia nazvali Serafim.

LAVOLIK A S V ETLOSN A SILA

1/ Montfaucon, Antiguities

O va gno stik a gem a p red sta v lja svojim

zm ijolikim telom stazu Sunca, a lavljom
glavom solarni uspon u sazvee Lava.

Najea teorija, meutim, o poreklu imena Serapis je da je ono

izvedeno od meavine Oziris-Apis. U jednom trenutku Egipani su
verovali da su mrtvi apsorbovani u prirodu Ozirisa, boga mrtvih. Dok
naznaena slinost postoji izmeu Oziris-Apisa i Serapisa, teorija
koju su razvili egiptolozi da je Serapis samo ime nadenuto mrtvom
Apisu, ili svetom biku Egipta, nepodnoljiva je u pogledu transcendentalne mudrosti koju je posedovalo egipatsko svetenstvo, koje je,
najverovatnije, koristilo boga kao simbol due sveta (anima mundi).
Materijalno telo Prirode nazivano je Apis; dua koja bei iz tela u
trenutku smrti, ali je zarobljena oblikom tokom fizikog ivota, nazivana je Serapis.
80

d r v c i d eo

C.
V. King veruje da je Serapis boanstvo bramanskog porekla, pri
cmu je njegovo ime helenizovani oblik od Ser-adah ili Sri-pa, dve
titule pripisane Jami, hinduistikom bogu smrti. Ovo izgleda razumno, pogotovo jer postoji legenda d aje Serapisa, u obliku bika, Bah
doveo iz Indije u Egipat. Priroritet hinduistikih Misterija e kasnije
potkrepiti ovu teoriju.
Meu ostalim ponuenim znaenjima za re Serapis su: Sveti
bik, Sunce u Biku, Ozirisova dua, Sveta zmija i Povlaenje bika. Poslednji naziv odnosi se na ceremoniju utapanja svetog
Apisa u vodama Nila svakih dvadeset pet godina.
Postoji znaajan dokaz da je uveni kip Serapisa u Serapeutnu5 u
Aleksandriji prvobitno bio oboavan pod dmgim imenom u Sinopi, iz koje je doneen u Aleksandriju. Postoji i legenda koja kae
da je Serapis bio vrlo rani kralj Egipana, koji je postavio temelje
njihove filozofske i naune moi. Posle smrti, taj kralj je uzdignut u
status boga. Filarh je izjavio da re Serapis znai mo kojaje smestila univerzum u njegov sadanji divni poredak.
U delu Izida i Oziris, Plutarh daje sledcu ocenu o poreklu velianstvenog kipa Serapisa koji je stajao u Serapeumu u Aleksandriji:
D ok je bio faraon E gipta, Ptolem ej S o ter je usnio ud an san u
k o m e j e p o sm a trao o g ro m an kip, koji je o iv eo i nared io faraonu
d a g a o d n ese u A lek san riju n ajb re to m oe. P tolem ej Soter, ne
znajui gd e se kip nalazi, bio j e k rajn je zb u n jen k ako da ga pronae. D ok se faraon bav io sv o jim snom , p o jav io se veliki p u tn ik po
im en u S o sib ije i izjavio d a j e u S inopi v ideo takav kip. F araon je
o d m ah p o slao S o telesa i D io n iz ija d a p reg o v araju o p rem etan ju
k ip a u A lek san d riju . Tri g o d in e je p ro tek lo pre n ego to j e kip kon an o uzet, tako to su ga faraonovi p red stav n ici ukrali, p rik riv aju i sv o je delo iren jem pric d a je kip oiv eo , sp u stio se niz ulicu
koja je v o d ila od h ram a i u krcao na b ro d sp rem an d a isplovi za
A lek san riju . P risp cv i u E gipat, k ip je o n esen p red d va egipatska inicijata F.um olpida T im oteja i M anetona Sebenita koji odm ah rek o e da se radi o S erapisu. S v eten ici su zatim izjavili da je
on iste sn ag e kao Pluton. To je bio m ajsto rsk i p o tez, j e r su u Serapisu G rci i E gipani p ronali z a je n ik o b o an stv o i tako je poelo da se p rak tik u je versk o je d in stv o d v a n aro d a .
Latinizirani oblik grkog Serapeion (Eepajuuov), naziva za hram ili neku
drugu religioznu instituciju posveenu bogu Serapisu. (Nap. prev.)

81

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

D revne M isterije i tajna drutva

A L E K S A N D R IJSK I SERA PIS

Iz Mosaize Historie der Hebreeuwse K erkeh

Serapis je esto prikazivan kako stoji na

leima krokodila, dok u levoj raci nosi lenjir kojim meri plavljenje Nila, a u desnoj
balansira udnim am blem om na kojem je
prikazana troglava ivotinja: prva glava lavlja - oznaava sadanjost, d rag a glava
- vuja - prolost, a trea glava - psea budunost; troglavo telo obavija sklupana zmija. Nad glavam a te ivotinje Serapis
poput Jupitera - nosi korpe ita. Serapisa na slikam a povrem eno prati Kerber, troglavi Plutonov pas.

Rani autori opisali su nekoliko kipova Serapisa koji su stajali u

raznim hramovima u Egiptu i Rimu. Skoro svi od njih su bili vie
pod grkim nego pod egipastskim uticajem. Kod nekih je telo boga
obavijala velika zmija. Na drugim a je prikazan kao kom binacija
Ozirisa i Apisa.
Opis boga kojt je po svoj prilici prilino taan je onaj koji ga
predstavlja kao visoku, monu figuru, koja prenosi dvostruki utisak
junake snage i enstvene gracioznosti. Njegovo lice izraava duboko zamiljeno raspoloenje, s izrazom koji naginje ga tugi. Kosa mu
je bila duga i sreena na malo enstven nain, sputajui se u lo6

82

Delo (Am sterdam, 1700) Viljema G erea ( Willem G ocree, 1635 1711) holandskog tam para i knjiara, autora nekoltko naunih radova o jevrejskim
starinam a, kao i prirunika za slikanje, crtanje i bojenje, te radova iz oblasti istorije i arhitekture. (Nap. prev.)

d ru g i d eo

knama na grudi i ramena. Lice, osim guste brade, takoe je bilo izrazito enstveno. Figura Serapisa je obino bila od glave do pete
odenuta u teke draperije, za koje su inicijati verovali da skrivaju
injenicu da je njegovo telo androgino.
Razliiti materijali korieeni su za izradu statua Serapisa. Neke
su, nesumnjivo, bile isklesane od kamena ili mermera, druge su mogle biti izlivene od neplemenitih ili plemenitih metala. Jedan kolosalni Serapis sastavljen je od uklopljenih ploa razliitih metala. U
lavirintu posveenom Serapisu stajala je njegova trinaest stopa visoka statua poznata po tome da je izraena od jednog smaragda. Savremeni pisci, u raspravi o tom kipu, tvrde da je bio napravljen od
zelenog stakla nalivenog u kalup. Prema Egipanima, meutim, statua je prola sve provere utvrivanja originalnosti smaragda.
Kliment Aleksandrijski opisuje figuru Serapisa sastavljenu od sledeih elemenata: prvo, plombi od zlata, srebra, olova i kalaja i drugo,
svih vrsta egipatskog kamenja, ukljuujui safire, hematite, smaragde
i topaze; sve to bilo je ugraeno i pomeano sa bojama preteklim od
sahrane Ozirisa i Apisa. Rezultat je bila retka i udesna figura boje
indiga. Neki od kipova Serapisa mora da su bili napravljeni od ekstremno tvrdih materijala, jer, kada je hrianski vojnik, sledei Teodosijev edikt, udario aleksandrijskog Serapisa svojom sekirom, ona
se raspala u delie, a pred njim se razletee varnice. Takoe je sasvim verovatno da su Serapisa oboavali u obliku zrnije, koji je bio
zajedniki mnogim viim boanstvima egipatskog i grkog panteona.
Serapis je nazivan Theon Heptagrammaton, ili bog sa imenom od
sedam slova. Ime Serapis (kao i Abraksas i Mitra) sadri sedam slova7. U svojim himnama Serapisu svetenici su pojali sedam samoglasnika. Povremeno je Serapis slikan sa rogovima ili vencem od sedam
zraka. Oni su oito predstavljali sedam boanskih inteligencija koje
se manifestuju kroz solamu svetlost. Enciklopedija Britanika navodi
da je najranije autentino pominjanje Serapisa povezano sa smru
Aleksandra. Ugled Serapisa je bio takav da su se samo njemu, od svih
bogova, obratili u ime kralja na umoru.
Egipatska tajna filozofska kola bila je podeljena na Manje i Vee Misterije, pri emu su prve bile posveene Izidi, a druge Serapisu
/

O va im ena u o rig in aln o m o b lik u im aju po scdam slova: A braksas

A p p a aa , lat. A b rca a s; M itra - lat. M ithras. (Nap. prev.)

gr.

83

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

i Ozirisu. Vilkinsonx smatra da je samo svetenicima bilo dozvoljeno da uu u Vee Misterije. ak i naslednik prestola nije na to imao
pravo dok ne bi bio krunisani faraon, kada je, na osnovu svog kraljevskog dostojanstva, automatski postajao svetenik i privremeni poglavar
dravne religije. [Videti Vilkinson, Naini i obiaji Egipana (Manners and Customs ofthe Egyptians).] Ogranien broj priman je u Vee Misterije: to je obezbedilo da njihove tajne ne budu naruene.
Veina informacija o ritualima vieg stepena u egipatskim Misterijama sakupljena je ispitivanjem komora i prolaza u kojima su
obavljane inicijacije. Ispo hrama Serapisa, koji je unitio Teodosije,
pronaeni su udni mehaniki izumi koje su konstruisali svetenici
u podzemnim kriptama i peinama u kojima su proslavljani noni
obredi inicijacije. Ove maine ukazuju na ozbiljne provere moralne
i fizike hrabrosti kojima su podvrgavani kandidati. Nakon prolaska
ovim izvitoperenim putevima, neofiti koji su preiveli ispitivanja najavljivani su u prisustvu Serapisa, plemenite figure koja uliva strahopotovanje, obasjana skrivenim svetlima.
S IM B O L I K I
LAVIRINT
Iz Montfaucon, Antiquitics

L av irin ti su bili o m iljen a

m esta inicijacije u mnogim
drevnim kultovim a. Ostaci
o vih m isti n ih la v irin ata
pronaeni su kod amerikih
Indijanaca, H indusa, Persija n a c a , E g ip an a i G rka.
Neki od njih su sam o zbrka
staza obeleenih kamenjem,
a neki su doslovno m iljam a
duge su m o rn e peim e ispod hram ova ili udubljenja u stranam a planina. uveni lavirint na K ritu, po
k o je m je lutao bikoglavi M inotaur, bio je nesum njivo m esto inicijacije u kritske Misterije.
8

84

Ser Don G ardner Vilkinson (Sir .John G ardner W ilkinson, 1797 -1875) poznati engleski putnik, pisac i pionir u oblasti egiptologije u XIX veku;
esto je nazivan ocem britanske egiptologije . (Nap. prev.)

d r l / g i i >i : o

Lavirinti su takoe bili upeatljiva karakteristika obreda posveenih Serapisu i E. A. Volis Bad', u svojim Bogovima Egipana
(Gods o f the Egvptians), opisuje Serapisa (poput Minotaura) sa telom oveka i glavom bika. Lavirinti su bili simbol uplitanja i varki
nieg sveta kojim luta ovekova dua u potrazi za istinom. U lavirintu boravi nii animalni ovek sa glavom bika koji nastoji da uniti duu zalutalu u zamrene staze svetovnog neznanja. U tom smislu,
Serapis postaje Iskuava ili Neprijatelj koji testira due onih koji tragaju za sjedinjenjem sa Besmrtnicima. Takoe, lavirint je nesumnjivo
korien da predstavi solarni sistem, pri emu je ovek-bik predstavljao sunce nastanjeno u mistinom lavirintu svojih planeta, meseca i
asteroida.
Gnostike Misterije su bile upoznate sa arkanskim znaenjem Serapisa i kroz gnosticizam je taj bog postao neraskidivo povezan sa
ranim hrianstvom. U stvari, car Hadrijan je, tokom putovanja u
Egipat, 24. godine, u pismu Servianiju izjavio da su potovaoci Serapisa bili hriani i da mu se crkveni biskupi takoe klanjaju u njegovom svetilitu. On je ak izjavio d aje i sam patrijarh, kadaje bio
u Egiptu, bio primoran da oboava Serapisa kao i Hrista. [Videti Parsonsovu10 Novu svetlost nad Velikom piramidom (New Light on the
Great Pyrami).]
Pomalo sumnjiv znaaj Serapisa kao prototipa Hrista najbolje se
moe prihvatiti posle razmatranja sledeeg izvoda iz knjige C. V.
Kinga, Gnostici i ono to je od njih preostalo:
N e m o e biti n ik ak v e su m n je u to d a je g lav a S erapisa, upadIjiva zbog d o stojanstvenosti i zam iljen e velianstvenosti lica, pods ta k la p rv e id e je k o n v e n c io n a ln ih p o rtre ta S p a site lja . Je v re js k e
p red rasu e p rem a p rv im p reo b ra en ic im a bile su toliko m o n e da
m o em o biti sig u rn i u to k ako n ije bilo p o k u aja da se N jegov lik
o slik a sve dok n ije p ro m in u lo n ek o lik o g en e racija p oslc svih onih
koji su g a videli na ze m lji.
9

Ser E m est A lfred Tomson Volis Bad (Sir E rnest A lfred Thompson Wal/is
B udge, 1857-1934) -- engleski egiptolog, orijentalist i filolog koji je radio
za B ritan sk i m uzej i o b jav io b ro jn e radove o an tikom B liskom istoku.
(Nap. prev.)

10

Albert Ros Parsons (A lbert Ross Parsons, 1847-1933) - am eriki kom pozitor i araner; am ater egiptolog. (Nap. prev.)

85

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Serapis je postepeno uzurpirao pozicije koje su drali drugi egipatski i grki bogovi i postao je vrhovno boanstvo u obe religije.
Njegova mo je jaala do IV veka hrianske ere. Godine 385. Teodosije, koji e postati istrebljiva paganske filozofije, izdao je nezaboravan edikt De Idolo Serapidis D iruendo". Kada su hrianski
vojnici, potujui to nareenje, uli u Serapeum u Aleksandriji da
unite Serapisov kip koji je tamo vekovima stajao, toliko je veliko
bilo njihovo potovanje prema tom bogu da se nisu usudili da dodirnu njegov lik kako se ne bi otvorila zemlja pod njihovim nogama i
progutala ih. Na posletku, savladavi strah, unitili su statuu, opljakali zgradu i, konano, dostigavi vrhunac svoga ogreenja, spalili
velianstvenu biblioteku koja je bila smetena u viim odajama Serapeuma. Nekoliko pisaca zabeleilo je izuzetnu injenicu da su hrianski simboli pronaeni u ruevinam a tem elja tog paganskog
hrama. Sokrat, crkveni istoriar iz V veka, izjavio je da je, nakon
to su poboni hriani razorili Serapeum u Aleksandriji i rasturili
demone koji su prerueni u bogove boravili ispod njega, meu temeljima pronaen Hristov monogram.
Dva citata e jo vie rasvetliti odnos koji postoji izmeu Misterija Serapisa i Misterija drugih drevnih naroda. Prvi je iz knjige Riarda Pejna N ajta12, Simboliki je zik antike umetnosti i mitologije
(Svmbolical Language o f Ancient Art and Mythology)\
T ako V aron [u D e L in g u a L a tin a '] k ae da su Coelum i T erral4,
to je st, univcrzaln i um i p ro d u k tiv n o telo, bili Veliki Bogovi sam otrakih M isterija, isto kao S erapis i Izida u kasn ijim eg ip atsk im ,
T aautos i A starta u fenian sk im i S aturn i O pa u latin sk im A

Drugi citat je iz Morala i dogme Alberta Pajka:

T eb e, kae M arsijan K apela u svojoj hirnni S uncu, stan o v n ici N ila o b o av aju kao S erapisa, a u M em fisu kao O zirisa; u svetim
11 Lat. O unitenju Serapisove idolatrije. (Nap. prev.)
12

R ichardP ayne K night (1750 -1824) - klasini uenjak, najpoznadji po svojim teorijam a o pitoresknoj lepoti i interesovanju za antike falike prikaze. (Nap. prev.)

13

Lat. O latinskom je zik u . (Nap. prev.)

14

Lat. Nebo i Zem lja. (Nap. prev.)

86

D revne M isterije i tajna drutva

d ru g i deo

p ersijsk im o b red im a ti si M itra, u F rigiji, A tis; u L ibiji ti se k lanjaju kao A m o n u , a u fen ian sk o m B ib lo su kao A do n isu ; tako te ceo
svet o b o av a p o d razliitim im e n im a .

O d in is t i k e M is t e r ije

Vreme osnivanja odinistikih Misterija je neizvesno, poto neki

autori izjavljuju da su one ustanovljene u I veku pre Hrista, a drugi,
u I veku posle Hrista. Robert Mekoj, 33, daje sledei opis njihovog
porekla:
ini se, n a o sn o v u se v ern ih h ro n ik a, da se u I v ek u h rian sk e
ere, Sige (Sigge), p oglavica A sera, azijskog plem ena, iselio sa K asp ijsk o g m o ra i K av k aza u se v em u E vropu. U sm erio se sev ero zap ad n o od C rn o g m o ra k a R u siji, u ko jo j je , p rem a p red a n ju , za
v lad ara p o sta v io je d n o g od svojih sinova, k ao to je , k ak o se kae,
u in io i kod S ak so n aca i F ranaka. Z atim j e n ap red o v ao k ro z K im b riju do D an sk e, k o ja je n je g o v o g p eto g sina, S k io ld a, p rizn a la za
sv o g su v eren a, i p reao do v ed sk e, g d e je vlad ao G ilf (G y lf), koj i j e isk a z a o p o to v a n je d iv n o m s tra n c u i b io in ic ira n u n je g o v e
M isterije. U b rzo je tu p o stao g o sp o d ar, izg rad io S ig tu n u kao presto n icu sv o g a carstv a, p ro g lasio novi k o d ek s za k o n a i u stan o v io
svete M isterije. O n sam prisvojio je im e O din, o snovao svctcnstvo
sa stav ljen o od d v an a est d ro tara (d ru id a?), koji su u pravljali tajnim
b o g o slu cn jem i sp ro v o en je m p rav d e i, kao p ro ro ci, o b zn an jiv ali
bu d u n o st. Tajni ob red i tih M isterija o b eleav ali su sm rt B aldera,
d iv n o g i lju p k o g , p re d s ta v lja li b ol B o g o v a i Ijudi z b o g n je g o v e
sm rti, kao i n jeg o v p o v ratak u iv o t.
[O pta isto rija slo b o d n o g zid a rstva
(G e n era l H isto rv o f F reem asonrv)]

Nakon smrti, istorijski Odin je apoteizovan i njegov identitet je

spojen sa identitetom mitolokog Odina, boga mudrosti, iji kult je
osnovao. Odinizam je zatim zamenjen oboavanjem Tora, gromovnika, vrhovnog boanstva drevnog skandinavskog panteona. Humka
87

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

u kojoj je, prema legendi, kralj Odin sahranjen jo uvek se moe videti u blizini lokacije njegovog velikog hrama u Upsali.
Dvanaest drotara, koji su upravljali odinistikim Misterijama, oigledno su personifikovali dvanaest svetih i neizrecivih Odinovih imena. Rituali odinistikih Misterija bili su veoma slini onima kod Grka,
Persijanaca i bramina, ije su obrasce sledili. Drotari, koji su simbolizovali znake zodijaka, starali su se o vetinama i znanjima, a otkrivali su ih onima koji su uspeno proli iskuenja inicijacije. Kao
i mnoge druge paganske kultove, odinistike Misterije, kao instituciju, unitilo je hrianstvo, ali dublji razlog njihovog pada bila je
iskvarenost svetenstva.
Mitologija je skoro uvek ritual i simbolizam Misterijske kole.
Kratko reeno, sveta drama u temelju odinistikih Misterija bila je u
sledeem:
Vrhovni, nevidljivi Stvoritelj svih stvari nazivan je Sve-otac. Njegov namesniki vladar u Prirodi bio je Odin, jednooki bog. Poput
Kecalkoatla, Odin je uzdignut do dostojanstva Vrhovnog Boanstva.
Prema dotarima, univerzum je oblikovan od tela Imira, dina inja.
Imir je nastao od m aglenih oblaka koji su se uzdizali iz Ginungagapa, velike praznine u haosu u koju su dinovi mraza i dinovi
plamena bacali sneg i vatru. Tri boga - Odin, Vili i Ve - ubili su
Imira i od njega oblikovali svet. Od raznih delova Imirovog tela oblikovani su razni delovi Prirode.
Poto je Odin uspostavio red, naloio je da se predivan dvor, nazvan Asgard, izgradi na vrhu planine i tu je dvanaest Asira (bogova
- vEsir) ivelo zajedno, daleko iznad ogranienja smrtnih ljudi. Na
planini je bila i Valhala, palata ubijenih, u kojoj su se svakodnevno
borili i gostili oni koji su umrli herojskom smru.
Balder Divni - skaninavski Hrist - bio je Odinov voljeni sin.
Balder nije bio ratoboran; njegov ljubazni i divni duh doneo je mir i
radost u srca bogova i svi su ga voleli, osim jednog. Kao to je Isus
imao Judu meu Njegovih dvanaest uenika, tako je i jedan od dvanaest bogova bio laan - Loki, personifikacija zla. Loki je naveo
Hoda (Hothr), slepog boga sudbine, da pogodi Baldera strelom od
imeline grane. S Balderovom smru svetlost i radost nestali su iz
ivota ostalih bogova. Slomljenog srca, bogovi su se okupili da pronau nain kojim bi uskrsnuli taj duh veitog ivota i mladosti. Rezultat je bio osnivanje Misterija.
88

D E V E IS V E T O V A
ODIN IS I IKIH
MIS I E RIJA

Nordijske Misteri je odigravale su se u devet odaja, ili

peina, pri em u je kandidat kroz njih napredovao
po utvrenom redu. Te odaje inicijacije predstavljale
su devet sfera na koje su
drotari delili univerzum :
1) A sgard (A sgard), nebeski svct bogova;
2) Alfhajm (Alf-heim ), svet
sv etlo sti i div n ih Elfa, ili
duhova;
3) Nifihajm (Nifi-heim), svet
hladnoe i tame;
4) Jotunhajm (Jotun-heim),
svet dinova, koji se nalazi na istoku;
5) M idgard (M idgard), zem aljski svet ljudskih bia;
6) Vanahajm ( Vana-heim), svet Vana, koji se nalazi na zapau;
7) M uspelhajm (M uspells-heim ), svet vatre, koji se nalazi na jugu;
8) Svartaljhajm (Svart-alfa-heim), svet nrraka i nevem ih Elfa, koji je ispod zem lje, i
9) Helhajm (Hel-heim), svet hladnoe i prebivalite mrtvih, koji se nalazi u najnioj taki univerzum a.
M ora se shvatiti da su svi ovi svetovi nevidljivi za ula, izuzev M igarda, doma ljudskih stvorenja, ali tokom procesa inicijacije dua kandidata osloboena
zem aljskih oklopa uz pom o tajne moi svetenika - luta m eu stanovnicim a
tih razliitih sfera. N esum njiva je veza izm eu devet svetova Skandinavaca i
devet sfera, ili nivoa, kroz koje su prolazili inicijati Eleusinskih M isterija u svojim ritualim a regeneracije.

Odinistike Misterije odravale su se u podzemnim grobnicama

ili peinama, u odajama, njih devet na broju, koje su predstavljale
89

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Devet Svetova Misterija. Kandidatu koji je eleo prijem davan je

zadatak da podigne Baldera iz mrtvih. Mada to nije shvatao, on sam
je lgrao ulogu Baldera. Sebe je nazivao lutalicom; odaje kroz koje
je prolazio bile su simboli svetova i sfera Prirode. Svetenici koji su
ga inicirali bili su simboli sunca, meseca i zvezda. Tri vrhovna inicijatora - Uzvieni, Jednak Uzvienom i Najvii - bili su analogni
Potovanom Majstoru, Mlaem i Starijem uvaru masonske loe.
Nakon to je satima lutao kroz zamrene prolaze, kandidata su
najavljivali u prisustvu kipa Baldera Divnog, prototipa svih inicijata
u Misterije. Taj kip stajao je u centru velike prostorije natkrovljene
titovima. U sredini odaje stajala je biljka sa sedam cvetova, simbol
naseljenika. U toj sobi, kojaje simbolizovala kuu Asira, ili Mudrosti, neofit se nad golim seivom maa zaklinjao na tajnost i duboko
potovanje. Ispijao je osveenu medovinu iz posude napravljene od
ljudske lobanje i, poto je uspeno proao kroz sve torture i ispite
osmiljene tako da ga odvrate od puta mudrosti, konano mu je doputeno da otkrije tajnu Odina - personifikacije mudrosti. U ime
Baldera, darivan m uje sveti prsten reda; slavljen je kao preporoeni
ovek i govoreno mu je da je umro i ponovo roen, a da nije proao
kroz kapiju smrti.
Besmrtna kompozicija Riharda Vagnera (Richard Wagner), Prsten
Nihelunga (Der Ring des Nibelungen), zasnovana je na misterijskim
ritualima odinistikog kulta. Mada je veliki kompozitor sebi dao mnoge slobode u interpretaciji originalne prie, opere Prstena, proglaene za najveu tetralogiju meu muzikim dramama koje svet ima,
na izvanredan nain su uhvatile i sauvale snagu originalnih saga.
poevi sa Rajnskim zlatom (Das Rheingold), radnja se nastavlja kroz
Valkire (Die Walkure) i Zigfrida (Siegfried) do strahopotovanja vrednog vrhunca u Sumraku bogova (Gdtterddmmerung).

D R E V N E M IST E R IJE I TA JNA DRUTVA

T rei deo

Eleusinske Misterije * Mali obredi * Veliki obredi * Orjike

Misterije * Bahovske Misterije * Dionizijske Misterije

Najpoznatije od drevnih religijskih Misterija su Eleusinske, iji obredi su odravani svakih pet godina u gradu Eleusini u ast boginje
Cerere' (Demetre, Reje ili Izide) i njene erke, Persefone. Inicijati eleusinske kole bili su uveni irom Grke po lepoti svojih filozotskih
koncepata i visokim moralnim standardima koje su praktikovali u
svom svakodnevnom ivotu. Zbog svoje izuzetnosti, ove Misterije
proirile su se u Rim i Britaniju i kasnije su inicijacije odravane u
obe te zemlje. Obino se veruje da je Eleusinske Misterije, nazvane
po zajednici u Atici gde su svete drame prvi put predstavljene, osnovao Eumolp oko hiljadu etristo godina pre Hristovog roenja i da su
putem platonistikog fdozofskog sistema njihovi principi sauvani do
modernih vremena.
Eleusinski obredi, sa svojim mistinim tumaenjima najdragocenijih tajni prirode, zasenili su civilizacije svoga vremena i postepeno apsorbovali mnoge manje kole, ukljuujui u svoj sistem svaku
vrednu informaciju koju su te manje institucije posedovale. Heketom vidi u Misterijama Cerere i Baha metamorfozu obreda posveenih Izidi i O zirisu, a ima puno razloga da verujemo kako su sve
l

90

U veini sluajeva autor, M enli Hol, i za grka i za rim ska boanstva koristi latinska im ena, to j e inae esta praksa na Zapadu. Prevod je ostao
veran o rig in aln o m au to ro v o m tekstu. (Nap. prev.)

91

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

takozvane tajne kole drevnog sveta bile grane jednog fdozofskog

drveta koje je, sa svojim korenom na nebu i granama na zemlji - poput ovekovog duha - nevidljivi, ali uvek prisutni uzrok sredstava objektifikacije koja daju njegov odraz. Misterije su bile kanali kojima
je rasejavano jedno filozofsko svetlo, a njihovi inicijati, obasjani intelektualnim i duhovnim razum evanjem, bili su savreni plodovi
boanskog drveta, nosei pred materijalnim svetom svedoanstvo o
nejasnom izvoru celokupne Svetlosti i Istine.
Eleusinski obredi bili su podeljeni u Male i Velike Misterije. Prema Dejmsu Gardneru, Male Misterije proslavljane su u prolee (verovatno u vreme prolene ravnodnevice) u gradu Agra (Agrce), a
Velike u jesen (vreme jesenje ravnodnevice), u Eleusini ili Atini. Pretpostavlja se da su prve odavane jednom godinje, a druge svakih
pet godina. Rituali Eleusinaca bili su veoma zamreni i da bi se shvatili mora se detaljno prouiti grka mitologija, koju su interpretirali
u njenoj ezoterinoj svetlosti uz pomo svojih tajnih kljueva.
Male Misterije bile su posveene Persefoni. U svom delu Eleusinske i Bahovske Misterije (Eleusinian and Bacchic Mvsteries), Tomas Tejlor sumira njihovu namenu na sledei nain:
M ale M isterije k o ncipirali su drcvni tcolozi, n jih o v i osn iv ai,
d a o k u ltn o o zn ae stanje n e p ro ie n e d ue za o d en u te zem aljsk im
telom i o b av ijen e m a terija ln o m i fizikom p riro d o m ,

Legenda koriena u Malim obredima je ona o otmici boginje

Persefone, Cererine erke, od strane Plutona, gospodara podzemnog
sveta, ili Hada. Dok je Persefona brala cvea na divnim livadama,
zemlja se iznenada otvarila i sumorni gospodar smrti, vozei se u velianstvenim kolima, izlazi iz tmumih dubina i, zgrabivi je u naruje,
odnosi boginju, dok ona vriti i otima se, u svoju podzemnu palatu,
gde je primorava da postane njegova kraljica.
Pitanje je da li su mnogi od inicijata sami shvatali mistino znaenje ove alegorije, je r veina ih je izgleda verovala kako se ona
iskljuivo odnosila na smenu godinjih doba. Teko je doi do zaovoljavajue informacije o Misterijama, jer su kandidati bili vezani
neprikosnovenim zakletvama da nikada profanima ne otkriju svoje
unutranje tajne. Na poetku ceremonije inicijacije, kandidat je stajao na koama ivotinja rtvovanih u tu svrhu i obeavao da e pre
92

tr e i d eo

smrt zapeatiti njegove usne nego to e otkriti svete istine koje su

trebale da mu budu saoptene. Kroz indirektne kanale, meutim, neke od njihovih tajni su sauvane. Uenja data neofitima u sutini su
bila sledea:
Dua oveka - koja se esto naziva Psiha, a u Eleusinskim Misterijama je simbolizuje Persefona - u osnovi je duhovna stvar. Njen
pravi dom je u viim svetovima, gde je, kako je reeno, osloboena
od ropstva materijalnim oblicima i materijalnim konceptima, zaista
iva i samoizraajna. Ljudska, ili fizika priroda oveka je, prema
ovoj doktrini, grob, kaljuga, lana i nestalna stvar, izvor svake tuge
i patnje. Platon opisuje telo kao grobnicu due i pod tim podrazumeva ne samo Ijudski oblik, ve i ljudsku prirodu.

SILOVANJE P E R S E F O N E
Iz Thomassin, Recucil des Figures.
Groupes. Themes, Fontaines.
Vases et autres Ornements

Pluton, gospodar podzemnog sveta, predstavlja telo inteligencije

oveka, a silovanje Persefone je
sim bol boanske prirode koju je
n ap ala i o sk rn av ila iv o tin jsk a
d u a i o d v u k la dole, u tm urnu
tm inu Hada, koji se ovde koristi
kao sinonim za m aterijalnu, ili
objektivnu, sfem svesti.
U sv o jim R a sp ra v a m a o o slikanim g rkim vazam a (D isquisitio n s upon the P a in te d Greek
Vases), Dejms K risti2 predstavlja
2

Jam es Christie (1 773-1831)

- britanski aukcionar, sin istoim enogosnivaaC /jr/.v/ze .V
International f C a u k c ijs k e
kue u Londonu; strunjak za
antike grke i italijanske vaze i skulpture. (Nap. prev.)

93

TAJNA U EN JA SVIH EP OH A
M eursijevu3 verziju zbivanja tokom devet dana potrebnih za odravanje Velikih eleusinskih rituala. Prvi dan je bila skuptina, tokom koje su oni koji su
trebali da budu inicirani ispitivani u vezi njihove podobnosti. Drugog dana je
provoen u p rocesijam a na m oru, verovatno zbog potapanja lika predsedavaju e boginje. Trei dan je zapoinjan rtvom cipla. etvrtog d a n a je m istina
korpa sa nekim svetim sim bolim a donoena u Elcusinu, praena brojnim poklonicam a koje su nosile m anje korpe. U vce petog dana odravana je trka s
bakljam a, estog procesija na ijem elu je bio kip Jakhoa, a sedm og, atletska
takmienja. O sm i dan bio je posveen ponavljanju cerem onije za dobrobit svih
koji su bili spreeni da stignu ranije. Deveti, poslednji dan, bio je posveen najdubljim filozofskim pitanjim a Eleusinije i tada je um a ili lonac - sim bol Baha
- izlagana kao am blem od vrhunskog znaaja.

Turobnost i potitenost Malih Misterija predstavlja agoniju duhovne due nesposobne da se izrazi, zato to je prihvatila ogranienja i iluzije ovekovog okruenja. Sr eleusinskog argumenta bio je u tome
da ovek nije ni bolji ni loiji posle smrti nego za ivota. Ukoliko se
tokom svog boravka ovde ne uzdigne iznad neznanja, ovek posle
smrti odlazi u venost da zauvek luta i pravi iste greke koje je pravio
i ovde. Ako ovde ne preraste elju za materijalnim posedovanjem,
ponee je i u nevidljivi svet gde e, poto nikada ne moe da zadovolji elju, nastaviti beskrajnu agoniju. Danteov Pakao simboliki
opisuje patnje onih koji nikada nisu oslobodili svoje duhovne prirode
od elja, navika, stanovita i ogranienja njihove plutonske linosti.
Oni koji nisu uloili napor da se poboljaju (ije due su spavale) tokom svog fizikog ivota, prelaze posle smrti u Had, gde, dok lee u
redovima, spavaju kroz itavu venost, kao to su spavali kroz ivot.
Za eleusinske filozofe je roenje u fizikom svetu predstavljalo
smrt u punom znaenju te rei, a jedino pravo roenje bilo je roenje duhovne due oveka koji se uzdie iz utrobe vlastite telesne
prirode. Dua je smrt koja drema, kae Longfelou4 i tako naglaava kljunu notu Eleusinskih Misterija. Ba kao to Narcis, zurei
u svoj lik u vodi (drevni narodi koristili su taj pokretljivi element
3

Johan M eursije [Johannes M eursius (van M eurs), 15 7 9 - 1639] - holandski

izuavalac klasike i antikvar. (Nap. prev.)

Henri V odsvort Longfelou (H enry Wadsworih L ongfel/ow , 1807-1882) am eriki vaspita i pesnik. Prvi A m erikanac koji je preveo Danteovu Boanstvenu kom ediju. (Nap. prev.)

94

D revne M isterije i tajna drutva

tre i d eo

kao simbol prolaznosti, varljivosti, materijalnog univerzuma) gubi

ivot pokuavajui da zagrli odraz, tako i ovek, zurei u ogledalo
Prirode i prihvatajui kao svoje pravo sopstvo bezoseajnu glinu iji odraz vidi, gubi mogunost, koju fiziki ivot prua, da razvije
svoje besmrtno, nevidljivo Sopstvo.
Antiki inicijat je jednom rekao da ivima vladaju mrtvi. Samo
oni koji su upoznati sa eleusinskim konceptom ivota mogu da shvate tu izjavu. Njeno znaenje je da veinom ljudi ne upravljaju njihove
ive due ve njihove bezoseajne (otuda mrtve), ivotinjskc linosti. Te Misterije uile su o transmigraciji i reinkamaciji, ali na pomalo
neobian nain. Verovalo se da je u pono nevidljivi svet najblii
zemaljskoj sferi i da due ulaze u materijalno postojanje tako to u
njega kliznu u pononi sat. Zbog toga su mnoge od eleusinskih ceremonija obavljane u pono. Neki od tih uspavanih duhova koji nisu uspeli da razbude svoje vie prirode tokom zemaljskog ivota i
koji sada plutaju naokolo u nevidljivim svetovima okmeni tamom
koju su sami stvorili, u taj sat povremeno skliznu u ovaj svet i preuzimaju oblike razliitih stvorenja.
Mistici iz Eleusine su naglasak stavljali i na zlo samoubistva, objanjavajui da je po pitanju ovog zloina postojala duboka tajna o
kojoj nisu mogli da govore, ali su upozoravali svoje uenike da sve
one koji sebi oduzmu ivote eka ogromna tuga. To je, u sutini, inilo ezoterijsku doktrinu koju su inicijati dobijali u Malim Misterijama. Kako je rastao stepen bavljenja nedaama onih koji nisu uspeli
na najbolji nain da iskoriste svoje filozofske mogunosti, odaje inicijacije bivale su sve dublje, a uasi Hada bili su vidljivo oznaeni u
komplikovanoj ritualnoj drami. Proavi uspeno kroz mune prolaze,
pune ispita i opasnosti, kandidat je dobijao poasnu titulu Mista. To
je znailo - onaj koji je video kroz veo ili koji je imao nejasnu viziju. Takoe je oznaavalo da je kandidat doveden do vela, koji e
biti strgnut na viem stupnju. Savremena re mistik, koja se odnosi
na tragaoca za istinom na osnovu naloga srca, du staze vere, verovatno je izvedena iz ove antike rei, jer vera je verovanje u realnost
prikrivenih ili nevienih stvari.
Velike Misterije (u koje je kandidat priman tek nakon to je uspeno proao iskuenja Malih, a i tada ne uvek) bile su posveene
Cereri, Persefoninoj majci, i prikazuju je kako luta kroz svet u potrazi za svojom otetom erkom. Cerera je nosila dve baklje, intuiciju
95

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

D revne M isterije i tajna drutva -

razum, da joj pomognu u traganju za njenim izgubljenim detetom

(duom). Najzad, pronala je Persefonu nedaleko od Eleusine i, iz
zahvalnosti, nauila je tamonje ljude da gaje ito, koje joj je posveeno. Takoe je osnovala Misterije. Cerera se pojavila pred Plutonom, bogom dua mrtvih, i zamolila ga da dozvoli Persefoni da se
vrati kui. Ovo je bog u prvi mah odbio, jer Persefona je pojela nar,
voe smrtnosti. Na kraju, meutim, pristao je na kompromis i sloio
se da dozvoli Persefoni da ivi u gomjem svetu pola godine, ukoliko
dmgu polovinu bude ostajala s njim u tminama Hada.
1

CERERA,
P O K R O V IT E L J K A
M IS T E R IJA
P rem a m u ralu u P o m p ejim a

Cerera, ili Demetra, b ila je

erka Krona i Reje i sa Zevsom m ajka Persefone. Neki veruju d a je bila boginja
zem lje, ali tanije je da je
ona boanstvo zatitnik poljoprivrede uopte, a posebno ita. Mak jc posveen
Cereri i e sto je prikazivana kako ga nosi ili je ukraena vencima cvetova maka.
U M isterija m a je C erera
predstavljana kako se vozi
u koijam a koje vuku krilate zmije.

Grci su verovali da je Persefona bila manifestacija solarne energije, koja u zimskim mesecima ivi pod zemljom sa Plutonom, a u
leto se ponovo vraa sa boginjom plodnosti. Postoji legenda da je
96

tr e i d eo

cvee volelo Persefonu i da su svake godine, kada je odlazila u mrano Plutonovo carstvo, biljke i bunje umirali od tuge. Dok su profani
i neupueni imali svoje miljenje o ovim temama, istine ove grke
alegorije ostale su bezbedno skrivene od strane svetenika, koji su jedini prepoznali uzvienost tih velikih filozofskih i verskih parabola.
Tomas Tejlor saima doktrine Velikih Misterija u sledeoj izjavi:
V elike (M iste rije) su m istin im i v elian stv en im v izijam a opsk u rn o o b z n a n jiv a le b la e n stv o d u e , k ak o o v d e ta k o i n a d a lje ,
k ad a se pro isti od zag a en o sti m a terijaln o m p riro d o m i za stalno
u zd ig n e u stv arn o st in telek tu aln e (d u h o v n e) v iz ije .

Ba kao to su Male Misterije raspravljale o prenatalnoj epohi oveka, kada se svest u svojih devet dana (embrioloki, meseci) sputala u domen iluzija i preuzimala veo nestvarnosti, tako su Velike
Misterije raspravljale o principima duhovne regeneracije i otkrivale
inicijatima ne samo najjednostavniji nego i najneposredniji i najkompletniji metod oslobaanja njihovih viih priroda od okova materijalnog neznanja. Poput Prometeja okovanog na vrhu planine Kavkaz,
ovekova via priroda okovana je za njegovu neprilagodenu linost.
Devet dana inicijacije takoe su simbolizovali i devet sfera kroz koje se ljudska dua sputa tokom procesa preuzimanja zemaljskog
oblika. Nisu poznate tajne vebe za duhovno razvijanje koje su davane uenicima vieg stupnja, ali ima mnogo razloga za verovanje
da su bile sline bramanikim Misterijama, poto je poznato da se
eleusinske ceremonije bivale zatvarane sanskritskim reima:Konks
()m PaksT
Deo alegorije koji se odnosi na dva estomesena perioda od kojih tokom jednog Persefona mora da ostane sa Plutonom, dok tokom
drugog moe da se vrati u gornji svet, nudi materijal za dublje razinatranje. Verovatno je da su Elelusinci shvatali da dua naputa telo tokom sna, ili da je bar za to sposobna uz posebnu obuku koju su
oni bez sumnje mogli da prue. Stoga bi Persefona ostajala kraljica
Plutonove oblasti tokom budnih sati, ali bi se uspinjala u duhovne
svetove tokom perioda sna. Inicijat je poduavan kako da posreduje
kod Plutona da dozvoli Persefoni (inicijatovoj dui) da se uspne iz
mraka njegove materijalne prirode u svetlost razumevanja. Kada se
lako oslobodio glinenih okova i iskristalizovao koncepte, inicijat je bio
97

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

osloboen ne samo za vreme svog ivota, ve i za venost, jer nikada nakon toga vie nee biti lien duevnih kvaliteta koji e posle
smrti biti njegovi nosioci ka manifestaciji i izrazu u takozvanom nebeskom svetu.
Nasuprot ideji Hada, kao stanju mraka u dubini, za bogove se govorilo da nastanjuju vrhove planina, za ta je dobar primer Olimp,
gde se za dvanaest bogova grkog panteona govorilo da zajedno
borave. U svojim inicijacijskim lutanjima, stoga, neofit je ulazio u
odaje stalno rastueg sjaja kako bi oslikale uspon duha iz niih svetova u oblasti blaenstva. Vrhunac tih lutanja predstavljao je njegov
ulazak u veliku zasvoenu sobu u ijem centru je stajala bljetavo
osvetljena statua boginje Cerere. Tu, u prisustvu hijerofanta i okruen svetenicima u velianstvenim odorama, dobijao je uputstva o
najviim tajnama Misterija Eleusine. Na kraju ceremonije slavljen je
kao Epopt, to znai onaj ko je gleao ili video direktno. Zbog toga
se i inicijacija nazivala autopsija. Epopt je tada dobijao odreene tajne knjige, pisane verovatno ifriranim pismom, zajedno sa kamenim
ploama na kojima su bila urezana tajna uputstva.
U knjizi Obelisk u slobodnom zidarstvu (The Obelisk in Freemasonrv), Don A. Vajs5 kae da su slubu u Eleusinskim Misterijama
obavljali muki i enski hijerofant, koji su usmeravali inicijacije, muki i enski bakljonoa, muki najavljiva i muki i enski posluilac
oltara. On navodi da, prema Porfiriju, hijerofant predstavlja Platonovog Demijurga, ili Stvoritelja sveta, bakljonoa- Sunce, posluilac
oltara Mesec, najavljiva - Hermesa, ili Merkura, a ostali uesnici
u slubi - manje zvezde.
Na osnovu dostupnih zapisa, dosta udnih i naizgled natprirodnih
pojava pratilo je rituale. Mnogi inicijati tvrde da su zaista videli ive bogove. Da li se radi o religijskoj ekstazi ili o stvarnoj saradnji
nevidljivih sila sa vidljivim svetenicima, ostaje tajna. U delu Metamorfoze, ili Zlatni magarac, Apulej tako opisuje ono to najverovatnije predstavlja njegovu inicijacija u Eleusinske Misterije:
P ribliih se g ranici izm eu iv o ta i srnrti; p re o h p rag Prozerpim n i, poto sam p reao kroz sve elem ente, p o n o v o se vratih; vi5

98

John A dam Weis.se (1810 1888) am eriki filolog, predsednik N ew York

philological societv. (Nap. prev.)

D revne M isterije i tajna drutva -

t r e i d ic o

d eo sa m su n c e k ak o d u b o k o u n o i sija u p u n o j s v e tlo s ti, p ria o

sam b o g o v im a d o n jeg i b o g o v im a g o rn jcg sveta, v ideo sam ih licem u lice i m olio im se i z b l i z a f 6

U Eleusinske Misterije primani su i ene i deca, pa je u jednom trenutku bilo bukvalno na hiljade inicijata. Poto to ogromno mnotvo
nije bilo pripremljeno za najvie duhovne i mistine doktrine, moralo je doi do poele unutar samog drutva. Via uenja davana su
samo ogranienom broju inicijata koji su, zbog svog superiornog
inentaliteta, pokazali duboko shvatanje njihovih osnovnih filozofskih
koncepata. Sokrat je odbio da bude iniciran u Eleusinske Misterije
jer, znajui njihove principe iako nije bio lan reda, shvatio je da e
mu lanstvo zapeatiti jezik. To da su Misterije Eleusine bile zasnovane na velikim i veitim istinama osvedoeno je potovanjem koje
su im ukazivali veliki umovi antikog sveta. M. Uvarov7 pita;
,,D a li bi Pindar, P laton, C icero n , E p ik tet go v o rili o n jim a sa takv im d iv ljen jem d a jc h ijero fan tu b ilo d o v o ljn o to da g lasn o prok la m u je sv o je lino ili m iljen je p rip ad n ik a red a?

Halje u kojima su kandidati inicirani uvane su vie godina i verovalo se da imaju gotovo sveta svojstva. Kao to dua ne moe irnati pokriva da sauva mudrost i vrlinu, tako su i kandidati - jo uvek
bez pravog znanja - uvoeni u Misterije nagi, prvo skidajui ivolinjsku kou, a potom posveujui odoru da simboiizuje fllozofska
uenja koja je inicijat primio. Tokom procesa inicijacije kandidat je
prolazio kroz dve kapije. Prva je vodila nadole u donje svetove i simbolizovala njegovo roenje u neznanju. Druga je vodila nagore u sobu blistavo osvetljenu skrivenim lampama, u kojoj se nalazila statua
Cerere, koja je simbolizovala gomje svetove, ili prebivalite Svetlosti i Istine. Strabon navodi da je veliki hram u Eleusini mogao da
h

Apulej, Zlatni m agarac, fototipsko izanje, Dereta, Beograd, 1991, str. 243.
Prevod s latinskog dr Albin Vilhar. (Nap. prev.)

G ro f Sergej Sem jonovi U varov (rus. Cepeeu CeMenoeim ysapoa, 1786

-1 8 5 5 ) kao autor altem ativno potpisivan M. Uvarov ruski klasiki uenjak, najvie zapam en kao uticajni carski dravnik; objavio je vie radova
o antikoj grkoj literaturi i arheologiji, to mu je donelo evropski renome. (Nap. prev.)

99

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

primi izmeu dvadeset i trideset hiljada ljudi. Peina posveena Zaratustri takoe je imala ovih dvoja vrata, koja simbolizuju pristupc
roenju i smrti.
Sledei Porfirijev pasus daje prilino adekvatnu koncepciju eleusinskog simbolizma:
B og, koji je svetlosni p rincip, n astanjen u sred n ajsu p tiln ije vatre, zauvek ostaje nevidljiv za oi onih koji se ne uzdignu iznad m ate rija ln o g iv o ta : sh o d n o to m e , p riz o r p ro v id n ih te la , k ao to j e
kristal, parski m erm er, pa ak i slo n o v aa, ev o cira ideju b o an sk e
svetlosti; kao to p rizo r zlata p o b u u je ideju o n jegovoj isto ti, jc r
se zlato ne m oe zaprljati. N eki su m islili da cm i kam en o zn aav a
nevidljivost boanske sutine. D a bi se izrazio vrhunski razum , boanstvo je prestavljano u ljudskom obliku - i lepo, je r B og je izvor
lepote, u razliitim u zrastim a i p o lo ajim a, kako sei i u sp rav ljen o ,
je d n o g ili d ru g o g pola, kao d ev ica ili m ladi, m u ili n ev esta, kako bi sve nijan se i g rad a cije bile obcleen e. Sve to je sv etlo odm ah je p rip isiv an o b ogovim a; sfera i sve to je sferno, u n iv erzu m u ,
suncu i m esecu - ponekad Srei ili N adi. K rug i svi kru n i likovi,
venosti - nebeskim kretanjim a; ciklusim a i oblastim a ncbesa. Dco
kruga, fazam a m eseca, a p iram id e i obelisci, o g n jen o m p rin cip u i,
kroz njega, neb esk im b ogovim a. K upa izraav a su n ce, v aljak zem lju, falus i tro u g ao (sim bol m aterice) ozn aav aju stv a ra n je .
[Iz M. U varov, E sej o E leu sin skim M isterija m a
(E ssa y on the M ysteries o f E leu sis j]

Eleusinske Misterije su, prema Hekctomu, nadivele sve dmge i

nisu prestale da postoje kao institucija sve do skoro ctiri stotine godina posle Hrista, kada ih je konano suzbio Teoosije (nazivan Veliki), koji je nemilosrdno unitio sve koji nisu prihvatili hriansku
vem. O toj najveoj od svih filozofskih institucija Ciceron je rekao
da ne samo da je uila ljude kako da ive, ve i kako da umm.

100

D revne M isterije i tajna drutva

r itr i d eo

O r f i k e M is t e r ije

Orfej, traki bard, veliki inicijator Grka, prestao jc da bude poznat kao ovek i slavljen je kao boanstvo nekoliko vckova prc hrianske ere. Tomas Tejlor pie:
S to se sam o g O rfeja tie (...) jed v a da se trag n jeg o v o g ivota
m o e p ro n ai m e u o g ro m n im ru e v in a m a vrenrena. Jcr, da li jc
ik a d a n ek o m o g a o sa sig u m o u d a p o tv rd i b ilo ta o n jeg o v o m
p o re k lu , sta ro s ti, ze m lji ili p o lo a ju ? M o d a to z a v isi, u o p te n o
g le d an o , o d to g a to je ran ije iv e la o so b a sa im en o m O rfej, koja
je b ila o sn iv a teo lo g ije m eu G rcim a, u stan o v ljiv a iv o ta i m orala, p rvi od p ro ro k a i p rin c p e sn ik a , sam p o to m a k M uze; koji je
p o d u a v ao G rk e njih o v im sv etim o b rcd im a i M isterijam a i iz ije
m u d ro sti su, kao iz v en c i b o g ate fo n tan e, isticali U om erovo boan sk o n ad ah n ie i u zv ien a te o lo g ija P itag o re i P lato n a.
[V ideti M istin e O rfejeve h im ne
( The M vstica l H ym n s o f O rpheus)]

Orfej je bio osniva grkog mitolokog sistema koji je koristio

kao medijum za proglaavanje svojih filozofskih doktrina. Poreklo
njegove filozofije nije sigumo. Moda ju je dobio od bramina, jer
ima legendi u smislu njihovog hinduistikog porekla, pri emu je
njegovo ime eventualno bilo izvedeno iz opcpavTbc;, to znai ,,tamni. Orfej je bio iniciran u egipatske Misterije iz kojih je obezbedio
veliko znanje o magiji, astrologiji, arobnjatvu i medicini. Poverene su mu i Misterije Kabira na Samotraci i to je nesumnjivo doprinelo njegovom znanju o medicini i muzici.
Ljubav Orfeja i Euridike jena je od traginih epizoda grke mitologije i oigledno konstituie izuzetnu karakteristiku orfikog obreda. Euridika, u svom pokuaju da pobegne od zlikovca koji eli da
|c zavede, umire od ujeda zmije otrovnice u petu. Orfej, prodrevi u
samo srce podzemlja, toliko je opinio Plutona i Persefonu lepotom
svoje muzike da su se oni sloili da dozvole Euridici povratak u ivot, ali pod uslovom da je Orfej odvede nazad u svet ivih bez da se
i jednom okrene i pogleda da li ga ona prati. Meutim, njegov strah
101

D revne M isterije i tajna drutva -

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

da e ona odlutati od njega bio je tako velik da je okrenuo glavu, a Euridika, uz vapaj slomljenog srca, bec gumuta nazad u zemlju mrtvih.
Orfej je neko vreme neutean tumarao zemljom i postoji nekoliko oprenih pria o nainu na koji je umro. Neki izjavljuju da ga je
ubila munja, dmgi, da je zbog neuspenog spasavanja Euridike izvrio samoubistvo. Uglavnom prihvaena verzija njegove smrti, meutim, je ona po kojoj su ga rastrgle kikonijske ene koje je prezreo.
U desetoj knjizi Platonove Drave se kae da je, zbog njegove tune
sudbine stavljene u mke ena, dua koja je nekada bila Orfej, poto
je upuena u novi ivot u fizikom svetu, izabrala radije da se vrati
u obliku labuda, nego da bude roena kao ena. Orfejeva glava, poto je otrgnuta od tela, baena je zajedno sa njegovom lirom u reku
Hebar, niz koju je otplutala do mora, gde je, zaglavljena u pukotini
u steni, mnogo godina davala proroanstva. Lim su, poto je ukradena iz svetilita i izazvala unitenje lopova, uzeli bogovi i postavili
je kao sazvee.

O R F I K O JA J E
Iz Brvanfi,
An Analvsis o f Ancient Mythology

D revni sim bol orfik ih M isterija bila je

zm ija koja obavija jaje, to oznaava kosmos opasan vatrenim stvaralakim duhom.
Jaje takoe predstavlja i duu filozofa, a
zm ija Misterije. U trenutku inicijacije ljuska se razbija, a ovek izlazi iz em brionalnog stanja fizike egzistencije, u kojoj
je boravio tokom fetu sn o g p erio d a filozofske regeneracije.

102

D ejkob B rajant (Ja c o h B rva n t, 1 7 1 5 -1 8 0 4 ) - b ritan sk i u en jak i m itograf. Pun naslov navedenog dela, u kojem autor pokuava da povee svetske m itologije sa priam a zabeleenim u P ostanju, je A N ew System o f
Analvsis o f Ancient M ythology (177476) - Novi sistem analize antike mitologije. (Nap. prev.)

tr e i d eo

Orfej je odavno opevan kao pokrovitelj muzike. Na svojoj liri sa sedam struna svirao je tako savrene harmonije da su i sami bogovi
morali da priznaju njegovu mo. Kada bi dotakao stmne svoga instrumenta, ptice i zveri bi se okupile oko njega, a dok je lutao kroz
ume, njegove oaravajue melodije navodile su drevno drvee da uz
ogroman napor iupa svoje vomovato korenje iz zemlje i prati ga.
Orfej je jedan od mnogih besmrtnika koji su se rtvovali kako bi
oveanstvo zaobilo murost bogova. Kroz simbolizam svoje muzike saoptavao je oveanstvu boanske tajne, a nekoliko autoraje
izjavilo da su bogovi, mada su ga voleli, uplaeni da e on smiti njihovo kraljevstvo, nevoljno izazvali njegovo unitenje.
Kako je vreme proticalo, istorijski Orfej postao je beznadeno
pomean sa doktrinom koju predstavlja i konano je postao simbol
grke kole drevne mudrosti. Tako je Orfej proglaen za sina Apolona, boanske i savrene istine, i Kaliope, Muze harmonije i ritma.
Dmgim reima, Orfej je tajna doktrina (Apolon) otkrivena kroz muziku (Kaliopa). Euridika je oveanstvo ubijeno aokom zmije lanog znanja, zarobljeno u podzemnom svetu neznanja. U toj alegoriji
Orfej oznaava teologiju, koja uspeva da se izbori sa kraljem mrtvih, ali ne uspeva da ostvari vaskrsenje jer pogreno procenjuje i
nema poverenje u uroeno razumevanje unutar Ijudske due. Kikonijske ene koje su rastrgle Orfeja, ud po ud, simboliu razne sukobljene teoloke frakcije koje unitavaju telo Istine. One, meutim,
to ne mogu da postignu sve dok njihovi neskladni krici ne udave
harmoniju poteklu iz Orfejeve magine lire. Orfejeva glava oznaava ezoterine doktrine njegovog kulta. Te doktrine nastavljaju da
ive i govore ak i poto je uniteno njegovo telo (kult). Lira je tajno Orfejevo uenje; sedam stmna su sedam boanskih istina koje su
klju univerzalnog znanja. Razliiti izvetaji o njegovoj smrti predstavljaju razliita sredstva koja su koriena da se unite tajna uenja: mudrost moe umreti na vie naina u isto vreme. Alegorija
Orfejeve inkamacije u obliku belog labuda samo oznaava to da e
duhovne istine koje je on proglasio opstati i da e im biti podueni
prosvetljeni inicijati svih buduih vekova. Labud je simbol inicijata
u Misterije; takoe je i simbol boanske moi koja je praotac sveta.

#
103

TAJNA LJENJA SVIH EP OHA

B A H O V S K I I D IO N IZ IJ S K I O B R E D I

Bahovski obredi koncentrisani su oko alegorije o mladom Bahu

(Dionis ili Zagrej) kojeg su raskomadali Titani. Ti dinovi ostvarili
su unitenje Baha tako to su kod njega izazvali fasciniranost vlastitim likom u ogledalu. Poto su ga rasparali, Titani su prvo skuvali
komade u vodi, a potom ih ispekli. Palada je spasila srce ubijenog
boga i ta predostronost omoguila je Bahu (Dionisu) da se uzdigne
u svoj svojoj nekadanjoj slavi. Jupiter, Demijurg, videvi zloin Titana, hitnuo je svoje munje i pobio ih, sprivi nebeskom vatrom njihova tela u pepeo. Iz pepela Titana - u kojem je bio i deo mesa Baha,
ije telo su ovi delom prodrali - stvorena je ljudska rasa. Stoga je za
svetovni ivot svakog oveka reeno da sadri deo bahovskog ivota.
Zbog toga su grke M isterije upozoravale protiv samoubistva.
Onaj ko pokuava da uniti sebe, die ruku protiv prirode Baha unutar sebe, poto je ovekovo telo indirektno grobnica tog boga, pa, samim tim, mora biti uvano sa najveom panjom.
Bah (Dionis) predstavlja racionalnu duu inferiornog sveta. On
je voa Titana - tvoraca mundanih sfera. Pitagorejci su ga nazivali
Titanika monada. Zato je Bah sveobuhvatna ideja titanike sfere i
Titana - ili hogova fragmenata - aktivnih delatnosti putem kojih je
univerzalna supstanca oblikovana u mustru te ideje. Bahovsko stanje oznaava jedinstvo racionalne due u stanju samospoznaje i
titanikog stanja raznolikosti racionalne due koja, razasuta kroz stvoreno, gubi svest o sopstvenoj esencijalnoj jedinstvenosti. Ogledalo
u koje Bah zuri i koje je uzrok njegovog pada u veliko more iluzije
- nii je svet koji su oblikovali Titani. Bah (svetovna racionalna dua), videvi svoj lik pred sobom, prihvata tu sliku kao svog pamjaka
i produhovljava je, to jest, racionalna ideja produhovljava svoj odraz - iracionalni univerzum. Produhovljavanjem iracionalne slike u
nju se ugrauje potreba da postane poput svog izvora, racionalna slika. Zbog toga je u antici reeno da ovek ne zna bogove putem logike ili razuma, ve postajui svestan bogova unutar sebe.
Poto je Bah gledao u ogledalo i poao za vlastitim odrazom u
materiju, racionalna dua sveta je razbijena i Titani su je ratrkali irom mundane sfere, ija je ona esencijalna priroda, ali srce, ili izvor,
104

D revne M isterije i tajna drutva -

tre i d eo

nisu mogli da raspre. Titani su uzeli raskomadano Bahovo telo i

skuvali ga u vodi - simbol uranjanja u materijalni univerzum - to
predstavlja ugraivanje bahovskog principa u oblik. Delovi su potom peeni kako bi se oznailo nastupajue uznesenje duhovne prirode napolje iz oblika.
Kada je Jupiter, Bahov otac i Demijurg univerzuma, video kako
Titani beznadeno obuhvataju racionalnu ili boansku ideju putcm
rasipanja njenih udova kroz sastavne delove donjeg sveta, ubio je
Titane da ta boanska ideja ne bi bila potpuno izgubljena. Od pepela
Titana napravio je oveanstvo, ija je svrha postojanja bila da zatiti i eventualno oslobodi bahovsku ideju, ili racionalnu duu, od
titanskih krivotvorina. Jupiter, kao Demijurg i gradilac materijalnog
univerzuma, trea je linost Stvaralake trijade, a samim tim i Gospodar smrti, jer smrt postoji samo u donjoj sferi postojanja kojom
on rukovodi. Dezintegracija se deava da bi mogla uslediti reintegracija na vii nivo oblika ili inteligencije. Jupiterove munje simbolizuju dezintegracione sile; one otkrivaju svrhu smrti, koja je u tome
da spasi racionalnu duu od prodirue sile iracionalne prirode.
Covek je sloeno stvorenje ija se nia priroda sastoji od delia
Titana, a via priroda od svetog, besmrtnog mesa (ivota) Baha. Stoga je ovek u stanju kako za titaniko (iracionalno), tako i bahovsko
(racionalno) postojanje. Hesiodovi Titani, kojih ima dvanaest, verovatno su analogni nebeskom zodijaku, dok Titani koji su ubili i
raskomadali Baha prestavljaju zodijake sile iskrivljene njihovim
uplitanjem u materijalni svet. Tako Bah predstavlja sunce koje je
raskomadano znacima zodijaka i od ijeg tela je formiran univerzum.
Kada su od raznih delova njegovog tela stvoreni zemaljski oblici,
oseaj celovitosti je izgubljen, a ustanovljen je oseaj odvojenosti.
Bahovo srce, koje je spasila Palada, ili Minerva, uzdignuto je iz etiri elementa simbolizovana njegovim raskomadanim telom i postavljeno u eter. Bahovo srce je besmrtno sredite racionalne due.
Nakon to je racionalna dua bila rasporeena kroz stvaranje i
prirodu oveka, bahovske Misterije su ustanovljene u cilju iskobeljavanja iz titanike iracionalne prirode. To iskobeljavanje bio je
proces podizanja due iz stanja odvojenosti u stanje jeinstva. Razliiti delovi i parii Baha prikupljeni su iz razliitih, najudaljenijih
krajeva zemlje. Kada su svi racionalni delovi bili okupljeni Bah je
vaskrsao.
105

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

D revne M isterije i tajna drutva -

tre i d eo

nje samo oznaava ekstrakciju ili ispetljavanje raznih delova bahovskog ustrojstva iz titanikog ustrojstva sveta. To je sim bolizovano dim om ili au koji se
diu iz spaljenih tela Titana. Dua je sim bolizovana dim om je r je izvuena vatrom M isterija. Dim oznaava uzlaenje due, je r evolucija je proces uzdizanja
due, poput lima, iz boanski potroenog materijalnog mnotva. U poetku su
bahovski obredi bili od visokog reda, a kasnije su znatno degradirani. Bahanalije, ili Bahove orgije, uvene su u literaturi.

P O V O R K A B A H OV SKIH O BR EDA
Iz Ovidijevih Metamorfoza

U inicijaciji u bahovske M istcrije ulogu Baha igrao je kandiat koji je, poto
bi ga svetenici maskirali u oblik Titana, bivao ubijen i konano, usred velike
raosti, vraen u ivot. B ahovske M isterije odravane su svake tree godine i,
poput Eleusinskih M isterija, bile podeljene na dva stupnja. Inicijati su bili ovenani m irtom i brljanom , biljkam a koje su bile posveene Bahu.
U A nakalipsi (A nacalvpsis), G odfri Higins odluno predstavlja Baha (Dionisa)
kao jedan od ranih paganskih oblika mita o Hristu:

Obredi posveeni Dionisu bili se veoma slini onima posveenim Bahu i mnogi ova dva boga smatraju za jednog. Statue Dionisa
su noene u Eleusinskim Misterijama, naroito nieg stepena. Bah,
koji predstavlja duu svetovne sfere, bio je sposoban za beskonanu
raznovrsnost oblika i obeleja. Dionis je oigledno bio njegov solarni aspekt.
Dionizijski Arhitekti konstituisali su drevno tajno drutvo na principima i doktrinama vcoma slinim savremenom redu slobodnih zidara, Bili su organizacija graditelja meusobno povezanih tajnim
znanjem o odnosima izmeu zem aljske i boanske nauke arhitekture. Njih je, navodno, zaposlio kralj Solomon za podizanje svoga
hrama, mada nisu bili Jevreji, niti su oboavali jevrejskog Boga, ve
su bili sledbenici Baha i Dionisa. Dionizijski Arhitekti podigli su mnoge od velikih spomenika antike. Posedovali su tajni jezik i sistem
obeleavanja svojih kamenova. Imali su godinje sazive i tajne praznike. Tana priroda njihove doktrine nije poznata. Veruje se da je
Hiram A bif bio inicijat ovog drutva.

,,Za rodno m esto Baha, po imenu Sabazije ili Sabaot, tvrdilo se da je

u nekoliko m esta u G rkoj, ali izgleda da je najvie oboavan i slavljen na planini Z elm is, u Trakiji. R odila ga je devica, 25. decem bra,
i izveo je velika uda za dobrobit oveanstva, posebno jed n o u kojem je pretvorio vodu u vino; u pobednikoj povorci jah ao je na magarcu; Titani su ga pogubili, a ustao je iz m rtvih 25. m arta; uvek je
nazivan Spasitelj. U njegovim M isterijam a pokazivan je ljudim a kao
dete, kao to to danas ine hriani na boino ju tro u R im u.
M ada sunce gotovo uvek predstavlja Apolon, Bah je takoe oblik solam e energije, je r njegovo vaskrsenje je ostvareno uz pom o Apolona. Bahovo vaskrse-

106

107

A tlantida i bogovi davnina

A T L A N T ID A I B O G O V I DAVNINA

Platonova Atlantida u svetlu savremene nauke # Mit o Umiruem Bogu * Obred posveen Tamuzu i Itar # Misterije
Atisa i Adonisa * Obredi posveeni Sabaziju # Kabirske Misterije sa Samotrake

Atlantida je predmet kratkog ali znaajnog lanka koji se pojavljuje u Godinjem izvetaju upravnog odbora Snritsonovskog instituta' za godinu koja se zavrava 30. juna 1915. godine. Autor, M.
Pjer Termije2, lan Akademije nauka i direktor Slube geoloke kartografije Francuske, odrao je 1912. godme predavanje o hipotezi
Atlantide pred Okeanografskim institutom; u smitsonovskom izvetaju objavljene su prevedene zabeleke sa ovog izuzetnog predavanja.
M. Termije pie:
P osle du g o g p erio d a n ad m ene rav n o d u n o sti, p o g led ajte kako
se u p o sled n jih nek o lik o g o dina nau k a v raa p ro u av an ju A tlanti1

The Sm ithsonian Institution - edukativni i istraivaki institut i m uzejski

kom pleks kojim upravlja i koji finansira viada SAD. Sm itsonovski institut
osnovan je 1846. godine, radi uveanja i rasporeivanja znanja, iz zaostavtine koju je Sjedinjenim dravam a ostavio britanski naunik Dejms
Sm itson (Jam es Sm ithson, 1765 -1829), koji sam nikada nije posetio Sjedinjene drave. M esenik koji izdaje Sm itsonovski institut takoe se zove
Sm ithsonian. (Nap. prev.)

Pjer Mari Termije (Pierre-Marie Termier, 1859-1930) francuski akademik,

geolog poznat po prouavanju istonih Alpa; profesor minerologije u Ecole
N ationale Superieure des Mines de P ans. (Nap. prev.)

108

de. K.oliko p riro d n jak a, g eo lo g a, zo o lo g a ili b o ta n ia ra d an as pitaju jed an dru g o g nije li nam Platon, uz m alo preuveliavanja, preneo
stran icu iz stv a m e isto rije o v ean stv a. Jo uvek n em a p rih v atljiv e
p o tv rd e, ali se ini sve ev id cn tn ijim da je velika o b last, k o n tin en talna ili sa stav ljen a od v elik ih ostrv a, p ro p ala zap ad n o od H erkulovih stu b o v a, koji se d ru g a ije n aziv aju G ib raltarsk i m o reu z, i da
se ta propast d o g o d ila u ne tak o davnoj prolosti. U sv ak o m sluaju, p itan je A tlan tid e p o n o v o je p o stav ljen o p red Ijude od nauke
i, poto verujem da ono b ez pom oi o k eanografije nikada n ee m oi da b ude reeno, sm atrao sam p riro d n im d a o njem u d isk u tu jem
ov d e, u h ram u n au k e o m oru, i d a na taj p ro b lem , zad u g o prezren,
ali sa d a o iv lje n , sk re n e m p a n ju o k e a n o g ra fa , k ao i o n ih k o ji,
m ad a zaro n jen i u g rad sk u v rcvu, o k reu uvo ka ud aljen o m a m o m
m o ra.

U svom predavanju M. Termije prestavlja geoloke, geografske

i zooloke podatake koji idu u prilog potvrde teorije o Atlantidi.
Figurativno isuujui itavo dno Atlanstkog okeana, on razmatra nejednakosti njegovog basena i ispitivanih lokacija du linije od Azora
do Islanda, gde je bagerovanje na povrinu izvuklo lavu sa dubine
od 3.000 metara. Vulkanska priroda ostrva koja sada postoje u Atlantskom okeanu potkrepljuje Platonovu tvrdnju da je Atlantski kontinet bio uniten vulkanskom kataklizmom. M. Termije takoe izlae
zakljuak mladog francuskog zoologa, M. Luja Zermena (M. Louis
Germain), koji je dopustio postojanje Atlantskog kontinenta povezanog sa Iberjskim poluostrvom i Maurutanijom i produenog prema jugu, tako da je obuhvatao i neke regione pustinjske klime. M.
Termije zakljuuje svoje predavanje graftkom prikazom potonua
tog kontinenta.
Opis atlantianske civilizacije koji je dao Platon u Kritiji moe
se rezimirati na sledei nain. U prvo vreme bogovi su podelili zemlju meu sobom, proporcijalno njihovom dostojanstvu. Svaki je postao posebno boanstvo svog dela i tamo uspostavio sebi hramove,
rukopoloio svetenstvo i osnovao sistem rtve. Posejdon je dobio
more i ostrvski kontinent Atlantidu. U sreditu ostrva bila je planina
na kojoj su boravila od zemlje roena primitivna ljudska bia - Euenor, njegova ena Leukipa i njihova jedina erka, Klito. Devojka je
bila veoma lepa i, nakon iznenadne smrti njenih roditelja, Posejdon joj
je ponudio ljubav, te mu je rodila pet parova muke dece. Posejd
.0 9

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

je razdelio svoj kontinent izmeu njih deset, a Atlanta, najstarijeg,

postavio je da gospodari nad ostalih devet. Posejdon je zatim, u ast
Atlanta, nazvao zemlju Atlantida, a okolno more Atlantik. Pre roenja svojih deset sinova Posejdon je podelio kontinent i priobalno
more na koncentrine oblasti kopna i vode, koje su bile tako savrene kao da su pravljene na lonarskom toku. Dve oblasti kopna i
tri vode okruivale su centralno ostrvo, koje je Posejdon uredio da
bude navodnjavano sa dva izvora vode - jednim toplim i drugim
hladnim.
Atlantovi potomci nastavili su da vladaju Atlantidom i mudrom
vladavinom i marljivou uzdigli su zemlju do poloaja koji nadilazi
dostojanstvo. Cinilo se da su prirodni resursi Atlantide neogranieni.
Dok su uivali u prirodnom izobilju svoje polutropske lokacije, Atlatiani su se bavili i izgradnjom palata, hramova i dokova. Premostili su oblasti mora, a kasnije prokopali dubok kanal kako bi povezali
spoljanji okean sa centralnim ostrvom, na kojem su stajale palate i
hram Posejdona, koji su svojom velianstvenou prevazilazili sve
ostale graevine. Atlatiani su stvorili mreu mostova i kanala da bi
ujedinili razliite delove svog kraljevstva.
Platon zatim opisuje belo, cmo i crveno kamenje koje su odvaljivali ispod svog kontinenta i koristili u izgradnji javnih objekata i
dokovima. Svaku od oblasti zemlje ogradili su zidom, pri emu je
spoljnji zid bio prekriven bronzom, srenji kalajem, a unutranji,
koji je opasavao citadelu, orikalkom. Citaela, na sredinjem ostrvu,
imala je palate, hramove i druge javne zgrade. U njenom centru, okmeno zlatnim zidom, nalazilo se svetilite posveeno Cereri i Posejdonu. Tu je roeno prvih deset prineva ostrva i tu su svake godine
njihovi potomci donosili ponude. Posejdonov hram, spolja itav prekriven srebrom, a njegovi vrhovi zlatom, takoe je stajao unutar citadele. Unutranjost hrama bila je od slonovae, zlata, srebra i orikalka,
ak i stubovi i pod. U hramu je bila kolosalna statua Posejdona kako stoji u kolima koja vue est krilatih konja, a oko njega stotinu
Nereida jae na delfinima. Oko graevine bile su rasporeene statue
prvih deset kraljeva i njihovih ena.
U umarcima i batama postojali su topli i hlani izvori. Bilo je
brojnih hramova posveenih raznim boanstvima, vebalita za ljude i za ivotinje, javnih kupatila i veliko konjsko trkalite. U oblastima su na raznim povoljnim mestima bila utvrenja, a u veliku
110

A tlantida i bogovi davnina

luku dolazile su lae svih pomorskih naroda. Oblasti su bile tako gusto nastanjene da je zvuk ljudskih glasova uvek bio u vazuhu.
Deo Atlantide okrenut prema mom opisan je kao visok i strm, ali
oko centralnog grada bila je ravnica zaklonjena planinama poznatim
po svojoj veliini, broju i lepoti. Ravnica je davala dva useva godinje,
zimi navodnjavana kiom, a leti ogromnim kanalima za navodnjavanje, koji su korieni i za transport. Ravnica je bila podeljena na delove, a u vreme rata svaki deo davao je svoju kvotu ratnika i kola.
Deset vlada razlikovalo se meusobno u detaljima vezanim za vojne potrebe. Svaki od kraljeva Atlantide imao je potpunu kontrolu nad
svojim kraljevstvom, ali njihovim meusobnim odnosima upravljao
je kodeks koji su prvih deset kraljeva ugravirali na stubu od orikalka, koji je stajao u Posejdonovom hramu. U naizmeninim intervalima od pet i est godina obavljano je hodoae u taj hram kako bi
se jednaka ast mogla dodeliti i nepamim i pamim brojevima. Tu
je, uz odgovarajue rtve, svaki kralj obnavljao svoju zakletvu na
lojalnost svetim natpisima. Kraljevi su tu, takoe, oblaili azurne
odore i sedeli na sudu. U zoru su upisivali presude na zlatnu tablicu
i odlagali ih sa svojim odorama kao spomenike. Glavni zakoni atlantianskih kraljeva glasili su da oni ne mogu podii oruje jedan
protiv drugoga i da moraju pritei u pomo svakome od njih koji
bude napadnut. U pitanjima rata i kljunim momentima konana odluka bila je u rukama direktnih potomaka iz Atlantovc porodice. Nijedan kralj nijc imao mo nad ivotom i smru svojih sunarodnika
bez saglasnosti veine od desetorice.
Platon zavrava svoj opis izjavljujui da je to veliko carstvo bilo
ono koje je napalo helenske drave. Do toga, meutim, nije dolo
sve dok njihova mo i slava nisu doveli atlantianske kraljeve u iskuenje i zaveli ih sa puta mudrosti i vrline. Ispunjeni lanom ambicijom, vladari Atlantide odluili su da pokore itav svet. Zevs je,
videvi slabost Atlantiana, okupio bogove u svom svetom prebivalitu i obratio im se. Na tom mestu Platonova pria dolazi do naglog
kraja, jer Kritija nije nikada zavren. U Timaju se nalazi dalji opis
Atlantide, koji je navodno Solon dobio od egipatskih svetenika, a
zavrava se ovako:
K asn ije, usled strah o v itih p o tresa i potopa, u toku je d n o g je d in o g d an a i sle d e e p o g u b n e n o i, u to n u u ze m lju sv a v aa b o jn a

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

sila, a isto tako i ostrvo A tlantida potonu u m ore i ncstae. Stoga je
sada m ore tatno b esp u tn o i n eisp ita n o je r sm eta m u ljev ito i plitko
dno koje je ostrv o, spustivi se, o stav ilo za so b o m . 3

A tlantida i bogovi davnina

pitagorejsku doktrinu suprotnosti videti Teona iz Smtrne.) Brojevi od

I do 10 vlaaju svakim stvorenjem, a brojevi se, opet, nalaze pod
kontrolom Monade, ili broja 1 - najstarijeg meu njima.

U uvodu u svoj prevod Timaja, Tornas Tejlor daje citat iz Marselinove Istorije Etiopije, gde se nalaze sledea obavetenja o Atlantidi:
Jer oni izvetavaju da je u n jih o v o v rem e b ilo sed am o strv a u
A tlantskom m oru posveenih P rozerpini, a pored njih, jo tri, ogrom ne veliine, je d n o posveeno P lutonu, drugo A m onu, a tree, koje je bilo u sredini i dugo hiljad u sta d ija 4, N ep tu n u .

Komentariui Platona, Krantor je tvrdio da su egipatski svetenici objavili priu o Atlantidi da bi bila zapisana na stubovima koji
su jo uvek bili ouvani oko 300. godine pre Hrista. [Videti Poeci ili
letimino sagledavanje nestalih eivilizacija (Beginnings or Glimpses
oj'Vanished Civilizations)5.] Ignjacijus Doneli6, koji se detaljno bavio
temom Atlantide, verovao je da su Atlantiani prvi pripitomili konje
i da su te ivotinje zbog toga uvek bile smatrane posebno posveenim Posejdonu. [Videti Atlantida (Atlantis)7]
Iz paljivog razmatranja Platonovog opisa Atlantide evidentno je
da priu ne bi trebalo posmatrati kao potpuno istorijsku, ve pre kao
i alegorijsku i istorijsku. Origen, Porftrije, Proklo, Jamblih i Sirijano
shvatili su da pria skriva duboku filozofsku tajnu, ali se nisu sloili
u njenoj interpretaciji. Platonova Atlantida simbolizuje trostruku prirodu kako univerzuma tako i ljuskog tela. Deset kraljeva Atlantide
su tetraktis, ili brojevi, koji su roeni kao pet parova suprotnosti. (Za
3

Platon, T im af M ladost, Beograd, 1981, str 31. Prevod sa grkog M arijanca

Paki. (Nap. prev.)

Antika grka m era za duinu (gr. aia iov) - prem a H erodotu - 600 stopa. (Nap. prev.)

Delo (1911) irske autorke, M erion M ekm urou Malhol (M arion McMurrough M ulhal!, ? 1922). (Nap. prcv.)

Ignjacijus Lojola Doneli (Ignatius Loyola D onnelly, 1831-1901) - am eriki kongresm en, populistiki pisac i pseudo-istoriar, poznat prvenstveno
po svojim teorijam a o istoriji A tlantide. (Nap. prev.)

Misli se na D onelijevu knjigu Atlantida: Prepotopski svet (Atlantis: The

A ntediluvian World) (1882). (Nap. prev.)

112

EMA U NIV ERZU M A P R EM A G R C IM A I R IM I.JA N IM A

Iz CartarV, Imagini degli Dei degli Antichi

Sukcesivnim uspinjanjem kroz vatrenu sferu Hada, sferu vode, Zem lju, i vazduha, kroz nebesa m eseca, dostie se ntvo M erkura. Iznad M erkura su nivoi
s

V inenco Kartari (Vincenzo Cartari, 1531-1569) - italijanski renesansni

m ito g raf i diplom ata. (Nap. prev.)

I 13

TAJ NA IJENJA SVIH EP OH A

Venere, sunca, M arsa, Jupitera i Saturna, koji sadri sim bole sazvea Zodijaka. Iznad luka nebesa (Saturn) je M esto boravka razliitih sila koje kontroliu
univerzum . Vrhovni savet bogova sastavljen je od dvanaest boanstava - est
m ukih i est enskih - koja odgovaraju pozitivnim i negativnim znacim a zodijaka. est bogova su Jupiter, Vulkan, A polon, M ars, N eptun i M erkur; est
boginja su Junona, C'erera, Vesta, M inerva, Venera i Dijana. Jupiter jae svog
orla kao sim bol svoje suverenosti nad svetom , a Junona sedi na paunu, sim bolu koji odgovara njenoj oholosti i velelepnosti.

Posejdonovim skiptrom u obliku trozupca ti kraljevi vladali su

nad stanovnicima sedam malih i tri velika ostrva od kojih se sastojala Atlantida. Filozofski gledano, deset ostrva simbolizuju trojednu
mo Vrhovnog Boanstva i seam namesnika koji su se klanjali pred
Njegovim venim prestolom. Ako se Atlantida posmatra kao arhetipska sfera, onda njeno potapanje oznaava sputanje racionalne,
organizovane svesti u iluzorno, nestalno carstvo iracionalnog, smrtnog neznanja. I potonue Atlantide i biblijska pria o ovekovom
padu oznaavaju involuciju duha - preduslov za evoluciju svesti.
Bilo da je inicirani Platon koristio alegoriju o Atlantidi da postigne dva veoma razliita cilja, ili neto drugo, ne bi li odrao tajnu
doktrinu, poigravao se izvetajima koje su sauvali egipatski svetenici. To ne znai kako se podrazumeva da je Atlantida najobiniji
mit, ali savladava najozbiljnije prepreke za prihvatanje teorije o Atlantidi, kao to su fantastini izvetaji o njenom poreklu, veliini,
izgledu i datumu unitenja - 9.600 godina pre Hrista. U sreditu
centralnog ostrva Atlantide nalazila se visoka planina koja je bacala
senku iroku pet hiljaa stadija, a njen vrh dodirivao je sferu etra.
To je osna planina sveta, sveta meu mnogim rasama i simbol ljuske glave koja se uzdie iz etiri elementa tela. Ta sveta planina, na
ijem vrhu je stajao hram bogova, podstakla je prie o Olimpu, planini Meru i Asgardu. Grad zlatnih kapija - prestonica Atlantide danas je sauvan u mnogim religijama kao Grad bogova ili Sveti
grad. Tu imamo arhetip Novog Jerusalima, sa ulicama poploanim
zlatom i njegovih dvanaest kapija koje svetle od dragog kamenja.
Ignjacijus Doneli pie:
Isto rija A tlan tid c jc klju grkc m itologije. N c m o c sc dovoditi u pitanje to da su grki bogovi bili ljudska bia. T cn d en cija da

114

A tlantida i bogovi davnina

se b o an sk i atributi p rik ae velik im zcm aljsk im v lad arim a dub o k o
je u sa en a u Ijudsku p riro d u .
(V ideti Atlantidu)

Isti autor svoje stavove potkrepljuje napomenom da boanstva

grkog panteona nisu smatrana tvorcima univerzuma, ve namesnicima koje su postavili drevniji, prvobitni graditelji. Edenski vrt iz
koga je oveanstvo isterano plamteim maem moda prcdstavlja
aluziju na zemaljski raj koji se navodno nalazio zapadno od Herkulovih subova, a uniten je u vulkanskoj kataklizmi. Legenda o Potopu
moe se primeniti i na atlatiansku poplavu, tokom koje je ,,svet
uniten vodom.
Da li je religijsko, filozofko i nauno znanje, koje je posedovalo
antiko svetenstvo, bilo obezbeeno iz Atlantide, ije potapanje je
izbrisalo svaki trag njenog uea u drami o svctskom napretku? Atlantiansko oboavanje sunca bez prekida je nastavljeno u ritualima
i ceremonijama kako hrianstva tako i paganizma. Kako krst, tako
i zmija, bili su atlantianski simboli boanske mudrosti. Boanski
(atlantianski) praroditelji Maja i plemena Kie u Srednjoj Americi
koegzistirali su unutar zelenog i azurnog sjaja Gukumaca, ,,pernate
zmije. Sestorica od neba roenih mudraca manifestovali su se kao
centri meusobno poveznih svetlosti, ili sintetizovanih kroz sedmu
- glavnu - u njihovom poretku, ,,pematu zmiju. (Videti Popol Vuh.)
Naziv ,,krilata, ili ,,pemata zmija primenjivan je za Kecalkoatla,
ili Kukulkana, srednjoamerikog inicijata. Sredite atlantianske mudrosti-religije verovatno je inio veliki piramidalni hram, to je stajao na rubu platoa, koji se uzdizao u sredini Grada zlatnih kapija.
Sa tog mesta su inicijati - svetenici Svetog Oca izlazili, nosei kljueve Univerzalne Mudrosti do najudaljenijih delova zemlje.
Mitologije mnogih naroda sadre izvetaje o bogovima koji su ,,izali iz mora. Neki amani meu amerikim Indijancima priaju o svetim ljudima odenutim u ptije perje i s vampumom9, koji se uzdigao iz plavih voda i uputio ih u umea i vetine. Meu legendama
)

Wampum - tradicionalne, svete niske koljki indijanskih plem cna istonih

um ovitih oblasti A m erike. Vampumi su korieni kao sredstvo razmcne,
kao om am enti i u cerem onijalne i duhovne svrhe; utkani u pojas obeleavali su ugovore i istorijske dogaaje. (Nap. prev.)

Atlantida i bogovi davnina

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Haldejaca je i ona o Oanesu, delimino amfibijskom stvorenju koje

je izalo iz mora i pouavalo divlje narode du obale itanju i pisanju, obraivanju zemlje, gajenju bilja i leenju, prouavanju zvezda,
uspostavljanju racionalnih oblika vladavine i upoznalo ih sa svetim
Tajnama. Kod Maja, Kecalkoatl, Bog-Spasitelj (za koga su neki hrianski uenjaci verovali da je bio sv. Toma), izaao je iz vode i, poto je pouio Ijude o osnovama civilizacije, otplovio je na more na
maginom splavu od zmija, kako bi pobegao od gneva boga Ognjenog ogledala, Tecatlipoka.
Da nisu moda ti basnoslovno stari bogovi, koji su, poput Jezdre,
izali iz mora, bili atlantianski svetenici? Sve ega su se primitivni
Ijudi seali o Atlantianima bila je slava njihovih zlatnih omamenata, transcendentnost njihove mudrosti i svetost njihovih simbola
krsta i zmije. Ubrzo je zaboravljeno da su doli brodovima, jer su
neobrazovani umovi natpriodnim smatrali ak i amce. Gde god da
su Atlantiani preobraali, podizali su piramide i hramove po uzoru
na veliko svetilite u Gradu zlatnih kapija. Takvo je poreklo piramida u Egiptu, Meksiku i Srednjoj Americi. JJumke u Normandiji i
Britaniji, kao i one kod amerikih Inijanaca, ostaci su sline kulture. U sred atlantianskog programa kolonizacije i preobraenja sveta,
dolo je do kataklizme koja je potopila Atlantidu. Inicijati-svetenici
Svetog Pera, koji su obeali da e ponovo doi u svoja misionarska
naselja, nikada se nisu vratili i, poto su protekli vekovi, tradicija je
sauvala samo fantastine izvetaje o bogovima koji su doli sa mesta na kojem je sada more.
H.
P. Blavacka ovako sumira uzroke koji su ubrzali katastrofu
Atlantide:
,,U z zle in s in u a c ije n jih o v o g d e m o n a , T h e v e ta ta , a tla n ti a n sk a ra sa p o s ta la j e n a ro d o p a k ih m a g o v a . K ao p o s le d ic a to g a ,
p ro g la e n j e rat, p ri a k o ja bi b ila p re d u g a da se isp ri a, a n jen a
s u tin a m o e sc p ro n a i u iz o p a e n im a le g o rija m a o K ajin o v o j
rasi, d iv o v im a, i o N oju i njeg o v o j prav ed n o j p o ro d ici. S u k o b se
z a v rio p o to n u cm A tla n tid e , a k o p ije to g a n alaz e se u p ria m a
V av ilo n jan a i u m o js ije v sk o m p o to p u . D iv o v i i m a g o v i ' ( . . . ) i
sve iv o p o m re ( . . . ) i sv a k i o v e k . Svi osim Z iju s u re i N o ja,
k oji su su tin sk i id e n ti n i sa v elik im O ce m T lin k itia n a c a iz Pop o l Vuha, ili sv ete k n jig e G v a te m a la c a , k o ja ta k o e g o v o ri o nje-

g o v o m b eg u u v elik o m b ro d u , p o p u t h in d u isti k o g N o je - Vaiv a s v a te i0.

[V ideti Razotkrivenu Izidu (tsis Unveiled)]

Od Atlantiana svet je primio ne samo naslee umetnosti i zanata, ftlozoftje i nauke, etike i religije, ve i naslee mrnje, razdora i
izopaenosti. Atlantiani su izazvali prvi rat i reeno je da su svi
kasniji ratovi voeni u bezuspenim naporima da se opravda taj prvi
i ispravi teta koju je naneo. Pre no to je Atlantida potonula, njeni
duhovno prosvetljeni inicijati, koji su shvatili da im je zemlja osuena jer je skrenula sa Puta Svetlosti, povukli su se sa zlokobnog
kontinenta. Nosei sa sobom svete i tajne doktrine, ti Atlantiani naselili su se u Egiptu, gde su postali njegovi prvi ,,boanski vladari.
Skoro svi veliki kosmoloki mitovi koji obrazuju bazu raznih svetih
knjiga sveta zasnovani su na atlantianskim misterijskim ritualima.

it o u m ir u e m

bogu

Mit o Tamuzu i Itar jedan je od najranijih primera alegorije o

umimem bogu i nastao je verovatno 4.000 godina pre Hrista. [Videti Vavilon i Asirija (Babvlonia and Assvria) od Luisa Spensa."]
Zbog oteenosti tablica na kojima su legende upisane mogue je dobiti samo fragmentame informacije o obredima posveenim Tamuzu. Kao ezoterini bog sunca, Tamuz se nije nalazio meu prvim
boanstvima kojima su se Vavilonjani klanjali, jer su, zbog nedostatka dubljeg znanja, oni na njega gledali kao na boga poljoprivrede
ili duha vegetacije. Prvobitno je bio opisan kao jedan od uvara
10

Sedmi M anu, M anu nae kalpe; naziva se jo i Vaivasvata M anu ili Sradhadeva Manu. (Nap. prev.)

11

D ejm s Luis T om as alm b ers S pens (James Lewis Thomas Chalmhers

Spence, 1874--1955) - kotski novinar, kom pilator kotskog folklora, pesnik i okultni uenjak, autor vie knjiga o drevnoj Britaniji, okultizmu, Atlantii i drugim nestalim svetovim a i m itologiji. Pun naslov dela iz 1917.
godine na koje autor upuuje je Mitovi i legende Vavilona i Asirije (Myths
andLegends o f Babv/onia andAssvria). (Nap. prev.)

TAJNA IJENJA SVIH EP OHA

kapija donjeg sveta. Poput mnogih drugih bogova-spasitelja, obraali su mu se kao ,,pastiru ili gospodaru boravita pastira. Tamuz
zauzim a izuzetno mesto sina ili mua Itar, vavilonske i asirske
Majke-boginje. Itar - kojoj je bila posveena planeta Venera - bila je naire potovano boanstvo vavilonskog i asirskog panteona.
Verovatno je bila isto to i Asterot, Astarta i Afrodita. Pria o njenom silasku u podzemni svet u potrazi, po svoj prilici, za tajnim
eliksirom koji jc jedini mogao da oivi Tamuza, predstavlja klju
rituala njenih Misterija. Tamuz, ija je godinja svetkovina padala
ba pred letnji solsticij, umro je sredinom leta u drevnom mesecu
koji je nosio njegovo ime i oplakivan je kroz sloene ceremonije.
Nain na koji je umro nije poznat, ali neke od optubi koje je Izdubar (Nimrod) uputio Itar, mogle bi da ukau kako je ona, u najmanju ruku posredno, doprinela njegovoj smrti. Vaskrsenje Tamuza
bilo je povod za veliku radost i tada je slavljen kao ,,iskupitelj svoga naroda.
Rairenih krila, Itar, erka Sina (Meseca), sunula je nadole do
kapija smrti. Kua tame - boravite boga Irkale - opisana je kao ,,mesto bez povratka. Bez svetlosti je; oni koji tamo borave jedu prainu i njihova hrana je blato. Po rezama vrata Irkaline kue napadala
je praina, a uvari kue prekriveni su perjem, kao ptice. Itar zahteva da uvari otvore kapije, izjavljujui da e ona, ako to ne uine, slomiti dovratak, izvaliti arke i podii mrtve prodirae ivih.
Cuvari kapija mole je da bude strpljiva dok oni odu do kraljice Hada od koje dobijaju dozvolu da prime Itar, ali samo na isti nain
kao i sve ostale koji dolaze u tu sumornu kuu. Itar se odmah zatim
sputa kroz sedam kapija koje vode nadole do dubina podzemnog
sveta. Na prvoj kapiji skinuta je kruna sa njene glave, na drugoj kapiji minue sa njenih uiju, na treoj kapiji ogrlica sa njenog vrata,
na etvrtoj kapiji nakit sa njenih grudi, na petoj kapiji pojas sa njenog struka, na estoj kapiji namkvice sa njenih mku i nogu, a na sedmoj kapiji plat koji je prekrivao njcno telo. Itar protestuje svaki
put kad bi joj deo odee bio oduzet, ali straar joj kae da to iskuavaju svi koji ulaze u tmumi domen smrti. Besna to vidi Itar, Gospodarica Hada zasipa je svakojakim bolestima i baca je u tamnicu
u podzemnom svetu.
Poto Itar predstavlja duh plodnosti, tako njen nestanak spreava zrenje useva i razvoj svekolikog ivota na zemlji. U tom po118

A tlandda i bogovi davnina

gledu pria se poklapa sa legendom o Persefoni. Bogovi, uvidevi

da gubitak Itar dezorganizuje itavu prirodu, alju glasnika u podzemni svet sa zahtevom da se ona oslobodi. Gospoarica Hada je
primorana da se povinuje i voda ivota je posuta preko Itar. To ju
je izleilo od boletina koje su na nju baene i ona istim putem kree navie kroz sedam kapija, a na svakoj od njih joj je vraeno ono
to su joj uvari oduzeli. [Videti Haldejski izvetaj o postanju ( The
Chaldean Account ofG enesis)'2.] Nema podataka o tome da je Itar
obezbedila vodu ivota koja bi dovela do vaskrsenja Tamuza.
Mit o Itar simbolizuje sputanje ljudskog duha kroz sedam svetova ili sfera svetih planeta, dok se najzad, lien svojih duhovnih
ukrasa, ne ovaploti u fizikom telu - Hadu - gde ljubavnica tog tela gomila svaki oblik tuge i bede na zatoenu svest. Voda ivota tajna doktrina - lei bolesti neznanja i duh, ponovo se uspinjui ka
svom boanskom izvom, kako se kree navie kroz prstenove planeta, opet zadobija svoje Bogom dane ukrase.
Drugi misterijski ritual kod Vavilonjana i Asiraca bio je o Merodahu13 i zmaju. M erodah, tvorac nieg univerzuma, ubija strano
udovite i iz njegovog tela oblikuje univerzum. Tu je verovatno izvor takozvane hrianske alegorije o sv. oru i adaji.
MisterijeAdonisa, ili Adonija, proslavljane su jednom godinje u
mnogim delovima Egipta, Fenikije i Biblosu. Ime Adonis, ili Adoni,
znai ,,Gospod i bilo je korieno da se oznai sunce, a kasnije su
ga Jevreji pozajmili kao egzoterijsko ime za svog Boga. Smimu, Adonisovu majku, bogovi su pretvorili u stablo, a posle izvesnog vremena njegova kora se raspukla i izalo je dete Spasitelj. Prema jednom
zapisu, oslobodio g aje divlji vepar koji je rascepio drvo majinskog
stabla svojim kljovama. Adonis je roen u pono 24. decembra, a
kroz njegovu nesrenu smrt ustanovljen je misterijski obred koji je
ostvario spasenje njegovog naroda. U jevrejskom mesecu Tamuzu
12

Delo D orda Sm ita ( George Sm ith, 1840-1876), engleskog asirologa koji

je prvi pronaao i preveo Ep o G ilgam eu, najstarije poznato literam o delo. uveno je i njegovo otkrie pria o potopu u haldejskoj mitologiji. U
Britanskom m uzeju (British M useum ), na odseku za asirologiju, radio je
na prevodu vavilonskih tablica, a takoe je i rukovodio arheolokim iskopavanjim a u Ninivi. (Nap. prev.)

13

Merodach - (heb. TP??) -- naziv na biblijskom hebrejskom za Marduka. Na

grkom se naziva M ardohaj (gr. M apbo^aTo;). (Nap. prev.)
119

Atlantida i bogovi davnina

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

( Tammuz) (drugo ime za ovo boanstvo), na smrt ga je probo divlji

vepar kojeg je poslao bog Ars (Mars). Adoniasmos je bila ceremonija oplakivanja prerane smrti ubijenog boga.
Kod Jezekilja, VIII 14, zapisano je da su ene oplakivale Tamuza (Adonisa) na sevemoj kapiji doma Gospodnjeg u Jemsalimu. Ser
Dejms Dord Frejzer14 ovako citira Jeronima:
,,O n nam govori da je V itlejem , po tradiciji ro d n o m esto G o sp o d a, b io u h la d o v in i u m a rk a to g jo sta rije g sirijs k o g G o s p o d a ,
A d o n isa, a da je na m estu na ko jem je d ete Isus p lak alo , b io oplakivan V enerin lju b a v n ik .
[V ideti Z la tn u g ra n u (T h e G o ld en B ough)]

Za oblije divljeg vepra se kae da je bilo postavljeno u ast Adonisa na jednoj od kapija Jerusalima, a njegovi obredi proslavljani su
u Peini Roenja u Vitlejemu. Adonis kao ,,proboden (ili ,,bog) ovek predstavlja jedan od kljueva za ser Frensis Bekonovu upotrebu
rei divlji vepar u njegovom tajnom simbolizmu.
Adonis je izvomo bio androgino boanstvo i predstavljao je solamu energiju koju je tokom zime unitavao zli princip hladnoe vepar. Nakon tri dana (meseca) u grobu, Adonis se 25. marta pobedonosno uzdizao, okmem uzvicima svetenika i svojih sledbenika:
Vaskrsao je ! Adonis je roen iz drveta izmirne. Izmirna, simbol
smrti, zbog njene povezanosti sa procesom balsamovanja, bila je jedan od poklona koje su tri maga doneli do Isusovih jasli.
U Frigiji je postojala izuzetna kola religijske ftlozofije usredsreena na ivot i preranu smrt drugog jednog Boga-Spasitelja, poznatog kao Atis, to mnogi smatraju sinonimom za Adonis. To boanstvo
roeno je u pono 24. decembra. Postoje dve verzije o njegovoj smrti. Po jednoj, bio je na smrt proboden, poput Adonisa, a po dmgoj,
sam je sebe kastrirao pod stablom bora i umro. Velika Majka (Kibela) odnela je njegovo telo u peinu, gde je vekovima ostalo a da nije
propalo. Obredima posveenim Atisu savremeni svet duguje simbo14 S ir J a m e s G eorge F ra zer (1 8 5 4 -1 9 4 1 ) kotski an tro p o lo g i fo lk lo rist
veom a uticajan u ranim fazam a prou av an ja m ito lo g ije i ko m p arativ n e
religije. N ajpoznatije delo mu je Zlatna grana ( The G olden Bough, 1922),
koja dokum entuje i razm atra slinosti m agijskih i religijskih verovanja irom sveta. (Nap. prev.)
120

lizam boinog drveta. Atis je ugradio svoju besmrtnost u drvo pod

kojim je umro, a Kibela je to drvo ponela sa sobom kada je premestila njegovo telo. Atis je ostao tri dana u grobu i ustao istog datuma
na koji pada Uskrs, a njegovo vaskrsenje nadvladalo je smrt za sve
koji su bili inicirani u njegove Misterije.
V EL IK I BOG PAN
Iz Kircher.
Gidipus AKgvptiacus

Veliki Pan bio jc slavljen kao

autor i reditelj svetih igara uspostavljenih iz potrebe da se
simboliki predstavi kruenje
nebeskih tela. Pan je bio meovito stv o ren je, u gornjem
elu tela - uz izuzetak rogova bio je ovek, a u donjem
d elu u o b lik u ja rc a . Pan je
prototip prirodnc energijc i,
m ada nesum njivo faliko boanstvo, ne bi ga trebalo brkati sa Prijapom . Panova frula
oznaava prirodnu harmoniju
sfera, a sam bog je simbol planete Saturn, je r ona je ustoliena u sazveu K aprikom ,
iji je am blem jarac. Egipani su bili inicirani u Panove
M isterije, a on je sm atran za
fazu Jupitera, Demijurga. Pan je prestavljao oploujuu mo sunca i bio je voa
horde m stinih boanstava i satira. Takoe je predstavljao i upravljaki duh niih svetova. Postoji isfabrikovana pria u smislu da su u vreme Hristovog roenja proroita utala posle izgovaranja poslednjeg knka: Veliki Pan je mrtav!

Julije Firmikus kae:

,,U M isterijam a Frigijaca, koje se nazivaju M isterije M A JK E BOG O VA , sv ak e g o d in e see se B O R , a u n u ta r stab la se v ezu je slik a
M L A D O ST I. U Izidinim M istcrijam a see se stablo BO RA: sredinji
d eo stab la se lepo izd u b i; sa h ra n ju je se O ziriso v idol, n ain jen od
121

A tlantida i bogovi davnina

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

paria do b ijen ih dubljenjem . U P ro zerp in in im M isterijam a, poseeno stablo je p o sta v lja n o u o b lik u i p rem a liku D E V IC E , a k ad je
b ilo n oeno kroz grad, O P L A K IV A N O je 40 noi, a e trd ese te no i j e S A H R A N JIV A N O O
[V ideti Sod, A d o n ije v e M iste rije,
(,Sod, the M ysteries o fA d o n i) 15]

Atisove Misterije ukljuivale su i sveti obrok tokom kojeg je neofit jeo iz bubnja i pio iz cimbala. Poto bi bio oien krvlju bika,
novi inicijat se hranio samo mlekom, kako bi simboliki pokazao
da je filozofski jo uvek dete koje je tek roeno iz materijalne sfere.
(Videti Frejzerovu Zlanu granu.) Da li je mogua veza izmeu te
mlene ishrane koju je propisivao Atisov obred i aluzije sv. Pavla o
hrani za duhovne bebe? Salustije Krisp daje klju za ezoterijsku interpretaciju Atisovih rituala. Kibela, Velika Majka, oznaava ivotvorne sile univerzuma, a Atis onaj aspekat duhovnog intelekta koji je
zadran izmeu boanske i animalne sfere. Majka bogova, iz Ijubavi
prema Atisu, dala mu je zvezani eir, koji oznaava nebeske sile, ali
Atis (oveanstvo), zaljubivi se u nimfu (simbol nie animalne sklonosti), biva lien svoje boanstvenosti i gubi svoje tvorake moi. Tako
postaje evidentno da Atis predstavlja ljudsku svest, a da se njegove
Misterije bave ponovnim zadobijanjem zvezdanog eira. [Videti Salustije o bogovima i svetu (Sallust on the Gods and the World).]
Obredi posveeni Sabaziju bili su veoma slini Bahovim obredima i generalno se veruje da su ta dva boanstva identina. Bah je
roen u Sabaziju, ili Sabaotu, i ta imena se esto sa njim povezuju.
Sabazijske Misterije obavljane su nou, a ritual je ukljuivao prevlaenje ive zmije preko grudi kandidata. Kliment Aleksandrijski pie:

slavljane u Rimu, kult je stekao mnogo zavetovanih posveenika i

kasnije uticao na hrianski simbolizam.
Kabirske Misterije sa Samotrake bile su uvene meu narodima
antike i bile odmah do eleusinskih po potovanju u javnosti. Herodot
izjavljuje da su Samotraani primili svoje doktrine, naroito onu o
Merkuru, od Pelazga. Malo se zna o ritualima posveenim Kabirima, jer oni su drani u najveoj tajnosti. Neki smatraju da Kabire,
kojih je sedam, treba posmatrati kao Sedam Duhova vatre pred Saturnovim tronom. Drugi veruju da su Kabiri bili sedam svetih lutalica, kasnije nazvanih planete.
Mada je veliki broj boanstava povezan sa samotrakim Misterijam a, ritualna drama u svom jezgru ima etiri brata. Prva trojica Aier, Ahiohers i Ahiohersa - napali su i ubili etvrtog - Kamalu (ili
Kadmila).16 Dionisodor, meutim, poistoveuje Aiera sa Demetrom,
Ahiohersa sa Plutonom, Ahiohersu sa Persefonom, a Kamala sa Hermesom. Aleksanar Vajlder belei da je u samotrakom ritualu ,,Kadmil u funkciji da ukljui tebanskog boga-zmiju, Kadma, egipatskog
Tota, grkog Hermesa i Emefa ili Eskulapa Alksandrijaca i Feniana. Ovo je opet ponavljanje prie o Ozirisu, Bahu, Adonisu, Balderu
i Hiramu Abifu. Oboavanje Atisa i Kibele takoe je bilo ukljueno
u samotrake Misterije. U ritualima posveenim Kabirima nalazimo
oblik oboavanja bora, jer je ovo drvo, posveeno Atisu, najpre bilo
obrezivano u obliku krsta i zatim seeno uz poasti ubijenom bogu
ije je telo pronaeno u njegovom podnoju.
Kliment pie:
A k o elite d a ispitate orgije p o sv een e K oribantim a, o nda znajtc da, poto su ubili sv o g treeg b rata, oni su pokrili g lavu m rtvog
tela lju b iasto m tk an in o m , k ru n isali ga i, odnevi ga n a v rh o v im a
k o p alja, sah ran ili g a u p o d n o ju O lim p a. Te M isterije su, ukratko,
u b istv a i sah ran e. [O vaj an te-n ik ejsk i otac je u sv o jim n asto jan jim a
da o k lev ee p ag a n sk e ritu ale o ig led n o ig n o risa o in jen icu d a je ,
ba kao i k ab irsk i m u en ik , i Isus H rist b io lano op tu en , m uen

Jem stvo sabazijskih M isterija za inicijata je bo an stv o kojc klizi preko g ru d i.

Zlatna zmija bila je simbol Sabazija, jer je to boanstvo predstavljalo godinje obnavljanje sveta putem solame energije. Jevreji su
pozajmili ime Sabaot iz tih Misterija i usvojili ga kao jedno od imena svog vrhovnog Boga. Tokom vremena, Sabazijske Misterije su pro15
122

D elo Sem juela Fejlsa D anlopa (SamMe/ Fales Durtlap, 1825-1905), am erikog pravnika, istoriara i pisca. (Nap. prev.)

16

Ustaljeni oblici imena K abira su Kadmil, Aksier, Aksiokers i Aksiokersa, pri

em u je ovo poslednje ime vezano za enskog Kabira. Naime, postoje verzije mita sa tri Kabira - dva brata i jednom sestrom (Kadmil, Aksier i Aksiokersa), etiri Kabira, u kojem se pojavljuju dva brata (A ksiokers i Kamil)
i dve sestre (A ksiera i A ksiokersa), i sa dva Kabira, ocem i sinorn (A ksiokers i Kadmil). A utor ovde govori o varijanti sa etiri brata. (Nap. prev.)

123

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

i na kraju ubijen!] A svetenici tih obreda, koje oni k o jim a je posao da ih im enuju n azivaju kraljevi svetih obreda, d o d aju jo ud novatosti traginoj pojavi zab ran ju ju i da se na sto iznosi p eru n
sa korenom , je r m isle da perun raste iz istekle krvi K oribanta, ba
kao to su sc ene, p roslavljajui T esm oforije, u zd rav ale d a je d u
b ob ice nara koje su p ale na zem lju, zb o g u b een ja d a je nar n ikao
iz kapi krvi D ionisa. Te K orib an te tak o e naziv aju i K abiri, a sam u cerem oniju o zn a a v aju kao kab irsk a M isterijaV

Misterije Kabira bile su podeljene na tri stupnja, od kojih je prvi

proslavljao smrt Kamale na rukama njegova tri brata, drugi otkrie
njegovog unakaenog tela iji delovi su pronacni i skupljeni posle
mnogo napora, a trei praen velikom radou i veseljem - njegovo vaskrsenje i spasenje sveta koje iz toga sledi. U hramu Kabira na
Samotraci nalazilo se vie neobinih boanstava od kojih su mnoga
bili nakazna stvorenja koja predstavljaju elementarnc sile Prirode,
mogue bahovske Titane. Deca su inicirana u kabirski kult sa istom
poau kao i odrasli, a kriminalci koji bi se dokopali svetilita bili
su bezbedni od potere. Samotraki obredi su se posebno bavili pomorstvom, jer su Dioskuri Kastor i Poluks, ili bogovi pomorstva
- bili meu onima kojima su se umilostvljavali lanovi kulta. Pohod
Argonauta, sluajui savete Orfeja, zaustavio se na ostrvu Samotraci
kako bi njegovi uesnici bili inicirani u kabirske obrede.
Herodot navodi da Kambiz, kada je uao u hram Kabira, nije mogao da obuzda svoju razdraganost videvi pred sobom lik oveka koji stoji uspravno, a suelice njemu, lik ene koja dubi na glavi. Da
je Kambiz bio upoznat sa principima boanske astronomije shvatio
bi da se nalazi u prisustvu kljua univerzalne ravnotee.
Volter ( Voltaire) kae:

A tlantida i bogovi davnina

Kliment za Misterije Kabira kae da su to svete Misterije o bratu kojeg su ubila njegova braa, a kabirska sm rf bio je jedan od
svetih simbola antike. Tako se alegorija o ubistvu Sopstva od strane
nesopstva ponavljala kroz religijski misticizam svih naroda. Filozofska smrt i filozofsko vaskrsenje su Male, odnosno, Velike Misterije.
Neobian detalj mita o umirnem bogu je Obeeni Covek. Najvaniji primer ove osobene koncepcije nalazi se u odinskim ritualima
gde se Odin vea na grane Svetskog Drveta gde visi devct noi, a
istorn prilikom probada sopstveno bedro svetim kopljem. Kao rezultat ove velike rtve, Odin, dok je obeen nad dubinama Niflhajma,
meditiranjem otkriva rune ili alfabet kojim e kasnije biti sauvani
zapisi njegovog naroda. Zbog ovog izvanrednog dogaaja, Odin je ponekad prikazan kako sedi na drvetu za veanje i postao je boanstvo
zatitnik svih onih koji su umrli od ome. Ezoterijski posmatrano, Obeeni ovek je ljudski duh koji visi sa neba na jednoj niti. Mudrost,
a ne smrt, je nagrada za to dobrovoljno rtvovanje tokom kojeg je ljudska dua, obeena nad svetom iluzija u mediticiji o njegovoj nestvarnosti, nagraena postizanjem samoostvarenja.
Iz razmatranja svih ovih drevnih i tajnih rituala postaje oigledno
da je tajna umirueg boga bila univerzalna meu prosvetljenim i
poklonikim kolama svetih uenja. Ta tajna ovekoveena je u hrianstvu u raspeu i smrti Bogooveka, Isusa Hrista. Tajni smisao
ove svetske tragedije i Univerzalnog Muenika mora biti ponovo otkriven ako hrianstvo eli da dosegne visine koje su dostigli pagani
u danirna svoje filozofske nadmoi. Mit o umiruem bogu je klju
kako za univerzalno tako i za pojedinano iskupljenje i obnavljanje,
a oni koji ne shvataju pravu prirodu ove vrhovne alegorije nemaju
privilegiju da se smatraju bilo mudrim bilo istinski religioznim.

P ita m , ko su bili ti h ijerofanti, ti sveti slobodni ziari, koji su

slavili svoje drevne sam otrake M istcn je i odakle su doli oni i njihovi bogovi K ab iri?
[V ideti M e k ijo v u 17 E n ciklo p e d iju slobodnog zid a rstva
(E ncvclopcedia o f Freemasonry)]
17

124

Albcrt Cjalatin Mcki (Albert Gallatin M ackev, 1807 1881) - am eriki lekar
i mason, poznat kao autor vie knjiga i lanaka o slobodnom zidarstvu, naroito m asonskim zem ljinim oznakam a. (Nap. prev.)

125

 ivo t i uenja Tota H erm esa Trism egistosa

IV O T I U E N JA
TOTA H E R M E S A T R IS M E G IS T O S A

Pretpostavke o Hermesovom identitetu * Izvitopereni hermetiki fragm enti # Totova knjiga * Poimander, Hermesova Vizija # Tajna Univerzalnog Uma # Sedam Upravitelja
Sveta

smaragd. Stari inicijator; podiui svoj tap, glasno uzviknu: Svi Te

pozdravljaju, Tote Hermese, Trostruko Najvei, svi Te pozdravljaju,
Prine Ijudi, svi pozdravljaju Tebe koji si stao na glavu Tifona!" !stoga trena pojavi se jezivi, vijugavi zmaj - uasno udovite, delom
zmija, delom krokodil i delom krmak. Iz njegovih usta i nozdrva lilo
j e more vatre, a grozni zvukovi odjekivali su kroz zasvoene odaje.
Hermes iznenada udari napredujueg gmizavca zmijouhojnom palicom i zmaj se uz reei urlik srui postrance dok su plamenovi oko
njega lagano umirali. Hermes postavi svoje stopalo na lohcmju poheenog Tifona. Sledeeg trenutka, uz blesak nepodnoljive velianstvenosti koja natera neofita da se posrui unazad pripije uz stuh,
Hermes, praen trakama zelenkaste magle, proe kroz prostoriju i
nestade u nitavilu.

P retpostavke o

Grmljavina zatutnja, mitnja bljesnu, zavesa Hrama pocepa se od

vrha do osnove. Visokodostojni inicijator, u svojoj plavoj i zlatnoj
odori, polako podie draguljima optoeni tap i uperi ga u tamu otkrivenu cepanjem svilene zavese: ,, Gle, svetlost Egiptai Kandidat.
u svojoj jednostavnoj heloj halji, zurio j e u spoljanje crnilo kojem
ram behu dva vel'tka stuha s lotosima u vrhu, meu kojima je visio
veo. D okje gtedao, svetlucava izmag/ica irila se kroz atmosfera sve
dok vazduh ne posta masa sjajnih estica. Neofitovo lice hilo je obasjano mekim sjajem d o k je ispitivao treperavi ohlak u potrazi za
opipljivim predmetom. Inicijator ponovo progovori: Svetlost koju
posmatra je tajna hlistavost Misterija. Odakle ona dolazi niko ne
zna osim ' Gospodara SvetlostT. Evo g a ! Iznenada, kroz helasastu
maglu pojavi se lik, okruen treperavim, zelenkastim sjajem. Inicijator spusti tap i, poklonivi glavu, postavi jednu aku hridom uz svoje
grudi u poniznom pozdravu. Neofit koraknu unazad u strahopotovanju, delimino zaslepljen velianstvenou ukazanog lika. Skupivi
hrabrost, mladi ponovo pogleda u Boanskoga. Ohlik pred njim hio
j e znatno vei od smrtnog oveka. Te/o se inilo delom providno,
tako da su se mogli videti sree i mozak kako putsiraju i svetle. Dok
je kandidat posmatrao, srce se pretvori u ibisa, a mozak u hijetavi
126

H e r m e s o v o m id e n t it e t u

Jamblih je tvrdio da je Hermes bio autor dvadeset hiljada knjiga;

Maneton je taj broj poveao na trideset est hiljada (videti Dejmsa
Gardnera) - podaci koji ine evidentnim da bi jedna osoba, ak i natkriljena boanskom povlasticom, teko mogla obaviti tako monumentalan posao. Meu umeima i naukama za koje je potvreno da
ih je Hermes otkrio oveanstvu su medicina, hemija, pravo, umetnost, astrologija, muzika, retorika, magija, filozofija, geografija, matematika (posebno geometrija), anatomija i oratorstvo. Grci su to isto
pripisivali Orfeju.
U delu Biographia Antiqua, Frensis Baret' kae za Hermesa:
(...) ak o se B og ik ad a p o ja v io u o v e k u , p o ja v io se u n jem u ,
kao to je ev id en tn o iz n jeg o v ih k n jig a i n jeg o v o g P im an d cra, dela u k o jin ia j e sa o p tio su tin u A m b isa i b o a n sk o zn a n je za svo
1

F rancis B a rrett(c. 1770-1780) -e n g le sk i okultist koji je za sebe izjavljivao

d a je izuavalac hem ije, m etafizike i prirodne okultne filozofije. G odine
1801. objavio je knjigu Mag, ili N eheski izveta (The Magus, or Celestial
Intelliencer). (Nap. prev.)

127

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

p otom stvo, im e je p o kazao da i lino ne sam o da je bio inspirisan
boan sk im , ve je bio i du b o k filozof, koji je svoju m u d ro st dobija o od B oga i nebesk ih stvari, a ne od o v e k a.

ivot i uenja Tota H erm esa Trismegistosa

bila lirska oda Hermesu. [Videti Cembersovu Enciklopediju (Chambers s Encvclopcedia).1]

Njegovo transcendentno uenje dovelo je do toga da je Hermes

poistiveivan sa mnogim od ranih mudraca i proroka. U svojoj Antikoj mitologiji Brajant pie:
P o m e n u o sam da je K adm o bio isto to i eg ip atsk i Tot, a to se
m anifestuje po tom e to jc bio H en n es i po izum u pism a, koji m u se
pripisuje. (U poglavlju koje obraujc tcoriju P itagorejske m atem atike m oe sc nai tab ela orig in aln ih hal ejsk ih slova.)

Istraivai veruju da je Hermes bio onaj koga su Jevreji znali kao

,,Enoha, koga Kinili2 naziva Drugi Boji glasnik. Hermes je prihvaen u grkoj mitologiji, a kasnije je postao Merkur kod Latina.
Potovan je u obliku planete Merkur, je rje to telo najblie suncu: od
svih stvorenja Hermes je bio najblii Bogu i postao je poznat kao
Glasnik Bogova.
Na egipatskim crteima Tot nosi votanu tablicu za pisanje i belenik je tokom vaganja due umrlog u Ozirisovoj Dvorani suda to je veoma znaajan ritual. Hermes je na prvom mestu po vanosti za masonske uenjake, zato to je autor masonskih inicijacijskih rituala, koji su pozajmljeni iz Misterija koje je on ustanovio.
Gotovo svi m asonski simboli su herm etiki po svom karakteru.
Pitagora je izuavao m atem atiku sa Egipanim a i od njih stekao
svoje znanje o simbolici geometrijskih tela. Hermes je takoe potovan i zbog svoje reformacije kalendarskog sistema. On je proirio godinu sa 360 na 365 dana, tako uspostavivi presedan koji
jo uvek preovlauje. Naziv Trostruko Najvei Hermes je dobio
jer je smatran najveim od svih filozofa, najveim od svih svetenika i najveim od svih kraljeva. Vredno je pomenuti da je poslednja
pesma amerikog omiljenog pesnika Henrija Vodsforta Longfeloua
2

128

Edvar Von I lajd Kinili (E d w a n l Vdughan ftv d e K enealv, 1819-1880) - irski advokat i pisac. N ajpoznatiji je po teolokom elu iz 1866. godine, Knjiga Boja: A p oka lipsa A dam a-O anesa ( The B ook o fG o d : the A pocalvpse
o f A dam -O annes). Njegovo delo Enoh, drugi B oji g lasnik (Enoch, the second m essenger o fG o d ) objavljeno je 1872. godine. (Nap. prev.)

'I'O'I', PSOGLAVI
Iz l.enoir4,
La Franche-Maconnerie

A roueris, ili Tot, je d a n od

pet besm rtnika, zatitio je
dete Homsa od gneva Tifona nakon u bistva O zirisa.
On je takoe prepravio drevni egipatski kalendar proirivi godinu sa 360 na 365
dana. Tot Herm es nazivan
je ,,Psoglavi, zbog njegove vemosti i integriteta. Prikazan jc okm njen solarnim
nim b u so m , kako u je d n o j
ruci n o si C ru x A n s a ta ^ ,
sim bol v enog iv o ta, a u
drugoj p alicu oko kojc jc
obmotana zmija, simbol njegovog dostojanstva kao savetnika bogova.
(

Cham bers's Encyclopcedia (izanje W. & R. Chambers, E dinburgh), 1860

-1 8 6 8 . N aslovljena po prezim enu kotskih izdavaa, brae em bers: ViIjem em bers (William Chambers, 1800-1883) izdava i politiar i Robert
em bers (Rohert Cham bers, 1802-1871) - autor, novinski urednik i izdava. (Nap. prev.)

Mari A\cksa.ndar Lenoar (M arie Alc.randrc Lenoir, 1761-1839) francuski

arheolog posveen ouvanju francuskih istorijskih spom enika, skulptura i
grobnica; osniva M uzeja spom enika Francuskc (M itsee des m onum ents
fra n ca is). (Nap. prev.)

Krst sa drkom - crux ansata, latinski je naziv za egipatski hijcroglif ank

koji ima znaenje veni ivot" i u obliku je krsta sa km gom ili omom na
vrhu. (Nap. prev.)

129

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ivo t i uenja Tota H erm esa Trismegistosa

H E R M E S M F.R K U R
T R IS M E G IST O S

Iz Historia Deorum

I z v i t o p f .r e n i

Fatidicorum1

h e r m e t i k i fr a g m e n t i

Na temu hermetikih knjiga Dejms Kembel Braun6je, u svojoj

Istoriji hemijc (Historv ofC hem istry), napisao:
O stavljajui haldejski i rani egipatski period, o k o jim a nem am o p o d a tk e v e sa m o o sta tk e i od k o jih d o n as nijc stig lo n ijed n o
im e b ilo h e m i a ra b ilo tilo z o fa , p ristu p a m o isto rijsk o m p e rio d u ,
kada su bile pisan e knjige, u p oetku ne na perg am en tu ili papiru,
ve na papirusu. N iz ranih eg ip atsk ih k n jig a p rip isu je se H erm esu
T rism eg isto su , koji je m oda bio pravi n a u n ik, a m o d a i p erso n ifik acija u g o g niza autora. (...) N eki su ga po istiv eiv ali sa grkim
bogom H crm esom i egipalskim Totom ili Tutijem, koji je bio bog meseca i na antikim slikam a je prikazivan sa glavom ibisa i sa punim
m esecom ili polum esecom . Egipani su ga sm atrali za boga m udrosti, pism a i b eleen ja vrem ena. Z bog velikog p o to v an ja koje su gajili prem a H erm csu, stari alhem iari su hem ijske spise nazivali herm e ti k im , a fra z a h e rm e ti k i z a tv o r e n o se jo u v e k k o risti da
oznai za tv a ra n je stak len e p o sude fuzijom , po o b iaju ru k o v alaca
hem ijskom oprem om . N a isto nailazim o u herm etikoj m edicini Paracelzusa i sred n jo v e k o v n o m h erm etik o m slo b o d n o m zid arstv u .

Meu fragmentarnim spisima za koje se veruje da su potekli iz

Hermesovog pera, nalaze se dva uvena dela. Prvo je Smaragdna tahla,
a drugo Boanski Pimander, ili, kako se ee naziva, Pastir Ijudi, i
sledi njihovo razmatranje. Ono to je izvanredno u vezi sa Hermesom je da je on bio jedan od nekoliko paganskih filozofa-svetenika
nad kojima rani hriani nisu iskalili svoj bes. Neki crkveni oci ili su
toliko daleko da su izjavljivali kako Hermes pokazuje mnoge znake
inteligencije i da je samo bio roen u malo prosvctljcnijem vremenu,
u kojem bi mu koristila njihova uputstva, postao bi zaista veliki ovek!
6

James Camphell Bnnvn (1843 1910) - britanski hemiar, profesor opte hemije na Livcrpulskom univerzitetu. Pun naslov citiranog dela iz 1913. godine
je Istorija hemije: od najranijih vremena do danas (A Historv ofChemistrv:
From the Farliest Times Till the Fresent l)ay). (Nap. prev.)

130

M ajstor svih umetnosti i

nauka, savren u svim vetinama, Vladar Tri Sveta, Pisar Bogova i uvar
Knjige ivota, Tot Herm es T rism eg isto s - Tri
puta Najvei, Prvi Glasnik - bio je smatran od
drevnih Egipana za olienje Univerzalnog Uma.
M ada je, po svoj prilici,
zaista postojao veliki mudrac i prosvetitelj po imenu Hermes, nemogue je
izdvojiti istorijskog oveka iz m ase leg en d arn ih
iz v etaja koji p o k u avaju da ga poistovete sa
K osm ikim P rincipom
Misli.

U svom elu Stromate, Kliment Aleksandrijski, jedan od rctkih

hroniara paganskog znanja iji spisi su sauvani do naeg doba,
daje praktino sve informacije koje su poznate o originalne etrdcset
dve Hermesove knjige i znaaju koji su tim knjigama davale kako
graanske tako i duhovne vlasti u Egiptu. Jednu od njihovih ceremonijalnih procesija Kliment opisuje na sledei nain:
Jer Egipani su pratili sopstvenu filozofiju. To se naroito vidi u
njihovim svetim cerem onijam a. Prvo nailazi Pojac, nosei neke od
sim b o la m uzike. Jer oni kau d a on m o ra nauiti dve od I lerm cso v ih
7

Veoma retka knjiga iz 1675. godine, delo Pjera M usara (Pierre M ussanl ,
1627-1686), protestantskog propovednika rodenog u enevi, a preminulog u Londonu, koji je dokazivao d a je rim okatolika crkva izvedena iz paganizm a. (Nap. prev.)

131

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

knjiga, je d n u sa him n am a o b o g o v im a i je d n u sa p ro p isitn a za ivot kralja. P osle P o jca n ailaz i A stro lo g , sa h o ro lo g iju m o m * u ruk a m a i p a lm o m , s im b o lim a a s tro lo g ije . O n m o ra n a iz u st d a zn a
H erm e so v e k n jig e o a s tro lo g iji, k o jih je etiri. Je d n a od n jih je o
rasporedu v idljivih fiksnih zvezda, a d ru g a o k o n ju k cijam a i izlascim a sunca i m eseca. Sledei u nizi nailazi sveti Pisar, sa krilim a
n a glavi, a u ruci sa knjigom i p em ico m , u kojoj su m astilo za pisanje i trska, kojom oni piu. O n m ora da poznajc ono to nazivaju
hijeroglifi i da zna o kosm ografiji i geografiji, pozicije sunca i m eseca i o pet planeta; takoe i opis Egipta, i kartu Nila; i opis oprem e
sv eten ik a i m esta koje im je po sv een o , i o m eram a i o stv arim a
koje se koriste u svetim obredim a. Z atim C u v a r sto le9 sledi pom enute, sa u g lo m e ro m 10 i peharom za rtvu livenicu. O n je upoznat sa
su tin o m o n o g a to se n a z iv a P cedeutic (k o je se o d n o si n a o b u k u )
i M o sch o p h a ltic (rtveno). Tu je tak o e i deset k n jig a o njih o v o m
p o to v a n ju b o g o v a i tom e ta se o b o a v a u E giptu, kao i o rtv o vanju, prvim ploovim a, him nam a, m olitvam a, procesijam a, sveanostim a i slino. Iza svih ide P rorok i u rukam a nosi vazu sa vodom ,
a slee ga oni koji nose hlebove. O n, kao upravitelj hram a, zna deset knjiga zvanih i lijeratik e, koje sadre svc o zakonim a, bogovim a i obuci svetenika. Prorok je , m eu E gipanim a, takoe zaduen
za o d reivanje poreza. Im a, akle, etrdeset i dve H en n e so v e knjige, od kojih trieset est sadre itavu filozofiju E gipana, a ue ih
g o re p o m e n u ti d o sto jn ic i; o sta lih e st su m e d ic in sk e k n jig e i ue
8

Lat. horologium - peani sat. (Nap. prev.)

Gr. <jToA.icrn)i; stolist, nazivan i tEp6aioX.O(; jerostol svetenika dunost koja se obino prevodi uvar stole (gr. aToX.rj, lat. stola) - trake
koju svetenici nose preko odede oko vrata (odgovara oraru ili epitrahilju
pravoslavnih svetenika), ili kao Onaj koji je iznad odorc . Ovo znaenje
je, meutim, strano sadraju Hermesovih knjiga koje su mu pripisane; on
je oigleno bio organizator cerem onija, naroito procesije. (Nap. prev.)

10 U originalu stoji cubit of ju s tic e - u doslo v n o m zn aen ju lakat (antika

m era za duinu, od lat. cubitus) ispravnosti. Re je o zidarskont mernom
instrum entu korienom za izradu pravih i uglova od 45, izvlaenje vertikala i horizontala; izgledao je kao lenjir, ali sa jed n e strane zaseen pod uglom od 45 - tako je prikazan u knjizi Zvezdana teologija i m asonska astrologija (Stellar Theologv and
M asonic Astronomv). Roberta Hjuita Brauna (gornja slika).
U sklopu klasinog m asonskog sim bolizm a, u kom binaciji
sa estarom , u obliku je vinkla (donja slika). (Nap. prev.)

132

ivo t i uenja Tota H erm esa Trismegistosa

ih P a stophoroi (slikonosci), a g o v o rc o leenju tela, o bolestim a, instru m en tim a i lekovim a, i o oim a, te, k o n an o , o en am a.

Jedna od najveih tragedija sveta filozofije bio je gubitak skoro

svih od pomenutih etrdeset dve Hermesovc knjige. Te knjige nestale su tokom spaljivanja Aleksandrije, jer su Rimljani - a kasnije i
hriani - shvatili da sve dok ove knjige ne budu unitene oni nikada
nee moi da potine Egipane. Tomovi koji su spaeni iz vatre zakopani su u pustinji i njihova lokacija je sada poznata samo nckolicini inicijata tajnih kola.

T o t o v a K N JIG A

Dok je Hermes jo uvek hodao zemljom meu ljudima, svojim

odabranim naslenicima poverio je svetu Totovu knjigu. To delo sadravalo je svete procese kroz koje je trebalo da bude ostvareno obnavljanje oveanstva i ujedno je sluilo kao klju za njcgove ostale
spise. Nije poznato nita odreeno o sadraju Totove knjige osim toga
da su joj strane bile ispisane udnim hijeroglifskim slikama i simbolima, koji su onima to su znali da ih koriste pruali neogranienu
mo nad duhovima vazduha i podzemnim boanstvima. Kada se odreena podruja mozga stimuliu tajnim procesima Misterija, svest
oveka je proirena i doputeno mu je da vidi Besmrtnike i bude u
drutvu vrhovnih bogova. Totova ktjiga jc opisivala nain na koji je ta
stimulacija obavljana. U sutini je, znai, bila Klju besmrtnosti.
Prema legendi, Totova knjiga drana je u zlatnoj kutiji u naosu
hrama. Postojao je samo jedan klju i posedovao g aje Majstor Misterija", najvii inicijat hermetikog arkanuma. Samo on je znao ta
je zapisano u tajnoj knjizi. Raspadom Misterija, Totova knjigajc izgubljena za antiki svet, ali njeni odani inicijati preneli su je u zapeaenom kovegu u drugu zemlji. Knjiga jo uvek postoji i nastavlja
da suoava savremene uenike sa Besmrtnicima. O njoj svetu trenutno ne moe da se predoi nijedan drugi podatak, ali apostolsko naslee od prvog hijerofanta, kojega je inicirao lino Hermes, ostaje
neprekinuto sve do danas, a oni koji su naroito pripremljeni da slue Besmrtnicima taj neprocenjivi dokument mogu otkriti ako za njim
iskreno i neumorno tragaju.
133

TAJNA UEINJA SVIH EPOHA

ivo t i uenja Tota H erm esa Trism egistosa

vekovima su mudraci svih naroda i svih vera posredstvom tog ,,Puta, koji je, zarad iskupljenja oveanstva, usred mraka ustanovio
Hermes, dostizali besmrtnost.

IBISOGLAVI T O T
Iz Wilkinson,
Manners & Customs o f
the Ancient Egvptians

Nije sigumo da je boanstvo koje su Egipani zvali Tot bilo prvobitno Hermes, ali
su te dve linosti izm eane u jedno i sada ih je nem ogue razdvojiti. Tot je nazivan Gospodar Boanskih knjiga i Pisar
druine B ogova . O bino je prikazivan
sa telom oveka i glavom ibisa. Egzaktno sim boliko znaenje te ptice nikada
nije ustanovljeno. Paljiva analiza neobinog oblika ibisa - posebno njegove
glave i kljuna - trebalo bi da doncse prosvetljenje.

Reeno je da je Totova knjiga, zapravo, bila tajanstveni ciganski

Tarot - udna simbolina knjiga o sedamdeset i dva nivoa, koju su
Cigani posedovali jo od vremena kada su bili izbaeni iz svog drevnog hrama, Serapeuma. (Prema Tajnoj Istoriji, Cigani su izvomo bili
egipatski svetenici.) Sada u svetu postoji nekoliko tajnih kola privilegovanih da iniciraju kandidate u Misterije, ali u gotovo svakom
sluaju oni svoje oltare osvetljavaju plamteom bakljom H erm e".
U Totovoj knjizi Hermes itavom oveanstvu otkriva Jedan Put i
]I

134

Naziv za skulpturu, koja se sastoji od glave, ponekad zajedno s torzom, smetenu na jednostavno, ali izdueno, esto pravougaono postolje, na kom e
su ponekad urezane m uke genitalije. Taj oblik skulpture se razvio u antikoj G rkoj, preuzeli su ga Rim ljani, a kasnije je obnovljen u doba renesanse. Prvobitno je herm a bila poprsje H erm esa, a potom i drugih bogova
i znam enitih ljudi. Herme su postavljane na vrata hram ova i kua, po raskrsnicam a, trgovim a i ulicam a. Videti ilustraciju P r i m e r i h e r m i , na strani
421, u okviru poglavlja K a m e n j f . , m e t a l i i d r a g u l j i . (Nap. prev.)

PO IM A N D E R , H ERM ESO VA V lZ IJA

Boanski Pimander Hermesa Merkura Trismegistosa1' je jedan

od najranijih hermetikih spisa koji danas postoje. Mada ovo delo
verovatno nije u svom izvomom obliku, poto je prepravljano tokom prvih vekova hrianske ere i otada nepravilno prevoeno, ono
nesumnjivo sadri mnoge od originalnih koncepata hermetikog kulta. Boanski Pimander se sastoji od sedamnaest fragmentamih zapisa skupljenih na jednom mestu i predstavljenih kao jedno delo.
Vemje se da dmga knjiga Boanskog Pimandera, koja se naziva Poimander, ili Vizija, opisuje nain na koji je boanska mudrost Hermesu prvi put otkrivena. Poto je primio to otkrivenje, Hermes je
otpoeo svoju slubu, poduavajui sve koji su eleli da uju tajne
nevidljivog univerzuma onako kako su njemu otkrivene.
Vizija je najuveniji od svih hermetikih fragmenata i sadri obrazloenje hermetike kosmogonije i tajnih nauka Egipana o kultivaciji i razvoju ljudske due. Ve neko vreme pogreno je nazivan
Enohovo Postanje, ali ta greka je sada ispravljena. Pripremajui
sleee predstavljanje simbolike filozofije skrivene unutar Hermesove Vizije, autor knjige koju itate pri mci je imao sleea referenta
dela: Boanski Pimander Hermesa Merkura Trismegistosa (The Divine Pvmander o f Hermes Mercurius Trismegistus) (London, 1650),
prevod dr Everarda (Everard) sa arapskog i grkog, Hermetika (Hermetica) (Oksford, 1924), koju je uredio Valter Skot (Walter Scott),
M isterije Egipta (M ysteries ofE gvpt) (Filaelfija, 1925), Eduarda
12

B oanski Pim ander, pod naslovom B oanski pastir, kod nas je objavljen u
prevodu sa engleskog jezik a Z vonim ira Baretia (M etaphysica, Beograd,
2006; edicija Svetionik). Poto M enli Hol re Pim ander u svom delu pie
na dva naina - kao P ym ander, kada govori o naslovu herm etikog spisa, a
kao P oim ander, kada se radi o drugoj knjizi tog spisa, odnosno, o imenu
Zm aja koji inicira Herm esa, ispotovali sm o autora i prim enili isti princip.
(Nap. prev.)

135

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

irea (Edouard Schure), i Trostruko Najvei Hermes (Thrice-Greatest

Hermes) (London, 1906), D. R. S. Mida. Materijalu sadranom u
tim knjigama dodati su komentari zasnovani na ezoterinoj filozofiji drevnih Egipana, zajedno sa razradama, delonr izvedenim iz
drugih hermetikih fragmenata, a delom iz tajnog arkanuma hermetikih nauka. Radi jasnoe, umesto originalnog, dijalokog stila,
izabran je narativni oblik izlaganja, a zastarele rei su zamenjene
savremenim.
Dok je lutao kam enitim i pustim predelom, Hermes se predao
meditaciji i molitvi. Pratei tajna uputstva Hrama, postepeno je oslobodio svoju viu svest od robovanja telesnim ulima i, tako osloboenom, njegova boanska priroda otkrila mu je tajne transcendentalnih
sfera. Ugledao je uasan lik koji izaziva strahopotovanje. Bio je to
Veliki Zmaj, s krilima rairenim preko neba i sa svetlou koja se
irila u svim pravcima iz njegovog tela. (M isterije su uile da je
Univerzalni Zivot bio personifikovan u obliku zmaja.) Veliki Zmaj
pozva Hermesa po imenu i upita ga zato meditira o Tajni Sveta. Prestravljen tim prizorom, Hermes pade niice pred Zmajem, preklinjui
ga da otkrije svoj identitet. Veliko stvorenje odgovori da je on Poimander, Um Univerzuma, Stvaralaka Inteligencija i Apsolutni Imperator svega. (ire Poimandera poistoveuje sa bogom Ozirisom.)
Hermes tada zamoli Poimanreda da mu otkrije prirodu univerzuma
i ustrojstvo bogova. Zmaj pristade i naredi Trismegistosu da zadri
njegov lik u svom umu.
Oblik Poimandera se odmah promeni. Tamo gde je stajao bilo je
velianstveno i pulsirajue Zraenje. Svetlost je bila duhovna priroda samog Velikog Zmaja. Hermes je ,,podignut u izmaglicu tog
Boanskog Bljetavila, a svet materijalnih stvari nestao je iz njegove
svesti. Trenutno se sputila velika tama i, irei se, progutala Svetlost.
Sve je bilo uznemireno. Oko Hermesa se uvijala tajanstvena vodena
supstanca iz koje je izbijala dimolika para. Vazduh je bio ispunjen
neartikulisanim jeanjem i uzdisanjem koji kao da su dolazili od Svetlosti koju je progutala tama. Njegov um ree Hermesu da je Svetlost oblik duhovnog univerzuma, a da uvijajua tama, koja ju je
progutala, predstavlja materijalnu supstancu.
Tada iz zarobljene Svetlosti izae tajantvena i Sveta Re i postavi se nad zadimljenim vodama. Ta Re - Glas Svetlosti - uzdigla se
iz tame poput velikog stuba, a pratili su je vatra i vazduh, dok ze-

ivot i uenja Tota H erm esa Trism egistosa

mlja i voda ostadoe ispod, nepokretni. Tako se vode Svetlosti odelie od voda tame, tc se od voda Svetlosti formirae gornji svetovi,
a od voda tame uobliie se donji svetovi. Zemlja i voda se potom
pomeae, postajui nerazdvojni, a Duhovna Re, koja se naziva Razum, premesti se na njihovu povrinu, uzrokujui beskrajan nemir.
Tada se ponovo zau glas Poimandera, ali se njegov oblik ne otkri: ,,Ja, Tvoj Bog, Svetlost sam i Um, koji behu pre no to je materija odvojena od duha i tama od Svetlosti. A Re koja se pojavi iz
tame poput plamenog stuba je Sin Boji, roen iz tajne Uma. Ime te
Rei je Razum. Razum je potomak Misli i Razum e odeliti Svetlost
od tame i uspostaviti Istinu usred voda. Shvati, o Hermese, i meditiraj duboko o tajni. To to u sebi vidi i uje nije od zemlje, ve
je Re ovaploenog Boga. Dakle, reeno je da Boanska Svetlost
boravi usred smrtne tame i da ih neznanje ne moe odeliti. Jeinstvo
Rei i Uma stvara tu misteriju zvanu ivot. Kao to se tama bez tebe ponovo sama deli, tako se slino deli i tama unutar tebe. Svetlost
i vatra koji se uzdiu su boanski ovek, koji se uspinje stazom Rei, a onaj koji ne uspeva da se uzdigne je smrtni ovek, koji ne moe
da uestvuje u besmrtnosti. Duboko ui o Umu i njegovoj misteriji,
jer tu lei tajna besmrtnosti.
Zmaj ponovo otkri svoj oblik Hermesu i dugo su jedan drugog
vrsto gledali, oi u oi, tako da Hermes uzdrhta pred pogledom Poimandera. Na Zmajevu Re nebesa se otvorie i nebrojene Svetlosne
Sile se prikazae, jedrei kroz Kosmos na krilima kuljajue vatre.
Hermes uglea duhove zvezda, nebesnike koji kontroliu univerzum
i sve Sile koje sijaju sjajem Jene Vatre - velianstvenosti Najvieg
Uma. Hermes je shvatio da mu je prizor koji je posmatrao otkriven
samo zato to je Poimander izgovorio Re. Re je bila Razum, a kroz
Razuni Rei prikazale su se nevidljive stvari. Boanski Um - Zmaj
-n astav i svoj govor:
Pre no to je oblikovan viljivi univerzum, uoblien je njegov
model. Taj rnodel je nazvan Arhetip i taj Arhetip bio je Vrhovni Um
davno pre no to je proces stvaranja otpoeo. Posmatrajui Arhetipove, Vrhovni Um posta zaljubljen u vlastite misli; tako je On,
uzevi Re kao moni malj, izdubio peine u prvobitnom prostoru i
uobliio sfere u arhetipskom kalupu, istovremeno sejui u novooblikovanim telima seme ivih stvari. Donja tama, primajui udarce
malja Rei, uobliena je u sreen univerzum. Elementi su podeljeni
137

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

na slojeve, a svaki proizvede iva stvorenja. Vrhovno Bie - Um muko i ensko, rodi Re; a Re, obeenu izmeu Svetlosti i tame,
dostavio je drugi jedan Um, nazvan Radnik, Majstor-Graditelj, ili
lzraiva Stvari.
Na taj nain je to ostvareno, o Hermese: Re, kreui se kao dah
kroz prostor, trenjem svog kretanja izazva Vatru. Vatra se, akle, zove Sin Stremljenja. Radnik je poput vihora proao kroz svemir, uzrokujui materiju da vibrira i sjaji od trenja. Sin Stremljenja je tako
oblikovao Sedam Upravitelja, Duhove Planeta, ije orbite ograniie
svet; Sedam upravitelja kontrolisali su svet tajanstvenom silom zvanom Sudbina, koju im je dao Ognjeni Radnik. Kada je Drugi Um
(Radnik) organizovao Haos, Re Boja odmah se uzignu iz svog
tamnovanja u materiji, ostavljajui elemente bez Razuma, smesti se
u sredini svemira i pokrenu tokove Nebeskih Sila. To e se nastaviti od beskrajnog poetka do beskrajnog svretka, jer poetak i svretak su na istom mestu i u istom stanju.
Potom, nadole okrenuti, nerazumni elementi rodie stvorenja bez
razuma. Materija ne moe da podari razum, jer razum se iz nje uzneo. Vazduh proizvede letee stvari, a voda one koje plivaju. Zemlja
zae udne etvoronoge i gmiue zveri, zmajeve, meovite demone
i groteskne monstrume. Tada Otac - Vrhovni Um - poto je Svetlost
i Zivot, po svom liku oblikova velianstvenog Univerzalnog oveka, ne zemaljskog oveka, ve nebeskog oveka, koji prebiva u Svetlosti Boga. Vrhovni Um voleo je oveka kojega je oblikovao i dade
mu kontrolu nad kreacijama i delima.
ovek, u elji da radi, podie Svoje boravite u sferu stvaranja i
primeti dela Svog brata - Drugog oveka - koji sedee na Vatrenom
Prstenu. Videvi postignua Ognjenog Radnika, On takoe poele
da pravi stvari, a Njegov Otac mu to dopusti. Sedam Upravitelja, u
ijim moima je uestvovao, obradovae se i svaki dade oveku deo
svoje sopstvene prirode.
ovek je eleo da prozre obim kruga i shvati tajnu Onoga koji
sedee na Venoj Vatri. Ve posedujui svu Mo, On se nagnu i proviri kroz sedam Harmonija i, probivi snagu krugova, lino naini
manifest za Prirodu koja se dole protezala. Gledajui u dubine, ovek se osmehnu, jer On vide senku nad zemljom i slinost ogledanu u vodama, a senka i slinost behu Njegovi odrazi. ovek se zaljubi u Svoju sopstvenu senku i poele da se u nju spusti. Istovremeno
138

ivo t i uenja Tota H erm esa Trism egistosa

sa eljom, Inteligentno Bie se ujedini sa nerazumnim likom ili oblikom.

Priroda, videvi pad, obmota se oko oveka kojeg je volela i njih
dvoje se pomeae. Zbog toga je zemaljski ovek sloen. U njemu je
Nebeski ovek, besmrtan i divan, ispred je Priroda, smrtna i unitiva. Dakle, patnja je rezultat zaljubljenosti Besmrtnog oveka u
sopstvenu senku i odbacivanja Stvamosti zarad boravka u tami iluzije; jer, kao besmrtan, ovek poseduje mo Sedam Upravitelja takoe i ivot, Svetlost i Re - ali kao smrtan, on je pod kontrolom
Prstenova Upravitelja - Kobi ili Sudbine.
O Besmrtnom oveku trebalo bi rei da je On hermafrodit, ili i
muko i ensko, i veno oprezan. On niti drema niti spava, a njime
upravlja Otac, koji je takoe i muko i ensko i uvek oprezan. Ovo
je tajna uvana do danas skrivena, jer Priroda je, budui pomeana
u braku sa Nebeskim ovekom, roila najudesnije udo - sedmoro
ljudi, svi dvopolni, muko i ensko, i uspravnog dranja, od kojih
svako predstavlja prirodu jednog od Sedam Upravitelja. To su, o Hermese, sedam rasa, vrsta i pokretakih snaga.
Na taj nain roeno je sedmoro ljudi. Zemlja je bila enski element, a voda muki element i iz vatre i etra primie svoje duhove, a
Priroda proizvede tela po uzoru na vrste i oblike ljudi. I ovek primi
ivot i Svetlost od Velikog Zmaja; od ivota bee napravljena njegova Dua, a od Svetlosti njegov Um. I tako, sva ova sloena stvorenja koja sadre besmrtnost, ali uestvuju u smrtnosti, ostadoe u
tom stanju jedan period. Reprodukovali su se sami od sebe, jer svi
behu i muko i ensko. Ali, na kraju perioda, vor Sudbine bio je razvezan voljom Bojom i veza svih stvari je prekinuta.
Tada su sva iva stvorenja, ukljuujui i oveka, koji bee hermafrodit, razdvojena, mujaci behu postavljeni za sebe, a enke isto
tako, u skladu sa diktatima Razuma.
Tada Bog izgovori Svetu Re u duu svih stvari govorei: Rastite u rastu i mnoite se u mnotvu, svi vi, moja stvorenja i dela. Neka
onaj koji ima Um spozna sebe kao smrtnog i shvati da je uzrok smrti telesna ljubav; i neka naui sve stvari koje postoje, jer onaj ko je
otkrio sebe ulazi u stanje Dobrote.
Akada Bog to izgovori, Provienje, uz pomo Sedam Upravitelja
i Harmonije, spojilo je polove, pravei smeu i uspostavljajui raanja i sve stvari se umnoie prema svojoj vrsti. Onaj koji kroz greku
139

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ivot i uertja Tota H erm esa Trism egistosa

zdruivanja voli svoje telo, ostaje da luta u tami, svestan smrtnih

stvari kojima je podloan, ali onaj koji shvata da je telo samo grob
njegove due, uzdie se u besmrtnost.
Onda Hermes htede da zna zato su ijudi bili lieni besmrtnosti
sarno zbog greha neznanja. Veliki Zmaj odgovori: Neukima je telo
najbitnije i nesposobni su da shvate besmrtnost koja je u njima. Znajui samo za telo koje je podlono smrti, oni veruju u smrt, jer potuju
materiju koja je uzrok i realnost smrti.
i . _ '

G R K t O BI.IK
IIER M E S A

Iz Brvant, Mythology
Im c H crm cs j c izv ed en o iz
,,H erm , oblika rei CHiram,
Personifikovani U niverzalni
Z iv o tn i P rin c ip , g e n e ra ln o
predstavljan vatrom. Skandinavci su H erm esa oboavali
pod im enom Odin, T evtonci
kao Votana, a neki od orijentalnih naro d a kao B u du, ili
Foa. Postojc dve teorije o njegovoj sm rti. Prva tvrdi da je
H em ies preveden poput Enoha i onesen, a da nije umro,
pred Boga; druga kae da je
sahranjen u dolini Ebron i da
je ogrom no blago poloeno u
n jegov grob ne blago u obliku zlata, ve blago u obliku
knjiga i svetih uenja.
Egipani su oveanstvo porcdili sa stadom ovaca. Vrhovni i Nezamislivi Otac
bio je Pastir, a Herm es je bio ovarski pas. Poreklo ovarskog tapa sc u religijskom sim bolizm u m oe pratiti do egipatskih rituala. Pastirski tap je jedan
od tri skiptra Egipta i sim bolizuje to da su inicirani faraoni, na osnovu moi
koja lei u tom sim bolinom tapu, upravljali sudbinom svog naroda.

Tada Hermes upita kako pravedni i mudri prilaze Bogu, na ta

Poimander odvrati: Ono to Re Boija ree, ja kaem: Poto se

Otac svih stvari sastoji od ivota i Svetlosti, od ega jc ovek napravljend Ako, dakle, ovek spozna i razume prirodu ivota i Svetlosti, onda e prei u venost ivota i Svetlosti.
Hermes zatim upita o putu kojim mudri dostiu veni ivot, a Poimander nastavi: Neka se ovek zaodene oznakom Uma, razmisli i
spozna sebe, i snagom svog Uma neka se odvoji od svog ne-sopstva
i postane sluga Stvamosti.
Hermes zapita da li su svi Ijudi bili bez Uma, a Veliki Zmaj odvrati: Pazi ta govori, jer ja sam Um - Veiti uitelj. Ja sam Otac
Rei - Spasitelj svih ljudi - i u prirodi mudrih Re se otelovljuje.
Pomou Rei svet je spasen. Ja, Misao (Tot)n - Otac Rei, Um - priao sam samo ljudima koji su sveti i dobri, isti i milosrdni, i koji
ive pobono i u veri, i moje prisustvo im je nadahnue i pomo, jer
kada doem oni istog trena znaju sve stvari i oboavaju Oca Univerzuma. Pre no to takvi mudri i puni fdozofske misli umru, oni
naue da se odreknu svojih ula, spoznajui da su ona neprijatelji
njihove besmrtne due.
Neu dozvoliti zlim ulima da kontroliu tela onih koji me vole,
niti u dopustiti zlim emocijama i zlim mislima da u njih uu. Stojim kao portir ili uvar i odbijam zlo, titei mudre od njihove sopstvene nie prirode. Ali zlima, zavidnima i lakomima ja ne dolazim,
jer takvi ne mogu da shvate tajne Uma, te im, stoga, nisam dobrodoao. Ostavljam ih demonu osvete kojega prave u sopstvenim duama, jer zlo se svakodnevno poveava i mui oveka sve otrije, a
svako zlodelo dodaje se preanjim zlim delima sve dok, konano,
zlo ne uniti samo sebe. Kazna za elju je agonija neostvarenja.
Hermes je sagnuo glavu iz zahvalnosti Velikom Zmaju, koji ga
je tako mnogo pouio, i molio je da uje jo o naelu ljudske due.
Tako Poimander nastavi: ,,U trenutku smrti materijalno telo oveka
vraa se elementima iz kojih je dolo, a nevidljivi boanski ovek
se vraa izvoru iz kojeg je doao, odnosno u Osmu Sferu. Zlo prelazi u prebivalite demona, a ula, oseanja, cljc i telesne strasti se
vraaju svome izvoru, odnosno Sedmorici upravitelja, ije prirode
u niem oveku unitavaju, dok u nevidljivom, duhovnom oveku
daju ivot.
13

Na engleskom jeziku re misao (eng. thought) i ime Tot ( Thoth) isto se izgovaraju. (Nap. prev.)

140
141

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Nakon to se nia priroda vratila u beslovesnost, via se ponovo

bori da povrati svoju duhovnu imovinu. Ona se uspinje uz sedam
Prstenova na kojima sede Sedam Upravitelja i svakome od njih na
taj nain vraa njihove nie moi. Nad prvim Prstenom sedi Mesec
i njemu je vraena sposobnost uveavanja i smanjivanja. Nad drugim Prstenom sedi Merkur i njemu su vraeni intrige, prevara i lukavstvo. Nad treim Prstenom sedi Venera i njoj su vraene poude
i strasti. Nad etvrtim Prstenom sedi Sunce i tom Gospodu su vraene ambicije. Nad petim Prstenom sedi Mars i njemu su vraeni
prenagljenost i profana drskost. Nad estim Prstenom sedi Jupiter i
njemu je vraen poriv za gomilanje i bogaenje. Nad sedmim Prstenom sedi Satum i njemu su vraeni la i zlo zaverenitvo.
Tada, razodenuta od svih prekrivaa sedam Prstenova, dua stie
do Osme Sfere, naime, prstena nepokretnih zvezda. Tu, osloboena
od svih iluzija, ona boravi u Svetlosti i, glasom koji mogu razumeti
samo oni istoga duha, peva pohvale Ocu. Pogledaj, o Hermese, postoji velika tajna u Osmoj Sferi, jer Mleni put je rasadnik dua i iz
njega one padaju na Prstenove i na Mleni put se vraaju iz Satumovih pokretakih sila. Ab neki ne mogu da sc popnu uz sedmopreagne
merdevine Prstenova. Tako oni lutaju donjom tamom i pometeni su
u venost s iluzijom ula i podreenosti zemaljskom.
Put u venost je teak i samo ga nekolicina pronalazi. Ostali ekaju Veliki Dan kada e pokretake sile iniverzuma biti zaustavljene i kada e besmrtne iskre pobei iz slojeva materije. Jao onima
koji ekaju, jer moraju ponovo da se vrate, nesvesni i neuki, u rasadnik zvezda i da ekaju novi poetak. Oni koji su spaeni svetlom tajne koju sam ti otkrio, o Hermese, koju sada nareujem da
uspostavi meu Ijudima, vratie se ponovo Ocu koji boravi u Beloj Svetlosti, predae se Svetlosti, bie upijeni u Svetlost i u Svetlosti
e postati Sile Boje. To je Put Dohra i otkriva se samo onima koji
imaju mudrost.
Blagosloven ti si, Sine Svetlosti, kojem se, meu svim Ijudima,
otkrih ja, Poimander, Svetlost Sveta. Nareujem ti da poe i postane vodi onima koji tragaju u tami, kako bi svi ljudi u kojima boravi duh Moga Uma (Univerzalni Um) mogli biti sauvani kroz Moj
Um u tebi, ime e Moj Um biti prizvan u njih. Osnuj Moje Misterije i one nee propasti na zemlji, jer ja sam Um Misterija i dok Um
ne propadne (to znai nikad) Moje Misterije ne mogu propasti. Sa
142

ivot i uenja Tota H erm esa Trism egistosa

ovim oprotajnim reima, Poimander, zraei nebeskim svetlom, nestade, pomeavi se s nebeskim silama. Podigavi oi ka nebesima,
Hermes blagoslovi Oca Svih Stvari i posveti svoj ivot slubi Velikoj Svetlosti.
Ovako je propovedao Hermes: 0 , ljudi na zemlji, Ijudi roeni i
spravljeni od elemenata, ali sa duhom Boanskog Coveka unutar
sebe, probudite se iz sna neznanja! Budite trezveni i promiijeni.
Shvatite da va dom nije na zemlji ve u Svetlosti. Zato se predajete smrti, kada imate mo da budete deo besmrtnosti? Pokajte se i
promenite svoj um. Napustite tamno svetlo i zauvek se odreknite pokvarenosti. Pripremite se za uspon kroz Sedam Prstenova i za spajanje vae due sa venom Svetlou.
Neki koji su ga uli ismejae ga, porugae se i odoe svojim putem, predajui se Drugoj Smrti od koje nema spasa. Ali dmgi, poloivi se pred Hermesovim stopalima, zamolie ga da ih naui Putu
Zivota. On ih podie neno, ne prihvatajui pohvale za sebe, i, sa
palicom u mci, krenu da poduava i vodi oveanstvo i da Ijudima
pokazuje kako mogu da se spasu. U svetovima ljudi, Hermes je posejao seme mudrosti i negovao je to seme Besmrtnim Vodama. I, na
kraju, doe vee njegovog ivota i, kako je bistrina zemaljske svetlosti poela da gasne, Hermes naredi svojim uenicima da sauvaju
njegovu doktrinu neoskmavljenu kroz sve vekove. Viziju Poimandera smestio je u spis u kojem svi ljudi koji ele besmrtnost mogu
pronai svoj put.
Na kraju svog izlaganja Vizije, Hermes je napisao:
S p av an je tela je trezv en a b u d n o st U m a i zatv aran je m ojih oiju o tk riv a istin sk u S v etlost. M o je u tan jc je isp u n jen o bujaju im
iv o to m i nad o m i p u n o jc b lag o stan ja. M oje rei su cvetovi plod o v a sa d rv eta m o je due. To je isk ren o o b jan jen je o n o g a to sam
p rim io od sv o g istin sk o g U m a, k o ji je P o im an d e r, V eliki Z m a j,
G o sp o d R ei, kroz k o jeg a m e jc B og n ad ah n u o Istinom . O d toga
d an a moj Um je uvek bio sa m nom i 11 m ojoj vlastitoj dui rodio je
R e; Re R azum a, a R azum m e iskupio. Z b o g toga, svom svojom
d u o m i svom sv o jo m sn ag o m h v alim B oga i b lag o siljam O ca, Ziv ot i S v etlo st, i B esk rajn o D obro.
Sveti je Bog, O tac svih stvari, Onaj koji je ste pre Prvog Poetka.
Sveti je B og, ija se v o lja o b a v lja i o stv a ru je N jeg o v im linim
M o im a, koje j e iz sam o g S ebe rodio.

143

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Sveti je Bog, koji je reio da bude poznat i kojega po N jem u sam om p oznaje onaj kojem u se O n otkriva.
Sveti si Ti, koji si svojom Reju (R azum om ) uspostavio sve stvari.
Sveti si Ti, kojeg a je itava P riroda slika.
Sveti si Ti, kojeg a nia p riro d a nije oblikovala.
Sveti si Ti, koji si ja i od svih sila.
Sveti si Ti, koji si vei o d svih preuzvienosti.
Sveti si Ti, koji si bolji od svih pohvala.
Prihvati ove razum ne rtve iz iste due i srca pruenih ka Tebi.
O , Ti N eizrcciv i, N eopisivi, da bude hvaljcn u tiini!
M olim Te da m ilostivo pogleda na m ene, da ne odstupim od znanja o Tebi i da prosvetlim onc koji su u neznanju, m oju brau, a Tvoje sinove.
Z ato veru jem Tebi i svedoim o Tebi, i o d lazim u m iru i p overenju u T vo ju S v etlost i Z ivot.
B lagoslovljen Ti si, o Oc! ovek kojeg si oblikovao bie posveen sa T obom , je r Ti m u dae m o da posveti d ruge T v o jo m R eju
i T vojom Istin o m .

IN IC IJA C IJE PIR A M ID A

Otvarcmje Ve/ike piram ide od strane kalij'a AI Mamuna #

Pro/azi i odaje Ve/ike piramide # Sjingina zagonetka # Misterije Piramide * Tajna kovega Piramide * Prebivalite
Skrivenog Boga

Najvee rneu udima antike, neprevazieno dostignuima kasnijih arhitekata i graditelja, Velika piramida u Ciizi nemi je svedok
nepoznate civilizacije koja je, zavrivi svoj predodreeni vek, otila u zaborav. Reita u svojoj tiini, inspirativna u svojoj velianstvenosti, boanska u svojoj jednostavnosti, Velika piramida je zaista
propoved u kamenu. Njena veliina prevazilazi slabaan senzibilitet
oveka. U ivom pesku vremena ona stoji kao odgovarajui simbol
same venosti. Ko su bili prosvetljeni matematiari koji su isplanirali njene delove i dimenzije, majstori-zanatlije koji su nadgledali njenu izgradnju, veti um enici koji su uklopili njene kamene
blokove?
Najraniji i najpoznatiji izvetaj o gradnji Velike piramide dao je
veoma potovan, ali pomalo matovit istoriar, Herodot.
O va piram ida je sagraena kao stepenice, koje neki zovu i skaline ili b asam ci. K ad su izgradili prvi basam ak , dizali su sa zem lje
ostalo k am en je p o m o u je d n e sprave, n ain jen e od istesan ih kratkih greda, na step en icu iznad ovog. K ad su p o d ig li kam en na prvu
step en icu , stav ljali su ga na rtigu spravu, koja je stajala na prvoj
stepenici, i vukli ga na d ru g u step en ieu , pa o p et n a d m g u spravu, i
tak o red o m ; b ilo je o n o lik o s p ra v a k o lik o i ste p e n ic a . A b ila je i

144

145

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

jedna sprava k oja se, kad je kam en bio istovaren , m o g la lako prem estiti na sle d e u ste p en icu . P riali su mi o o b a o v a n a in a , pa
sam ih i ja naveo. N ajpre jc bio gotov vrh p iram id e, p a isp o d njega src d n ji d eo , a na k ra ju je z a v re n o naj n a jd o n ji d e o , k o ji lei
n a sa m o j z e m lji. N a p ira m id i j e n a e g ip a ts k o m je z ik u b ilo nap isa n o k o lik o su rep e , lu k a i e n ja k a p o tro ili ra d n ic i, a k o lik o
sc jo seam , rekao m i jc tum a koji mi je p rev o d io ovaj natp is da
su tro k o v i o ko iz g ra n je ove p ira m id e iz n o sili h ilja d u e st stotin a talen ata srcbra. A ko je to tano, k oliko su tek o n d a m orali iznositi o stali tro k o v i za g v o e , za alat sa k o jim su rad ili, p a za
o d elo i ish ran u svih rad n ik a , koji su to lik o d u g o , k a k o jc rc en o ,
m o rali na njoj da rad e, a sem to g a m islim da su jo ne m alo vrem e n a m o rali da te u k a m e n , da ga p re n o s e , pa su a k m o rali da
k o p aju i p o d z c m n i k a n a l. '

Mada je njegov izvetaj krajnje koloristian, otac istorije je oigledno, mislivi da za to ima dovoljno razloga, smislio varljivu priu
kako bi prikrio pravo poreklo i svrhu Velike piramide. To je samo
jedno od nekoliko mesta u njegovim spisima koje promiljenog itaoca navodi da posumnja kako je i sam Herodot bio inicijat tajnih
kola i zbog toga duan da tajne drevnih redova ouva nenaruene.
Teorija koju je razvio Herodot, a kojaje danas opte prihvaena, da
je Velika piramida grobnica faraona Keopsa, nedokaziva je. Zapravo, ni Maneton, ni Eratosten, ni Diodor Sikul se ne slau sa Herodotom - kao ni meusobno - po pitanju imena graditelja ove vrhunske
graevine. Pogrebna zasvoena odaja, koja je, prema Lepsijusovom2
zakonu o konstrukciji Piramide, trebalo da bude gotova u isto vreme
kad i monument, ako ne ranijc, nikada nije zavrena. Nema okaza
da su graevinu poigli Egipani, jer u potpunosti nedostaju detaljne rezbarije kojima su pogrebne odaje egipatskih kraljeva gotovo
bez izuzetka ukraene, a nema ni bilo kog od elemenata njihove arhitekture ili dekoracije, kao to su natpisi, kipovi, kartui, slike i druge osobene odlike dinastike pogrebne umetnosti. Jedini hijeroglifi
1

146

Inicijacije piram ida

koji se mogu pronai unutar Piramide su nekoliko znakova graditelja zapeaenih u odajama izgradnje, koje je prvi otvorio Hauard
Vajz3. Oni su oigledno prvo bili naslikani na kamenu, pa zatim postavljeni na svoje mesto, na ta ukazuju brojni sluajevi u kojinia
su oznake obmute ili izobliene usled povezivanja blokova. Iako su
egiptolozi pokuali da identifikuju grube mrlje boje kao kartue Keopsa, gotovo je nezamislivo da bi ovaj ambiciozni vladar dopustio
da njegovo kraljevsko ime pretrpi takve uvrede. Kao to najeminentniji autoriteti za ovu temu jo uvek nisu sigurni koje je pravo
znaenje tih sirovih oznaka, ma kakav dokaz da postoji o tome da
je graevina podignuta tokom etvrte dinastije sigurno je prekriven
morskim koljkama u osnovi Piramide, to gospodin Blebetalo
smatra dokazom da je ona podignuta pre potopa - teorija koju je
potvrdila mnogo zloupotrebljavana arapska tradicija. Jedan arapski
istoriar izjavio je da su Piramidu izgradili egipatski mudraci kao
sklonite od poplave, dok ju je drugi proglasio za riznicu monog
prepotopskog kralja Sedada Ben Ada. Tabla sa hijeroglifima nad
ulazom, za koju sluajni posmatra moe pomisliti da nudi reenje
misterije, naalost ne see dalje od 1843. godine, kada ju je isklesao dr Lepsijus u ast pmskog kralja.
Kalif A1 Mamun, uveni potomak Proroka, nadahnut priama o
ogromnom blagu zapeaenom u njenim dubinama, otputovao jc sa
velikom silom radnika 820. godine u Kairo da otvori monu Piramidu.
Kada je kalif A1 Mamun prvi put pristupio podnoju Stene vekova
i zagledao se u njenu glatku, blistavu povrinu, mete emocija je,
bez sumnje, ophrvao njegovu duu. Oblono kamenje mora da je u
vreme njegove posete bilo na svom mestu, jer kalif nije mogao da
pronae bilo kakvu naznaku ulaza - suprotstavile su mu se etiri savreno glatke povrine. Sledei maglovite glasine, uputio je svoje
pratioce da rade na sevemoj strani Piramide, rekavi im da seku i kleu dok neto ne pronau. Za muslimane, sa njihovim prostim omima i siretom, bio je herkulijanski poduhvat da naprave tunel od
itavih stotinu stopa4 kroz krenjak. Mnogo puta bili su na korak od

Herodotova istorija I, M atica srpska, Novi Sa, 1980, str. 169. Prevod sa
starogrkog M ilan A rseni. (Nap. prev.)

Karl Rihard Lepsijus [Karl ( Carl) Richard Lepsiits, 1810 -1884] - pruski
egiptolog (jedan od osnivaa egiptologije) i lingvist, pionir savrem ene arheologije. (Nap. prcv.)

General-major ser Riard Viljem Hauvard Vajz (Sir Richard William Hovvard
Vyse, 1784-1853) - britanski general-m ajor, antropolog, arhcolog i egiptolog, istraiva Velike piram ide u Gizi.

30,48 metara (1 stopa = 0,3048 metara). (Nap. prev.)

147

Inicijacije piram ida

TAJNA U E N J A S V I H EPOHA

pobune, ali kalifova re bila je zakon, a nada da e stei veliko bogatstvo ih je ohrabrivala.
Najzad, ba pre no to je prevladalo obeshrabrenje, sudbina im je
pritekla u pomo. Unutar zida, u blizini zaposlenih i nezadovoljnih
Arapa, zau se kako pada veliki kamen. Gurajui sa obnovljenim
entuzijazmom u pravcu zvuka, oni konano provalie u prolaz koji
se sputao u podzemnu odaju. Potom su isklesali put oko velike kamene reetke, koja je pala u takav poloaj da im je onemoguavala
prolaz, i napadali su i uklanjali, jedan za drugim, granitne zapuae
koji ve neko vreme behu nastavljali da klize niz prolaz to je vodio
iz gomje Kraljiine odaje.
Konano vie nije bilo blokova koji se sputaju i put je bio ist za
Prorokove sledbenike. Ali gde je bilo blago? Raspomamljeni radnici
hitali su iz sobe u sobu uzalud tragajui za plenom. Nezadovoljstvo
muslimana dostiglo je tako visok nivo da je kalif A1 Mamun - koji
bee nasledio mnogo od mudrosti svog slavnog oca, kalifa A1 Raida - poslao u Bagdada po novac i organizovao da on bude tajno zakopan blizu ulaza u Piramidu. Zatim je naredio svojim ljudima da
kopaju na tom mestu i ogromna je bila njihova radost kada su otkrili
blago, pri emu su bili duboko impresionirani mudrou prepotopskog vladara koji je paljivo proraunao njihove plate i osmislio da
u njihovu korist bude zakopan taan iznos!
K alif se onda vratio u grad svojih otaca, a Velika piramida ostavljena je na miiost i nemilost nastupajuih generacija. U devetom
veku su sunani zraci koji su udarali u visoko uglaane povrine prvobitnog oblonog kamenja inili da svaka strana Piramide izgleda
kao bljetavi trougao svetlosti. Od tog vremena, svi osim dva od tih
oblonih kamenova su nestali. Nakon istrage su pronaeni, ali prekrojeni i sa preraenom povrinom, u ziovima muhamedanskih damija i palata u raznim delovima Kaira i okoline.

P O B L E M I S P IR A M I D O M

. Pjaci Smit5 postavlja pitanje:

Z n ai li to d a je V elika p iram id a p o d ig n u ta prc no to su izm iljeni h ijeo g lifi i pre no to je ro en a eg ip atsk a relig ija?

Vreme jo moe dokazati da su gomje odaje Piramide bile zapeaena tajna pre no to je osnovano egipatsko carstvo. U podzemnim
odajama, meutim, nalaze se oznake koje ukazuju na to da su tamo
bili primljeni Rimljani. U svetlu tajne filozofije egipatskih inicijata,
V. V. Harmon (W. W. Harmon), serijom krajnje sloenih, pa ipak egzaktnih matematikih prorauna, odreuje da je prva ceremonija Piramide izvedena pre 68.890 godina; povod je bio prvi zrak koji je
zvezda Vega poslala niz sputajui prolaz u ponor. Stvama izgradnja
Piramide izvedena je u periodu od deset do petnaest godina neposredno pre tog datuma.
Iako e ovakve cifre bez sumnje izazvati posmeh savremenih
egiptologa, one su zasnovane na iscrpnoj studiji o principima sideralne mehanike koju su inicirani graditelji Piramide uneli u njenu
struktum. Ako je oblono kamenje bilo postavljeno poetkom devetog veka, takozvane erozivne oznake na povrini nisu nastale od vode. I teorija da je so na unutranjem kamenju Piramide dokaz o tome
da je graevinu nekad potopilo more, takoe je oslabljena naunom
injenicom da je ta vrsta kamenja podlona izluivanju soli. Mada
je mogue da je graevina, tokom vie hiljada godina od kada je podignuta, bila potopljena, barem delom, izvedeni dokazi u ovom momentu o tome ne pruaju konaan odgovor.
itava Velika piramida izgraena je od krenjaka i granita, dve vrste stena koje su kombinovane na jedinstven i izrazit nain. Kamenje je uklopljeno sa najveom preciznou, a cement koji je korien
5

148

arls Pjaci Sm it ( Charles Piazzi Smvth , 1819-1 9 0 0 ) - direktor K raljevske

opservatorije u Edinburgu, poznat po m nogim inovacijam a u astronom iji
i po svojim piram idolokim i m etrolokim prouavanjim a Velikc piram ide
u Gizi. (Nap. prev.)

149

Inicijacije piram ida

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

bio je tako lzuzetnog kvaliteta da je danas praktino iste vrstine kao

i samo kamenjc. Krenjaki blokovi seeni su bronzanim testerama,
iji zubi su bili od dijamanata ili drugih dragulja. Delovi kamenja
gomilani su naspram severne strane platoa na kojem je struktura
stajala, gde je od njih formiran odatni podupira da pomogne u dranju teine objekta. Citava Piramida je primer savrene orijentacije
i, zapravo, kvadrira krug. Ovo poslednje ostvareno je sputanjem vertikale sa vrha Piramide do njene bazne linije. Ako se ova vertikala
uzme kao poluprenik zamiljenog kruga, duina obima takvog kruga bie jednaka zbiru baznih linija sve etiri strane Piramide.
Ako je prolaz koji vodi do Kraljeve i do Kraljiine odaje bio zapeaen hiljadama godina pre hrianske ere, oni koji su kasnije prihvatani u Misterije Piramide mora da su svoje inicijacije primali u
pozemnim galerijama koje danas nisu poznate. Bez takvih galerija
bilo bi nemogue ui ili izai, poto je povrina ulaza bila potpuno
obuhvaena oblonim kamenjem. Ako nije blokiran masom Sftnge
ili ga ona jednim delom nije zapeatila, tajni ulaz bi mogao biti ili u jednom od oblinjih hramova, ili na padinama krenjake visoravni.
Panju privlae granitni epovi koji ispunjavaju uzlazne prolaze
ka Kraljiinoj odaji, koje je kalif A1 Mamun bio praktino primoran
da pretvori u prah da bi mogao da raisti put u gomje odaje. . Pjaci
Smit belei da poloaj kamenja pokazuje da su na svoja mesta bili
postavljeni odozgo - zbog ega je bilo neophodno da odreen broj
radnika napusti gomje odaje. Kako su to uinili? Smit vemje da su
se spustili kroz bunar (vidite dijagram na narednoj strani), isputajui vezivno kamenje za sobom. On dalje tvrdi da su pljakai verovatno koristili bunar da kroz njega stignu do gornjih odaja. Vezivno
kamenje smeteno je u gipsana leita, a pljakai su morali da se probiju kroz njega, ostavljajui iskrzan otvor. Gospodin Dipre (Dupre),
arhitekta koji je ceo ivot ispitivao piramide, ne misli kao Smit i
smatra da je sam bunar bio pljakaka mpa koja predstavlja prvi uspean pokuaj da se ue u gomje odaje iz podzemne odaje, u to vreme jedinog otvorenog dela Piramide.
Gospodin Dipre svoj zakljuak bazira na injenici da je bunar samo gruba mpa, a peina nepravilna odaja, bez ikakvog dokaza o arhitektonskoj preciznosti s kojom je podignut ostatak objekta. Prenik
bunara takoe iskljuuje mogunost da je on kopan nadole; on mora
da je izdubljen odozdo, a peina je bila neophodna kako bi lopove
150

snabdela vazduhom. Nezamislivo je da bi graditelji Piramide probili

jedan od sopstvenih vezivnih kamenova i ostavili njegovu polomljenu povrinu i zjapeu rupu u zidu svoje, po svemu ostalom, savrene
galerije. Ako je bunar pljakaka rupa, to moe da objasni zato je
Piramida bila prazna kada je kalif A1 Mamun u nju uao i ta se dogodilo sa nestalim poklopcem kovega. Paljivo ispitivanje takozvane nedovrene podzemne odaje, koja mora da je bila baza delovanja
pljakaa, moe otkriti tragove njihovog prisustva ili pokazati gde
su ostavili gomile uta, koji mora da se nakupio kao rezultat njihovih operacija. Mada nije sasvim jasno kroz koji ulaz su pljakai stigli u podzemnu odaju, nije verovatno da su koristili silazni prolaz.

VER T IK A L N I PR E S E K
V E L IK E PIR A M ID E
Iz Smvth. Life and W'ork at the Great Pvramid

Velika piram ida nalazi se na krenjakoj visoravni ije je podnoje, prema drevnoj istoriji, nekada plavio Nil, obezbeujui tako nain da se veliki blokovi
upotrebe u njegovoj izgradnji. Pod pretpostavkom da se zavrni kam en nalazi

151

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

na svom prvobitnom mestu. Piramida je, prema Donu Tejloru6, u okruglim brojevim a, 486 stopa visoka, osnova svake strane je duga 764 stope, a celokupna
struktura pokriva vie od 13 akri7 zem ljita.
Velika piram ia je jed in a u grupi u Gizi - u stvari. koliko jc poznato, jed in a u
Egiptu - koja im a odajc unutar sam og tela piram ide. M nogo toga je rceno da
opovrgne L epsijusov zakon, koji tvrdi da jc svaki od ovih objekata spom enik
podignut iznad podzem ne odaje u kojoj je sahranjen vladar. Piram ida ima etiri odaje, koje su u dijagram u obeleene slovim a K, H, F i O.
Kraljeva odaja (K) je duguljast apartm an duine 39 stopa, 17 stopa irok i 19
stopa visok (ako se u svakom sluaju zanem are neznatni delovi podnoja), sa
ravnim krovom koji se sastoji od devet velikih kam enova, najveih u Piramidi.
Iznad Kraljeve odaje je pet niskih odeljaka (L), generalno nazvanih odaje izgradnje. LJ najnioj od njih nalaze se takozvani hijeroglifi faraona Keopsa. Krov
pete odaje izgradnje je iljast. Na kraju Kraljeve odaje, nasuprot ulazu stoji uveni sarkofag, ili koveg (1), a iza n je g a je plitki otvor koji je neko prokopao
u nadi da e pronai dragocenosti. Dva otvora za ventilaciju (M , N) prolaze
kroz celo telo Piram ide i provetravaju K raljevu odaju. Ve i sam o to dovoljno
je da se zakljui kako objekat nije bio nam enjen da bude grobnica.
Izm eu gom jeg kraja Velike galerije (G .G .) i Kraljeve odaje je m alo predsoblje (II), ukupne duine 9 stopa, irine 5 stopa l visine 12 stopa, sa zidovim a
nalebljenih iz do sada nepoznatih razloga. U lebu najbliem Velikoj galeriji
je dvodelna kam ena ploa, sa osobenim ispupenjem , ili kvrgom , udaljenom
oko jednog ina od povrine gornjeg dela okrenutog ka Velikoj galeriji. Ovaj
kam en ne dosee do poda predsoblja i oni koji ulaze u K raljevu odaju m oraju
da se provuku ispod ploe. Iz K raljeve odaje, Velika galerija - 157 stopa duga,
28 stopa visoka, 7 stopa iroka u svom najirem delu, a suena do 3'A stope,
usled sedam konvergirajuih prcklopa kam enja koje form ira ziove - sputa
se do malo iznad nivoa K raljiine odaje. Tu se galerija (E) grana, prolazi sam o
100 stopa unazad ka centru Piram ide i otvara se u Kraljiinu odaju (F). Kraljiina odaja je 19 stopa duga, 17 stopa iroka i 20 stopa visoka. N jen krov jc
iljast i sastoji se od velikih kam enih ploa. Iz Kraljiine odaje vode vazduni
putevi koji se ne vide, ali su oni prvobitno bili otvoreni. U istonom zidu KraIjiine odaje je posebna nia od postepeno konvergirajueg kam enja, za koju
se, po svoj prilici, m oe pokazati d a je novi izgubljeni ulazni put.
Na m estu gde se zavrava Velika galerija i poinje horizontalni prolaz prem a
Kraljiinoj odaji nalazi se ulaz u bunar i otvor koji vodi dole do prvog uzlaz6

John Tavlor (1781-1864) britanski izdava, esejist i pisac, u krugovim a

prouavalaca piram ida zapam en po upotrebi piram iologije u borbi protiv prihvatanja m etrikog sistem a mera. (Nap. prev.)

5,260934393 hektara [ 1 akra (jutro, ral) = 0,404685642 hektara)]. (Nap. prev.)

152

Inicijacije piram ida

nog prolaza (D), do take u kojoj ovaj prolaz susree silazni prolaz (A). to vodi od spoljnjeg zida Piramide do podzem ne odaje. Nakon sputanja od 59 stopa.
bunar (P) stie u peinu. N astavljajui kroz pod peine, bunar vodi nadole 133
stope do ulaza silaznog prolaza (A), s kojim se sree ncdaleko ispred mesta na
kojem ovaj postaje horizontalan i vodi u pozem nu odaju.
Podzem na odaja (O) je oko 46 stopa duga i 27 stopa iroka, ali je izuzetno niska, s plafonom ija visina varira od neto vie od 3 stope do oko 13 stopa od
grubog i oigledno nedovrenog poda. Sa ju n e strane podzem ne odaje nizak
tunel protee se oko 50 stopa i onda susree prazan zid. Oni ine jedini poznat
otvor na Piramidi, sa izuzetkom nekoliko nia, istraivakih m pa, slepih prolaza i rasplinutih tunela (B) slinih peinam a. koje su napravili m uslim ani pod
vostvom Prorokovog potom ka, kalifa Al M amuna.

Postoji izuzetna nia u sevemom zidu Kraljiine odaje, koju muhamedanski vodii slatkoreivo proglaavaju za svetilite. Opti oblik ove nie, meutim, sa zidovima koji se meusobno pribliavaju
nizom preklapanja, poput onih u Velikoj galeriji, ukazuju da je prvobitno bila namenjena za prolaz. Napori da se istrai ova nia bili
su neploni, ali gospoin Dipre veruje da postoji ulaz kroz koji su
- ako bunar nije postojao u to vreme radnici izali iz Piramide poto su ispustili kamene epove u uzlaznu galeriju.
Biblijski uenjaci su dodali brojne najneverovatnije koncepcije o
Velikoj piramidi. Ovo drevno zdanje poistoveivali su sa Josifovim
ambarom (uprkos beznadeno neodgovarajueg kapaciteta), sa grobom pripremljenim za nesrenog faraona iz Knjige izlaska, koji tamo nije mogao biti sahranjen jer njegovo telo nikada nije izvaeno
iz Crvenog mora i, konano, sa venom potvrdom nepogreivosti brojnih proroanstva iz Autorizovane verzije!

S fin g a

Iako je Velika piramida, kako je pokazao Ignjacijus Doneli, nainjena na osnovu prepotopskog tipa arhitekture iji primeri se mogu
pronai u gotovo svakom delu sveta, Sfinga (Hu) je tipino egipatska. Stela izmeu njenih apa formulie Sfingu kao prikaz Boga Sunca, Harmakisa, koji je oigledno napravljen nalik na faraona tokom
153

Inicijacije piram ida

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

ije vladavine je isklesan. Statuu je obnovio i potpuno iskopao Tutmes IV, kao rezultat vizije u kojoj mu se bog prikazao i predstavio
pritisnut teinom peska oko svog tela. Slomljena brada Sfinge pronaena je tokom iskopavanja izmeu prednjih apa. Stepenice koje
vode do Sftnge, kao i hram i oltar izmeu apa, mnogo su kasniji dodaci, verovamo rimski, jer je poznato da su Rimljani rekonstruisali
mnoge egipatske antikvitete. Plitko ulegnue na vrhu glave, za koje
se nekad mislilo da je kraj zatvorenog prolaza koji vodi od Sfinge
do Velike piramide, bilo je namenjeno samo da dri eir koji sada
nedostaje.

E D I P I SFIN GA
Iz Levi, Les Mysteres de la Kahatle

Hgipatska Sfinga je blisko povezana

sa grkom legendom o Edipu, koji je prvi reio uvenu zagonetku to je postavljalo m iste rio z n o stv o ren je sa telom
krilatog lava i glavom ene, koje je poseivalo put ka Tebi. Svakoga ko bi prolazio p o red n je n o g b rlo g a sfin g a je
pitala: K oja je to ivotinja to ujutro
ide na etin noge, u podne na dve, a uvee na tri noge? Oni koji nisu uspeli da
odgonetnu njenu zagonetku, unitavala
je. Edip je odgovorio da je reenje ovek, koji u detinjstvu pue na rukam a
i kolenim a, u zrelo doba stoji uspravno, a u starosti hram lje uz pom o tapa. Otkrivi nekoga ko zna odgovor na
njenu zagonetku, sfinga se baci sa litice koja je bila uz ivicu puta i pogibe.
Postoji jo jedan odgovor na zagonetku sfinge, odgovor koji se najbolje otkriva razm atranjem Pitagorinih vrednosti brojeva. Brojevi 4, 2 i 3 daju zbir 9,
to je prirodni broj oveka, kao i donjih svetova. Broj 4 p redstavlja neukog
oveka, broj 2 intelektualnog oveka, a broj 3 duhovnog oveka. D ete oveanstvo hoda na etiri noge, razvijeno oveanstva na dve noge, a otkupljeni i
prosvetljeni m ag moi svog vlastitog um a dodaje palicu m udrosti. Sfinga je,
dakle, misterija Prirode, otelovljenje tajne doktrine, a svi koji ne mogu da ree
njenu zagonetku propadaju. Proi sfingu znai dostii linu besm rtnost.

154

Metalne ipke zabijane su u Sfingu u uzaludnom pokuaju da se

pronau odaje ili prolazi unutar njenog tela. Najvei deo tela Sfinge
je jedna stena, ali prednje ape su izraene od manjeg kamenja.
Sfinga je oko 200 stopa duga, 70 stopa visoka i 38 stopa iroka u
ramenima. Neki veruju da je glavna stena od koje je isklesana transportovana na nepoznat nain iz udaljenih kamenoloma, dok drugi
smatraju da se radi o prirodnoj steni, koja je moda izbijala iz tla u
obliku slinom onome u koji je kasnije isklesana. Nekada postavljena teorija da su Piramida i Sfinga izgraene na licu mesta od vetakog kamenja, odbaena je. Paljiva analiza krenjaka pokazuje da
je sastavljen od malih morskih stvorenja koja se nazivaju numuliti
(nummulites).
Populame pretpostavke da je Sfinga bila pravi portal Velike piramide, mada preivljavaju sa iznenaujuom istrajnou, nikada
nisu bile dokazane. Ovu teoriju, delimino baziranu na Jamblihovom
autoritetu, P. Kristijan8 predstavlja na sledei nain:
S fin g a u G izi, k a e a u to r Traktata o M isterijam a9 ( Traite des
Mvsteres), slu ila je kao ulaz u sv ete p o d ze m n e o d aje u k o jim a su
sp ro v o en i ispiti inicijata. T rag ulaza, u nae v rem e zatrp an o g pesk o m i sm e e m , m o e se jo u v e k v id e ti iz m e u p re d n jih n o g u
ueeg diva. U laz j e ranije zatvaran bro n zan im vratim a ijom tajn o m o p ru g o m su m o g li d a ru k u ju sa m o m ag i. P rid a v a n o m u je
ja v n o p o to v a n je , a je d a n o b lik relig ijsk o g strah a o d rav ao je njeg o v u n ep o v re d iv o st b o lje n eg o to bi to u in ila n ao m an i uvari.
IJ utrobi S fm g e b ile su u rezan e g alerije koje su v o d ile do p o d zem n og d ela V elike piram id e. Te g alerije su b ile tako u m en o ukrten e
du svog p rav ca ka P iram idi, d a bi se onaj ko bi uao u p rolaze bez
v o d ia k roz n jih o v u m reu n ep restan o i n em in o v n o v raao na polaznu ta k u .
[V ideti Istoriju m agije (Histoire de la Magie)]

Pol Kristijan (pseudonim ana Batiste Pitoa) [Paitl Christian (Jean Baptiste
Pitois ), 1811 1877] - francuski n ovinar i pisac, prouavalac okultizm a;
je d an od n ajv eih au to riteta za tarot. G lav n o delo mu je Istorija magije
(Histoire de la Magie). (Nap. prcv.)

Misli se na arla Fransoa Djupia (videti napom enu 23 na strani 71) i odeljak
Traite des Mvsteres u delu Poreklo svih kultova. ili univerzalna religija

155

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Naalost, bronzana vrata o kojima se govori nisu pronaena, niti

postoji bilo kakav dokaz da su ikada postojala. Proticanje vekova
izazvalo je mnoge promene na divu, pa je i prvobitni otvor moda
zatvoren.
Gotovo svi koji su prouavali ovu tcmu veruju da podzemne odaje postoje ispod Velike piramide. Robert Balard10 pie:
Svetenici u piram idam a k o d je ze ra M eria" poseovali su ogrom ne podzem ne rezidencije. A m ogu da idem i dalje: U pravo iz tih
p eina m oda su iskopane k ren jak e stene od k o jih su izgraene
p ira m id e . (...) U u tro b i k re n ja k o g g re b e n a na k o je m su p o d ignute p iram id e tek e biti p ronaeno, u to sam ube en , m no tv o
in form acija o tom e za ta su korienc. O no to je p o treb n o da se
to ispita je dobro b uenje d ija m a n tsk o m builico m d u g o m dvesta
ili trista sto p a i, u isto vrem e, so lid n o st piram iaV

[Videti Reenje prohlerna piram ida

(The Solution o fth e P yram id Prohlemj]
U teoriji gospodina Balarda o prostranim podzemnim stanovima
i kamenolomima pojavljuje se vaan problem u arhitektonici. Graditelji piramida bili su isuvie dalekovidi da bi ugrozili postojanost
Velike piramide postavljanjem preko pet miliona tona krenjakih
stena i granita na nedovoljno vrste temelje. Stoga je prilino izvesno da su takve prostorije ili prolazi, ako i postoje ispod graevine,

tn icijacije piram ida

relativno neznatni, kao i oni unutar tela objekta, koji zauzimaju manje od hiljadu estotog dela zapremine Piramide.
Sftnga je, bez sumnje, na podstrek svetenstva, bila podignuta u
simboiine svrhe. Teorije da je ureus na njenom elu prvobitno bio
kazaljka ogromnog sunanog sata i da su i Piramida i Sfinga korieni za merenje vremena, godinjih doba i precesije ravnodnevica
su genijalne, aii nedovoljno ubedljive. Ako je ovo veliko stvorenje
podignuto da bi se unitio drevni prolaz u podzemni hratn ispod Piramide, njegov simbolizam bi bio najprikladniji. U poreenju sa poraavajuom veliinom i dostojanstvenou Velike piramide, Sfinga
je gotovo beznaajna. Njeno oteeno lice, na kojem se jo uvek mogu videti tragovi crvene boje kojom je figura prvobitno bila obojena,
unakaeno je do neprepoznavanja. Nos joj je odlomio fanatini muhamedanac, kako sledbenici Proroka ne bi bili zavedeni u idolatriju.
Sama priroda njene konstrukcije i sadanje popravke neophodne da
bi se spreilo otpadanje glave, ukazuju na to da ona ne bi mogla preiveti velike periode vremena protekle od podizanja Piramide.
Za Egipane je Sfinga bila simbol snage i inteligencije. Predstavljena je kao androgina kako bi oznaila da su oni za inicijate i bogove smatrali da uestvuju kako u pozitivnim tako i u negativnim
stvaralakim silama. Derald M esi12 pie:
O v o je tajna Sfinge. O rto o k sn a eg ip atsk a sfinga je m uko nap red , a e n sk o p o zad i. T akva je i slik a S eta -T ifo n a, m o d el ro g a i
repa, m u k o nap red , en sk o p ozadi. F araoni, koji su pozadi nosili
lavlji ili kravlji rep, bili su m uko naprcd, ensko pozai. Poput Bogova, ukljuili su d v o jn u u k u p n o st B ia u je d n u osobu, ro en u od
M ajke, ali kao D ete v o p o ln u .

(Origine des tous les cultes: ou, Religion universelle, 1795), a ne na autora dela Traite des Mvsteres, sv. Ilarija Piktavijskog (Hilarius Pictaviensis ,
c. 315 -367), teologa i crkvenog uitelja, episkopa u Piktaviji u Galiji (danas P oatje u F rancuskoj), koji se ponekad naziva i A rijevski eki (lat.
Malleus Arianontm) ili Zapadni A tanasije (Athanasius). (Prim. prev.)
10 Rohert Ballard (1839 1912) britanski elezniki inenjer, sa irokim poljem interesovanja van svoje struke. U Njujorku i Londonu objavio je knjigu

Reenjc prohlerna piramida. tli otkria o pirarnidama sa novom teorijom o

njihovoj drevnoj upotrehi [The Solution tfth e Pvramid Prohlem; or, Pvramid
Discoveries. With a New Theotj as to Their Ancient Use (1882)], u kojoj po-

[V ideti Prirodnu genezu (The N atural G enesis )]

Veina istraivaa ismevala je Sfingu, a da se ak nije ni udostojila da istrai velikog diva, i usmerila je svoju panju na neodoljiviju
mistcriju Piramide.

kuava da dokae da su piram ide bile teodoliti Lgipana . (Nap. prev.)

11 Jezero M erida ili M eris (Mteris; na staroeg. Mi-ur, ili Mer-ur '^ S S S ) antiko je z e ro na sev eroistoku oaze Fajuin, 80 kilo m etara ju g o zap ad n o
od Kaira. N jcgove ostatke danas predstavlja m anje jezero Birket Karun
[ar. ds j ^ ' (Birket Karunj[. (Nap. prev.)

156

12

Gerald Massev (1 8 2 8 -1 9 0 7 ) - engleski pesnik i egiptolog. (Nap. prev.)

157

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Inicijacije piram ida

M lS T E R IJ E PlR A M ID E

Uobiajeno je da se re piramida izvodi od Ttup, vatra, ime se oznaava da je ona simboliko predstavljanje Jednog Boanstvenog Plamena, ivota svakog stvorenja. Don Tejlor veruje da re piramida
znai mera penice, dok D. Pjaci Smit favorizuje koptsko znaenje podela na deset. Inicijati starina prihvatili su oblik piramide
kao idealan simbol kako za tajnu doktrinu tako i za institucije ustanovljene za njeno irenje. I piram ida i humke su arhetipovi Svete
Planine, ili Bojeg Visokog Mesta, za koje se verovalo da se nalazi
u ,,sreditu zemlje. Don P. Landi dovodi Veliku piramidu u vezu
sa fabuloznim Olimpom i pretpostavlja da njeni podzemni prolazi
odgovaraju vijugavim sporednim putevima Hada.
Kvadratna osnova piramide je stalni posetnik da je Kua Mudrosti vrsto osnovana na Prirodi i njenim nepromenljivim zakonima.
Albert Pajk pie:
G nostici su tvrdili da itava graevina njihove nauke lei na kvadratu iji uglovi su bili Uiyri, tiina, BoOo;, dubina, Nor>;, inteligencija, i AA.r|0eia, istin a.
(V ideti M oral i dogm a)

Strane Velike piramide okrenute su ka etiri glavna ugla, koji, prema Elifasu Leviju, oznaavaju ekstreme toplote i hladnoe (juga i severa) i ekstreme svetla i tame (istoka i zapada). Dalje, osnova Piramide
predstavlja etiri materijalna elementa ili supstance ijom kombinacijom je formirano etvorostruko telo oveka. Sa svake stranice kvadrata uzdie se trougao, simbolizujui trostruko boansko bie ustolieno unutar svakog etvorstva materijalne prirode. Ako se svaka
osnovna linija uzme kao kvadrat iz kojeg se uzdie trostruka duhovna mo, onda zbir linija sve etiri strane (12) i etiri hipotetika kvadrata (16), koji konstituiu osnovu, iznosi 28, to je sveti broj nieg
sveta. Ako se tome dodaju tri sedmerostrukosti koje konstituiu sunce (21), dobija se 49, to je 7 na kvadrat i broj univerzuma.
Dvanaest znakova zodijaka, kao Upravitelji donjih svetova, simbolizovani su sa dvanaest stranica etiri trougla - lica Piramide. U
158

sredini svakog licaje po jedno od Jezekiljevih stvorenja, a struktura

kao celina postaje Heruvim. Tri glavne odaje Piramide odgovaraju
srcu, mozgu i generativnom sistemu - duhovnim centrima ovekovog sklopa. Takoe, trouglasti oblik Piramide je slian poloaju u
kojem se telo nalazilo tokom drevnih meditativnih vebi. Misterije
su uile da se boanske energije sputaju od bogova na vrh Piramide, koji je poreen sa obmutim drvetom, kojem je kronja dole, a koren na vrhu. Iz tog obmutog drveta boanska mudrost iri se stmjei
niz divergirajue strane i zraei irom sveta.
Veliina zavrnog kamena Velike piramide ne moe se tano utvrditi, jer, mada veina istraivaa pretpostavlja da je on nekada bio na
mestu, sada od toga nema traga. Postoji udna tendencija meu graditeljima velikih verskih zdanja da ostave svoje kreacije nedovrene,
oznaavajui time da je samo Bog celovit. Zavrni kamen - ako je
postojao - i sam je bio minijatuma piramida, iji vrh je takoe morao
initi manji blok istog oblika, i tako dalje ad infinitumn. Zavrni kamen stoga predstavlja ovaploenje itave stmkture. Tako se Piramida moe uporediti sa univerzumom, a zavrni kamen sa ovekom.
Sledei istu analogiju, um je zavrni kamen oveka, duh je zavrni
kamen uma, a Bog - ovaploenje celine - zavrni kamen duha. Poput grubog i nedovrenog bloka, ovek je izvaen iz kamenoloma i
tajnim odgojem Misterija postepeno transformisan u pravilno postavIjen i savren piramidalni zavrni kamen. Hram je kompletan tek kad
sam inicijat postane ivi vrh kroz koji se boanska sila fokusira u donju divergirajuu stmktum.
V. Maram A dam s14 Veliku piramidu naziva Kua skrivenih
mesta, to je ona zaista bila, jer predstavlja unutranje svetilite
pre-egipatske mudrosti. Egipani su Veliku piramidu povezivali sa
Hermesom, bogom mudrosti i pisma i Boanskim Prosvetiteljem,
koji je oboavan u obliku planete Merkur. Povezivanje Hermesa i
Piramide iznova naglaava injenicu da je to zaista bio vrhovni
i<
u

Lat. do u beskraj. (Nap. prev.)

PValter Marsham Adams ( 1837 ?) cenjeni britanski egiptolog, saradnik

Novog koleda u Oksforu (New CoUege, Oxford). Posle knjige Kita skrivenih mesta ( The House o fth e Hidden Places) ( I 8 9 5 ), sleila je jo jedna
knjiga o eg ip atsk o j relig iji, Uiteljeva knjiga (The Book o fth e Master)
(1898). (Nap. prev.)
159

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

hrain Nevidljivog i Vrhovnog Boanstva. Velika piramida nije bila

svetionik, opservatorija ili grobnica, ve prvi hram Misterija, prvi
objekat podignut kao sklonite za tajne istine koje ine pouzdanu
bazu svih umetnosti i nauka. Bio je to savren simbol mikrokosrnosa i makrokosmosa i, prema tajnim uenjima, grobnica Ozirisa,
crnog boga Nila. Oziris predstavlja odreenu manifestaciju solarne
energije i stoga je njegova kua ili grobnica simbol univerzum a
unutar kojega je on sahranjen i nad ijim krstom je razapet.
Kroz mistine prolaze i odaje Velike piramide prolazili su prosvetljeni antike. Ulazili su u njene portale kao Ijudi, a izlazili kao
bogovi. Bilo je to mesto drugog roenja, materica Misterija, i tu
jc boravila mudrost, kao to Bog boravi u srcima ljudi. Negde u dubinama njenih kutaka smestilo se nepoznato bie nazivano Inicijator, ili ,,Proslavljeni, odeveno u plavo i zlatno, sa sedmostrukim
kljuem Venosti u ruci. Bio je to lavoliki hijerofant, Svetac, Uitelj
nad Uiteljima, koji nikada nije naputao Kuu Mudrosti i kojega
nikada nije video nijedan ovek osim onih koji su proli kroz vratnice
priprema i proienja. U tim odajama je Platon - onaj visokog ela
stao licem u hce sa mudrou vekova, personifikovanom u Gospodaru Skrivene Kue.
Ko je bio Uitelj koji je prebivao u monoj Piramidi, ije brojne
sobe oznaavaju svetove u prostoru, Uitelj koga nije mogao biti
svestan niko osim onih koji su bili ponovo roeni? Samo On je potpuno znao tajnu Piramide, ali on je otiao putem mudrih i kuaje prazna. Potmuli tonovi pohvalnih himni vie ne odjekuju kroz odaje,
neofiti vie ne prolaze kroz elemente i ne lutaju izmeu sedam zvezda, kandidati vie ne primaju Re ivota sa usana Venoga. Nije
ostalo nita to Ijudsko oko moe videti osim prazne Ijuture -- spoljanjeg simbola unutranje istine - i Ijudi Boju Kui nazivaju grobnica!
Tehniku Misterija otkrivao je Mudrac Prosvetitelj, Uitelj iz Tajne Kue. Novom incijatu otkrivana je mo da upozna vlastitog duha
uvara, metod rasplitanja njegovog tela iz materijalnog; objanjen
mu je njegov boanski sprovonik i kako da usavri magnum o p u s'f
15

160

Lat. (ponekad opus m agnum ) - veliko delo, termin koji se koristi u hermeti/.mu i alhem iji, pa otuda i u nekim okultistikim tradicijam a i religijam a,
kao to je Telema. Tcrmin je poreklom iz srednjovekovne evropske alhe-

Inicijacije pirum ida

ii kojem je bilo otkriveno Boansko Ime - tajno i neizrecivo odreenje Vrhovnog Boanstvo, kroz samo znanje kojim se ovek i njegov
Bog svesno sjedinjuju u jedno. Davanjem Imena, sam inicijat je poslajao piram ida, unutar odaja od ije due bezbroj drugih Ijudskih
hia takode moe primiti duhovno prosvetljcnje.
11 Kraljevoj odaji izvoena je drama druge smrti. Tu je kandidat,
polo je razapet na krstu solsticija i ekvinocija, bivao sahranjivan u
vcliki koveg. Postoji duboka tajna o atmosferi i temperaturi KraIjcve odaje: tie se osobite, mrtvake hladnoe koja prodire do sri
kostiju. Ta soba predstavljala je vrata izineu materijalnog sveta i
Irunscendentalnih sfera Prirode. Dok mu je telo lealo u kovegu,
ncolitova dua vinula In se kao soko sa ljudskom glavom kroz nebcska carslva, da lamo iz prve ruke otkrijc venost ivota, Svetlosti
i Is im c , kao i 1 1u/.iju Smrti, Tame i Greha. Tako, u jednom smislu,
Vclika piiamnla moe se uporediti sa kapijom kroz koju su drevni
Nvcslcmci dozvoljavali nekohcini da proe ka ostvarivanju individualnog upotpunjenja. Takoe, uzgred se moe napomcnuti da je kovccg u Kraljevoj odaji, ako bi bio udaren, odavao zvuk kojem nema
pandana ni u jednoj muzikoj skali. Takva tonska vrednost moda
Ic stvarala deo te kombinacije okolnosti koje su inile Kraljevu oda|ii idealnim mestom za dodeljivanje najvieg stepena Misterija.
Savremeni svet zna malo o tim drevnim obredima. Naunici i teolo/.i podjednako zure u svete strukture, pitajui se koji je to fundamentalni nagon inspirisao taj herkulijanski poduhvat. Ako bi samo
za trenutak promislili, shvatiii bi da postoji samo jedan nagon u ovekovoj dui sposoban da prui potreban postrek naime, elja za
/nanjem, za razumcvanjem i za zamenotn ogranienosti Ijudske smrluosti irim i obimnijitn boanskim prosvetljenjem. Tako ljudi kau
/.a Veliku piramidu da je ona najsavrenija graevina na svetu, izvor
proccna i mera, originalna Nojcva arka, izvor jezika, pisama i merenja temperature i vlanosti. Neki shvataju, meutim, da je to kapija
ka Venom.
Mada savremeni svet moda zna milion tajni, drevni svet je znao
jed n u - a ta jedna bilaje vea od milion; jer milion tajni izaziva smrt,

mijske tradicije i odnosi sc na uspeno dovrcnje transm utacije baznc supstance u zlato, ili na stvaranje kam ena mudrosti. K oricn jc kao m etafora
za spiritualnu transm utaciju u herm etikoj tradiciji. (Nap. prev.)

161

TAJNAUENJASVIH

epoha

propast, tugu, sebinost, poudu i gramzivost, a jedna tajna daje ivot, svetlost i istinu. Doi e vreme kada e tajna mudrost ponovo
biti dominantna religijska i filozofska tenja sveta. Taj dan e nastupiti kada se oglasi propast dogme. Velika teoloka vavilonska kula,
sa svojom zbrkom meu jezicima, izgraena je od cigala od blata i s
malterom od mulja. Iz hladnog pepela beivotnih vera, meutim, uzdii
e se, poput feniksa, drevne Misterije. Nijedna dmga institucija nije
tako potpuno zaovoljila religijske aspiracije oveanstva, jer od kad
su razorene Misterije nikada nije bilo religijskog propisa sa kojim bi
se Platon saglasio. Razotkrivanje ovekove duhovne prirode egzaktna je nauka koliko i astronomija, medicina ili jurisprudencija. Da bi
se to postiglo religije su prvobitno i ustanovljene, a iz religija su nastale nauka, filozofija i logika, kao metodi pomou kojih taj boanski
cilj moe biti ostvaren.
Umimi Bog ponovo e ustati! Tajna soba u Kui skrivenih mesta bie opet otkrivena. Piramida e ponovo stajati kao idealan simbol jednodunosti, nadahnua, aspiracije, vaskrsenja i regeneracije.
Kako pesak vremena bude zatrpavao civilizaciju za civilizacijom, Piramida e ostati Vidljivi zavet izmeu Vene Mudrosti i sveta. Moda
e doi vreme kada e se pojanje prosvetljenih ponovo uti u drevnim prolazima, a Uitelj iz Tajne Kue ekae na Nemom Mestu
dolazak oveka koji e, odbacujui zablude dogme i principa, tragati samo za Istinom i nee se zadovoljiti ni njenom zamenom ni falsifikatom.

162

IZIDA, D E V IC A SVETA

Roendani bogova # Ubistvo Ozirisa # Hermetika Izida

# Sim boli karakteristini za Izidu # Trubaduri # Mumifikacija mrtvih

Posebno je odgovarajue da se studija hermetike simbolike zapone raspravom o simbolima i atributima saiske Izide. Izida iz Saisa
poznata je po natpisu koji se pojavio na proelju njenog hrama u tom
gradu: ,,Ja, Izida, sve sam to je hilo, to jeste i to e biti; nijedan smrtni Covek nikada me nije razotkrio.
Plutarh tvrdi da su mnogi antiki autori verovali kako je ta boginja bila Hermesova erka; drugi su miljenja da je bila Prometejevo
dete. Oba ova poluboga bili su poznati po svojoj boanskoj mudrosti. Nije neverovatno da je njena slinost sa njima samo alegorijska.
Po Plutarhu lme Izida u prevodu znai mudrost. Godfri Higins, u
svojoj Anakalipsi, izvodi ime Izida iz hebrejskog 37U/\ Iso, i grkog
^ooco, sauvati. Neki autoriteti, meutim, na primer Riard Pejn Najt
(kao to navodi u delu Simboliki je zik antike umetnosti i mitologije), veruje da je ta re sevemjakog porekla, mogue skandinavska
ili gotska. U tim jezicim a se to ime izgovara Isa, i znai led, ili vodu u najpasivnijem, kristalizovanom, negativnom stanju.
Ovo egipatsko boanstvo se pod mnogo imena pojavljuje kao princip prirodne plodnosti kod skoro svih religija drevnog sveta. Bila je
poznata kao boginja sa deset hiljada imena, a hrianstvo ju je metamorfoziralo u Devicu Mariju, je rje Izida, prema legenamim izvetajima, iako je rodila sva iva bia - meu kojima je glavno Sunce
- i dalje ostala devica.
163

Izida, D evica Sveta

TAJNA UKNJA SVIH EPOHA

Apulej, u jedanaestoj knjizi Zlatnog magarca, boginji, u vezi njenih moi i atributa, pripisuje sledeu izjavu:
E vo, (...) d irn u ta tvojim m o litv am a dolazim ti ja , m ajk a itave
prirode, v lad ark a svih clem en ata, poetak i prvo stv o rcn je vekova,
n a jv ia od b o g in ja , k ra ljic a M ana, p rv a od n eb e sk ih b o g o v a, i u
m eni su sjedinjeni likovi svih b o g o v a i boginja. Ja sv o jo m voljom
upravljam sjajnim vrhovim a neba, blagotvom im dahom m ora i oajnom tiinom podzem lja. Ja sam je d in o b o an stv o i itav m e svet
o b o a v a na m n o g e n a in e , raz n im o b re d im a i p o d ra z n im im enim a. F rig ijci, koji su od svih Ijudi prvi bili ro en i, n a z iv a ju m e
M ajkom bo g o v a, bog in jo m P esinunta; starose eo ci A tinjani im enu ju m e K ck ro p sk o m M inervom ; stanovnici K ipra koji se k u p a u
m oru zo v u m e pafskom V enerom ; K riani koji nose strelc, diktinsk o m D ija n o m ; S ic ilija n c i sa tri je z ik a , stig ijsk o m P ro z e rp in o m ;
stan o v n ici stare F.lcuzine zovu m e A ktejskom C ercro m ; neki m e
zo v u Ju n o n o m , neki B elonom , je d n i H ekatom , drugi R am n u zijo m .
A E tiopljani k oje sunce o sv e tlja v a svojim prv im p lo d o n o sn im zracim a pri ra an ju , a p o slednjim zracim a kad se n ag in je ka zapadu,
i E gipani koji se istiu svojom drev n o m nauk o m , o b o av aju m e
u z o b red e k oji mi n ajv ie p rip a d a ju i n az iv a ju m c m o jim p rav im
im enom , IzidaA '

Le Plonon2 veruje da je egipatski mit o Izidi imao istorijsku osnovu meu Majama u Centralnoj Americi, gde je ta boginja bila poznata kao kraljica Moo. U princu Kohu isti autor pronalazi parnjaka
Ozirisu, Izidinom bratu-muu. Prema Le Plononovoj teoriji civilizacija Maja bila je daleko drevnija od egipatske. Posle smrti princa
Koha, njegova udovica, kraljica Moo, beei da bi izbegla gnev njegovih ubica, zatraila je utoite meu majanskim kolonistima u Egiptu, gde je prihvaena kao njihova kraljica i dobila ime Izida. Mada
je Le Plonon moda u pravu, mogua istorijska kraljica tone u nevanost u poreenju sa alegorijskom, simbolikom Svetskom Devicom,
1

A pulej, Zlatni magarac, fototipsko izanje, D ereta, B eograd, 1991, str.

229-230. Prevod s latinskog dr Albin Vilhar. (Nap. prev.)

O gist Le Plonon (Augustus Le Plongeon , 18251908) francusko-britansko-ameriki pisac, okultist, lekar, fotograf, arheolog-amater, jedan od pionira
u prouavanju pretkolum bovskih civilizacija Amerike, naroito civilizacije
M aja na severu poluostrva Jukatan. (Nap. prev.)

164

a injenica da se ona pojavljuje kod toliko razliitih rasa i naroda

diskredituje teoriju da se radi o istorijskoj linosti.

IZIDA, NEBESKA K R A I J I C A
Iz Mosaize Historie
der Hehreetm se Kerke

D iodor pie o uvenom natpisu uklesanom na stu b u u N isi, u A rab iji, u

kojem Izid a sebe o p isu je na sledei
nain:
,,Ja sam Izia, kraljica ove zemlje. Pouio m e je Merkur. Niko ne moe unititi zakone koje
sam uspostavila. Ja sam najstarija erka Saturna, najstarijeg od
bogova. Ja sam supruga i sestra
kralja O zirisa. Prva sam nauila
sm rtnike da koriste penicu. Ja
sam m ajka kralja O rusa. U moju ast podignut jc grad Bubastis. Raduj se, o Egipte, raduj se
zem ljo to si me rodila.
(Videti Moral i dogma
A lberta Pajka)

Prema Sekstu Empiriku, Trojanski rat je voen zbog statue boginje meseca. Za tu lunamu Jelenu, a ne za enu, Grci i Trojanci borili
su se pred kapijama Troje.
Nekoliko autora pokualo je da dokae da su Izida, Oziris, Tifon,
Neftis i Aroueris (Tot, ili Merkur) bili unuad velikog jevrejskog patrijarha Noja, po njegovom sinu Hamu. Meutim, poto je pria o
Noju i njegovoj arki kosmika alegorija o ponovnom naseljavanju
planeta na poetku svakog perioda sveta, to samo ini manje verovatnim da se radi o istorijskim linostima. Prema Robertu Fladu,
3

Robert Flad, poznat i kao Robertus de Fluktibus [Rohert Fludd (Rohertus

de Fluctihus), 1574 1637] - istaknuti engleski p aracelzu so v sk i lekar.

165

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

sunce ima tri svojstva - ivot, svetlost i toplotu. To troje podstiu i

oivljavaju tri sveta - duhovni, intelektualni i materijalni. Stoga, reeno je, ,,izjedne svet/osti, tri svetlosti", tj. tri prva Majstora Masona.
Po svoj prilici, Oziris predstavlja trei, ili materijalni aspekat solarne aktivnosti, koji svojim blagotvornim uticajima oivljava fioru i
faunu na zemlji. Oziris nije sunce, ali sunce jeste simbol ivotnog
principa Prirode, koji su stari poznavali kao Ozirisa. Njegov simbol
je zato bilo otvoreno oko, u ast Velikog Oka univerzuma, sunca. Nasuprot aktivnom, zraeem principu oploujue vatre, ovde je pokret bio pasivan, prijemivi princip Prirode.
Savremena nauka je dokazala da su oblici, ija veliina se kree
u rasponu od solamih sistema do atoma, sastavljeni od pozitivnih, zraeih jezgara, okruenih negativnim telima koja postoje na emanacijama sredinjeg ivota. Na osnovu te alegorije dobili smo priu o
Solomonu i njegovim suprugama, jer Solomon je sunce, a njegove
supmge i konkubine su planete, sateliti, asteroidi i dmga prijemiva
tela u njegovoj kui - solarnom gospodarstvu. Izida, koja je u Solomonovoj Pesmi predstavljena kao tamna devojka iz Jerusalima, simbol je prijemive prirode - vodenog, materijalnog principa, koji iz sebe stvara sve stvari, poto je oploen muevnou sunca.
Godina je u drevnom svetu imala 360 dana. Pet dodatnih dana
skupio je Bog Kosmike Inteligencije da slue kao roendani pet
bogova i boginja koji se nazivaju sinovi i erke Hama. Prvog od tih
posebnih dana roen je Oziris, a etvrtog Izida. (Broj etiri pokazuje
odnos koji ta boginja ima sa zemljom i njenim elementima.) Tifon,
egipatski Demon ili Duh Neprijateljstva, roen je treeg dana. Tifon
je obino simboliki predstavljan u obliku krokodila; ponekad je njegovo telo kombinacija krokodila i krmka. Izida predstavlja znanje i
mudrost, a, prema Plutarhu, re Tifon znai drskost iponos. Egotizam, samoljubivost i ponos su smrtni neprijatelji razumevanja i istine. Ovaj deo alegorije je razotkriven.
Nakon to je Oziris, koji je ovde simboliki predstavljen kao sunce, postao kralj Egipta i dao svom narodu da potpuno iskoristi njegovu
astrolog i mistik. Njegova filozofija predstavljena je u delu Metafizika. fizika i tehnika istorija dva sveta. vieg i nieg (U triusque Cosmi, M aioris
scilicet et Minoris, metaphysica, phvsica, atque technica H istoria), objavIjenom u Nem akoj izmeu 1617. i 1621. godine. (Nap. prev.)

166

Izida, D evica Sveta

intelektualnu svetlost, nastavio je put kroz nebesa, poseujui druge

narode i preobraajui sve sa kojima je stupao u doir. Plutar dalje
tvrdi da su Grci u O/.irisu prepoznali istu onu osobu koju su potovali kao Dionisa ili Baha. Dok je on bio odsutan iz zemlje, Tifon,
Opaki, poput Lokija u Skandinaviji, kovao je zaveru da uniti Boga
Sunca. Okupivi seamdesetdve osobe kao saradnike u zaveri, postigao je svoj zli cilj na najlukaviji nain. Napravio je divno ukraen
sanduk tane veliine Ozirisovog tela. Doneo ga je u gozbenu dvoranu gde su zajedno pirovali bogovi i boginje. Svi su se divili predivnom sanduku, a Tifon obea da e ga dati onome ijem telu najbolje
odgovara. Jedan za drugim legali su u sanduk i razoarani ustajali,
sve dok ga konano i Oziris nije isprobao. Onog trenutka kada se
smestio u sanduku, Tifon i njegovi sauesnici zakucae poklopac i
zalie pukotine istopljenim olovom. Bacie, zatim, koveg u Nil, niz
koji on otpluta do mora. Plutarh navodi da je datum ovog dogaaja
bio sedamnaesti dan meseca Atira, kada je sunce bilo u sazveu Skorpio. Ovo je veoma znaajno, jer korpija je simbol izdaje. Vreme kada je Oziris uao u koveg poklapa se sa vremenom kada je Noje uao
u arku da pobegne od potopa.
Plutarh dalje i/javljnje da su Panovi i Satiri (duhovi i elementali
Prirode) prvi otknli da jc Oziris ubijen. Odmah su podigli uzbunu, a
na osnovu tog mcidenta nastala je re panika, u znaenju strah ili
iznenaenjc mnotva. Izida je, po dobijanju vesti o ubistvu mua, to
je saznala od neke dece koja su videla ubice kako bee sa kovegom, odmah odenula odeu alosti i poela potragu za njim.
Iosle nekog vremena Izida je otkrila da je sanduk otplovio do obala Biblosa. Tamo se zaustavio u granama drveta, koje je za kratko
vreme udesno oko njega obraslo. To je toliko zadivilo kralja te zemlje da je naredio da se drvo posee i od njegovog ebla napravi stub
koji e drati krov njegove palate. Izida je, dok je bila u Biblosu,
oporavila telo svoga mua, ali ga je Tifon ponovo ukrao, isekao ga
na etrnasest delova i razbacao ih irom zemlje. Izida, u oajanju,
poe da skuplja oteene ostatke svog mua, ali pronala je samo trinaest delova. etrnaesti deo (falus) napravila je od zlata, jer je original pao u reku Nil i progutala ga je riba.
Tifona je kasnije u borbi ubio Ozirisov sin. Neki Egipani verovali su da su due bogova odnete na nebo, gde sijaju u obliku zvezda. Pretpostavljalo se da dua Izie bljeti od Psee Zvezde, dok je
167

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Tifon postao sazvee Medveda. Nije sigurno, meutim, da je ova

ideja ikada opteprihvaena.
Meu Egipanima je Izida esto predstavljana sa eirom napravljenim od praznog trona njenog ubijenog mua i ta osobita struktura je tokom nekih dinastija prihvaena kao njen hijeroglif. eiri
su za Egipane imali veliku simboliku i amblemsku vanost, jer su
predstavljali aurika tela nadljudskih inteligencija i korieni su na
isti nain kao to se nimb, svetokrug i oreol koriste u hrianskoj
religijskoj umetnosti. Frenk K. Higins (Frank C. Higgins), poznati
masonki simbolista, mudro je primetio da su kitnjasti eiri pojedinih bogova i faraona nagnuti unazad pod lstim uglom kao i zemljina
osa. Odede, znamenja, dragulji i ukarsi drevnih hijerofanata simbolizovali su duhovne energije koje zrae iz Ijudskog tela. Savremena
nauka ponovo otkriva mnoge od izgubljenih tajni hermetike fdozofije. Jedna od njih je sposobnost da se procene mentalni razvoj,
osobine due i fiziko zdravlje pojedinca na osnovu traka poluvidljive elektrine sile koja tee kroz povrinu koe svakog ljuskog
bia tokom itavog njegovog ivota. [Za detalje u vezi naunog procesa izrade vidljive aurike emanacije, videti delo Ljudska atmosfera
(The Human Atmosphere), dr Votera D. Kilnera.4]
Izidu poneka simbolizuje glava krave, a ponekad je njen simbol
i itava ivotinja. Prve bogovi Skandinavaca stvorila je liui blokove leda Majka Krava (Audhumla), koja, zbog svog mleka, simbolizuje princip prirodne hranljivosti i plodnosti. Povremeno je Izida
predstavljana u obliku ptice. Cesto u jednoj ruci nosi crux ansata, simbol venog ivota, a u drugoj cvetno czlo, simbol njenog autoriteta.
Tot Hermes Trismegistos, osniva egipatskog uenja, Mudri ovek drevnog sveta, dao je svetenicima i filozofima starine tajne koje
su u mitovima i legendama sauvane do dananjih dana. Te alegorije
i simboliki likovi kriju tajne formule duhovne, mentalne, moralne
i fizike regeneracije, koja je obino poznata kao Mistika hemija Due
(alhemija). Te uzviene istine prenoene su inicijatima misterijskih
kola, ali su bile skrivene od profanih. Ovi drugi su, nesposobni da
shvate apstraktne filozofske principe, oboavali stvame izvajane idole, koji su bili simboli tih tajnih istina. Mudrost i tajnovitost Egipta
4

168

Walter John Kilrter ( 1847-1920) - m edicinski elektrotehniar u Bolnici sv.

Tome (St. Thomas H ospital) u Londonu, gde je od 1879. do 1893. godine
bio zauen za elektroterapiju. (Nap. prev.)

Izida, D evica Sveta

otelovljeni su u Sfingi, koja je sauvala svoje tajne od stotinu generacija tragalaca. Misterije hermetizma, velike duhovne istine od sveta skrivene ncukou sveta i kljueve tajne doktrine drevnih filozofa
simbolizovala je Devica Izida. Prekrivena velom od glave do pete,
otkrivala je svoju mudrost samo proverenoj i iniciranoj nekolieini,
koja je zasluila pravo da stupi u njeno sveto prisustvo, strgne sa
velom pokrivene figure Prirode njen pokrov nejasnosti i stane licem
u lice sa Boanskom Stvarnou.
Objanjenja simbola data na ovim stranicama, naroito za Devicu Izidu, zasnivaju se (osim ako nije drugaijc naznaeno) na izboru
iz slobodnog prevoda etvrte knjige Bihlioteke hermetikih filozofa
(Bihtiotec/ue des l /u/osophes Hermetitjues), naslovljene Hennetiko
znaenje simho/a i atrihuta Izii/e ( Ihe Hermetical Signification of
the Svmhols a n d . \ttnhutes oflsis), uz interpolacije sastavljaa, kako
bi se leksl naglasio i ra/jasnio.
Slaiue l/ide bile su ukraene suncem, mesecom i zvezdama, kao i
bii)11n111 simbolima koji se odnose na zemlju, nad kojima se verovalo
da l/ida upravlja (kao personifikovani duh uvar Prirode). Pronaeno )c nekoliko slika boginje na kojima su obeleja njenog dostojanstva i poloaja jo uvek ostali netaknuti. Prema drevnim filozofima,
ona je oliavala Univerzalnu Prirodu, majku svega stvorenog. Boanstvo je uglavnom bilo predstavljano kao polunaga ena, esto trudna, ponekad delimino pokrivena tunikom zelene ili crne boje, ili
proaranom u etiri razliite nijanse - crnoj, beloj utoj i crvenoj.
Ovako je opisuje Apulej:
B u jn a i d u g a k a kosa sp u tala se u b lag im k o v rd am a niz boanski v rat i b lago lep rala o k o n jega. N a tem en u je stajao nepravilan venac isplcten od m n o g o b ro jn o g cvea. Iznad ela, u sredini,
bila je okrugla ploa nalik na oglealo, ili, boljc rei, na m escc i ona
je irila neku bledu svetlost, a sa obe stranc vile su se dve zm ije uzd ig n u tih g lav a, dok se iznad njih, k ao kod C ererc, sav ijalo klasje.
N jcna tunika, koja se prelivala u m nogim bojam a, bila je od najfinijeg platn a; as je bila bela kao dan, as u ta kao afran o v evet,
as crvena kao plam en. Ali to je iznad svega zasenjivalo m oje oi,
b io je crni o g rta koji se b listao u sv o jc in crn ilu : on je o b av ijao
itavo telo i ispod dcsne rukc p re la z io je preko levog ram ena. Tu je
njegov kraj padao slobodno, stvarajui jedan vor, pa se u n aborim a
sp u tao do zcm lje, a rese na kraju d iv n o su se leprale n a vetm .

169

Izida, D evica Sveta

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Po sam oj izvezenoj ivici i po m aterijalu bile su p o sejan e sjajne
zv ezde, a u sredini je u svom punom sjaju blistao pun m esec. Kako je padao ovaj divni ogrta, tako je sv u a po n jem u iao neprekidni venac n apravljen od cv e a i voa.
U rukam a je drala razliite stvari: u desnoj ruci sistrum od bronze, p reko ije su uzane p lo ice sav ijen e u vidu kaia bili n am eteni
neki tapii koji su g lasno zvonili im bi se ru k a trip u t zatresla. Sa
leve ruke visila je lam pica od zlata n ap ra v ljen a u v idu am ca: na
n ajv id n ijem m estu drke bila j e zm ija koja j e im ala n ab rek ao vrat
i d iz ala glavu.
N a b o an sk im n o gam a im ala j e san d ale o iv i en e liem palm e,
d rv eta p o b ed e . 5

Zelena boja aludira na vegetaciju koja pokriva lice zemlje i stoga

predstavlja haljinu prirode. Cma predstavlja smrt i kvarenje, kao put
ka novom ivotu i stvaranju. Ako se ko nanovo ne rodi, ne moe
videti kraljevstva Bojega. (Jovan, III, 3) Belo, uto i crveno oznaavaju tri glavne alhemijske boje, hermetiki, univerzalni lek, poto
je cmilo tmljenja zavreno.
Stari su imenom Izida nazvali jedan od svojih okultnih lekova, pa
se ovde dat opis pomalo odnosi na hemiju. Njen cmi ogrta oznaava, takoe, i da mesec, ili lunama vlanost - mudra univerzalna iva i
aktivna materija Prirode, u terminologiji alhemije - nemaju sopstvenu svetlost, ve svoju svetlost, svoju vatm i njenu oivljavajuu snagu dobijaju od sunca. Izida je bila slika ili predstavnik Velikih Dela
mudrih ljudi: Kamena mudraca, Eliksira ivota i Univerzalnog leka.
Ostali hijeroglifi povezani sa Izidom nisu nita manje udni od onih
koji su ve opisani, ali nemogue ih je sve nabrojati, jer su egipatski
hermetiari naizmenino koristili mnoge simbole. Boginja je esto na
glavi nosila eir nainjen od grana empresa, koji je oznaavao
alost za njenim mrtvim muem i zbog ftzike smrti, kojoj su, zahvaljujui njoj, podlona sva iva bia, kako bi kroz potomstvo ili
periodino vaskrsenje dobila novi ivot. Izidina glava je ponekad
ukraena zlatnom kmnom ili vencem od maslinovih granica, upadljivim obelejima njenog suvereniteta kao kraljice sveta i gospodarice celog univerzuma. Zlatna kruna takoe oznaava i pozlaenu
5

170

A pulej, Z la tn i m agarac, fototip sk o izdanje, D ereta, B eograd, 1991, str.

228-229. Prevod s latinskog dr A lbin Vilhar. (Nap. prev.)

sladunjavost, ili sumpomu obilnost solame i vitalne vatre, koje ona

deli svima kroz stalno kruenje elemenata, pri emu muzika zveka koju dri u ruci simbolizuje to kruenje. Taj sistrum je, takoe,
i joniki simbol istote.
SISTRUIVl

S istru m je d iz a jn ira n da nam

predoi da se svaka stvar m ora
drati u stalnoj uzburkanosti, da
nikada ne prestane da se kree;
da slvari Ireba da budu prom iljen e i d o iu o p ro d rm an e, kad
i'od poenii pospano da raslu, kao
,l(i ,e desava, i da klonu u svopin pok reln n a. Jer, kako kau,
/vuk sistiTima odvraa i odagnava I ilo n a, /n a e n je toga je da
kako iskvarenost /a g u u je i zanslavlja redovan tok prirode, tako ga stv aran je, kroz kretanje,
ponovo oslobaa i vraa mu predanju snagu. N a spoljanjoj povrini ovog instrum enta je ispupen lik, a unutar njega su etiri strune
ili ipke [prikazane su sam o tri], koje zvee kada se on protrese - ni
ovo nije bez svog znaenja, je r deo univerzum a podloan stvaranju i
kvarenju nalazi se unutar sfere m eseca i koji god pokreti i prom ene
da se tu dogoe, sve su izazvane razliitim kom binacijam a etiri elem entam a tela: vatre, zemlje, vode i vazduha - tavie, nad gornjim delom ispupene povrine sistrum a urezano je oblije make sa Ijudskim
likom, dok je na njegovoj nioj ivici, ispod tih pokretnih struna, s jedne strane ugravirano lice Izide, a sa druge lice Neftis - ija lica simboliki predstavljaju stvaranje i kvarenje [koji, kao to je ve prim eeno,
nisu nita drugo do m eusobno kretanje i m enjanje etiri elem enta]."
(Iz Plutarhovog dela Izida i Oziris)

Zmija koja grize vlastiti rep, upletena u maslinovo lie na njenoj glavi, oznaava da je pozlaena sladunjavost ukaljana otrovom
zemaljske iskvarenosti koja je okruuje i da je na sedam planetamih
171

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

cirkulacija ili proienja, nazvanih letei orlovi (alhemijska terminologija), obaveza da je suzbiju i proiste, ne bi li je uinili lekovitim srestvonr za obnovu zdravlja. (Ovde se emanacije sunca
prepoznaju kao lek za Ijudske bolesti.) Sedam planetarnih cirkulacija
predstavljeno je ophodom u masonskoj loi, obilaskom jevrejskih
svetenika sedam puta oko zidina Jerihona i muslimanskih svetenika sedam puta oko Kabe u Meki. Iz zlatne krune tre tri roga izobiIja, oznaavajui obilje darova Prirode proisteklih iz jednog korena
koji je nebeskog porekla (Izidina glava).
U ovom liku su paganski prirodnjaci predstavili vitalne sile tri
kraljevstva i porodice prirodnih minerala, biljaka i ivotinja ovoga
sveta (pri emu je ovek smatran za ivotinju). Na jednom uvu bio
joj je mesec, a na drugom sunce, da bi se ukazalo kako su ovo dvoje
ujedno izvrioci dela i oni na kojima jc delo izvreno, ili oinski i
majinski principi svih prirodnih objekata, a da Izida, ili Priroda, koristi ova dva svetlea tela da prenese svoje moi itavom carstvu ivotinja, biljaka i minerala. Na poledini njenog vrata bili su simboli
planeta i zodijaki znaci koji pomau planetama 11 njihovim funkcijama. To je znailo da su nebeski uticaji usmeravaii naela i seme
svih stvari, jer su bili upravitelji svih ovosvetskih tela, koja su preoblikovali u male svetove nainjene po ugledu na vei univerzum.
Izida u desnoj ruci dri mali jedrenjak kojem jc jarbol vreteno
preslice. Sa vrha jarbola tri vr za vodu s drkom u obliku zmije
nadute od otrova. To ukazuje da Izida usmerava lau ivota, punu
nevolja i patnji, po burnom okeanu Vremena. Vreteno simbolizuje injcnicu da ona obre i prcseca nit ivota. Ti simboli daljc znae da
Izida obiluje vlanou, pomou koje neguje sva prirodna tela i titi
ih od vreline sunca, vlaei ih hranljivom vlagom iz atmosfere. Vlaga podrava vegetaciju, ali ova suptilna vlanost (eter ivota) uvek je
manje-vie okuena nekim otrovom proisteklim iz kvarenja ili truIjenja. Ona se mora proistiti dovoenjem u dodir sa nevidljivom,
proiujuom vatrom Prirode. Ta vatra je rastvara, usavrava i revitalizira, kako bi vlanost mogla postati univerzalni lek koji lei i
obnavlja sva tela u Prirodi.
Zmija zbacuje svoju kou jednom godinje i tako se obnavlja (simbol vaskrsenja duhovnog ivota iz materijalne prirode). Ta obnova
zemlje odvija se svakog prolea, kada se ivotvorni duh sunca vraa
u zemlje severne hemistere.
172

Izida, D evica Sveta

Simbolina Devica nosi u svojoj levoj ruci sistrum i cirnbal, ili

kvadratni metalni ram koji, kada se udari, daje kljunu notu Prirode
(l a); ponekad i maslinovu granu, da naznai sklad koji ona, pomou
svoje regenerativne moi, uva meu prirodnim stvarima. Pomou
proeesa smrti i kvarenja ona daje ivot mnotvu stvorenja razliitih
oblika kroz periode stalne promene. Cimbal je napravljen u kvadratnom obliku, umesto u uobiajenom trouglastom, kako bi simboli/ovao da su sve stvari transmutirane i regenerisane prema skladu
etiri elementa.
Dr Sigismund Bakstrom6je verovao da bi lekar, ako bi mogao da
uspostavi sklad meu elementima zemlje, vatre, vazduha i vode i ujedini ih u kamen (Kamen mudraca), simboliki prikazan estokrakom
/vezdom, odnosno, sa dva isprepletana trougla, imao sredstvo koje
lei sve bolesti. Dr Bakstrom je dalje tvrdio da lino ni malo ne sumnja u to da univerzalna, sveprisutna vatra (duh) Prirode ini sve i
sva je u svemu . Kroz privlaenje, odbijanje, kretanje, toplotu, sublimaciju, isparavanje, isuivanje, zgunjavanje, zgruavanje i uvrsivanje, Univerzalna Vatra (Duh) barata materijom, a manifestuje
se kroz stvaranje. Svako ko moe da shvati te principe i da ih prilagodi svakom od tri ela Prirode, postaje istinski filozof.
Iz Izidine desne dojke stri grozd, a iz leve klip kukuruza ili snop
psenice, zlatne boje. Oni ukazuju na to da je Priroda izvor prehrane
/.a hiljni, ivotinjski i Ijudski ivot i da iz sebe neguje sve stvari. ZlaIna boja ita (kukuruza) indicira da je u sunevoj svetlosti ili duhovnom zlatu skriveno prvo seme celokupnog ivota.
Na pojasu oko gomjeg dela tela kipa pojavljuje se niz tajanstvenih
amblema. Pojas je spreda zakopan zlatnim ploama (elementima), poslavljenim u obliku kvadrata. To oznaava da je Izida, lli Priroda, prva
materija (u alhemijskoj terminologiji), ija kvintesencija raa sve stvan. Na tom pojasu su predstavljene bezbrojne zvezde, ime se ukazuje
na njihov uticaj u tami, kao i na uticaj sunca u svetlosti. Izida je Devica
(.

Sigismond Buckstrom (ca. 1750-1805) - skandinavski lckar, alhem iar i

inicirani rozenkrojcer, koji je skupio veliku kolekciju rukopisa od XVI do
ranog X IX veka i veinu ih p reveo na engleski je /ik . Bakstromova kolekcija rukopisa (Bucstrom Collection o f Manuscripts) obuhvata oko 120
rukopisa i objavljena jc u 19 tom ova. U engieskoj transkripciji p re/im e
Backstrom pojavljuje se i bez umlauta, kao Backstrom i kao Bacstrom (to
je sluaj i kod M enlija Hola). (Nap. prev.)

173

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

koja je ovekoveena u sazveu Virgo, gde je Svetska Majka smetena sa zmijom pod svojim stopalom i sa krunom zvezda na glavi. U rukama nosi snop ita, a ponekad i mladog Boga Sunca.
Statua Izide bila je smetena na postolje od tamnog kamena, ukraeno ovnujskim glavama. Njena stopala gazila su mnotvo otrovnih
gmizavaca. To ukazuje da Priroda ima mo da svu ru oslobodi kiseline i slanosti i da prevlada sve neistoe iz zemaljske iskvarenosti
koja je prionula uz tela. Ovnujske glave ukazuju da je najpovoljnije vreme za stvaranje ivota tokom perioda u kojem sunce prolazi
kroz znak Arijes. Zmije pod njenim stopalom ukazuju da je Priroda
sklona da zatiti ivot i da izlei bolest izbacivanjem neistoa i iskvarenosti.
U tom smislu su potvreni aksiomi poznati antikim fdozofima,
i to:
Priroda sadri Prirou,
Priroda se raduje po sopstvenoj prirodi,
Priroda savladava Prirodu,
Prirode ne moe hiti izmenjena, osim u sopstvenoj prirodi.
Dakle, u kontemplaciji o Izidinoj statui ne smemo izgubiti iz vida okultni smisao njenih alegorija; u suprotnom Devica ostaje neobjanjiva enigma.
Od zlatnog prstena na njenoj levoj ruci sputa se uzica na ijem
kraju je obeena duboka kutija napunjena plamteim eravicama i
tamjanom. Izida, ili personifikovana Priroda, nosi sa sobom svetu
vatru, koju su, u posebnom hramu, pune vere, uvale i odravale
joj plamen vestalske device. Ta vatra je istinska, besmrtna vatra Prirode - eterina, esencijalna, tvorac ivota. Neistrono ulje, balsam
ivota, koji su toliko hvalili mudraci i tako esto spominjali u spisima, u mnogo sluajeva je simbolizovan kao gorivo te besmrtne
vatre.
Sa desne mke lika takoe se sputa nit, a na njenom kraju privrene su terazije, da oznae tanost merila i mera Prirode. Izida je esto predstavljana kao simbol Pravde, jer je Priroda veno dosledna.
Devica Sveta je ponekad prikazana kako stoji izmeu dva velika
stuba - Jahina i Voasa slobodnog zidarstva - simboliui injenicu
da Priroda produktivnost postie pomou polariteta. Kao personifi174

Izida, D evica Sveta

kovana mudrost, l/ida stoji izmeu stubova suprotnosti, pokazujui

tla se ra/umevanje uvek nalazi u ravnotei i da je istina esto razapeta izmeu dva oigledno kontradiktorna lopova.

I ( , Il'ATSKA B O G O R O D IC A
1/

I t iioir, t.a F ra n ch e-M a co n n erie .

l/itla je prikazana sa sinom Horusom u namju. O km njenaje lunarnom sterom ukraenom ovnujskim
i b ikovskim rogovim a. O rus, ili
I lorus, kako je opte poznat, bio je
s i i i l/ i d c i O z ir is a . B io j e b o g
vrcm ena, sati, dana i ovog uskog
la sp o n a iv o ta k o ji zn a m o kao
sim ino postojanje. etiri Horusova sina, po svoj prilici, predstavl)a|u e tiri k ra lje v stv a p riro d e.
I lorus je bio taj koji je napokon
osvetio ubistvo svoga oca, O zirisa, koga je ubio Tifon, duh Zla.

Sjaj zlata u njenoj tamnoj kosi ukazuje da iako je lunarna, njena

mo potie od sunevih zraka, od kojih ona obezbeuje svoj rumeni
len. Kao to je mesec odenut u reflektovano svetlo sunca, tako je i Izida, poput device iz Otkrivenja, odevena u slavu solarne blistavosti.
Apulej navodi da je u snu ugledao asnu boginju Izidu kako se uzdie iz okeana. Stari narodi su shvatali da se prvobitni oblik ivota
prvi put pojavio iz vode, a savremena nauka slae se sa ovim gleditem. H. D. Vels7, u svom delu Pregled istorije (Outline ofHistorv),
kada opisuje primitivni ivot na zemlji, kae:
Herbert D ord Vels (H erhert Gcorge Wells, 1866 1946) - engleski knjievnik, najvie poznat po svojim elim a naune fantastike, ali plodan pisac i u m nogim drugim anrovim a i oblastim a, ukljuujui i savrem ene
rom ane, istoriju, politiku i socijalne kom entare. (Nap. prev.)

175

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

,,N o, m ad a o k ean i m e u p lim sk a v o d a ve b u ja ju iv o to m , zem ljite iznad g ornje linija plim e je i dalje, koliko m o em o n aslu titi, kam en ita pusto bez traga iv o ta .

U sledeem poglavlju on dodaje:

Izida, D evica Sveta

skih boanstva. Svetenici Izide postajali su adepti korienjem nevidIjivih sila Prirode. Oni su razumeli hipnotizam, mesmerizam i sline prakse mnogo pre no to je savremeni svet sanjao o njihovom postojanju.
Plutarh opisuje pribor sledbenika Izide na sledei nain:
Jer, kao to duina brade, ili o g m b elo st navika nije ono to ini
filozofa, tako ni esto brijanje, ili prosto noenje lanenc odede ne
ine poklonika Izide, ve je pravi sluga ili sledbenik ove boginje onaj
koji, nakon to je uo i na odgovarajui nain bio upoznat s istorijom
delovanja tih B ogova, traga za skrivenim istinam a koje su pohranjene
ispod njih i ispituje celinu po za p o sv e stim a razu m a i filo zo fije.

G de god j e p ro lazila linija obale bilo je iv o ta i taj iv o t sc odvijao u vodi i s vodom kao svojim dom om , svojom sreinom i svojo m osno v n o m p o treb o m .

Stari narodi verovali su da je univerzalno seme proisteklo iz toplc pare, vlane, ali vatrene. Izia pokrivena velom, pri emu njeni
prekrivai predstavljaju paru, simbol je te vlanosti, kojaje nosilac
ili prenosno sredstvo semena ivota sunca, predstavljenog detetom u
njenom naruju. Zato to se u ovoj postavci ini kao da sunce, mesec i zvezde tonu u more i zbog toga to voda u sebe prima njihove
zrake, verovalo se da je more rasplodni teren semena ivih bia. To
seme stvoreno je iz kombinacije uticaja nebeskih tela, pa je Izida,
sto^a, ponekad predstavljana kao trudna.
esto je uz Izidinu statuu bio i lik belog ili crnog bika. Bik predstavlja ili Ozirisa, kao Taurusa, zodijakog bika, ili Apisa, ivotinju
posveenu Ozirisu zbog svojih karakteristinih obeleja i boje. Za
Egipane je bik bio tovama ivotinja. Zato je prisustvo te ivotinje
bilo podsetnik na strpljivi rad koji Priroda obavlja da bi se za sva
stvorenja obezbedili ivot i zdravlje. Harpokrat, Bog utanja, s prstom na ustima, esto je uz Izidinu statuu. On sve upozorava da uvaju tajne mudrih od onih koji su ncdostojni da ih znaju.
Druidi Britanije i Galije posedovali su duboko znanje o Misterijam a Izide i klanjali su joj se kao simbolu meseca. Godfri Higins
smatra da je pogreno Izidu uzimati kao sinonim za mesec. Mesec
je izabran kao oblije Izide zbog njene vlasti nad vodom. Druidi su
smatrali da je sunce otac, a mesec majka svih stvari. Pomou tih simbola iskazivali su potovanje Univerzalnoj Prirodi.
Lik Izide ponekad je korien za predstavljanje okultnog i magijskog
umca, kao to su nekromantija, invokacija, arobnjatvo i udotvorstvo. U jednom od mitova o Izidi reeno je da je ona prizivala nepobedivog Boga Venosti, Ra, da joj kae svoju tajnu i sveto ime, to je on i
uinio. Ovo ime je ekvivalent Izgubljenoj Rei masonerije. Pomou
ove Rei arobnjak moe zahtevati pokomost od nevidljivih i vrhun176

Tmbaduri centralne Evrope su tokom srednjeg veka u pesmi sauvali legende o ovoj egipatskoj boginji. Sastavljali su sonete najlepoj eni na svetu. lako je malo njih ikada otkrilo njen identitet, bila
je to Sofija, Devica Mudrosti, kojoj su se udvarali svi ftlozoft sveta.
Izida predstavlja misteriju majinstva, koju su stari narodi prepoznali kao najvei oigledan dokaz sveznajue mudrosti Prirode i Boje
zatitnike moi. Za savremenog tragaoca ona jc ovaploenjc Velikog Nepoznatog, a samo oni koji je razotkriju moi e da ree tajne
ivota, smrti, stvaranja i obnavljanja.

M u m ifik a c ija m rtv ih v E g ip tu

Servije, komentariui Vergilijevu Eneidu, primeuje:

(...) m udri Hgipani su se pobrinuli da balsam uju svoja tela i ostave ih u k atak o m b am a, d a bi d u a m o g la biti d u g o vrem en a sauvana u vezi sa telom i da ne bi b rzo bila otu en a, dok su R im ljani,
sa su p ro tn im nau m o m , stav ljali o statk e svojih m rtvih na p ogrebnu
lom au, s n am ero m da se vitalnoj iskri o m ogui m o m en talan povratak u opti elem en t, ili p o v ratak u njenu prastaru p riro d e.
[Iz P ri a rd o v c x Analize egipatskc m itologije

(An A nalysis o f the Egvptian M ythology)]

s

Dejms Kaules Priard (James Cowles Prichard, 1786 1848) - englcski lekar i etnolog; u svojim uticajnim istraivanjima fizike istorije oveanstva
dotakao je temu evolucije. (Nap. prev.)
177

T A JN A U E N JA SV IH E P O H A

Izida, D evica Sveta

O ZIRIS,
K R A L J O O N JE G SVETA

Oziris je esto prestavljen s donjim dclom tela zatvorenim u mumijin sanduk ili umotanim u pogrebne zavoje. ovekov duh se sastoji od tri razliita deia, od
kojih se samo jedan inkamira u tizikom obliku. Ljudsko telo je sm atrano grobom ili poivalitem tog inkam iranog uha. Zato je O ziris, sim bol inkam iranog
ega, prikazivan s m um ificiranom donjom polovinom
tela, im e jc ukazivano da je on bio ivi duh oveka
zatvorenog u m ater/jalnom obliku sim b o lizo va n o m
m um ijinim sandukom.
Postojala je rom ansa izm eu aktivnog principa Boga i pasivnog principa Prirode. Iz sjedinjenja ova dva
principa nastalo je racionalno stvaranje. ovek je sloeno stvorenje. Od svog oca (aktivnog principa) on
nasleuje Boanski Duh, vatm tenje - onaj besmrtni deo sebe koji se pobedniki uzie iz slom ljene
gline sm rtnosti: deo koji preostaje nakon to se raspadnu ili preporode prirodni organizmi. Od svoje majke (pasivnog principa) on nasleuje telo - onaj deo
koji kontroliu zakoni Prirodc: svoju ovenost, svoju smrtnu linost, svoje apetite, svoje oseaje i svoje
emocije. Takoe, Egipani su verovali da je Oziris bio
reka Nil, a da je Izia (njegova sestra-supruga) bila okolna zem lja, koja je, kada bi je reka poplavila, raala voem i etvam a. Vcrovalo se da je m utna voda
N ila uzrok crnila O zirisa. koji je generalno prestavljan u boji ebonosa.

Ne postoji potpuna arhiva koja daje uvid u tajnu doktrinu Egipana o odnosu izmeu duha, ili svesti, i tela koje je nastanjeno. U nekoj meri je pouzdano, meutim, da je Pitagora, koji je bio iniciran u
egipatskim hramovima, kada je objavio doktrinu metempsihoze, preformulisao, barem delom, uenja egipatskih inicijata. Populama pretpostavka da su Egipani mumificirali svoje mrtve kako bi sauvali
oblik za fiziko vaskrsenje neodriva je u svetlu savremenih saznanja o njihovoj filozoftji smrti. U etvrtoj knjizi Apstinencije odstone
hrune (De abstinentia ah esu animalium), Porfirije opisuje egipatski
obiaj proiavanja mrtvih uklanjanjem sadraja stomane duplje,
koje su smetali u odvojene kutije. On zatim prenosi sledei govor
koji je sa egipatskog preveo Eufant:
178

0, suvereno Sunce, i svi vi Bogovi koji ste dali ivot ljudima,

primite me i odnesite u zajedniki ivot sa venim Bogovima. Jer,
uvek sam pobono potovao boanstva na koja su mi ukazali roditelji, dok sam iveo u toj dobi, a isto tako odavao potovanjc onima
koji su titili moje telo. Potujui druge Ijude, nikada nisam nikoga ubio, niti proneverio bilo ta od onoga to mi je neko povcrio,
niti sam poinio bilo koji drugi grozan in. Ako sam, dakle, tokom
svog ivota postupio pogreno, jedui ili pijui ono to je nezakonito da se jede ili pijc, nisam zgreio kroz sebe, vc kroz ove stvari [pokazuje na kutije u kojima jc utroba].
Uklanjanje organa poistoveenih sa seditem apetita smatralo se
istovetnim sa proiavanjem organizma od njihovih zlih uticaja.
Rani hriani su toliko doslovno tumaili njihove Spise da su uvali tela svojih mrtvih kiselei ih u slanoj vodi, tako da na dan vaskrsenja duh pokojnika moe ponovno da ue u potpuno i savreno
ouvano telo. Verujui da bi rezovi neophodni za proces balsamovanja i uklanjanje unutranjih organa spreili povratak duha u svoje
telo, hriani su ukopavali svoje mrtve ne pribegavajui razraenijim
metodama mumifikacije koje su primenjivali egipatski pogrebnici.
U svom radu o Egipatskoj magiji (Egyptian Magic), S. S. D. D.9
se usuuje na uputanje u sledeu spekulaciju o ezotcrikoj svrsi koja stoji iza prakse mumifikacije. Onaul kae:
Skraenica latinskog m otoa Sapientia Sapienti Dona Data (M udrost je dar
dat mudrima), koji je za svoj moto i pseudonim uzela Florens Beatris Emeri [Florence Beatrice Emerv (roena) Farr, 1860 -1917], britanska vodea
glum ica Vest end pozorita (IVest End Theatre), kom pozitor i reitelj, borac
za enska prava, novinar, predava, pevaica, romansijerka, inicirana u Hram
Izide-Uranije (Isis-Urania Ternplc) tajnog okultnog flerm etikog reda Zlatne Zore (The Hermetic Order o fth e Goldcn Dawn), za koji je napisala nekoliko tajnih instruktivnih spisa, nazvanih Letei svici (,,Flying Rolls").
Ciodine 1897, posle ostavke Viljema Vina Vestkota (IVilliam Wynn Westcott),
jednog od suosnivaa Reda, zam enila ga je kao Glavni adept u Engleskoj
( C hief Adept in Anglica "), postavi voa engleske loe i zvanini predstavnik Sem juela Lidela M ekgregora M atersa (Samuel Liddcil MacGregor
Mathers), jedinog preostalog osnivaa, koji je iveo u Parizu. (Nap. prev.)
iii

IJ originalu stoji ,,on, je r autoru, M enliju Holu, kao najverovatnije i veini njegovih savrem enika, nije bilo poznato ko se krije iza pseudonim a
S. S. D. D. (videti prethodnu napom enu). (Nap. prev.)

179

TAJNA LJENJA SVIH EP OHA

S ve ide u prilo g pretp o stav ci da su bili m u m ificiran i sam o oni
koji su proli kroz neki stepen inicijacije, je r je izvesno d a j e u oim a B gipana m u m ifik acija u speno sp re av a la rein k a m ac iju . Reinkarn acija je b ila p o treb n a nesav ren im duam a, o n im a koji nisu
uspeli da prou testove inicijacije, a za one koji su imali Volju i sposo b n o st da uu u Tajni A diton, retko je b ilo po treb e za tim o slo b aanjem due, za koje je reeno da je izazvano unitenjem tela. Telo
Inicijata je , stoga, uvano n akon sm rti kao vrsta T alism an a ili m aterijaln e o snove za ispoljenje D ue na ze m lji.1'

periodu kada se poelo sa mumiflkacijom, ono je bilo ogranieno na Faraona i druge osobe kraljevskog ranga, verovatno kao
obeleje atributa velikog Ozirisa, boanskog, mumificiranog kralja
egipatskog Donjeg Sveta.
U

SU N C E, U N IV E R Z A L N O B O Z A N ST V O

Solarno Trojstvo # Hrianstvo i Sunce * Roendan Sunca

# Tri Sunca # Neheski stanovnici Sunca * Sunce u alhemijskoj simbologiji # Ponono Sunce # Solarne hoje

Oboavanje sunca bilo je jedan od najranijih i najprirodnijih oblika religioznog izraza. Sloene savremene teologije samo su ukljuivanja i pojaavanja ovog jednostavnog domorodakog verovanja.
Primitivna svest, prepoznajui blagotvornu mo solame kugle, oboavala ju je kao zastupnika Vrhovnog Boanstva. Po pitanju porekla
oboavanja sunca, u svom delu Moral i dogma Albert Pajk daje sledeu saetu izjavu:
,,Za njih [dom orodake narode] ono [Sunce] jc bilo uroena vatra tela, vatra P rirode, T v o rac Z iv o ta, to p lo ta i paljcn jc, ono je za
n jih b ilo d elo tv o ra n u zro k sv eg stv a ra n ja , jc r b ez n je g a n ije b ilo
kretanja, ni postojanja, ni oblika. Z a njih j e ono bilo n eizm em o , ned eljiv o , n cu n itiv o i sv u d a p risutno. P otrebu za sv etlo u i njegovom stv a ra la k o m en e rg ijo m o setili su svi ljudi i za njih n ije bilo
niega stravinijeg od njegove odsutnosti. N jegovi b lagotvom i uticaji bili su razlo g n jeg o v o g p o isto v e iv an ja sa P rin cip o m D o b ra,
a B R A M A kod H indusa, M IT R A kod Persijanaca, A TU M , A M O N ,
PTA H i O Z IR IS k o d E g ip an a, B E L k o d H ald cjaca, A D O N A J
kod Feniana i A D O N IS i A P O L O N kod G rka, postali su sam o perso n ifik acije S u n ca, reg cn erativ n o g P rin cip a, slik e one p lo d o n o sn o sti k o ja o d rav a i p o d m la u je p o sto jan je sv eta."

Meu svim narodima antike, oltari, humke i hramovi bili su posveeni oboavanju sfere dana. Ruevine ovih svetih mesta jo postoje, a
180

181

TAJNA UENJ A SVTH EPOHA

meu njima se istiu piramide Jukatana i Egipta, zmijske humke amerikih Indijanaca, zigurati Vavilona i Haldeje, irske okmgle kule i masivni
prstenovi od neklesanog kamena u Britaniji i Normandiji. Vavilonska
kula, koja je, prema Spisima, bila izgraena s ciljem da omogui oveku da dosegne Boga, verovatno je bila astronomska opservatorija.
Mnogi rani svetenici i proroci, kako paganski tako i hrianski,
bili su poznavaoci astronomije i astrologije; njihovi spisi se najbolje
shvataju kad se itaju u svetlu tih drevnih nauka. S porastom ovekovog poznavanja sastava i periodinosti nebeskih tela, astronomski
principi i terminologija uvedeni su u njegove religijske sisteme. Bogovi staratelji dobili su planetame tronove, a nebeska tela nazvana
su po boanstvima koja su im dodeljena. Nepokretne zvezde su podeljene u sazvea, a preko tih sazvea lutali su sunce i planete,
potonje u dmtvu svojih satelita.

SOLARNO T R O JST V O

Sunce, kao vrhovno meu nebeskim telima vidljivim antikim

astronomima, bilo je dodeljeno najviem od bogova i postalo je simbol vrhovne vlasti samog Stvoritelja. Iz dubokog filozofskog razmatranja moi i principa sunca proizaao je koncept Trojstva, kako se
ono shvata u dananjem svetu. Naelo Trojednog Boanstva nije
karakteristino samo za hriansku i mojsijevsku teologiju, ve ini
upadljiv deo dogme najveih religija, kako drevnih tako i modemih
vremena. Persijanci, Hindusi, Vavilonjani i Egipani imali su svoja
Trojstva. U svakom od sluajeva ono predstavlja trostmki oblik Vrhovne Inteligencije. U savremenoj masoneriji Boanstvo je simbolizovano jednakostraninim trouglom, ije stranice predstavljaju
primarne manifestacije Venoga, koji je Sam predstavljen kao maleni plamen, Jevrijima poznat kao Jod (>). Jakob Beme', tevtonski
mistik, Trojstvo naziva Tri Svedoka, a Nevidljivi je posredstvom njih
postao poznat vidljivom, opipljivom univerzumu.
I

182

Jakob Beme, ili Bemen (Jakoh B ohm e, ili Behm en, c. 1575 -1624) - nem aki hrianski m istik i teolog; sm atra se originalnim m isliocem Iuteranske
tradicije. (Nap. prev.)

Sunce, U niverzalno Bozanstvo

Poreklo Trojstva oigledno je svakome ko posmatra dnevne manifestacije sunca. Ta lopta, kao simbol sve Svetlosti, ima tri razliite
faze; izlazak, podne i zalazak. Filozofi su, stoga, podelili ivot svih
stvari na tri dela: rast, zrelost i raspadanje. Izmeu sumraka zore i sumraka veeri je podne blistavog sjaja. Bog Otac, Stvoritelj sveta, simbolizovan je zorom. Njegova boja je plava, jer sunce je ujutru, kada
izlazi, prekriveno velom plave sumaglice. Bog Sin, Prosvetljeni, poslat da svedoi o Svom Ocu pred svim svetovima, nebeski je globus
u podne, blistav i velianstven, grivasti Judin lav, Zlatokosi Spasitelj
Sveta. uto je Njegova boja, a Njegova mo je beskrajna. Bog Sveti
Duh je faza zalaska sunca, kada sfera dana, odevena u plamtee crvenilo, odmara za trenutak nad linijom horizonta, a zatim nestaje u
tamu noi da luta niim svetovima i kasnije se ponovo pobedonosno
uzdigne iz zagrljaja mraka.
Za Egipaneje sunce bilo simbol besmrtnosti, jer, mada je umiralo svake noi, ono je vaskrsavalo sa svakim nastupanjem zore. Sunce ne samo da obavlja ovu svakodnevnu aktivnost, ve ima, takoe,
i svoje godinje hodoae, tokom kojega sukcesivno prolazi kroz
dvanaest nebeskih kua, ostajui u svakoj po trideset dana. Uz to, ima
i treu stazu putovanja, koja se zove precesija ekvinocija, u kojoj se
oko zodijaka kree retrogradno, prolazei kroz dvanaest znakova po
stopi od jednog stepena svakih sedamdeset dve godine.
Sto se tie godinjeg prolaska sunca kroz dvanaest kua nebesa,
Robert Hjuit Braun, 32, izjavljuje sledee:
S u n ce je, dok jc sled ilo svoj p u t m e u tim ivim stv o re n jim a
zodijaka, reeno je alegorijskim jezik o m , ili preuzim alo prirodu znak a u koji je u lazilo , ili ga p o b e iv alo . S unce je , tako, p o stalo bik u
T aurusu, i kao takvo su ga poto v ali E gipani pod im enom A pis, a
A sirci kao B ela, B aala ili Bula. U zn ak u L eo sunce je L av-ubica,
H erkul, a Strelac je u S agitarijusu. U znaku Pisces, Ribe, ono je rib a - D agon, ili V inu, rib a-b o g F ilistejaca i H in d u sa.

Paljiva analiza religijskih sistema paganizma otkriva puno dokaza o tome da su njegovi svetenici sluili solamoj energiji i da je njihovo Vrhovno Boanstvo u svakom sluaju bilo ova personifikovana
Boanska Svetlost. Godfri Higins, nakon trideset godina ispitivanja
porekla religijskih uverenja, ima sledee miljenje:
183

TAJNA LJENJA SVIH EP OHA

Sunce, U niverzalno Boanstvo

Svi bogovi antike rastvaraju se u solam oj vatri, ponekad sam og

seb c kao B o g a, a p o n e k a d a m b le m , ili e k in u 2 tog v ie g p rin cip a,
p o zn a to g p o im enu stv aralak o B ie ili B o g .

SUNCEV L,AV
Iz Mintrice,
Indian Antiquilies

Sunce koje se uzdie iznad lea lava, ili, astroloki, na lea

lava, uvek je smatrano simbolom snage i vladavine. Simbol
vrlo slian ovom p o jav lju je
se na zastavi Persije, iji narod je oduvek oboavao sunce. Kraljevi i earevi su esto
povezivali svoje zem aljsk e
moi sa nebeskom Moi solarne sfere i prihvatali su sunce,
ili jednu od njegovih sim bolikih ivotinja ili ptica, kao
svoj am blem . O tom e svedoe lav V elikog M ogula i orlovi C'ezara i N apoleona.

S o j . o r m t J r r / t/c?Au>

J . E O X lS

Egipatski svetenici su u mnogim od svojih ceremonija nosili koe lavova, koji su bili simbol solame sfere, zbog injenice da je sunce uzvieno, ostojanstveno i najsrenije smeteno u sazveu Leo,
kojim vlada lav i koje je u jednom trenutku bilo kamen temeljac nebeskog luka. Opet, Herkul je Solarno Boanstvo, jer kao to taj mo2

184

Prisustvo. Shekhirtah (heb. n r s - stan, naseliti) - re koja oznaava mesto stanovanja ili boravka Boga, naroito u Hramu u Jerusalim u. Prisustvo
Boga. (Nap. prev.)

ni lovac obavlja svojih dvanaest dela, tako i sunce, prolazei kroz

dvanaest kua zodijakog obrua, obavlja tokom svog hodoaa
dvanaest esencijalnih i dobronamernih dela za Ijudski rod i za prirodu uopte. Herkul je, poput egipatskih svetenika, nosio lavlju kou
kao pojas. Samson, hebrejski heroj, kao to mu ime govori, takoe
je solarno boanstvo. Njegova borba s nubijskim lavom, njegove bitke s Filistejeima, koji predstavljaju Sile Tamc, 1 njegov nezaboravni
podvig odnoenja gradskih vrata (iaze, sve se odnosi na aspekte solame aktivnosti. Mnogi drevni narodi imali su vie od jednog solarnog boanstva, u stvari, za sve bogove i boginje se pretpostavljalo
da sudeluju, barem delom, u sunevom sjaju.
Zlatni ukrasi kojc je koristilo svctenstvo razliitih svetskih religija su jo jedno suptilno ukazivanje na solarnu energiju, kao to su
to i krune kraljeva. U drevna vremena, krune su imale vie iljaka koji su se irili prema spolja, poput zrakova sunca, ali savremena konvencionalnost je u mnogim sluajevima ili uklonila iljke, ili ih savila
prema unutra, skupila ih zajedno i postavila kuglu ili krst na taku
gde se sastavljaju. Mnogi od drevnih proroka, filozofa i dostojanstvenika nosili su ezlo na ijem je gornjem kraju bio prikaz solarnog
globusa okmenog proisteklim zracima. Sva kraljevstva na zemlji bila su kopije Nebeskog kraljevstva, a kraljevstva Nebesa su najbolje
simbolizovana solarnim kraljevstvom, u kojem je sunce bilo vrhovni
vladar, planete njegovo lino vee, a cela Priroda podanik njegovog
carstva.
Mnoga boanstva su bila povezana sa suncem. Grci su verovali da
su Apolon, Bah, Dionis, Sabazije, Herkul, Jason, Odisej, Zevs, Uran
i Vulkan imali obeleja bilo vidljivih bilo nevidljivih atributa sunca.
Norveani su smatrali da je Balder Lepi solamo boanstvo, a Odin se
esto povezuje s nebeskom sferom, naroito zbog svog jednog oka.
Kod Egipana su Oziris, Ra, Anubis, Hermes, pa ak lino i tajanstveni Amon, imali pojedine slinosti sa solamim diskom. Izida je bila majka sunca, pa se ak i za Tifona, Razaraa, pretpostavljalo da je
oblik solame energije. Egipatski mit o suncu konano sc fokusira oko
linosti misterioznog hoanstva zvanog Serapis. Dva centralnoamerika boanstava, Tecatlipoka i Kecalkoail, mada su esto povezivani sa vetrovima, takoer su nesumnjivo bili solarni bogovi.
3

Samson, ili imon (heb. p) znai ,,od sunca. (Nap. prev.)

185

Sunce, U niverzalno Boanstvo

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

KRILATI EGIPATSKI G L O B L S

[z Maurice. tndian Antiqaitics

Ovaj sim bol, koji se pojavljuje iznad stubova ili vrata m nogih egipatskih palata i hramova, am blem sko je obeleje tri osobe egipatskog Trojstva. Krila, zmije i solam a sfera su oznake A m ona, Ra i Ozirisa.

U masoneriji sunce ima mnogo simbola. Jedan izraz solame energije je Solomon, ije ime SOL-OM-ON je naziv za Vrhovnu Svetlost u tri razliita jezika. Hiram Abif, CHiram (Hiram) Haldejaca, takoe je solarno boanstvo, a solamo tumaenje prie o tome kako
su ga napale i ubile siledije nai e se u poglavlju Legenda o Hiramit (strana 311). Upadljiv primer vane uloge koju sunce ima u simbolima i ritualima slobodnog zidarstva dao je Dord Oliver, D.D.4,
u svom Reniku sim holike masonerije (Dictionary ofSym holical
Masonry):
S u n ee izlazi n a istoku, a n a istoku j e m esto za P o tovanog M ajstora. K ao to j e sunce iz v o r sve svetlosti i toplote, tak o bi trcb alo
d a P otovani M a jsto r oivi i za g reje b ra u za njih o v rad. Z a drevne E gipane S unce j e b ilo sim bol b o an sk o g p ro v i en ja.

Hijerofanti Misterija bili su ukraeni mnogim amblemskim insignijama solarne energije. Bljetavilo pozlaenog veza na poleini
odede katolikog svetenstva oznaava da je svetenik takoe izaslanik i predstavnik Nepobedivog Sunca (Sol lnvictus).

186

George Oliver. D. D .( 1782-1867) - jedan od najuglednijih i najuenijih eng leskih m asona, au to r dela kako sa m asonskim tako i sa ek leziastik im
tem am a; sm atra se osnivaem pravca koji se danas naziva literarna kola
slobodnog zidarstva. (Nap. prev.)

r i a n s t v o

I S lnce

Hroniari Isusovog ivota i dela su, iz razloga koje su nesumnjivo smatrali dovoljnim, zakljuili da je uputno preobraziti ga u solamo boanstvo. Istorijski Isus je zaboravljen; gotovo svi istaknuti
dogaaji u etiri Jevanelja imaju svoje korelacije u pokretima, fazama ili funkcijama nebeskih tela.
Meu alegorijama iz paganske antike koje je hrianstvo pozajmilo je i pria o prekrasnom, plavookom Bogu Sunca, sa zlatnom
kosom koja mu pada na ramena, od glave do pete odevenom u besprekorno belo, sa Jagnjetom Bojim u naruju, kao simbolom prolene ravnodnevice. Ovaj zgodan mladi je sastavljen od Apolona,
Ozirisa, Orfeja, Mitre i Baha, je r ima odreene zajednike karakteristike sa svakim od tih paganskih boanstava.
Grki i egipatski filozofi delili su godinji ivot sunca na etiri dela i zato su Solamog oveka simbolizovali sa etiri razliite figure.
U vreme Njegovog roenja, na zimsku kratkodnevicu, Bog Sunca je
bio simbolizovan kao zavisno dete koje je na neki misteriozan nain
uspelo da pobegne od Sila Tame to su ga, dok je jo bio u kolevci
zime, traile da ga pogube. Sunce, koje je slabo u to doba godine,
nije imalo zlatne zrake (ili pramenove kose), pa je opstanak svetlosti
u tami zime bio simbolizovan malenom dlakom koja je usamljena
krasila glavu Nebeskog Deteta. (Poto se roenje sunca desilo u Kaprikornu, esto je prikazivano kako ga doji koza.)
Na prolenu ravnodnevicu, sunce je narastalo do prelepog mladia. Njegova zlatna kosa padala mu je u uvojcima na ramena, a njegovu svetlost, kako je to rekao Siler (Schi/ler), proirila se na sve
delove beskonanosti. Na letnju dugodnevicu, sunce je postajalo jak,
bradati ovek u jeku zrelosti, koji simbolie injenicu da je Priroda u
tom periodu godine najjaa i najplodonosnija. Na jesenju ravnodnevicu, sunce je prikazivano kao starac s pognutim leima i osedelom
kosom, koji vue noge u zaborav zimske tame. Dakle, dvanaest meseci bilo je dodeljeno suncu kao duina njegovog ivota. Tokom tog
perioda ono je u velianstvenom pobednikom maru pravilo krug
kroz dvanaest znakova zodijaka. Kada bi stigla jesen, ono je ulazilo,
poput Samsona, u kuu Dalile (Virgo), gde su mu prekidani zraci i
187

TAJNA LJENJASVIH EP OHA

Sunce, L/niverz.alno Bo.anstvo

gubilo je svoju snagu. Okrutne zimske rnesece u masoneriji simbolizuju tri ubice koji su nastojali da unite Boga Svetlosti i Istine.
Dolazak sunca pozdravljan je s radou; vreme njegovog odsustva
shvatano je kao period odvojen na stranu za tugu i nesreu. Ta slavna, blistava sfera dana, istinska svetlost ,,to osvetljava svakog oveka koji dolazi na svet, vrhovni dobroinitelj koji je podigao sve
stvari iz mrtvih, kojije hranio mnotvo gladnih, koji je umirivao oluju,
koji je posle smrti ponovo podizao i vraao u ivot sva bia - taj Vrhovni Duh humanosti i filantropije poznat je hrianstvu kao Hrist,
Spasitelj svetova, Jedinoroeni od Oca, Otclovljena Re i Nada Slave.

n o v o m suncu, k ac d a je, isp rav n o g o v o rei, sunce novo 8. ja n u arske k alende - to je 25. decem bar. U vrem e Lea I (Leo, Serm . X X I,
De Nativ. Dotrt. str. 148), neki crkveni oci rekli su da je ono to je
d o n elo p razn ik (B o ia) o sto jn ih pre p o v ratak i, kako su to nazvali, novo roenje sunca, nego roenjc Isusa H rista. Bilo je to na
isti dan k ad je u R im u slav ljcn o R o en je N ep o d ev o g S unca ( Natulis solis invieti), to se m o e vidcti u rim sk im k alen d a ritn a objavljenim u vrem e vladavinc K onstantina i Julijana (H im na Suncu, str.
155). Taj ep itet, N e p o b e d iv o , id en tian je onom koji su P ersijanci d ali to m isto m b o g u , k o g a su o b o a v a li p o d im en o m M itra , a
ije ro en jc su sm etali u p ein u (Justin. D ial. cum T rips. str 305),
ba kao to su h ria n i p re sta v lja li d a je , pod im enom H rist, roen u sta ji.

R o e n d a n S lJN C A

Po pitanju katolikog obeleavanja Uznesenja Bogorodiirtog i

njegovih paralela u astronomiji, autor oaje:

Pagani su 25. decembar izdvojili kao rodendan Solarnog Coveka.

Veselili su se, gostili, okupljali se u procesijama i prinosili darove u
hramovima. Tama zime je prola i slavni sin svetlosti se vraao na
severnu hemisferu. Krajnjim naporom stari Bog Sunca je sruio kuu Filistejaca (Duhova Tame) i raskrio put za novo sunce, koje je
tog dana roeno iz dubine zemlje, okrueno simbolinim ivotinjama donjeg sveta.
Sto se tie ovc slavljenike sczone, anonimni Majstor umetnosti
koleda Baliol (M aster o fA rts o f Balliol Co/lege) u Oksfordu, u
svojoj naunoj raspravi, Coveanstvo, njegovo poreklo i sudhina
(Mankind Their Origin and D estiny)\ kae:

,,Po istcku osatrt m eseci, kada sunce-bog, poto je uveano, prelazi osm i znak, ono ap so rb u je n eb esk u D evicu u svoj vatrcni tok i
on a nestaje usred svetlosnih zraka i velianstvenosti svoga sina. Taj
fen o m en , koji se o d ig rav a sv a k e g o d in e o k o sred in e av g u sta, izncd rio je p razn ik koji jo u vek p o sto ji, a u kojem se p retp o stav lja da
se H risto v a m ajk a, o stav iv i svoj zem aljsk i ivot, p o v ezala sa slav o m sv o g a sin a , te j e n a n e b e sim a p o sta v lje n a s n je g o v e stran e .
K o lu m elin rim sk i k alen d ar (C ol 1. II. kapu. II. str. 429) obeleav a
sm rt ili n estan ak sazv e a V irgo u o vom periodu. Sunce, kae on,
prelazi u Virgo trinaestog dana pre septem barskih kalendi. To je datum kada katolici o beleavaju U znesenje B ogorodiino, ili ponovno
sje d in je n je D ev ice sa sv o jim Sinom . Taj prazn ik j e ran ije nazivan
p razn ik D ev iin o g p ro lask a (B eau so b re, tom I, str. 350). a u Bihlioteci Otac.a1 (B ibl. Part. tom II. deo II. str. 212) im am o izvetaj o
pro lazu B laene D evice. A n tik i G rci i R itnljani p o stav ili su u taj
dan u zn esen je A straje, koja je tak o e ista ta D cv ica.

R im ljan i su ta k o e im ali svoj so larn i p razn ik i sv o jc cirk u sk e

igrc u ast roenja boga dana. To sc od rav alo o stn o g d an a prc ja nuarskih kalendC to je st, 25. decem bra. S ervijc, u svom kom entaru na stih 720 sedm e knjigc E n eid e , u kojcm V ergilije govori o
5

188

Od vrem ena kada je Menli Uol pisao ovu knjigu, identitet pom enutog autora je otkriven. Radi se o A rturu Djotu Tom sonu (Arthur Dvott Thomson ,
1822- ?), ali se o njegovim biografskim podaeim a ne zna m nogo. Pored
navedenog ela, autor je i brojnih drugih naslova s religijskom tem atikom .
(Nap. prev.)

Ta Devica majka, koja raa Boga Sunca kojega je hrianstvo lako

vemo ouvalo, podsetnik je na natpis, koji se odnosi na njcn egipatski

N a z i v u starom Rimtt za prvi dan tn eseca; smatra se da je to prvobitno bio

dan m la o g M e s c c a . (N ap . prev.)

ni dctprinos istorijskim i teolokim prouavanjtma, a imala je uticaj i van uskih crkvenih krugova. (Nap. prev.)

Biblioteka Otaca, ili pravilnije, Bihliotcka otaca svetc katolikc crkvc: pre
podele istoka izapada, sastojala se od oko 50 tomova i predstavljala glav-

189

Sunce, Lfniverz.atno Boanstvo

TAJNA U EN JA SVIH EP OHA

prototip, Iziu, a pojavio se na hramu u Saisu: Plod koji sam rodila

je Sunce. Mada su Devicu rani pagani povezivali sa mesecom, nema
sumnje da su i oni shvatili njenu poziciju kao sazvea na nebu, jer
gotovo svi narodi antike smatrali su je majkom sunca i shvatili da mesec nije mogao zauzimati to mesto, dok je Virgo to mogla, i zauzimala ga je, raajui iz sebe sunce na dan 25. decembra. Albert Veliki
(Alhertus Magnus) navodi:
Z n a m o d a se z n a k N e b e sk e D ev ic e u zd ie nad h o rizo n to m u
trenutku u koji sm etam o ro en je naeg G osp o d a, Isusa H rista.

Meu pojedinim arapskim i persijskim astronomima, tri zvezde

koje formiraju Orionov pojas sa maem nazivane su Magi, koji su
doli da odaju poast mladom Bogu Sunca. Autor dela Coveanstvo,
njegovo poreklo i sudbina doprinosi sledee dodatne informacije:
,,U K an ceru , koji se u zd ig ao na m eridijan u pon o , nalazi sc sazv e e S taja i M agarac. Stari narodi su ga naziv ali Prassepe Jovis.
N a sev eru se vide zv ezd e M edveda, kojc su A rab ljan i zvali M arta
i M arija, kao i L azarov k o v e g .

Tako je paganska ezoterija utelovljena u hrianstvo, mada su njeni kljuevi izgubljeni. Hrianska crkva slepo sledi drevne obiaje, a
kad joj se postavi pitanje zato to ini daje povrna i nezadovoljavajua objanjenja, zaboravljajui ili ignorui neospornu injenicu da
se svaka religija temelji na tajnim doktrinama svojih prethodnika.

prenosilac manifestacije Boga Svetog Duha. ovekovu prirodu mistici su podelili na tri razliita dela: duh, duu i telo. Njegovo fiziko
telo razvilo je i oivelo materijano sunce; njegovu duhovnu priroda
obasjalo je duhovno sunce, a njegovu intelektualnu prirodu spasila
je istinska svetlot milosti - duevno sunce. Usklaivanje ta tri globusa na nebesima bilo je jedno od ponuenih objanjenja neobine
injenice da su orbite planeta eliptine, a ne kmne.
Paganski svetenici su solami sistem uvek smatrali za Velikog Coveka i povlaili svoju analogiju o ta tri centra aktivnosti od tri glavna
centra ivota u Ijudskom telu: mozga, srca i generativnog sistema.
Isusovo Preobraenje opisuje tri tabemakla8, od kojih je najvei u
centru (srce), a manji su sa svake strane po jedan (mozak i generativni sistem). Mogue je da se filozofska hipoteza o postojanju tri
Sunca temelji na naroitom prirodnom fenomenu koji se pojavio mnogo puta u istoriji. Pedeset prve godine nakon Hrista, tri sunca su videna odjednom na nebu, a takoe i ezdeset este godine. Sezdeset
devete godine, dva
sunca su viena zajedno. Prema Viljemu Liliju9, izmeu
I 156. 1 1648. godine zabeleeno je
dvadeset slinih pojava.

TRI SUNCA
Iz Lillv, Astrological
Predictions fo r 164ti,
1649, and 1650.

T r i SUNCA

Solarnu sferu su drevni mudraci podelili, poput prirode oveka,

na tri odvojena tela. Prema misticima, postoje tri sunca u svakom solamom sistemu, analogna trima centrima ivota u svakom pojedinanom sklopu. Nazivaju se tri svetla: duhovno sunce, intelektualno ili
duevno sunce i materijalno sunce (to je sada u slobodnom zidarstvu simbolizovano sa tri svee). Duhovno sunce izraava mo Boga Oca, duevno sunce zrai ivot Boga Sina, a materijalno sunce je
190

Tabem akl (lat. tahernuculum ator) - kod starih Jevreja ator, paviljon,
senica sa Zavetnim kovegom (videti tzlazak 25-40); danas se ovaj termin,
naroito u katolikoj crkvi, koristi za koveg u kojem se uva posua za
moti sa posveenom hostijom . Tabernakl se naziva i zatitni krov za kipove, oltare, grobove i sl. (Nap. prev.)

'>

Viljem Lili (jVilliam Lillv, 1602-1681) - uvcni engleski astrolog, autor vie knjiga iz oblasti astrologije i proricanja sudbine. (Nap. prcv.)

191

Sunce, Univerzalno Bozanstvo

TAJNA IJENJA SVIH EPOHA

Sledei opis ovog fenom ena pojavljuje se u pism u koje je napisao Derem aja
ekcrli" u Lankairu, 4. m arta 1648. godine:
,,U ponedeljak, 28. februara. sa suncem su se uzdigla dva p arh elija",
sa obe strane p o je a n ; bili su udaljeni od njega o tprilike oko eset
stepeni; na istoj udaljenosti nastavili su dalje do zenita, odnosno, visine iznad horizonta koju je dostiglo Sunce; iz delova nasuprot Suncu,
inilo se da izlaze neki svetli zraci, slini onim a koje Sunce alje kada je iza oblaka, ali svetliji. Delovi tih parhelija okrenuti prema Suncu,
bili su obojeni m eavinom boja, a preovladavale su zelena i crvena.
M alo iznad njih b ila je tanka duga, je d v a prim etn a, svetle boje, s
ulegnuem prema Suncu i sa zavrecim a koji kao da su dodirivali parhelije. Iznad nje, u jasnom, prozranom Avr [vazduhuj, pojavila se druga, upadljiva duga, lepa u m notvu boja. Bila je toliko blizu da sam
je jedva razlikovao od zenita. Radijus joj se inio neto manjirn nego
kod one druge, a stajale su leim a uz lea, ali prilino razm aknute. U
vrem e punog M cseca, ili blizu tog vrem ena, nestale su, ostavljajui u
strahu i uenju one koji su ih videli.
(Videti V iljema Lilija)
10

Jeremiah Shakerlev (1626- 1655) - engleski astronom i m atem atiar, jedan

od prvih sledbenika Keplera. Poto je emigrirao u Indiju, bio je jedan od prvih koji je upotrebljavao teleskop za praenje nebeskih tela, nepunih 40
godina nakon (ialileja. (Nap. prev.)

11

Parheli j (lat. parhelion , pl. parhelia ili parhellii - od gr. napa - pogreka,
prom aaj, zabluda, i rjkio;
sunce) - zadivljujua pojava na nebu koja
nastaje kada su refraktujue ivice kristala lea norm alne na na horizont.
Parhelij je otro ograniena svetla pega na nebu od koje nam se ini da predstavlja jo jedno sunce. U nekim leksikonim a i enciklopedijam a um esto
parhelij koristi se orednica lano sunce. N ajee se vide dva lana sunca
i to, kada je Sunce na horizontu, ona se nalaze u halou od 22 (ali ponekad
se halo ne vidi) (halo je opti naziv za grupu optikih pojava koje nastaju
refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalim a u oblacim a; obino su u obliku estougaone prizrne, a od njihove orijentacije u prostoru
zavisi kakav halo m oem o videti). O va lana sunca haloa od 22 su crvena prem a Suncu, a dalje od njcga boja im se m enja kao i kod haloa. to je
Sunce vie nad horrzontom, lana sunca su na veem rastojanju, a kada Sunce dostigne visinu od 60 45', lana sunca iezavaju. Ponekad se mogu
videti i lana sunca haloa od 46. I njihovo rastojanje raste sa visinom Sunca nad horizontom. Ona su svetla i neobojena. Zabeleena su i lana sunca
na 90, 120 i 180 od Sunea. Ovo poslenje lano sunce (na 180) zove se
antisunce ili antihelij. To je sjajno bleda taka suprotno od pravog Sunca.
(Nap. prev.)

192

Priznajui sunce za vrhovnog dobrotvora materijalnog sveta, hernretiari su verovali da je postojalo duhovno sunce koje je sluilo
potrebama nevidljivog i boanskog dela Prirode ljudske i univer/alne. Veliki Paracelzus je povodom toga napisao:
Postoji zem aljsko sunce, kojc je uzrok sve toplote, i svi koji su
u stanju da g led aju m ogu vidcti sunce, a oni koji su slepi i ne m ogu d a g a vide lnogu osetiti n jeg o v u toplotu. P ostoji V eno Sunce,
k o je je izvor svih m u d ro sti, i oni ija su d u h o v n a ula pro b u en a
za ivot videe to sunce i bie svesni N jcgovog postojanja, ali i oni
koji nisu postigli duhovnu svcst, unutranjom sposobnou koja se
n aziv a intuicija, ipak m ogu d a o sete N jeg o v u m o .

Izvesni rozenkrojcerski uenjaci dali su posebne nazive za te tri faze

sunca: duhovno sunce zvali su Vulkan; duevno i intelektualno sunce,
I.ucifer, odnosno, Hrist, a materijalno sunce, jevrejski Demijurg, Jahve.
I.ucifer ovde predstavlja intelektualni um neosvetljen duhovnim umom,
pa je on stoga lana svetlosf Lana svetlost se konano pobeuje i
spaava istinskom svetlou due, nazvanom Dntgi Logos ili Hrist.
lajni procesi kojima se luciferski intelekt transmutira u hristovski intelekt predstavljaju jednu od velikih tajni alhemije, a simbolizovani
stt procesotn transmutacije neplemenitih metala u zlato.
U retkoj raspravi Tajnisimholi rozenkrojcera (The Secret SymhoIs
of'The Rosicrucians), Franc Flartman12 sunce alhemijski deflnie kao:
S im b o l m urosti. C e n tar M oi ili S rce stvari. S unce jc srcditc
en erg ije i sk lad ite m oi. S v ak o iv o bic u scbi im a cen tar ivota
koji m oe porasti da b ude Sunce. U srcu p rep o ro en o g a, b o an sk a
m o, uz podsticaj S vctlosti L ogosa, izrasta u S unce koje osv etljav a
njegov u m
I

Franz Hartniann (1838 1912) nem aki lekar. teozof, okultista, geom ant
i astrolog, autor vie ezoterijskih dela. N apisao je biogratije i ezoterijske
studije o Jakobu Bemeu i Paracelzusu; preveo je BhagavaJ Gilu na nemaki i bio urednik asopisa Lotosov cvet (Lotusb/iiten). Jedno vreme bio
je saradnik Helene Blavacke u Adjaru. G odine 1896. osnovao je nem ako
Teozofsko drutvo, a podravao je i G uido fon List drutvo (Guido-vonUst-Gcscllschaji). Zajeno sa Karlom Kelnerom (Carl Keltner) i Teodorotn
Rojsom (Theodor Reitss) bio je suosniva Reda istonjakog hrama ili Reda istonjakih templara (Ordo Tetnpli Orientis). Tapti sitnholi rozcnkrojcera
(Geheime Figuren der Rosenkreuzer))c delo objavljeno u Altoni, u Nemakoj,
1785. godine, a Hartman je je d a n njegov deo preveo na engleski. (Nap. prev.)

193

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

U napomeni autor pojaava svoj opis i dodaje:

Sunce, U niverzalno Boianstvo

da ima uee na zemlji, njegova boanska priroda na nebu, a njegova ljudska priroda uestvuje u posrednitvu.

Z e m aljsk o sunce je slik a ili o d raz n ev id ljiv o g n e b e sk o g sunca;

ovo dru g o je u pod ru ju D uha, a prvo je u pod ru ju M aterije i ono
svoju snagu p rim a od d ru g o g a.

U veini sluajeva, antike religije su suglasne da je materijalno,

vidljivo sunce pre reflektor nego izvor energije. Sunce je ponekad
predstavljano kao tit koji na ruci nosi Bog Sunca, kao to je sluaj
kod Freja, skandinavskog Solarnog Boanstva. To sunce odraava
svetlost nevidljivog, duhovnog sunca, koje je bilo pravi izvor ivota,
svetlosti i istine. Fizika priroda univerzuma je prijemiva i podruje je delovanja. Nevidljivi uzroci tih delovanja pripadaju duhovnom
svetu. Dakle, duhovni svet je sfera prouzrokovanja, materijalni svet
je sfera delovanja, a intelektualni - ili duevni - svet je sfera posredovanja. Tako se Hrist, personifikovani vii intelekt i dua prirode,
naziva ,,Posrednik i On, na osnovu Svog poloaja i moi, kae:
N ik o n ee doi k O cu do k ro za m e . B

Ono to je sunce za solarni sistem, to je duh za telo oveka, jer

njegova priroda, organi i funkcije su poput planeta koje okruuju
sredinji ivot (ili sunce) i ive od njegovih emanacija. Solama energija u oveku podeljena je u tri dela, koji su nazvani trostmki ljudski duh oveka. Za te tri duhovne prirode je reeno da su blistave i
transcendentne; kada su ujedinjene, one formiraju Boanstvenost u
oveku. ovekova trostruka nia priroda - sastavljena od njegovog
fizikog organizma, njegove emocionalne prirode i njegovih mentalnih sposobnosti - odraava svetlost njegove trostruke Boanstvenosti i o Njoj svedoi u fizikom svetu. ovekova tri tela simbolizuje
uspravan trougao, a njegovu trostruku duhovnu prirodu obmut trougao. Ta dva trougla, sjedinjena u obliku estokrake zvezde, Jevreji
su zvali Davidova zvezda, Solomonov peat, a danas su obino
poznati kao Cionska Zveza. Ti trouglovi simbolizuju duhovni i
materijalni univerzum, povezane u sklopu ljudskog stvorenja koje
uestvuje i u Prirodi i u Boantvenosti. ovekova ivotinjska priro13 Jevanelje po Jovanu , 14:6; prevod Vuk Stefanovi K.aradi. (Nap. prev.)

194

N e b e s k i st a n o v n ic i S u n c a

Rozenkrojceri i iluminati su, opisujui anele, arhanele i druga

nebeska bia, izjavljivali da oni lie na mala sunca, poto su centri
blistave energije okmene trakama sile Vrila14. Iz tih prolivenih traka sile izvedeno je popularno verovanje da aneli imaju krila. Ta krila su koronaste lepeze svetlosti pomou kojih se nebeska stvorenja
kreu kroz fine esencije nadlizikih svetova.
Pravi mislici su jednoglasni u svom negiranju teorije po kojoj andcli i arhandeli imaju ljudski oblik, u kojem su tako esto prikazivani. Fjudski ohlik bio bi potpuno beskoristan u eterinoj supstanci
kroz koju sc oni manifesuju. Nauka dugo raspravlja o verovatnoi da
su druge planete naseljene. Primedbe toj ideji temelje se na argumentu da stvorenja s ljudskim organizmom nikako ne mogu postojati u
okmenjima Marsa, Jupitera, Urana i Neptuna. Ovaj argument propusla da u obzir uzme univerzalni prirodni zakon o prilagoavanju
okmenju. Stari narodi su tvrdili da je ivot nastao od sunca i da je
sve to se okupa u svetlu solarne sfere sposobno da upije solarne
ii

Vnl je sila koju poseuje fantastina podzem na rasa opisana u romanu Vril:
Mo nastupajue rase ( Vril: The Power o fth e Cotning Race ) ( 1871 ), Pdvarda Bulvera Litona (Edward Bulwer-Lytton , 1803-1873). Mnogi itaoci
verovali su da opisana podzemna rasa i energetski obrazac nazvan ,,vril zaisia postoje, pa su neki teozofi knjigu prihvatili kao istinitu. O snovano je
i Drutvo Vril ili Luminous Lodge, k o je je bilo kom binacija politikih ideala Reda iluminata, hindu mistike, teozofije i kabale. To je bila prva nemacka nacionalistika grupa koja je koristila svastiku kao simbol povezivanja
islonog i zapadnog okultizm a. Drutvo Vril predstavilo je ideju o podzemuoj, m atrijarhalnoj, socijalistikoj utopiji, kojom su vladala superiom a
luca koja su ovladala tajanstvenom energijom to se naziva sila vrila. Od
1960. godine aktu eln a je tcorija zavere p o vezana sa delovanjetn D rutva
Vril. Rom an Bulvera Litona, Vrii: Mo nastupajue rase , kod nas je objavljen u prevodu A leksandra D ram ianina (M etaphysica, edicija Androgin,
Ueograd, 2006). (Nap. prev.)

195

Sunce, U niverzalno Boanstvo

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

elemente ivota i kasnije ih raseje kao floru i faunu. Jedan filozofski

koncept smatra sunce za roditelja, a planete za embrione jo uvek povezane sa solamim telom preko eterine pupane vrpce koja slui kao
kanal za prenoenje ivota i hrane planetama.

u stalnom su pokrelu. Mora se pomenuti i svojevrsno drhtanje kroz

strukturu sleic, ko|e se prenosi u obliku talasanja do emaniranih traka. Najvea i najsvctlija od tih sfera je arhanel Mihajlo, a itav red
solamog ivola. koji mu nalikuje i obitava na suncu, savremeni hriani nazivapi ,,arhaneli ili duhovi svetlosti.

JRJA, VLA DA R SUNCA

Moor, Hindu Pantheon

u r15 ovako opisuje figuru
i slici:
O d liv ak je v iso k devet ini i p re d sta v lja
slavnog boga dana - koji im a atrib u te V inua,
k a k o se d i na s e d m o g lav o j z m iji; n je g o v a
kola vue sedm oglavi
konj, a njim a upravlja
beznogi Aruna, personifikacija zore, ili AURO R A .
[Videti M urov

Hinduski panteon
(Hindu Pantheon)\

Neke tajni redovi su uili da je sunce bilo nastanjeno rasom stvorenja s telima nainjenim od blistavog, duhovnog etra, koja su u
svojoj konstituciji bila slina stvamoj uarenoj lopti samog sunca.
Suneva vrelina nije ih povreivala, jer su im organizmi bili ovoljno proieni i osetljivi da se usklade sa sunevim ogromnim vibracionim tempom. Ova bia lie na minijaturna sunca i prenika rnalo
veeg od tanjira, mada se smatra da su neki od snanijih predstavnika vrste znatno vei. Njihova boja je zlatno bela svetlost sunca, a
iz njih istiu etiri trake Vrila. Ove trake su esto veoma dugake i
15

196

E dvard M ur ( Edw ard M oor, 1 7 7 1 -1 8 4 8 ) - b ritan sk i v o jn ik i in d o lo g .

(Nap. prev.)

S U N C E U A L H E M I J S K O J S IM B O L O G IJI

Zlato je metal sunca i mnogi su smatrali da je ono kristalizovana

suneva svetlost. Kada se zlato pominje u alhemijskim traktatima,
ono moe predstavljati ili sam metal ili nebesku sfem koja je njegov
izvor, ili duh. Sumpor je, zbog svoje vatrene prirode, takoe povezan
sa suncem.
Poto je zlato simbol duha, a neplemeniti metali predstavljaju ovekovu niu prirodu, neki alhemiari nazivani su ,,rudari i bili su
prikazivani kako krampovima i lopatama kopaju zemlju u potrazi za
plemenitim metalom - onim fmijim osobinama karaktera zakopanim
u materijalnost i neznanje zemlje. Dijamant skriven u srcu crnog grafita ilustrovao je isti princip. Iluminati su koristili biser skriven u Ijuturi ostrige na dnu mora da oznae duhovne snage. Tako tragalac za
istinom postaje lovac na bisere: on se sputao u more materijalne iluzije u potrazi za razumevanjem, koje su inicijati nazvali Biscr Velike Vrednosti.
Kada su alhemiari izjavljivali da svaka iva i neiva stvar u univerzumu sadri seme zlata, eleli su da kau da ak i zrnca peska poseduju duhovnu prirodu, jer zlato jc duh svih stvari. Sto se tie tog
semena duhovnog zlata znaajan je sledei rozenkrojcerski aksiom:
Seme je beskorisno i nemono ukoliko se ne stavi u odgovarajuu
sredinu. Franc Hartman komentarie ovaj aksiom sledeim prosvetljujuim reima:
D u a ne m o e da se razv ije i d a n ap red u je bez o d g o v araju eg
tela, j e r fizik o telo je o p rem a p o treb n a m aterijalu da se razv ije.
[V ideti Pronaos hram a mudrosti
(Pronaos o fth e Tempte o f Wisdomj\

197

TAJNA UENJA SVIH EP OH A

Svrha alhemije nije bila da se napravi neto ni iz ega, nego da se

oplodi i odgaji seme koje je ve prisutno. Njeni procesi nisu zaista
stvarali zlato, ve su inili da uvek prisutno seme zlata raste i cveta.
Sve to postoji ima duh - seme Boanstvenosti u sebi - i regeneracija nije proces pokuavanja da se neto postavi tamo gde ranije
nije postojalo. Regeneracija zapravo znai otkrivanje sveprisutne
Boanstvenosti u oveku, tako da ta boanstvenost moe da zasija
kao sunce i osvetli sve s kojima dolazi u dodir.

PONONO SUNCE

Opisujui svoju inicijaciju, Apulej se rekao (vide ante):

V ieo sam sunce kak o d u b o k o u noi sija u punoj sv e tlo sti.

Ponono Sunce takoe je bilo deo misterije alhemije. Simbolizovalo je duh u oveku koji sjaji kroz tamu njegovog Ijudskog organizama. Ono upuuje i na duhovno sunce u solamom sistemu, koje
mistik moe videti kako u podne tako i u pono, a materijalna zemlja
je nemona u opstrukciji zrakova te Boanske sfere. Za tajanstvena
svetla koja su tokom nonih sati osvetljavala hramove egipatskih Misterija neki su govorili da su odrazi duhovnog sunca prikupljeni magijskim moima svetenika. Cudna svetlost koju je deset milja ispod
povrine zemlje video JA-SAM-COVEK u izvanrednoj masonskoj
alegoriji Etidorhpa [Atrodita (Aphrodite) napisano unatrag] moe lako
da se odnosi na tajanstveno ponono sunce iz drevnih obreda.16
16

Re je o naunoj alegoriji, ili nauno-fantastinom romanu Dona Urija Lojda (John Uri Lloyd, 1 8 4 9 - 1 9 3 6 ) , am erikog farm akloga i farm aceutskog
proizvoaa iz Sinsinatija, a pun naslov dela je Eticiorhpa, ili, na kraju ze-

mlje: euJna istorija misterioznog hia kao i izvctuj s izuzetnog putovanja

(Etidorhpa, or, the end ofthe earth: the strange historv o f a mvsterious be'mg
cmd the account o fa remarkahle journey) ( 1 8 9 5 ) . U knjizi se tvrdi da ona
predstavlja mkopis koji je oveku po imenu Levilin Druri (L!ewyllyn Drury)
diktiralo udesno bie koje se zove Ja-Sam - ovek ( I-Am-Man ). D m rijeva
avantura dostie kulm inaciju u putovanju do sredita zetnlje kroz peinu
u K entakiju. Ideje predstavljene u Etidorhpi ukljuuju praktinu alhem iju,

198

Sunce, U niverzulno B oianstvo

Primitivne koncepcije o ratu izmeu principa Dobra i Zla esto

su se temeljile na smeni dana i noi. Tokom srednjeg veka, praksa crne magije bila je ograniena na none sate, a oni koji su sluili Duhu Zla nazivani su crni magovi, dok su oni koji su sluili Duhu Dobra, nazivani beli magovi. Cmo i belo su bili povezani s noi, odnosno, danom, a na beskrajni sukob svetlosti i senke aludirano je mnogo
puta u mitologijama razliitih naroda.
Egipatski demon, Tifon, simbolizovan je delom kao krokodil, a
delom kao krmak, jer su te ivotinje grube i zemaljske i u izgledu i
u temperamentu. Od kad je svet nastao, iva bia su se plaila mraka; ono nekoliko stvorenja to ga je koristilo kao tit za svoje manevre, obino je povezivano s Duhom Zla. Zbog toga su make, slepi
mievi, abe krastae i sove povezane s vraanjem. U nekim delovima Evrope se jo uvek veruje da nou crni magovi preuzimaju
tela vukova i tumaraju naokolo unitavajui. Od ove predstave potiu prie o vukolacima. Zmije su, zbog toga to ive u zemlji, bile
povezivane sa Duhom Tame. Poto se borba izmeu Dobra i Zla vrti oko upotrebe stvaralakih snaga Prirode, krilate zmije predstavIjaju regeneraciju animalne prirode ljudi, ili one Vclike kod kojih je
ta obnova dovrena. Egipani su zrake sunca esto prikazivali sa zavrecima u obliku ljudskih aka. Masoni e pronai vezu izmeu tih
aka i dobro poznate Lavlje pande, koja svojim zahvatom uzdie sve
stvari u ivot.

S O L A R N E BOJE

Teorija o tri primame, ili osnovne, i etiri sekundarne boje, koja

se tako dugo orala, isto je egzoterijska, jer je od najranijih razdoblja bilo poznato da postoji sedam primarnih boja, a ne tri, a da je
Ijudsko oko sposobno da registruje samo tri od njih. Stoga, mada se
zelena moe dobiti kombinovanjem plave i ute, postoji i prava, ili
primama zelena, koja nije sloena. To se moe dokazati razbijanjem
tajne m asonske redove, teoriju o upljoj zemlji i koncept transcendiranja ftzike stvam osti. (Nap. prev.)

199

TAJNA LJENJA SVIH EPOHA

spektra pomou prizme. Helmholc17 je utvrdio da se takozvane sekundame boje spektra ne mogu prelomiti na njihove pretpostavljene
primarne boje. Tako se narandasta boja u spektru, ako proe kroz
drugu prizmu, ne prelama u crvenu i utu, ve ostaje narandasta.
Svest, inteligenciju i snagu na odgovarajui nain simboliu plava, uta i crvena boja. Terapijski efekti boja, tavie, u skladu su sa
tim konceptom, jer plavo je fina, umirujua, elektrina boja, uto je
boja oivljavanja i preiavanja, a crveno je podsticajna boja koja
daje toplotu. Takoe je pokazano da minerali i biljke utiu na ljudsku
konstituciju u skladu sa svojim bojama. Tako uti cvet generalno daje lek koji na konstituciju utie na slian nain kao uto svetlo ili
muziki ton mi. Narandasti cvet e uticati na nain slian kao narandasto svetlo, koje, poto je jedna od takozvanih sekundamih boja, odgovara tonu re, ili akordu tonova do i mi.
Stari narodi su zamiljali da duh oveka korespondira s plavom
bojom, um sa utom, a telo sa crvenom. Nebo je, dakle, plavo, zemlja uta, a pakao - ili donji svet - crven. Vatreno stanje pakla samo simbolizuje prirodu sfere ili nivoa sile od koje je sastavljen. U
grkim Misterijama je iracionalna sfera oduvek smatrana kao crvena, jer predstavlja stanje u kojem svest postaje rob udnjama i strastima nie prirode. U Iniji su neki bogovi - obino atributi Vinua
- prikazani s plavom koom, da bi se oznailo njihovo boansko i nadzemaljsko ustrojstvo. Prema ezoterinoj filozofiji, plavo je istinita i
sveta boja sunca. Oigledna narandasto-uta nijansa ove sfere je rezultat uranjena njenih zrakova u supstance iluzomog sveta.
U prvobitnom simbolizmu hrianske crkve, boje su bile na prvom mestu po vanosti i njihova upotrcba bila je ureena u skladu s
paljivo priprcmljenim pravilima. Od srednjeg veka, meutim, nemar s kojim se baratalo bojama rezultirao je gubitkom njihovog dubljeg simbolinog znaenja. U svom prim arnom aspektu, belo ili
srebrno je oznaavalo ivot, istou, nevinost, radost i svetlost; crvcno, patnje i smrt Hrista i Njegovih svetaca, ali i boansku ljubav,
krv i ratovanje ili patnju; plavo, nebesku sferu i stanje pobonosti i
kontemplacije; uto ili zlatno, slavu, plodnost i dobrotu; zeleno, plo17

200

Sunce, U niverzatno Boanstvo

donosnost, mladost i prosperitet; Ijubiasto, pomznost, duboku naklonjenost i tugu; crno, smrt, unitenje i ponienje. IJ ranoj crkvenoj
umetnosti, boje odora i ukrasa takoe su pokazale i da li je svetac bio
muen, kao i karakter dela kojeje uinio da zastui kanonizaciju.
Pored boja spektra postoji l veliki broj vibracionih talasa boje, jednih preniskih, a drugih previsokih da bi ih registrovao ljudski optiki aparat. Uasno je posmatrati ovekovo kolosalno neznanje po
pitanju tih vidika apstraktnog prostora. K.ao to je ovek u prolosti
istraivao nepoznate kontinente, tako e u budunosti, naoruan udnim oruima nainjenim u tu svrhu, istraivati te malo poznate tvrave svetlosti, boje, zvuka i svesti.

SO I.ARN O LIC'E
I/. M ont/oiicon. Anticjitities
Simev;i korona je o v d e prika/a n a u oblikn lavlje grive. To je
M i p i i l i n p o d s e ln ik n a i n j e n i c u
iti m - ii je d n o m tren utku letnja
cliii'odiieviea deava u znaku Leo,

N eb e sk o g Lava.

Herman Helmholc (Hermcmn Ludwig Ferdinand von Helmholtz, 1821 -1894)

- nem aki lekar i fiziar koji je dao veliki doprinos u nekoliko razliitih oblasti savrem ene nauke. (Nap. prev.)

201

Z odijak i n jegovi zn aci

Z O D IJA K I N JE G O V I ZNACI

Pagani su na zve/de gledali kao na iva bia, sposobna da utiu

na subinu pojedinaca, naroda i rasa. Da su rani jevrejski patrijarsi
verovali kako nebeska tela sudeluju u poslovima ljudi evidentno je
svakom prouavaocu biblijske literature, kao, na primer, u Knjizi o
sudijama:
,,S neba boj se bio,
i zvezde sa staza svojih na Sisaru vojevae.

Primitivni astronomski instrumenti * Ekvinociji i solsticiji

* Astroloke epohe sveta # Kruni zodijak iz Tcntire1 #
Tumaenje znakova zodijaka # Horoskop sveta

U nae vreme je teko pravilno proceniti dubinu uinka prouavanja planeta, prirodnih izvora svetlosti i sazvea na religije, filozofije i nauke u antici. Persijski magi nisu bez adekvatnog razloga
nazivani Zvezdoatci. Ako su bili vini raunanju snage i kretanja
nebeskih tela i njihovog uticaja na sudbine naroda i pojedinaca, Egipani su bili poaeni posebnim nazivom.
Ruevine primitivnih astronomskih opservatorija otkrivene su u
svim delovima sveta, iako u mnogim sluajevima savremeni arheolozi nisu svesni prave svrhe za koju su te graevine bile podignute.
Mada nisu znali za teleskop, antiki astronomi su napravili izvanredne proraune pomou instrumenata isklesanih iz granitnih blokova
ili iskovanih od tuanih i bakamih ploa. U Indiji su takvi instrumenti jo uvek u upotrebi i imaju visok stepen tanosti. U Daipum, u
Radputani2, u Indiji, jo uvek je u funkciji opservatorija koja se sastoji uglavnom od ogromnog kamenog sunanog sata. Poznata kineska
opservatorija na pekinkom zidu sastoji se od ogromnih bronzanih
instrumenata, ukljuujui i teleskop u obliku uplje cevi bez soiva.

Haldejci, Feniani, Egipani, Persijanci, Hindusi i Kinezi, svi su

imali zodijake, koji su u optim karakteristika bili u mnogome slini, a svaki od tih naroda razliiti autoriteti su proglaavali kolevkom astrologije i astronomije. Indijanci centralne i seveme Amerike
takoe su znali za zodijak, ali obrasci i broj znakova se u mnogim
detaljima razlikuju od onih iz istone hemisfere.
Re zodijak je izvedena iz grkog ijoaSiaKoi; (zodiakos), to znai
krug ivotinja, ili, kako neki vemju, male ivotinje. To ime su stari
paganski astronomi dali obmu fiksnih zvezda, irokom oko esnaest
stepeni, koji naizgled okruuje zemlju. Robert Hjuit Braun, 32,
navodi da grka re zodiakos dolazi od zo-on, to znai ,,ivotinja.
( )n dodaje:
Ova potonja re je sloena direktno od primitivnih egipatskih
korena, zo, ivot, i on, bie.

Tentira, Dendera, Denderah ili D andarah (ar.

- mali grad u Egiptu, na
zapadnoj obali Nila, oko 5 kilom etara juno od grada K.ene, koji se nalazi
na suprotnoj obali. (Nap. prev.)

( iivi su, a kasnije i dmgi narodi pod uticajem njihove kulture, podrlili zodijaki obru na dvanaest odeljaka, od kojih je svaki bio e.n.ic[ sicpeni irok i trideset stepeni dugaak. Ti delovi su nazvani
kucc /odijaka. Sunce tokom svog godinjeg hodoaa prolazi redom kioz svaku od njih. U zvezdanim gmpama, omeenim tim pravougaonicima, prepoznata su imaginama bia, a poto su veina njih
po obliku bila ivotinje - ili delom ivotinje - kasnije su postala po/naia kao sazvea, ili Zodijaki Znaci.
Posioji populama teorija o poreklu zodijakih stvorenja u smislu
d.i su ona bila proizvodi mate pastira, koji su, uvajui nou svoja
siada, okupirali svoje misli praenjem oblika ivotinja i ptica na nebu.
( >va lcorija je neodriva, osim ako se ,,pastiri ne shvate kao pastirski

Rajputana, takoe nazivana i Radvar (R ajw ar) - do 1949. godine ime dananje indijske drave Radastan (Rajasthdn). (Nap. prev.)

'

202

Siuiijc 5:20; prevod uro Danii. (Nap. prev.)

203

Z odijak i njegovi znaci

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

svetenici antike. Malo je verovatno da su zodijaki znaci izvedeni

iz skupina zvezda koje sada predstavljaju. Mnogo je verovatnije da
su stvorenja dodeljena svakoj od dvanaest kua simboli osobina i intenziteta suneve energije dok ono zauzima razliite delove zodijakog pojasa.
Na ovu temu Riard Pejn Najt pie:

,,balans u taki ravnotee izmeu uzlaznih severnih i silaznih junih znakova. [Videti Rozenkrojceri, njihovi ohredi i tajne (The Rosicrucians, Their Rites and Mvsteries), Hargrejva Deningsa4.]
Na tu temu Isak Majer5 izjavljuje:
S m atram o da je prvo bilo eset sazvea Z odijaka i d a su predstav ljala n c i/m e rn o g an d ro g in o g o v ek a ili b o an stv o ; zatim je to
p ro m en jen o , to je rczu ltiralo sazv e em S ko rp io i V irgo, te ih je
bilo je an aest; n ak o n toga je iz sazv e a S k o rp io uzeta Libra, Vaga, i nastalo je sad an jih d v an a est.

S im b o lin o zn aenje dato nekim iv o tin ja m a bilo je sam o generalizovano posebno svojstvo, pa bi sc, stoga, ono lako m oglo pronai ili o tk riti p riro d n im fu n k eio n ira n jcm um a. ali zb irk e zv e zd a
nazvanih po odrccnin ivotinjam a nem aju nikakvc slinosti sa tim
iv o tin ja m a i one su, dakle, sam o znakovi usvojene k o n v en cije da
bi se razlikovali odreeni delovi neba, koji su v ero v atn o bili posveeni onini n aro ito p crso n ifik o v an im atrib u tim a koje on e p onaosob p red sta v lja ju .

[Kahala ( The Qabhalah)\

EMA ODNOSA
I.JU D S K O G T E L A I
S P O L J A N JE G
UNIVER7AJMA

(Sim bolieki jezik antike um etnosti i m itologije)

Neki autoriteti su miljenja da jc zodijak prvobitno bio podeljen na

deset (umesto dvanaest) kua, ili solamih palata. U rano doba postojala su dva odvojena standarda jedan solami i dmgi lunami - koriena za merenje meseca, godina i godinjih doba. Solama godina bila
je sastavljena od deset meseci od po trideset est dana i pet dana posveenih bogovima. Lunama godina sastojala se od trinaest meseci od
po dvadeset osam dana, sajednim preostalim danom. Solami zodijak
se u to vreme sastojao od deset kua od po trideset est stepeni.
Prvih est od dvanaest znakova zodijaka smatrani su blagonaklonim, jer ih sunce okupira dok prelazi preko severne hemisfere. est
hiljada godina tokom kojih je, prema Persijancima, Ahura-Mazda
vladao Svojim univerzumom u slozi i miru, bili su simbolizovani sa
tih est znakova. Drugih est smatrani su zlonamernim, jer dok sunce
putuje junom hemisferom, kod Grka, Egipana i Persijanaca jc bila
zima. Stoga su tih est meseci simbolizovali 6000 godina nesrce i
patnje koje je izazvao persijski zli genij, Ahriman, koji je teio da
srui vlast Ahura-Mazde.
Oni koji su miljenja da se zodijak, pre no to su ga Grci revidirali, sastojao od samo deset znakova navode dokaze da pokau da
je Libra (Vaga) bila umetnuta u zodijak deljenjem sazvea Virgo
Skorpio (u to vreme jedan znak) na dva dcla, ime je uspostavljcn
204

Iz Kirchei:
(Kdipus ,gvptiacus
I Ikrasni pervaz sadri gmpe
iiiK-iia ivotinja, m inerala i
bilpika. N jihov odnos prei i k i odgovarajuim delovinia Ijutlskog tela pokazuju
lakaste linije. Rei napisai k ' vclikim slovim a na takasiim linijam a ukazuju sa
kojim je dclom tela, orgam m i ili b o le u , tra v a ili
diiiga supstanca povezana.
Iovoljne pozicije u odnosu
n,i doba godine prikazane
.11 /n ak o v im a zodijaka, pri
t i'iiin je kua svakog znaka
i

llargrave Jennings (1817 1890) - britanski mason, rozenkrojcer, autor vie

dcla o okultizm u i ezoteriji i prouavalac uporednih religija. (Nap. prev.)
Isaac M ver (18361902) am eriki advokat, am ater istoriar, mistik, orijentalist i aktivni m ason; pored radova o ustavnoj istoriji SAD i federali/.mu, prevodio je , transkribovao i pisao dela iz oblasti m istike, kabale,
istonje jevreskog m isticizm a i biblijskc istorije. (Nap. prev.)

TAJNA U EN J A SVIH EPOHA

p o d elje n a kr sti im a na nje na tri dekan ta. Taj uticaj j e d o d a tn o na g la e n n iz o m
pla n eta m ih z n a k o v a s m e te n i m sa o b e strane lika.

Sunce svake godine potpuno obie oko zodijaka i vraa se u taku iz koje je krenulo - proleni ekvinocij - i svake godine mu malo
neostaje da u predvienom roku napravi kompletan krug na nebu.
Kao rezultat toga, ono u zodijakom znaku prelazi ekvator malo iza
mesta na kojem je prolo prethodne godine. Svaki zodijaki znak
sastoji se od trideset stepeni i, kako sunce gubi oko jedan stepen na
svakih sedamdeset dve godine, ono se vraa kroz celo jedno sazvee (ili znak) za priblino 2.160 godina, a kroz celi zodijak za oko
25.920 godina. (Autoriteti se ne slau u vezi ovih brojki.) To retrogradno kretanje nazvano je precesija ekvinocija. To znai da u toku
od oko 25.920 godina, to ini jednu Veliku Solarnu ili Platonsku
Godinu, svako od dvanaest sazvea zauzima poziciju na prolenom
ekvinociju gotovo 2.160 godina, a onda mesto preputa prethodnom
znaku.

R avan z oijaka p r e se ca n e besk i ekvator pod u g l o m od priblino 2 3 28'. D v e

ta ke preseka ( A i B ) nazivaju se e k vin oc iji.

Zodijak i njegovi znaci

sa/vedti Pisces (dve Ribe). Kroz sazvee Arijes (Ovan) prolo je

I <>() godina ranije. Pre toga je proleni ekvinocij bio u znaku Tauius (Bik). Ohlik bika i bikovske sklonosti pripisane su tom sazve/(111 verovatno zhog toga to su stari narodi bika koristili za oranje
polpi, a sezona izdvojcna za oranje i pravljenje brazda poklapala se
sa vremenom kada sunce dostie segment neba nazvan Taurus.
Alhert Pajk ovako opisuje potovanje koje su Persijanci oseali
piema lom znaku i nain astrolokog simbolizma koji je meu njima hio ii motii:
II /,a ia tiisln n o | pcini m icijacije bili su p red stav ljen i S unce i

llanclc, i/.natl glavc, u tliaguljinia i zlalu, i to jc tak o e b io zodi|ak Simi c sc pojav lpv alo i/ia n ]a |ii i i/. Ica T au ru sa.
I i sa/vc/tlii Itika sc ino/c pronai i Sedam Sestara - svete PleI.hIc pii/nalc slohodiiom zidarstvu kao Sedam Zvezda na gomjem
l.i.i)ii Svflili Mcrtlcvina.
I l di cv iiom I giplu je u tom periodu - kada je proleni ekvinocij
I'io ii /n.iku Taurus Bik, Apis, bio posveen Bogu Sunca, oboav.inom kroz ivotinjski ekvivalent nebeskog znaka koji je, u vreme
t>r, prclaska u severnu hemisferu, bio ispunjen njegovim prisuivom l o jc znaenje drevne izreke da je nebeski Bik razbio jaje
i'oilinc svojim rogovima".
Samson Arnold Meki6, u svom delu Demonstracija mitoloke asinmomije drevnih naroda (The Mythological Astronomy oftheA ncii nis Demonstrated), belei dve vrlo zanimljive poente u vezi bika u
op.ipalskom simbolizmu. Gospodin Meki smatra da je kretanje zernI|c. koje poznajemo kao alternaciju polova, rezultiralo velikom pronicnoiii relativne pozicije ekvatora i zodijakog obrua. On veruje
d.i |c i/vorno obru zodijaka bio pod pravim uglom sa ekvatorom,
s.i /nakom Kancer nasuprot sevemom polu, a znakom Kaprikom nanpioi ju/nom polu. Mogue je da orfiki simbol zmije uvijene oko
l11ci.i pokuava da pokae kretanje sunca u odnosu na zemlju pod
'

Kod drevnih naroda sunce jc uvck simbolizovalo oblik i prirodu

sazvea kroz koje je prolazilo na proleni ekvinocij. Za poslednjih
gotovo 2.000 godina sunce je na proleni ekvinocij ekvator prelo u
206

Siunson Arnold Mackev ( 1 7 6 5 - 1 8 4 3 ) e n g lc s k i obu ar iz N o r v i a , koji j e

ii slob otln o v r em e p r o u a v a o astronom iju, g e o lo g i j u i m ito lo g iju i iz tih
oMhnIi, o s v o m troku, o b ja v ljiv a o knjige. U s v o m g la v n o m delu, Demon\iiacija milo/oke astronomije drevnih naroda ( 1 8 2 2 ) , tc io j e da unificira
clicvne m ito v e i le g e n e sa u s t a n o v lj e n im nau n im istinama. (N a p . prev.)
207

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

takvim okolnostima. Kako bi potkrepio svoju teoriju, gospodin Meki

ukazuje, izmeu ostalog, na kritski Lavir'mt, ime Abraksas i magijsku
formulu abrakadabra. O abrakadabra on kae:
A li spori pro g resiv n i n estanak B ika n ajsren ije j e o b eleen ic zav aju im nizom siova. koji tako n ed v o sm isle n o izraav a velike
astronom skc injenice. Z a A B R A K A D A B R A je taj Bik, je d im Bik.
D re v n a re e n ic a p o d e ljc n a u sv o je sa sta v n e d c lo v e g la si o v ak o :
A b r-a c h a d -a b 'ra , tj. A b r, B ik, achad, je d in i, itd. - A h a d jc je d n o
od im en a S u n ca, k oje m u je d ato zb o g n jc g o v o g usamljenocj Sija n ja kada je vidljiva, to je jedina zv ezd a ko ja se m o e videti p reo sta lo ab 'ra, in i c e lin u k o ja p o sta je taj B ik, je d in i B ik ; m ad a
je ponavljanje im ena uz izostavljanje po je d n o g slova sve dok se
sva ne uklone najjednostavniji, ip a k je i najprikladniji m eto d koji bi
se m ogao sm isliti za ouvanje seanja na injenice, a im e Sorapis,
ili S erap is, d ato B iku u g o rnjoj c e re m o n iji, to ini n esu m n jiv im .
(...) Ta re (A b rak ad ab ra) nestaje kroz je d a n a e st o p ad aju ih faza,
kao na slici. 1 to je veo m a vredno zap aziti, telo s tri g la v e je presavijeno je an aesto stru k o sklupanom Z m ijom , a sm estio g a j e Sorapis; je d an acst nam otaja Z m ijc oblikujc trougao slian ono m e koji
form ira JE D A N A E S T sm anjujuih red o v a rei ab ra k ad ab ra.

Gotovo sve religije sveta pokazuju tragove astrolokog uticaja.

Jevrejski Stari Zavet, iji spisi su natkriljeni egipatskom kulturom,
mnotvo je astrolokih i astronomskih alegorija. Gotovo itava mitologija Grke i Rima moe se pronai u grupacijama zvezda. Neki
pisci smatraju da je prvobitnih dvadeset dva slova hebrejske abecede izvedeno iz grupacija zvezda i da se zvezdani rukopisi na zidu
neba odnose na izgovorene rei, s fiksnim zvezdama za suglasnike,
a planetama, ili svctleim telima, za samoglasnike. Oni, dospevi u
najrazliitije kombinacije, ispisuju rei, koje, kada se pravilno itaju, proriu budue dogaaje.
Kako zodijaki obru oznaava put sunca kroz sazvea, to rezultira promenama godinjih doba. Drevni sistemi merenja godine
bili su zasnovani na ekvinocijima i solsticijima. Godina je uvek poinjala na proleni ekvinocij, obeleavanjem 21. marta s veseIjem, kako bi bio oznaen trenutak kada je sunce prelo ekvator
prema severu do zodijakog luka. Letnji solsticij proslavljan je kada je sunce dostizalo svoj najseverniji poloaj, a taj dan bio je 21.
208

Z odijak i njegovi znaci

|im Nakon toga sunce je poinjalo da se sputa prema ekvatoru i,

'duci na jug, ponovo ga je prelazilo na jesenji ckvinocij, 21. septemlua Svoj najjiiniji poloaj Sunce je dostizalo na zimski solsticij,
I dcccmbra.
( Vlin zodijaka znaka bila su trajno posveena ekvinocijima i soliii i|ima i, mada s o znakovi vie nc poklapaju s drevnim sazveima
l'.opma s i i b i h piipisani i od kojih su dobili svoja imena, savremeni
a .i11iiionii sii ili pnhvatili kao osnovu prorauna. Zato se za proleni
rk\ inocij kac da se dogaa u sazveu Arijes (Ovan). Prikladno je
da ihI svih ivotinja ba Ovan bude stavljen na elo nebeskog stada
l.n|c lormira zodijaki obru. Vekovima pre hrianske ere, pagani su
dtiboko potovali ovo sazvee. Godfri Higins navodi:
>vo sa/.vee nazivano jc Jagnje Boje. Nazivano je jo i
NpaMlolj, i govorilo se da ono spasava oveanstvo od njegovih
ncli.i l ivek je hilo potovano kroz naziv Dominus, ili Gospod.
N.i/ivano je .lagnje Boje koje odnosi grche sveta. Privrenici su
iiiu m o l'i a c a li u svojim litanijama stalnim ponavljanjem rei: O ,
kirn|e Bojo, koje odnosi grehe svcta, smiluj nam se. Daj nam
I \ "I m i i . '

'Jini.a jc Jagnje Boje titula data suncu, za koje se kae da se svaI c po.lme u severnoj hemisferi ponovo raa u znaku Ovna, iako se
ono, s olv.irom na postojei raskorak izmeu zodijakih znakova i
Kuimli zvoz.danih grupacija, zapravo uzdie u znaku Pisces.
/ a lctnji solsticij se smatra da se dogaa u sazveu Kancer (Rak),
I o|c sii Lgipani nazivali skarabej - buba izporodice Lame/licornes,
laiesma kraljevstva insekata, za Egipane sveta kao situbol venog
icntu Oigledno je da je sazvee Raka bilo predstavljeno ovim ne1>1>ic111m stvorenjem jer sunce, nakon prolaska kroz tu kuu, nastavlja
d a i d e unazag, ili da se sputa niz zodijaki luk. Kancer je simbol
sKaianja. jerje to kua Meseca, velike Majke svih stvari i zatitnice
1\ "iiic snage prirode. Dijana, grka boginja meseca, nazivanaje
Ma|ka Sveta. O oboavanju enskog ili majinskog principa, Riard
Popi Nujl pie:
,,/l'og privlaenja ili dizanja vode okeana, ona je, naravno, izgleilala kao vladarka vlage, a zbog toga to se inilo da tako mono
dclii|c na konstituciju ena, isto tako je izgledala i kao zatitnica i
20 9

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

reg u lato rk a ishrane i p asiv n o g stvaranja: otu d a se za nju kae da
je p rim ila sv o je n im fe , ili p o re e n e p erso n ifik a c ije , iz o k ea n a, i
e s to jc sim b o lik i p red sta v lja n a m orsk im rakom , iv o tin jo m ije
je sv o jstv o da sp ontano o d v aja od vlastitog telo b ilo koji ud koji
je ozle en ili o sa k aen i da u m esto n jeg a rep ro d u k u je d ru g i.

Zodijak i njegovi znaci

Jarac su sim b o li d v aju g rad o v a, N in iv e i V avilona, od kojih je prvi
i/g ra e n na reci Tigar, a d m g i na E ufratu, ali su oba p o tin jen a istom su v e re n ite tu .

(S im b o li ki je zik a n ti ke u m etn o sti i m ito lo g ije)

Ovaj vodeni znak, koji je sirnbol majinskog principa Prirode i

kojeg su pagani priznavali za izvor svekolikog ivota, bio je prirodno i dosledno prebivalite mcseca.
Jesenji ekvinocij se oigledno dogaa u sazveu Libra (Vaga).
Terazije su se nagle i solami globus je zapoeo svoje hodoae prema kui zime. Sazvee Vage je stavljeno u zoijak da simbolizuje
mo izbora, pomou kojeg ovek moe uporedno da izvaga dva problema. Pre vie miliona godina, kad se razvijala ljudska rasa, ovek
je bio poput anela i nije poznavao ni dobro ni zlo. U stanje spoznaje dobra i zla pao je kada su mu bogovi dali seme mentalne prirodc.
Iz svoje mentalne reakcije na okolinu ovek je destilovao produkt
iskustva, koji mu je onda pomogao da ponovo zauzme svoju izgubljenu poziciju, a uz to i individualizovanu inteligenciju. Paracelzus je
rekao:
Telo dolazi iz elcm en ata, d ua od zvezda, a duh od B oga. Svc
to um m oc pojm iti olazi od zv czd a [prc od d u h o v a zvez a, nego od m aterijalih sa zv e a].

Sazvee Kaprikom, u kojem se teorijski deava zimski solsticij,

nazivano je Kua Smrti, jer je zimi sav ivot na sevemoj hemisferi u
najveem opadanju. Kaprikom je sloeno stvorenje, s glavom i gornjim delom tela jarca i s repom ribe. U ovom sazveu sunce je najlabije na sevemoj hemisferi, a nakon prolaska kroz to sazvee odmah
poinje da jaa. Zato su Grci govorili da je Jupitera (ime boga Sunca) dojila koza. Nov i razliit pogled na zodijaku simboliku daje
Don Kol (John Cole), u Ruspravi o krunom zodijaku iz Tentire. u
Egiptu (A Treatise on the Circular Zodiac of'Tentyra, in Egypt):
D akle, sim bol Jarca koji se di.e iz tela ribe [K ap rico rn ], predstav lja i najv eu k arak teristik u vav ilo n sk ih p lan in sk ih g ra ev in a
koje se u zd iu iz sv o g n isk o g i m o v arn o g o k m e n ja ; d v a ro g a i

210

KRUNI Z ODIJAK IZTF.NTIRE

Iz Cole, Treatise on the C ircular A odiac o j Tcntvra, in tfgvpi

N.i|siariji poznati km ni zodijak je onaj pronaen u Tentiri, u Egiptu, a sada je u

puscdii francuske vlade. G ospodin Don K.ol ovako opisuje taj izvanredan zo-

<111:1 k:

JT e n ik m edaljona u kojem su sazvea isklesana iznosi etiri stope

1 dcvet ina, u francuskim merama. O km en je jo jednim krugom doMa veeg obim a, koji sadri hijeroglifske znakove; ovaj drugi km g je
upisan u kvadrat, ije stranice su duge sedam stopa i devet ina. (...) Skupuie zvezda koje ine zodijaka sazvea pom eana s drugim a, predsiavljena su u spirali. K rajevi te spiralc, nakon je d n e revolucije, su
I co i Kancer. Leo je bez sumnje na poetku. ini se kao da gazi zmiju,

Zodijak i njegovi znaci

TAJNA UEN.IA SVIH EPOHA

a da njegov rep dr/.i ena. O dm ah nakon Lava dolazi D evica, koja dri klas ita. Idui dalje, opaam o dva tasa vage, iznad kojih jc, u lavljoj
m edalji. lik H arpokrata. Zatim slede Skorpio i Sagitarijus, kojem su
Egipani dali krila i dva lica. Nakon Sagitanjusa su redom postavljeni
Kaprikom, Akvarijus, Pisces, Ovan, Bik i Blizanci. Ova zodijaka procesija se, kao to sm o ve prim etili, zavrava K ancerom , RakomA

Z a v r e m e E re P is c e s , R ib a j e b ila s im b o l b o a n s tv e n o s ti, a B o g
S u n c a n a h r a n io j e m n o tv o s d v e m a le rib e . N a s lo v n a s tr a n a In m a n o v o g 9 d e la Antike vere (Ancient Faiths) p o k a z u je b o g in ju Iz id u sa
rib o m n a e lu , a in d ijsk i B o g S p a s ite lj, K ri n a , u je d n o j o d sv o jih ink a r n a c ija iz b a e n j e iz u s ta rib e .
N e s a m o d a j e Isu s e s to n a z iv a n R i b a r L ju d i, v e , k a o to p i e
D o n P. L a n d i;

Razdoblje od 2.160 godina potrebnih za regresiju sunca kroz jedno zoijaku sazvee esto se naziva era. Prema tom sistemu, era
svoje ime dobija od znaka kroz koji sunce prolazi iz godine u godinu dok prelazi ekvator na proleni ekvinocij. Iz tog aranmana izvedeni su termini Taurijska E ra, Arijanska Era, Pisceanska Era,
Akvarijanska Era.1 Tokom tih perioda, ili era, religijsko oboavanje poprima oblik odgovarajueg nebeskog znaka - onoga za koji se
kae da sunce preuzima kao svoju linost, na isti nain na koji duh
preuzima telo. Tih dvanaest znakova su dragulji njegovog grudnog
oklopa i njegova svetlost blista iz njih, jednog za drugim.
Razmatranjem ovog sistema lako je shvatiti zato su odreeni
verski simboli usvojeni tokom razliitih epoha Zemljine istorije, jcr
kae se da je Solamo Boanstvo, tokom 2.160 godina koje je sunce
provelo u sazveu Taurus, preuzelo telo Apisa, a Bik je postao posveen Ozirisu. [Za detalje o odnosu astrolokih era i biblijske simbolike, videti Poruka zvezcia (The Message o f the Stars), Maksa i
Auguste Fos Hajndel.8] Tokom Arijanske ere Jagnje je smatrano svetim i svetenici su nazivani pastiri. Ovce i koze su rtvovane na oltarima, a rtveni jarac je odreen da nosi grehe Izraela.

R e R iba je sk ra en ic a za itav sled ei naziv, Isus H rist, Sin

B o /ji, Spasitelj i K rst, ili, kao to lo kae sv. A vgustin: A ko spojile p o e tn a slova pel g i k ih rijei, I ijo o o ; X p io x o ; r.on Y ioo
S n u ijp , to /n a i Isus llrisl, Sm B oji, Spasitelj, d o b iete IX 0 Y Z ,
Riba, re k ro / kopi se I liisl misliki shvata, je r O n je bio u stanju da
z i v i n ponoru ove sm ilnosli, kao u dubini vode, odnosno, bez greha.

Era Bika, Lra O vna, Era Riba, Era Vodolije. (Nap. prev.)

M ax H eindel ( 1865 1919) - dansko-am eriki okultist i astrolog koji je bio

hrianski uenik i teozof pre no to je osnovao Rozenkrojcersko drutvo
SA D (R oscru cia n F ellow ship o fth e U .S.). Z ajedno sa suprugom A ugustom koautor je knjiga A strologija i endokrine lezde (A strologv a n d the
D u ctless G la n d s), A stro -d ija g n o za (A stro -D ia g n o sis) i P o ru ka zv ezd a
(M essage o f the Stars). Za vie podataka o M aksu Hajndelu videti napomenu 16 na strani 624. (Nap. prev.)
Augusta Foss H eindel (1865 1949) - pouavalaje astrologiji M aksa Hajndela pre no to su se venali; zajedno su m kovodili rozenkrojcerima, a posle njegove smrti zam enila ga je na elu organizacije. (Nap. prev.)

212

(Momtmentaino hrianslvo)
M iio g i lu is c a m o b c le a v a ju p e ta k , k o ji j e p o s v e e n D e v ic i (V ela k o io lo g d a n a je d u r ib u , a n e m e s o . Z n a k rib e b io j e je d a n
o d iia jsla rijih s im b o la h ri a n s tv a , a k a d j e b io n a c rta n n a p e s k u to j e
b ilo o b a v e te n je je d n o m h ri a n in u d a j e d m g i iste v e re b io u b liz in i.
A k v ai ijus se mvAv&znak Vodolije, ili o v e k s v r e m v o d e n a ra m e iiii k o p se p o m in je u Novom zavetuw. P o n e k a d j e p r ik a z a n k a o a n e o sk i lik, n a v o d n o a n d ro g in , k o ji ili lije v o d u iz u m e ili n o si p o s u d u n a
sv o m ra m e n u . M e u o rije n ta ln im n a ro d im a k o risti se sa m o p o s u d a za
vodu. E d v a rd A p h a m " , u s v o m d e lu Istorija i doktrina hudizma (Historv tind Doctrine o f Budhism), o p is u ju i A k v a r iju s k a e d a j e b io :
i i c i i ),

(...) u o b lik u lonca ija b o ja je izm e u plave i ute; taj zn ak je

icina k u a S a tu m a .
'i

Tomas Inman (Thom as Inman, 1820-1 876) britanski veterinar, hirurg za

konje u L iverpool R oyal Infirmarv. M ada je tokom ivota objavio mnoge
m edicinske radove, ipak je najznaajniji trag ostavio kao m itolog am ater i
i/ oblasti m itologije objavio je nekoliko radova, m eu kojim a je najzna(; 1111i jc delo D revni pag a n ski i savrem eni hrianski simbolizarn (Ancient
Pagan and M odern Christian Svmbolism) iz 1869. godine. Pun naslov pomeimtc knjige iz 1868. godine je D revne vere otelovljene u drevnim im enima
( Aneien! Faiths E m bodied in A ncient Nam es). (Nap. prev.)

iii Je va n d e lje p o Luki 22:10; J e v a n e lje p o M arku 14:13 (Nap. prev.)

11

F thvatd Upham (1776-1 834) - engleski knjiar i orijentalist. (Nap. prev.)

213

Z odijak i n jegovi znaci

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Kada je Herel12 otkrio planetu Uran (koja se ponekad naziva po

imenu svog pronalazaa), druga polovina znaka Akvarijus je dodeIjena tom dodatnom lanu planetame porodice. Voda koja pod imenom voda venog ivota lije iz ume Akvarijusa pojavljuje se mnogo
puta u simbolizmu. Tako je sa svim znakovima. Stoga sunce na svom
putu kontrolie bilo koji oblik oboavanja koje oveka nudi Vrhovnom Boanstvu.
Postoje dva razliita sistema astroloke filozofije. Jedan od njih,
ptolomejski, je geocentrian: zemlja se smatra za centar solarnog
sistema, a oko nje okreu se sunce, mesec i planete. S astronomske
take gledita geocentrini sistem je pogrean, ali tokom nekoliko
hiljada godina potvrivao je svoju tanost kada je primenjivan na
materijalnu prirodu zemaljskih stvari. Paljivo razmatranje spisa
velikih okultista i prouavanje njihovih dijagrama otkriva injenicu
da su mnogi od njih bili upoznati s dmgim metodom ureenja nebeskih tela.
Drugi astroloki sistem filozofije naziva se heliocentrian. On postavlja Sunce u sredite solarnog sistema, gde prirodno pripada, s
planetama i njihovim mesecima koji se oko njega okreu. Velika tekoa, meutim, s heliocentrinim sistemom je to je relativno nov i
nije bilo dovoljno vremena za uspeno eksperimentisanje i katalogizaciju delovanja njegovih razliitih aspekata i odnosa. Geocentrina
astrologija, kao to njeno ime implicira, ograniena je na zemaljsku
stranu prirode, dok se heliocentrina astrologija moe koristiti za
analizu viih intelektualnih i duhovnih sposobnosti oveka.
Bitno je zapamtiti da je za drevne narode, kada bi rekli da je sunce u odreenom znaku zodijaka, to zapravo znailo da sunce zauzima
suprotan znak i baca svoje duge zrake u kuu u kojoj su ga ustoliili.
Stoga, kada se kae da je sunce u Taumsu, to znai (astronomski) da
je sunce u znaku suprotnom Taurusu, a to je Skorpio. Ovo je rezultiralo dvema razliitim kolama filozofije: jednom geocentrinom i
egzoterinom, drugom heliocentrinom i ezoterinom. Dok je neuko mnotvo iskazivalo potovanje kui suneve refleksije, to je u
12

214

Fridrih Vilhelm Herel (Frieclrich Wilhclm H erschel, 1738- 1 822) - nernaki astronom , tehniki strunjak i kom pozitor, poznat i po angliciziranom
imenu ser Frederik Viljem Herel (Sir Frederick William Herschel). Najpoznatiji je po otkriu planete Uran, kao i nekoliko njenih veih satelita, poput
Titanije i O berona; takoe je otkrio i infracrveno zraenje. (Nap. prev.)

opisanom sluaju Bik, mudri su duboko potovali kuu stvamog sunevog boravita, a to je ovde korpija, ili Zmija, simbol skrivene duhovne tajne. Ovaj znak ima tri razliita simbola. Najei je korpija, koju su drevni nazivali ogovara, jer je bila simbol prevare i
izopaenosti; dmgi (i manje uobiajen) oblik znaka je Zmija, koju su
drevni esto koristili kao simbol mudrosti.
Verovatno najrei oblik sazvea Skorpio je oblik Orla. Raspored
zvezda u sazveu ima mnogo slinosti sa pticom u letu, kao i sa korpijom. Poto je Skorpio znak okultne inicijacije, orao u letu - kralj
ptica - predstavlja najvii i najduhovniji tip korpije, u kom ona
transcendira otrovnog zemaljskog insekta. Poto su Skorpio i Taurus
jedno nasuprot drugom u zodijaku, njihov simbolizam csto je tesno
pomean. Potovana E. M. Planket'1, u Antikim kalendarima i sazveima (Ancient Calendars and Constellations), kae:
k o rp ija (saz v e e S k o rp io Z o d ija k a , n a su p ro t T au ru su ) prid ru u je se M itri u n jeg o v o m n ap ad u na B ika, a G eniji p ro len o g i
je s e n je g e k v in o c ija u v ek su p risu tn i u rad o sn o m i a lo sn o m polo aju .

Egipani, Asirci i Vavilonjani koji su sunce znali kao Bika, nazivali su zodijak niz brazda, kroz koje je veliki nebeski Vo vukao ralo
sunca. Zbog toga je stanovnitvo prinosilo na rtvu i kroz ulice vodilo velianstvene mlade volove, okiene cveem i okruene svetenicima, mladim igraicama iz hrama i muziarima. Filozofski izabranici
nisu uestvovali u tim idolopoklonikim ceremojama, ali su ih zagovarali kao najpogodnije za tipove uma koji su inili masu stanovnitva. Njih nekoliko posedovalo je daleko dublje razumevanje, o emu
svcdoi Zmija iz sazvea Skorpio - Ureus na njihovim elima.
Sunce je esto simbolizovano njegovim zracima u obliku rutave
grive. O masonskom znaenju sazvea Leo, Robert Hjuit Braun,
12, je napisao:
ii

Emelin Meri Planket (E m m elinc M arv Plunket, 18 35-1924) - irska autorka

vie n aslo v a iz o b lasti astro n o m ije, kao to su, pored gore pom enutog,
D revna indijska astronom ija (Ancient Indian Astronom y), Astronom ija u
Rig Vedi (Astronom y in the Rig Veda), P arisov sitd i neke d m g e legende
astronosm ki posm atrane ( The Judgem ent o fP a ris a n d Som e O ther Legends
AstronomicaUy Considered). (Nap. prev.)
215

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

D an a 21. ju n a , k ad a je sunce u letnjem so lsticiju , ini se da je
sazv e e L eo - koje je 30 ispred sunca - p red v o d n ik na putu i da
sv o jo m snan o m pan d o m po m ae p o iz an je su n ca do v rha zodija k o g luka. (...) Ta v i ljiv a v eza izm eu sazv e a Leo i p o v ratk a
sunca na njegovo m esto m oi i slave, na vrhu K raljevskog L uka neba, bila j e glavni razlog zb o g kojeg su drevni narodi tom sazv e u
prid av ali tako veliki ugled i poto v an je. A stro lo zi su sazv c e Leo
isticali kao je d in u ku u s u n c a i sm a trali da j e sv et stv o re n k ad a
je sunce b ilo u tom znaku. L ava su o b oavali i n a Istoku i na Z apadu, i E gipani i M eksikanci. B ritanski p o g la v ar d ru id stilizo v an
j e k ao la v .

Zodijak i njegovi znaci

ma hiljada godina; okultizam, u desetinama miliona. Postoji stara izreka da je Majka Zemlja stresla mnogc civilizacije sa svojih lea,
i nije nerazumno smatrati da su se naela astrologije i astronomije
razvijala milionima godina pre no to se pojavio prvi beli ovek.

M IK R O K O S M O S
Iz Schotus,
Margaritu
Philosophica14

(Zvezdana teologija i masonska astronomija)

Kada Akvarijanska Era bude temeljno ustanovljena, sunce e biti u
sazveu Leo, kao to se moe opaziti u prethodno datom objanjenju
u ovom poglavlju u vezi razlike izmeu geocentrine i heliocentrine astrologije. Tada e, zaista, tajne religije sveta jo jednom primeniti uvoenje u inicijaciju Zahvatom Lavlje Pande. (Lazar e izai.)
Starost zodijaka je veoma sporna. Tvrdnja da je nastao samo nekoliko hiljada godina pre hrianske cre jc kolosalna grcka onih koji
su prikupljali podatke o njegovom poreklu. Zodijak nuno mora biti
dovoljno drevan da se moe pratiti unazad do perioda u kojem su se
njegovi znaci i simboli potpuno poklapali sa pozicijam a sazvea
oznaenih razliitim stvorenjima koja pritnerom svojih prirodnih funkcija pokazuju izvanredne karakteristike sunevih aktivnosti tokom
svakog od dvanaest meseci. Jedan je autor, nakon dugogodinjeg detaljnog prouavanja ove teme, verovao da je ovekov koncept zodijaka star najmanje pet miliona godina. To je najverovatnije jedna od
mnogih stvari za koje savremeni svet duguje civilizacijama Atlantide ili Lemurije. Oko deset hiljada godina pre hrianske ere bilo je
razdoblje od vie vekova tokom kojeg je znanje svake vrste potiskivano, tablice unitavane, spomenici rueni, i svaki trag raspoloivog
materijala o prethodnim civilizacijama u potpunosti je izbrisan. Samo nekoliko bakarnih noeva, neto vrhova strela i grube rezbarije na
zidovima peina nemi su svedoci o civilizacijama koje su prethodile
toj epohi unitenja. Tu i tamo ostalo je nekoliko dinovskih graevina, koje su, poput udesnih monolita na Uskrnjim ostrvima, dokaz
o izgubljenim umetnostima i naukama i izgubljenoj rasi. Ljudska rasa je veoma stara. Savremena nauka rauna svoju starost u desetina216

Pagani su verovali
da zodijak form irala
teloV elikog'oveka
1Jniverzum a. To telo, koje su nazvali
M akrokosm os (Veliki Svet), bilo je podeljeno na dvanacst
tJ a v n ih d elo v a, od
k o jih je sv a k i b io
pod n azorom nebeskih sila sm eten ih u je d n o m od
sa /v e a zodijaka.
Verujui da je celi
sistem univerzum a
luo ovaploen u ovekovom telu, kojc
su nazivali M ikrokosmos (Mali Svet), sada poznat lik raseenog oveka iz godinjaka oni su razvili dodcljujui /.odijaki znak svakom od dvanaest glavnili delova Ijudskog tela.
ii

M argarita P hilosophica (h'ilozofski h ise ij je predivno ilustrovana enciklopedija iroko koriena kao univerzitetski ubcnik u ranom XVI veku, naroito u Nemakoj. Njen autor, Ciregor Raj (Ciivgor Rcisch, c. 1467 1525),
bio je kartuzijanski monah i prijatelj mnogih od najuvenijih humanista svoga doba. Hol knjigu naziva otovom po uvenom strazburskom tam pam
Johanu otu (Johann Scho/t, ili, u latinskoj transkripciji, Joannes Schotus,
c. 1477 -1548), koji jn je objavio 1503. godine. (Nap. prev.)
217

Z odijak i njegovi znaci

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Okultisti antikog sveta imali su veoma izuzetno shvatanje principa evolucije. Smatrali su da se svekoliki ivot nalazi u razliitim
fazama postajanja. Verovali su da su zrnca peska bila u procesu postajanja oveka u svesti, ali ne nuno u obliku, da su ljudska bia
bila u procesu postajanja planeta, da su planete bile u procesu postajanja solamih sistema, a da su solami sistemi bili u procesu postajanja
kosmikih lanaca, i tako dalje ad infinitnm. Jedna od etapa izmeu
solamog sistema i kosmikog lanca nazvana je zodijak; zbog toga
su uili da se solami sistem u odreeno vreme razbija u zodijak. Kua zodijaka premetnula se u prestole za dvanaest Nebeskih Hijerarhija, ili, kako su to neki od drevnih kazali, deset Boanskih Redova.
Pitagora je pouavao d aje 10, odnosno jedinica decimalnog sistema,
bio najsavreniji od svih brojeva i simboliki je broj deset prikazivao manjim tetraktisom, rasporedom deset taakau obliku uspravnog
trougla.
Rani zvezdoatci su, nakon podele zodijaka u njegove kue, odredili po tri najsjajnije zvezde u svakom sazveu da budu zajedniki vladari te kue. Zatim su podelili kuu na tri dela od po deset
stepeni, koje su nazvali dekanti. Ovi su, pak, bili podeljeni na pola,
to je rezultiralo razbijanjem zodijaka na sedamdeset dva duodekanta od po pet stepeni. Nad svakim od tih duodekanata Hebreji su postavili nebesku inteligenciju, ili anela, a iz tog sistema nastao je
kabalistiki raspored sedamdesetdva sveta imena, koja korespondiraju sa sedamdesetdva cveta, kvrge i badema na sedmokrakom Svenjaku u Tabemaklu i sa sedamdeset dva oveka koji su izabrani iz
Dvanaest Plemena da predstavljaju Izrael.
Jedina dva znaka koja jo nisu pomenuta su Gemini i Sagitarijus.
Sazvee Gemini se obino prikazuje kao dvoje male dece, koji su,
prema drevnima, roeni iz jajeta, mogue onoga koje je Bik razbio
svojim rogovima. Prie o Kastoru i Poluksu i Romulu i Remu moda su rezultat jaanja mitova o tim nebeskim Blizancima. Simboli
sazvea Gemini proli su kroz mnoge promene. Arapi su koristili
pauna. Dve vane zvezde u sazveu Gemini jo uvek nose imena
Kastor i Poluks. Za znak Gemini se pretpostavlja da je bio zatitnik
falikog oboavanja, a dva obeliska, ili stuba, pred hramovima i crkvama nose istu simboliku kao Blizanci.
Znak Sagitarijus se sastoji od onoga to su stari Grci nazivali kentaur - sloeno stvorenje, ija je donja polovina tela bila u obliku ko-

nja, dok mu je gornji deo bio ljudski. Kentaurje obino prikazivan sa

lukom i strelom u rukama, kako cilja daleko prema zvezdama. Stoga Sagitarijus predstavlja dva razliita principa: prvo, predstavlja
duhovnu evoluciju oveka, jer ljudski oblik se uzdie iz tela ivotinje, i drugo, simbol je tenje i ambicije, jer kao to kentaur niani
svojom strelom na zvezde, tako i svako Ijudsko bie niani u cilj vii od onoga koji moe da dosegne.
Albert ervord15, u knjizi Znakovi i simboli prvobitnog oveka
(The Signs and Symhols o f Primordial Man), sledeim reima sumira
uticaj zodijaka na religijsku simboliku:
,,0 v a p o d ela [je] na d v an a est delo v a, d v an a est zn a k o v a zodijaka, d v an aest p le m en a Izraelo v ih , d v an a est k ap ija neba, k o je se pom inju u O tkrivenju, dvan aest ulaza ili p ortala kroz koje se prolazilo
u V eliku p iram id u , pre no to se k o n a n o d o stiz a o n ajv ii step en ,
d v anaest ap o sto la u hrianskoj doktrini i d v anacst originalnih i savrenih ta ak a u m a so n eriji.

Drevni narodi su verovali da teoriju u oveku stvorenom na sliku

Boju treba shvatiti doslovno. Smatrali su da je svemir veliki organizam koji se ne razlikuje od ljudskog tela, te da je svaka faza i funkcija
l Iniverzalnog Tela imala podudarnost kod oveka. Najdragocjeniji
Klju Mudrosti koji su svetenici saoptavali novim inicijatima bilo
je ono to su nazvali zakon analogije. Stoga je za drevne narode prouavanje zvezda bilo sveta nauka, jer su u kretanju nebeskih tela vidcli sveprisutnu aktivnost Beskrajnog Oea.
Pitagorejci su esto nezaslueno kritikovani zbog objave takozvane doktrine metempsihoze, ili transmigracije dua. Taj koncept je,
mcdutim, dok je kruio meu neiniciranima, bio samo paravan da bi
sc prikrila sveta istina. Grki mistici su verovali da se duhovna primda oveka sputa u materijalnu egzistenciju sa Mlenog puta - ra'.adnika dua - kroz jednu od dvanaest kapija na velikom zodijakom
i.

Alhcrt Churchward (1852-1925) britanski hirurg, lekar i geolog; autor visc dela; pun naslov gore pom enute knjige iz 1910. godine je Znakovi i simholi p rvohitnog oveka kao ohjanjenje evolucije religijskih doktrina od
cshatologije drevnih Egipana (The Signs a n d S vm h o ls o f Prim ordial Man.
h eing an exp la n a tio n o f the E vo h itio n o f R elig io u s D o ctrin es fr o m the
E schatologv o f the A ncient Egvptians). (Nap. prev.)
219

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

obruu. Za duhovnu prirodu je zato reeno da je otelovljena u obliku simbolikog stvorenja kojc su stvorili Magi zvezdoatci da predstavlja razliita sazvea zodijaka. Ako je duh bio otelovljen kroz
znak Arijes, govorilo se da je roen u telu ovna, ako kroz znak Taurus, onda u telu nebeskog bika. Sva ljudska bia su na taj nain bila
simbolizovana sa dvanaest tajanstvenih stvorenja kroz prirode u kojima su bili u stanju da se otelove u materijalnom svetu. Teorija transmigracije nije se odnosila na vidljivo, matenjalno tclo oveka, nego
na nevidljivi, nematerijalni duh, koji luta stazom zvezda i u toku evolucije sekvencijalno poprima oblike svetih ivotinja zodijaka.

Z odijak i njegovi znaci

egipatska imena egipatskih boanstava odeljenih kuam a, (4) itave figure
tih boanstava, (5) antiki ili savremeni zodijaki znakovi, ponekad oba, (6) broj
dekanata ili potpodela kua.

U treoj knjizi Matezisa16 Julija Firmikusa Matemusa pojavljuje

se sledei izvod o poloajima nebeskih tela u trenutku ustanovljavanja nieg univerzuma:
P rem a E skulapu, pa stoga i A nubisu, k ojim a je b oanstvo M erkur p o sebno poverilo tajne astroloke nauke, roenje sveta zbilo se
na sledei nain: O ni su k o n stitu isali S u n ce u 15. delu Lea, M esec
u 15. delu K ancera, S atu m u 15. delu K aprikom a, Jupiter u 15. delu S ag itariju sa, M ars u 15. delu S k orpija, V eneru u 15. delu L ibre,
M erk u r u 15. elu V irgoa i H o ro sk o p u 15. delu K anccra. P okorni
tom ro en ju , d ak le, tom stan ju zv ezd a, i sv e d o e n jim a koja su naveli u potvrdu tog roenja, oni su m iljenja da su sudbine ljudi, takoe, ra sp o re e n e u sk la d u sa g o rn jim u re e n jem , k ao to se m oc
saznati iz te E skulapove knjige koja se zovc M opioyevF.oi;, (tj. Desct hiljada, ili nebrojeno m n o tv o roenja), d a sc u viestrukom raanju Ijudi ne m oe utvrditi nita to je protivreno gore navedenom
ra an ju sv e ta.

Sedam dobi oveka su pod kontrolom planeta po sleeem redosledu: u dobi odojeta kontrolie ga mesec, u detinjstvu, Merkur, u
adolescentnom uzrastu, Venera, u zreloj dobi, sunce, u srednjoj dobi, Mars, u poodmakloj dobi, Jupiter, a u dobi oronulosti i rastvaran ja, Satum.

IIER M E SO V IIIJE R O G L II'S K I IEAN D REVNOG Z O D IJA K A

iz Kirchei: Ouiipus ,Egvptiacus
11<

Unutranji krug sadri hijeroglif Hemrte, trooblinog i pantamorfnog boanstva.

U est koncentrinih traka oko ueg kruga su (iznutra prem a spolja): ( I ) brojevi zodijakih kua u cifram a i reima, (2) savremena imena kua, (3) grka ili
220

Pun naslov ovog Firm ikusovog dela na latinskom je D e N ativitatihus sive

Matheseos lihri VIII - O roenju ili astrologiji u VIII tomova - gde on novolatinsku re m a th esis, izvedenu od grkog p a t f r j a t ; uenje, znanje,
koristi kao sinonim za re astrologija. (Nap. prev.)

Bem binska Izidina Ploa

B E M B IN S K A IZ ID IN A PLO A

Platonova inicijacija u Velikoj piram idi # Istorija Bembinske Ploe # Platonistia teorija o idejama * Meudejstvo tri
filozofska zodijaka # Haldejska filo zo fija trijada * Orj'iko jaje

Rukopis Tomasa Tejlora sadri sledei izvanredan pasus:

P laton je iniciran u V elike M iste rije kada je im ao 49 godina.
In ic ija c ija je o d ra n a u je d n o j o d p o z e m n ih d v o ra n a V elike piram id e u Egiptu. IZIJAK.A P L O A form irala je o ltar ispred koj e g j e B o a n sk i P la to n s ta ja o i p rim io o n o to j e o d u v e k i b ilo
n jegovo, ali k oje je ce rem o n ija M isterijc pro b u d ila i izn ela iz njeg o v o g u sp a v an o g stanja. Sa tim u sp o n o m , n ak o n tri d an a u Vclikoj dvorani, prim io ga je H ijcrofant piram ide (H ijerofanta su m ogli
v id e ti sa m o oni k oji su p ro li tri d a n a , tri ste p e n a , tri im e n z ije )
i u sm en o m u dao N a jv e a E zo terijsk a U en ja, sv a k o p ro p ra e n o
njegovim odgovarajuim S im bolom . N akon sledea tri m eseca borav k a u d v o ra n a m a p iram id e, in iciran i P laton jc p o sla t u svet da
o b a v lja p o sa o V elikog R eda, kao to j e bio sluaj sa P itag o ro m i
O rfejem pre njega.
I

222

Lat. M ensa tsiaca - Izijaka Ploa, ili Izidina Ploa bronzana ploa sa
umecim a od em ajla i srebra, verovatno rimska kopija egipatskog stila; naziva se i Bem binska Ploa, po Pjetru Bembu (Pietro B em bo, 1470 -I 547),
venecijanskom uenjaku, pesniku, tcoretiaru knjievnosti, kardinalu i uvenom antikvaru, koji je doao u njen posed 1527. godine, posle pljake
Rima. (Nap. prev.)

B EM BINSKA IZID IN A PLOA

> icurgikom ili m agijskom sm islu u kojem su egipatski sveteniei na Bemlun.skoj Izidinoj ploi izloili filozofiju rtvovanja, obreda i cerem onija kroz
i'.iciii okultnih sim bola, A tanasije K.irher pie:
223

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Rani svetenici su verovali da je velika duhovna mo prizivana ispravnim i potpunim rtvenim cerem om jam a. Ako bi neki detalj nedostajao , celina je bila upropatena, kae Jam blih. Stoga su svim detaljim a
pridavali najveu panju, je r su smatrali apsolutno esencijalnim da itav lanac loginih veza bude potpuno usklaen sa ritualom. Dakako, ni
zbog ega drugog nisu priprem ili i propisali za buduu upotrebu prirunike, kao to su to uinili za obavljanje obreda. Nauili su, takoe,
ta su prvi hijerom anti opsednuti, kakvi su bili, boanskim besom
osmislili kao sistem sim bolizma za izlaganje svojih Misterija. Smestili
su ih na tu Izidinu plou, pred oi onih koji su imali pristup do sanctum
sanctorum a1, kako bi nauili o prirodi Bogova i propisane oblike rtvovanja. Poto je svaki od redova bogova im ao svoje osobene sim bole,
gestove, nonju i nakit, mislili su da ih je potrebno posm atrati u celini
aparata bogosluenja, kao i da nita nije delotvornije u prikazivanju
blagotvorne panje boanstava i genija. (...) Stoga su njihovi hram ovi,
udaljeni od uobiajenih svratita Ijudi, sadravali prikaze skoro svakog oblika u prirodi. Prvo su, na ploniku, sim bolizovali fiziku ekonom iju prirode, koristei m inerale, kam enje i druge stvari pogodne za
ukraavanje, ukljuujui male potoke vode. Ziovi su prikazali zvezdani svet i neobini svet genija. U sredini je bio oltar, da predstavi emanacije Vrhovnog Uma iz svog centra. Tako je itava unutranjost inila
sliku U niverzum a Svetova. D ok su prinosili rtvu svetenici su nosili
odorc ukraene ftguram a slinim onim a koje se pripisuju Bogovima.
Njihova tcla su bila delim ino gola, poput tela boanstava, a oni sanii
bili su lieni svih m aterijalnih briga i praksi u najstrooj neporonosti.
(...) Cdave su im bile prekrivene kako bi iskazali svoje odbijanje zemaljskih stvari. N jihove glave i tela bili su obrijani, je r su lake smatrali beskorisnim izraslinama. Na glavi su nosili iste oznake kao to
su one koje su pripisivane Bogovima. Tako sveano odenuti, smatrali
su da su se transform isali u onu inteligcnciju sa kojom su neprestano
eleli da se poistovetc. Na primcr, kako bi prizvali svet due i duha Univerzuma, stajali bi ispred kipa prikazanog u sreditu nae ploe, nosei
iste sim bole kao i taj lik i njegovi sluitelji, i prinosili bi rtvu. Verovali
su da ovim postupkom i prateim pevanjem hintni ncpogreivo privlae
Boju pozornost na svoju molitvu. Isto su inili i u odnosu na ostale
delove Ploe. verujui da e odgovarajui ritual, pravilno izveden, nuno prizvati eljeno boanstvo. O igledno je da tu lei poreklo proroanske vetine. Kao to dodim uta stm na stvara harntoniju zvuka, tako i
2

224

Lat. oslovno Svctinja nad Svetinjam a - najsvetije mesto unutar svetc

graevine, kao to je hram. (Nap. prev.)

Bem hinska Izidina Ploa

suscdiie .ice odgovoraju, mada nisu dotaknute. Na slian nain je i
idc|a koju su, tlok sti se klanjali Bogu, izraavali svojim saglasnint deliina, d o la/ila u sklad s osnovnom Idejom i, intelektualnim sjedinjeii|em, vraala im se ubogopriliena, i tako su dobijali Ideju Ideja. Stoga
|e, mislili su, u njihovim duam a nicao dar prorokovartja i proricanja
i vvrovali su tla mogu predvidcti buduc dogaajc, pretcc zlo, itd. Jer,
polo je ii Vrhovnom Umu sve istovrem eno i bez prostora, budunost
|e, daklc, prisutna u tom Umu, a oni su za sebe m islili da su, dok je
l|iidski um kontem placijom apsorbovan u Vrhovnom, pom ou to g je dm stva sposobni da spoznaju itavu b udunost. G otovo sve to je
prikuzano na naoj Ploi sastoji se od am uleta koji, po gore opisanoj
analogiji i pod opisanim uslovim a, mogu da ih nadahnjuju vrlinam a
Vrhovne Moi i om ogue im da prirne dobro i spree zlo. Takoe su
verovali da bi na taj m agijski naein mogli uticati na tok bolesti; da bi
i'.enij m ogao biti podstaknut da int se prikae u snu i da izlei, ili nauci njih da izlee bolesnike. S tim uverenjem , ukraeni oznakam a miMimh obreda i paljivo promiljajui Boanske Ideje, konsultovali su
Bogove o svim vrstam a sumnji i potekoa; i, dok su bili tako razdrai'ani, verovali su da im se Bog, budnim a ili u snu, obraao nekim znal'.oiii, klim anjem ili gestom, ukazujui na istinu ili la po pitanju onoga
iii ih je interesovalo.
(Vidcti Edip /E gvptiacus)

liv pljake Rima 1527. godine nema istorijskih podataka o Mensa

hiaea (l/idinoj Ploi). U to vrerne Ploa je dola u posed nekog bravara ili kovaa, koji ju je po zelcnakoj ceni prodao kardinalu Bembu,
Tivnom antikvaru, istoriaru Republike Venecije, a potom je stigla
do bibliotekara Nacionalne biblioteke sv. Marka. Posle njegove smrii I 547. godine, Izijaku Plou je preuzela kua Mantove, u ijem
inu/eju je ostala sve do 1630. godine, kada su snage Ferdtnanda II
osvojile grad Mantovu. Nekoliko ranih autora koji su pisali o toj tenn prelpostavilo je da su neuki vojnici zbog srebra polomili Plou.
Piclpostavka je, meutim, bila pogrena. Ploa je pala u ruke kardinala lave, koji ju je predstavio savojskotn vojvodi, a ovaj ju je, pak,
pu dslavio kralju Sardinije. Kada su Francuzi osvojili Italiju, 1797.
iodine, Ploa je prenesena u Pariz. Godine 1809. Aleksandar LenoII |v, piui o Mensa Isiaca, rekao da je ona izloena u Bihliotheque
\ i iimuale. Nakon uspostavljanja mira izmeu dve zemlje, vraena
|c ii llaliju. U svom Vodiu po severnoj Italiji (Guide lo Northern
225

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Italv), Karl Baedeker3 navodi da je Mensa Isiaca bila u sreditu Galerije 2, u Muzeju starina u Torinu.
Vernu kopiju originalne Ploe napravio je 1559. godine uveni
Eneja Vikus (/Eneas Vicus) iz Panne, a kopija gravure data je kancelaru bavarskog vojvode u Muzej hijeroglifa. Atanasije Kirher Plou
opisuje kao ,,pet dlanova dugu i etiri iroku. V. Vin Vestkot4 kae
da su njene mere bile 50 puta 30 ina. Bila je izraena od bronze i
ukraena cnkaustikom, ili emajlom obojenim smaltom i sa srebmim
umecima. Fosbrouk5 dodaje:
L ikovi su urezani veom a plitko, a konture v ein e njih su o k m ene nitim a srebra. O snova na kojoj su likovi sedeli ili se na nju naslanjali, k oja je na o tiscim a o sta v lja la p raznin u , bila jc od sreb ra i
o d lo m ljen a je .
[V ideti E n ciklo p e d iju sta rin a (F,ncyclopcedia o f A n tiq u ities)\

Oni koji su upoznati sa temeljnim principima hermetike filozofije, u Mensa Isiaca e prepoznati klju haldejske, egipatske i grke
teologije. U svojim Starinama (Antiquities), ueni benediktinac, otac
Monfokon, priznaje svoju nesposobnost da se nosi sa zamrenou
njene simbolike. On stoga sumnja da simboli na Ploi poseduju bilo
kakvo znaenje vredno razmatranja i ismeva Kirhera, izjavljujui da
je on tamniji i od same Ploe. Laurencijc Pinjorijus6je reprodukovao
Plou na osnovu opisnog eseja iz 1605. godine, ali su njegova bojaljivo napredna objanjenja pokazala njegovu neukost u stvarnoj interpretaciji likova.
3
4

farl Baedeker (1801 1859) nem aki izava ijaje kom panija ,,Baedeker
postavila standard autoritativnih tampanih turistikih vodia. (Nap. prev.)
Williarn Wynn Westcott (1848-1925) - engleski lekar, mrtvozornik, ceremonijalni mag i m ason; bio je Suprem e M agus (poglavar) S.R.I.A (Societas
R osicruciana in A nglia - R ozenkrojcerskog drutva Engleske) i jedan od
osivaa Hermetikog reda Zlatne Zore (The Ilerm etic Order o f the Golden
Dawn). (Nap. prev.)
Tomas Dali Fosbrouk (Thom as D udlev Fosbroke. 1770 1842) - engleski
antikvar, izabrani lan Londonskog drutva antikvara (The Societv o fA n tiquaries o fL o n d o n - SA L), prvog svetskog uenog d ru tv a o nasleu.
(Nap. prev.)
Laureritius Pignorius (1571-1631) - italijanski umetnik i hum anist iz Padove, poznat po svojim ilustracijam a egipatskih starina. (Nap. prev.)

226

Bem binska Izidina Ploa

U svom delu Edip Egipanin (CEdipus AEgypticicus), objavljenom

1654. godine, Kirher je nasrnuo na problem s karakteristinom lakomou. Budui da je bio naroito kvalifikovan za takav zadatak
zbog godina provedenih u istraivanju tema koje se odnose na tajna
uenja antike, te uz pomo gmpe eminentnih uenjaka, Kirher je postigao mnogo u pravcu otkrivanja tajni Ploe. Najvea tajna, meutim, mu je izmakla, kao to je Elifas Levi vispreno primetio u svojoj
Istoriji magije. Levi pie:
U cn i je z u it iz jav ljiv a o je d a p o se d u jc h ije ro g lifsk i k lju za
sveti alfab et, iako n ije m o g ao d a prui n jeg o v o o b jan jen je. Pod eljen a je na tri je d n a k a o deljka; g o re j e d v an aest k u a neba, a isp o d su o d g o v ara ju e p o d ele rad a [radnih razd o b lja] tokom godine,
dok je u sred in i d v ad eset je d a n sveti zn ak koji o d g o v araju slo v im a
ab eced e. U sred sv eg a je sed ea fig u ra p an to m o rfn o g IY N X , koji
je sim bol u n iv e rz aln o g b i a i o d g o v ara h eb rejsk o m Yod, ili onom
jedinstvenom slovu od kojeg su fom iirana sva ostala. IY N X je okruen o o fitsk o m trijad o m , k o ja o d g o v ara T rim a M ajin sk im S lovim a
eg ipatskog i h ebrejskog pism a. N a desnoj strani su Ibim orfna i Serapijanska trijada; na levoj strani su trijade N eftis i Hekate, koje predstav ljaju ak tiv n o i p asiv n o , fik sn o i n ep o sto jan o , p lo o n o sn u vatru
i stv a ra la k u v odu. S v ak i p a r trija d a u vezi sa ce n tro m p ro izv o i
sep ten arij, a sep ten arij se nalazi u centru. Tri sep ten arija ine apso lu tn i broj triju sv e tiv a , k ao i k o m p le ta n broj p rim itiv n ih slova,
ko jim a je d o d at k o m p lem en tarn i zn ak , kao to je nula d o ata grupi od d ev e t c ifa ra .

Levijev nagovetaj moe se protumaiti u smislu da dvadeset jedna figura u centralnom delu Ploe predstavlja dvadeset i jedan veliki adut Tarot kartata. Ako je tako, zar nula nije karta, uzrok toliko
kontroverzi, bezimena kruna Vrhovnog Uma, koja kao kruna simbolizuje skrivenu trijadu u gornjem delu prestola u sreditu Ploe? Zar
ne moe prva emanacija ovog Vrhovnog Uma biti dobro simbolizovana onglerom ili magom, sa simbolima etiri nia sveta rairenim
na stolu pred njim: tapom, maem, peharom i dinarom? Tako uzeta
i i obzir, nulta karta nema svoje mesto nigde meu ostalima, ve je,
zapravo, etvrta dimenziona taka iz koje su sve emanirane i time
jc razbijena na dvadeset jednu kartu (slova), koje, kada se skupe zaicdno, proizvode nulu. Cifra koja se pojavljuje na toj karti e potkrepiti
227

Bemhinska Izidina Ploa

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

klase Tria Majki, Heptadu parova i duodekadi jednostavnih slova. One

sn takoc sm atraju trijadom Heptada, uz jednu odvojenu, to je sistem
Inictjacije i N einicijacije."

ovu interpretaciju, jer nula, ili krug, je simbol vrhunske sfere iz koje
izlaze nii svetovi, moi i slova.

T o I Q O
A ^
/ a\
/
o o O 0 0 <s\ 0
Q

AM M O M

//
O M fw r *

MOMPHTA

rn

\ y

[Videti Vestkotovu Izijaku Plou ( The Isiac Tahlet)\

o f i$

An$

M EPHTA

* 0 /A

L r* /P L $ # * P tS

A fifS B L A M C

L T fi/fiie *C A T

H d tu e s

i
1

M 0*0

\/
*

fM H D O C H U S

O C C /D H T

THOTM

Vestkot je paljivo sakupio sve isuvie slabe teorije raznih autoriteta i 1887. godine objavio je svoju sada vrlo retku knjigu, koja
sadri jedini detaljan opis Izijake Ploe objavljen na engleskom jeziku od Hamfrisovog7 prevoda Monfokonovog bezvrednog opisa iz
1721. godine. Izrazivi svoju rezerviranost da otkrije ono to je Levi
oigledno smatrao da je bolje da bude ostavljeno skriveno, Vestkot na
sledei nain sumira svoje tumaenje Ploe:
N a L evijevom dijagram u, kojim on o bjanjava tajnu Ploe, gornji deo prikazan je poeljen na etiri godinja doba, svaki sa tri znaka Z odijaka, a on je dodao etvoroslovno sveto ime, T etragram aton,
d o d e lju ju i Jo d A k v ariju su , koji je K an o p u s, H e T au ru su , koji je
A pis, Vau Leu, koji je M om fta, i He, konano, Tifonu. Z apazite heruvim sku paralelu ovek, Bik, Lav i Orao. etvrti o b lik je zasnovan b ilo kao k orpija, b ilo kao O rao, zav isn o od o k u ltn e d o b re ili
zle nam ere: u d em o tin o m Z o d ijak u , Z m ija zain en ju je korpiju.
N ii deo on p rip isu je grupi od Avnaesi jech io sta vn ih hebrejskib
slova, povezujui ih s etiri etvrtine horizonta. U porediti S efer Jecira , V p o g lav lje, 1. pasus.
C entralni deo on pripisuje S olarnim silam a i planetam a. U sredini, g ore vid im o S unce, o zn aen o O p s, a ispod njcga je S o lo m o n o v
Peat iznad krsta; dvostruki tro u g ao H eksaples, jc d an iznad drugog
svetli i tam ni tro u g ao , ija celin a fo rm ira sv o jcv rstan sloeni sim bol V enere. Ib im o rfu on d aje tri ta m n e p la n ete , V eneru, M e rk u r i
M ars, sm etene oko tam nog uspravnog trougla, koji oznaava Vatru.

A iU ^ fiU S

L EV IJE V K L JU ZA BEM BINSKU PLOU

Iz Levi. Hislorv o f Magic

Izijaka Ploa je, pie Levi, klju za drevnu Totovu knjigu, koji je do
neke m ere preiveo protok vekova i pokazuje nam se u jo uvek relativno drevnom pilu Tarocchi karata. Za njega je Totova knjiga bila
resum e ezoterijskog uenja Egipana; nakon dekadencije njihove civilizacije, ova nauka se iskristalizovala u hijeroglifskom obliku kao Tarot.
Taj Tarot je delom ili u potpunosti zaboravljen ili pogreno shvaen, njegovi naslikani sim boli pali su u ruke lanih vidovnjaka i onih koji su
kroz igre kartama prireivali javne zabave. Savremeni Tarot, ili Tamcchi
pil karata, sastoji se od 78 karata, od kojih je 22 form ira posebnu
grupu aduta ukraenih slikama; preostalih 56 karata se sastoje se od etiri dela od po 10 brojeva i etiri dvorske karte, Kralja, K raljice, Viteza i Zandara ili Sobara; boje su M aevi (Vojnitvo), Pehari (Svetenstvo), Trefovi ili Stapovi (Poljoprivreda) i Sekeli ili Dinari (Trgovina),
i istim redosledont odgovaraju naim bojama Piku, Hercu, Trcfu i Karou. Nas interesuju 22 aduta koji formiraju posebne karakteristike pila
i direktni su potomci H ijeroglifa Tarota. O ve 22 karte odgovoraju slovim a hebrejskog i drugih svetih alfabeta, koji, naravno. spadaju u tri
228

Dejvid Hamfris (D aviJ Ilum phrcvs. 1689 1740)

Trinity C ollege-a u K cm briu. (Nap. prev.)

magistar filozofije i lan

Heksapla (gr. 'L,7td estostruka) termin koji se koristi za izdanje Bihlije u est verzija; posebno sc prim cnjujc za izdanje Starog zaveta kojc jc
priredio Origcn iz Aleksandrije, u kojem su jedno uz drugo stavljeni hebrejska verzija, transliteracija hebrejskog u grka slova, verzija Akile iz Sinope,
verzija Sintaha Lbionita, recenzija Septuaginte, sa um ecim a iz Teodosijevog teksta i Teodosijeva verzija. (Nap. prev.)
229

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Bem binska Izidina Ploa

N eftijanskoj trijadi on d o elju je tri svetle plan ete, S aturn, L unu i

Jupiter, sm eten e oko sv etlo g o b m u to g trougla, koji o zn a a v a Vodu. Tu se nalazi neophodna veza izm eu vode, enske m oi, pasivnog principa, B ine i S efiro tsk e M ajk e i N eveste. (V ideti M aterso v u
K abalu.)
Z apazite da su drevni znaci p la n eta svi sastav ljen i od K rsta, Solarnog diska i Polum eseca: Venera je krst ispod Sunevog diska, Merkur, disk sa p o lu m eseco m iznad i krstom ispod, S aturn je K rst ija
n ajn ia ta k a o d iru jc vrh p o lu m e se c a , Ju p ite r j c p o lu m c se c ija
n ajn ia tak a o d iru je kraj leve ruke krsta: sve to su d u b o k e tajne.
Im ajte na um u da je Levi na svojoj originalnoj Ploi tran sp o n o v ao
S erapisa i H ekatu, ali ne i A p isa n o ir i A pisa h la n c f m o d a zbog
g lave B esa koja je p reko n jeg a p o v cz an a sa H ekatom . Z ap azite da
ako se 12 je d n o sta v n ih slo v a povee sa n iim delo m , 7 d v o stru k o sti m ora odgovarati centralnom delu dodeljcnom planetam a, a onda
velika trijada m ajinskih slova A .M .S, koja predstavlja V azduh, Vodu i V atru, o staje da bude ucrtan a oko slo v a S ce n traln o g IY N X ,
ili Joda, od strane O fionijanske Trijade, dve Z m ije i L avovske Sfinge. L evijeva re O PS u sreitu je latinska O ps, Terra, genij Z em lje,
i g r k a O ps, R eja, ili K ubela (K ib e la ), e sto slik a n a k a o b o g in ja
k o ja sedi u k o lim a k o ja v u k u lav o v i; o n a je o k m n je n a to rn je v im a
i dri K ljuA
(V ideti Izija ku PIou)

MtNDCS

Z %
?
3 $

Franc. noir - cm o; blanc

Strana 217. (Nap. prev.)

230

belo. (Nap. prev.)

S O
* ^
V.

ACT/VE

/Y N X

NOfiTH

A S r GAT

Tfi/AO

ga

re

jv

i,

j.

* f

MAEP/S
OS/fi/S
fi
V

70/Ao
QF

AASS/VE

S fi* fitS

# S r CAT

t L U fiU S

r tto r n

! *

r M /* tfi

SOUTH GATE

fiANDO CHU S

HCfiUS

Ai/rU M ff

J i:

Ofi
HEPHTHA

OfiN/ON/AH

MASCUL/tV

L M A

CEUTfiAL

or

t
I I

OMPHTA

T fi/A O

Of

hCa

T fitA O

'S 'S

* * 1
* > U
to ki
*
*

S *
^

$U*Mfi

MOMfiHTA

Sfifi/M G

/B tM O R fiH O S

V E S T K O T O V K L JU Z.A BEMBINSKU PLOU

tz fVestcott. The Isiac Tahlet

Zaratustra je izjavio da broj tri sija irom sveta. O vo je objavljeno na Bembinskoj Ploi nizom trijada koje predstavljaju kreativne impulsc. O Izijakoj Ploi A leksandar Lenoar pie:
Izijaka Ploa nije naroito znaajna kao umetniko elo. O na nije nita drugo do kompozicija, prilino hladna i beznaajna, ije figure, saeto nacrtane i metodiki postavljene jedna blizu druge, odaju malo utiska
ivotnosti. Ali, nasuprot tom e, ako nakon ispitivanja shvatim o autorovu nameru, uskoro postajem o uvereni da je Izijaka Ploa slika nebeske
sfere podeljene u m ale delove, verovatno nam enjena za optu nastavu.
Prem a toj idcji, m oem o zakljuiti da je Izijaka Ploa prvobitno bila
uvod u zbirku koju su sledile Izidine Misterije. Bila je ugravirana u bakru, kako bi se koristila u cerem onijalnoj inicijaciji.
[Videti Novi esej o Izijakoj P loi (New Essav on the Isiac Table)]

sk a
10

1
j
- $

r/>/AO

Esej koji je na francuskom objavio Aleksandar Lenoar 1809. godine, mada zanimljiv i originalan, sadri malo stvarnih informacija
o Ploi, za koju autor nastoji da dokae da je egipatski kalendar ili
astroloki graftkon. Kako su i Monfokon i Lenoar u stvari, svi pisci o ovoj temi od 1651. godine - svoj rad temeljili na radu Kirhera,
ili su znatno bili pod njegovim uticajem, uraen je paljiv prevod
njegovog originalnog rada (osamdeset stranica na latinskom jeziku
korienom u osamnaestom veku). Prikaz Bembinske Ploe na poetku ovog poglavlja10 predstavlja vernu reprodukciju koju je napravio Kirher na osnovu gravure iz Muzeja hijeroglifa. Mala slova i
brojeve, koji su korieni za oznaavanje figura, on je dodao da pojasni svoj komentar, a u istu svrhu e biti koriena i u ovom radu.
9

1 1
1
s I

fi
AP'S
G

AMMOH

W/VT/t

11

Kao i gotovo svi ostali religijski i filozofski antikviteti, BembinIzidina Ploa je predmet mnogih kontroverzi. A. E. Vejt" - ne
Artur Eidvard Vejt (Arthur Edw ard Waite, 18571942) m istik-naunik koji je mnogo pisao o okultnim i ezoterikim tem am a i bio jedan od koautora
231

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Bemhinska Izidina Ploa

mogavi da napravi razliku izmeu istinske i tobonje prirode ili porekla Ploe - u fusnoti ponavlja oseanja J. D. Vilkinsona, jo jednog
uglenog egzoteriste; ,,Original[-na Ploa] je veoma kasna i grubo
se naziva falsifikat." S druge strane, Eduard Vinkelman12, dubokouevan ovek, brani originalnost i starost Ploe. Iskreno razmatranje
Mensa Isiaca otkriva jednu injenicu od izuzetnog znaaja: mada onaj
ko je nainio Plou nije nuno bio Egipaanin, bio je inicijat najvieg reda, upoznat s veinom najtajnijih naela hermetikog ezoterizma.

SlMBOLIZAM BEMBINSKE P

l OE

su se u zavisnosti od srodnog dostojanstva boanstava. Ploe posvecne Jupiteru i Apolonu bile su od zlata, one posveene Dijani, Veneri i Junoni, bile su od srebra, a one posveene ostalim vrhovnim
hogovima, od mermera; one koje su bile posveene tnanjim boanstvima, pravljene su od drveta. Ploe su takoe izraivane od metala
koji odgovaraju planetama kojima upravljaju razni nebesnici. Kao
to se hrana za telo postavlja na trpezu, tako su na tim svetim oltamna hili postavljeni simboli koji, kada se shvate, hrane nevidljivu
prirou oveka.
IJ svom uvodnom izlaganju o Ploi, Kirherna sledei nain rezimira njen simboli/am:
,,()n.i poun v;i, na prvom m estu, o itav o m u stro jstv u tro stru k o g
at liel ipskom , m lelek tu aln o m i razum norn. V rhovno B o /a n s i v o |c pi ik a /a n o kako se kree od cen tra do pcriferije u n iv e r/u m a
sn stav ljen o g od o p ip ljiv ih i n eiv ih stvari, koje sve pok ree i uzhurkava vrh o v n a m o k o ju oni n aziv aju Otac Um i p re stav ljaju
ti'ostrukim sim bolom . O vde su takoe prikazane i tri trijade Vrhovnog Jed n o g , od kojih sv ak a isp o ljav a po je d a n atrib u t prv o g Trojstva. Te trijade se n aziv aju Temelj. ili o sn o v a svega. N a Ploi je
lakoc dat aran m an i rasp o red o nih b o an sk ih b ia koja pom au
Ocu Umu u kontroli sv etn ira. Tu se [na gornjoj ploi] m ogu videti
U p rav itelji sv eto v a, svaki sa svojint v atren im , eterin im i m aterijalnim o b elejim a. Tu [na donjoj ploi] su tak o e Oevi Izvora,
ija du n o st je d a se brinu o n a elim a svih stvari i n jihovotn ouvanju i d a o d re n ep o v re d iv e za k o n e Prirode. Tu su bogovi sfera i
o n l, ta k o e , k o ji lu ta ju od m e s ta do m e sta , te k o rad e i sa svim
su p s ta n c a m a i o b lic im a (Z onia i A zonia), g ru p isa n i z a je d n o kao
ftgure oba pola, s licim a o k rcn u tim ka n jih o v o m n ad re cn o m boa n stv u T
svctn

Sledee objanjenje Bembinske Ploe, nuno kratko, temelji se na

pregledu Kirherovih spisa dopunjunih drugim informacijama koje je
autorove knjige prikupio iz mistinih spisa Haldejaca, Hebreja, Egipana i Grka. Egipatski hramovi bili su tako dizajnirani da je raspored odaja, ukrasa i pribora imao simboliko znaenje, kao to pokazuju
hijeroglifi koji ih prekrivaju. Uz oltar, koji je obino bio u centru
svake sobe, nalazila se cistema sa vodom Nila, koja je isticala i uticala kroz neviljive cevi. Tu su takoe bile i slike bogova u povezanim nizovima praenim magijskim natpisima. U tim hramovima
su neofiti, upotrebom simbola i hijeroglifa, upuivani u tajne svetenike kaste.
Izidina Ploa je izvorno bila sto ili oltar, a njeni simboli bili su deo
misterija koje su objanjavali svetenici. Ploe su bile posveivane
raznim bogovima i boginjama; u ovom sluaju, na taj nain je izraena poast Izidi. Materijali od kojih su ploe pravljene razlikovali
uvenog Rajder-Vejtovog ( Rider-IVaite) tarota. Bio je lan H ennetikog reda
Zlatne Zore ( Hermetic Order ofthe Golden Dcnvn), mason i lan Rozenkrojcerskog drutva Eingleske (Societas Rosicmciana in Anglia). (Nap. prev.)
12

232

Eduard Winkelmann (1838 -1896)

nem aki istoriar; ra d io je u jed n o j od

najznaajnijih edicija istorijskih izvora za srednjevekovnu evropsku istoriju, Monumenta Germaniae historica. i kao profesor istorije na Bem skom
univerzitetu i univerzitetu u Hajdelbergu. Njegova glavna dela odnose se na
istoriju Svetog rim skog carstva tokom kasnog sredneg veka. (Nap. prev.)

Mensa Isiaca, koja je vodoravno podeljena na tri komore ili ploe, moe predstavljati tlocrt odaje u kojoj su odravane Izidine Misterije. Centralna ploa je podeljena na sedam delova ili manjih
prostorija, a donja se sastoji od dve kapije, po jedna na svakom kraju. Cela Ploa sadri etrdeset pet likova prve vanosti i vie manjih
simbola. etrdeset pet glavnih likova grupisanoje u petnaest trijada,
od kojih su etiri na gomjoj ploi, sedam na centralnoj, a etiri na donjoj. Prema Kirheru i Leviju, trijade su podeljene na sledei nain:
233

Bem binska tzidin a Ploa

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

U gornjem delu
1. P, S, V
2. X, Z, A
3. B, C, D
4. F, G, H

Mendezijanska Trijada.
Amonijanska Trijada.
Momftijanska Trijada.
Omftijanska Trijada.

U centralnom delu
1.G, 1, K
2. L, M, N
3. O, Q, R
4. V, S, W
5. X, Y, Z
6. j, r|, 0
7. y, 8 (nije

- Izijaka Trijada.
- Hekatinska Trijada.
- Ibimorfna Trijada.
- Ofionika Trijada.
- Neftijanska Trijada.
- Serapijanska Trijada.
prikazana), e - Ozirijanska Trijada.

U donjem delu
1. X, M, N
2. O, X
3. T, O, X
4. T, F, H

Horijanska Trijada.
Pandokijanska Trijada.
Taustika Trijada.
Eluristika Trijada.

O ovih petnaest trijada Kirher pie:

Figure se meusobno razlikuju u osam veoma vanih pogleda,
odnosno, prema obliku, poloaju, gestu, inu, odei, frizuri, osoblju
i, konano, po hijeroglifima postavljenim oko njih, bilo da su cvee, gnnlje, mala slova ili ivotinje.
Tih osam simbolikih metoda portretisanja tajnih moi figura su
suptilni podsetnik na osam duhovnih ula spoznaje pomou kojih
moe biti shvaeno Pravo Sopstvo u oveku. Kako bi izrazili tu duhovnu istinu budisti koriste toak sa osam paoka, a svoju svest uzdiu pomou plemenitog osmostrukog puta. Ukraeni pervaz koji
zatvara tri glavna dela Ploe sadri brojne simbole, kao to su ptice,
ivotinje, gmizavci, ljudska bia i sloeni oblici. Prema jednom od
itanja Ploe, ovaj pervaz predstavlja etiri elemeuta; stvorenja su
elementama bia. Prema dmgom tumaenju, pervaz predstavlja ar2 34

hetipske sfere i u svom frizu sastavljenom od sloenih figura ima

uzorke onih oblika koji e se naknadno u razliitim kombinacijama
manifestovati u materijalnom svetu. Cetiri cveta na uglovima Ploe
su oni koji su, zbog toga to se njihove kmnice uvek okreu prerna
suncu i prate njegov put preko neba, sveti amblemi suptilnijeg dela
ovekove prirode, koji uiva u suoavanju sa svojim Stvoriteljem.
Prema tajnoj doktrini Haldejaca, univerzum je podeljen na etiri
stanja bia (nivoa ili sfera): arhetipsko, intelektualno, sideralno i elementamo. Svako od njih otkriva se ostalima; nadreeno kontrolie
podreeno, a podreeno prima uticaj od nadreenog. Arhetipski nivo smatran je sinonimom za intelektTrojenog Boanstva. U okviru
ove boanske, bestelesne i vene sfere su sve nie manifestacije svekoJikog ivota koji jeste, kojije bio, iJi e ikada biti. Unutar Kosmikog Intelekta sve duhovno i materijalno postoji u obliku arhetipova,
ili boanskih misli-oblika, to je na Ploi prikazano lancem tajnih poreenja.
U sredinjem delu Ploe se pojavljuje svih-oblika-sadravajua,
personifikovana Duhovna Sutina - izvor i bit svih stvari. Iz nje se
produavaju nii svetovi kao devet emanacija u grupama od po tri
(Ofionika, Ibimorfna i Neftijanska Trijada). Razmotrite s tim u vezi
analogiju kabalistikih Sefirot13, ili devet sfera koje izlaze iz Ketera,
Krune. Dvanaest Upravitelja Univerzuma (Mendezijanska, Amonijanska, Momftijanska i Omftijanska Trijada) - prenosna su sredstva
za distribuciju kreativnih uticaja i prikazani su u gomjem delu PIoe, a njihove aktivnosti usmeravaju uzorci Boanskog Uma koji postoje u arhetipskoj sferi. Arhetipovi su apstraktni uzorci formulisani
u Boanskom Umu i oni kontroliu sve nie aktivnosti. U donjem delu Ploe su Oevi Izvora (Horijanska, Pandohijanska, Taustika i Eluristika Trijada), uvari velikih kapija svemira. Oni niim svetovima
istribuiraju uticaje koji se sputaju od Upravitelja koji su prikazani
iznad.
U teologiji Egipana, dobrota ima preimustvo i sve stvari sudeluju u njenoj prirodi u veoj ili manjoj meri. Dobrotu svi trae. To je
13

Hebr. niTSt? - Sefirot (sephiroth) je m noina od rei Sefira (sephircth) HTSO, ije osnovno znaenje je broj kao naelo ili etapa. U klasinoj kabali Sefira je naziv za em anaciju ili sferu kroz koju se m anifestuje Bog.
Re Sefirot stoga, ako se ve opredelim o da koristim o obaj oblik plurala,
nije uputno menjati po naim padeim a. (Nap. prev.)

235

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Prvi Uzrok uzroka. Dobrota je samodifuzna i stoga postoji u svemu,

jer ne moe da proizvede nita ega nema u sebi. Ploa pokazuje da
je sve u Bogu i da je Bog u svemu; da je sve u svemu i svako u svakome. U intelektualnom svetu nalaze se nevidljivi duhovni pandani
stvorenja koja nastanjuju elementarni svet. Dakle, najnie pokazuje
najvie, telesno objavljuje intelektualno, a nevidljivo se manifestuje
kroz svoja dela. Iz tog razloga su Hgipani pravili slike od materijala
koji postoje u niem, opipljivom svetu, kako bi sluile kao vidljivi primeri nadmonih i nevidljivih moi. Slikama podlonim propadanju
dodeljivali su vrline nepropadljivih boanstava, demonstrirajui tako na skriven nain d aje ovaj svet samo senka Boga, spoljanja slika
unutranjeg raja. Sve to se nalazi u ncvidljivoj arhetipskoj sferi, svetlou Prirode objavljuje se u opipljivom, telesnom svetu.
Arhetipski i Stvaralaki Um je - najpre kroz svoj Oinski Temelj,
a potom kroz sekunarne Bogove, nazvane Inteligencije stalnom
razmenom od najvieg do najnieg, izlio itav beskraj svojih moi.
U svom falikom simbolizmu Egipani su koristili spermu da predstave duhovne sfere, jer svaka sadri svc to iz nje izlazi. Haldejci i
Egipani su takoe smatrali da svaki rezultat prebiva u svorn uzroku
i okree se ka tom uzroku kao lotos prema suncu. Prema tome, Vrhovni Intelekt je, kroz svoj Oinski Temelj, najpre stvorio svetlost
- aneoski svet. Iz te svetlosti su tada stvorne nevidljive hijerarhije
bia koje neki nazivaju zvezde, a iz zvezda su formirani etiri elcmenta i opipljivi svet. Na taj nain su svi u svemu, po svojim osobitim vrstama. Sva vidljiva tela ili elementi nalaze se u nevidljivim
zvezdama ili duhovnim elementima, a zvezde su, isto tako, u tini telima; zvezde se nalaze u anelima, a aneli u zvezdatna; aneli se nalaze u Bogu, a Bog je u svemu. Dakle, svi su boanstveni u Boanstvu,
aneoski u anelima i telesni u materijalnom svetu i vice versa, ba
kao to je seme skupljeno stablo, tako je svet nerairen Bog.
Proklo kae:
Svako svojstvo boanstvcnosti proima itavo stvaranjc i scbe
daje svim niim stvorenjima."
Jedna od manifestacija Vrhovrtog Uma je mo reptodukcije prema vrstama, koju on dodeljuje svim stvorenjima iji je on boanski
deo. Tako se due, nebesa, elementi, ivotinje, biljke i kamenje ra236

Bem binska Izidina Ploa

dapi svako prema svom uzorku, ali svi zavise od jednog oploujueg
principa koji postoji u Vrhovnom Umu. Plodonosna mo, iako sama
po sebi jedinstvena, manifestuje se na razliite naine u razliitim
supstancama, jer u mineralu ona doprinosi materijalnom postojanju,
u biljci se manifestuje kao ivotvomost, a u ivotinji kao osetljivost.
Ona unosi kretanje u nebeska tcla, misao n due Ijudi, intelektualnost u anele, a nadsutastvenost u Boga. Stoga je vidljivo da su svi
oblici nainjeni od jedne supstance i sav ivot potie od jedne sile,
a oni koegzistiraju u prirodi Vrhovnog Jednog.
Ovu doktrinu prvi je izneo Platon. Njegov uenik, Aristotel, izlo.io ju je sledeim reima:
Kaemo da jc ovaj Opipljivi Svet slika nekog drugog; stoga,
poto je ovaj svet snaan ili iv, koliko vie onda mora da je ivotan taj drugi. (...) Tamo, dakle, iznad zvezanih vrlina, stoje druga
nebesa koja trcba dosegnuti, poput nebesa ovog sveta; iza njih, jer
su ona od vie vrste, svetlija i vca; niti su udaljcna jcdna od drugih kao to jc ovo, jer ona su bcstelesna. Tamo, takoe, postoji zemlja, ne od ncivc materije, ve iva sa ivotinjskim svetom i svim
prirodnim zcmaljskim pojavama, kao to ih ima i ova, ali drugc vrstc i savrenstva. Postojc tamo biljke, takoe, i vrtovi, i tekua voda;
ima vodenih ivotinja, ali plcmcnitije vrste. Tamo sc nalazi vazduh
i ivot koji mu odgovara, sav bcsmrtan. I prcmda jc tamonji ivot
analogan nacm, ipak je plemenitiji, jer uvia dajc intelektualan,
vean i nepromenjiv. Ako iko prigovori i upita, kako u gornjem svctu biljke i ostalo napred navedeno nalaze uporite, trebalo bi odgovoriti da nemaju objektivno postojanje, jer ih je prvobitni Autor
stvorio u apsolutnom stanju i bcz spoljanjeg oblika. Oni su, dakle,
u istom stanju kao i razum i dua; nisu poloni manama, kao to
su razaranje i kvarenje, jer tamonja bia su puna energije, snage i
radosti, poto ive uzvien ivot i rezultat su jednog izvora i jednog kvaliteta, sloeni od stvari kao to su slatki ukusi, neni mirisi, harmonina boja i zvuk i ostala savrcnstva. Niti se nasiino
kreu, niti mcusobno ukrtaju, niti ugroavaju jedno drugog, ve
svako savreno zadrava svoj vlastiti bitni karaktcr; oni su jednostavni i ne umnoavaju se, kao to to ine telesna bia.
U sredini Ploe je veliki natkriven presto u kojem sedi enska ftgura koja predstavlja Izidu, ali je ovde nazvana Pantomorfno IYNX.
237

Bemhinska Izidina Ploa

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

G. R. S. Mid IYNX defmie kao prenos inteligencije . Drugi su

izjavljivali da je to simbol Univerzalnog Bia. Presto je iznad boginjine glave natkriven trostrukom krunom, a pod njenim nogama je
kua materijalne supstance. Trostruka kruna je ovde simbol Trojednog Boanstva, koje su Egipani nazivali Vrhovni Um, a u Sefer ha
Zohar je opisano kao skriveno i neotkrivenoA Prema hebrejskom
kabalistikom sitemu, Sefirotsko Drvo je bilo poeljeno na dva dela,
gomji nevidljiv i donji vidljiv. Gomji se sastojao od tri dela, a donji
od sedam. Tri nespoznatljive Sefirot nazivali su Keter, Kruna, Hohma, Mudrost, i Bina, Razumevanje. One su previe apstraktne da bi
bile shvaene, dok je niih sedam sfera, koje iz njih proizlaze, bilo
u domaaju ljudske svesti. Centralni deo sadri sedam trijada likova.
One predstavljaju nie Sefirot, koje sve emaniraju iz skrivene trostmke kmne nad prestolom.
Kirher pie:
P resto o zn aav a irenje tro d eln o g V rhovnog U m a du univerzalnih staza tri sveta. Iz ove tri n eo p ip ljiv e sfere p o jav lju je se opipljiv svem ir, koji Plutarh naziva K ua ro g o v a, a E gipani, Velika
K ap ija B o g o v a . Vrh p restola je u sred rasp lin tih p la m en o v a u obliku zm ije, to p o k azu je da je V rhovni U m ispunjen sv etlo u i ivotom , vean i nekvarljiv, odvojen od svakog m aterijalnog kontakta.
K ako je V rhovni U m p ren o sio svoju vatru svim stv o ren jim a jasno
je prikazano sim bolizm om Ploe. B oanska Vatra se prenosi na nie sfere kroz univ erzaln u m o P rtrode koju p erso n ifik u je D cvica
sveta, Izida, ovde nazvana IY N X , ili polim orfna sv eobuhvatna Univ erzalna Idcja.

Re Ideja se ovde koristi u platonistikom smislu.

P laton je vero v ao da p ostoje veni oblici svih m og u ih stvari,
koji p o sto je b ez m a terije , i tim v e n im i n e m a te rija ln im o b lic im a
dao je im e ideje. U p lato n istik o m sm islu, ideje su bile uzorci prem a k o jim a je B oanstvo o b lik o v alo pojavni ili ektipni sv e t.
(V ideti V. H am ilto n a)

Kirher ovako opisuje 21 figuru na centralnom delu:

238

S ed am g la v n ih trija d a, k o je o d g o v a ra ju grupi od sed am viih

sv eto v a, p rik az an o je u cen traln o m delu Ploe. O ne potiu od vatrenog, n ev i ljiv o g arh e tip a [tro stru k a k m n a prestola], Prva, O ftonika ili IY N X Trijada, V S W, o d g ovara vitalnom i vatrenom svetu
i prvi je in telek tu aln i svet, koji su d revni zvali A eth eriu m . Z aratustra o njem u kae: O, kako surovog vladara im a ovaj sv c tl D aig a,
ili Ib im o rfn a T rijad a, O Q R, o d g o v ara d m g o m in telek tu aln o m , ili
eterin o m svetu, i bavi se p rin cip o m vlanosti. T rea, ili N eftijan sk a T rija d a , X Y Z , o d g o v a ra tre e m in te le k tu a ln o m i e te ri n o m
[svetu] i bavi se plodnou. To su tri trijade eterinih svetova, koji odg o v a ra ju O in sk o m T em elju. Z atim sled e etiri trija d e o p ip ljiv ih ,
ili m atcrijaln ih sv eto v a, o d ko jih p rve dv e o d g o v araju zv ezd an im
sv eto v im a, n aim e, G I K i y 5 c, O ziris i Izida, S unee i M esee, oznaeni sa dva bika. Z a njim a slede dve trijade H ekatinska, L M N,
i S erap ijan sk a, , tj 0, k o je o d g o v ara ju ovorn i p o d zcm n o m svetu.
T im e je k o m p letiran o sed am sv e to v a p rim arn ih G en ija koji vladaju p riro d n im u n iv erzu m o m . Psel citira Z aratu stru : L gipani i H ald ejci su u ili d a je b ilo sc d am m a te rija ln ih sv e to v a (tj. sv e to v a
k o jim a su vladale in telek tu aln e sile); prvi je od iste vatre, drugi,
trei i e tv rti su e tcrin i, p c ti, esti i sed m i m aterija ln i; scd m i je
onaj n azv an ze m a ljsk i i onaj k o ji m rzi sv c tlo st, a nalazi se ispod
M eseca i u scbi sadri stv a r n azv an u fu n d u s , ili te m e lj. O vih sedam , plus je d n a n ev id ljiv a k runa, in e osam svetova. (...)
Platon pie da ftlozof treba da zna kako je prem a Egipanim a rasp o re en o sed am k ru g o v a ispod prvog. P rva trijad a vatre o zn aav a
ivot, drugom , vodom , vladaju Ibim orfna boanstva, a treom , vazd u h o m , v lad a N efta. Iz vatre su stv o ren a nebesa, iz vode zem lja, a
v azd u h je b io p o sred n ik iz m e u njih. U S e je r J e c ir i je re en o da
od tri p o ti e se d am , tj. v isin a, d u b in a , Istok, Z ap ad , S ev er i Ju g i
Sveti H ram u sredini, koji ih sve odrava. N ijc li Sveti H ram u centru vcliki p resto m u ltifo n n n o g D uha P rirode koji je p rik azan na
sred in i P lo e? S t a j e scd am trija d a n eg o sed am Sila koje v la d aju
sv eto m ? Pscl pie: E gipani su ob o av ali trijadu verc, istine i ljubavi i sedam izvora: Sunce, kao vladara - izvor m aterije, zatim izvor
arh an ela, izv o r u la, rasu iv an ja, m u n je, o d raza i zn ak o v a nepozn ato g sastava. K au d a su najvii m aterijaln i izvori A p o lo n o v i,
O zirisovi i M crkurovi izvori cen tara elem en ata. D akle, oni su razu m eli solarni svet po S u n cu kao v lad aru , lunam i svet po arhane o sk o m m a tcrija lu , S atu rn o v sv e t p o izv o ru u la, Ju p ite ro v svet
rasu iv an jetn , M arso v sv et m u n jo m , V enerin svet po o d razim a, ili
239

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

ogled alim a, M erkurov po izvoru zn akova. Svi su oni p rik azan i fig u ram a u cen traln o m d elu P lo e .

Gornji deo sadri dvanaest figura zodijaka rasporeenih u etiri

trijade. Centralna ftgura u svakoj grupi predstavlja jedan od etiri
fTksna znaka zodijaka. S je znak Akvarijus, Z, Taurus, C, Leo, a G,
Skorpio. Oni se nazivaju Oevi. U tajnim uenjima Dalekog istoka
ove etiri figure - ovek, bik, lav i orao - nazivaju se krilati globusi
ili etiri Maharade, koji stoje po uglovima stvaranja. Cetiri glavna
znaka - P, K.aprikom, X, Arijes, B, Kancer i F, Libra - nazivaju se
Sile. etiri obina znaka - V, Pisces, A, Gemini, E, Virgo i H, Sagitarijus - nazivaju se Umovi etiri Gospodara. To objanjava znaenje krilatih globusa Egipta, jer su etiri sredinje ftgure - Akvarijus,
Taurus, Leo i Skorpio (koje Jezekilj naziva Hemvimi) - globusi; glavni
i obini znaci, sa obe strane, su krila. Stoga dvanaest znakova zodijaka mogu biti simbolizovani sa etiri globusa, svaki sa po dva krila.
Egipani su nebeske trijade dodatno prikazivali u obliku globusa
(Otac), iz kojeg izlaze zmija (Um) i krila (Si/a). Tih dvanaest sila su
graditelji sveta i iz njih proizlazi mikrokosmos, ili misterija dvanaest
svetih ivotinja koje u svemiru predstavljaju dvanaest delova sveta, a kod oveka dvanaest delova ljudskog tela. Anatomski, dvanaest
figura u gornjem delu moe pogodno da simbolizuje dvanaest modanih vijuga, a dvanaest figura u donjem delu, dvanaest lanova
zodijaka i organa ljudskog tela, jer ovek je bie formirano od dvanaest svetih ivotinja, a njegovi udovi i organi su pod direktnom kontrolom dvanaest upravitelja ili sila koje su nastanjene u mozgu.
Dublje tumaenje je pronaeno u odnosima izmeu dvanaest figura na gornjem delu i dvanaest na donjem. Ono obezbeuje klju za
jednu od najtajnijih drevnih tajni - odnos koji postoji izmeu dva velika zodijaka,//s770g i pokretnog. Fiksni zodijak je opisan kao neizmeran dodekahedron, ijih dvanaest povrina predstavlja krajnje
zidove apstraktnog prostora. Sa svake povrine tog dodekahedrona
velika duhovna sila, koja zrai prema unutra, postaje otelovljena kao
jedna od hijerarhija pokretnog zodijaka, koji je grupa obilazeih, takozvanih fiksnih zvezda. Unutar tog pokretnog zodijaka pozicionirana su razna planetama i elementarna tela. Odnos ta dva zodijaka do
subzodijakih sfera ima korelaciju u respiratomom sistemu ljudskog
tela. Za veliki fiksni zodijak moe se rei da predstavlja atmosferu,
240

Bemhinska Izidina Ploa

pokretni zodijak plua, a subzodijaki svetovi telo. Duhovnu atmosfeiii, koja sadri ivotvomu energiju dvanaest boanskih sila velikog fiksnog zodijaka, udiu kosmika plua-pokretni zodijak - i rasporeuju
|c kroz sklop od dvanaest svetih ivotinja koje su elovi i lanovi
materijalnog univerzuma. Funkcionalni ciklus je zavren kada otrovna isparenja niih svetova, koja je prikupio pokretni zodijak, bivaju
i/dahnuta u veliki fiksni zodijak, da tamo budu proiena prolazei
kroz boanske prirode njegovih dvanaest venih hijerarhija.
Ploa u celini je podlona mnogim interpretacijama. Ako se pervaz Ploe sa njegovim hijeroglifskim figurama prihvati kao duhovni
i/vor, onda presto u centru predstavlja fiziko telo u kojem je ustolicena ljudska priroda. Iz ove take gledita cela Ploa postaje simbol
aurikog tela oveka, s pervazom kao spoljanjim ekstremitetom, ili
Ijuskom aurikog jajeta. Ako se presto prihvati kao simbol duhovne
sl'cre, pervaz simbolizuje elemente, a delovi oko centralnog dela poslaju simboli svetova ili planovi koji emaniraju iz jednog boanskog
izvora. Ako se Ploa posmatra na isto fizikoj osnovi, presto posta|c simbol generativnog sistema, a Ploa otkriva tajne procese embriologije primenjene na formiranje materijalnih svetova. Ukoliko se eli
cisto fizioloka i anatomska interpretacija, centralni presto postaje
srce, Ibimorfna Trijada um, Neftijanska Trijada generativni sistem, a
okolni hijeroglifi razliiti delovi i udovi Ijudskog tela. Sa stanovita evolucije, centralna kapija postaje taka kako ulaza tako i izlaza.
( )vde je, takoe, izloen i proces inicijacije, 11 kojem je kandidat, nakon uspenog prolaska kroz razliita iskuenja, napokon doveden u
pnsustvo vlastite due, koju je jedino on sposoban da razotkrije.
Ako se za predmet razmatranja uzme kosmogonija, centralni deo
predstavlja duhovne svetove, gornji deo intelcktualne svetove, a doi i j i deo materijalne svetove. Centralni deo moe takoc simbolizovati
i dcvet nevidljivih svetova i stvorenje oznaeno sa T, fiziku prirodu
podnoje Izide, Duh Univerzalnog ivota. Ako se razmatra u svellu alhemije, centralni deo sadri metale, a pervaz alhemijske proi cse. Figura koja sedi na prestolu je Univerzalni Merkur - kamen
mudraca, plamtei baldahin iznad prestola jc Boanski Sumpor, a
kocka zemlje ispod je elementarna so.
Tri trijade - ili Oinski Temelj - na centranom delu predstavljaju
Ncme Posmatrae, tri nevidljiva dela prirode oveka; dva dela sa obe
sli ane su kvartari nie prirode oveka. Na ventralnom delu je 21 figura.
241

TAJNA IJENJA SVIH EPOHA

Ovaj broj je posveen suncu - koje se sastoji od tri velike sile, od

kojih svaka ima po sedam atrib u ta- u kabalistikoj redukciji 21 postaje 3, ili Velika Trijada.
Jo e biti dokazano da je Izidina Ploa neposredno povezana sa
egipatskim gnosticizmom, jer u gnostikim papirusima, koji se uvaju
u Bodlijevoj biblioteci14, postoji direktno upuivanje na dvanaest
Oeva ili Paterniteta ispod kojih je dvanaest Izvora. (Videti S. S. D.
D, Egipatska magija.) Da donji deo predstavlja podzemlje je dodatno naglaeno sa dve kapije - velikom kapijom Istoka 1 velikom kapijom Zapada - jer u haldejskoj teologiji sunce izlazi i zalazi kroz
kapije u podzemlju, kroz koje luta tokom sati tame. Poto je Platon trinaest godina dobijao instrukcije od M agova'5 Pateneita (Patheneith),
Ohoapsa (Ochoaps), Sehtnofisa (Sechtnouphis) i Etimona (Etymon)
iz Sebenita16, njegova fdozofije je stoga proeta haldejskim i egipatskim sistemom trijada. Bembinska Ploa je dijagramska predstava
takozvane platonistike fdozofije, jer je u njenoj koncepciji saeta
celokupna teorija mistike kosmogonije i stvaranja. Najvredniji vodi za tumaenje ove Ploe su Proklovi komentari Platonove teologije. Haldejska Zaratustrina proroanstva}1 takoe sadre brojne
aluzije na teogonska naela prikazana na Ploi.
14

The Bodleian Lihrarv - glavna istraivaka biblioteka O ksfordskog univerzitcta ( Universitv o f Oxford ), kolokvijalno poznata kao ,,Bodli (,,Bodle y ), ili jenostavno ,,Bod (,,the Bod"), nazvana po svom osnivau, ser
Tornasu B oliju (Thomas Bodley , 1 5 4 5-1613 ), en g lesk o m d iplom ati i
uenjaku. Jedna je od najstarijih biblioteka u Evropi, a druga je po veliini u Velikoj B ritaniji, odrnah iza B ritanske b ib lio tek e (British Librarv).
(Nap. prev.)

15

Prema Proklu, Platon je proao trinaestogodinju inicijaciju u M isterije l ota-Hermesa u koje su ga uveli pomenuti uveni memfiski ntagovi, a nakon
toga se pojavio sa onim to je danas poznato kao platonistika doktrina .
(Nap. prev.)

16

Sebenit (Sebennvlos , ili Sebemivtus), kod Hola transkribovan Sebbennithis

(gr. XcPwm:oq, ili f| ZcPf;wuxiKT| 7r6A.iq), na egipatskom Tjebnutjer - antiki grad u Donjem Egiptu, danas poznat kao Sam anud (Samanmtd), lociran na D am ijeti (Damietta) (sebenitskom ) rukavcu N ila u delti. Sebenit
je bio prestonica dvanaeste nom e D onjeg Egipta. (Nap. prev.)

17

242

The Chaldatan Oracles oj'Zoroaster, delo Viljema Vina Vestkota (William

Wynn Westcott) iz 1895. godine. (Nap. prev.)

Bem binsku Izidina Ploa

I lesiodova Teogonija daje najpotpuniji izvetaj o grkom kosmor.onijskom mitu. Orfika kosmogonija ostavila je utisak na razne
oblike filozofije i religije - grku, egipatsku i sirijsku - sa kojima je
Mla u dodiru. Glavni meu orfikim simbolima bilo je mundano jaje
1/ kojeg se Fanes raao u svetlost. Tomas Tejlor smatra da je orfiko
|aje sinonim za meavinu ogranienosti i beskonanosti, koju porniii|e Platon u Filebu. Jaje je, nadalje, trea Razumljiva Trijada i odgovarajtii simbol za Demijurga, ije je auriko telo jaje nieg univerzuma.
Pozivajui se na Porfirijev autoritet, Euzebije je izjavio da su Egipl ani priznavali jednog intelektualnog Autora ili Stvoritelja sveta pod
nnenom K n ef \ da su ga oboavali u obliku kipa Ijudskog oblika i
lamno plavog tena, koji dri u ruci pojas i skiptar, na glavi nosi krahevsko pero, a iz usta izbacuje jaje. (Videti Analizu egipatske mitolof'.ije.) M adaje Bembinska Ploa pravougaonog oblika, ona filozofski
o/naava orfiko jaje univerzuma sa njegovim sadrajem. U ezoterijskim doktrinama vrhovno ostignue pojedinca je lomljenje orfikog
jajcta, to je ekvivalent povratku duha u Nirvanu - apsolutno stanje
orijentalnih mistika.
I ) Novompanteonu (The New Pantheon) Semjuela Bojsalx nalaze
se Iri ilustracije koje prikazuju razne delove Bembinske Ploe. Aulot, meutim, ne daje bitan doprinos saznanjima o ovoj temi. U Istoujskim objanjenima mitologije i bajki starih naroda (Mythologie et
la jahle expliques par l histoire), opat Banije'9 posveuje poglavlje
ta/.matranju Mense Isiaca. Nakon pregleda zakljuaka Monfokona,
Kirhera i Pinjorijusa, on dodaje:
Moje miljenje je da je to bio zavetni sto koji je neki princ ili
privatno lice posvetio Izidi, kao priznanje zbog neke koristi za koju je verovao da mu je ona dodelila."

ix

Sanntel Boyse (1708 -1749) irski pesnik i pisac; pun naziv pomenutog dela iz 1753. g o d in e je Novi panteon ili fahulozna istorija paganskih bogova (The New Pantheon: or the Fabiilous Historv o f the Heathen Gods).
(Nap. prev.)

O pat A ntoan Banij e (Abbe Antoine Banier, 1673 1741) francuski svetenik i lan Academie des Inscriptions et Beiles-Lettres od 1713. godine,
istoriar i prevodilac, ija je racionalizujua interpretacija grke m itologije
bila iroko prihvaena do sredine X IX veka. (Nap. prev.)
243

Cuda antike

U D A A N T IK E

bili spremni da priznaju da bi one mogle ostati upaljene nekoliko

vekova bez nadopunjavanja goriva. Neki su takozvana vena svetla
smatrali za puku smicalicu lukavih paganskih svetenika, ok je velika veina, priznajui da su lampe zaista gorele, dalekoseno tvrdila da je avo koristio to oigledno udo kako bi zaveo lakoverne i
lako odveo njihove due u pakao.
Na ovu temu ueni jezuit, Atanasije Kirher, obino pouzdan, izlae frapantnu nedoslednost. U svom Edipu Egipaninu on pie:

Uvek-goree lampe # Delfsko proroite # Dodonsko proroite # Trofonijevo proroite # Inicirani arhitekti # Sedam svetskih uda

N ije m alo tih uvek-goreih lam pi bilo postavljeno da buu oru a av o la, (...) S m atram da su sve lam pe p ro n a en e u g ro b o v im a
P agana, p o sv een e o b o av an ju n ckih b o g o v a, bile te vrste, ne zato
to su g o rele, ili su izvetaji rekli d a gore, v en im p lam en o m , ve
zato to ih je v ero v atn o av o tam o p o stav io , zlo n am ern o elei da
na taj n ain d o b ije sv eu v eru za lano klan jan jeA

Meu ranim Egipanima, Grcima i Rimljanima bila je uobiajena

praksa da kao rtve Bogu Smrti zapeate upaljene lampe u grobnice
svojih mrtvih. Mogue je da se takoe verovalo da je pokojnik mogao iskoristiti ova svetla za pronalaenje puta kroz Dolinu Senki.
Kasnije, kada je taj obiaj postao opte usvojen, sa mrtvima nisu pokopavane samo stvame lampe, ve i njihove minijature izraene od
terakote. Neke od svetiljki su, radi zatite, bile zatvorene u kmnim
posudama i zabeleeni su sluajevi da je u njima pronaeno originalno ulje, savreno ouvano i nakon vie od 2.000 godina. Postoji
dovoljno dokaza da su mnoge od tih lampi gorele kada su grobnice
zatvorene, a ima izjava da su jo uvek gorele kada su grobnice otvorene stotinama godina kasnije. Mogunost pripreme goriva koje bi
se obnavljalo istom brzinom kojom je troeno bila je izvor znatnog
neslaganja srednjovjekovnih autora. Nakon razmatranja dostupnih
dokaza, ini se, unutar opsega mogunosti, da su drevni svetenici-hemiari zaista proizveli lampe koje su gorele, ako ne neodreeno,
barem znatno vreme.
Brojni autoriteti pisali su na temu uvek-goreih lampi. V. Vin Vestkot procenjuje da ima vie od 150 pisaca, a H. P. Blavacka 173, koji
su razmatrali ovu temu. Mada se zakljuci do kojih su razni autori
oli ne slau, veina priznaje postojanje tih izvanrednih svetiljki.
Samo nekolicina je tvrdila da bi lampe gorele veno, dok su mnogi

Nakon to je priznao da pouzdani autoriteti brane postojanje uvek-goreih lampi i da se ak i sam avo uputa u njihovu izradu, sledee to Kirher izjavljuje je da je itava teorija oajna i nemogua,
lc da je treba svrstati sa venim kretanjem i Kamenom Mudraca. Poslo je na svoje zadovoljstvo jednom ve reio problem, Kirher ga reava ponovo - ali drugaije - sledeim reima:

244

U E giptu postoje bogate naslage asfalta i nafte. O no to su ti pam etni m o m ci [svetenici] u in ili, d ak le, n ije n ita dru g o do poveziv an ja n aslag a ulja tajnim k an a lim a sa je d n o m ili vie lam pi, koje
su im ale fitilje od azbesta! K ako tak v e lam pe m ogu pom oi neprestan o m g o ren ju ? (...) Po m om m iljen ju , to je reen jc zag o n etk e o
n atprirodnoj n eistro iv o sti tih an tik ih la m p i.

Monfokon se, u svojim Starinama, uglavnom slae sa kasnijim Kirherovim dedukcijama, verujui da su basnoslovne vene svjetiljke iz
hramova bile lukave mehanike majstorije. On dalje dodaje da je verovanje da lampe u grobnicama gore na neodreeno vreme bilo rezultat panje vredne injenice da se u nekim sluajevima para slina
dimu izvijala iz ulaza u novootvorene grobnice. Grupe koje su u njih
ulazile i otkrivale lampe razasute po podu pretpostavljale su da su one
hile izvor dima.
245

uda antike

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Postoji nekoliko zanimljivih pria o otkriima uvek-goreih lampi u raznim delovima sveta. U grobu na Apijskom putu ( Via Appia),
koji je otvoren u vreme papinstva Pavla III, pronaena je gorua svetiljka, koja je ostala upaljena u hermetiki zapeaenoj podzemnoj
odaji gotovo 1.600 godina. Prema izvetaju koji je napisao savremenik, telo - mlade i lepe devojka sa dugom, zlatnom kosom - pronaeno je kako pluta u nepoznatoj, providnoj tenosti tako ouvano kao
da je smrt nastupila nekoliko sati ranije. U unutranjosti odaje bilo je
vie znaajnih objekata, meu kojima t nekoliko lampi, a jedna od
njih je bila upaljena. Oni koji su uli u grobnicu izjavili su d aje promaja izazvana otvaranjem vrata ugasila svetlo i da lampa nije mogla
ponovo da se upali. Kirher reprodukuje epitaf, TULLIOLAE FILIAE
MEAE ', navodno pronaen u grobu, ali za njega Monfokon izjavIjuje da nikada nije postojao i dodaje da se za telo uglavnom veruje,
mada za to nije pronaen uverljiv dokaz, da je pripadalo Tulioli, Ciceronovoj erki.
Uvek-goree lampe otkrivene su u svim delovima sveta. Ne samo u mediteranskim zemljama, ve i u Indiji, Tibetu, Kini i Junoj
Americi zabeleena su svetla koja su bez goriva neprestano gorela.
Primeri koji slede su odabrani nasumice sa impozantne liste uvek-goreih lampi pronaenih u razliitim epohama.
Plutarh je pisao o lampi koja je gorela iznad vrata hrama Jupitera
Amona; svetenici su izjavljivali da je ostala upaljena vekovima bez
goriva.
Sv. Avgustin je opisao venu svetiljku, uvanu u egipatskom hramu posveenom Veneri, koju ni vetar ni voda nisu mogli da ugase.
On je verovao da je to delo avola.
Uvek-gorea lampa naena je u Edesi, ili Antiohiji, u vreme vladavine cara Justinijana. Bila je u nii iznad gradskih vrata, detaljno
zatvorena kako bi bila zatiena od vremenskih uslova. Datum na njoj
je dokazivao da je gorela vie od 500 godina. Unitili su je vojnici.
Tokom ranog srednjeg veka u Engleskoj pronaena je lampa koja je gorela od treeg veka posle Hrista. Veruje se da je spomenik u
kojem se nalazila bio grob oca Konstantina Velikog.
Palantova lantema je otkrivena u blizini Rima 1401. godine. Pronaena je u grobu Palanta, Euandrovog sin, kojega je Vergilije uinio
I
246

Lat. Tuliola, moja erka. (Nap. prev.)

hesmrtnim u svojoj Eneidi. Lampa je bila postavljena kod uzglavlja

tcla i gorela je stalnim sjajem vie od 2.000 godina.
(iodine 1550, na ostrvu Nesis, u Napuljskom zalivu, otvorena je
velianstvena mermerna podzemna odaja u kojoj je pronaena jo
tivek upaljena lampa, koja je tamo bila postavljena pre poetka hrianske cre.
Pausanija je opisao prekrasnu zlatnu svetiljku u Minervinom hrainu, kojaje neprestano gorela godinu dana bez ponovnog punjenja
111 podrezivanja fitilja. Sveanost punjenja lampe odravana je jednom godinje, a vreme je mereno tom ceremonijom.
Prema Fama Fraternitatis1, kada je kripta Kristijana Rozenkrojca
otvorcna 120 godina nakon njegove smrti, pronaena je sjajno osvetIjcna venom lampom koja je visila sa stropa.
Numa Pompilije, kralj Rima i mag sa znatnom moi, izazvao je
venu svetlost da gori u kupoli hrama koji je stvorio u ast elemenlarnog bia.
IJ Engleskoj je pronaen udan grob u kojem se mehanika figura pomerala kad bi uljez stupio na odreeno kamenje na podu. U to
vreme je rozenkrojcerska kontroverza bila na svom vrhuncu, pa je
/akljueno da grob pripada rozenkrojcerskom inicijatu. Seljak koji je
oikrio grob i uao u odaju, pronaao je unutranjost blistavo osvetljei u i svetiljkom kojaje visila sa tavanice. Kako je koraao, njegova tema prtiskala je neke od podnih kamenova. Najednom, sedea figura
u tekom oklopu je poela da se pomera. Mehaniki se uspravila na
noge i udarila lampu gvozdenom palicom, potpuno je unitivi, i tako je efikasno spreeno otkrivanje tajne supstance koja je odravala
plamen. Koliko dugo je svetiljka gorela nije poznato, ali svakako je
lo bilo tokom znaajnog broja godina.
To je slino pronalasku svetala u zapeaenim odajama i plovilima meu grobnicama u blizini Memfisa i u braminskim hramovima
u Indiji, ali iznenadna izloenost vazduhu ih je pogasila i uzrokovala
da njihovo gorivo ispari.
Sada se veruje da su fitilji tih venih lampi bili napravljem od pletenog ili tkanog azbesta, koji alhemiari nazivaju salamanderova vuna,
2

Pun naziv je F am a fraternitalis R oseae Crucis - uveno drutvo R uzinog

K rsta - anonim ni rozenkrojcerski m anifest objavljen 1614. godine u Kaselu, u N em akoj. (Nap. prev.)
247

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

a da je gorivo bilo jedan od proizvoda alhemijskih istraivanja. Kirher je pokuavao da ckstrahuje ulje iz azbesta, jer je bio uveren da
bi ulje, dobijeno iz supstance koju vatra nije mogla da uniti, ako se
stavi u lampu kao gorivo takoe bilo neunitivo. Nakon to je proveo dve godine u neplodnom eksperimentalnom radu, zakljuio je da
je taj zadatak nemogue izvriti.
Sauvano je nekoliko formula za izradu goriva za lampe. U Razotkrivenoj Izidi, H. P. Blavacka prenosi dve od tih formula od ranih
autora - Tritenhajma3 i Bartolomea Komdorfa. Jedna je dovoljna da
prui opte razumevanje procesa:
Sumpor. Stipsa ust. f iv.; su b lim irajte ih u prah n a f ij, ko jem
d o d ajte k rista liz o v a n o g v e n e c ija n sk o g b o ra k sa (u p rah u ) f j.; po
n jim a polijte visoko preien vinski alk o h o l i rastv o rite ih, zatim
sa m ite i p o sp ite na nov; p o n o v ite o v o to lik o p u ta d o k se su m p o r
topi p o p u t v o sk a b ez d im a, na v reloj tu an o j ploi: to j e z a pahulum 4, a fitilj priprem ite na ovaj nain: skupite niti ili rese Lapis ash esto s \ do e b ljin e sv o g sre d n je g i d u in e sv o g m a lo g p rsta , a
zatim ih stavite u v en ecijan sk o stak lo i p o k rijte s n av ed en im proien im su m p o ro m ili hranom ; p o stav ite stak lo u p esak n a dvadeset i etiri sata, tako v m e da su m p o r m oe da k lju a sve vrem e.
Fitilj tim e p rem azan i p o m azan treb a staviti u au p o p u t lju tu re
koljke, tak o da neki deo m oe da lei iznad m ase p rip rcm ljen o g
sum pora; zatim , dok p o stav ljate ovo staklo na v ru p esak , m orate
rastopiti sum por, tako da se m oe uhvatiti za fitilj, i, k ad a se ovaj
upali, goree ven im p lam en o m , a vi tu sv etiljk u m o ete postaviti
gde vam d rag o .

Johan fon Tritenhajm (Johann von Trittenheim; lat. Johannes Trithemius,),

pravog imena Johan fon Hajdenberg (Johann von Heidenherg, 1462-15 16)
- nemaki svetenik, istoriar i okultist; bavio se magijom, alhemijom, kabalom i astrologijom i tokom ivota je ostvario znatan uticaj na razvoj okultizm a (bio je A gripin uitelj). N jegova dcla su Steganographia (c.1499),
De septum secundeis (1508) i Polygraphia (1518). (Nap. prev.)

Lat. hrana. (Nap. prev.)

Lat. azbestni kam en. (Nap. prev.)

248

uda antike

rka

PR O R O I T A

Potovanje Apolona ukljuivalo je uspostavljanje i odravanje proroita putem kojih bi bogovi mogli da komuniciraju sa ljudima i otkriju budunost onima to su zasluili blagodat. Rana istorija Grke
obiluje izvetajima o drveu, rekama i kipovima koji govorc i peinama koje su nimfe, drijade ili demoni uzimali za svoja boravita i
iz njih davali proroanstva. Mada su hrianski autori nastojali da
dokau kako je proroanske objave davao avo, ne bi li zaveo oveanstvo, ipak se nisu usudili da napadnu teoriju proroanstva, jer
se ona ponavljala i u njihovim svetim spisima. Ako je kamenje oniksa na ramenima izraelskog velikog svetenika postalo poznato po
svojim porukama volje Jahvea, onda je cmi golub, privremeno obdaien sposobnou govora, svakako mogao izrei proroanstva u hramu
Jupitera Amona. Ako je endorska vraara mogla prizvati Samuilovu
sen, a ova je zauzvrat dao proroanstva Saulu, zar nije Apolonova
svetenica mogla prizvati sablast njoj odanu da predvidi sudbinu
( irke?
Najuvenija proroita antike bila su Delfsko, Dodonsko, Trofonijevo i Latonino, od kojih su priajua hrastova stabla u Dodoni
bila najstarija. lako je nemogue propratiti razvoj teorije o porukama
dobijenim iz proroita, poznato je da su mnoge peine i raseline,
koje su Grci izdvojili kao proroita, bile svete davno pre uspona grke kulture.
Apolonovo proroite u Delfima ostaje jedna od nereenih mistei ija antike. Aleksandar Vajlder ime Delfi izvoi iz delfos, materica.
To ime su Grci izabrali zbog oblika peine i otvora koji vodi u dubine zemlje. Prvobitni naziv proroita bio je Pito, a tako je nazvano
jer je u njegovim odajama prebivala velika zmija Piton, strahovito
stvorenje koje je lzgmizalo iz mulja ostalog nakon povlaenja potopa koji je unitio sva ljudska bia osim Deukaliona i Pire. Apolon
je, dok se penjao uz obronak planine Parnas, nakon due borbe ubio
zmiju i bacio njeno telo u raspuklinu proroita. Od tada je Bog Sunca, dobivi nadimak Pitijski Apolon, proricao iz te jame. On je sa
Dionisom delio ast da bude bog zatitnik Delfa.
249

uda antike

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

P IT IJ S K I A POLON
Iz Ilistoria Deorum
Fatidicorum

Apolon, Dijanin brat blizan ac, b i o j e sin Jupitera i Latonc. Apolon je

bio potpuno odrastao u
v rem e sv o g ro en ja .
Sm atran je prvim lekarom i pronalazaem muzike i pesme. Grci su za
njega takoe tvrdili da
je bio otac luka i strele.
Poznati A polonov hram
u D elfim a obnavljan je
pet puta. Prvi hram bio
je izraem sam o od lov o ro v ih g ran a , d ru g i,
neto slino tom e, trei
je bio od tua, a etvrti
i peti su verovatno bili
od mermera, znatne veliine i velike lepote. Nijed n o drugo proroite
u Grkoj nije se m oglo
m enti po velianstvenosti sa proroitem u D elfim a, kada je ono bilo u zenitu
svoje moi. Pisci su izjavljivali da je ono im alo mnogo kipova od istog zlata
i srebra, prekrasne ukrase i orua od najvrednijih materijala i divne izrae, koje
su poklonili prinevi i kraljevi to su dolazili iz svih delova civilizovanog sveta
da se posavetuju sa duhom A polona koji jc boravio u tom svetilitu.

Nakon to je Apolon pobedio Pitona, njegov duh je ostao u Delftma kao predstavnik svog osvajaa i uz pomo njegovih isparenja
svetenica je mogla da postane en rappor sa Bogom. Za pare koje
su se uzizale iz raseline proroita verovalo se da dolaze iz Pitonovog tela koje se raspadalo. Ime Pitones, ili Pitija, dato enskom
hijerofantu u prorootu, doslovno znai onaj koji je bio baen u re6
250

Franc. u skladu; u meusobnom razumevanju. (Nap. prev.)

ligijsko besnilo udisanjem pare to se uzdie iz raspadajue materije. Zanimljivo je dodati i to da su Grci verovali da je proroite u
Delfima pupak Zemlje, ime se dokazuje da su planetu smatrali ogromnim ljudskim biem. Veza izmeu naela prorokog otkrivenja i
okultnog znaenja pupka je vana tajna koju su posedovale drevne
Misterije.
Proroite je, meutim, mnogo starije nego to kazuju prethodni
izvetaji. Priu ove vrste verovatno su izmislili svetenici kako bi objasnili fenomene znatieljnicima koje nisu smatrali dostojnim prosvetljenja o istinskoj ezoterikoj prirodi proroita. Neki veruju da
je delfsku raselinu otkrio hiperborejski svetenik, jer jo od vremena
od kad postoji pisana istorija ta peina bila je sveta, a ljudi su dolazili iz svih krajeva Grke i okolnih zemalja da postave pitanja demonu koji je iveo u otvom nalik na dimnjak. Svetenici i svetenice
su je paljivo uvali i sluili duha koji je u njoj iveo i koji je prosvetljavao oveanstvo darom prorokovanja.
Pria o originalnom otkriu proroita je priblino sledea: pastin su, uvajui svoja stada na padinama planine Pamas, bili zaprepa.eni udnim ludovanjem koza koje su tumarale u blizini velikog
ponora na jugozapadnom obronku planine. Zivotinje su skakale naokolo kao da su pokuavale da igraju i isputale udne krike razlit ite od bilo ega to je iko pre toga uo. Konano, jedan od pastira,
z.natieljan da sazna uzrok te pojave, priao je otvom iz kojeg su kuIjale kodljive pare. Istog trena zapao je u proroku ekstazu; igrao je
u divljoj razuzdanosti, pevao, mrmljao neartikulisane zvukove i prorekao budue dogaaje. Isti rezultat bio je i sa ostalima koji su prili
u blizinu procepa. Glas o mestu se proirio i mnogi su doli da saznaju budunost udisanjem smrdljivih isparenja, koji su ih razveseIjavali do ivice delirijuma.
Neki od onih koji su doli, nesposobni da se kontroliu, a privremeno dobivi snagu ludaka, otimali su se od onih koji su hteli da
ilt obuzdaju i ginuli skakajui u otvor. Kako bi se drugi spreili da
uine neto slino, podignut je zid oko raseline i postavljena je proroica da bude posrednik izmeu proroita i onih koji su dolazili
tla mu postave pitanje. Prema kasnijim autoritetima, nad rascepom
je postavljen tronoac ukraen izrezbarenim Apolonom u obliku Pitona, velike zmije, i na njemu je bilo ureeno posebno pripremljeno
sedite, tako konstmisano da osoba koja bi u njemu sedela nije mogla
251

TAJNA L'ENJA SVIH EPOH A

s njega da padne dok je bila pod uticajem proroanskih isparenja. Neposredno pre tog vremena, kruila je pria da isparenja u proroitu
nastaju od raspadanja tela Pitona. Mogue je da je proroite razotkrilo sopstveno poreklo.
Kroz mnoge vekove tokom njegove rane istorije, nevine devojke
su posveivane sluenju u proroitu. Nazivane su Febade, ili Pitije,
i sainjavale su uveni red danas poznat kao pitijsko svetenstvo. Zene su birane da preuzmu proroite verovatno zato to je njihova ulna i emocionalna priroda bre i potpunije reagovala na isparenja
oduevljenja. Tri dana pre vremena odreenog za primanje saoptenja od Apolona, devica svetenica poinjala je ceremoniju proiavanja. Kupala se u izvoru Kastalija, suzdrala se od uzimanja hrane,
pila samo iz Kasotidinog izvora, koji je skrivenim cevima sproveden
u hram, a neposredno pre no to bi se popela na tronoac, vakala je
nekoliko listova sa svetog lovorovog stabla. Ciovorilo se da je voda
bila drogirana kako bi donela iskrivljene vizije, ili da su delfski svetenici mogli da naprave stimuliui opojnu gas, koji su provodili
podzemnim kanalima i putali u okno proroita nekoliko metara ispod povrine. Nijedna od ovih teorija nije dokazana, niti na bilo koji nain objanjava tanost predvianja.
Kada bi mlada proroica zavrila proces ienja, odevana je u
posveenu odeu i odvoena do tronoca na koji je sedala, okruena
kodljivim isparenjima to su se izvijala iz zjapee raseline. Postepeno, kako je udisala paru, ona se menjala. Kao da je drugi duh ulazio u njeno telo. Borila se, derala svoju odeu i isputala neartikulisane krike. Nakon nekog vremena njena borba je prestajala. Kada
bi se smirila, zaposelo bi je ogromno velianstvo i, s oima uprtim
u prazno i ukoenim telom, ona bi izricala proroanske rei. Predvianja su obino bila u obliku heksametarskog stiha, ali su rei esto
bile dvosmislene, a ponekad i nerazumljivc. Svaki zvuk koji bi napravila, svaki pokret njenog tela, paljivo je beleilo pet I losija, ili
svetih Ijudi, koji su postavljeni kao pisari radi ouvanja najsitnijih
detalja svakog proricanja. Hosiji su bili imenovani doivotno i birani su izmeu direktnih potomaka Deukaliona.
Nakon to je proroanstvo dato, Pitija je poinjala ponovo da se
bori i duh ju je oslobaao. Tada je odnoena, ili joj je pomagano da
ode, u odaju za odmor, gde je ostajala sve dok ncrvna ekstaza ne bi
uminula.
252

uda antike

l J svojoj disertaciji naslovljenoj Misterije, Jamblih opisuje kako

!iduh proroita - vatreni demon, ak Apolon lino - preuzimao
koiilmlu nad Pitonesom i kroz nju se manifestovao:
A li p ro ro ica u D elfim a, b ilo d a daje p ro ro an stv a o v ean stv u
prcko o sla b lje n o g v atren o g d u h a koji se izliv a iz usta peine, bilo
da sedi u ad ito n u n a tu an o m tro n o cu , ili na hoklici sa etiri nogc, ona p o staje p o sv e e n a B ogu; m a ko d a sc n alazio u p ein i, ona
se p o tp u n o p re d a je b o a n sk o m d u h u i o s v e tlje n a je z ra c im a bo.anske vatre. A k ad a je v atra, k o ja sc u z ie iz usta peine, kruei
zaista tesn o i o b ilato o b av ije, o n a od n je p o staje isp u n jen a b oanskim sjajem . K ad a se sm esti na se ite Boga, on a se p rilag o av a
n jcgovoj p o sto jan o j p ro ro k o j m o i, a od obe ove p rip rem n e opera c ije b iv a u p o tp u n o sti o p s e d n u ta B o g o m . I ta d a j e on stv a rn o
p risu ta n i o sv je tlja v a j e n a p o se b an n a in , ra z li it o d v atre, du h a,
p o g o d n o g se d ita i, u k ratk o , o d sv ih v i ljiv ih sp rav a to g a m esta,
hilo fizikih ili sv e tih T

Medu poznatima koji su posetili proroite u Deltlma bili su besmrtni Apolonije iz Tijane i njegov uenik Damis. Apolonije je princo rtvu i, poto je okrunjen lovorovim vencem i dobio granu iste
biljke d aje nosi u ruci, proao je iza Apolonovog kipa koji je stajao
prcd ulazom u peinu i siao na sveto mesto proroita. Svetenica
|c takoe bila okrunjena lovorom, a glava joj je bila ovijena uzicom
od bele vune. Apolonije je pitao proroite hoe li budue generacije
pamtiti njegovo ime. Pitija je odgovorila potvrdno, ali jc izjavila da
cc ono uvek biti klevetano. Apolonije je ljutito napustio odaju, ali
vrcme je potvrdilo tanost predvianja, jer su rani crkveni oci ovekovcili Apolonijevo ime kao Antihrista. (Za detalje prie videti Histoire de la Magie.)
Poruke koje je davala devica proroica predavane su filozofima
proroita, ija je dunost bila da ih tumae i primenjuju. Saoptenja
n i i zatim dostavljana pesnicima, koji su ih odmah prevodili u ode i
slihove, izlaui u finom obliku izjave koje je navodno dao Apolon
i cmei ih dostupnim stanovnitvu.
Zmije su mnogo prikazivane u proroitu u Delfima. Osnova tronoca na kojem je sedela Pitija bila je formirana od upletenih tela tri
divovske zmije. Prema nekim autoritetima, jedan od procesa koricnih za postizanje proroke ekstaze bio je da se mlada svetenica
253

TAJNA IJENJA SVIH EPOHA

prisili da pogleda u oi zmije. Opinjena i hipnotisana, ona je tada govorila glasom boga.

uda antike
koncepcija razlikuje se od onoga to je iroko prihvaeno, ali otkriva vrednu
analogiju izmeu jevrejskog i grkog sim bolizm a.

OSNOVA D E L F S K O G T R O N O S C A
Iz Montfaucon, Antiquities

Namotaji tri zm ije formirali su osnovu, a njihove glave

podupirale su tri noge tronoca. Nem ogue je obezbediti zaovoljavajue podatke o obliku i veliini uvenog
delfskog tronoca. Teorije o tom e tcm elje se (najveim
delom ) na m alim ukrasnim tronocim a pronaenim u
raznim hram ovim a.

O B N O V L JE N
D EL FSK l T R O N O A C

Dok su rane pitijske svetenice uvek bile devojke - neke jo uvek

u adolescentnom dobu - kasnije je donesen zakon da samo ene u
kasnim pedesetim godinama treba da budu glasnici proroita. Ove
starije ene odevale su se kao mlade devojke i prolazile kroz istu ceremoniju kao i prva Pitija. Promena je verovatno indirektni rezultat
mza napada profanih na svetenice.
Tokom rane istorije delfskog proroita Bog je govorio samo na
svaki sedmi roendan Apolona. Kako je vreme proticalo, meutim,
potranja je postala tako velika da je Pitija bila primorana da seda
na tronoac svakog meseca. Termini izabrani za konsultacije i poslavljanje pitanja bili su odreivani rebom ili glasanjem stanovnika
Delfa.
Opte je priznato d a je uticaj delfskog proroita na grku kultum bio duboko konstruktivan. Dejms Gardner sumira taj uticaj sledeim reima:

tz Benumont, Gleanings o f Antiquities

Prema Bom onu7, gorc jc najautcntiniji oblik elfskog tronoca koji

postoji. Ali, poto tronoac mora da
sc znatno prom enio tokom ivota
proroita, ishitreni zakljuci su bcsmisleni. U svom opisu Bomon tronoac deli na etiri dela: ( I) okvir
AOTAOLAVAOIVMaOJ ADDTAJV
sa tri nogc (2), odzvanjajui umivaonik ili inija postavljena u okvir, (3) ravna ploa ili sto na kojem jc sedela
Pitija i (4) konusni prckriva na stolu, koji je potpuno sakrivao svetenicu i
ispod k o je g je njen glas dopirao u neobinim i upljim tonovim a. B ilo je pokuaja da se deifski tronoac povee sa jcvrejskim Zavetnim kovegom. Okvir
sa tri noge bio je poreen sa Zavetnim kovegom , ravna ploa ili sto sa Seditem b la g o d a ti\ a konusni prekriva sa atorom sam og Tabernakla. itava ta
7

Don Bomon (John B eaum oni, e. 1650- 1731) engleski lekar i geolog, autor nekoliko knjiga o geologiji, antici i m agijskoj praksi. (Nap. prev.)

U originalu - Mercv-Seat - oslovno stolica/sedite blagodati seditc blagodati izm eu dva heruvim a (Izlazak 25, 2 1). To nije prevod na engleski

254

N jegovi odgovori obelodanili su m noge tirane i prorekli im sudbinu. N jeg o v im elo v an jem su m n o g a n esre n a b ia sp aen a od
u n iten ja i m nogi zb u n jen i sm rtn ici izvedeni n a pravi put. K orisno
jc h rab rio in stitu cije i p o m ag ao n ap re d ak k o risn ih otkria. N jegov
m oralni uticaj bio je na strani vrline, a njcgov politiki uticaj u korist u n ap re en ja g ra an sk ih slo b o d a.
[Videti Vera sv e ta (T h e F a ith s o fT h e World)]

Proroitem u Dodoni predsedavao je Jupite, koji je izricao proroanstva kroz hrastove, ptice i tuane vaze. Mnogi pisci su primetili
ni hebrejskog nnss kaporet - deo izrnirenja, ni grkog irjZocaTripiov
hilasterion - pom ircnje, pom irilite, ve prevod V iljema Tindejla ( William
Tvndale) nem akog pojma gnadenstuhl, iz prevoda Biblije na nemaki Martina Lutera (M artin Luther), koji oslovno znai sedite milosti, u smislu
Inkacije m ilosti. U D aniievom prevodu Starog Z aveta - ,,zaklopac
poklopac Zavetnog kovega. (Nap. prev.)
'i

Autor umesto grkog imena boga - Zevs, koristi ime njegovog rimskog pandana; videti napom enu 1 na strani 95. (Nap. prev.)
255

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

uda antike

slinosti izmeu rituala u Dodoni i rituala druidskih svetenika u

Britaniji i Galiji. Cuvena proroanska golubica iz Dodone, koja je
sletala na grane svetih hrastova, ne samo da je na grkom jeziku nairoko javno govorila o filozofiji i religiji, ve je i odgovorala na pitanja onih koji su dolazili iz dalckih mesta da se s njom posavetuju.
,,Priajua stabla stajala se zajedno, formirajui sveti gaj. K.ada
su svetenici eleli odgovore na vana pitanja, nakon pomnog i sveanog proiavanja povlaili su se u umarak. Tu su prilazili stablima
i preklinjali odgovor od boga koji je u njima iveo. Kad su postavili
pitanja, stabla su progovarala kjudskim glasovima, otkrivajui svetenicima eljene informacije. Neki tvrde da je bilo samo jedno stablo
koji je govorio hrast ili bukva koja je stajala u samom srcu starog
luga. Poto se za Jupitera verovalo da nastanjuje to stablo, ponekad
je nazivan Fegonej (Phegonceus), ili onaj koji ivi u bukvi.
D ODONSKI JU P IT E R
Iz Historia Deorum
Fatidicorum

J u p ite r je b io n az v an
D oonski po gradu Dodona u Epirn. U blizini
ovog grada bilo je brdo
gusto obraslo hrastovim
drveem, koje je od najstarijih vremena bilo posveeno Jupiteru. Pored
toga, gaj je potovan jer
se verovalo da u njegovim dubinam a ive drtjade, fauni, satiri i nimfe.
Sa drevnih hrastova i bukvi visili su mnogi lanci od malenih bronzanih
zvonia koja su zvonila danju i noi, kako
je v e ta r lju ljao grane.
Neki tvrde da je uvena
proroanska golubica iz
Dodone zapravo bila e256

ua, je r su u Tcsaliji i proroica i golubica nazivane Pelejade. Pretpostavlja se

da su prvi hram u Dodoni podigli Deukalion i oni koji su s njim preiveli veliki potop. Zbog toga se proroite u Dodoni sm atra najstarijim u Grekoj.

Najudnije u proroitu u Dodoni bile su ,,priajue vaze, ili kotlovi. Bile su od tua i tako paljivo oblikovane da su, kad bi se u njih
udarilo, odavale zvuk koji je trajao satima. Neki pisci su opisali red
tih vaza i tzjavili da, ako bi jedna od njih bila udarena, svoje vibracije prenosila je na sve ostale i usledila bi zastraujua buka. Drugi
autori opisuju samo jednu veliku vazu smetenu na stubu u ijoj blizini je stajao dmgi stub, podravajui kip deteta koje dri bi. Na kraju bia bilo je vie njiuih uzica kojc su zavravale malim metalnim
kuglama a vetar, koji jc neprekidno duvao kroz otvorenu graevinu,
terao je kuglice da udaraju u vazu. Broj i intenzitet udaraca i odjeci
vaze paljivo su beleeni, a svetenici su, u skladu s njima, davali svoja proroanstva.
Kada su prvobitni dodonski svetenici - Seloji - misteriozno
nestali, u proroitu su vie vekova sluile tri svetenice, koje su tumaile vaze i u pono ispitivale sveta stabla. Od pokrovitelja proroita se oekivalo da donose poklone i daju priloge.
Jo jedno izvanredno proroite bilo je Trofonijeva peina, smetena na padini brda, sa ulazom tako malim da se inilo nemoguim
da ovek u nju ue. Kada bi onaj koji trai savet prineo svoju ponudu pred Trofonijev kip i obukao posveenu odeu, penjao se na brdo
do peine, nosei u jednoj ruci kola od meda. Sevi na ivicu otvora, sputao je nogc u peinu. Odmah zatim njegovo itavo telo bivalo
je uvueno u peinu, koju su oni to su u nju uli opisali kao ne veu
od prosene pei. Kada bi proroite zavrilo svoju objavu, posetilac,
obino bunovan, bivao jc, s nogama napred, silovito izbaen iz peine.
Nedaleko od peine proroita kljuala su iz zemlje dva izvora,
udaljena jedan od drugoga nekoliko stopa. Oni koji su se spremali
da uu u peinu prvo su pili sa tih izvora, ija voda kao da je imala
naroita okultna svojstva. Prvi je sadravao vodu zaborava i svi koji
bi je pili zaboravili bi svoje zemaljske tuge. Iz drugog izvora tekla
je sveta Mnemozinina voda, ili voda seanja, da bi omoguila onima koji se njome poslue da kasnije zapamte svoja iskustva steena
u peini.
257

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

C'iida antike
T R O F O N IJ E VL
L E B A D E JE
Iz Historia D eom m
Fatidieorum

T rofonijc i njegov brat

A gam ed bili su poznati
arhitekti. Pri gradnji neke riznice, postavili su
je d a n kam en tak o da
moe da se pomeri, kako
bi kasnije mogli potajno ui i ukrasti tam onje rag o ccn o sti. O tkrivi zavem, vlasnikje
postavio zam ku i Agamed je uhvaen. Da se
ne bi saznalo ko su lopovi, Trofonije je odsekao bratovljevu glavu i,
esto k o gonjen, pobegao. S ak rio se u um i
kod Lebadeje, gde se zem lja o tv o rila i progutala ga. Trofonijev duh
je nakon toga davao proroanstva u umi i njenim peinam a. Ime Trofonije znai biti uzrujan, uzbuen ili razdraen". Reeno je da su strana iskustva kroz koja su u peinam a
proroita prolazili oni to su traili odgovore na njih tako uticala da se vie nikada nisu ponovno osm ehnuli. Pele koje prate Trofonijev lik bile su svetc je r
su dovele prve izaslanike iz EJeotije na mesto proroi.ta. Za prikazanu figum se
kae da je uradena na osnovu T rofonijevog kipa koji je bio postavljen na vrhu
brda iznad proroita, okruen zailjenim koevim a kako ne bi bio dotican.

Iako je ulaz bio je obeleen sa dva tuana obeliska, pcina, okruena zidom od belog kamenja i skrivena u srcu umarka svetih stabala,
nije predstavljala impozantnu pojavu. Nema sumnje da su oni koji su
u nju ulazili prolazili kroz udna iskustva, jer su bili duni da u susednom hramu podnesu potpun izvetaj o onome ta su videli i uli
dok su bili u proroitu. Proroanstva su davana u obliku snova i vizija i praena su tekim glavoboljama; neki se nikada nisu u potpuno258

ii oporavili od naknadnih posledica svoga bunila. Svetenici su zbutic izlaganje njihovih iskustava tumaili na osnovu pitanja na
l.<>|c su ovi traili odgovor. Mada su svetenici verovatno koristili neku ncpoznatu biljku da izazovu snove ili vizije u peini, njihova ve.11ii.i u tumaenju tih snova i vizija graniila se sa natprirodnim. Pre
iio sto bi se konsultovalo proroite, bilo je neophodno demonu peii i c ponuditi ovna, a svetenik bi gledanjem n dlan odluivao da li je odalnano vreme bilo odgovarajue i da li je rtva bila zadovoljavajua.
111111

S e d a m s v e t s k ih u d a

Mnogi od vajara i arhitekata antikog sveta bili su inicirani u Mi.lcnjc, naroito u eleusinske obrede. Od poetka vremena, kamenoresi i i lesari ustanovili su boanski zatienu kastu. Kako se civilizacija
polako irila zemljom, gradovi su graeni i naputani, podizani su spoiiu-mci sada nepoznatim herojima, bogovima su graeni hramovi, koji
ada le/.e porueni u praini naroda koje su nadahnjivali. Istraivanje
|e pokazalo ne samo da su graditelji tih gradova i spomenika i vajari
ko 11 su isklesali nedokuiva lica bogova bili majstori svojih zanata,
v c da im danas u svetu nema ravnih. Duboko poznavanje matemahkc i astronomije ugraeno u antiku arhitekturu i jednako duboko
po/navanje anatomije koje pokazuje grko vajarstvo, okazuju da su
Ivorci i jednih i drugih bili veliki umovi, duboko prosveeni mudro. c i i koja ini arkanu Misterija. Tako je uspostavljena Gilda Graditelja,
prcdaka savremenih Slobodnih zidara. K.ada bi bili angaovani da izi'iade palate, hramove ili grobnice, ili da isteu statue za bogatae, ti
micirani arhitekti i umetnici su u svojim delima skrivali tajnu doktrii i i i , lako da danas, dugo nakon to su njihove kosti vraenc u prainu,
vcl shvata da su te prvc zanatlije bile zaista valjano inicirane i do.lojne da prime plate Majstora Zidara.
Sedam svetskih uda, mada oigledno izraeno iz razliitih razlo)'.a, stvamo su bili spomenici podignuti da produe arkanu Misterija.
liilc su to simbolike graevine, smetene na naroitim mestima, a
piavu svrha njihovog podizanja moe osetiti samo onaj ko je iniciran.
I 11las Levi je uoio znaajnu korespondenciju izmeu tih Sedam uda
259

tida antike

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

i seam planeta. Sedam svetskih uda sagradili su Udoviini sinovi u

ast sedam planetarnih genija. Njihov tajni simbolizam je identian
sa simbolizmom sedam peata u Otkrivenju i sedam crkava Azije.
1. Kolos sa Rodosa, gigantski tuani kip visok oko 109 stopa, za
iju je izgradnju bilo potrebno vie od dvanaest godina, bio je delo iniciranog umetnika, Haresa iz Lindosa. Populama teorija - koja je bila
prihvaena nekoliko stotina godina - da je figura stajala s po jednom
nogom na svakoj strani ulaza u rodosku luku i da su brodovi pod punim jedrima prolazili izmeu njenih nogu, nikada nije potvrena. Naalost, figura je ostala da stoji samo pedeset est godina i sruena je u
zemljotresu 224. godine pre nove ere. Razbijeni delovi Kolosa leali
su razbacani po tlu vie od 900 godina, kada su napokon prodati jevrejskom trgovcu koji je tu odneo na leima 700 kamila. Neki su
verovali da je tu pretvoren u municiju, a dmgi da su od njega napravljene drenane cevi. Ovaj gigantski pozlaeni lik, s krunom od solarnih zraka i s podignutom bakljom, okultno je oznaavao velianstvenog
Sunanog Coveka iz Misterija, Univerzalnog Spasitelja.
2. Arhitekta Ktesifon, u petom veku pre Hrista, predstavio je jonskim gradovima plan za podizanje zajednikog spomenika njihovoj
zatitnici, boginji Dijani10. Za mesto gradnje izabran je Efes, grad
juno od Smime. Graevina je napravljena od mermera. Krov je dralo 127 stubova, svaki visok 60 stopa i teak vie od 150 tona. Hram
je uniten cmom magijom oko 356. godine pre Hrista, ali svet laira
odvratni zloin omem unitenja kojim je ostvaren - psihiki rastrojenim ovekom po imenu Herostrat. Hrarn je kasnije obnovljen, ali
je simbolizam bio izgubljen. Originalni hratn, zamiljen kao minijatura univerzuma, bio je posveen mesecu, okultnom simbolu raanja.
3. Nakon to je prognan iz Atine, Fidija - najvei od svih grkih
vajara - otiao je u Olimpiju u pokrajini FJida i tamo dizajnirao svoj
kolosalni kip Zevsa, glavnog grkog boga. Danas ne postoji ak ni
taan opis ovog remekdela; samo nekoliko starih kovanica daje neodgovarajuu ideju o njegovom optem izgledu. Telo boga je bilo obloeno slonovaom, a odora je bila od kovanog zlata. Pretpostavlja
se d a je u jednoj ruci drao globus koji je podupirao figum Boginje
Pobede, a u drugoj skiptar nad kojim je bio orao. Glava Zevsa bila
je arhaina, s tekom bradom i okrunjena maslinovim vencem. Kip
je sedeo na detaljno ukraenom tronu. Kao to mu ime govori, spo10
260

Artemidi; videti napomenu 1 na strani 91. (Nap. prev.)

iiu'ink je bio posveen duhu planete Jupiter - jednom od sedam koji

su sc klanjali pred Gospodarom Sunca.
4. Flifas Levi meu sedam svetskih uda ukljuujc Solomonov
liram, dajui mu mesto koje zauzima Faros, ili svetionik u Aleksandnji. Svetionik Faros, imenovan po ostrvu na kojem je stajao, projektovao je i izgradio Sostrat iz Knida, u vreme vladavine Ptolomeja
(2X3 247. g.p.n.e). Prema opisu, bio jc od belog memera i preko 600
slopa visok. ak i u te drevne dane kotao je ogromnu sumu koja bi
dnnas iznosila gotovo milion dolara". Vatre su paljenc na njegovom
vrliu i mogle su da se vide na moru miljama daleko. Uniten je u
/emljotresu u XIII veku, a njegovi ostaci bili su vidljivi sve do 1350.
godine. Poto je bio najvie od svih uda, on je, prirodno, dodeljen
Saturnu, Ocu bogova i istinskom prosvetitclju itavog oveanstva.
5. Mauzolej u Halikarnasu b io je velianstven spomenik koji je
podigla kraljica Artemizija u spomen na svog mrtvog mua, kralja Mau/ola, iz ijeg imena je izvedena re mauzolej. Projektanti graevine
luli su Satirus i Pitis, a etiri velika vajara bila su zaposlena da ukrase zdanje. Zgrada, koja je bila 114 stopa dugaka i 92 stope iroka,
bila je podeljena na pet glavnih delova (ula), i natkrivala ju je piramida (duhovna priroda oveka). Piramida se uzdizala 24 stope (sveti
hroj), a na njenom vrhu bio je kip kralja Mauzola u kolima. Njegova
ligura bila je 9 stopa i 9 '/ ini visoka. Uinjeni su mnogi pokuaji
da se obnovi spomenik koji je uniten u zemljotresu, ali nijedan nije
bio potpuno uspean. Ovaj spomenik bio je posveen planeti Mars i
i/gradio ga je inicijat radi prosvjetljenja sveta.
6. Semiramidini vrtovi u Vavilonu poznatiji kao Visei vrtovi
nalazili su se na zemljitu palate Nabukodonosora, u blizini reke Fuliat. Uzdizali su se u terasastu piramidn, a na vrhu je bio rezervoar za
navodnjavanje vrtova. Izgraeni su oko 600. godine pre Hrista, a ime
umetnika koji ih je izajnirao nije sauvano. Simbolizovali su nivoe nevidljivog sveta i bili posveeni Veneri, kao boginji ljubavi i lepote.
7. Velika piramida bila je vrhovna meu hramovima Misterija. Ako
odgovara svom astronomskom simbolizmu, onda mora da je izgraena
pre oko 70.000 godina. To je bio Ozirisov grob, i verovalo se da su je izgradili sami bogovi, a arhitekt je moda bio besmrtni Hermes. To je spomenik Merkum, glasniku bogova, i univerzalni simbol mudrosti i slova.
u

Vrednost d o la ra je u vreme objavljivanja ove knjige bila etrdesetak puta

vea od njegove dananje (2010. godina) vrednosti. (Nap. prev.)
261

 ivot ifilozofija Pitagore

IV O T I F IL O Z O F IJA PITAGORE

Pitagora i krotonska kola # Osnove pitagorejstva * Simetrina tela # Pitagorini simboliki aforizmi # Pitagorejska
astronomija # Keplerova teorija svemira

Dok je Mnesarh, Pitagorin otac, bio u gradu Delfi u vezi sa svojim trgovakim poslovima, on i njegova supruga, Partenida, odluili
su da konsultuju delfsko proroite da li Mojre podravaju njihov
povratak u Siriju. Kada je Pitonesa (Apolonova proroica) sela na
zlatni tronoac iznad zjapeeg otvora proroita, nije odgovorila na
pitanje koje su postavili, ve je Mnesarhu rekla da je njegova supruga trudna i da e roditi sina kojem je sueno da nadmai sve mukarce
u lepoti i mudrosti i koji e svojim ivotom puno pridoneti dobrobiti
oveanstva. Mnesarh je bio tako duboko impresioniran proroanstvom da je promenio ime svoje supruge u Pitazida, u ast pitijske
svetenice. Kada je dete roeno u Sidonu u Fenikiji, bio je to sin kao to je proroite reklo. Mnesarh i Pitazida su dete nazvali Pitagora, jer su verovali da je bio predodreen od strane proroita.
Mnoge udne legende su sauvane u vezi Pitagorinog roenja.
Neki su tvrdili da on nije bio smrtnik; da je bio jedan od bogova koji je uzeo ljudsko telo kako bi doao na svet i pouio ljusku rasu.
Pitagora je bio jedan od mnogih mudraca i spasitelja antike za koje
se tvrdi da su roeni bezgrenim zaeem. U svom elu Anakalipsa,
Godfri Higins pie:
P rva u p ad ljiv a o k o ln o st u kojoj se istorija P itag o re p o k la p a sa
isto rijo m Isu sa j e d a su oni bili ro en i u g o to v o istoj ze m lji; prvi
se rodio u Sidonu, dm gi u V itlejem u, oba u Siriji. Pitagorin otac, kao
262

i otac Isusa, bio je proroki obaveten da njegova supruga treba da

rodi sin a koji e biti d o b ro in itelj o v jean stv a. O b o jica su roeni
k ad a su n jih o v e m ajke bile van kue, na p u to v an jim a; J o s if i njegova su p m g a otili su u V itlejem na popis, a Pitagorin otac putovao
je iz sv o g p re b iv a lita , S am o sa, u S id o n , zb o g sv o jih trg o v ak ih
p oslova. P itaid a [P itazid a], P itag o rin a m ajk a, b ila je u vezi sa apolo n sk o m u tv aro m , ili d u h o m B oga A p o lo n a, ili B oga Sola, (naravno, to m o ra da je bio svcti d uh, a o v d e im am o D uha S veto g a), koji
se k asn ije po jav io njenom su p ru g u i rekao m u d a ne sm e optiti sa
sv o jo m en o m za v rem e tru d n o e
p ria o ig led n o ista kao ona
k o ja se o d n o si n a Jo sifa i M ariju. Z b o g tih n aroitih o kolnosti Pitagora je bio poznat po istoj tituli kao i Isus, naim e, sin Boji, i m notvo j e p retp o stav ljalo da je p o d u tieajem B oanske in sp iracije.

Ovaj najuveniji filozof roen je negde izmeu 600. i 590. godine

pre Hrista, a duina njegovog ivota procenjuje se na blizu sto godina.
Pitagorina uenja ukazuju da je bio tenieljno upoznat sa pravilima
czoterizma istoka i zapada. Putovao je meu Jevrejima i rabini su ga
uputili u tajne tradicije Mojsija, zakonoavca Izraela. Kasnije je esenska kola voena uglavnom u svrhu tumaenja pitagorejskih simbola.
Pitagora je bio iniciran u egipatske, vavilonske i haldejske Misterije.
Mada neki veruju da je bio Zaratustrin uenik, nije sigurno da je
njcgov uitelj tog imena bio Bog-ovek kojega sada duboko potuju
Parsi. Iako se izvetaji o njegovim putovanjima razlikuju, istoriari se
slau da je posetio mnoge zemlje i znanja sticao kod mnogih uitelja.
N ak o n to j e stek ao svo zn an je koje je bilo m og u c nauiti od
g rkih filo zo fa i, v ero v atn o , p o stao inicijat u E leu sin sk im M istcrija m a , oti.ao je u E gipat i, n ak o n m n o g o n eu sp eh a i o d b ijan ja, kon ano uspeo da osigura inicijaciju u Izidinc M isterijc koje su drali
svetenici iz Tebe. Z atim se ovaj n eu straiv i s to la r zap u tio u Fen ik iju i S iriju, gde su m u p o v eren e A d o n iso v e M isterije, a prelazei u d o lin u E u frata za rao se d o v o ljn o dugo da b ude u puen u
tajn u n au k u H ald ejaca, koji su jo uvek b o rav ili u blizini V avilona.
N a p o s lc tk u , n a p r a v io je svoj n ajvei i najvii istorijski p o d uhvat,
pro av i k roz M ed iju i P ersiju u H in d u stan , gd e je o stao n ek o lik o
g o d in a kao ucnik i in icijat uenih b ram in a iz E lefan tc i E lo ra.
[V ideti D revn o slo b o d n o zid a rstvo
(A n cien t F reem a so n ry), F renka K. H iginsa, 32]
263

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

A utorodaje d a je ime P itagorajo uvek sauvano u zapisima

bramina kao Javanarja ( Yavancharya), Jonski Uitelj.
Za Pitagoru je reeno d a je bio prvi ovek koji je sebe nazivao
filo zo f u stvari, svet mu je duan za re fi/ozof. Pre tog vremena mudri ljudi su sebe nazivali sofoi', to je tumaeno kao oni koji znaju.
Pitagora je bio skromniji. On je skovao refilo zo f koju je definisao
kao onaj koji pokuava cia otkrije.
Vrativi se iz svojih lutanja, Pitagora je osnovao kolu, ili kao to
je to ponekad nazivano, univerzitet, u Krotonu, dorskoj koloniji u junoj Italiji. Kada je stigao u Kroton, gledali su ga popreko, ali nakon
kratkog vremena su oni koji su imali vane poloaje u okolnim kolonijama traili njegov savet u pitanjima od velikog znaaja. On je
oko sebe okupio malu grupu iskrenih uenika koje je upuivao u
tajnu mudrost to mu je otkrivena, a takoe i u osnove okultne matematike, muzike i astronomije, koje je smatrao trougaonim temeljem svih umetnosti i nauka.
Kada je imao oko ezdeset godina, Pitagora se oenio jednom od
svojih uenica i u tom braku imali su sedmoro dece. Njegova supruga bila je izuzetno sposobna ena, koja ne samo da ga je nadahnjivala tokom njegovog ivota, ve je nakon njegovog ubistva nastavila
da iri njegove doktrine.
Kao to je to est sluaj s genijima, Pitagoraje svojom iskrenou stekao kako politike tako i line neprijatelje. Meu onima koji
su doli radi inicijacije bio je jedan koji je, zbog toga to je Pitagora
odbio da ga prizna, odluio da uniti i oveka i njegovu filozofiju.
Sluei se lanom propagandom, ovaj nezadovoljnik je okrenuo svesti puka protiv filozofa. Bez upozorenja, grupa ubica se spustila na
malu skupinu zgrada u kojima su veliki uitelj i njegovi uenici iveli, zapalila graevine i ubila Pitagoru.
Izvetaji o fdozofoj smrti se ne slau. Neki kau da je bio ubijen
sa svojim uenicima, drugi da su ga, dok je beao iz Krotona sa maI

264

(J originalu stoji sages - m udraci", od starofranc. sage (XI v.), od galo-rom anskog sahius. od lat. sapius. od sapere imati ukus, imati dobar ukus,
biti m udar". Poto sc prvobitno prim enjivalo kao Seven Sages za sedam
grkih mudraca, opredelili smo se da na ovom mestu koristim o grku re
sofoi (oo<poi) iz grkog naziva za te m udrace
hoi hepta sofoi (oi 7rxd
oo<poi). N a d rugim m estim a u knjizi re sa g e je p rev o e n a sa m udrac.
(Nap. prev.)

ivot ifilozofija Pitagore

lom grupom slcdbenika, njegovi neprijatelji zarobili i ivog spalili

u maloj kui u kojoj su odluili da se odmore preko noi. Drugi tzvetaj navodi da su se uenici, naavi se zarobljeni u zapaljenoj graevini, bacili u vatru i od svojih tela napravili most preko kojeg je
Pitagora pobegao, ali samo da bi nedugo nakon toga umro od slotnIjenog srca zbog tugovanja nad oiglednom neplodnou njegovih
nastojanja da slui oveanstvu i prosvetli ga.

P II A G O R A ,
PRVI F IL O Z O F
Iz Historia Deorttm
FatiJicorum

I)ok jc bio mlad, Pitagora je bio uenik Fcrekida i H erm odam a, a

u adolescentnim godinam a postao je poznat
po jasnoi svojih fdozofskih pojmova. U visinu je prem aivao est
stopa; njegovo telo bilo je savreno oblikova110 poput A polonovog.
P itagora je bio personifikacija velianstva i
moi i u njegovom prisustvu svi su sc oseali
ponizno i uplaeno. K.ako je postajao stariji, njegova tizika snaga se poveavala, a ne slabila, tako da
je, kad se pribliio stotoj godini. zapravo bio u najboljim godinama. Uticaj ove
velike due na one oko njega bio je takav da su Pitagorine rei hvale ispunjavale njegove uenikc ekstazom , a je d a n je poinio sam oubistvo je r se Uitelj
u jednom trenutku razljutio zbog neega to je uradio. Pitagora je bio tako dirnut tom tragedijom da se vie nikada m kom e nije neljubazno obratio niti je o
ikome neljubazno govorio.
265

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Njegovi preiveli uenici pokuali su da ovekovee njegove doktrine, ali su svuda bili progonjeni i danas je ostalo vrlo malo toga to
bi svedoilo o veliini ovog fdozofa. Za Pitagorine uenike je reeno da mu se nikad nisu obratili ili ga nazvali njegovim imenom, ve
su ga uvek nazivali Uitelj ili Taj ovek. To je moda zbog toga lo
se za ime Pitagora verovalo da je sastavljeno od odreenog broja
posebno rasporeenih velikih slova sa velikim svetim znaajem. U asopisu Re (The Wor) objavljen je lanak T. R. Pratera ('/.' R. Prater)
u kojem se pokazuje da je Pitagora inicirao svoje kandidate putem
odreene formule skrivene meu slovima njegovog imena. To bi moglo da objasni zato je re Pitagora bila tako visoko cenjena.
Posle Pitagorine smrti njegova kola se postepeno raspala, ali
su oni koji su imali koristi od njenih uenja duboko potovali uspomenu na velikog filozofa, kao to su za vreme njegovog ivota
potovali njega lino. Kako je vreme prolazilo, Pitagoru su poeli
smatrati bogom, a ne ovekom, a njegovi rasuti uenici bili su meusobno povezani svojim zajednikim divljenjem transcendentnom
geniju njihovog uitelja. Eduard ire2, u svom Pitagori i delfskim
Misterijama (Pythagoras and the Delphic Mysteries), navodi sledei dogaaj kao ilustraciju drugarskih veza koje su ujedinjavale lanove Pitagorejske kole:
Jed n o g o d njih, koji b ee klo n u o od bolesti i zap ao u siro m atvo, p rih v atio je neki gostioniar. Pre neg o to e um reti, on j e na
vratim a gostionice nacrtao neke tajanstvene znake (pentagram , bez
su m nje) i rek ao d om ainu: B uite spokojni! Jed an od m o je b rae
nam irie moj d u g . G odinu dana nakon toga, neki stranac je , dok je
prolazio pored te gostionice, video znake na vratim a i rekao dom ainu: Ja sam pitag o rejac; je d a n od m oje b rae je o v d e um ro; recite m i k o lik o vam u njeg o v o im e d u g u je m .

ivot i jilo zo jija Pitagore

Frenk K. Higins, 32, sledeim kratkim pregledom daje izvrstan

saetak pitagorejskih naela:
P itag o rin a u en ja su od n ajv ie g tran sc en d e n ta ln o g zn a a ja za
m aso n e, p o to p red stav ljaju nuan p lod n jeg o v o g k o n tak ta sa vodeim filozofim a celog civilizovanog sveta njegovog vrem cna i mora d a p red sta v lja ju ono u em u su se svi slagali, o g o ljen o od svih
ko ro v a ko n tro v erzi. S to g a je o d re cn i stav, koji je P itag o ra zauzeo
u o d b ran i isto g m o n o teizm a, d o v o ljan d o k az da je u u sutini isp rav n o p red a n je o to m e d a je je d in s tv o B oga b ilo v rh o v n a tajn a
svih d rev n ih in icijacija. P itag o rin a filo zo fsk a k o la b ila je , u nekoj
m eri, takoe niz inicijacija, je r on je traio od svojih uenika da pro u k roz n iz stu p n jev a i n ik a d im nije d o zv o ljav ao da lino stupe s
njim u kontakt, sve dok ne bi dostigli vie razrede. P rem a njegovim
b io g ra fim a , b ilo je tri ta k v a stu p n ja. P rvi, stu p an j M a th e m a tic u s
(M atem atiar), o b ez b e iv ao j e n je g o v im u en icim a v in o st u m atem atici i geom etriji, koje su tada, kao to bi bile i sada da je m asonerija pravilno utuvljena u glave, bile tem elj nad kojim je podignuto
svo drugo znanje. D rugi, stupanj Theoreticus (Teoretiar), bavio se
p o v rn o m prim en o m egzaktnih nauka, i, konano, stupanj Electus
(Izabrani), koji jc kandidatu dav ao p rav o da proe napred u svetlost
n ajv eeg p ro sv etljen ja k o je je bio sp o so b an da upije. U cnici Pitagorejske kole bili su podeljeni na eg zo terik e (exoterici), ili uenike spoljnih razreda, i ez o te rik e (esoterici), nakon to bi proli trei
stupanj inicijacije i dobili pravo na tajnu m udrost. C utanje, tajnost i
b ez u slo v n a p o slu n o st bili su osn o v n i principi tog v elik o g red a.
(V ideti Drevno slobodno zidarstvo)

O s n o v e PIT A GO REJSTV A

Eduard (Edouard) Schure ( 1841 - 1929) - francuski filozof, pesnik, pisac i

m uziki kritiar. A u to rje vie knjiga poezije, rom ana, dram a, filozofskih
eseja i radova posveenih ezoterijskoj misli, a najpoznatiji je kao autor dela
Veliki posveenici (Les Grands Inities , 1889) (kod nas objavljeno u izdanju N ovog dela, Beograd, 1989), u kojem je opisao puteve koje su sledili
neki od antikih filozofa u potrazi za dubokim ezoterijskim saznanjim a; bibliografska referenca na koju se autor ovde poziva nije zasebno ireovo
delo, ve poglavlje knjige Veliki posveenici. (Nap. prev.)

266

Prouavanje geometrije, muzike i astronomije smatrano je sutinskim za racionalno razumevanje Boga, oveka, ili prirode, i niko ko
nije bio detaljno upoznat sa tim naukama nije mogao kao uenik
pratiti Pitagoru. Mnogi su doli traei prijem u njegovu kolu. Svaki
kandidat bio je testiran iz ova tri predmeta i, ako bi bila ustanovljena
njegova neukost, odbijan je po prekom postupku.
267

 ivot i filozofija Pitagore

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Pitagora nije bio ekstremista. Pouavao je o umerenosti u svim

stvarima, a protiv vika u biio emu, jer jc verovao da je viak vrline po sebi porok. Jena od njegovih omiljenih izjava bila je; Moramo s krajnjim naporom da izbegavamo i da, ognjem i maem i svim
drugim sredstvima, amputiramo iz tela bolest, iz duc neukost, iz stomaka rasko, iz grada pobunu, iz porodice neslogu i iz svih stvari viak. Pitagora je takoe verovao i da nema zloina koji se moe meriti
s anarhijom.
Svi ljudi znaju ta e/e, ali malo zna ta im je potrehno. Pitagora
je upozoravao svoje uenike da kad se tnole, ne treba da mole za sebe, da kada neto trae od bogova, to ne treba da trae za sebe, jer
niko ne zna ta je za njega dobro i zato je nepoeljno traiti stvari
koje e, ako budu dobijetie, samo pokazati da su tetne.
Pitagorin Bog bio je M onada, ili Onaj koji je Sve. Opisivao je
Boga kao Vrhovni Um rasporeden po svim delovima svemira - Uzrok svih stvari, Inteligencija svih stvari i Mo unutar svih stvari. Dalje
je izjavljivao da je kretanje Boga kruno, da je telo Boga sastavljeno
od supstance svetlosti, a da je priroda Boga sastavljena od supstance
istine.
Pitagora je objavio da jedenje mesa zamrauje sposobnosti rasuivanja. Mada nije osuivao njegovu upotrebu, ili se lino od njega
potpuno suzdravao, izjavio je da sudije treba da se suzdravaju od jedenja mesa pre suenja, kako bi oni koji se pojave pred njima mogli
da dobiju najpotenije i najmudrije odluke. Kada je Pitagora oduio
(kao to je esto inio) da se povue u Boji hram na due vreme da
meditira i moli se, poneo je posebno pripremljene zalihe hrane i pia. Hrana se sastojala od jednakih delova semenki maka i susama,
kore primorskog luka iz koje je tcmeljno isccen sok, cveta narcisa,
lia sleza i testa odjema i graka. Sve to je tneao zajedno i dodavao
divlji med. Za pie je uzimao seme krastavca, suvo groc (sa uklonjenim semenkama), cvee korijandera, seme sleza i tuta, strugani
sir, brano i pavlaku, pomeane zajedno i zasladene divljim mcdom.
Pitagora je tvrdio da se tako hranio Herkul dok je lutao Libijskom pustinjom i da je to recept koji je tom junak dala lino boginja Cerera.
Omiljeni nain leenja meu pitagorejcima bili su topli kaasti
oblozi. Poznavali su takoe i magijska svojstva vclikog broja biljaka. Pitagora je veoma cenio lekovita svojstva primorskog luka i kae se da je napisao itavu knjigu na tu temu. Slino delo, meutim,
268

danas nije poznato. Pitagora je otkrio da muzika ima veliku terapijsku mo i pripremao je posebne akorde za razliite bolesti. Takoe
je, navodno, eksperimentisao sa bojom i postigao znatan uspeh. Jedan od njegovth jedinstvenih lekovitih procesa nastao je iz njegovog
otkria lekovite vrednosti odreenih stihova iz Homerovih spevova
llijada i Odiseja. Nalagao je da se itaju osobama koje pate od odreenih bolesti. Protivio se hirurgiji u svim njenim oblicima, a prigovarao je i kauterizaciji. Nije odobravao unakaenje ljudskog tela,
jer je ono, po njegovom miljenju, bilo svetogre protiv prebivalita
bogova.
Pitagora je pouavao da je prijateljstvo najiskreniji odnos i najblii savrenom od svih drugih odnosa. Izjavio je da u Prirodi postoji
prijateljstvo svih sa svima, bogova sa Ijudima, jedne doktrine sa drugom, due sa telom, racionalnog dela sa iracionalnim delom, filozollje sa njenim teorijama, ljudi jednih sa drugima, sunarodnika jednih
sa drugima; da prijateljstvo takoe postoji i izmeu stranaca, izmedu oveka i njegove supruge, njegove dece i njegovih slugu. Sve veze bez prijateljstva smatrao je okovima i da nema vrline u njihovom
odravanju. Pitagora je verovao da su odnosi u sutini pre mentalni
nego fiziki i da mu je blii stranac saoseajnog intelekta nego krvni srodnik ije je stanovite u suprotnosti sa njegovim. Pitagora definie znanje kao plod mentalne akumulacije. Verovao je da se ono
moe stei na razne naine, ali uglavnom kroz posmatranje. Mudrost je za njega bila razumevanje izvora ili uzroka svih stvari, a ono
se moe osigurati samo podizanjem intelekta do take na kojoj on intuitivno spoznaje nevidljivo, koje se prema spolja manifestuje kroz
vidljivo, te na taj nain postaje sposoban da se postavi en rapport s
duhom stvari, a ne sa njihovim oblicima. Krajnji izvor koji mudrost
moe spoznati je Monada, tajanstveni stalni atom pitagorejaca.
Pitagora je pouavao da su i ovek i svemir stvoreni na sliku Boju, da su i jedno i drugo napravljeni po istoj slici i da shvatanje jednog predstavlja osnovu spoznavanja rugog. Jo je uio i da postoji
stalno uzajamno dejstvo izmeu Velikog Coveka (svemira) i oveka
(malog svemira).
3

Nlat. eauterisatio - u mcdicini - sagorcvanje rane u cilju sprcavanja daljeg procesa; vetako otvaranje rane pom ou nagriznih (ili razjednih) hem ijskih sredstava, usijanog m etala i sl. (Nap. prev.)
269

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Pitagora je verovao da su sva zvezdana tela iva i da su oblici planeta i zvezda samo tela koja oblau due, umove i duhove, na isti
nain na koji vidljivi ljudski oblik nije nita drugo do prenosnik koji
oblae nevidljivi duhovni organizam, zapravo, svesnog pojedinca.
Pitagora je planete smatrao za velianstvena boanstava, dostojna ovekovog klanjanja i potovanja. Sva ta boanstva, meutim, smatrao
je podreenim jednom Prvom Uzroku u kojem su sva privremeno
postojala, kao to smrtnost postoji usred besmrtnosti.
uveno pitagorejsko Y 4 oznaavalo je mo izbora i korieno je
u Misterijama kao sirnbol Ravanja Puteva. Sredinje stablo razdvajalo se na dva dela, jedan koji se grana u desno i drugi u levo. Desni
ogranak nazivan je Boanska M udrost, a levi Zemaljska Mudrost.
Mlaost, personifikovana kandidatom, hoda Stazom Zivota, koju simbolizuje sredinje stablo slova Y , i dostie taku na kojoj se Staza
rava. Neofit tada mora izabrati hoe li poi levim putem i, sledei
naloge svoje nie prirode, ui u domen ludosti i nepromiljenosti
koji e neizbeno rezultirati njegovom propau, ili e poi desnim
putem i, kroz integritet, marljivost i iskrenost, konano se ponovo
sjediniti sa besmrtnicima u viim sferama.
Pitagora je svoj koncept znaka Y verovatno primio od Egipana,
koji su u neke od svojih obreda inicijacije ukljuivali prizor u kojem
je kandidat bio suoen sa dva enska lika. Jedan od njih, prikriven
belom haljinom hrama, pozivao je neofita da ue u dvorane uenja,
a drugi, ukraen draguljima, koji simbolizuju zemaljska blaga, i s tacnom punom groa (simbolom lane svetlosti) u rukama, pokuavao je da ga namami u odaje raspusnosti. Ovaj simbol je jo uvek
sauvan meu Tarot kartama, gde se naziva i Ravanje Puteva. Ravasti tap bio je simbol ivota kod mnogih naroda i bio je postavljan u pustinji da ukae na prisustvo vode.
to se tie teorije transmigracije u obliku u kojcm ju je irio Pitagora, postoje razlike u miljenjima. Prema jednom stanovitu, on je
uio da se smrtnici, koji su tokom svog zemaljskog postojanja zbog
svog ponaanja postali slini odreenim ivotinjama, na zemlju ponovno vraaju u obliku ivotinjc na koju su poeli da lie. Dakle, stidljiva osoba vratie se u obliku zeca ili jelena, okrutna osoba u obliku
4

270

Ipsilon (starogr.'Yi|/iA.ov; veliko slovo Y; malo slovo u) - 20. slovo grkog

alfabeta i ima brojanu vrednost 400; varijacija je slova Vav iz fenianskog
pisma. Ipsilon je pitagorejski simbol toka Ijudskog ivota. (Nap. prev.)

ivot i jilo zo fija P itagore

vuka ili neke druge surove ivotinje, a lukava osoba u vidu lisice. Ovaj
koncept, meutim, ne uklapa se u optu pitagorejski emu i mnogo je
verovatnije da je dat pre u alegorijskom nego u doslovnom smislu.
Namera je bila da se prenese ideja da Ijudska bia postaju bestijalna
kada sebi dozvoljavaju da nad njima dominiraju njihove nie elje i destruktivne tendencije. Verovatno bi pojam trasmigracija trebalo shvatiti
kao ono to se obino naziva reinkarnacija, doktrina s kojom Pitagora mora da je imao dodira, direktno ili indirektno, u Indiji i Egiptu.
injenicu da je Pitagora prihvatio teoriju sukcesivnih ponovnih
pojavljivanja duhovne prirode u Ijudskom obliku nalazimo u fusnoti
I .evi jeve Istorije magije:
,,O n je bio vaan p o b o m ik o n o g a to n aziv an o d o k trin a m etem psih o ze, sh v aen e kao tran sm ig racija d u e u su k cesiv n a tela. On
sam bio je (a) E talid, M erk u ro v sin; (b) E uforb, P antojev sin, koji
je po g in u o od M en clajev e ruke u T ro jan sk o m ratu, (c) H erm otim ,
pro ro k iz K lazo m en e, g rad a u Jo n iji, (d) skrom ni rib ar i, konano,
(e) filo z o f sa S am o sa.

Pitagora je takoe uio da sve vrste stvorenja poseduju ono to je

on nazivao peat, koji im je dao Bog, i da je fiziki oblik svake vrste bio otisak tog peata na vosku fizike supstance. Na taj nain je
svako telo otisnuto dostojanstvom njegovog boanski datog obrasca.
Pilagora je verovao da bi na kraju ovek mogao doi do stanja u kojem bi odbacio svoju grubu prirodu i profunkcionisao u telu od produhovljenog etra, koje bi bilo paralelno sa njegovim fizikim oblikom
za sva vremena i koje bi moglo biti osma sfera, ili Antihton. Iz njcga bi se uzdigao u svet besmrtnika, gde po boanskom prvorodstvu
pripada.
Pitagora je pouavao da je sve u prirodi deljivo na tri dela i da niko
ne moe postati istinski mudar ako ne uvidi da je svaki problem ematski trouglast. Govorio je: Postavite trougao i reeno je dve treine probIcma, i dalje: Sve stvari sastoje se od tri. U skladu sa ovim
slanovitem, Pitagora je podelio svemir na tri ela, koje je nazvao
/ 'rhovni Svet, Vii Svet i Nii Svet. Najvii, odnosno Vrhovni Svet, bio
je suptilna, proimajua duhovna sutina koja protkiva sve stvari i
stoga je istinska ravan samog Vrhovnog Boanstva, Boanstvo u svakom smislu sveprisutno, svedelatno, svemogue i sveznajue. Oba
donja sveta postojala su u prirodi te vrhovne sfere.
271

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Vii Svet je dom besmrtnika. To je takoe prebivalite arhetipova,

ili peata; njihove prirode ni na koji nain ne uestvuju u materijalnoj zemaljskosti, ve su oni, bacajui svoje senke u dubinu (Nii
Svet), spoznatljivi samo na osnovu tih senki. Trei, odnosno Nii Svet,
dom je onih bia koja uestvuju u materijalnoj supstanci ili su ukljuena u rad sa ili na materijalnoj supstanci. Dakle, ova sfera je dom
smrtnih bogova, Demijurga, anela koji rade s ljudima, takoe i demona koji uzimaju udela u prirodi zemlje, i, napokon, oveanstva i
niih kraljevstava, onih koji su privremeno na zemlji, ali su u stanju
da se razumom i filozofijom uzdignu iznad te sfere.
Cifre 1 i 2 pitagorejci nisu smatrali brojevima, jer predstavljaju
dve nadzemaljske sfere. Pitagorejski brojevi, dakle, poinjali su sa
3, trouglom, i 4, kvadratom. Oni, dodati na 1 i 2, tvore 10, velik broj
svih stvari, arhetip svemira. Tri sveta nazivani su spremita. Prvi je
bio spremite naela, drugi je bio spremite inteligencije, a trei, ili
najnii, bio je spremite kvantiteta.

ivot i filozofija Pitagore

v ilna g eo m etrijsk a tela. Z em ljan e estice bile su ko ck aste, poto
je kocka bila pravilno geom etrijsko telo koje posjeduje najveu stabilnosti; v atren e estice bile su tetraed arsk e, poto je te tra e d a rb io
n ajjed n o stav n ije i, stoga, n ajlak e g eo m ctrijsk o telo. V odene estice su bilc ikosaedarske iz upravo suprotnog razloga, dok su vazdune
e stice, kao p o sred n ik iz m e u d v o je p reth o d n ih , b io o k ta ed a rsk i.
D odekaedar je , za ove rcvne m atem atiare, bilo najzagonetnije od
geom etrijskih tela; bilo g a jc daleko najtee konstruisati jer je precizan crte pravilnog pcntagona zahtevao prilino razraenu prim cnu P ita g o rin e v e lik e te o re m e. S to g a je z a k lju a k , k ak o je rek ao
P laton, d a je to (p rav ilan d o d ek ae ar) B o an stv o zap o slen o crtanjem p lan a U n iv e rz u m a .
[II. Stenli R ed g ro u v 3, Prola verovanja (Bvgone Beliefsj]

B RO JE V I POVEZANI S A O B L IK O M

Pitagora je pouavao da taka sim bolizuje m o broja 1, linija mo broja 2, povrina mo broja 3, a geom etrijsko telo mo broja 4.

P itag o ra i grki m islioci nakon njega sm atrali su d a su sim etrina geom etrijska tela od najvee vanosti. D a bi bilo savreno sim etrino ili pravilno, geo m etrijsk o telo m o ra im ati je d n a k broj strana
koje se susreu na svakom od njeg o v ih uglov a, a te stran e m oraju
biti je n ak i pravilni p oligoni, tj, figure ije su svc strane i svi uglovi jednaki. P itagori se, m o d a, m oe p rip isa ti velik o o tk ri e da
postoji sam o pet takvih g eo m etrijsk ih tela.(...)
D akle, G rci su verovah da se svet [m aterijalni svem ir] sastoji od
etiri elem en ta - zem lje, v azduha, vatre, vode - i za grki um bio
je neizbean zak lju ak da su oblici elem en tarn ih estica bili pra272

S IM L T R I N A G E O M E T R I JS K A l'LLA

( irupi od pet sim etrinih geom etrijskih tela antike o ataje lopta ( I ), najsavreiii11 od svih stvorenih oblika. Pet pitagorejskih geom etrijskih tela su: tetraedar
(. ) sa etiri jednakostranina trougla kao stranam a; kocka (3) sa est kvadrata
1lerbert Stenli Redgrouv (Herheri Slanlev Rec/grove, 1887 - 1943) - engleski hem iar koji je pom ogao u osnivanju A lhem ijskog drutva (Alchemical
Society) u Londonu. Pored Prolih verovanja , autor je vie ela, meu kojima su O izraunavanju termo-hemijskih konstanti (On the Calculation o f
Thermo-Chemical Constants) ( 1 909), Alhemija: drevna i savremena (Alche-

my: Ancient and Modern) ( 1 9 1 1 ) , Matematika teorija duha (A Mathemalical Theory ofSpirit) (1912) i dm ga. (Nap. prev.)
273

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

ivo t ifilo zo fija Pitagore

kao stranam a; oktaedar (4) sa osam jednakostraninih trouglova kao stranam a;

ikosaear (5) sa dvadeset jednakostraninih trouglova kao stranam a, i dodekaedar (6) sa dvanaest pravilnih pentagona kao stranam a.
S l M B O L I K E P lT A G O R I N E IZ R E K E

Gospodin Redgrouv nije spomenuo peti element antikih Misterija, koji bi analogiju izmeu simetrinih geometrijskih tela i elemenata uinio potpunom. Ovaj peti element, ili eter, Hindusi su nazivali
akaa. Bio je tesno povezan sa hipotetikim etrom savremene nauke
i proimajua supstanca koja protkiva sve ostale elemente i deluje
kao njihov zajedniki rastvara i zajedniki imenitelj. Uz to, dvanaestostrano geometrijsko telo suptilno upuuje na Dvanaest Besmrtnika koji su se pojavili u svemiru, ali i na dvanaest vijuga ljudskog
mozga - prenosioce tih Besmrtnika u prirodu oveka.
Mada je Pitagora, kao i ostali njegovi savremenici, praktikovao
proricanje (mogue aritmomantiju), ne postoje precizni podaci o metodama koje je koristio. Veruje se d a je posedovao izvanredan toak
pomou kojeg je mogao predvideti budue dogaaje i da je od Egipana nauio hidrom antiju. On je verovao da tu ima proroanska
svojstva jer, ak i kada je vladala savrena tiina, u tuanim inijama
se i dalje uo tutnjajui zvuk. Jenom je uputio molitvu duhu reke i
iz vode se zauo glas: Pitagora, pozdravljam te. Za njega se tvrdi
da je mogao da natera demone da uu u vodu i uzburkaju njenu povrinu, a na osnovu te uzburkanosti predviane su odreene stvari.
Nakon to je jednog dana pio iz nekog izvora, jedan od Pitagorinih Uitelja je objavio da je duh vode upravo predvideo da e sledeeg dana doi do velikog zemljotresa - i to proroanstvo se ispunilo.
V rloje verovatno a je Pitagora imao hipnotiku mo, ne samo nad
ljudima nego i nad ivotinjama. Vebanjem mentalnih uticaja prouzrokovao je da ptica promeni pravac svoga leta, da medved prekine
pustoenje zajednice i da bik izmeni svoj nain ishrane. Bio je, takoe, obdaren i vidovitou, te je mogao da vidi stvari na aleko i
tano opie dogaaje koji se jo nisu desili.

Jamblih je skupio trideset devet simbolikih Pitagorinih izreka i dao

njihova tumaenja. Sa grkog ih je preveo Tomas Tejlor. Aforistiki
iskazi bili su jedna od omiljenih metoda nastave koje su primenjivane u pitagorejskom univerzitetu u Krotonu. Deset najreprezentativnijih od tih izreka dato je u nastavku, uz kratko objanjenje njihovog
skrivenog znaenja.
I.

Skretati sa javnih puteva, etati neprometnim stazama.

Ovo bi trebalo shvatiti kao upozorenje onima koji ele mudrost,

da moraju za njom tragati u samoi.
II.

Upravljaj svojim jezikom pre nego svim ostalim stvarima,

pratei hogove.

Ova izreka upozorava oveka da njegove rei, umesto da ga pokazuju onakvim kakav jeste, predstavljaju ga pogreno, i da bi ovek, kada je u nedoumici ta da kae, uvek trebalo da uti.
III. Vetar duva, ohoavaj zvuk.
Pitagora ovde podsea svoje uenike da se Boja naredba uje kroz
glasove elemenata i da se sve stvari u prirodi ispoljavaju kroz harmoniju, ritam, red ili postupak atributa Boanstva.
IV. Pomozi oveku u podizanju tereta, a ne pomai mu kada ga
sputa.
Uenik je upuen da pomogne marljivima, a da nikad ne pomae
onima koji ele da izbegnu svoje odgovomosti, jer je veliki grch ohrabrivati lenjost.
V. Ne govori o pitagorejskim stvarima bez svetla.
Svet je ovde upozoren da ne bi trebalo da pokuava da protumai
Boje tajne i tajne nauke bez duhovnog i intelektualnog prosvetljenja.

274

275

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ivot i jilo zo jija Pitagore

Kad naputa svoju kuu, ne osvri se,jer Furije e biti tvoj i pratioci.

prolazi on za sobom ne ostavlja oblik koji e drugi, manje inteligentni, videti i koristiti kao kalup za livenje idola.

Pitagora ovde upozorava svoje sledbenike da e silno patiti svako ko pone potragu za istinom i, nakon to je saznao deo tajne,
obeshrabrem pokua da se vrati svojim bivim putevima poroka i
neznanja, jer je bolje ne znati nita o Boanstvu nego nauiti malo,
a zatim stati pre no to se naui sve.

Najpoznatiji pitagorejski fragmenti su Zlatni stihovi, koji se pripisuju samom Pitagori, ali postoji doza sumnje po pitanju autorstva.
Zlatni stihovi sadre kratak pregled itavog fdozofskog sistema koji
ini osnovu obrazovne doktrine Krotona, ili, kao to je obino poznato, Italijanske kole. Ovi stihovi poinju savetom itaocu da voli
Boga, potuje velike junake i uvaava demone i stanovnike elemenata. Zatim oni pozivaju oveka da paljivo misii i marljivo se odnosi prema svakodnevnom ivotu, te da prednost daje blagu uma i
due, a ne prikupljanju zemaljskih dobara. Stihovi takoe obeavaju
oveku da e, ako se uzdigne iznad svoje nie materijalne prirode i
razvije samokontrolu, na posletku biti prihvatljiv u oima bogova, ponovo se sjediniti s njima i uzeti uee u njihovoj besmrtnosti. (Veoma je znaajno napomenuti da je Platon platio veliku cenu za neke
Pitagorine rukopise koji su spaeni prilikom razaranja Krotona. Videti Historia Deorum Fatidicorum, Zeneva, 1675.)

VI.

VIL Hrani petla, ali ga ne prinosi na rtvu, je r on j e svet siincu

i mesecu.
Dve velike pouke skrivene su u ovoj izreci. Prva je upozorenje
protiv rtvovanja ivih bia bogovima, jer je ivot svet i ovek ne bi
trebalo da ga unitava ak ni kao ponudu Boanstvu. Druga upozorava
oveka da je ljudsko telo, koje se ovde naziva petao, sveto suncu
(Bogu) i mesecu (Prirodi), te bi ga trebalo paziti i sauvati kao ovekov najdragoceniji medij izraavanja. Takoe, Pitagora je upozoravao svoje uenike protiv samoubistva.
VIII. Ne primajte lastu u svoju kuu.
Ovim se upozorava tragalac za istinom da ne dopusti zabludelim
mislima da uu u njegov um, kao ni nesposobnim osobama da uu
u njegov ivot. On se uvek mora okruivati racionalno inspirisanim
misliocima i savesnim radnicima.
IX.

Ne nudi nikome olako svoju desnu ruku.

Ovo je upozorenje ueniku da svoje namere dri u tajnosti i da ne

nudi mudrost i znanjc (svoju esnu ruku) onima koji su nesposobni
da ih cene. Ruka ovde predstavlja Istinu koja podie one to su pali
zbog neznanja; ali, kako mnogi od neukih ne ele mudrost, oni e odsei ruku koja im se ljubaznost prua. Samo vreme moe dovesti do
iskupljenja neukih masa.
X.

Kada ustaje iz posteljine, smotaj j e i uniti otisak tela.

Pitagora upuuje svoje uenike koji su se probudili iz sna neznanja u budno stanje inteligencije da uklone iz svojih seanja sve
uspomene njihove preanje duhovne tame, jer kada mudar ovek
276

P l T A C O R E J S K A A S T R O N O M IJA

Prema Pitagori, poloaj svakog tela u svemiru odreen je sutinskim ostojanstvom toga tela. U njegovo vreme je bio popularan
koncept da zemlja zauzima sredite solamog sistema, da se planete,
ukljuujui i sunce i mesec, kreu u odnosu na zemlju, a da je sama
zemlja ravna i etvrtasta. Pitagora je, nasuprot ovom konceptu i bez
obzira na kritike, izjavio da je vatra najvaniji od svih elemenata, da
je centar najvaniji deo svakog tela i da je, ba kao to je vestalska
vatra bila u sreditu svakog doma, tako i u sredini svemira plamena
sfera nebeske blistavosti. Taj centralni globus on je nazivao Jupiterov Toranj, Globus Jedinstva, Velika Monada i Vestin Oltar. Poto
je sveti broj 10 simbolizovao zbir svih delova i potpunost svih stvari, bilo je sasvim prirodno da Pitagora svemir podeli u deset sfera,
koje je simbolizovalo deset koncentrinih krugova. Ti kmgovi su u
centm poinjali sa globusom Boanske Vatre, a zatim je dolazilo seam
277

 ivot ifilo zo fija Pitagore

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

planeta, zemlja i jo jedna tajanstvena planeta, zvana Antihton, koja

nikada nije bila vidljiva.
Miljenja o prirodi Antihtona se razlikuju. Kdiment Aleksandrijski
je verovao da je predstavljao mnotvo nebesa; drugi su smatrali da
je to bio mesec. Verovatnije je da je to bila misteriozna antika osma sfera, tamna planeta koja se kretala u istoj orbiti kao i zemlja, ali
je uvek bila skrivena od zemlje telom sunca, jer se u svakom trenutku nalazila tano nasuprot zemlji. Je li to tajanstvena Lilit o kojoj
su astrolozi toliko dugo spekulisali?
Isak Majer je izjavio:
P itagorejci su sm atrali da je svaka zvezda svet koji im a sopstvenu atm o sferu , uz o g ro m an op seg etra koji je o k ru u je .
(V ideti K a b a lu )

Pitagorini uenici su visoko cenili i planetu Veneru, jer je to jedina planeta dovoljno svetla da baci senku. Kao jutamja zvezda, Venera je vidljiva pre izlaska sunca, a kao veemja zvezda blista odmah
nakon zalaska sunca. Zbog tih osobina drevni narodi su joj dali mnogo imena. Poto je vidljiva na nebu u vreme zalaska sunca, nazivana
je veernje zvono, a poto se uzdizala pre sunca, nazivana je lana
svetlost, jutarnja zvezda, ili Lucifer, to znai svetlonoa. Zbog svog
odnosa sa suncem, planeta je takoe nazivana i Venera, Astarta, Afrodita, Izida i M ajka Bogova. Mogue je da je u nekim godinjim
dobima, na odreenim geografskim irinama, Venera i bez upotrebe
teleskopa mogla da se vidi u obliku polumeseca. To bi objasnilo polumesec koji se esto vidi povezan s antikim boginjama, mada se
prie o njima ne poklapaju sa fazama meseca. Precizno znanje o astronomiji koje je Pitagora posedovao bez sumnje je stekao u egipatskim hramovima, je r su tamonji svetenici shvatali pravi odnos
nebeskih tela hiljadama godina pre no to je to znanje otkriveno neiniciranom svetu. Cinjenica da mu je znanje steeno u hramovima
omoguilo da iznosi tvrdnje koje su zahtevale da protekne dve hiljade godina kako bi mogle biti proverene dokazuje zato su Platon
i Aristotel tako visoko cenili dubinu antikih Misterija. U sredini
komparativnog naunog neznanja i bez pomoi bilo kog savremenog
instrumenta, svetenici-filozofi su otkrili istinske osnove univerzalne
dinamike.
278

Zanimljiva primena Pitagorine doktrine o geometrijskim telima,

kao to je izloio Platon, nalazi se u Kanonu ( The Canon). Njegov
anonimni autor kae:
G o to v o svi s ta n filozofi sm islili su h arm o n in u teoriju o svem im i ta p raksa nastavljena je dok stari nain filozofiranja nije izum ro. K e p le r(1 5 9 6 )je , k ak o bi d em o n strirao p lato n istik u d o k trin u
d a je sv em ir sastavljen iz pet pravilnih geom etrijskih tela, predloio
sled ee p rav ilo : Z em lja je krug, m erilo svega. O ko nje n acrtajte
do d ek aed ar; k m g koji ga o b u h v ata bie M ars. O k o M arsa n acrtajte
tetraed ar; sfera k o ja n jcg a o b u h v ata bie Jupiter. O ko Ju p itera nacrtajte kocku; sfera koja je sadri b ie S atu m . S ada u zem lju upiite ik o saed ar; k ru g u pisan u njem u b ie Venera. U piite o k taed ar
u V eneru; k m g u pisan u n jem u b ie M e rk u r (M vsteriu m C osm og ra p h icu m , 1596). O vo pravilo se ne m o e uzeti ozbiljno kao stvarna tv rd n ja o p ro p o rc ija m a k o sm o sa, je r n c m a rea ln e slin o sti sa
razm eram a koje je objavio K opem ik poctkom XVI veka. Ipak, Kepler je bio vrlo ponosan na svoju form ulu i rekao je da m u je vrednija n ego S aksonski elek to rat. S njom su se slag ala i d va em in en tn a
au to riteta, T iho i G alileo , koji su je o ig led n o shvatili. S am K epler
n ik ad a n e d aje ni n ajm an ji nag o v etaj k ako d a se p ro tu m ai njegovo d rag o cen o p rav ilo .

Platonistika astronomija se nije bavila materijalnom konstitucijom ili rasporedom nebeskih tela, ve je zvezde i planete smatrala
prvenstveno kao fokusne take Boanske inteligencije. Fizika astronomija je smatrana naukom o ,,senkama, a filozotska astronomija
naukom o ,,stvarnosti.

279

Pitagorejska m atem atika

PIT A G O R E JSK A M A TEM A TIK A

Teorija brojeva # Numerika vrenost slova # Metod obezheivanja numerike Moi rei # Uvod u pitagorejsku teoriju
brojeva # Eratostenovo sito # Znaenja deset brojeva

P itagorejci zaista idu dalje od toga i iinenim a i titulam a bogova

p o astv u ju ak i b ro jev e i g eo m etrijsk e d ijag ram e. T ako, je d n ak o stran ian tro u g ao n aziv aju iz-g lav e-ro en a M in e rv a i T ritogenija,
je r on m oe biti po d cljen na je d n a k e d elo v e trinra v ertik alam a pov u en im iz sv a k o g od u g lo v a. Je d in ic u n az iv a ju A p o lo n , sa broje m dv a p o v ezu ju im e n eslo g e i d rsk o sti, a sa b ro jem tri, pravde.
Jer, dok j e n an o en je p o v red e k rajn o st n a je d n o j strani, a onaj koji
trpi k ra jn o st n a d ru g o j stran i, p a tn ja j e u sred in i izm e u njih. N a
slian n ain , k ak o se o to m e o b i n o izv etav a, broj trid e set est,
njih o v T etrak tis, ili sveti K v atern io n , koji se sastoji od p rv a etiri
n ep arn a b ro ja d o ata grupi od p rv a etiri p arn a broja, sm atraju za
n ajsveaniju zak letv u koju m ogu d a poloe i nazivaju g a K osm os.

(Izida i O ziris )

IE T R A K T I S

Bilo je mnogo spekulacija o tajnom znaenju brojeva. Iako je uinjeno mnogo zanimljivih otkria, sa sigurnou se moe rei da je
sa smru Pitagore izgubljen veliki klju ove nauke. Gotovo 2.500 godina filozofi svih naroda pokuavali su da raspletu pitagorejsku preu, ali oigledno nijedan nije bio uspean. Bez obzira na pokuaje
da se unititi sva arhiva o Pitagorinom uenju, sauvani su fragmenti
koji daju klju za neke od jednostavnijih delova njegove filozofije.
Glavne tajne nikada nisu zapisivane, ve su saoptavane usmeno nekolicini odabranih uenika. Oni svoje tajne oigledno nisu otkrili
profanima, a rezultat toga je da je arkana, kada je smrt zapeatila njihove usne, umrla sa njima.
Neke od dananjih tajnih kola u svetu su produeci drevnih Misterija i, mada je sasvim mogue da poseduju neke od originalnih
numerikih formula, o njima nema okaza u obimnim spisima koje
su ove grupe izdale tokom poslednjih petsto godina. Ti spisi, mada
esto raspravljaju o Pitagori, ne daju indikaciju znanja o njegovoj
zapetljanoj doktrini koje bi bilo potpunije od onog to su imali post-pitagorejski grki spekulanti, koji su puno govorili, malo napisali,
jo manje znali, a svoje neznanje prikrivali nizom tajanstvenih nagovetaja i obeanjima. Tu i tamo se u literamim delima ranih pisaca
mogu pronai zagonetne izjave koje se oni nisu potrudili da protumae. Sledei primer je citiran od Plutarha:
280

Teon iz Sm irne izavljuje da je deset taaka, ili P itagorin tetrak tis, bio sim bol od
najvee vanosti, je r je pronicljivom umu
otkrivao tajnu univerzalne prirode. Pitag o rejci su se v eziv ali sled eo m zak lctvom: Tako mi O noga koji je naoj dui
dao tetraktis, u kojem su izvor i koren veno nicajue prirode.

K O C K A I Z.VEZDA

Povezivanjem eset taaka tetraktisa form ira se devet trouglova. Sest od njih je
ukljueno u form iranje kocke. Isti trouglovi, kada se izm eu njih pravilno povuku linije, otkrivaju takoe i estokraku
zvezdu sa takom u centru. Samo seam
taaka je iskorieno za form iranje kocke
i zvezde. Prem a kabali. tri neiskoriene
ugaone take predstavljaju trostruku, nevidljivu, uzronu prirodu svemira, dok su
sedam taaka ukljuenih u kocku i zvezdu Elohim - D uhova sedam kreativnih
mvHnhlia 811601 ;! ili sedmi dan. ie sredinia taka.
281

P itagorejska m atem atika

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Ranije, u istom delu, Plutarh navodi i sledee:

Jer, kao to je m o trougla izraz p riro d e P lutona, B aha i M arsa,
sv o jstv a k v ad rata R eje, V enere, C e re re, V este i Ju n o n e, a d odekae d ra Ju p itera, tako je , kako nas o b a v e ta v a E udoks, figura sa ped eset est u g lova izraz p riro d e T ifo n a.

Piutarh se nije pretvarao da pokuava da objasni unutranje znaenje simbola, ve je verovao d aje odnos koji je Pitagora uspostavio
izmeu geometrijskih tela i bogova bio rezultat slika koje je veliki
mudrac video u egipatskim hramovima.
Albert Pajk, veliki masonski simbolista, priznao je da je bilo mnogo toga o emu nije uspeo da osigura pouzdane podatke. U svom
Simbolizmu (Symbolism)xje, za 32 i 33, napisao:
,,N e s h v a ta m z a to bi 7 tr e b a lo n a z iv a ti M in e rv a , ili k o c k u ,
N ep tu n .

U nastavku je dodao:
N e su m n jiv o je da su sam a im ena k o ja su pitag o rejci dali razliitim brojevim a bila enigm atska i sim bolina i postoji m alo sum nje
d a su u P lu tarh o v o v rem e sk riv en a z n a e n ja tih im ena izgubljena.
P itag o ra je isu v ie d o b ro u sp e o da sv o je sim b o le p re k rije velom
koji j e od p o e tk a b io n e p ro b o ja n b ez n je g o v o g u sm e n o g ob jan je n ja (...).

Ova nesigumost, koju su delili svi pravi prouavaoci te teme, konano dokazuje da nije mudro davati definitivne izjave zasnovane na
neodreenin i fragmentamin podacima koji su dostupni o pitagorejskom sistemu matematike filozofije. Materijal koji sledi predstavlja
napor da se prikupi nekoliko glavnih poenti iz rasprenih podataka
koje su sauvali Pitagorini uenici i ostali koji su doli u dodir sa njegovom fdozofijom.

M e t o d o b e z b e iv a n ja n u m e r i k e M o i r e i

Prvi korak u pribavljanju numerike vrednosti rei je da se ona

vrati u svoj izvomi jezik. Ovim metodom se uspeno mogu analizirati samo rei grkog ili hebrejskog porekla i svaka re mora biti
napisana u svom najstarijem i kompletnom obliku. Starozavetne rei i
imena, dakle, moraju se prevesti nazad u rane hebrejske znakove, a
novozavetne rei na grki. Dva primera e pomoi da se razjasni taj
princip.
Jevrejski Demijurg se na srpskom zove Jahve2, ali kada se trai
numerika vrednost imena Jahve, neophodno je ime napisati hebrejskim slovima. To postaje m rr i ita se s desna u levo. Hebrejska slova su: n - He, 1 - Vau, n - H e ,1 - Jod, pa kad bi bilo prebaeno na
srpski, s leva u desno, glasilo bi: Jod-He- Vau-He. Konsultovanjem
tabele slovnih vrednosti, koja je data u nastavku, utvruje se da eliri znaka ovog svetog imena imaju sledee numeriko znaenje: Jod
je jednak 10, He je jednako 5, Vau iznosi 6 i dmgo He je jednako 5.
Dakle, 10 + 5 + 6 + 5 = 26, sinonim za Jahve. Da su koriena srpska slova, odgovor oigledno ne bi bio ispravan.
Dmgi primer je tajanstveni gnostiki panteos Abraksas. Za ovo
une se koristi grka tabela. Abraksas je na grkom Appa^ac;. A = 1,
[1 2, p = 100, a = 1, = 60, a = 1, q = 200, zbir je 365, broj dana u
godini. Ovaj broj ini klju za tajnu Abraksasa, koji je simbol 365
liona, ili Duhova Dana, okupljenih zajedno u jednoj sloenoj linosti. Abraksas je simbol pet stvorenja i, kao to se krug godine zapravo sastoji od 360 stepeni, svako od emaniranih boanstava je jedna
petina ove moi, ili 72, to je jedan od najsvetijih brojeva u jevrejskom Starom zavetu i njihovom kabalistikom sistemu. Isti metod se
koristi u pronalaenju numerike vrednosti imena grkih i jevrejskih
bogova i boginja.

1
282

Pun naziv dela je Predavanje o masonskom simbolizmu (Lecture On Masonic Symbolism ) (1874). (Nap. prev.)

U originalu, naravno, stoji: (...) na engleskom zoveJehovah (...) (is called in

English Jehovah), ali, poto je ovo izdanje na srpskom jeziku, prevedeno
je: (...) na srpskom zove Jahve (...), jer, upravo kao to M enli Hol naglaava, ukoliko se ne radi o izvom om obliku neke rei, nebitno je na kojem
je jeziku data. Na isti nain je nastavljeno i dalje u pasusu. (Nap. prev.)
283

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Pitagorejska m atem atika

Aleph
Beth
Gimel
Dalcth
Ile
Vau
Zain
Heth
Teth

ft

i
1

t
2
3
4
5

A a

r
n
D
5

8
9
10

Jod

Caph
Lained
Mem
Nun
Samech
Oin

Pe

a 2
2 b
a O
* 3
A D
V Jt
3 D

70
80

Tzadi
Koph

m V
p
?

90
100

100
20 0
200

Resh

20
30
40
50

B0
r y
A S
E (
F
Z (
Hv
ea
r
Kx
A\
Mp,
N v

60

O 0

II ir

Aipha
Beta
Gamma
Delta
Epsilon
Digamma
Zeta
Eta
Theta
Iota
Kappa
Lambda
Mu
Nu
Xi
Omicron

A
B
G
D
E

Pi

I
C
L
M
N

Episemonbau
R

X <r

Sigma

T r

Tau

400

Tu

Upsilon

500
600
700
800
900

4>

Shin

<u

30 0

Tau

rt

400

Nazivi hebrejskih slova

Sam arianska slova

I lebrejska i haldejska slova

Num eriki ekvivalenti slova

Velika i m ala grka slova

Slova obeleena asteriskom su ona koja je u G rku doneo

Kadmo iz Fenikije

Na/.ivi grkili slova

N ajbli/i cngleski ekvivalenti hebrejskim , grkim i

sam ancanskim slovim a

N AIOM ENA: Kada se koristi na kraju rei, hebrejsko slovo Tau ima numerii ku vrcilnost 440, K a f (u tabeli C aph) 500, Mem 600, Nun 700, P e 800, CacJi
( i i labeli i'zacii) 900. Alfa (u tabeli Alpha) sa takom i A lef (u tabeli Aleph) sa
c iloni imaju vrenost 1000.

JTKT'jp.OV au

Rho

3 00

Phi
C lu

Q o)
fb

Psi
Omega
Sanpi

N U M E R I K E V REDNOSTI H E B R E JS K O G ,
G R K O G I SAM A RIA N SK O G ALEABE I A

Iz //iggirts, Cehic Druids

284

Fv

: Kolona

( )riginalni pitagorejski sistem numerike ftlozofije ne sadri nita

sio bi opravdalo danas modemu praksu menjanja dobijenog imena
ili prezimena u nadi da e se promenom vibracija imena poboljati
icmperament ili finansijsko stanje.
Iostoji takoe i savremeni sistem raunanja u engleskom jeziku,
ali njegova preciznost je tema opravdanog spora. Kaa se uporedi,
D i i j e savremen i nema nikakve veze ni sa hebrejskim kabalistikim
m sa grkim postupkom. Tvrdnju nekih da se radi o pitagorejskom sistemu ne podrava nijedan opipljiv dokaz, a postoji mnogo razloga
zato je takva tvrdnja neodriva. Cinjenica da je Pitagora koristio broj
10 kao osnovu za raunanje, dok ovaj sistem koristi broj 9 - nesavren broj - sama po sebi je gotovo konana. Dalje, raspored grkih i
hebrejskih slova se ne slae dovoljno sa engleskim da bi se dopustila
primena brojnih sekvenci jednog jezika na brojne sekvence drugog.
Nastavak eksperimentisanja sa sistemom moe biti koristan, ali on
nema osnovu u antici. Raspored slova i brojeva je sledei:
285

TAJNA UENJ A SVIH EP OHA

Pitagorejska m atem atika

Slova ispod svakog od brojeva imaju vrednost cifre na vrhu stupca. Tako u rei Man (ovek), M = 4, A = \, N = 5: ukupno 10. Vrednosti brojeva su praktino iste onima koje su date u pitagorejskom
sistemu.

U V O D U P IT A G O R E JSK U T E O R IJU BROJEV A

[Sledei pregled pitagorejske matematike je parafraza uvodnog

poglavlja knjige Teorijska aritmetika ( Theoretic Arithmetic) Tomasa
Tejlora, najree i najvanije kompilacije pitagorejskih matematikih
fragmenata koja postoji.]
Pitagorejci su proglasili aritmetiku za majku matematikih nauka. To dokazuje injenica da geometrija, muzika i astronomija zavise
od nje, dok ona od njih ne zavisi. Dakle, geometrija se moe uklonili, ali e aritmetika ostati; meutim, ako se odstrani aritmetika,
geometrija je eliminisana. Na isti nain muzika zavisi od aritmetike,
dok se ukidanje muzike na aritmetiku odraava samo kroz ograniavanje jednog od njenih izraza. Pitagorejci su takoe pokazali da aritmetika prethodi astronomiji, je r ova zavisi i od geometrije i od
muzike. Veliina, oblik i kretanje nebeskih tela odreeni su pomou
geometrije; njihov sklad i ritam pomou muzike. Ako se odstrani
astronomija, ni geometrija ni muzika nee biti povreeni, ali ako bi
se eliminisali geometrija i muzika, astronomija bi bila unitena. Prioritet geometrije i muzike u odnosu na astronomiju je, dakle, ustanovljen. Aritmetika, meutim, prethodi svima njima; ona je primama
i osnovna.
286

Pitagoraje uputio svoje uenike da jc nauka matematike podeIjena na dva glavna dela. Prvi se bavi mnotvom (multitudom), ili sastavnim delovima stvari, a drugi veliinom (magnitudom), odnosno
relativnom veliinom ili gustinom stvari.
Veliina je podeljcna na dva dela - na stacionarnu veliinu i veliinu u pokretu, pri emu stacionami, ili nepokretni deo ima prioritet. Mnotvo je takoe podeljeno na dva dela, jer se odnosi kako
na samog sebe tako i na druge stvari, pri emu prvi odnos ima prioritet. Pitagora je aritmetiku nauku dodelio mnotvu koje se odnosi
na samog sebe, a umetnost i muziku mnotvu koje se odnosi na drugc stvari. Geometrija je, na slian nain, dodeljena stacionarnoj veliini, a sfema geometrija (koriena elom u smislu astronomije),
pokretnoj veliini. I mnotvo i vcliina su ogranieni opsegom uma.
Teorija atoma je dokazala da je veliina rezultat broja, jer je masa
sastavljena od siunih jedinica, mada je oni koji nisu obaveteni
pogreno smatraju jedinstvenom, prostom supstancom.
Zbog fragmentamosti postojee pitagorejske arhivske grade, teko je doi do tanih definicija pojmova. Meutim, pre no to bi se
tcma mogla daljc razviti, malo svetla mora se baciti na znaenja reci broj, monada i jedan.
Monada oznaava (a) sveobuhvatno JEDNO. Pitagorcjci su nronadu nazivali plemeniti broj, Predak Bogova i ljudi. Monada takode oznaava i (b) zbir bilo koje kombinacije brojeva koji se smatraju
celim. Prema tome, svemir je smatran monadom, ali su i pojedini delovi svemira (kao to su planete i elementi) monade u odnosu na
delove od kojih su sami sainjeni, iako su, s druge strane, deo vee
monade formirane od njihovog zbira. Monada moe takode biti uporeena sa (c) semenom drveta koje, kad izraste, ima mnogo grana
(hrojeva). Drugim reima, brojevi su za monadu ono to su grane
slabla za seme drveta. Lajbnic je iz prouavanja misterioznih pitagorejskih monada razvio svoju velianstvenu tcoriju o svetu atoma
teoriju koja je u savrenom skladu sa drevnim uenjima Misterija,
jer je i sam Lajbnic bio inicijat tajne kole. Neki pitagorejci su smatrali da je monada takoe i (d) sinonim za jedan.
Broj je izraz primenjen za sve brojeve i njihove kombinacije. (Pojedini pitagorejci su pri striktnom tumaenju pojma broj iskljuivali 1
i 2.) Pitagora definie broj kao proirenjc i energiju semenih razloga
287

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

sadranih u monadi. Sledbenici Hipasa su proglasili da je broj prvi

uzorak koji je Demijurg koristio u stvaranju svemira.
Platoniari su jedan defmisali kao ,,vrh mnotva\ Jedan se razlikuje od monade po tome to se pojam monada koristi da oznai zbir
delova koji se smatra jedinicom, ajedan je pojam koji sc primenjuje
na svaki od njenih sastavnih elova.
Postoje dva reda brojeva: neparni i parni. Zbog toga to jedinstvo,
ili 1, uvek ostaje nedeljivo, neparan broj ne moe biti podeljen da
jednake delove. Dakle, 9 je 4 + 1 + 4, jedinstvo u centru je nedeljivo. Stavie, ako se bilo koji neparan broj poeli na dva dela, jedan deo
e uvek biti neparan, a drugi paran. Tako 9 moe biti 5 + 4, 3 + 6,
7 + 2 ili 8 + 1. Pitagorejci su smatrali da je neparan broj - iji prototip je monada - izriit i muki. Nisu se, meutim, svi slagali oko
prirode jedinstva, ili 1. Neki su izjavljivali d a je ono pozitivno, jer
ako se doda pamom (negativnom) broju, ono proizvodi neparan (pozitivan) broj. Drugi su pokazivali da ako se jedinstvo doda neparnom broju, ovaj postaje paran, pa se tako muko pretvara u ensko.
Jcdinstvo, ili 1je, dakle, smatrano androginim brojem, koji ima i muke i enske atribute, pa je stoga i neparan i paran. Zbog toga su ga
pitagorejci nazivali parno-neparni. Kod pitagorejaca je bilo uobiajeno da kao rtvu vrhovnim bogovima ponude neparan broj objekata, a boginjama i podzemnim duhovima nuen je paran broj.
Svaki paran broj moe se podeliti na dva jednaka dela koji su uvek
ili oba neparna ili oba parna. Dakle, kada se 10 podeli na jednake
delove dobija se 5 + 5, dva neparna broja. Isti princip vai i ako se
10 podeli na nejednake delove. Na primer, kod 6 + 4, oba dela su
parna, kod 7 + 3, oba dela su neparna, kod 8 + 2, oba dela su opet
parna, a kod 9 + 1, oba dela su ponovo neparna. Znai, kod parnog
broja, na koji god nain da se podeli, delovi e uvek biti ili oba neparna ili oba parna. Pitagorejci su smatrali da su parni brojevi - iji
prototip je duada neodreeni i enski.
Neparni brojevi su podeljeni matematikim postupkom koji se
naziva Eratostenovo sito u tri opte klase: prosti, sloeni i prosto-sloeni brojevi.
Prosti brojevi su oni koji nemaju drugog delioca osim sebe i jedinstva, poput 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19, 23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, i tako
dalje. Na primer, 7 je deljivo samo sa 7, koje je u sebi sadano samo
jednom, i jedinstva, koje u 7 ide sedam puta.
288

Pitagorejska m atem adka

T k " -SYv# o f E r o to ,: G n
iu/ j^fA/.rjfnu*Ar aeerrj.'i , }. 3. tk.

retee.

t J t~*

O t f j ,

1f c j !3i

77 - Ku fO tStkm S*.

u/rire, naai.rU

7
Par* L\j jtrtt i u n j i ' u

-J\-y ta J tA

irj I . o r jt ij to

fAt tki*J

5 ottotgmj U f, u/

Th. urm .JO U IIa m L :

r^ rk tr C ir.a t.rtJ k J ate&iirif to i I j tkt irecnj

Htra
n .U n .,< j0 1 lt la rL r,
*'t ratasittti Sj 3

s aot

to J. 1'"t ik lt i

>

Jf

" j

77- i.tvt

jt*tu!k.nat v/.i<A tf |J OJt.rtMnttl <Xdl fU tsLir, art

if

O JJ

1 /

J trJm j U 7. a r j J , k * rtit.

Jf

L,

is

< tf

71

a n i nkst u

tKmltr,
/v .'/ k,ik ,a ti.J . kt j.+ r t i.iu tfu
E.aUrtktrt* tpp'on 00j yrXf+rtj

fram,t

.1 tk . cr.rrpt l,.V
ra tti Jrtm fAt lietm f.uU w nitrt. JUjf a
vAu/i it tufrft/t jr .r ., tkat -AitA ,i Janat .n A j r . i t

E R A T O S 'T E N O V O S I T O
Prccrtano iz Tavlor ', Theorctic A rithm etic

Ovo sito je matematiki izum koji potie od Eratostena, oko 230. g.p.n.e, a osmiljeno je u svrhu odvajanja sloenih i prostih nepamih brojeva. Nakon to se
tcorija jednom savlada, njegova upotreba je krajnje jenostavna. Svi neparni
brojevi se prvo rasporede po njihovom prirodnom poretku, k a k o je prikazano
na d ijag ram u u drugom redu o ozdo, o znaenom sa N ep a rn i B rojevi ( O dd
Numhers). Videe se da je svaki treei broj (poevi od 3) deljiv sa 3, a je svaki
peti broj (poevi od 5) deljiv sa 5, da je svaki sedm i broj (poevi od 7)
deljiv sa 7, da je svaki deveti broj (poevi od 9) djeljiv sa 9, da je svaki jedanaesti broj (poevi od 11) djeljiv sa 11, i tako dalje do u beskonanost. Ovaj
sistem konano prosejava ono to su pitagorejci nazivali prosti'1 brojevi, odnosno one brojeve koji su eljivi samo sami sobom i jedinstvom . Oni se nalaze u
donjem redu oznaeni kao O snovni i Prosti Brojevi (Prim arv a n d Incom posite
Num hers). U svojoj Istoriji m atem atike (H istorv oj'M athem atics), Dejvid Judin Sm it4 navodi da je Eratosten bio jedan od najveih naunika u A leksandriji i da su ga njegovi poklonici zvali drugi Platon". Hratosten je obrazovan
u Atini, a poznat je ne santo po svom situ, ve i po tome to je izraunao, na vrlo
dom iljat nain, obim i prenik zem lje. N jegova procena zem ljinog prenika
b ila je za sam o 50 milja m anja od polarnog prenika koji prihvataju savrem eni
3

Tomas Tejlor videti napom enu 9 na strani 28. Pom enuto delo, Teorijska
aritm etika, je iz 1810. godine. (Nap. prev.)

D avid Eugene Smith, Ph.D.. LL.D., 1860 1944) am eriki m atem atiar i
predava, urednik Biltena A m erikog m atem atikog drutva (Bulletin o fth c
Am erican M athem atical Societv), autor brojnih knjiga o brojevima. aritmetici, geom etriji i istoriji m atem atike. (Nap. prev.)

289

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

naunici. To i druga Hratostcnova m atem atika dostignuea. ncosporno su dokaz da su u III veku prc llrista (Srci ne sam o znali d a je zetnlja u obliku lopte.
ve da su mogli, sa zadivljujuom preciznou, da odrede njenu stvarnu veliinu i udaljenost kako od sunca tako i od m eseca. A ristarh sa Sam osa, jo jedan veliki grki astronom i matematiar, koji je ivio oko 250. godine pre Hrista,
ustanovio je lllozofskom dedukcijom i pom ou nekoliko jenostavnih naunih
instrum enata da se zem lja okrec oko sunca. M ada je K opem ik stvarno za sebe verovao da je bio pronalaza te injenice, on je samo ponovio nalaze koje
je izloio Aristarh sedam naest vekova ranije.

Sloeni brojevi su oni koji su deljivi ne samo sami sobom i jedinstvom, ve i nekim drugim brojem; takvi su 9, 15, 21, 25, 27, 33,
39, 45, 51. 57, i tako dalje. Na primer, 21 je deljivo ne samo samim
sobom i jedinstvom, ve i sa 3 i 7.
Prosto-sloeni brojevi su oni koji nemaju zajednikog delioca,
mada svaki ponaosob moe biti podeljen; takvi su 9 i 25. Na primer,
9 je deljivo sa 3, a 25 sa 5, ali nijedan od njih nije deljiv deliocem
onog drugog, pa tako nemaju zajednikog delioca. Budui da imaju
po jednog delioca, nazivaju se sloeni, aii poto nemaju zajenikog
delioca, nazivaju se prosti. Prema tome, pojam prosto-sloeni stvoren je da opie njihova svojstva.
Parni brojevi su poeljeni u tri klase: parno-parni, parno-neparni
i neparno-neparni.
Parno-parni brojevi su svi koji su u dvostrukom odnosu sa jedinstvom, daklc: 1, 2, 4, 8, 16, 32, 64, 128, 256, 512 i 1.024. Dokaz
perfekcije parno-parnog broja je da moe biti prepolovljen, njegova
polovina takode, i tako unazad sve do jedinstva, kao, na primer, Z od
64 = 32; Z od 32 = 16; / od 16 = 8; Z od 8 = 4, Z od 4 = 2; / od 2
= 1; nemogue je ii dalje od jedinstva.
Parno-parni brojevi poseduju odreena jedinstvena svojstva. Ako
se ovakvi brojevi redom sabiraju, njihov zbir jc uvek jednak sledeem broju u nizu, umanjenom za jedan. Na primer: zbir prvog i drugog broja koji ispunjavaju ove uslove (1 + 2), jednak jc treem broju
koji ispunjava te uslove (4), umanjenom zajedan; ili, zbirprvog, drugog, treeg i etvrtog broja ( 1 + 2 + 4 + 8), jednak je petom (16),
umanjenom za jedan.
U nizu parno-parnih brojeva, prvi pomnoen sa poslednjim jednak je poslednjem, drugi pomnoen sa drugim od pozadi jednak je
290

Pitagorejska m atem atika

poslednjetn, i tako dalje sve dok u neparnom nizu ne ostane jedan hroj,
koji je pomnoen sam sa sobom jednak poslednjem broju u nizu, odnosno, u parnom nizu ne ostanu dva broja, koji pomnoeni meusobno daju poslednji broj u nizu. Na primer: 1, 2, 4, 8, 16 je neparan
mz. Prvi broj (1) pomnoen sa poslednjim brojem (16) jednak je poslednjem broju (16). Drugi broj (2) pomnoen sa drugim od pozadi
(8) jednak je poslednjem broju (16). Budui da se radi o nepamom
nizu, broj 4 je preostao u ccntru i on pomnoen sam sa sobom takode daje poslednji broj (16).
Parno-neparni brojevi su oni koji, kada se prepolove, dalje vie ne
mogu da se dele na pola. Oni nastaju kada se uzastopni neparni brojcvi pomnoe sa 2. Tim procesom neparni brojevi 1, 3, 5, 7, 9, 11
proizvode pame brojeve, 2, 6, 10, 14, 18, 22. Dakle, svaki etvrti broj
|e parno-neparni. Svaki odparno-neparnih brojeva moe se podeliti
na pola samo jednom, kao to 2 deobom postaje dva broja 1 i ne moze se dalje podeliti, ili kao to 6 deobom postaje dva broja 3 i ne moc sc dalje poeliti.
Parno-neparni brojevi su takoe izuzetni i po tome to svaki predslavlja polovinu zbira prethodnog i sledeeg parno-neparnog broja.
Na primer: 10 je polovina zbira brojeva 6 i 14, 18 je polovina zbira
brojeva 14 i 22, a 6 je polovina zbira brojeva 2 i 10.
Neparno-neparni, ili nejednako-nepami brojevi su kompromis izmeu pamo-pamih i pamo-nepamih brojeva. Za razliku od pamo-parmh, oni se ne mogu deliti na pola unazad do jedinstva, a za razliku
od parno-neparnih, sposobni su za vie od jednog delenja na pola.
Neparno-neparni brojevi nastaju mnoenjem parno-parnih brojeva
i/nad broja 2, nepamim brojevima iznad broja jedan. Neparni brojevi
i/nad jedan su 3, 5, 7, 9, 11, i tako dalje. Parno-parni brojevi iznad
2 su 4, 8, 16, 32, 64, i tako dalje. Prvi neparan broj u nizu (3) pomnoen sa 4 (prvim parno-pamim brojem u nizu) daje 12, prvi neparuo-neparni broj. Mnoenjem 5, 7, 9, 11, i tako dalje, sa 4, dobijaju
sc neparno-neparni brojevi. Ostali ncparno-neparni brojevi nastaju,
pak, mnoenjem 3, 5, 7, 9, 11, i tako dalje, sa drugim parno-parnim
brojevima (8, 16, 32, 64, i tako dalje). Primer prepolovljavanja neparno-nepamog broja je sledei: Z od 12 = 6; Z od 6 = 3, koji dalje
ne moe biti prepolovljen jer pitagorejci nisu delili jedinstvo.
Parni brojevi se takoe dele u tri klase: nadsavreni, manjkavi i
savreni brojevi.

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Nadsavreni ili preobilni brojevi su oni kod kojih je zbir njihovih

razlomaka vei od njih samih. Na primer: V2 od 24 = 12, % = 6; Z =
8; '/6 = 4, /i 2 = 2 i /24= l.Z b irtih delova (12 + 6 + 8 + 4 + 2 + l) je
33, to je vee od 24, originalnog broja.
Manjkavi brojevi su oni koji su vei od zbira svojih razlomaka. Na
primer: V2 od 14 = 7; '/? = 2 i / u = 1. Zbir tih delova (7 + 2 + 1) je
10, to je manje od 14, originalnog broja.
Savreni brojevi su oni koji su jednaki zbiru svojih razlomaka.
Na primer: Z od 28 = 14, / 4 = 7; Z = 4, / 14 = 2 i / x = 1. Zbir tih
delova (14 + 7 + 4 + 2 + l) je jednak originalnom broju 28.
Savreni brojevi su izuzetno retki. Samo se jedan nalazi izmeu
1 i 10, naime, 6; jedan izmeu 10 i 100, naime, 28, jedan izmeu 100
i 1.000, naime, 496, i jedan izmeu 1.000 i 10.000, naime, 8.128.
Savreni brojevi pronaeni su pomou sledeeg pravila: prvi broj parno-pamog niza brojeva (1, 2, 4, 8, 16, 32, i tako dalje) dodaje se drugom broju niza i ako je rezultat prost broj, on se mnoi poslednjim
brojem u nizu pamo-parnih brojeva od kojih je nastao. Proizvod je
prvi savren broj. Na primer: prvi i dmgi pamo-pami brojevi su 1 i
2. Njihov zbir je 3, prost broj. Ako se 3 pomnoi sa 2, poslednjim
brojem u nizu pamo-pamih brojeva od kojih je nastao, proizvod je
6, prvi savren broj. Ako sabiranje parno-pamih brojeva ne rezultira
prostim brojem, mora se dodati sledei pamo-parni broj u nizu, sve
dok rezultat ne bude prost broj. Dmgi savren broj dobija se na sledei nain: zbir pamo-parnih brojeva 1, 2 i 4 je 7, prost broj. Ako se
7 pomnoi sa 4 (poslednjim u nizu pamo-pamih brojeva od kojih je
nastao), proizvodje 28, dmgi savren broj. Ovaj nain izraunavanja
moe se nastaviti u beskonanost.
Kada se savreni brojevi pomnoe sa 2 proizvoe preobilne brojeve, a kada se podele sa 2, proizvode manjkave brojeve.
Pitagorejci su razvili svoju filozofiju iz nauke o brojevima. Sledei citat iz Teorijske aritmetike je odlian primer te prakse:
S avreni brojevi su, dakle, p rek rasn e slike v rlin a koje su odreeni p o srednici izm eu vik a i ne o statk a, a n isu v rh u n ci, kao to
su neki u an tici sm a trali. Z lo je z a ista su p ro tsta v lje n o zlu, ali su
oboje supro tstav ljen i je d n o m dobru. D obro, m e u tim , n ik a d a nijc
su p ro tsta v lje n o dobru, ve je isto v rem en o u sn p ro tn o sti sa ob a zla
o djednom . P laljiv o st je su p ro tsta v ljc n a drsk o sti, a o b em a [je] za-

292

P itagorejska m atem atika

jed n ik i nedostatak istinske hrabrosti; i plaljivost i drskost suprotstavljeni su m oralnoj vrstini. L ukavstvo je isto tako suprotstavljeno
b le s a v o s ti, a o b em a [je] z a je d n i k i n e d o s ta ta k in te le k ta ; o b e su
su p ro tstav ljen e o b azriv o sti. T ako je , takoe, rasip n itv o suprotstavljeno krtosti, a obem a [je] zaje n ik a neotesanost; obe su suprotstav ljen e iro k o g ru d o sti. S lino je i sa o stalim vrlin am a; iz svega
[toga] je o ig led n o da savreni b ro jev i veom a nalikuju vrlinam a.
Ali oni na v rlin e lie i na jo je d a n nain, je r se retko tnogu nai,
poto ih je m alo, i nastaju u veom a konstantnom redu. N asuprot tom e, m o e se pronai b esk o n a n o m n o tv o prco b iln ih i u m anjenih
b ro jcv a; niti se p o jav lju ju u u red n im n izo v im a, niti nastaju iz bilo
kog o dreenog izvora; stoga veom a nalikuju porocim a, koji su brojni, n eu red n i i n eo d re en i.

T a b e l a d e s e t b r o j f . va

(Sledei pregled pitagorejskih brojeva je parafraza spisa Nikomaha, Teona iz Smirne, Prokla, Porfirija, Plutarha, Klimenta Aleksandrijskog, Aristotela i drugih ranih autoriteta.)
Monada - 1 - je tako nazvana jer ostaje uvek u istom stanju odnosno, odvojena od mnotva. Njeni atributi su sledei: naziva se
um, je rje um stabilan i nadmoan; hermafroditska je, jer je i muko
i ensko; nepama je i parna, jer kad se doda parnom ini neparno, a
kad se doda neparnom ini parno; ona je Bog, jer je poetak i kraj
svega, ali sama nema ni poetka ni kraja; ona je dobro, je rje takva
priroda Boga; pribeite je materije, jer proizvodi duadu, koja je u
sutini materijalna.
Pitagorejci su monadu nazivali haos, tama, bezdan, Tartar, Stiks,
ponor, Leta, Atlas, Osovina, Morfo (naziv za Veneru) i Kula ili Jupiterov Presto, zbog velike moi koja prebiva u centm svemira i kontrolie kruno kretanje planeta oko sebe. Monada se takoe naziva i
zaetni razum, jer je izvor svih misli u svemim. Ostala imena koja
su joj dodeljivana su Apolon, zbog njenog odnosa prema suncu,
Prometej, jer je oveku donela svetlost, Piralije, onaj koji se nalazi
293

Pitagorejska m atem atika

TAJNA l ('T VIA SVIH EPOIIA

Kao to je monada otac, tako jc duada majka; stoga, duada ima

odrecnih zajednikih karakteristika sa boginjama Izidom, Rejom
(Jupiterovom majkom), Frigijom, Lidijom, Dinimenom (Kibelom)
i Cererom; sa Erato (jednom od Muza), Dijanom, jer jc mesec ravast; Diktinom, Venerom, Dionom, Kiterejom, Junonom, jer je ona
i supruga i sestra Jupitera, i Majom, Merkurovom majkom.
Dok je monada simbol mudrosti, duada je simbol neznanja, jer u
njoj postoji oseaj odvojenosti - oseaj koji je poetak neznanja. Du-

adaje, meutim, takoe i majka mudrosti, jer neznanje iz same prirode - stalno raa mudrost.
Pitagorejci su duboko potovali monadu, a prezirali duadu, je rje
ona bila simbol polariteta. Snagom duadc stvorcn je bezdan nasuprot nebesima. Bezdan odraava nebesa i postaje simbol iluzije, jer
ono dole je samo odraz onoga gore. To dole nazvano je maja, iluzija, more, Velika Praznina i simbolizovano je persijskim Magima
koji nose ogledala. Iz duade su nastali sporovi i svade, sve dok, stavljajui monadu izmeu duade, ravnoteu nije ponovno uspostavio
Bog-Spasitelj, koji je na sebe preuzeo oblik broja i zbog ljudskih grehova bio razapet izmeu dva razbojnika.
Trijada - 3 - je prvi broj zaista neparan (monada nije uvek smatrana brojem). To je prva ravnotea jedinica; stoga je Pitagora rekao da
je Apolon davao proroanstva sa tronoca i savetovao trostruku rtvu
livenicu. Kljune rei osobene za trijadu su prijateljstvo, mir, pravednost, smotrenost, pobonost, umerenost i ednost. Boanstva koja
poseduju naela trijade su: Satum (vladar vremena), Latona, Komukopija, Ofion (velika zmija), Tetida, Flekata, Polihimnija (Muza), Pluton,
Triton, vladarmora, Tritogeneja, Aheloj i Suaje, Furije i Gracije. Ovaj
broj se naziva mudrost, jer ljudi organizuju sadanjost, predviaju
budunost i imaju korist od iskustava steenih uzdravanjcm. On jc
uzrok mudrosti i razumevanja. Trijada je broj znanja - muzike, geometrije i astronomije, te nauke o nebesnicima i zemljanima. Pitagora
je pouavao da je kvadrat tog broja imao mo meseevog kruga.
Svetost trijade i njen simbol - trougao - izvedeni su iz injenice
da je ona sastavljena od monade i duade. Monada je simbol Boanskog Oca, a duada Velike Majke. Sastavljena od ovo dvojc, trijada
je stoga androgina i simbol je injenice da je Bog rodio Svoje svetove iz Sebe, a u Svom kreativnom aspektu je oduvek simbolizovan
trouglom. Tako je monada koja prelazi u duadu sposobna da postane
roditelj potomstva, jer duada je materica planine Meru, unutar koje
se izlegao svet i unutar koje on jo uvek postoji u embrionu.
Tetradu - 4 - pitagorejci su cenili kao prvorodeni broj, koren svih
stvari, izvor Prirode i najsavreniji broj. Sve tetrade su intelektualne;
one imaju pojavni red i okruuju svet dok Empvreunt prolazi kroz

u vatri, roenje, jer bez nje nijedan broj ne inoe da postoji, supstanca, jer je supstanca primama, uzrok istine i ustrojstvo sklada: sve to
zato toje ona iskonsko jedno.
Monada je jednakost izmeu veeg i manjeg; ona je u sredini izmeu namere i olakanja; srednja je vrednost u mnotvu, a u vremenu prestavlja sadanjost, jer venost ne zna ni za prolost ni za
budunost. Nazivana je Jupiter, jer je on Otac i glava bogova; Vesta,
oganj doma, jer se nalazi u sredini svemira i tu ostaje, ne naginjui
se ni na jednu stranu, kao taka u krugu; oblik, jer ograniava, obuhvata i okonava; ljubav, sloga i pobonost, jer je nedeljiva. Ostala
simbolika imena za monadu su brod, kola, Protej (bog sposoban da
menja oblik), Mnemozina i Polionima (koja ima mnogo imena).
Duada - 2 - je podeljena i predstavlja par, a ne jedno, a kada
postoji dvoje, svako od njih suprotstavljeno je onom drugom, pa su
zbog toga njoj dodeljena sledea simbolika imena: genij, zlo, tama,
nejednakost, ncstabilnost, pokretljivost, bestidnost, hrabrost, otimaina, materija, razliitost, podela izmeu mnotva i monade, mana,
bezoblinost, nedefinisanost, neodreenost, harmonija, tolerancija, koren, obilatost ideja, vrh, Fanes, mnjenje, zabluda, promenjivost, snebivljivost, pobuda, smrt, kretanje, raanje, mutiranje, podela, duina,
poveavanje, sastav, zajednitvo, nesrea, izdravanje, nametanje,
brak, dua i nauka.
U svojoj knjizi Brojevif V. Vin Vestkot kae za duadu:
(...) n az iv a n a je o d v a n o s t, je r je b ila prvi broj koji sc odvojio od B oanskog Jednog, iz A d ito n a od B oga h ran jen e T iin e ,
kako kau haldejska p ro ro an stv a.

294

Pun naslov dela je Brojevi, n/ihove okultne m oi i m istine odlike (N um hers,

their occult p ow er a nd m ystic virtues) (1911). (Nap. prev.)

Em pirej, ili em pireja (lat. em pvreum , od srednjov. lat. em pvreus, od gr.

egT iupio;, od sp + n u p = u vatri, ili plam tee, ognjeno) po staroj grkoj

295

TAJNA U EN J A SVIH EP OHA

P itagorejska m atem atika

njega. Zato su pitagorejci prestavljali Boga kao tetradu objanjeno

je u svetom predavanju koje se pripisuje Pitagori, u kojem se Bog naziva Broj Brojeva. Razlog za to je injenica da je dekaa, ili 10, sastavljena od 1, 2, 3 i 4. Broj 4 je simbol Boga jer je simbol prva etiri
broja. Osim toga, tetrada je sredite nedelje, poto je na pola puta izmeu 1 i 7. Tetrada je takoe i prvo geometrijsko telo.
Pitagora je tvrdio da se ovekova dua sastoji od tetrade, etiri moi due - uma, nauke, miljenja i ula. Tetrada povezuje sva bia,
elemente, brojeve i godinja doba; ne moe se navesti bilo ta to
ne zavisi od tetraktisa; on je Uzrok i Tvorac svih stvari, razumljiv
Bog, Autor nebeskog i razboritog dobra. Plutarh interpretira taj tetraktis, za koji je rekao da je takoe nazivan i svet, kao broj 36, koji se
sastoji od zbira prva etiri nepama i prva etiri parna broja, dakle:

1 +3 + 5 + 7

= 16

2+4+6+ 8

= 20
36

Kdjune rei dodeljene tetradi su plahovitost, snaga, muevnost,

od dve majke i uvar kljua Prirode, jer univerzalni sklop bez nje ne
moe da postoji. Takoe je nazivana i sklad i prva dubina. Boanstva koja uestvuju u prirodi tetrade su: Herkul, Merkur, Vulkan,
Bah i Uranija (jedna od Muza).
Trijada predstavlja primame boje i glavne planete, dok tetrada predstavlja sekundarne boje i manje planete. Iz prvog trougla izalo je sedam duhova, simbolizovanih trougiom i kvadratom. Oni zajeno ine
masonsku kecelju.
Pentada - 5 - je unija nepamog i pamog broja (3 i 2). Meu Grcima je pentagram bio sveti simbol svetlosti, zdravlja i vitalnosti. Takosm ologiji to je krajnja sfera u ptolom ejskom pogledu na svet - najvii
deo neba, boravite bogova; ispunjen je istom svetlou, ili elem entom
vatra (eteronr u Aristotelovoj prirodnoj filozofiji). U srednjovekovnom hrianstvu to je najvie nebo, boravite Boga i blaenih, izvorite svetlosti i
stvaranja. O vde je re prim enjena u znaenju spoznavanje. (Nap. prev.)

296

koe je simbolizovao i peti element - eter - zato to je slobodan od

poremeaja etiri nia elementa. Naziva se ravnotea, jer deli savren broj 10 na dva jednaka dela.
Pentada je simbol Prirode, jer, kada se pomnoi sama sobom, vraa
se u sebe, ba kao i zma penice, koja poinju u obliku semena, prolaze
kroz Prirodne procese i reprodukuju seme penice kao krajnji oblik
vlastitog rasta. Ostali brojevi pomnoeni sami sobom daju druge brojeve, ali samo 5 i 6 pomnoeni sami sobom predstavljaju sebe i zadravaju svoj izvomi broj kao poslednju cifru u svojim proizvodima.
Pentada predstavlja sva via i nia bia. Ponekad je nazivana hijerofant, ili svetenik Misterija, zbog svoje veze sa duhovnim eterom, pomou kojeg se postie mistini razvoj. Kljune rei pentade
su pomirenje, naizmeninost, brak, besmrtnost, srdanost, Provienje
i zvuk. Boanstva koja uestvuju u prirodi pentade su Palada, Nemeza, Bubastija (Bast), Venera, Androginija, Kitereja i glasnici Jupitera.
Tetrada (elementi) plus monada jednako je pentada. Pitagorejci
su uili da su elementi zemlje, vatre, vazduha i vode proeti supstancom koja je nazivana e t e r - osnova vitalnosti i ivota. Stoga su
izabrali petokraku zvezdu ili pentagram kao simbol vitalnosti, zdravlja i meusobnog proimanja.
Bilo je uobiajeno da fdozofi prikriju element zemlje iza simbola
zmaja, a za mnoge od antikih heroja reeno je da istupaju i ubijaju
zmaja. Dakle, zabijali su svoj ma (monadu) u telo zmaja (tetradu).
To je rezultiralo stvaranjem pentade, simbola pobede duhovne prirode nad materijalnom prirodom. Cetiri elementa su u ranim biblijskim
spisima simbolizovana kao etiri reke koje su tekle kroz Edenski vrt.
Sami elementi su pod kontrolom sloenog Jezekiljevog Heruvima.
Pitagorejci su smatrali da heksada - 6 - predstavlja, kao to je
Kliment Aleksandrijski zamislio, stvaranje sveta koje je saglasno i
sa prorocima i sa drevnim Misterijama. Pitagorejci su jc nazvali savrenstvo svih delova. Taj broj bio je posebno posveen Orfeju, a
takoe i Sudbini, Lahezi i Muzi Taliji. Nazivana je oblik oblika, artikulacija svemira i tvorac due.
Grci su smatrali da su skla i dua sline po prirodi, jer su sve due skladne. Heksada je takoe i simbol braka, jer je formirana sjedinjavanjem dva trougla, jednog m ukog i jednog enskog. Meu
kljunim reima dodeljenim heksadi su: vreme, jer je mera trajanja;
panacea, je r je zdravlje ravnotea, a heksada broj ravnotee; svet,
297

TAJNA UENJ A SVIH EPOIIA

jer je kroz sklad esto vidljivo da se svet, poput heksade, sastoji od

suprotnosti; svedovoljna, jer su njeni delovi dovoljni za celokupnost
(3 + 2 + 1 = 6); neumorna, jer sadri elemente besmrtnosti.
Heptada - 1 - je od strane pitagorejaca nazivana dostojna potovanja . Smatralo se da je to broj religije, jer oveka kontrolie
sedam nebeskih duhova kojima bi trebalo da prinosi rtve. Nazvana
je broj ivota, jer se verovalo da Ijudska bia roena u sedmom rnesecu embrionalnog ivota obino ostaju iva, dok ona roena u osmom mesecu esto umiru. Jedan autor nazvao ju jc Devica bez
majke, Minerva, jer nije bila roena od majke, ve iz krune, ili glave Oca, monade. KJjune rei heptade su srea, prilika, nadzor, kontrola, upravljanje, rasuivanje, snovi, glasovi, zvukovi i ono to sve
stvari vodi ka njihovom kraju. Boanstva iji atributi su izraeni heptadom su Oziris, Mars i Klio (jedna od Muza).
Za mnoge drevne narode heptada je bila sveti broj. Jevrejskih Elohim 7 bilo je navodno sedam na broju. Oni su bili Duhovi Zore,
poznatiji kao Arhaneli koji kontroliu planete. Sedam Arhanela,
7

298

Elohim (heb. D Tibs, 2\tv?n. ponekad transliterovano kao Aleim ) - hebrejska

re koja izraava koncept boanstvenosti. O igledno je povezana sa hebrejskom rei ei, m ada je morfoloki sastavljena od hebrejskog FJoah (m 'js)
sa sufiksom za mnoinu. Dakle, moe se shvatiti kao mnoina i tako je shvata i Menli Hol, pa ni ovu rc, kao to je bio sluaj i sa Sefirot (videti napomenu 12 na strani 127), neemo menjati po naim padeima. E lohim jc trea
re hebrejskog teksta Postanja i esto se ja v lja u Tori, jcvrejskom svetom
spisu, koji poznajem o kao Petoknjije u Starom zavetu. Tano znaenje rei
je esto sporno. U nekim sluajevim a [npr. Izlazak 3, 2: Taa mu se pojavi Elohim (u D aniievom prevodu aneo G osponji) (...) iz jed n e kup in e,], ja v lja se kao im enica u jednini u hebrejskoj gram atici i opte je
shvaeno da oznaava jednog Boga Izraela. U drugim sluajevima, re Elohim je klasina m noina rei Eloah (mbN) i odnosi se na politeistiko miljenje o m notvu bogova [npr. Izlazak 20, 3: N ee imati drugih Elohim
(kod Daniia, ,,bogova) pred licem m ojim .]. U nekim drugim sluajevim a znaenje rei iz teksta nije ja sn o i m oe se odnositi na m ona bia
[npr. Postanje 6, 2: (...) videi sinovi Elohim (e-aleim) (u Daniievom prevodu B oji") kerv oveje kako su lepe, uzvmahu za ene sve one koje
izabrahu.; Izlazak 4, 16: On e za tebe govoriti narodu: on e ti sluiti umesto usta, a ti c za njega biti m esto EJohim (kod D aniia, m esto Boga); Izlazak 22, 28: Ne opsuj Elohim (kod D aniia - Boga) i ne opsuj
stareinu naroda svoga. ]. Vie o FJohim pogledati u poglavlju K vbalis t i k i K i j u h v i s t v a r a n j a ovHKA, str. 546 i dalje. (Nap. prev.)

P itagorejska m atem atika

sa tri duha koji kontroliu sunce u njegovom trostrukorn aspektu,

ine 10, svetu pitagorejsku dekadu. Tajanstveni pitagorejski tetraktis, ili etiri reda taaka koje rastu od 1 do 4, bio je simbol faza
stvaranja. Velika pitagorejska istina da su sve stvari u Prirodi ponovo roene kroz dekadu, ili 10, suptilno je ouvana u slobodnom
zidarstvu kroz rukovanja obavljana ujedinjavanjem 10 prstiju, po
pet na ruci svake od osoba.
Broj 3 (duh, um i dua) sputa se u 4 (svet), a zbir im je 7, ili mistina priroda oveka, koja se sastoji od trostrukog duhovnog tela i
etvorostrukog materijalnog oblika. Simbolizovani su kockom, koja
ima est povrina i misterioznu sedmu taku unutar sebe. est povrina su usmerenja: sever, istok, jug, zapa, gore i ole, ili, napred, nazad, desno, levo, gore i dole, ili, opet, zemlja, vatra, vazduh, voda, duh
i materija. Usred njih stoji 1, koji je uspravna figura oveka, iz ijeg
centra u kocki zrai est piramida. Otuda potie veliki okiiltni aksiom: Centar je otac smerova, dimenzija i udaljenosti.
Heptada je broj zakona, jer je to broj Tvoraca Kosmikog zakona, Sedam Duhova pred prestolom.
Ogdoada - 8 - bila je sveta jer je to broj prve kocke, koja ima
osam uglova, i jedini je parno-parni broj ispod 10 ( I -2-4-8-4-2-1).
Stoga, 8 se deli na dva broja 4, svako 4 se deli na dva broja 2, a svako 2 se deli na dva broja 1, ime je ponovno uspostavljena monada.
Meu kljunim reima ogdoade su ljubav, savet, razboritost, zakon
i praktinost. Boanstva koja uestvuju u prirodi ogdoade su Panarmonija, Reja, Kibela, Kadmeja, Dinimena, Orkija, Neptun, Temida
i Euterpa (Muza).
Ogdoada je bila misteriozni broj povezan sa grkim Eleusinskim
Misterijama i Kabirima. Nazvana je mali sveti broj. Svoj oblik izvela
je delom od uvijene zmije sa Hermesovog Kaduceja, a delom od zmijolikog kretanja nebeskih tela, mogue i od meseevih vorovaf
Eneada - 9 - je prvi kvadrat nepamog broja (3x3). Bila je povezivana sa neuspehom i manom, jer je za jedan podbacila da bude
savren broj 10. Nazivana je brojem oveka, zbog njegovih devet meseci embrionalnog ivota. Meu kljunim reima su okean i horizont,
8

Meseevi vorovi predstavljaju dve nem aterijalne take na nebu koje su odreene presecim a putanje M cscca oko Z em ljc i ekliptike, koja predstavlja
putanju Zemlje oko Sunca. Uzlazni i silazni vor uvek su jedan naspram drugog, sa Zem ljom izmeu njih. (Nap. prev.)

299

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

jer su u antici smatrani bezgraninim. Eneada je neogranien broj zato

to ne postoji nita izvan nje, osim beskonanog 10. Nazvana je granica i ogranienje, jer okuplja sve brojeve unutar sebe. Nazvana je sfera
vazduha, jer okmuje brojeve kao to vazduh okruuje zemlju. Bogovi
i boginje koji u veem ili manjem stepenu uestvuju u njenoj prirodi
su Prometej, Vulkan, Junona, Jupiterova sestra i ena, Pean i Aglaja, Tritogeneja, Kureti, Prozerpina, Hiperion i Terpsihora (Muza).
Na 9 je gleano kao na zlo, jer je invertiran broj 6. Prema Eleusinskim Misterijama, to je broj sfera kroz koje svest prolazi na putu
do roenja. Zbog svoje bliske slinosti sa spermatozoidom, broj 9
je povezan sa embrionalnitn ivotom.
Dekada - 10 - pretna pitagorejcima, najvei je od brojeva, ne samo zato to je tetraktis (10 taaka), ve i zato to obuhvata sve aritmetike i skladne proporcije. Pitagoraje rekao da je 10 priroda broja,
jer svi narodi raunaju do njcga, a kada dou do njega, vraaju se na
monadu. Dekadaje nazivana i nebo i svet, jer prvi ukljuuje drugog.
Poto je savren broj, ekadu su pitagorejci primenjivali na one stvari
koje se odnose na starost, snagu, veru, potrebu i mo pamenja. Nazivana je i neumoma, jer, poput Boga, nikada se nije umarala. Pitagorejci su nebeska tela podelili u deset redova. Takoe su izjavljivali
da dekada usavrava sve brojeve i obuhvata unutar sebe prirodu nepamog i pamog, pokretnog i nepokretnog, dobrog i loeg. Povezivali su njenu mo sa sledeim boanstvima: Atlasom (jer je on nosio
brojeve na svojim ramenima), Uranijom, Mtiemozinom, Suncem, Fanesom i Jenim Bogom.
Decimalni sistem se verovatno trtoe pratiti unazad do vremena
kada je bilo uobiajeno da se rauna na prste, koji su bili meu najprimitivnijim ureajima za raunanje, a jo uvek se koriste meu
mnogim domorodakim narodima.

300

SIMBOLIZAM LJUDSKOG TELA

Filozofski oveuljak # Tri univerzalna centra # Hramovi

inicijacije # Simbolizam ruke # Veliki i mali ovek # Antropos, ili Naddua

Najstariji, najdublji, najuniverzalniji od svih simbola je ljudsko

telo. Grci, Persijanci, Egipani i Hindusi smatrali su da je filozofska
analiza ljudske trojedne prirode neizostavan deo etike i verske obukc. Misterije svih naroda uile su da su zakoni, elementi i sile svemii a ovaploene u ljudskom organizmu, da sve to postoji izvan oveka
mta svoje analogije unutar oveka. Univerzum, koji je nemerljiv u
njcgovoj beskrajnosti i nezamisliv u njegovoj dubini, van granica
|c procene smrtnika. ak i sami bogovi mogli su da shvate samo deo
ncpristupane velianstvenosti koja je bila njihov izvor. Kada je privrerneno proet boanskim entuzijazmom, ovek moe za kratak trenutak da transcendira ogranienja vlastite 1inosti i ugleda deo tog
nebeskog sjaja u kojem je okupano itavo stvaranje. Ali ak i u razdobljima svoje najvee prosvetljenosti ovek nije u stanju da u supstancu svoje racionalne due utisne savrenu sliku raznolikosti izraza
nebeskih aktivnosti.
Prepoznavi ispraznost pokuaja da se intelektualno nose sa onim
to nadilazi racionalne moi shvatanja, rani filozoti okrenuli su svoju panju sa nepojmljivog Boanstva na oveka, gde su unutar uzanih granica njegove prirode pronali ispoljavanje svih misterija
spoljanjih sfera. Kao prirodni izanak ove prakse pojavio se tajni
leoloki sistem u kojem je Bog smatran Velikim ovekotn i, obrnuto, ovek malim bogom. U nastavku te analogije, univerzum je
301

TAJNA IIENJA SVIH EPOHA

smatran za oveka i, obrnuto, ovek za minijatumi univerzum. Veliki

univerzum nazvan je Makrokosmos Veliki Svet, ili Telo a Boanski ivot, ili duhovni entitet koji kontrolie njegovc funkcije, nazvan
je Makroprozopus. ovekovo telo, ili pojedinani Ijudski univerzum,
nazvano je Mikrokosmos. a Boanski ivot, ili duhovni entitet koji
kontrolie njegove funkcije, nazvan je Mikroprozopus. Paganske Misterije su se prvenstveno bavile upuivanjem neofita u istinski odnos koji postoji izmeu Makrokosmosa i Mikrokosmosa - drugim
reima, izmeu Boga i oveka. Prema tome, klju ovih analogija izmeu organa i funkcija koji pripadaju Mikrokosmikom oveku i onih
kod Makrokosmikog oveka inio je najcenjeniji posed ranih inicijata.
U Razotkrivenoj Izidi H. P. Blavacka na sledei nain rezimira
paganski koncept oveka:
o v ek jc m ali svet m ik ro k o sm o s unutar v clik o g u n iverzum a.
N jegova tri d uha ga o lau, poput fetusa, u m atericu m ak ro k o sm o sa
i, dok je njeg o v o zem aljsk o telo u stalnom sao seaju sa svojim rod ite lje m ze m ljo m , n je g o v a a stra ln a d u a ivi u sa zv u e ju sa zv ezd a n o m a n im a m u n d i. O n j e u n jo j, k ao to j e o n a u n je m u , j e r
elem ent koji proim a svct ispunjava sav prostor i je ste sam prostor,
sam o bezo b alan i beskonaan. to se tic n jeg o v o g treeg duha,
b oan sk o g , ta je ako nije infinitezim alni zrak, je d a n od bezbroj
z ra k o v a koji se p ro d u u ju d ire k tn o iz N a jv e e g U z ro k a - D uhovne S vetlosti S veta? To jc tro jstv o organ sk e i an o rg an sk e prirode - du h o v n o i fiziko, koji su tri u je d n o m i o k o jim a P roklo kae
da je p rv a m o n a d a Veeni B og, d ru g a, v e n o st, tre a, p ara d ig m a,
odn o sn o uzorak sv e tn ira ; tri pred stav lja R azu m ljiv u T rijad u .

Davno pre uvoenja idolopoklonstva u religiju, rani svetenici

nalagali su da se kip oveka postavi u svetilitu hrama. Ta ljudska
figura simbolizovala je Boansku Mo u svim njenim zamrenim
manifestacijama. Na taj nain su antiki svetenici ovcka prihvatili
kao udbenik i kroz prouavanje njega uili su kako da shvate vec
i nejasnije tajne nebeske eme iji su deo bili. Nije neverovatno da
je ta misteriozna ftgura, koja je stajala iznad primitivnih oltara, bila
napravljena u obliku oveuljka i, poput nekih simbolikih ruku u
misterijskim kolama, bila prekrivena bilo izrezbarenim bilo oslikanim hijeroglifima. Statua je moda mogla da se otvori i prikae relativne pozicije organa, kostiju, miia, nerava i ostalih delova tcla.
302

Sim bolizam Ijudskog tela

Nakon vekova istraivanja, oveuljak-Iutka je postao masa zapetljanih hijeroglifa i simbolikih slika. Svaki dco je imao svoje tajno znaenje. Merenja su formirala osnovni standard pomou kojeg je bilo
mogue meriti sve delove kosmosa. To je bio velianstven, sloen
simbol svih znanja koja su posedovali mudraci i hijerofanti.
Zatim je nastupilo doba idolopoklonstva. Misterije su se raspale
iznutra. Tajne su izgubljene i ntko nije znao identitet tajanstvenog
oveka koji je stajao iznad oltara. Zapameno je samo da je figura bila sveti i velianstveni simbol Univerzalne Moi i konano su ljudi
poeli da je gledaju kao boga - onog Jednog po ijem liku je napravIjen ovek. Nakon to su izgubili znanja o svrsi za kojuje prvobitno
oveuljak konstruisan, svetenici su se klanjali tom liku sve dok na
kraju njihov nedostatak duhovnog razumevanja nije bacio hram u ruevmc oko njihovih glava, a kip sc\ sa civilizacijom koja je zaboravila njegovo znaenje, pretvorio u prah.
Polazei od ove pretpostavke prvih teologa da je ovek zaista oblikovan po Bojem obliju, imcirani umovi prolih vekova podigli
su ogromnu teoloku grau na temelju ljudskog tela. Religiozni svet
dananjice je gotovo potpuno neupuen u injenicu da je biologija
nauka koja je izvor njegovih doktrina i naela. Mnogi od kodova i
/akona za koje savremeni proroci veruju da su direktna otkrivenja
Bo/anstva, zapravo su plodovi vekova strpljivog zadubljivanja u zamrenosti ljudskog organizma i beskonanih uda otkrivenih takvim
prouavanjem.
IJ gotovo svim svetim knjigama sveta mogu se nai anatomske
analogije. To je najoiglednije u njihovim mitovima o stvaranju. Svako ko je upoznat sa embriologijom i akuerstvom nee imati potekoa u prepoznavanju osnove alegorije o Adamu i Evi i Edenskom
vrtu, o devet stupnjeva Eleusinskih Misterija i bramanistikoj legendi o inkarnacijam a Vinua. Pria o Univerzalnom Jajetu, skandinavski mit o Ginungagapu (tamnom rascepu u prostoru u kojem je
posejano seme sveta) i korienje ribe kao amblema oinske generativne vlasti - sve pokazuje pravo poreklo teoloke spekulacijc.
I ilozoft antike su shvatili da je sam ovek bio klju za zagonetku ivota, jer je on bio iva slika Boanskog Plana, a u buduim vekovima oveanstvo e takoe doi do potpunijeg shvatanja sveanog
znaaja onih drevnih rei: Odgovarajue prouavanje oveanstva
je ovek.
303

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

I Bog i ovek imaju dvostruku konstituciju, u kojoj je vii deo

nevidljiv, a nii vidljiv. I u jednom i u drugom se nalazi i posrednika sfera koja obeleava mesta gde se te viljive i nevidljive prirode
susreu. Kao to duhovna priroda Boga kontrolie Njegov objektivni
univerzalni oblik - koji je zapravo kristalizovana ideja - tako je i duhovna priroda oveka nevidljiv uzrok i kontroliua snaga njegove
vidljive materijalne linosti. Stoga je evidentno da duh oveka ima
isti odnos prema svom materijalnom telu kao Bog prema objektivnom univerzumu. M isterije su uile da je duh, ili ivot, prethodio
obliku, a da ono to je prcthodno ukljuuje u sebe sve ono to dolazi
posle njega. Duh prethodi obliku, pa je oblik, dakle, ukljuen u podruje duha. Popularna je i izjava ili uverenje da je ovekov duh unutar njegovog telo. Prema zakljucima filozofije i teologije, meutim,
to je pogreno verovanje, jer duh prvo opasuje podruje, a potom se
manifestuje unutar njega. Filozofski gledano, oblik, kao deo duha,
nalazi se unutar duha, ali, duh je vie od samog oblika. Kao to se
materijalna priroda oveka, dakle, nalazi unutar duha, tako i Univerzalna Priroda, ukljuujui itav zvezdani sistem, postoji unutar sveproimajue sutine B o g a - Univerzalnog Duha.
Prema drugom konceptu drevne mudrosti, sva tela - bilo duhovna bilo materijalna - imaju tri centra, koja su Grci nazivali gornji
centar, srednji centar i donji centar. Ovde e se pojaviti prividna neodreenost. Nemogue je dijagramom ili simboliki adekvatno prikazati apstraktne mentalne istine, je r dijagramasko predstavljanje
jedtrog aspekta metafizikog odnosa moe biti stvarna suprotnost nekog drugog aspekta. Mada se ono to je gore uopteno smatra superiornim u dostojanstvu i moi, u stvarnosti je ono to je u centru
superiornije i prethodi kako onome za ta se kae a je iznad tako i
onome za ta se kae da je ispod. Dakle, mora se rei da je prvo koje se smatra da je gore - zapravo u centm, dok su oba ostala (za
koje se kae da su gore ili dole), zapravo ispod. Ovo moe biti dodatno pojednostavljeno ako italac iznad uzme kao indikativni stepen blizine izvoru, a termina ispod kao indikativni stepen udaljenosti
od izvora, izvor kao smeten u stvarnom centm, a relativnu udaljenost kao razne take du poluprenika od centra prema periferiji. U
pitanjima koja se odnose na filozofiju i teologiju, gore se moe uzeti
u obzir kao ono to je prema centm, a dole kao ono to je prema periferiji. Centarje duh, periferijaje materija. Dakle, g o r e upravlje304

Sim bolizam Ijudskog tela

no ka duhu du uzlazne lestvice duhovnosti, dole je upravljeno ka

materiji du sputajue lestvice materijalnosti. Potonji pojam je delimino izraen vrhom kupe koja, kada se gleda odozgo, deluje kao
laka u samom centm krunice koju formira osnova kupe.
Ta tri univerzalna centra - jedan iznad, jedan ispod i veza koja
ih ujedinjuje - predstavljaju tri sunca ili tri aspekta jednog sunca eentre sjaja. Oni, pored toga, imaju svoje analoge u tri vclika centra
Ijudskog tela, koji su, poput fizikog svemira, delo Demijurga. Tomas Tejlor kae:
P rv o od n jih [tih su n aca] an a lo g n o je sv e tlu v i e n o m u svom
izv o ru , su n cu , d ru g o sv etlu im se o d v o ji od su n ea, a tree sjaju
kojim se to sv etlo prenosi d rugim p riro d am a."

Budui da je vii (ili duhovni) centar izmeu druga dva, njegova

analogija u fizikom telu je srce - najduhovniji i najmisteriozniji
organ u ljudskom telu. Drugi centar (ili veza izmeu viih i niih
svetova) uzdignut je na poziciju najveeg fizikog ostojanstva mo/ga. Trei (ili nii) centar je potisnut na poloaj najmanjeg fizikog
dostojanstva, ali najvee fizike vanosti sistem a za razmnoavanje. Tako je srce simboliki izvor ivota, mozak vcza kojom su,
kroz racionalnu inteligenciju, sjeinjeni ivot i oblik, a sistem za
razmnoavanje - ili pakleni stvoritclj izvor sile koja proizvodi fi/ike organizme. Ideali i tenje pojedinca u velikoj meri zavise od
toga koji od ova tri centra moi dominira u okviru i aktivnosti izra/avanja. Kod materijaliste je donji centar najjai, kod intelektualiste
vii centar, dok je kod inicijata to srednji centar koji - perui dve
krajnosti u poplavi duhovnog sjaja - uspeno kontrolie i um i telo.
Kao to svetlost svedoi o ivotu koji je njeno izvorite - tako
iim svedoi o duhu, a aktivnost, na jo niem planu, svedoi o inteligenciji. Stoga um svedoi o srcu, dok sistem za razmnoavanje,
nasuprot tome, svedoi o umu. U skladu s tim, duhovna priroda se
najee simbolizuje srcem, intelektualna snaga otvarenim okom, kao
simbolom pinealne lezde (epifize), ili oka Kiklopa, koji je Janus sa
dva lica paganskih Misterija, a sistem za razmnoavanjc cvetom, palicom, peharom ili rukom.
Mada su sve Misterije priznavale srce kao sredite duhovne svesti,
cesto su namerno ignorisale taj koncept i koristile srce, u njegovom
305

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Sim holizam Ijudskog tela

egzoterinom smislu, kao simbol emotivne prirode. U takvom rasporedu generativni centar predstavlja fiziko telo, srce emocionalno telo,
a mozak mentalno telo. Mozak predstavlja nadreenu sferu, ali nakon
to bi inicijati proli kroz me stupnjeve, upuivani su da je mozak
zastupnik duhovnog plamena koji prebiva u najdubljem kutku srca.
Prouavaoci ezoterije otkrivaju da su veoma davno drevni esto pribegavali raznim paravanima kako bi prikrili prava tumaenja svojih
tajni. Zamena mozga za srce bila je jedan od tih paravana.
TETRAGRAMATON U
LJU D SK O M SRCU

Iz Btihme, Lihri A pologetici

T etragram aton, ili etvoroslovno
ime Boga, na ovom crteu je aranirano kao tetraktis unutar obrnutog 1judskog srca. Ispod, \mc.Jahve
(Jehovah) je prikazano kako se pretvara u Jeh o sh u a, um etanjem blistavog heb rejsk o g slova ttf, in.
Crte kao celina predstavlja Boji
presto i N jegove hijerarhija unutar
ovekovog srca. LJ prvoj knjizi Lihri A pologetici, Jakob Beme ovako opisuje znaenje simbola:
Jer mi ljudi imamo jednu zajedniku knjigu koja ukazuje na Boga. Svako je ima u sebi. a to je neprocenjivo Ime Boje. Njegova su slova plamen
Njegove Ijubavi, koju je On iz Svog srca u neprocenjivo Ime Isusovo otkrio u nama. itajte ta slova u vaim srcima i duhovima i imaete zamaan broj knjiga. Svi spisi Boje dece usmeravaju vas ka toj jednoj knjizi,
jer u njo) lee sva blaga murosti. (...) Ta knjiga je Hrist u vam a.

Tri stupnja drevnih Misterija bila su, uz nekoliko izuzetaka, odravana u odajama koje su predstavljale tri velika centra ljudskog i
univerzalnog tela. Sam hram, ako je to bilo mogue, graen je u
obliku ljudskog tela. Kandidat je ulazio izmeu nogu, a najvii stepen
dobijao je na mestu koje je odgovaralo mozgu. Tako je prvi stepen bio
tajna materije, a njegov simbol bio je sistem za razmnoavanje; on je
306

uzdizao kandidata kroz razliite stupnjeve konkretne misli. Drugi stepen odravan je u odaji koja je odgovarala srcu, ali je predstavljao
srednju mo, koja je bila mentalna veza. Tu je kandidat bivao iniciran
u tajne apstraktne misli i podizan je onoliko visoko koliko mu je um
bio sposoban da prodre. Tada je prelazio u treu odaju, koja je, kao
analogna mozgu, zauzimala najviu poziciju u hramu, ali je, ona analogna srcu, bila najdostojanstvenija. U odaji mozga otkrivana je misterija srca. Tu bi inicijat po prvi put uistinu shvatio znaenje onih
besmrtnih rei: Covek je ono to misli u svom srcu. Kao to postoji
sedam srdaca u mozgu, tako postoji i sedam mozgova u srcu, ali je
to stvar nadfizike o kojoj se u ovom trenutku malo rnoc rci.
U prvoj knjizi O Platonovoj teologiji Proklo o ovoj temi pie:
Z aista, S okrat u A lkih ija d u (P rva knjiga) s pravom prim euje da
e d u a k o ja ulazi u sebe videti sve o stale stvari, pa i sam o boanstvo. Jer, graniei se sa svojim vlastitim jed in stv o m i centrom svek o lik o g iv o ta, o s ta v lja ju i na stran u m n o tv o i raz n o lik o st svih
m n o g o stru k ih m oi k o je ono sad ri, on a se penjc na n ajviu ponuenu osm atranicu. I, kao to se u najsvetijim m isterijam a, kako kau, mistici u poetku sreu sa vic oblika i raznolikim rodovim a koji
su baeni p red b o g o v e, ali na u lasku u hram , n cp o k retn i, uvani
m istin im o b red im a, iskreno p rim aju u svoje krilo [srce] b oansko
p ro sv ctljen je i, sk inuvi svoje odore, kao to bi rekli, su d elu ju u
b o an sk o j p riro d i, isto se, kako mi se ini, o d v ija i u sp ek u laeiji o
celini. Jer kad d u a g led a na stvari iza sebc, posm atra senke i slike
bia, ali k ad a se o k ren e ka sebi, o n a razv ija svoju vlastitu su tin u i
ra z lo g e k o je sa d r i. I isp rv a , z a ista , o n a sa m o kao d a p o sm a tra
sebe, ali, kad d u b ljc p ro d re u zn an je o sebi, tu p ronalazi kako intelekt tak o i red o v e bia. K ad, m e u tim , produi u svoje u nutranje
kutke i u ad ito n u kojem je d ua, o n a zatv o rcn im o im a [bez pom oi nieg um a] vidi rod b o gova i jc in stv o bia. Jer sve stvari se u
nam a nalaze psihiki i na taj nain sm o, naravno, sposobni da, pobuivanjem m oi i slika ccline k oju sadrim o, spoznam o sve stvari.

Stari inicijati su upozoravali svoje uenike da slika nije stvarnost

nego samo objektivizacija subjektivne idejc. Slike bogova nisu bile
osmiljene da budu predmet oboavanja, ve ih je trebalo smatrati
samo kao simbole, ili podsetnike, na nevidljive sile i naela. Slino
tome, telo oveka se ne sme smatrati za pojedinca, ve samo za kuu
307

Sim bolizani Ijudskog tela

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

pojedinca, na isti nain kao to je hram bio Kua Boja. U stanju

prostote i iskvarenosti ovekovo telo je grob ili zatvor boanskog
naela; u stanju otvorenosti i regeneracije ono je Kua ili Svetilite
Boanstva prema ijim kreativnim moima je oblikovano. Linost
je koncem odvojena od prirode Bia, izjavljuje tajni rad. Covek je
u sutini stalan i besmrtan princip; samo njegova tela prolaze kroz
ciklus roenja i smrti. Besmrtnost je stvarnost; smrtnost je nestvarnost. Tako stvamost, tokom svakog perioda zemaljskog ivota, prebiva u nestvamosti, a od nje se oslobaa privremeno smru, a trajno
prosvetljenjem.
Mada se uopteno smatraju za politeiste, pagani su takvu reputaciju stekli ne zato to su potovali vie od jednog Boga, ve pre zbog
toga to su personifikovali atribute tog Boga, ime su stvorili panteon
izvedenih boanstava od kojih svako manifestuje deo onoga to Jedan
Bog manifestuje kao celinu. Panteoni raznih drevnih religija, dakle, zapravo predstavljaju katalogizovane i personifikovane atribute Boanstva.
U tom pogledu oni odgovaraju hijerarhijama hebrejskih kabalista. Svi
antiki bogovi i boginje stoga imaju svoje analogije u ljudskom telu,
kao to imaju i elementi, planete i sazvea, koji su nebesnicima pripisani kao njihovi odgovarajui prenosioci. Cetiri telesna centra su
dodeljena elementima, sedam vitalnih organa planetama, vanaest
glavnih delova i udova zodijaku, nevidljivi delovi ovekove boanske prirode raznim nadzemaljskim boanstvima, dok je za skrivenog
Boga proglaeno da se manifestuje kroz kotanu sr.
Mnogima je teko da shvate da su oni sami stvarni univerzumi,
da su njihova fizika tcla vidljiva priroda kroz iju strukturu bezbrojni talasi evoluirajueg ivota razvijaju svoje latentne mogunosti.
Ipak, kroz ovekovo fiziko telu ne evoluiraju samo mineralno, biljno i ivotinjsko kraljevstvo, ve i nepoznate klasifikacije i podele
nevidljivog duhovnog ivota. Ba kao to su elije infinitezimalne
jedinke u strukturi oveka, tako je ovek infinitezimalna jedinka u
strukturi svemira. Teologija utemeljena na znanju i uvaavanju tih
veza duboka je koliko je duboka i ta istina.
Poto ovekovo fiziko telo ima pet posebnih i vanih ekstremiteta - dve noge, dve ruke i glavu, od kojih poslednji upravlja sa prva etiri - broj 5 je bio prihvaen kao simbol oveka. Sa svoja etiri
ugla piramida simbolizuje ruke i noge, a svojim vrhom glavu, ukazujujui tako da jedna racionalna mo kontrolie etiri iracionalna
308

ugla. Ruke i noge iskorieni su da prestave etiri elementa, pri

emu su dve noge zemlja i voda, a dve ruke vatra i vazuh. Mozak
tada simbolizuje sveti peti element - eter - koji kontrolie i objedinjuje ostala etiri. Ako su noge postavljenc zajedno, a ruke rairene,
ovek simbolizuje krst, sa racionalnim intelektom kao glavom, ili
gomjim udom.
Prsti imaju posebno znaenje. Noni prsti predstavljaju Deset zapovesti fizikih zakona, a prsti na rukama Deset zapovesti duhovnih
zakona. Cetiri prsta svake mke predstavljaju etiri elementa, a tri lanka
svakog prsta predstavljaju podelu elementa, tako da se na svakoj aci nalazi dvanaest delova prstiju, koji su analogni znakovima zodijaka, dok
dva lanka i osnov svakog palca oznaavaju trostmko Boanstvo. Prvi lanak odgovara kreativnom aspektu, drugi zatitnom aspektu, a
baza generativnom i destruktivnom aspektu. Kad se ake spoje, rezultat predstavlja dvadeset i etiri Stareine i est Dana Stvaranja.

AKA UK RAENA
SLIK A M A
I S L S A H R IS T A ,
D EV IC E M A R IJE I
DVANAESTAPOSTOLA
Iz starog tampanog
materijala, ljubaznou
Karla O skara Borga

(Carl Oscar tiorg)

N a dvanaest lanaka prstiju

p o jav lju ju se prikazi A postola, od koji svaki nosi svoj
odgovarajui sim bol. Kod
onih koji su pretrpeli muen itv o sim bol o zn aav a
in stru m en t njih o v e sm rti.
Dakle, simbol sv. Andrije je
k rst, sv. Tom e - koplje ili
graditeljski vinkl, sv. Jakova m la e g - b a tin a , sv.
Filipa - krst, sv. Vartolomeja
- veliki no ili kriva sablja,

309

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

sv. M ateja - ma ili koplje (ponekad kesa), sv. Sim ona - batina ili testera, sv.
M atije - sekira i sv. Jude helebarda. Apostoli iji sim boli nisu povezani sa
njihovim m uenitvom su sv. Petar, koji nosi dva ukrtena kljua, jed an ziatan
i jedan srebrn, sv. Jakov stariji, koji nosi hodoasniki tap i ljuturu koljke i
sv. Jovan, koji dri pehar iz kojeg je otrov udesno nestao u obliku zm ije. [Videti Priritnik hrianskog sim holizm a (H andhook o f Christian Sym holism ).]
Lik H rista na drugom lanku palca ne sledi paganski sistem po kojem se tom
poloaju dodeljuje prva O soba iz Stvoriteljske Trijade. Bog O tac bi trebalo da
zauzim a drugi lanak, Bog Sin prvi lanak, dok se Bogu Svetom Duhu dodeljuje osnova palca. Takoe, u skladu s filozof'skim ureenjem , D evica bi trebalo da zauzim a osnovu palca, koja je posveena mesecu.

Telo je u simbolizmu vetikalno podeljeno na pola; desna polovina je smatrana svetlou, a leva polovina tamom. Oni koji ne znaju
pravo znaenje svetlosti i tame, svetlosnu polovinu nazvali su duhovna, a levu polovinu materijalna. Svetlost je simbol objektivnosti,
tama subjektivnosti. Svetlost je manifestacija ivota, pa stoga sledi
ivot. Ono to prethodi svetlosti je tama, u kojoj svetlost postoji privremeno, ali tama stalno. Poto je ivot prethodio svetlosti, njegov
jedini simbol je tama, a tama se smatra velom koji veito mora da
skriva pravu prirodu apstraktnog i neizdiferenciranog Bia.
U davna vremena ljudi su se borili desnom rukom, a vitalne centre branili levom rukom, na kojoj su nosili tit. Desna polovina tela
bila je, dakle, smatrana napadakom, a leva polovina odbrambenom.
Zbog toga je, takoe, desna strana tela smatrana mukom, a leva strana enskom. Nekoliko autoriteta misle da je dananje prevladavanje
desnorukosti rezultat obiaja dranja leve strane u suzdranosti iz
odbrambenih razloga. Dalje, poto se izvor Bia nalazi u prvobitnoj
tami koja je prethodila svetlosti, duhovna priroda oveka je u tamnom delu njegovog bia, je rje srce na levoj strani.
Meu interesantnim zabludama koje proizlaze iz lane prakse povezivanja tame sa zlom je i ona zbog koje je nekoliko drevnih naroda
koristilo desnu ruku za sve konstruktivne poslove, a levu ruku samo
za one stvari koje su nazivane neistim i nedostojnim oiju bogova.
Iz istog razloga je crna magija esto nazivana levim putem, dok se za
nebo govorilo da se nalazi na desnoj strani, a pakao na levoj. Neki filozofi su dalje izjavljivali da postoje dva naina pisanja: jedan, s leva
na desno, koji je smatran egzoterinim metodom, i drugi, s desna na
310

SimboVizam Ijudskog tela

levo, koji je smatran ezoterinim. Egzoterino pisanje bilo je ono koje je injeno izvan, ili daleko od srca, dok je ezoterino pisanje bilo
ono koje je - poput drevnog hebrejskog - bilo usmereno prema srcu.
Tajna doktrina obznanjuje da je svaki deo i ud tela ovaploen u
mozgu, a da je, zauzvrat, sve to je u mozgu ovaploeno u srcu. U
simbolizmu ljudska glava esto predstavlja inteligenciju i samospoznaju. Poto je Ijudsko telo kao celina najsavreniji poznati proizvod
zemaljske evolucije, uzeto je da ono predstavlja Boanstvenost najosetnije stanje ili formu. Umetnici, u pokuaju da prikau Boanstvo, esto prikazuju samo ruku koja izranja iz neprobojnog oblaka.
Oblak oznaava nespoznatljivo Boanstvo skriveno od oveka ljudskim ogranienjima. Ruka oznaava Boansko delovanje, jedini deo
Boga koji je spoznatljiv za nia ula.
Lice se sastoji od prirodnog Trojstva: oi predstavljaju duhovnu
mo koja shvata, nozdrve predstavljaju zatitne i oivljavajue snage, a usta i ui predstavljaju materijalnu, demijurku mo donjeg sveta. Prva sfera je veno postojea i tvoraka, druga sfera se odnosi na
tajnu tvorakog daha, a trea sfera na tvoraku re. Reju Bojom
proizveden je materijalni univerzum, a sedam tvorakih moi, ili vokala - koji su dovedeni u postojanje izgovaranjem Rei - postalo je
sedam Elohim, ili Boanstava, ijom snagom i slubom je organizovan donji svet. Povremeno je Boanstvo simbolizirano okom, uvom,
nosom, ili ustima. Prvim je oznaena Boanska svest, drugim, Boansko uee, treim, Boanska ivotna snaga, a etvrtim, Boanska
zapovest.
Drevni narodi nisu verovali da je duhovnost nainila oveka pravednim ili racionalnim, nego da su pravednost i racionalnost nainili oveka duhovnim. Misterije su uile da se duhovno prosvetljenje
postic samo izdizanjem nie prirode do odreene mere delotvomosti i istote. Misterije su stoga osnivane radi razvijanja ovekove prirode prema odreenim pravilima koja, kada se vemo slee, uveavaju
ljudsku svest do take na kojoj je u stanju spoznavanja sopstvenog
ustrojstva i istinske svrhe postojanja. Znanje o tomc kako se ovek
mnogostmke konstitucijc moe najbre i najpotpunije preporoditi
do take duhovnog prosvetljenja inilo je tajnu, ili ezoterijsku, doktrinu antike. Odreeni, oigledno fiziki, organi i centri su zapravo
velovi ili omotai duhovnih centara. ta su oni i kako se mogu razviti
nikad nije bilo objavljeno nepreporoenima, jer su filozofi uvideli
311

TAJNA UEN.JA SVIH EPOHA

da kada ovek jednom shvati celokupan rad nekog sistema, on moe

dostii propisani kraj i bez kvalifikovanosti za upravljanje i kontrolu
efekata koje je izazvao. Iz tog razloga toga su nametnuti dugi periodi iskuavanja, tako da znanje o tome kako da se postane poput bogova moe pripasti jedino onima koji su toga dostojni.
Da to znanje, meutim, ne bi bilo izgubljeno, bilo je skriveno u alegorijama i mitovima, besmislenim za profane, ali oiglednim za one
upoznate sa tom teorijom linog iskupljenja, koja je bila temelj filozofske teologije. I samo hrianstvo moe biti citirano kao primer. itav Novi zavet je zapravo genijalno skriveno razlaganje tajnih procesa ljudskog preporaanja. Likovi tako dugo smatrani istorijskim
mukarcima i enama zapravo su personifikacije odreenih procesa
koji se odvijaju u ljudskom telu kada ovek svesno pone da se oslobaa od robovanja neznanju i smrti.

T R O ST R U K I IV O T UN UTRAN JEG O V EK A
P r e c r t a n o iz Gichtel, Theosophia Praetica

Johan G eorg G ihtel', dubok filozof i mistik, najprosvetljeniji od uenika Jakoba B em ea, tajno je irio gornje dijagram e unutar m ale grupe predanih prijatelja i studenata. Gihtel je ponovno objavljivao Bemeove spise, ilustrujui ih
brojnim izvanrednim slikama. Prema Gihtelu, gornji dijagrami predstavljaju anatom iju boanskog (ili unutranjeg) oveka i gratiki izlau uslove u kojim a se
on nalazi za vremc njegovog ljudskog, paklenog, i boanskog stanja. Slike u Be-

Sim bolizam Ijudskog telu

meovim delim a, koja je izdao Viljem Lou2, navodno se temeljc na Gihtelovim
dijagraniim a koje prenose u svim detaljim a. Gihtel ne daje detaljan opis svojih
slika, a slova na originalnim dijagram im a, ovde prevedena sa nem akog, jedini su klju za tum aenje grafikona.
Dve krajnje tlgure predstavljaju iice i nalije istog dijagram a i nazivaju se Tabela Tri. One su dizajnirane da prikau stanje itavog oveka, kao i uslove u
kojim a se nalaze njegova tri bitna dela, Duh, Dua i Telo, u njegovom preporoenom stanjuT Trei lik s leva nazvan je D ruga Tabela i prikazuje uslove u
kojim a se ovek nalazi u svojoj starosti, u posrnulom i iskvarenom stanju, bez
potovanja, ili razmatranja svog obnavljanja kroz prcporaanje. Trei lik, meutim , ne odgovara Prvoj Tabeli Viljem a Loua. Prva Tabela verovatno predstavlja uslove u kojim a se oveanstvo nalazilo pre pada, dok se G ihtelova
slika odnosi na tree, odnosno preporoeno stanje oveanstva. Viljem Lou
ovako opisuje sm isao dijagram a i sim bola na njima:
,,Te tri tabele su dizajnirane da predstave oveka u njegovom razliitom Trostnikom stanju: Prva, prc njegovog Pada, u istoti, N admoi
i Slavi; Druga, nakon njegovog Pada, u U prljanosti i Prokletstvu, i
Trea, u njegovom uzdizanju iz Pada, ili na putu preporaanja, u Posveenju i T endenciji ka svom p oslednjem S av ren stv u .
Studenti orijentalizm a e u sim bolim a na slikam a hinduskih akri, ili centara
duhovne sile, odm ah prepoznati razliite pokrete i aspekte koji otkrivaju stanje unutranje boanske prirode uenika.

Odea i ukrasi koje su navodno nosili bogovi takoe su kljuevi,

jer je u Misterijama odea smatrana za sinonim oblika. Stepen duhovnosti ili materijalnosti organizama oznaavan je kvalitetom, lepotom
1vrednou odee koju su nosili. Na ovekovo ftziko telo gledano je
kao na odoru njegove duhovne prirode, pa je, stoga, to su razvijenije bile njegove nasupstancijalne moi, velianstvenija bivala njegova
pojava. Naravno, odea je prvobitno noena vie radi ukrasa, nego zbog
zatite, a takva praksa jo uvek preovladava kod mnogih primitivnih
naroda. Misterije su uile da su ovekovi jedini trajni ukrasi njegove
vrline i vredne karakteristike, da je odeven u svoja ostvarenja i ukraen
svojim dostignuima. Stoga je bela odora bila simbol istote, crvena
2

312

Johann Georg G ichtel (1638-1710) - nem aki mistik, energini prom oter
Isusovog hrianskog prosvetiteljskog drutva (C hristerhauliche Jesttsgesellschaft). Stekao je sledbenike koji su se nazivali gihtelijanci ili Bratstvo
anela. (Nap. prev.)

JVilliam Law (1686 1761) engleski svetenik i teoloki pisac. Iako najmanje popularna, aleko najzanim ljivija, najoriginalna i najsugestivnija od
svih Louovih dela su ona koja je napisao u svojim poznijim godinama, nakon to se sluajno susreo sa delima Jakoba Bemea, oko 1734. godine, i postao njegov oducvljeni oboavalac (ne uenik). (Nap. prev.)

313

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Sim bolizam Ijudskog tela

odora rtvovanja i ljubavi, a plava odora altruizma i integriteta. Budui da se za telo govorilo da je odora duha, mentalni ili moralni deformiteti prikazivani su kao deformiteti tela.

BOAN SKO DRVO U O V EK U

(spreda)

(slea)

Iz Law. Figures o f 'Jakoh Bi'ihme

(LevaJigura) - Drvo, sa svojim korenjem u srcu, uzdie se iz O gleala Boanstva, kroz Sferu R azum evanja, da bi se daije razgranalo u Sfem ula. Korenje i stablo tog d rveta pred stav ljaju boansku priro d u o v ek a i m ogu se
nazvati njegova duhovnost, grane drveta su odvojeni delovi boanskoga ustrojstva i m ogu se povezati sa individualnou, a lie - zbog svoje prolazne
prirode - odgovara linosti, koja nem a uea ni u je d n o m delu postojanosti
njegovog boanskog izvora.
(Desna figura) - Ba kao to dijagram koji predstavlja oveka spreda pokazuje
njegove boanske principe u njihovom preporoenom stanju, tako pogled na
istu figuru slea prikazuje nie, ili ,,nono , stanje sunca. Iz Sfere A stralnog
314

Uma uspinje se linija kroz Sfem razum a u Sferu ula. Sfera A stralnog Uma i
Sfera ula ispunjene su zvezdam a da se oznai nono stanje njihove prirode.
U Sferi razum a, vie i nie su pom ireni. Razum kod sm rtnog oveka odgovara Prosvetljenom Razum evanju kod duhovnog oveka.

S obzirom na ovekovo telo kao memo pravilo univerzuma, filozofi su izjavili da su svc stvari koje slie po ustrojstvu - ako ne
po obliku - ljudsko telo. Grci su, na primer, proglasili Delfe za pupak zemlje, jer je na fiziku planetu gledano kao na gigantsko ljusko bie svijeno u obliku lopte. Za razliku od hrianskog verovanja
da je zemlja neiva stvar, pagani su smatrali ne samo zemlju ve i sva
zvezdana tela kao pojedinana stvorenja koja poseduju individualne
inteligencije. Ili su ak tako aleko da su na razliita kraljevstva
Prirode gledali kao na pojedinane entitete. Na ivotinjsko carstvo,
na primer, gledano je kao na jedno bie - meavinu svih stvorenja
koje sainjavaju to carstvo. Ta prototipska ivotinja bila je mozaiko
otelotvorenje svih ivotinjskih sklonosti i unutar njene prirode postojao je itav ivotinjski svet, kao to ljudska vrsta postoji unutar
ustrojstva prototipskog Adam.
Na isti nain, rase, narodi, plemena, religije, drave, zajednice i
gradovi bili su posmatrani kao sloeni entiteti, svaki sastavljen od
razliitog broja individualnih jedinica. Svaka zajednica poseduje individualnost koja je zbir pojedinanih stavova njenih stanovnika.
Svaka religija je pojedinac ije je telo sastavljeno od hijerarhije i
ogromnog mnotva pojedinanih vernika. Organizacija bilo koje religije predstavlja njeno fiziko telo, a njeni pojedinani lanovi ive
elije koje ine taj organizam. Prema tome, vere, rase i zajednice poput pojedinaca - prolaze kroz ekspirovih Sedam doba5, jer ivot
oveka je standard pomou kojeg se procenjuje venost svih stvari.
3

Radi se o podeli o v ek o v o g iv o ta na sedam dobi koju je Viljem S ekspir

(IVi/liam Shakespeare) nainio u okviru m onologa m elanholinog Zaka iz
kom ada K ako vam drago (As You Like It). Ovaj govor, inae poznat kao
itav sv et j e p o zo rn ica (All the w orld's a stage), to je fraza kojom poinje, poredi svet sa pozornicom , a ivot sa pozorinom prcdstavom i razvrstava ljudski ivot na sedam faza-scena, koje se ponekad nazivaju sedam
dobi oveka: doba odojeta, kolarca, Ijubavnika, vojnika, sudije, lakrdijaa i doba drugog detinjstva, ,,bez zuba, bez oiju, bez ukusa, bez iega. Ovaj
m onolog je jednan od ekspirovih najcitiranijih odlom aka. (Nap. prev.)

315

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Prema tajnoj doktrini, ovek, kroz postupno preiavanje svojih

prcnosnika i stalno rastuu osetljivost, koja je rezultat te preienosti, postupno prevladava ogranienja materije i rasplie se iz smrtne
pree. Kada oveanstvo zavri svoju fiziku evoluciju, praznu ljuturu materijalnosti koja ostane iza njega koristie drugi talasi ivota kao odskonu dasku za svoje osloboenje. Trend ovekovog
evolucionog rasta uvek je usmeren prerna njegovom vlastitom sutinskom Sopstvu. U trenutku najdubljeg materijalizma, dakle, ovek
je od Sebe najudaljeniji. Prema uenjima Misterija, u materiji se ne
inkarnira itava duhovna priroda oveka. Duh oveka je na dijagramu prikazivan kao jednakostranian trougao, sa jednim temenom
okrenutim na dole. To donje teme, koje je jedna treina duhovne
prirode, ali je, u odnosu na dostojanstvo druge dve, znatno manje
od jedne treine, sputa se za kratko vreme u iluziju materijalne egzistencije. Ono to se nikad ne zaogre platom materije je Hermesov Antropos Natovek - analogan Kiklopu, ili demonu uvaru kod
Grka, anelu Jakoba Bemea i Emersonovoj Nad-dui:
(...) tom Jed in stv u , toj N ad-dui, u n u tar koje je sad ran o posebno bie sv ako g ov ek a i u jedinjeno sa svim o sta lim aT

Pri roenju, samo se treina Boanske Prirode oveka privremeno

odvaja od svoje besmrtnosti i preuzima na sebe san fizikog roenja
i postojanja, pokreui svojim nebeskim entuzijazmom prenosioca
sastavljenog od materijalnih elemenata, koji je deo materijalne sfere
i vezan za nju. Pri umiranju, taj otelovljeni deo budi se iz sna fizike
egzistencije i jo jednom se ponovo ujedinjuje sa svojim venim
stanjem. Ovaj periodini silazak duha u materiju nazvan je toakivota i smrti, a naela vezana za njega filozofi su opirno razmatrali
u okviru predmeta mctempsihoze. Inicijacijom u Misterije i odreenim procesom, poznatim kao operativna teologija, taj zakon raanja
i umiranja je prevazien i tokom fizike egzistcncije se onaj deo
duha, koji je zaspao unutar oblika, budi bez intervencije smrti - neizbenog Inicijatora i svesno se ponovo ujedinjuje sa Antroposom,
ili natkriljujuom supstancom sopstva. To je istovremeno primarna
svrha i potpuno ostvarenje Misterija: da ovek postane svestan i svesno se ponovo ujedini sa svojim boanskim izvorom, bez prolaenja
kroz fiziko raspadanje.
316

LEGENDA O HIRAMU

Izgradnja Solomonovog Hrama # Ubistvo Hirama Abifa

Muenitvo aka de Molea * Duh vatre i pinealna lezda #
Lutanja astronomskog Hirama # Kleopatrina igla i masonske oznake

Kada se Solomon
od Boga ljubljeni graditelj Veite Kue i
Veliki M ajstor Jerusalim ske Loe - popeo na presto svoga oca,
Davida, posvetio je ivot podizanju Bojeg hrama i palate za kral|eve Izraela. Davidov verni prijatelj, Hiram, kralj Tira, uvi da
|e sin Davidov seo na presto Izraela, posla estitke i ponudi pomo
novom vladaru. U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije spominje da su u njegovo vreme i u Jerusalimu i u Tiru mogle da se
vide kopije pisama koja su dva kralja razmenila. Uprkos Hiramovom nedostatku zahvalnosti za dvadeset gradova u Galileji koje
mu je Solomon poklonio po zavretku hrama, dva vladara ostali
su najbolji prijatelji. Obojica su bili poznati po svojoj duhovitosti
i mudrosti i, kada su razmenjivali pisma, svaki je smiljao zagonetna pitanja kako bi testirao mentalnu genijalnost onog drugog.
Solomon je sa Hiramom iz Tira sklopio sporazum i obeao mu ogromne koliine jema, penice, kukuruza, vina i ulja, kao i plate za
tirske zidare i tesare, za koje je dogovoreno da pomognu Jevrejima
u podizanju hrama. Hiram je takoer obezbedio kedrovinu i drugu
finu drvnu grau, koja je splavovima prebacivana preko mora u Jopu, odakle su je Solomonovi radnici otpremali u unutranjost kopna do gradilita hrama.
317

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Zbog svoje velike ljubavi prema Solomonu, Hiram iz Tira poslao je

i Velikog Majstora Dionizijskih Arhitekata, Hirama Abifa, Udoviinog
Sina, kojetnu nije bilo ravna meu zanatlijama na zemlji. Hiram je
opisan kao Tirianac rodom, ali izraelskog porekla, i dragi Veseleilo (Bezaleel), kojemu kralj njegov oda poast nazvavi ga Otac.
Depniprirunikslobodnogzidara (The Freemason's Pocket Companion) (objavljeno 1771) ovako opisuje Hirama:
(...) N a jlu k a v iji, n ajv etiji i n a j u e sn iji rad n ik koji je ikada
iveo, ije sposo b n o sti nisu bile v ezane sam o za g ra iteljstv o , ve
su se iriie na sv e oblasti rad a, kak o sa zlato m , sreb ro m , b ak ro m
ili g v o e m , tako i sa p la tn o m , ta p ise rija m a ili vezonr; b ilo d a je
sm atran arh itek to m , vajarom [.s/c], livcem ili k reato ro m , od v o jcn o
ili z a je d n o , u sv em u je bio je d n a k o o li an . N a o sn o v u n je g o v ih
k re a c ija i p od n je g o v im ru k o v o d stv o m , z a p o e t je , p rav ljcn i napravljen sav bogati i sjajni nam etaj H ram a i njegovi brojni dodaci.
S o lo m o n ga j e im e n o v ao da u n je g o v o j o d su tn o sti z a u zm e m esto
Z am en ik a V elikog M ajstora, a da u njeg o v o m p risu stv u b ude Vii
V eliki U p ra v n ik , M a jsto r p o sla i opti n a d g lc d n ik svih zan atlija ,
k a k o on ih k o je je D av id ra n ije o b e z b e d io iz T ira i S id o n a, tak o i
onih koje je H iram tada trebalo da p o a lje ." (S av rem en i m asonski
pisci ne slau se po p itanju tanosti po sled n je reen ice.)

Solomonov Hram je, iako je u njegovu izgradnju uloena ogromna koliina rada - po reima Dorda Olivera - ,,bio samo mala
zgrada i vrlo inferioran po pitanju veliine u odnosu na neke od naih crkava . Brojne zgrade oko njega i veliko blago, koje su inili
zlato i drago kamenje iskorieni u njegovoj izgradnji, skoncentrisali
su ogromno bogatstvo u podmju hrama. U sredini hrama stajaja je
Svetinja nad Svetinjama, ponekad nazivana Proroite. Bila je to
pravilna kocka sa svakom stranom dugakom dvadeset lakata i bila
je primer uticaja egipatskog simbolizma. Grupa zgrada koje su sainjavale hram bila je ukraena sa 1.453 velianstveno isklesana stuba
od parskog mermera i 2.906 pilastera okienih kapitelima. Postojao
je iroki trem okrenut prema istoku, a sanctum sanctorum bio je okrenut prema zapadu. Razne zgrae i dvorita su, prema predanju,
mogli da prime ukupno 300.000 osoba. I svetilite i Svetinja nad
Svetinjama bili su u potpunosti obloeni ploama od istog zlata prekrivenim draguljima.
318

Legenda o Hiramu

Kralj Solomon zapoeo je izgradnju hrama u etvrtoj godini svoje vladavine na dan, koji bi prema savremenom raunanju, bio 21.
april, a okonao je 23. oktobra, u jeanaestoj godini svoje vladavine.
Izgradnja hrama zapoeta je 480. godine nakon to su Izraeliani preli Crveno more. Deo rada na izgranji ukljuivao je zidanje vetakog temelja na vrhu brda Morija. Kamenje za hram vaeno je iz
kamenoloma direktno ispod brda Morija i bee istesano pre no to je
vaeno na povrinu. Bronzani i zlatni ukrasi za hram odlivani su u
kalupima u glinenom zemljitu izmeu Sukota i Zereaha, a drveni
delovi su svi bili zavravani pre no to su stizali na gradilite hrama.
Zgrada je, zbog toga, sklapana bez zvuka i bez alatki, jer su se svi njeni delovi tano uklapali, ,,bez ekia svae, sekire podele, ili bilo koje pakosne alatke.
Andersonovo1delo Ustrojstva slobodnih zidara (Constitutions o f
the Free-Masons), predmet mnogih rasprava, objavljeno u Londonu
I 723. godine, a zatim ga je ponovo objavio Bendamin Frenklin
(Benjamin Franklin) u Filadelfiji 1734. godine, ovako opisuje podelu radnika angaovanih u izgradnji Veite Kue:
A li D agonov H ram i najtananije g raevine Tira i S iona ne mogu se p o red iti sa V enim H ram om B ojirn u Jeru salim u (...) tam o
jc bilo u p o slen o ne m anje od 3 .600 P rin ev a, ili M ajso ra-Z id ara,
da obave rad u skladu sa S o lom onovim sm ernicam a, sa 80.000 klesara k am ena u planini, ili K olega Z anatlija, i 70.000 radnika, sve u
sv em u n jih 153.600, p o red o n ih k o je je reg ru to v ao A d o n iram da
rade u libanskim planinam a naizm enino sa Sidoncim a, to je st, njih
jo 3 0 .000, pa je uku p n o b ilo 183.600 rad n ik a."

#
i

.tames Anderson (c. 1679 1739) - kotski svetenik najpoznatiji po svojoj

povezanosti sa m asonerijom . Kao slobodni zidar, b io je M ajstor m asonske
loe i Veliki Nazornik Velike loe Londona i Velike loe Vestminstera. Septem bra 1721. godine Vclika loa g a je odreila da napie istoriju slobodnog zid arstv a koja je o b jav ljen a 1723. god in e pod naslovom U strojstva
slohodnih zidara (The Constitations o f the Free-Masons). Anersonovo ime
se ne pojavljuje na naslovnoj strani dela, ali njegovo autorstvo je potvrdeno u dodatku. A m eriko izdanje ovog dela bilo je prva m asonska knjiga
objavljena u A m erici. (Nap. prev.)

319

Legenda o Hiramu

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Danijel Sikels2 govori o 3.300 nadglednika, umesto 3.600, i navodi tri zasebna Velika Majstora. Isti autor procenjuje trokove izgradnje hrama na gotovo etiri hiljade miliona dolara.
Masonska legenda o izgradnji Solomonovog Hrama ne podudara
se u svim pojeinostima sa biblijskom verzijom, posebno u onim delovima koji se odnose na Hirama Abifa. Prema kazivanju Biblije,
ovaj Majstor radnik vratio se u svoju zemlju; u masonskoj alegoriji
muki je ubijen. O tome A. E. Vejt u svojoj Novoj enciklopediji slobodnog zidarstva. (New Encvclopcedia o f Freemasonry) daje sledei
pojanjavajui komentar:

I liram opet nije dao odgovor, a drugi napada ga je udario vinklom

u grudi. Hiram se tada otetura na istona vrata, samo da bi se tamo
susreo sa Jubelumom, naoruanim maljem. Kada je Hiram i njemu
odbio da saopti Majstorsku Re, Jubelum je udario Majstora maIjem izmeu oiju i Hiram je pao mrtav.

L eg en d a o M a jsto ru -G rad itelju je v elik a aleg o rija m aso n erije.

D esilo se da se fig u rativ n a pria o njem u tem elji n a in jen ica m a o
linosti k o ja se po m in je u Svetom pism u, ali je ta isto rijsk a p ozadina sluajna, a ne su tinska; ono to je bitno nalazi se u alegoriji,
a ne u bilo kom segm entu istorijskih podataka koji m ogu biti u njenoj poloziV

Hiram, kao Majstor Graditelja, podelio je svoje radnike u tri grupe, koje su nazvane egrti-poetnici, Kolege-zanatlije i Majstori-zidari' Za svaku grupu odredio je lozinke i znakove po kojima su
njihove osobite odlike mogle biti brzo utvrene. Mada su svi bili klasifikovani prema svojim zaslugama, neki su bili nezadovoljni, jer eleli su uzvieniji poloaj no to su bili sposobni da ostvare. Konano
su tri Kolege-zanatlije, odvaniji od svojih drugova, odluili da silom nateraju Hirama da im otkrije lozinku majstorskog stepena. Poto
su znali da Hiram svakog dana u podne odlazi da se moli u sanctum
sanctorum. te hulje - ija su imena Jubela, Jubelo i Jubelum - namestie mu zasedu, po jedan na svakim od glavnih vrata hrama. Hiram,
koji se upravo spremao da napusti hram na juna vrata, iznenada se
suoi sa Jubelom, naoruanim dvadesetetveroinnim estarom. Nakon to je Hiram odbio da mu otkrije Majstorsku Re, lupe ga je
udario estarom u grlo, a ranjeni Majstor je pourio na zapadna vrata, gde ga je sa istim zahtevom saekao Jubelo, naoruan vinklom.
2

D aniel E dgar Sickels (1815-1902) - istaknuti am eriki m ason, autor vie

knjiga o slobonom zidarstvu. (Nap. prev.)

Tri prva m asonska stepena - uenik, pom onik i majstor. (Nap. prev.)

320

M A S O N S K A K E C E L J A SA
S IM B O L I K IM SLIK A M A
Sa rane, runo tampane, m asonske kccelje

Mutki mistini sim bolizam siobodnog zidarstva odreuje da kccclja trcba da bude jedn o stav an kvadrat od bele ja g n je e koe sa odgovarajuim preklopom ,
m asonske k ecelje su esto u kraene udnim i u p eatljiv im slikam a. A lbert
lajk pie:
K ada se nosi svila, pam uk ili lan, sim bolizam je izgubljen. Isto je i
sa svakim odevnim predm ctom koji je um rljan, isfiekan, ili skrnavi
belu povrinu ornam entim a, slikam a, ili bojom bilo koje vrste.
(Videti Sim bolizam )

321

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Marsu, drevno] ravni kosm ike energije, atlantianski i halejski zvezdoatci dodeljivali su A rijcs kao dnevni presto, a S korpio kao noni presto. Oni
koji se inicijacijom nisu uzdigli do duhovnog ivota opisivani su kao mrtvi
od ujea korpije", jer oni lutaju kroz nonu stranu boanske moi. K roz misteriju Pashalnog Jagnjeta, ili pronalaenje Zlatnog Runa, te due se uzdiu u
konstruktivnu dnevnu Mo M arsa u A rijesu to je simbol Stvoritelja.
K ada se nosi preko delova vezanih za ivotinjske strasti, ista ja g n je a koa
oznaava regeneraciju stvaralakih sila i njihovo posveenje slucnju Boanstvu. Veliina kecelje, bez preklopa, predstavlja sim bol spasenja, jer M isterije
objavljuju da ona m ora imati 144 kvadratna ina.
K ecelja prikazana na slici sadri bogat sim bolizam : konicu, sim bol sam e masonske loe, pahtlu, malj i tablu na nogarim a; grube i istesane kam ene kocke;
piramide i libanske bregove, stubove, Hram i pod u obliku ahovske table, i blistavu zvczdu i zanatska orua. Centar kecelje zauzim aju estar i vinkl, koji predstavljaju Makrokosmos i mikrokosmos, kao i naizmenino cmo-bela zmija astralne
svetlosti. N ieje bagremova grana sa sedam granica, koja oznaava ivotne Centre vieg i nieg ovcka. Lobanja i ukrtene kosti su stalni podsetnik na to da se
duhovna priroda oslobaa tek nakon filozofske smrti ovekove ulne linosti.

Ubice su Hiramovo telo pokopale na vrhu brda Morija i na grobu

posadile mladicu bagrema. Potom su krenuli da se ukrcaju za Etiopiju, pokuavajui da izbegnu kaznu za svoj zloin, ali je luka bila
zatvorena. Konano su sva trojica uhvaeni i, nakon to su priznali
krivicu, pogubljeni, kao to su u zasluili. Kralj Soiomon tada posla
u potragu tri grupe i jedna od njih pronala je sve grob obeleen veno zelenim izdankom. Poto egrti-poetnici i Kolege-zanatlije nisu
uspeli da vaskrsnu svoga Majstora iz mrtvih, na kraju ga je Majstor
Mason azdigao snanim zahvatom Lavlje Pande.
Za iniciranog Graditelja ime Hiram Abif znai: Moj Otac, Univerzalni Duh, jedan u sutini, trostruk u pojavi. Stoga je ubijeni Majstor
neka vrsta Kosmikog Muenika - razapeti Duh Dobra, umimi bog
- ijc Misterije se slave irom sveta. U rukopisima dr Sigismunda
Bakstroma, iniciranog rozenkrojcera, pojavljuje se sledei odlomak
iz fon Velinga4 koji govori o istinskoj fdozofskoj prirodi masonskog
Hirama:
4

322

Gcorg fon Veling (G eorg von Welling, 1652 1727) - bavarski alhem ijski i
teoloki pisac, poznat po svom dclu iz 1719. godine, Opus m ago-cabalisticum. objavljenom pod pseuonim om Ciregorije A nglus Salvigt (G regorius Anglus Salhvigt). (Nap. prev.)

Legenda o Hiramu
O rig in a ln a re D l'n , C H ira m , u k o ren u se sastoji od tri suglasn ik a m i , tj. H e t, R e i M em . (1 ) n, H e t, o z n a a v a H a m a h
( C h a m a h ), S u n e v u sv e tlo st, tj. U n iv e rza ln u , n e v id ljiv u , h la d n u
vatru P riro d e k oju je p riv u k lo S u n ce, m a n ifesto v an o kroz svetlo st
i p o slato n am a i svim p la n eta m im telim a koja p rip ad aju solarnom
sistem u. (2) n, Re, o zn aav a m n R u ah, tj. D uh, vuzduh, vetar, kao
p rev o zn o sred stv o koje p re n o si i p rik u p lja svetlo st u brojnim aritim a u k o jim a su so lam i zraci sv ctlo sti p o k ren u ti krunim pokretim a i m an ifesto v an i u Toploti i p la m te o j Vatri. (3) 0, ili M em ,
o zn a a v a M ajim , vodu, vlagu, ili pre m a jku vode, o d n o sn o K orensku V lanost, ili o dre en u v rstu ko n d e n zo v a n o g vazduha. To trojc
p re d s ta v lja ju U n iv e rz a ln i A g e n s, ili p o a r P riro d c u je d n o j re i,
BTn, C H iram , ne H iram .

Albert Pajk pominje nekoliko oblika imena Hiram: Khirm, Khurm

i Khur-om, pri emu se ovo poslednje zavrava svetim hinduskim jednoslonim OM, koje se takoe moe izvaditi i iz imena trojice
ubica. Pajk dalje povezuje tri hulje sa trijadom zvezda u sazveu
I ,ibra i skree panju na injenicu da se haldejski bog Bal - koga su
Jcvreji preobrazili u demona - pojavljuje u imenu svakog od ubica,
iuhela, Juheloa i Ju/te/uma. Da bi se protumaila legenda o Hiramu
moraju se poznavati i pitagorejski i kabalistiki sistem brojeva i slova, kao i filozofski i astronomski ciklusi Egipana, Haldejaca i bramina. Uzmimo, na primer, broj 33. Prvi Solomonov hram stajao je
li ideset i tri godine u svom netaknutom sjaju. Po isteku tog vremena,
opljakao ga je egipatski kralj iak i na kraju ga je (588. g.p.n.e)
potpuno unitio Nabukodonosor, a narod Jemsalima odveden je u ropstvo u Vavilon. (Videti Optu istoriju slohodnog zidcirstva, Roberta Mekoja.) Takoe je i kralj David vladao trideset i tri godine u Jerusalimu,
masonski red podeljen je na trideset tri simbolika stepena, postoji
li uleset tri segmenta u ljudskom kimenom stubu, a Isus je bio razapct u trideset i treoj godini ivota.
Napori uloeni u otkrivanje porekla legende o Hiramu pokazuju
da, mada je ta legenda u svom sadanjem obliku relativno savremenn, njeni temeljni principi seu unazad do najudaljenije davnine. Savi emcni masonski uenjaci generalno priznaju da je pria o Hiramovom muenitvu zasnovana na egipatskim obredima posveenim
( zirisu, ija smrt i vaskrsenje figurativno prikazuju duhovnu smrt
eoveka i njegovo ponovno roenje kroz inicijaciju u Misterije. Hiram
323

Legenda o Hiramu

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

se, takoe, identifikuje i sa Hennesom, kroz natpis na Smaragdnoj Ploi. Iz ove veze oigledno je da se Hiram smatra za prototip oveanstva; u stvari, on je Platonova Ideja (arhetip) oveka. Kao to je Adam
nakon pada simbolizovao Ieju ljudske iskvarenosti, tako Hiram svojim vaskrsenjem simbolizuje Ideja ljudske regeneracije.
ak de Mole5, poslednji Veliki Majstor Vitezova Templara, spaljen je 19. marta 1314. godine na lomai podignutoj na onom mestu
na ostrvcu u Seni, u Parizu, gde je kasnije podignut kip kralju Anriju IV. [Videti Indijske religije (The Indian Religions), Hargrejva Deningsa.] Denings pie:
,,U nekim iz v etajim a o sp a ljiv an ju kao p red an je se spo m in je
da je M ole, pre no to je izdahnuo, p ro k leo K lem en ta, p apu koji je
d oneo bu lu o u k id a n ju reda i osu d io V elikog M ajsto ra na lom au,
da se u roku od etrd eset dana pojavi pred V rho v n im V enim sudijo m , i F ilipa [kralja] na isti uasan sud u roku od godinu dana. O ba
p red v i a n ja su se o stv a rila.

Blizak odnos izmeu masonerije i originalnih vitezova templaraj>rouzrokovao je da pria o Hiramu bude povezana sa muenitvom aka
de Molea. Prema ovom tumaenju, tri nitkova koji su okrutno ubili svoga Majstora na vratima hrama jer je odbio da im otkrije tajne svog reda, predstavljaju Papu, kralja i delate. De Mole je umro tvrdei da je
nevin i odbijajui da otkrije filozofsku i magijsku arkanu templara.
Oni koji su nastojali da identifikuju Hirama sa ubijenim kraljem
arlsom I smatrali su da je legendu o Hiramu za tu namenu smislio
Elijas Emol6, mistiki filozof, koji je verovatno bio lan Rozenkroj5

cerskog Bratstva. arls je svrgnut 1647. godine i umro je na gubilitu 1649. godine, ostavivi rojalistiku stranku bez voe. Nainjen
je pokuaj da se pojam Udoviin Sin (naziv esto primjenjivan za
lanove M asonskog reda) povee sa ovim dogaajem iz engleske
istorije, jer je ubistvom njenog kralja Engleska postala Udovica, a
svi Englezi Udoviini Sinovi.
Za hrianskog masona mistika, Hiram predstavlja Hrista koji je
za tri dana (stepena) uzdigao hram Svoga tela iz zemaljskog groba.
Njegove tri ubice bili su Cezarov zastupnik (drava), Sinedrion (crkva)
i nahukani narod (rulja). Tako shvaen, Hiram postaje via priroda
oveka, a ubice su neznanje, praznoverje i strah. ivui Hrist moe
Sebe u ovom svetu izraziti samo kroz ljudske misli, oseanja i delovanja. Ispravno miljenje, ispravno oseanje i ispravno delovanje to su troja vrata kroz koja Hristova mo prelazi u materijalni svet, da
tamo radi na podizanju Hrama Univerzalnog Bratstva. Neznanje, praznoverje i strah su tri hulje posredstvom kojih je ubijen Duh Dobra
i koje kontroliu lano kraljevstvo pogrenim miljenjem, pogrenim
oseanjima i pogrenim delovanjem, uspostavljenim u njegovu korist.
U materijalnom univerzumu zlo se uvek pojavljuje kao pobednik.
Danijel Sikels pie;
,,U to m sm islu , m it o T irian cu se n ep restan o p o n av lja u ljuskoj
istoriji. Orfej je bio ubijen, a njegovo telo baeno je u Hebar, Sokrat
je n ateran d a p o p ije o tro v i, u svim ep o h am a, videli sm o Z lo kako
p riv re m e n o p o b e u je, a v rlin e i istin e b iv ale su o k lev etan e, progan jan c, ra z a p in ja n e i u b ijan e. Ali V cna p ra v d a m a rira sig u m o i
brzo k ro z svet: T ifoni, d cca m rak a, zlo in ak i zav eren ici, svi besk rajn o raz liiti o b lici zla, p o m e ten i su u zab o rav , a Istin a i V rlina
- koji su p rivrem eno gum uti n a dno izlaze, ogm uti boanstvenom
v elia n stv e n o u i k runisani v en im sja je m !

Jacques de M olay (c. 1244-5/1249-501314) - dvadeset trei i slubeno

poslednji Veliki m ajstor Reda sirornanih vitezova H rista i Soiom onovog
hrama (Pauvres Chevaliers du Christ et du Temple de Salom on), odnosno
Tem plarskog Rca, najuveniji templar, koji je predvodio red od otprilikc
1292. godine do njegovog ukidanja. K ao datum M oleovog p o g u b ljen ja
savrem ene enciklopedije navode 18. m art 1314. godine, dok kod M enlija
H o lasto ji 19. mart. (Nap. prev.)

324

Elias Ashm ole (1617 -1692) - uveni engleski antikvar, politiar, oficir, astrolog i prouavalac alhemije. Bio je rani m ason, ali su podaci o njegovom
poloaju i ulozi u rcdu nepoznati. Tokom ivota bio je strastan kolekcionar
retkih i drugih artefakata, a veinu svoje kolekcije, antikvarnu biblioteku
i neprocenjive rakopise donirao je O ksfordskom univerzitetu gde je osno-

[V idcti O p ti A h im a n R ezo n (G e n era l A h im u n R ezo n )7\

van Emolov muzej (Ashm olean Museum). G odine 1650. Fmol je pod anagram skim pseudonim om D ejm s H ehol (Jam es H asholle) objavio delo
Fasciculus C hem icus, to je bio engleski prevod dva alhem ijskih dela na
latinskom , od kojih je jed n o bilo delo A rtura Dija (Arthur Dee), sina Dona D ija (John Dee). (Nap. prev.)
7

Pun naslov Sikelsovog dela iz 1869. godine je Opti Ahiman Rezon i vodi slohodnih zidara (The G eneral A him an Rezon a n d Freem ason's Gitide). Za

325

Legenda o H iram u

TAJNA UENJA SVIH EP OHA

Ako je, kao to ima dovoljno razloga za surnnju, na savremeni

Red slobodnih zidara duboko uticalo tajno drutvo Frensisa Bekona,
ako Red nije i njegov plod, njegov simbolizam je bez sumnje proet
sa dva Bekonova velika ideala: univerzalnim obrazovanjem i univerzalnom demokratijom. Smrtni neprijatelji univerzalnog obrazovanja su neznanje, praznoverje i strah, koji ljudsku duu dre u ropstvu
do najnieg dela njenog ustrojstva. Okoreli neprijatelji univerzalne
demokratije su uvek bili kruna, tijara i baklja. Tako Hiram simbolizuje ono idealno stanje duhovne, intelektualne i fizike emancipacije
koje je uvek bilo rtvovano na oltaru ljudske sebinosti. Hiram je
Ulepiva Venog Doma. Savremeni utilitarizam, meutim, rtvuje
lepo u korist praktinog, u istom dahu objavljujui oiglednu la da
su sebinost, mrnja i nesloga praktini.
Dr Orvil Vard Ovens pronalazi znatan deo prvih trideset dva stepena ritualizma slobodnih zidara skriven u tekstu ekspirovog Prvog
Folijc. Masonski simboli mogu se videti i na naslovnim stranama
gotovo svake knjige koju je Bekon objavio. Ser Frensis Bekon je sebe
smatrao ivom rtvom na oltaru ljudske potrebe; oigledno je bio poseen usred svojih napora i nijedan prouavalac njegove Nove Atlantide (New Atlantis) ne moe a da ne prepozna masonski simbolizam
koji je u njoj sadran. Prema opaanjim a Dozefa Forta Njutna'",
tennin iz naslova, Ahim an Rezon, esto se kae da ima osnovu u hebrejskom
jeziku i dodeljuju m u se razliita znaenja, najee pom oi bratu, ,,voIja izabrane brae, tajne priprctnljene brae, K raljevski graditelji i
Brat sekretar . (Nap. prev.)
8

Dr. O rville Ward Owen (1854-1924) - am eriki lekar i zagovornik bekonovske teorije o ekspirovom autorstvu. Ovenov toak ifri (cipher wheel)
bio je ureaj za brzo uporeivanje ispisanih stranica iz dela ekspira, Frensisa Bekona i drugih autora, kom binujui olom ke koji imaju neke veze
sa kljunim reim a i frazam a; Oven je to opisao re ifra (w ord cipher).
(Nap. prev.)
Prvi Folio (eng. F irst Folio), ili Veliki Folio (eng. Great F olio) - naziv je
koji savrem eni naunici (prem a folio formatu tam pe) koriste za kolekciju
od 36 komada Viljema ekspira objavljenu 1623. godine pod naslovom Komedije, istorije i tragedije gospodina Viljema ekspira (Mr. William Shakespeares Comedies, Histories, & Tragedies). (Nap. prev.)

10 Joseph F ort Newton ( 1876-1950) - am eriki baptistiki svetenik i mason,

autor vie naslova iz dom ena slobodnog zidarstva. (Nap. prev.)

326

Solomonov Hram, koji je Bekon opisao u toj utopijskoj romanst, nije

uopte bio kua, ve ime idealne drave. Nije li istina da je Hram
slobodnog zidarstva takoe simbol stanja drutva? Mada, kako je ve
navedeno, naela legende o Hiramu potiu iz najvee davnine, nije
nemogue da se njegov dananji oblik ne temelji na dogaajima iz
ivotu Gospodina Bekona, koji je proao kroz filozofsku smrt i uzdigao se u Nemakoj.

SIM B O L IC N A
AKA M ISTE R IJA
Iz M ontjaucon. A ntiquities

aka prekrivena brojnim simbolim a pruana je neofitim a

kada su uli u Hram Mudrosti. R azum evanje reljefa na
povrini ake donosilo je Boansku m o i reg en eraciju .
I )akle, pom ou tih sim bolikih aka kandidatu je reeno
da se uzdigne iz mrtvih.

U jednom starom rukopisu pojavljuje se tvrdnja da su Red slohodnih zidara formirali alhemiari i hermetiki ftlozoft koji su se
udruili kako bi zatitili svoje tajne od zloglasnog metoda to su koristile gramzive osobe da im iznude tajnu spravljanja zlata. Cinjenica da legenda o Hiramu sadri alhemijske formule daje verodostojnost
ovoj prii. Tako izgradnja Solomonovog Hrama predstavlja dovrenje magnum opusa, koji ne bi mogao da se realizuje bez pomoi Hirama, Univerzalnog Izvrioca. Masonske Misterije ue inicijata kako
327

Legenda o Hiramu

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

da unutar vlastite due pripremi udesni prah projekcije pomou

kojeg mu postaje mogue da preobrazi osnovnu grudvu ljudskog
neznanja, izopaenosti i nesloge u polugu duhovnog i filozofskog
zlata.
Postoji dovoljno slinosti izmeu masonskog Hirama i Kundalini
hinduistikog misticizma da opravda pretpostavku po kojoj se Hiram moe takoe uzeti i kao simbol Duhovne Vatre to se kree kroz
est upljina kimenog stuba. Egzaktna nauka o ljudskoj regeneraciji
je Izgubljeni Kdju masonerije, jer kadaje Duhovna Vatrapodignuta
kroz trideset i tri stepena, odnosno kroz segmente kimenog stuba,
on ulazi u zasvoenu komoru ljudske lobanje i konano prelazi u
telo hipofize (Izida), gde priziva Ra (pinealnu lezdu) i zahteva Sveto Ime. Delatna masonerija, u punom smislu tog pojma, oznaava
proces kojim je otvoreno Horusovo Oko. E. A. Volis Bad je napomenuo da u nekim od papirusa koji ilustruju ulaz dua mrtvih u
Ozirisovu dvoranu suenja umrle osobe imaju na temenu prikaenu
borovu iarku. Takoe, grki mistici su nosili simbolinu palicu iji je gomji kraj bio u obliku borove iarke, koja je nazvana Bahov
tirs. U Ijudskom mozgu nalazi se malena lezda koja se naziva pinealno (iarkasto) telo, koje je sveto oko drevnih i odgovara treem
Kiklopovom oku. Malo se zna o funkciji pinealnog tela, za koje je
Dekart pretpostavio (mudrije nego to je bio svestan) da moe biti
prebivalite duha oveka. Kao to njeno ime oznaava, pinealna lezda je sveta borova iarka u oveku - jedno oko, koje ne moe biti
otvoreno dok Hiram (Duh Vatre) nije uzdignut kroz svete peate to
se nazivaju Sedam Crkava u Aziji.
Postoji orijentalna slika koja prikazuje tri probijanja sunevih zraka. Jedno probijanje sunevnih zraka pokriva glavu, u ijoj sredini
sedi etvoroglavi Brama s telom tajanstvene tamne boje. Dmgo probijanje sunevih zraka - koje pokriva srce, solarni pleksuz i gornju
abdominalnu regiju - pokazuje Vinua kako sedi u cvetu lotosa, na
seditu koje obrazuju namotaji zmije kosmikog kretanja, ija glava
sa sedam uba ini nadstrenicu nad bogom. Tree probijanje sunevih zraka je iznad generativnog sistema u ijoj sredini sedi iva,
sivkasto-belog tela, sa rekom Gang koja mu tee iz glave. Ova slika
delo je hinduistikog mistika koji je proveo mnoge godine u suptilnom skrivanju velikih filozofskih principa unutar ovih figura. Hrianske legende mogle bi takoe biti u vezi sa ljudskim telom po istom
328

metodu kao i orijentalne, jer su tajanstvena znaenja skrivena u uenjima obe kole identina.
Kada se primene na masoneriju, tri probijanja sunevih zraka predstavljaju vrata hrama na kojima je udaren Hiram, jcr na severu nema
nikakvih vrata, poto sunce nikad ne sija iz severnog ugla nebesa.
Sever je simbol telesnog zbog svoje povezanosti sa ledom (kristalizovanom vodom) i sa telom (kristalizovanim duhom). U oveku
svetlost sija prema severu, ali nikad od njega, jer tclo ne poseduje
sopstvenu svetlost, ve sija obleskom sjaja boanskih ivotnih estica sakrivenih unutar fizike supstance. Zbog toga je mesec prihvaen kao simbol ovekove fizike prirode. Hiram je tajanstvena
vatrena, vazduna voda koja se mora uzdii kroz tri velika centra
simbolizovana merdevinam a sa tri preage i cvetovima probijanja
sunevih zraka pomenutim u opisu hinduistike slike. Ona se takoe
mora popeti i merdevinama sa sedam preaga - sedam pleksuza najbliih kimi. Devet segmenata krsne kosti i trtice probijeni su sa deset spojnih puteva, kroz koje prolaze koreni Drveta ivota. Devet je
sveti broj oveka i u simbolici krsne kosti i trtice skrivena je velika
tajna. Taj deo tela, od bubrega prema dole, rani kabalisti su nazvali
Egipatska zemlja u koju su deca Izraela odvedena tokom ropstva. Iz
Egipta je Mojsije (prosvetljeni um, kao to implicira njcgovo ime")
poveo izraelska plemena (dvanaest sposobnosti) uzdizanjem bakame
zmije u pustinji na simbol Tau krsta. Ne samo Hiram, ve i bogoovek skoro svih paganskih misterijskih ntuala, personifikacija su Duhovne Vatre u Ijudskoj kimenoj modini.
Ne sme se prevideti astronomski aspekt legende o Hiramu. Hiramova tragedija se odigrava svake godine tokom prolaska sunca kroz
znakove zodijaka.
Albert Pajk pie:
,,Od putovanja Sunca kroz dvanaest znakova potie legenda o dvan aest H e rk u lo v ih d ela i in k a rn a cija V in u a i B uc. O tu d a p o tie
11

M ojsije (heb. rtttba, savrem eni izgovor Mdce. tiberijski M oeh) ovo ime,
koje je slino egipatskoj rei m ashah, ,,izvui, nadenula inu je taraonova
erka. Neki srednjovekovni jevrejski uenjaci smatrali su d a je M ojsijevo
stvarno im e bilo prevod cgipatskog ,,izvui , koji je uinjen ili od strane
pisaca Bihlije, ili je to uinio lino Mojsije, u svojim starijim godinama. ,,Izvuen m oe biti tum aeno i kao uzdignut ili kao prosvetljen. (Nap. prev.)

329

Legenda o Hiramu

TAJN A U EN J A SVIH EP OH A

legenda o ubistvu Khuruma, predstavnika Sunca, od strane trojice Kolega-zanatlija, simbola zimskih znakova, Kaprikorna, Akvarijusa i Pisces, koji su ga napali na troja vrata raja i ubili ga na
Zimski Solsticij. Otuda potraga za njim koju je preduzelo devct
Kolcga-zanatlija, ostalih devet znakova, njegovo pronalacnje,
sahrana i vaskrsenjeA
(Videti Moral i Dogma)
Dmgi autori smatraju da su Libra, Skorpio i Sagitarijus tri ubice
sunca, budui da je Ozirisa ubio Tifon, kojem je dodeljeno trideset
stepeni u sazveu Skorpio. U hrianskim Misterijama Juda takoe
oznaava Skorpio, a trideset srebmjaka za koje je izdao svoga Gospoda predstavlja broj stepeni toga znaka. Nakon to su ga udarili
Libra (drava), Skorpio (crkva) i Sagitarijus (rulja), Sunce (Hirama)
su Kaprikom, Akvarijus i Pisces potajno navodili kroz tamu i sahranili na vrhu brda (proleni ekvinocij). Kaprikom kao svoj simbol
ima starca sa kosom u mci. To je Otac Vreme - putnik - koji je u masoneriji simbolizovan kako ispravlja uvojke kose mlade devojke. Ako
se Uplakana Devica shvati kao simbol Virgo, a Otac Vreme sa svojom kosom kao simbol Kaprikorna, onda e se uvideti da interval
od devedeset stepeni izmeu ta dva znaka odgovara onome koji zauzimaju tri ubice. Ezoterijski gledano, uma sa Hiramovim pepelom
predstavlja ljudsko srce. Satum, starac koji ivi na sevemom polu i
donosi deci ovekovoj zimzelenu granica (boino drvo), poznat
je malim ljudima pod imenom Deda Mraz, jer on svake zime donosi
dar nove godine.
Jzmueno Sunce otkrio je Arijes, Kolega-zanatlija, a na proleni
ekvinocij poinje proces njegovog uzdizanja. To konano ostvaruje
Judin lav, koji je u davna vremena zauzimao poloaj kamena temeljca u Kraljevskom Luku Nebesa. Precesija ekvinocija uzrokuje da razliiti znaci igraju ulogu ubice sunca tokom razliitih epoha sveta, ali
princip ostaje nepromenjen. Takva je kosmika pria o Hiramu, Univerzalnom Dobroinitelju, Vatrenom Arhitekti Boanske kue, koji
sa sobom u grob nosi onu Izgubljenu Re koja, kada se izgovori, uzdie svaki ivot u mo i sjaj. Prema hrianskom misticizmu, kada se
Izgubljena Re pronae, ona je otkrivena u staji, okruena ivotinjama i obeleena zvezdom.
Robert Hjuit Braun pie:
330

Nakon to sunce napusti Leo, dani poinju nedvosmisleno da

se skrauju dok se sunce sputa prema jcsenjem ekvinociju, da bi ga
ponovo ubila /r/jesenja meseca, da bi lealo mrtvo tokom tri zimska meseca, te da bi ga ponovo uzdigla tri prolena meseca. Svake
godine se ponavlja velika tragedija i deava se slavno vaskrsenjeA
(Videti Zvezdana teologija i masonska astronomija)
Hiram je nazvan m rtav je r je kod prosenog pojedinca manifestacija kosmikih kreativnih snaga ograniena na isto telesni - i prema tome materijalan - izraz. Opsednut svojim uverenjem o realnosti
i trajnosti fizikog postojanja, ovek ne povezuje materijalni univerzum sa praznim severnim zidom hrama. Kao to se za solamu svetlost simboliki kae da umire kada se priblii zimskom solsticiju,
tako se i fiziki svet moe nazvati zimskim solsticijem duha. Kada
dosegne zimski solsticij, Sunce prividno miruje tri dana, a zatim,
kotrljajui kamen zime, poinje svoj trijumfalni severni mar prema
letnjem solsticiju. Stanje neznanja moe se povezati sa zimskim solsticijem filozofije; duhovno razumevanje sa letnjim solsticijem. Sa
ove take gledita, inicijacija u Misterije postaje proleni ekvinocij
duha, kada Hiram u oveku prelazi iz podmja smrtnosti u podruje
venog ivota. Jesenji ekvinocij je analogan mitolokom ovekovom
padu, kada se ljudski duh, uranjanjem u iluziju zemaljske egzistencije, spustio u oblast Hada.
U Eseju o lepoti, Plotin opisuje proiavajui uinak koji lepota
ima na ovekovu svest. Angaovan da ukrasi Veni Dom, Hiram Abif
je otelovljenje principa ulepavanja. Lepota je bitna za prirodno razvijanje ljudske due. Misterije su smatrale da je ovek, barem delimino, produkt svoje okoline. Stoga su kao imperativ smatrale da
svaki ovek bude okmen predmetima koji evociraju najvia i najplemenitija oseanja. Dokazale su da je mogue proizvesti lepotu u
ivotu ako se ivot okrui lepotom. Otkrile su da su simetrina tela
izgradile due koje su neprestano bile u prisustvu simetrinih tcla;
da su plemenite misli proizveli umovi okrueni primerima mentalne
plemenitosti. Nasuprot tome, ako je ovek bio primoran da gleda prostake ili asimetrine strukture, to je u njemu pobuivalo niska oseanja koja bi ga navodila da ini prostaka dela. Ako bi usred grada
hila podignuta nesrazmema zgrada, u toj bi se zajednici raala nesrazmema deca, a ako bi mukarci i ene gledali asimetrine strukture,
331

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

iveli bi neskladne ivote. Misaoni Ijudi starine shvatili su da su njihovi veliki filozofi bili prirodni proizvod estetskih ideala arhitekture,
muzike i umetnosti koji su bili uspostavljeni kao standardi kultumog
sistema toga vremena.
Zamena nesklada fantastinog skladom lepote predstavlja jednu
od velikih tragedija svake civilizacije. Ne samo da su Spasitelji-Bogovi antikog sveta bili lepi, ve je svaki od njih vrio misiju lepote,
elei da, razvijanjem Ijubavi prema lepom u oveku, utie na njegovo ponovno rodenje. Renesansa basnoslovnog zlatnog doba moe se
omoguiti samo uzdizanjem lepote do njenog zasluenog dostojanstva kao sveproimajueg, idealizujueg kvaliteta u religioznom, etikom, sociolokom, naunom i politikom odeljku ivota. Dionizijski
Arhitekti su bili posveeni uzdizanju njihovog M ajstora Duha Kosmike Lepote - iz grobnice materijalnog neznanja i sebinosti,
podizanjem zgrada koje su bile tako savreni primeri simetrije i velianstvenosti da su zaista bile magina formula kojom je prizivan
duh muenog Ulepivaa sahranjenog u materijalnom svetu.
U masonskim Misterijama je trojedan duh oveka (svetlo Delta)
simbolizovan sa tri Velika Majstora Jerusalimske Loe. Kao to je
Bog proimajui princip tri sveta i u svakom od njih se manifestuje
kao aktivni princip, tako i duh oveka, koji uestvuje u prirodi Boga, prebiva na tri nivoa postojanja: u Vrhovnoj, Vioj i Nioj sferi
pitagorejaca. Na vratima Nie sfere (podzemlja, odnosno prebivalita smrtnih stvorenja) stoji uvar Hada, troglavi pas Kerber, koji je
analogan sa trojicom ubica u legendi o Hiramu. Prcma ovorn simbolikom tumaenju trojednog duha, Hiram je trei, ili otelovljeni
deo - Majstor Graditelj koji kroz sve epohe uzdie ive hramove od
krvi i mesa kao svetilita Svevinjega. Hiram nie kao cvet, ali biva
poseen; on umire na vratima materije, sahranjen je u elementima
stvaranja, ali - poput Tora zamahuje svojim silnim ekicm kroz
polja prostora, pokree praiskonske atome i uspostavlja red iz haosa. Kao potencijalnost kosmike moi koja je u svakoj Ijudskoj
dui, Hiram lei ekajui da ovek razradenim ritualizmom ivota
preobrazi potencijalnost u boansku potentnost. Kako, meutim, ulne percepcije pojedinaca rastu, ovek stie sve veu kontrolu nad svojim raznim delovima i unutranji duh ivota postepeno se oslobaa.
Tri ubice predstavljaju zakone Nieg sveta roenje, rast i propadanje - sve ono to osujeuje plan Graditelja. Za prosenog pojedinca,
332

Legenda o Hiramu

liziko roenje zapravo oznaava Hiramovu smrt, a fizika smrt Hiramovo vaskrsenje. Inicijat, meutim, vaskrsenje duhovne prirode
ostvaruje bez posredstva fizike smrti.

E EE SK A DIJANA
Iz M ontfaucon, A ntiquities

Krunisana trostrukom tijarom u obliku kule i

lela ukraenog sim bolinim stvorenjim a koja
p redstavljaju njene duhovne moi, D ijana je
stajala kao izvor one neprolazne doktrine koja
tee iz grudi Velike M ultim am ijc12 i duhovna je
lirana am bicioznim ljudim a oba pola, koji su
svoj ivot posvetili razm iljanju o stvarnosti.
Kao to ovekovo fiziko telo svoju hranu dobija od Velikc M ajke Z em lje, tako se i ovekova duhovna priroda hrani iz nepresunog
i/vora Istine koji istie iz nevidljivih svetova.

udnim simbolima pronaenim u podnoju Kleopatrine igle1\

koja stoji u Central parku u Njujorku, S. A. Zola, 33, bivi Veliki
12

Lat. m ultim am m ia, M ultim am ija, ili gr. 7 io u p a a x o ;, Polim astos ,,Sa
velikim brojem dojki - epitet je pridavan efeskoj A rtemidi. (Nap. prev.)

13 Kleopatrina igla je popularno ime za svaki od tri antika egipatska obeliska

koji su ponovo postavljcni u Londonu, Parizu i Njujorku. Londonski i njujorki obelisci su par, dok pariski potie sa dnrgog lokaliteta na kojem su
ostali njegovi blizanci. M ada su ,,igle originalni egipatski obelisci, naziv
koji su dobili je donckle pogrean, je r nem aju direktne veze sa egipatskom
kraljicom Kleopatrom VII i u njeno vreme su ve bili preko hiljadu godina
stari. Pariska ,,igla b ila je prvi obelisk koji je pom eren i ponovo uspravIjen i prvi koji je dobio ovaj nadimak. (Nap. prev.)

333

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

Majstor Velike Loe Egipta, pridao je prvorazredni masonski znaaj. Masonske oznake i simboli mogu se nai na kamenovima brojnih javnih zgrada, ne samo u Engleskoj i na Kontinentu, ve i u Aziji.
U svom delu Indijske zidarske oznake dinastije Mogula (Indian Maso n s Marks o f the Moghul Dynasty), A. Gorham opisuje grupn oznaka koja se pojavljuje na zidovima zgrada kao to su Tad Mahal,
Dama Masdid i uvena masonska graevina Kutab Minaret. Prema
onima koji masoneriju smatraju izdankom tajnog drutva arhitekata
i graditelja koje ve hiljadama godina ini kasta zanatlija, Hiram Abif
je Tirijanski Veliki Majstor iroke svetske organizacije majstora, sa
seditem u Tiru. Filozofija im se sastojala od ukljuivanja njihovog
poznavanja zakona koji kontroliu univerzum u merenje i ukraavanje hramova, palata, mauzoleja, tvrava i drugih javnih zgraa.
Svakom iniciranom radniku davan je hijeroglif kojim je oznaavao
kamenje koje je klesao, kako bi pokazao itavom potomstvu da on
na taj nain Vrhovnom Arhitekti Univerznma posveuje svaki usavreni proizvod svoga rada. O masonskimi oznakama Robert Frek
Guld14 pie:
V eom a jc vredno zapaziti da se ove oznakc m ogu pronai u svim
ze m ljam a - u odajam a V elike p iram id e u G izi, na p o d zem n im je ru salim sk im z i o v im a , u H crk u la n u m u i P o m p ejim a, na rim sk im
zid in am a i u grkim hram o v im a, u H inustan u , M eksiku, Peruu,
M aloj A ziji - kao i na velik im ru e v in a m a u E n g le sk o j, E rancuskoj, N em akoj, kotskoj, Italiji, P ortugaliji i p an ijiT
[ Videti S a e tu istoriju slo b o d n o g zid a rstva
(A C oncise H isto rv o f F ree m a so n ryj\

Sa ovog stanovita pria o Hiramu moe da prestavlja ukljuivanje boanskih tajni arhitekture u stvame delove i dimenzije zcmaljskih graevina. Tri stepena Zanatstva saharanjuju Velikog Majstora
(Veliki Arkanum) u stvarnu graevinu koju podiu, poto su ga prvo
14 R obert Freke G ould ( I 836 1915) poznati engleski m ason i istoriar slobodnog zidarstva. Njegovo najvee delo je Istorija slobodnog zidarstva (Historv o f F reem asonrv), koju je pisao od 1882. do 1887. godine; za njom
je 1903. godine sledila njena skraena verzija, Saeta istorija slobodnog zidarstva (A Concise H istorv o f Freem asonrv). (Nap. prev.)

334

Legenda o Hiramu

ubili graditeljskim alatkama, smanjujui bezdimenz.ioni Duh Kosmike Lepote na ogranienja konkretnog oblika. Te apstraktne ideale
arhitekture, meutim, moe vaskrsnuti Majstor Mason, koji, meditiranjem o strukturi, oslobaa boanska naela arhitektonske filozolije to su u njoj inkorporisana ili sahranjena. Tako je fizika zgrada
stvarni grob ili otelovljenje Stvaralakog Ideala, a njene materijalne
dimenzije su samo njegova senka.
tavie, moe se smatrati da legenda o Hiramu otelovljuje preokret
same filozofije. Kao institucije za irenje etike kulture, paganske
Misterije bile su arhitekti civilizacije. Njihovu mo i dostojanstvo
personifikovao je Hiram A bif - Majstor Graditelj - ali su nakraju
pale kao rtva razaranja povratnog trija - drave, crkve i rulje. Oskrnavili su ih drava, Ijubomorna na njihovo bogatstvo i mo, rana
crkva, uplaena njihovom mudrou, i olo ili vojnici, nahukani i
od drave i od crkve. Kao to je Hiram, ustav'si iz groba, proaputao
Re Majstora Masona, koja bee izgubljena njegovom prcranom smru, tako e, prema filozofskim naelima, i ponovno uspostavljanje
ili vaskrsenje drevnih M isterija rezultirati ponovnim otkrivanjem
onog tajnog uenja bez kojeg civilizacija mora ostati u stanju duhovne zbunjenosti i nesigurnosti.
Kada vlada rulja, ovekom upravlja neznanje, kada vlada crkva,
njime upravlja praznoverje, a kada vlada drava, njime upravlja strah.
Ire no to Ijudi mogu iveti zajedno u skladu i razumevanju, neznaiije mora biti pretvoreno u mudrost, praznoverje u prosvetljenu veru,
a strah u ljubav. Uprkos suprotnim izjavama, masonerija je religija
koja kroz uzdizanje svojih inicijata na nivo svesti na kojem mogu
proienim vidom posmatrati delovanje Velikog Arhitekte Univerzuma nastoji da ujedini Boga i oveka. Iz epohe u epohu vizija savrene civilizacije je ouvana kao ideal oveanstva. U sreditu te
civilizacije stajae moni univerzitet u kojem e i svete i svetovne
uauke o tajnama ivota slobodno pouavati sve koji preuzmu filo/ofski ivot. Tu nee biti mesta za veru i dogmu; povrno e biti
uklonjeno, a sauvano samo ono sutinsko. Svetom e vlaati njegovi najprosvetljeniji umovi, a svaki e zauzimati poziciju za koju
|c najprikladniji.
Veliki univerzitet bie podeljen na razrede, a prijem u njih vrie
se prethodnim testiranjem ili inieijacijama. Tu e oveanstvo bili upueno u najsvetiju, najtajniju i najtrajniju od svih Misterija 335

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Simholizam. Tu e inicijat biti pouavan o tome da svaki vidljivi objekat, svaka apstraktna misao, svaka emocionalna reakcija nije nita
drugo do simbol venog principa. Tu e oveanstvo nauiti da Hiram (Istina) lei sahranjen u svakom atomu Kosmosa, da je svaki
oblik simbol, a svaki simbol grob vene istine. Kroz obrazovanje duhovno, mentalno, moralno i fiziko - ovek e nauiti da oslobodi ive istine iz njihovih beivotnih obloga. Savrena vlada na zemIji mora na kraju biti nainjena po uzoru na onu boansku vladu koja
je uredila univerzum. Toga dana kad se ponovno uspostavi savreni
red, kada trijumfuju univerzalni mir i dobro, ljui vie nee tragati
za sreom, jer e je pronai kako izvire unutar njih. Mrtve nade, mrtve tenje, mrtve vrline ustae iz svojih grobova, a Duh Lepote i
Dobrote, koji su stalno iznova ubijali neupuem ljudi, opet e biti
Majstor Rada. Tada e mudraci sedeti na seditima monih, a bogovi e hodati sa Ijudima.

PITAGOREJSKA TEORIJA MUZIKE I BOJE

Pitagora i dijatonska lestvica # Terapijska muzika # Muzika sfera * Upotreha boja u simbolizmu # Boje spektra i
muzike lestvice # Zodijake i planetarne boje

Harmonija je stanje koje su veliki filozofi priznavali za neposredan preduslov lepote. Spoj je nazivan lepim samo kada su njegovi
delovi bili u harmoninoj kombinaciji. Svet je nazivan lepim, a njegov Tvorac je oznaen kao Dobro, jer dobro mora da deluje u skladu
sa svojom prirodom, a dobro koje deluju u skladu sa vlastitom prirodom je harmonija, jer je dobro koje je ostvaruje u skladu sa dohrim koje ona jeste. Lepota je, stoga, harmonija koja manifestuje
svoju unutranju prirodu u svet oblika.
Svemir se sastoji od uzastopnih gradacija dobra, a te gradacije se
uzdiu iz materije (koja je najnii stepen dobra) u duh (koji je najvii stepen dobra). U oveku je njegova via priroda summum bonum'.
Iz toga, dakle, sledi da njegova najvia priroda najspremnije prepoznaje dobro, je r dobro koje je van njega u spoljanjem svetu je u
harmoninom odnosu sa dobrim koje je prisutno u njegovoj dui.
Ono to ovek naziva zlo je, dakle, zajedno sa materijom, samo najnii stepen vlastite suprotnosti. Najnii stepen dobra pretpostavlja,
slino tome, najnii stcpen harmonije i lepote. Tako je deformacija
(zlo) stvamo najnia harmonijska kombinacija elemenata koji su po
prirodi harmonini kao odvojene jedinice. Deformacija je neprirodna, jer, poto je zbir svih stvari Dobro, prirodno je da bi sve stvari
i

336

Lat. najvie dobro. (Nap. prev.)

337

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

trebalo da imaju udela u Dobru i da bi trebalo da budu rasporeene

u kombinacije koje su harmonine. Harmonija je manifestujui izraz
Volje venog Dobra.

F il o z o f ija m u z ik e

Vrlo je verovatno da su grki inicijati svoje znanje o filozofskim

i terapijskim aspektima muzike stekli od Egipana, koji su, zauzvrat,
smatrali Hermesa osnivaem umctnosti. Prema jednoj legendi, taj bog
konstruisao je prvu liru rastegavi strune preko udubljenja komjainog
oklopa. I Izida i Oziris bili su zatitnici muzike i poezije. Platon je,
opisujui drevnost tih umetnosti meu Egipanima, izjavio da su pesme i poezija postojali u Egiptu najmanje deset hiljaa godina i da
su bili tako uzviene i nadahnjujue prirode da su ih mogli stvoriti
jedino bogovi ili bogoliki Ijudi. U Misterijama je lira shvatana kao
tajni simbol ljudskog ustrojstva, pri emu je telo instmmenta predstavljalo fiziki oblik, strune nerve, a muziar duh. Tako, sviranjem
po nervima duh stvara harmonije normalnog funkcionisanja, koje,
meutim, postaje nesklano ako je ovekova priroda uprljana.
Mada su rani Kinezi, Hindusi, Persijanci, Egipani, Izraelci i Grci koristili i vokalnu i instrumentalnu muziku u svojim verskim ceremonijama, a takoe i da upotpune svoju poeziju i dramu, Pitagora
je bio taj koji je uzdigao umetnost do njenog istinskog dostojanstva,
pokazavi njene matematike temelje. Iako se kae da on sam nije
bio muziar, Pitagori se danas generalno pripisuje otkrie dijatonske
lestvice. Poto je prvo nauio boansku teoriju muzike od svctenika
iz raznih Misterija u koje je bio posveen, Pitagora je nekoliko godina razmiljao o zakonima koji upravljaju konsonancom i disonancom. Kako je zapravo reio problem nije poznato, ali doao je do
sledeeg objanjenja.
Jednog dana, dok je razmiljao o problemu harmonije, Pitagora
je sluajno proao pored kotlarske radnje gde su radnici kovali komad metala na nakovnju. Primetivi odstupanja u visini tona izmeu
zvukova koje su pravili veliki ekii i onih koji su poticali od manjeg
orua i paljivo procenivi harmonije i nesaglasja nastale iz kombi338

P itagorejska teorija m uzike i hoje

nacije tih zvukova, pronaao je prvi trag muzikih intervala dijatonske lestvice. Uao je u radnju i, nakon to je paljivo ispitao alatke i
napravio mentalne beleke o njihovij teini, vratio se kui i napravio
drvenu ruku koja se pruala iz zida njegove sobe. Du te ruke je, na
pravilnim razmacima, privrstio etiri ice istog sastava, veliinc i
teine. Za prvu od njih okaio je dvanaest funti teine, za drugu devet funti teine, za treu osam funti teine, a za etvrtu est funti teine. Te razliite teine odgovarale su veliinama kotlarskih ekia.
Pitagora je pomou toga otkrio da su, prva i etvrta ica, kada bi
zajedno proizvodile zvuk, davale harmonijski interval od jedne oktave, jer je dupliranje teine imalo isti efekat kao prepolovljavanje
ice. Napetost prve ice bila je duplo vea od napetosti etvrte ice
1za njihov odnos se kae da je 2:1, odnosno dvostruk (duple). Slinim eksperimentima utvrdio je da prva i trea ica proizvode harmoniju dijapente (diapente), odnosno petog intervala. Napetost prve ice
bila je tada vea od napetosti tree ice za polovinu njene napetosti, a
za njihov odnos se kae da je 3:2, odnosno seskvialter (sesquialter).
lsto tako, druga i etvrta ica, koje su u istom meusobnom odnosu
kao prva i trea, proizvodile su dijapentnu harmoniju. Nastavljajui
svoje istraivanje, Pitagora je otkrio da prva i druga ica proizvode
harmoniju dijatesarona (diatessaron), odnosno treeg intervala, a napetost prve ice bila je tada vea od napetosti tree ice za treinu njene napetosti; za njihov odnos se kae da je 4:3, odnosno seskvitercijan
(sesquitercian). Trea i etvrta ica, koje imaju isti meusobni odnos kao prva i druga, proizvodile su jo jednu dijatesaronsku harmoniju. Prema Jamblihu, druga i trea ica bile su u odnosu 8:9, odnosno epogdoan (epogdoan).
Klju za harmonijski odnos je skriven u poznatom pitagorejskom
tetraktisu, odnosno piramidi od taaka. Tetraktis se sastoji od prva
etiri broja - 1, 2, 3 i 4 - koji u svojim odnosima otkrivaju intervale
oktave, dijapente i dijatesarona. Mada je izloeni zakon o harmonijskim intervalima taan, naknadno je dokazano da ekii koji udaraju metal na opisani nain nee proizvoditi razliite tonove koji su
im pripisati. Po svoj verovatnoi, dakle, Pitagora je svoju teoriju harmonije zapravo razradio pomou monokorda - izuma koji se sastoji
od jedne ice rastegnute izmeu dva klina i sa dva pokretna praga2.
2

M onokord (gr. p o v o ^ rio p S o v , od povocr - jedini i y r|o p 8 f| - ica, struna)

- instrum ent sa jed n o m icom koji je starim G rcim a sluio za utvrivanje

339

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

P itagorejska teorija m uzike i boje

i nie Nebo, sedam planeta i etiri elementa. Energiju Flad sim bolizuje kao piramidu sa osnovom na konkavnoj povrini vieg Neba, a supstancu kao drugu
piramidu sa osnovom na konveksnoj povrini sfere (ne planete) zemlje. Ove piramide pokazuju relativne proporcije energije i supstance kojc sainjavaju petnaest nivoa bia. Potrebno je napom enuti da uzlazna piram ida supstance dodiruje
petnaestu sferu - sferu Neogranienog i Venog ivota, ali ne prodire kroz nju.
Isto tako, sputajua piram ida energije dodim je prvu sferu najprostije stanje
supstance, ali ne prodire kroz nju. Ravan sunca nazvana je sfera je d n a ko sti.
Mundani m onokord se sastoji od hipotctike ice razvuene izmeu osnove piram ide energije i osnove piram ide supstance.

SA ZV U JA M UNDA NOG M O N O K O R D A
Iz Ftudd, D e M usica M undanu

D ijagram predstavlja najvee nivoe energije i supstance izm eu elem entam e

zem lje i apsolutne bezuslovne moi. Poevi od najvie, petnaest postepenih
sfera sputa se sledeim redoslcdom : N eogranieni i Veni Zivot, vie, srenje
akustikih zakona. ini ga ica privrena na dva kraja, koja vri transverzalne oscilacije ako se m a koji njen deo pomeri iz transverzalnog poloaja. Izm eu upadnog i odbijenog talasa dolazi do interferencije i fonnira
se stojei talas, a ica stupa u rezonanciju sa zvunim izvorom . Ovaj ureaj je nam enjen, pre svega, za odreivanje frekvencije zvune viljuke, ali
se pom ou njega m oe dem onstrirati i pojava rezonancije izm eu zvune
viljuke i zategnute ice pri em u je rezonancija pojaana oscilovanjem
vazdunog stuba. Do rezonancije dolazi pobuivanjem zvune viljuke i
pom eranjem klizaa po ici (prom ena njene duine). (Nap. prev.)

340

Za Pitagoru je muzika bila jedna od stvari koje su zavisile od boanske nauke matematike, a njene harmonije, smatrao je, bez izuzetka su pod kontrolom matematikih proporcija. Pitagorejci su tvrdili
da je matematika pokazala egzaktan metod pomou kojega je dobro
uspostavilo i odravalo svoj univerzum. Broj, dakle, prethodi harmoniji, je rje on nepromenjivi zakon koji ureuje sve harmonijske
proporcije. Nakon otkrivanja tih harmonijskih odnosa, Pitagora je postepeno inicirao svoje uenike u taj najvii arkanum svojih Misterija.
Podelio je bezbrojne delove kreacije na veliki broj nivoa ili sfera, od
kojih je svakom doelio ton, harmonijski interval, broj, naziv, boju
i oblik. Potom je tanost svojih dedukcija nastavio da dokazuje tako
to je na njima pokazivao razliite nivoe inteligencije i supstance, u
rasponu od najapstraktnije logike premise do najkonkretnijeg geometrijskog tela. Iz zajednike saglasnosti tih raznolikih metoda dokazivanja, ustanovio je neosporno postojanje odrcenih prirodnih
zakona.
Poto je jednom ustanovio muziku kao egzaktnu nauku, Pitagora
je svoj novopronaeni zakon harmonijskih intervala primenio na
sve pojave u Prirodi, pa je ak iao i tako daleko da je dokazivao
meusobni harmonijski odnos planeta, sazvea i elemenata. Znaajan primer savremene potvrde drevnih filozofskih uenja je poredak elemenata u sklau sa harmonijskim odnosima. Dok je pravio
listu redosleda elemenata na osnovu rasta njihovih atomskih teina, Don A. Njulends3je kod svakog osmog elementa otkrio jasno
<

Don Aleksandar Rejna Njulends (John Alexander Reina Newiands, 1837 1898)
- engleski hem iar koji je 1863. godine postavio Zakon oktava, po kojem

341

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ponavljanje svojstava. Ovo otkrieje u savremenoj hemiji poznato

kao zakon oklava.

P itagorejska teorija m uzike i boje

To znai da najvie nebo, sunce i zem lja imaju isto vreme, a razlikuju se u visini. Sunce je nia oktava najvieg neba, a zem lja je za oktavu nie od sunca.
Nia oktava (F do G) obuhvata deo svem ira u kojem supstanca preovladava
nad energijom . N jene su harm onije, stoga, prostije od harm onija vie oktave
(G do g), u kojoj energija preovlaava nad supstancom . Flad pie:
,gVko se udari u duhovniji deo, monokord e dati veni ivot; ako se udari u m aterijalniji deo, dae prelazni ivot.L
Prim euje se da odreeni elem enti, planete i nebeske sfere imaju harm onian
meusobni odnos, a Flad to vidi kao klju naklonosti i ncnaklonosti koje postoje izm eu razliitih delova prirode.

M U ND A N I M O N O K O R D I N JE G O V E P R O P O R C IJE 1 INTERVALI
Iz F ludd, D e M usica M undana

Na ovom grafikonu je utvren pregled Fladove teorije univerzalne muzike. Interval izmeu elementa zemlje i najvieg neba shvaen je kao dupla oktava, ime se pokazuje da su dve krajnosti postojanja u disdijapazonskoj harm oniji.
se hem ijska svojstva ponavljaju kod svakog osm og elem enta. Z bog toga
to je njegovo korienje m uzike analogijc u hcm ijskoj teoriji zvualo
poput vraanja pitagorejskom m isticizm u, teorija je ism ejana. Tek kada je
M endeljejev (rus. Jlm tm puu Meanoeuu Mendejieee, 1834-1907) objavio
svoju periodinu tabelu prirodnog sistem a elem enata, pokazano je da je
N julendsova teorija u m nogom e bila ispravna. (Nap. prev.)

342

Budui da su smatrali da harmonija mora biti utvrena ne ulnom percepcijom nego razumom i matematikom, pitagorejci su sebe
nazivali Kanonici, kako bi se razlikovali od muziara Harmonijske
kole, koji su tvrdili da su ukus i instinkt prava normativna naela
harmonije. Prepoznavi, meutim, duboki uticaj muzike na ula i
emocije, Pitagora nije oklevao da deluje na um i telo onim to je nazvao muzika medicina.
Pitagora je ispoljavao tako izraenu naklonost prema ianim instrumentima da je ak otiao toliko daleko i upozorio svoje uenike
da ne doputaju svojim uima da budu oskmavljena zvucima flaute
ili cimbala. Izjavio je i da bi sveanim pevanjem pesama uz pratnju
lire dua mogla biti oiena od svojih iracionalnih uticaja. U svom
istraivanju terapijske vrednosti harmonijskih tonova Pitagora je otkrio da sedam modaliteta - ili tonaliteta -grkog muzikog sistema
imaju mo da podstaknu ili ublae razliite emocije. To je povezano
sa time da je on, dok je jedne noi posmatrao zvezde, sreo momka
opijenog jakim piem i besnog od Ijubomore, koji je reao naramke
suvog prua oko ulaznih vrata svoje ljubavnice s namerom da joj spali kuu. Mladievu pomamu podstrekavao je flautista, koji je nedaleko svirao melodiju u uzbudljivom, frigijskom maniru. Pitagora
podstaknu muziara da promeni svoju melodiju i svira na spori, ritmiki spondejski nain, nakon ega se pijani mladi odmah pribrao
i, skupivi svoju gomilu drveta, mirno poao svome domu.
Postoji i izvetaj o tome kako je Empedoklo, Pitagorin uenik, brzim
menjajem modaliteta muzike kompozicije koju je svirao, spasao
ivot svog domaina, Anhitusa, kada je ovome pretila smrt od maa
343

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Pitagorejska teorija m uzike i hoje

oveka ijeg je oca osudio na javno pogubljenje. Takoe je poznato

i da je Eskulap, grki lekar, leio iijas i druge bolesti nerava tako
to je u prisustvu pacijenta glasno duvao u rog.
Pitagora je izleio mnoge bolesti duha, due i tela posebno pripremljenom muzikom kompozicijom koju je svirao u prisustvu
stradalnika ili mu lino recitujui kratak izbor iz dela ranih pesnika,
kao to su Hesiod i Homer. U njegovom univerzitetu u Krotonu bio
je obiaj da pitagorejci svaki dan zapoinju i zavravaju uz pesme
- ujutro tako proraunate da proiste um od sna i podstaknu ga na
aktivnosti nastupajueg dana, a uvee umirujue, oputajue i pogodne za odmor. Na proleni ekvinocij, Pitagora je nalagao svojim
uenicima da se okupe u krug oko jednog od njih, koji ih je vodio u
pesmi i pratio ih svirajui na liri.
Pitagorinu terapijsku muziku Jamblih je ovako opisao;
,,I p o sto je o re e n e m e lo d ije o sm ilje n e k ao lekovi p ro tiv strasti due, kao i pro tiv utuenosti i o a lo en o sti, k o je je P itag o ra
izu m eo kao stv ari koje p ru a ju n ajv e u p o m o k o d ta k v ih o b o lenja. A opet, koristio je i druge m elodije protiv besa i Ijutnje i protiv
sv a k o g p o re m e a ja d u e. Tu j e , ta k o e , i d ru g a v rs ta m o u la c ije
sm ilje n a kao lek protiv e lja ."
(V ideti ivo t P itagore)

Pitagorejci su verovatno prepoznali vezu izmeu sedam grkih modaliteta i planeta. Na primer, Plinije izjavljuje da se Saturn kree u
dorskom modalitetu, a Jupiter u frigijskom modalitetu. Takoe je
oigledno da su temperamenti usklaeni sa razliitim modalitetima,
a isto tako i strasti. Dakle, ljutnja - koja je vatrena strast - moe biti
naglaena vatrenim modalitetom, ili, pak, njena mo moe biti neutralizivana vodenim modalitetom.
Dalekoseno dejstvo koje je muzika imala na kulturu Grka, Emil
Nauman4je saeo na sledei nain:
P laton je o m alo v a av a o sh v atan je da je m u z ik a n am en je n a isklju iv o za stvaran je veselih i prijatn ih em o cija, sm atraju i d a ona
pre treba da uliva Ijubav p re m a svem u to j e p lem en ito i m rnju
p rem a svem u to j e zlo, i da n ita d m g o ne m oe sn an ije uticati
4

344

EmilNaumarm (1827-1888) - nemaki kompozitor i kapelmajstor. (Nap. prev.)

na o v ck o v a n ajd u b lja o sean ja od m elo d ije i ritm a. C v rsto uveren

u to, on se sloio sa D am onom iz A tine, S okratovim m uzikim uiteljem , d a bi uvo en je nove i m o g u e slab ije lestvice u g rozilo bud u n o st cele nacije, te da nije m o g u e p rom eniti to n alitet, a da se
ne zad rm aju sam i tem elji D rave. P la to n je p o tv rd io d a j e m u zik a
k o ja o p lem en ju je um d alek o via od one k o ja je d v a da sc obraa
u lim a i o d lu n o je in sistirao na tom e da je n ajv ca d u n o st Z akon o d av ca d a ugui svu m uziku e n stv en o g i p o h o tljiv o g k arak tera i
da p o d stak n e sam o istu i d o sto jan stv en u m uziku; da su o d v an e i
u z b u d ljiv e m c lo d ije n am en je n e m u k a rc im a , a n en c i u m iru ju e
en am a. Iz to g a je v id ljiv o da je m u z ik a ig rala zn a a jn u u lo g u u
obrazovanju grke om ladine. N ajvea panja je , takode, trebalo da
se p o sv eu je izboru in stru m en taln e m u zik e, je r o d su stv o rei inilo j e d a n je n o z n a c n je b u d e d v o s m is le n o , te j e b ilo te k o p red v id e ti h o e li n a Ijude u tic ati n a b la g o tv o ra n ili p o g u b a n n ain .
N aro d n o m ukusu, uvek zag o lican o m p u ten o u i varljiv im efektim a, treb alo je p o k aziv ati zaslu cn i prezir."
[V ideti Isto riju m u zik e (T h e H is to tj o f M usic)\
C a k i d a n a s sc v o jn a m u z ik a u v r e m e r a ta k o r is ti k a o d e js tv e n o
s r e d s tv o , a r e lig ijs k a m u z ik a , m a d a n je n ra z v o j n ije u s k la e n s a a n ti k o m te o r ijo m , j o u v e k d u b o k o u ti e n a e m o c ije la ik a .

M u z ik a s f e r a

Najuzvicnija, ali najmanje poznata od svih pitagorejskih spekulacija bila je ona o zvezdanim harmonijama. Govorilo se da je od
svih ljudi sarno Pitagora uo muziku sfera. Oigledno su Haldejci bili
prvi ljudi koji su pojmili nebeska tela udruena u kosmikom pevanju dok su se sveano kretala preko neba. Jov opisuje vreme Kad
pevahu zajedno zvezde jutarnje, a u Mletakom trgovcu autor ekspirijanskih komada pie: Nema ni najmanje kugle koju si ugledao
a da se ne kree kako aneo peva. Tako je malo, meutim, ostalo od
pitagorejskog sistema nebeske muzike da je njegovu stvamu teoriju
mogue samo pretpostaviti.
345

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Pitagora je svemir zamiljao kao ogroman monokord s jednom icom spojenom na njegovom gomjem kraju sa apsolutnim duhom, a
na donjem kraju sa apsolutnom materijom - drugim reima, konopac rastegnut izmeu neba i zemlje. Raunajui prema unutra iz opsega nebesa, Pitagora je, prema nekim autoritetima, podelio svemir
na devet delova, a prema dmgima, na vanaest delova. Dvanaestostmki sistem izgledao je ovako: prvi deo zvao se empirejski, ili sfera
fiksnih zvezda, i to je prebivalite besmrtnika. Ostali delovi bili su
(redom) sfere Satuma, Jupitera, Marsa, Sunca, Venere, Merkura i Meseca, vatre, vazduha, vode i zemlje. Ovaj aranman od sedam planeta
(Sunce i Mesec smatrani su planetama u staroj astronomiji) identian je sa simbolikom svenjaka kod Jevreja - sunce u sredini, kao
glavno stablo, sa po tri planete na obe strane oko sebe.

Pitagorejska teorija m uzike i hoje

Imena koja su pitagorejci dali razliitim notama dijatonske lestvice su, prema Makrobiju, izvedena na osnovu procene brzine i veliine planetamih tela. Za svaku od tih dinovskih sfera verovalo se
da, dok juri kroz svemir, odaje zvuk odreenog tona kojt je izazvan
kontinuiranim pomeranjem eterske difuzije. Poto su ti tonovi bili
manifestacija boanskog reda i kretanja, nuno je sledilo da oni uestvuju u harmoniji vlastitog izvora.
G rci su o b i n o tv rd ili d a p la n e te to k o m sv o jih re v o lu c ija oko
z e m lje p ro iz v o d e o d re e n e z v u k o v c koji se ra z lik u ju z a v isn o od
n jih o v e 'v e li in e , b rzin e i lo k a ln e u d a lje n o s ti. T ako je za Saturn,
n aju d aljen iju p lan etu , g o v o ren o d a d aje n aju b lju notu, dok je M ese c u , k o ji je n a jb li i, p rip is iv a n a n a jv i a n o ta. Ti z v u c i sed am
p lan eta i sfera fiksnih zv ezd a, za jed n o sa ovim koji je nad nam a
[A n tih to n ], su d ev ct M uza, a n jih o v a za jed n ik a sim fo n ija zo v e se
M n e m o z in a .
(V ideti K arton)

INTERVALI I H A R M O N IJ E SFERA
Iz

Stcmlev, The Historv o f Philosophv

U pitagorejskom konceptu m uzike sfera se za interval izm eu Z em lje i sfere

fiksnih zvezda g ovorilo da je dijapazon - najsavreniji harm onijski interval.
Aranm an koji to om oguava je najoptije prihvaen za muzike intervale planeta izm eu Zem lje i sfere fiksnih zvezda: od sfere zem lje do sfere m eseca jed an ton, od sfere m eseca do sfere M erkura - jedan polu-ton, od M erkura do
Venere - jedna polovina, od Venere do sunca - jedan i po ton, od sunca do Marsa - jedan ton, od M arsa do Jupitera - pola tona, od Jupitera do Satum a - pola
tona, od Saturn do fiksnih zvezda - pola tona. Zbir tih intervala iznosi est celih tonova oktave.
346

Ovaj citat nerazgovetno upuuje na ranije pomenutu devetostruku

podelu svemira.
Grki inicijati su takoe raspoznavali i temeljni odnos izmeu pojedinanih nebesa ili sfera sedam planeta i sedam svetih samoglasnika. Prvo nebo davalo je zvuk svetog samoglasnika A (Alfa); dmgo
nebo svetog samoglasnika E (Epsilon), tree - H (Eta), etvrto - I
(Jota), peto - O (Omikron), esto - Y (Ipsilon), a sedmo nebo, svetog samoglasnika Q (Omega). Kada je tih sedam nebesa pevalo zaicdno, proizvodili su savrenu harmoniju koja se kao vena pohvala
uzdizala do prestola Stvoritelja. [Videti Irinej, Protivu jeresi (.Adversus
Ifaereses).] Mada nije tako formulisano, planetama nebesa su u pitagorejskom redu verovatno smatrana kao uzlazna, poevi od sfere
meseca, koja bi bila prvo nebo.
Mnogi rani instrumenti imali su sedam ica i generalno je priznavano da je Pitagora bio taj koji je dodao osmu icu na Terpanderovu
liru. Sedam ica je uvek povezivano kako sa njihovim korespondencijama u Ijudskom telu tako i sa planetama. Smatralo se da su
imena Boja takoe oblikovana od kombinacija sedam planetarnih
harmonija. Egipani su ograniili svoje svete pesme na sedam osnovnih zvukova, zabranjujui svim ostalim da se uju u njihovim
347

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

hramovima. Jena od njihovih himni sadravala je sledeu invokaciju: Sedam tonova odzvanja hvalei Tebe, Veliki Boe, neprekidno
zaposleni Oe itavog svemira. U rugoj, Boanstvo sebe ovako
opisuje: ,,Ja sam velika neunitiva lira itavog sveta, koja usklauje
pesme nebesa." (Videti Naumanovu Istoriju muzike.)
Pitagorejci su verovali da sve to postoji poseduje glas i da sva
stvorenja veno pevaju pohvale Stvoritelju. Covek ne uje ove boanske melodije jer je njegova dua upletena u iluziju materijalnog
postojanja. Kada se oslobodi od robovanja u niem svetu sa njegovim ulnim ogranienjima, moi e ponovo da uje muziku sfera,
kao to je to bilo u Zlatno Doba. Harmonija prepoznaje harmoniju, a
kada Ijudska dua povrati svoje pravo stanje, ona ne samo da e uti
nebeski hor, ve e mu se i pridruiti u veitoj himni pohvale Venom Dobru koje kontrolie beskonaan broj delova i uslova Bia.
Grke Misterije ukljuivale su u svoje doktrine velianstveni koncept onosa izmeu muzike i oblika. Za arhitektonske elemente, na
primer, smatralo se da mogu biti uporeeni sa muzikim modalitetima i notama, odnosno, da imaju svog muzikog parnjaka. Zbog toga,
kada bi bila podignuta zgrada u kojoj su iskombinovani mnogi od tih
elemenata, graevinaje poreena sa muzikim akordom, koji je harmoman samo kada su u potpunosti zadovoljeni matematiki zahtevi
harmonijskih intervala. Spoznavanje te analogija izmeu zvuka i oblika navela je Getea da izjavi: Arhitektura je kristalizovana muzikaT
U izgranji svojih hramova inicijacije, rani svetenici su esto demonstrirali svoje nadmono znanje o temeljnim naelima pojave poznate kao vibracija. Znatan deo misterijskih rituala sastojao se od
invokacija i reitativa i u tu svrhu su gradene naroite zvune odaje.
Re proaputana u jednoj od tih prostorija bila bi toliko pojaana da
bi se od njenog odjekla zatresla cela zgrada i bila bi ispunjena zagluujuom hukom. Sama drvna grada i kamen, korieni u podizanju tih sakralnih objekata, vremenom su postajali toliko temeljno
proeti zvukom vibracije verskih obreda da su, kad bi bili udareni,
reprodukovali one lste tonove koji su, stalnim ponavljanjem tokom
rituala, ostavili trag u njihovoj supstanci.
Svaki element u prirodi poseduje svoj mdiviualni osnovni ton.
Ako se ti elementi iskombinuju u sloenu strukturu, rezultat je akord
koji e, kada se oglasi, razloiti tu smesu na njene sastavne delove.
Isto tako, svaki pojedinac ima osnovni ton koji e ga, kada se oglasi,
348

P itagorejska teorija m uzike i boje

unititi. Alegorija o padu zidina Jerihona, kada su se oglasile izraelske trube, bez sumnje je imala nameru da istakne arkanski znaaj pojedinanih osnovnih tonova ili vibracija.

T E O R IJ A M U Z IK E ELEMENATA
I r. Fhtcki, D e M usica M undana

Na ovom dijagram u su opet zastupljene dve uzajam no prodirue piram ide, od

kojih jed n a predstavlja vatru, a druga zemlju. U skladu sa zakonom clem entarnc harm onije, pokazano je da vatra ne ulazi u sastav zem lje, kao ni zem lja u
sastav vatre. Podaci na grafikonu otkrivaju harm onijski odnos izmeu etiri
osnovna elem enta, kako prem a Flau tako i prem a pitagorejcim a. Z em lja se
sastoji od etiri dela vlastite prirode, voda od tri dela zemlje i jednog dela vatre.
Sfera izjednaenosti je hipotetika taka u kojoj su dva dela zem ljc i dva dela
vatre u ravnotei. Vazduh se sastoji od tri dcla vatre i jednog dela zemlje, vatra
od etiri dela vlastite prirode. Tako su zem lja i voda u m cusobnom odnosu 4
349

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Pitagorejska teorija muz.ike i hoje

prem a 3, ili dijatesaronskoj harm oniji, a voda i sfera izjenaenosti u razmeri

3 prem a 2, odnosno u dijapentnoj harm oniji. Vatra i vazduh su takode onosu
4 prem a 3, odnosno u dijatesaronskoj harm oniji, a vazduh i sfera izjednaenosti u odnosu 3 prem a 2, odnosno dijapentnoj ham ioniji. Poto je zbir dijatesarona i dijapente jednak dijapazonu, ili oktavi, oigledno je da su i sfera vatre i
sfera zem lje u dijapazonskoj harm oniji sa sferom izjednaenosti, a isto tako i
da su vatra i zem lja m eusobno u disijapazonskoj hannoniji.

F il o z o f ija bo je

Edvin D. Babit pie:

S vetlost otkriva slavu spoljanjeg sveta, a ipak je n ajsjajnija od
svih njih. O na d aje lepotu, o tk riv a lepotu, a sam a je n ajiepa. O na
je ralanjiva, istinozborac i obelodanjiva varki, je r pokazuje stvari
on akve kakve je su . N jeni bcskonani tokovi p rem e ra v aju svernir i
doplovljavaju u nae teleskope od zvezda koje su k vintilionim a m iIja daleko. S d ruge strane, ona se sp u ta na pred m ete n ezam isliv o
m ale i pod m ikroskopom otkriva objckte pedeset ntiliona puta manje od o noga to se m oe vidcti g olim okom . K ao i kod svih drugih tananih sila, njeno kretanje je u d esn o m eko, a ipak p ro d o m o
i m ono. B ez njcnog ivotvom og uticaja, ivot bilja, iv o tin ja i ljudi odm ah bi n estao s lica zem lje i dolo bi do o pte p ropasti. Dobro bi bilo, stoga, da razm o trim o taj potcncijal i p rck rasan princip
svetlosti i njene kom p o n en te boje, jer to d ublje p ro d rem o u njene
unu tran je zakone, to c se ona vie predstaviti kao u d esn o skladite m oi o iv lja v a n ja , iz leen ja, p o b o lja n ja i u sh i e n ja o v ean stv a."

osvetli nego to je bilo ko ikada video, ve postoje i nepoznati oblici

svetlosti koju nijedna optika oprema nikada nee registrovati. Postoje nebrojene boje koje ne mogu da se vide, kao i zvukovi koji ne
mogu da se uju, mirisi koje se ne mogu pomirisati, ukusi koje se
ne mogu okusiti i supstance koje se ne mogu osetiti. ovek je, dakle, okruen natulnim univerzumom o kojem nita ne zna, jer njegovi centri ulne percepcijc nisu dovoljno razvijeni da reaguju na
suptilnije stope vibracije od kojih je taj univerzum sastavljen.
Kako kod civilizovanih tako i kod divljih naroda boja je prihvatana kao prirodni jezik kojim su formulisane njihove rcligiozne i filozofske doktrine. Drevni grad Ekbatana5, kako ga je opisao Herodot,
imao je sedarn ziova u bojama sedam planeta i otkrivao je znanja
koja su o toj temi posedovali persijski Magi. Poznati zigurat ili asIronomski toranj boga Neboa u Borsipi6, uzizao se u seam vclikih
stepenika ili nivoa, od kojih je svaki stepenik bio obojen osnovnom
bojom jednog od planetamih tela. [Videti Lcnormanovu7 Haldejsku
niagiju (Chaldean Magic).] Oigledno je da su Vavilonjani bili upo/.nati sa konceptom spektra i njegovog odnosa sa sedam Stvaralakih
Bogova ili Sila. U Indiji je jedan od mogulskih careva naloio da se
napravi fontana sa sedam nivoa; voda je curila niz strane kroz posebno ureene kanale i menjala boju dok se sputala, redom prolazei kroz sve nijanse spektra. Na Tibetu lokalni umetnici boju koriste
da izraze razliita raspoloenja. L. Ostin VadeP, piui o sevemoj budistikoj umetnosti, primeuje da u tibetanskoj mitologiji:
P k b atan a (staro p ers.
- Hcujgrnatana; gr. A fP d ta v a A gbatana,
kod E shila i H crodota, inae F.K'Pdiava E kbatana; d o slo v n o M esto
okupljanja ) - antiki grad iz doba M edije i Persijskog earstva; danas Hamadan u Iranu. (Nap. prev.)
6

Borsipa (dananji Birs N im rud u Iraku) - vaan drevni sum erski grad, izgraen na obe strane jezera, oko 17,7 kilom etara jugozapadno od Vavilona, na istonoj obali reke Eufrat. IJ drevnom gradu nalazio se zigurat koji
se u Talnutdu i arapskoj kulturi poistoveuje sa Vavilonskom kulom. Lokalno boanstvo koje je potovano u Borsipi bilo je Nebo ili Nabu, prema
m esopotam skoj mitologiji sin M arduka. (Nap. prev.)

Fransoa Lenorm an (Pranqois L enorm ant, I 837 1883)

i arheolog. (Nap. prev.)

Lorens Ostin Vadel (Laurence Austine iVaddell, 1854 -1938) - britanski istraiva i pisac. (Nap. prev.)

(V ideti P rin cip i sv c tlo sti i hoje)

Budui da je svetlost osnovna fizika manifestaeija ivota koja

itavu kreaciju umiva svojim sjajem, vrlo je vano shvatiti, makar i
delimino, suptilnu prirodu te boanske supstance. To to se naziva
svetlost zapravo je stopa vibracijc koja izaziva odreene reakcije na
onom nervu. Malo njih je shvatilo da su ih ogranienja ulne percepcije okruila zidovima. Ne samo da ima mnogo vie toga da se
350

francuski asirolog

351

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

(...) b ela i uta b o ja puti o bino p red stav ljaju b lag a rasp o lo e n ja, d o k c rv e n a, p la v a i c rn a p rip a d a ju d iv ljim o b lic im a , m a d a
p o n ek a d sv e tlo p la v a b o ja, k ad u k a z u je na n eb o , o z n a a v a sam o
n eb esk o . B ogovi se g e n e ra ln o na slik a m a p rik a z u ju b eli, g o b lin i
crveni, a avoli crni, kao i njihovi evropski ro ac i.
[V ideti Budizam na Tibetu (The Buddhism o f Tibet) 9]

U Menonu, Platon, govorei kroz Sokrata, opisuje boje kao:

(...) izliv o blika, srazm eran vidu i raz b o rit.

U Teetetu on na tu temu govori vie na sledei nain:

H a jd e da izio im o p rincip koji je upravo po tv r en , d a nita nije sam opostojee, i videem o da svaka boja, bela, cm a i svaka druga
boja, p ro izlaze iz oka koje se su sree sa o d g o v araju im kretanjem ,
tc da ono to sm o nazvali supstanca svake boje nije ni aktivan ni pasivan elem ent, ve neto to se nalazi izm eu njih i sv o jstv en o je
za svak o g a ko opaa. Jeste li sig u m i da se n ek o licin a b o ja pojavljuje svakoj ivotinji - recim o psu - na isti nain na koji se p ojavljuje v am a?

U pitagorejskom tetraktisu - vrhovnom simbolu univerzalnih sila i procesa - izloene su teorije Grka o boji i muzici. Prve tri take
predstavljaju trostruku Belu Svetlost, koja je boanstvo koje potencijalno sadri sve zvukove i boje. Preostalih sedam taaka su boje
spektra i note muzike skale. Boje i tonovi su aktivne stvaralake moi koje, emanirajui iz Prvog Uzroka, ustanovljavaju svemir. Sedam
taaka podeljeno je u dve grupe, od kojih jedna sadri tri, a druga etiri moi, to je odnos koji je takoe prikazan u tetraktisu. Via grupa
- ona od tri take - postaje duhovna priroda stvorenog svemira, a nia grupa - ona od etiti take - manifestuje se kao iracionalna sfera,
ili nii svet.
U Misterijama je sedam Logosa, ili Stvaralakih Gospoda, prikazano u obliku bujica snage koje izlaze iz usta Venog Jednog. To oz9

352

Pun naslov Vadelovog dela je Budizam na Tibetu. ili lamaizam, njegovi mistini kultovi, simbo/izam i mitologija i njegov odnos sa indijskim budizmom (Buddhism ofTibet or Lamaism, With Its Mystic Cults, Svmbolism and
Mvthologv and in Its Relation to Indian Buddhism ) (1895). (Nap. prev.)

Pitagorejska teorija m uzike i boje

naava spektar ekstrahovan iz bele svetlosti Vrhovnog Boanstva.

Sedam Tvoraca, ili Fabrikatora, niih sfera Jevreji su nazvali Elohim.
Fgipani su ih nazivali Graditelji (ponekad Upravnici) i prikazivali
ih sa velikim noevima u rukama, pomou kojih su izrezbarili svemir iz njegove prvobitne supstance. Oboavanje planeta temelji se
na njihovom prihvatanju kao kosmikih otelovljenja sedam stvaralakih atributa Boga. Za Vladare planeta govorilo se da prebivaju unutar tela sunca, jer prava priroda sunca, analogna beloj svetlosti, sadri
seme svih potentnosti tonova i boja koje manifestuje.
Postoje brojna proizvoljna reenja kojima se utvruju meusobni
onosi planeta, boja i muzikih nota. Sistem koji najvie zadovoljava je onaj utemeljen na zakonu oktava. Culo sluha ima mnogo iri
opseg od ula vida, jer dok uvo moe da registruje izmeu devet i
jedanaest oktava zvuka, oko je ogranieno na spoznavanje samo sedam osnovnih tonova boje, odnosno, jedan ton mu manjka do oktave.
Crvena, kada se postavi kao najnii ton boje u hromatskoj lestvici,
odgovara noti do, prvoj noti muzike lestvice. Nastavljajui analogiju, narandasta odgovara noti re, uta noti mi, zelena noti fa, plava
noti sol, indigo noti la, Ijubiasta noti si (ti). Osmi ton boje potreban
da bi se dovrila lestvica trebalo bi da bude via oktava crvene, prvog tona boje. Tanost navedenog rasporeda potvruju dve upaljive injenice: (1) tri osnovne note muzike lestvice - prva, trea i
peta - korespondiraju sa tri osnovne boje - crvenom, utom i plavom;
(2) sedma, i najmanje savrena, nota muzike lestvice, odgovara ljuhiastoj, najmanje savrenom tonu lestvice boja.
U Principima svetlosti i hoje, Edvin D. Babit potvruje korespondenciju lestvice boja i muzike lestvice:
Kao to je C na dnu muzike lcstvicc i proizvedeno je najprostijim talasima vazuha, tako je i crvena na dnu hromatske lcstvicc
i prozvedcnaje najprostijim talasima svetlosnog etera. Kao to muzika nota B [sedma nota lestvice] svaki put zahteva 45 vibracija
vazduha, a nota C, na donjem kraju lestvice, zahteva 24, ili samo
malo vie od pola, tako i krajnja Ijubiasta zahteva oko 800 milijari vibracija etera u sekundi, dok krajnja crvena zahteva samo
oko 450 milijari, to je takoe samo malo vie od polovine. Kada
se jedna muzika oktava zavri, zapoinje druga i nastavlja sa duplo vie vibracija nego to je upotrebljeno u prvoj oktavi, i iste note
se tako ponavljaju u finijoj lestvici. Na isti nain, kada se lestviea
353

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

boja v i ljiv a obin im o kom zavri sa ljubiasto m , z a p o e e d ru g a
oktava sa stav ljen a od finijih, nev id ljiv ih boja, sa d u p lo v ie vibracija, i n ap red o v ae tano u sk lad u sa istim za k o n o m .

Pitagorejska teorija m uzike i hoje

najeem stanju - slanu - kao u sluaju okeana, a trei deo je voda u svom najistijem stanju - osloboena od soli. H arm onijski interval dodeljcn najniem
delu svakog elem enta je jed an ton, centralnom delu takoe ton, ali najviem
delu polu-ton. je r on sudeluje u podeli neposredno iznad sebe. Flad naglaava
m jenicu da je, poto se elem enti uzdiu u nizovim a od dva i po tona, dijatesaron dom inantan hannonijski interval elem enata.

Kada se boje poveu sa dvanaest znakova zodijaka, rasporeene

su kao paoci toka. Arijesu je dodeljena ista crvena, Taurusu, crveno-narandasta, Geminiju, isto narandasta; Kanceru, narandasto-ula, Leu, isto uta, znaku Virgo, uto-zelena, Libri, isto zelena, Skorptju,
zeleno-plava, Sagitarijusu, isto plava, Kaprikomu, plavo-ljubiasta,
Akvarijusu, isto Ijubiasta i znaku Pisces, ljubiasto-crvena.
Izlaui istonjaki sistem ezoterijske filozofije, H. P. Blavacka
povezuje boje sa sedmostrukim ustrojstvom oveka i sa sedam stanja materije na sledei nain:
BOJA

NAELA OVEKA

STANJA MATERIJE

Ljubiasto

Caja, ili
Eterika dvostrukost

Eter

Indigo

Vii Manas, ili

Duhovna inteligencija

Kritiko stanje
koje se naziva Vazduh

Plavo

Auriki omota

Para ili isparavanjc

/eleno

Nii Manas, ili

Zivotinjska dua

Kritiko stanje

/u to

Budi, ili
Duhovna dua

Voda

Naradastvo

Prana, ili
Zivotni princip

Kritiko stanje

Grveno

Kama Rupa, ili

Sedite ivotinjskog ivota

Led

E T IR l E L E M E N T A I N JIH OV I H A R M O N IJS K I INTERVALI

[z Fludd, De M usica M undana

U ovom dijagram u Flad je podelio svaki od etiri G lavna elem enta na tri dela.
Prvi deo svakog elem enta je najprostiji i uestvuje delom u supstanci koja je direktno nia u odnosu na njega (osim u sluaju zem lje, koja se ne sree sa stanjem niim od sebe). Drugi deo sastoji se od elem enta u njegovom relativno
istom stanju, dok u treem delu elem ent delom uestvuje u supstanci k o ja je
direktno via u odnosu na njega. Na primer, najnii deo elem enta vode je talog, je r sadri rastvorenu supstancu zemlje; drugi deo predstavlja vodu u njenom
354

355

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Ovaj raspored boja spektra i muzikih nota oktave zahteva drugaije grupisanje planeta ako se ele ouvati odgovarajue analogije
njihovih tonova i boja. Na taj nain:
do

postaje

Mars

re

postaje

sunce

mi

postaje

Merkur

fa

postaje

Satum

sol

postaje

Jupiter

la

postaje

Venera

si (ti)

postaje

mesec

[Videti Uputstva E. . (The E. S. Instructions)'0'

10

356

Autor misli na Tajna uputstva kandidatima Ezoterijske okultne kole (Secret

Instructions to Probators o fa n Esoteric Occult School). H elene P. Blavacke. (Nap. prev.)

RIBE, INSEK TI, IV O TIN JE, GM IZAVCI I PTICE

Deo p r v i

Jona i kit # Riha, simbol Hrista Egipatski skarabej * Jupiterova muva # Zmija mudrosti # Sveti krokodil

Stvorenja koja nastanjuju vodu, vazduh i zemlju potovali su svi

narodi antike. Shvativi da su vidljiva tela samo simboli nevidljivih
sila, drevni su oboavali Boanske Moi kroz nia kraljevstva prirodc, jer su ta manje evoluirana i jednostavnije konstituisana stvorenja
najspremnije reagovala na stvaralake impulse bogova. Mudraci starma su prouavajui iva bia stigli do take na kojoj su uvideli da
sc Bog najpotpunije shvata kroz znanje o vrhovnom delu Njegovih
ruku - ivoj i neivoj prirodi.
Svako postojee stvorenje manifestuje neki aspekt inteligencije
ili moi Venog Jednog, koji se nikada ne moe sigumo spoznati prouavanjem i razumevanjem Njegovih brojnih ali nepojmljivih elova. Kada se, dakle, stvorenje izabere da u konkretnom ljudskom umu
sunbolizuje neki skriveni apstraktni princip, to se ini zbog toga to
njegove karakteristike pokazuju taj nevidljivi princip u vidljivom
delanju. Ribe, insekti, ivotinje, gmizavci i ptice se pojavljuju u rehgijskom simbolizmu gotovo svih naroda, zato to ih njihovi oblici
i navike, kao i sredine u kojima postoje, dovode u tesnu vezu sa razliitim generativnim i plodonosnim silama prirode, koje su smatlane kao prima-facie' dokaz boanske sveprisutnosti.
i

Lat. na prvi pogled, odnosno, oigledan. (Nap. prev.)

357

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Rihe, insekti, iivotinje, gm izavci ip tic e -

Rani filozofi i naunici su, shvativi da sav ivot potie iz vode,

izabrali ribu kao simbol ivotne klice. injenica da su ribe najplodnije ini poreenje jo pogodnijim. Mada rani svetenici nisu posedovali instrumente potrebne za analizu spermatozoida, dedukcijom
su zakljuili da je po obliku slian ribi.
PRVA VINUOVA
IN KA RNA CIJA ,
ILI MATSJA AVATAR
Iz P icart1, Reiigious Ceremonials

Riba je esto povezivana sa Spasiteljim a Sveta. Vinu, hinduistiki Iskupitelj, koji na sebe uzima
deset oblika za iskupljenje univerzum a, izbaen je iz usta ribe
u svojoj prvoj inkam aciji. Izida,
dok neguje dete Horusa, esto je
prikazivana sa ribom kao ukrasom
u kosi. Oanes, baldejski Spasitelj
(posuen od bram ina), prikazan
je sa glavom i telom ribe, iz kojih njegov Ijudski oblik probija
na raznim m estim a. Isus je esto
sim bolizovan ribom. Svojim uenicima rekao je kako treba da postanu ribari ljui . Znak ribe je,
takoe, prvi m onogram hnana.
Tajanstveno Isusovo grko ime,
2

B ernar Pikar (Bernard Picart, 16731733) - francuski hugenot, jed an od

najplodnijih i najtalentovanijih gravera XVIII veka. U A m sterdam u, kao
sigum om utoitu protestanata u vreme kada je Evropom vladao verski fanatizam , i prcstonici izdavatva i tam parstva, od 1723. godine do sm rti,
saraivao je sa drugim franeuskim izbeglicom , an-Freerikom B em arom
(Jean-Frederic Bernard), na projektu Ceremonije i religijski ohiaji svih

naroda svela (Ceremonies et coulumes religieuses de tous les pettples du

monde). B em ar je priprem io 3000 strana teksta, koji je objavljen u 10 tom ova, ilustrovan sa 266 Pikarovih gravura. M ada je tekst bio sum njivog
kvaliteta, prekrasne Pikarove gravure ostale su za sva vrem ena. Pikarove
Ceremonies prodate su samo 1738. godine u preko 3000 primeraka, iako ih
jc Vatikan zabranio. (Nap. prev.)
358

d eo

prvi

IXWYX, znai ,,riba . Ribu su kao sim bol H rista prihvatili brojni rani kanoni/ovani crkveni oci. Sv. Avgustin je uporedio Hrista sa peenom riborn, a takode jc naglaavano i da je meso Ribe hrana pravednika i svetih Ijudi.

Ribe su bile svete Grcima i Rimljanima i povezane sa potovanjem Afrodite (Venere). Zanimljiv preiveli paganski ritualizam nalazi se u obiaju jedenja ribe petkom. Freja, u iju ast je taj dan
dobio ime, bila je skandinavska Venera, a taj dan bio je meu mnogim narodima posveen boginji lepote i plodnosti. Ova analogija
dalje povezuje ribe sa misterijom raanja. Petak je isto tako svet i
za sledbenika proroka Muhameda.
Re mm znai i riba i rast, i, kao to Inman kae:
Je v re je j e d o p o b ed e v o d io S in R ib e, ija su d ru g a im e n a b ila
Jo u a i Isus (S p asitelj). N u n 4 j e j o uvek im e en sk o g p o sv een ik a
(u h rian sk u v eru ).

Meu ranim hrianima tri ribe su upotrebljavane kao simbol Trojstva, a riba je, takoe, bila i jedan od osam svetih simbola velikog Budc.
Znaajno je i to da bi delftn trebalo da je posveen i Apolonu (Solamom
Spasitelju) i Neptunu. Verovalo se da ta riba na svojim leima nosi brodolomnike na nebo. Poto su pagani to lepo stvorenje smatrali ovekovim prijateljem i dobroiniteljom, rani hriani su delfina prihvatili
kao simbol Hrista. Prestolonaslednik Francuske, Delfin, moda je svoju
titulu dobio iz ovog drevnog paganskog simbola boanske zatitnike
moi. Prvi zastupnici hrianstva poredili su preobraenike sa ribama,
jer se u trenutku krtenja ponovno vraaju u more Hrista.
Primitivni narodi su verovali da su kopno i more nastanjeni udesnim stvorenjima, a rane knjige o zoologiji sadre zanimljive ilustracije kombinovanih ivotinja, gmizavaca i riba, stvorenja koja nisu
postojala u doba srednjovekovnih autora koji su sastavljali te ogromne knjige. U drevnim ritualima inicijacije persijskih, grkih i egipatskih Misterija svetenici su se preruavali u sloena stvorenja i
lako simbolizovali razliite aspekte ljuske svesti. Koristili su ptice
i gmizavce kao simbole za svoja brojna boanstva, esto stvarajui
!

Od Freya - petak je na danskom , norvekom i vedskom f'redag, na nemakom Freitag, na engleskom fridav. (Nap. prev.)

Nun na engleskom znai m onahinja, kaluerica, redonica. (Nap. prev.)

359

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Rihe,

oblike grotesknog izglea i dodeljujui im imaginame osobine, navike i prebivalita, a svi oni su bili simboli pojedinih duhovnih i
transcendentalnih istina na taj nain skrivenih od profanih. Feniks je
pravio svoje gnezdo od tamjana i plamena. Jednorog je imao telo
konja, noge slona, a rep divlje svinje. Gomji deo kentaurovog tela bio
je ljudski, a donja polovina konjska. Pelikan hermetiara hranio je
svoje mlade iz sopstvenih gmdi, a toj ptici pripisivana su i dmga
misteriozna obeleja koja bi samo alegorijski mogla biti istinita.
Mada su ih mnogi srednjovekovni pisci smatrali stvamim ivim
stvorenjima, nijedno od njih - osim pelikana - nikada nije postojalo
van simbolizma Misterija. Moda su ponikla iz glasina o tada malo
poznatim ivotinjama. U hramu su, meutim, ta stvorenja postala
stvamost, jer su tamo oznaavala mnogostmke karakteristike ljudske prirode. Mantikora je imala odreene dodime take sa hijenom,
jednorog je moda bio jednorogi nosorog. Za prouavaoca tajne mudrosti te sloene ivotinje i ptice jednostavno predstavljaju razliite
sile koje deluju u nevidljivim svetovima. To je poenta koju su izgleda prevideli gotovo svi pisci na temu srednjovekovnih udovita.
[Videti Istoriju udovita (Monstrorum Historia, 1642), Uliksa Aldrovandija5, i udesnu prironu nauku (Physica Curiosa, 1697), P.
Gasparea otoa6.]
M A N T IK O R A
Iz Redgrove,
Bvgone Beliefs

N ajznaajnije od alegorijskih stvorenja bila je mantikora, koja po

K.tesijevom opisu ima
telo plam ene boje, oblik lava, tri reda zuba,
Ijudsku glavu i ui, pla5

Uliks A ldrovandi (Vlyssis ili Ulyssis Aldrovandi, 1522 -1605?)

slikar naturalist. (Nap. prev.)

P. Gaspare Schotto - latinizarani obliku imena K asper ot (K asper Schott);

pojavljuje se i kao G aspar Schott (1608-1666) - nem aki jezuitski naunik, pisac i izdava. (Nap. prev.)

360

italijanski

in s e k ti, iv o tin je , g m iz a v c i i p tic e -

o eo

m v i

ve oi, rep koji se zavrava nizom bodlji i aoka, bodljikava je i slina korpi|i, a g la sjo j je zvuao poput jek e trube. Taj sintetiki etveronoac u e tao je u
srednjovekovne radove o istoriji prirode, ali, m ada je shvatan ozbiljno. nikada
nije vien, j e r j e n astan jiv ao n ep ristu p an a p o d ru a i stoga ga je bilo teko
pronai.

Postoje i legende o tome da je davno pre pojave oveka postojala

rasa ili vrsta kombinovanih stvorenja koju su unitili bogovi. Drevni
hramovi uvali su vlastite istorijske zapise i posedovali podatke o
praistorijskom svetu koji nikada nisu otkrivani neiniciranima. Prema tim zapisima, Ijudska rasa evoluirala je od vrste stvorenja koje je
imalo neto od prirode vodozemaca, jer u to vreme je primitivni ovek imao riblje krge i bio delimino prekriven krljutima. Do odreenog stepena ljudski embrion pokazuje mogunost takvog stanja.
Kao rezultat teorije o ovekovom poreklu iz vode, na ribu je gledano kao na pretka ljudskog roda. Zbog toga je porasla ihtiolatrija kod
llaldejaca, Feniana i bramina. Ameriki Indijanci veruju da u vodama jezera, reka i okeana prebiva tajanstveni narod, Vodeni Indijanci.
Riba je koriena kao simbol prokletstva, ali je meu Kinezima
ona tipina za zadovoljstvo i sreu, pa se ribe pojavljuju na mnogim
od njihovih kovanica. Kada je Tifon, ili Set, zli egipatski genije, raskomadao telo boga Ozirisa na etmaest delova, jedan deo bacio je u
reku Nil, gde su ga, prema Plutarhu, prodrale tri ribe - lepidotus (verovatno lepidosiren), fagrus (phagrus) i oksirinhus (oxyrynchus) (oblik tuke). Zato Egipani nisu jeli meso tih riba, verujui da bi to bilo
kao da prodiru telo svog boga. Kada se koristi kao simbol zla, riba
predstavlja zemlju (ovekovu niu prirodu) i grob (grobnicu Mistenja). Stoga je Jona bio tri dana u stomaku velike ribe, kao to je
I Irist bio tri dana u grobu.
Nekoliko ranih crkvenih otaca verovalo je da je ,,kit koji je progutao Jonu bio simbol Boga Oca, koji je, kada je nesreni prorok
baen preko palube, prihvatio Jonu u Svojoj vlastitoj prirodi dok nije pronaeno sigumo mesto. Pria o Joni je zapravo legenda o inicijaciji u Misterije, a velika riba predstavlja tamu neznanja koja guta
oveka kada biva baen sa broda (roen) u rnore (ivot). Obiaj gradnje brodova u obliku riba ili ptica, opte pnsutan u antiko doba,
361

Ribe,

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

mogao je dovesti do te prie i moda je Jonu samo pokupio neki drugi brod i odneo u luku, pn emu je model broda bio takav da su ga
zvali velika riba. (,, Veritatis simplex oratio est!"7) Verovatnije je
da se Jonin ,,kit temelji na paganskom mitolokom stvorenju, hipokampusu, delom konju, a elom delfinu, jer rani hrianski kipovi i
duborezi prikazuju kombinovano stvorenje, a ne pravog kita.
Razumno je pretpostaviti da su tajanstvene morske zmije, koje
su, prema legendama Maja i Tolteka, bogovi doveli u Meksiko, bile
vikinki ili haldejski brodovi, graeni u obliku kombinovanih morskih udovita ili zmajeva. H. R Blavacka iznosi teoriju da re cetus,
veliki kit, potie od keto, naziva za boga-ribu, Dagona, a da je Jona,
zapravo, nakon to su ga zarobili fenianski pomorci i odveli u jedan od svojih gradova, bio zatvoren u eliji izdubljenoj u telu divovskog Dagonovog kipa. Nema sumnje da je velika tajna skrivena
u divovskom obliku cetus-a, koji je jo uvek sauvan kao sazvee.
Na osnovu mnogih postojeih rasutih fragmenata, ovekova nia
priroda je simbolizovana ogromnim, nezgrapnim stvorenjem nalik na
veliku morsku zmiju, ili zmaja, koje je nazivano Levijatan. Svi simboli koji imaju zmijolik oblik ili kretanje oznaavaju solamu energiju ujednom od njenih mnogih oblika. To veliko morsko stvorenje,
dakle, predstavlja solamu ivotnu silu zatoenu u vodi, kao i boansku
energiju koja struji kroz ovekovo telo, gde se, dok se ne transmutira, manifestuje kao zgreno, uvijeno udovite - ovekove pohlepe,
strasti i pohote. Meu simbolima Hrista kao Spasitelja ljudi nalazi
se jedan broj simbola koji se odnosi na misteriju Njegove boanske
prirode skrivene unutar linosti poniznog Isusa.
Gnostici su podelili prirodu hrianskog Istkupitelja na dva dela
- prvi deo, Isusa, smrtnika, i dmgi deo, Hrista, personifikaciju Nusa,
naela Kosmikog Uma. Nus, vei, tokom razdoblja od tri godine
(od krtenja do raspea) koristio je telesno odelo smrtnog oveka
(Isusa). Da bi se ilustrovala ova poenta, a ipak ostala skrivena od neukih, koriena su mnoga udna i esto odbojna stvorenja, ija je
gruba spoljanjost skrivala velianstven organizam. Kinili, u svojim
belekama o Knjizi Enohovoj, primeuje:
O igledno je zato jc gusenica bila sim bol M esije, jer, ispod pon iznog, p u za ju eg i po sv em u ze m a ljsk o g asp ek ta, ona je sk riv ala
7
362

Lat. Jezik istine je jednostavan! (Nap. prev.)

in s e k ti, iiv o tin je , g m iz a v c i ip tic e

d eo

pr vi

prekrasan oblik leptira, sa njegovim blistavim krilim a, koja se svojim razliitim b o ja m a tak m ie sa D ugom , Z m ijo m , L ososom , Skarabejom , P aunom i u m iru im D elFinom (...)

Insekti

Godine 1609. objavljeno je delo Amfiteatar vene mudrosti (Amphitheatrum Sapientice /.Eternce) Henrija Kunrata*. Elifas Levi izjavio
je da su na stranicama tog dela skrivene sve velike tajne magijske
filozofije. Izuzetna slika u ovom radu prikazuje kako netrpeljivi i neuki pedagozi XVII veka napadaju hermetiku nauku. Kako bi izrazio potpuni prezir prema svojim klevetnicima, Kunrat je od svakog
od njih napravio kompozitnu zver, jednome dodajui magaree ui,
drugome lani rep. Gomji deo slike rezervisao je za odreene sitne
klevetnike kojima je dodelio odgovarajue oblike. Vazduh je bio ispunjen udnim stvorenjima - ogromnim vilinim konjicima, krilatim abama, pticama sa ljudskim glavama i dmgim uvmutim oblicima koji
se ne mogu opisati - punim otrova, traa, inata, psovki i dmgih oblika progona tajnog arkanuma mudrih. Crte naznaava da su njihovi
napadi bili neuspeni. Otrovni insekti esto su korieni kao simbol
smrtonosne moi ljudskog jezika.
Insekti svih vrsta smatrani su i simbolom duhova i demona Prirode, jer se i za jedne i za druge verovalo da nastanjuju atmosferu. Srednjovjekovni crtei arobnjaka koji prizivaju duhove esto prikazuju
misteriozne sile dmgog sveta, koje je priziva isterao, kako se pred
8

Hajnrih Kunrat (Heinrich Khunrath, c. 1560-1605), poznat i kao Dr. Henricus Khunrath, kod M enlija Hola, u anglizovanoj varijanti, Hcnri Kunrat
(.Henrv Khunrath ) - nemaki lekar, hermetiki filozof i alhemiar. Najuvenije delo ovog Paracelzusovog uenika, Amphilheatrum Sapientiae Aeternae,
bavi se mistikim aspektim a alhcmije i sadri esto vianu grafiku naslovIjenu Prva faza Velikog dela , poznatiju kao A lhem iareva laboratorija";
delo je prvi put objavljeno u H am burgu, 1595. godine, ali je postalo ire
dostupno tek u proirenom izdanju objavljenom u Hanauu, 1609. godinc.
F rensis Jejts (Frances Yates) sm atra d a je K unrat v eza izm eu filozofije
D ona D ija (John Dee) i rozenkrojcerizm a. (Nap. prev.)
363

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

njim pojavljuju u kompozitnim oblicima koji su delom insekti. Rani

filozofi su navodno smatrali da je bolest koja je harala zajednicama
u obliku kuge zapravo bila sastavljena od ivih stvorenja, ali umesto
da u obzir uzmu veliki broj malenih klica, oni su celu kugu posmatrali kao jednu individualnost i dali joj odvratan oblik kao simbol
njene destruktivnosti. injenica da je kuga dolazila iz vazduha bila
je razlog to su kao njeni simboli korieni insekti ili ptice.
Prekrasni simetrini oblici pripisivani su svim prirodnim dobroudnim uslovima ili silama, dok su neprirodnim ili zlonamernim
moima dodeljivani izoblieni i abnonnalni likovi. Zli je bio gnusno
deformisan ili prikazan sa prirodom neke ivotinje koja je prezirana.
Po rasprostranjenom srednjovekovnom praznoverju avo je imao noge petla, dok su Egipani Tifonu (avolu) dodelili telo knnka.
Navike insekata su paljivo prouavane. Stoga je mrav smatran
simbolom proizvodnje i vidovitosti, jer on skladiti potreptine za zimu, a pored toga poseduje snagu da pomera objekte viestruko tee
od njega samog. Skakavci, koji su se stropotavali u oblacima i u
nekim delovima Afrike i Azije pomraivali sunce i unitavali svaku
zelenu stvar, smatrani su simbolom strasti, bolesti, mrnje i nesloge,
jer te emocije unitavaju sve to je dobro u ovekovoj dui i za sobom ostavljaju golu pustinju. U folkloru raznih naroda, nekim insektima pridavan je poseban znaaj, ali oni kojima je irom sveta bilo
ukazivano potovanje i priznanje bili su skarabej, kralj kraljevstva
insekata, korpion, veliki izdajnik, leptir, simbol metamorfoze, i pela, simbol proizvodnje.
Egipatski skarabej je jedna od najznaajnijih simbolikih figura
koje su se ikada zaele u umu oveka. Uenou svetenstva, evoluiraoje od prostog insekta koji, zbog svojih neobinih navika i izgleda,
pravilno simbolizuje snagu tela, vaskrsenje due i Venog NeshvatIjivog Stvoritelja u Njegovom aspektu Gospodara Sunca. E. A. Volis
Bad o egipatskom oboavanju skarabeja u sutini kae:
Jo je d n o sta n o v ite u prim itivnim v rem enim a bilo je da je nebo ogro m n a livada preko koje pue velika buba i pred sobom g ura
sunev disk. Ta bu b a bila je Bog neba i, po ugleu na prim er kotrIjana ( Scarabceus sacer), koji je posm atran kako svojim zadnjim
n o gam a naokolo kotrlja loptu, za koju se verovalo da sari njegov a ja ja , rani E gipani m islili su da lopta B oga neba sadri n jegovo
364

Rihe, insekti, ivotinje, g m iza vci ip tic e

d eo

pr vi

jaje, a d a je S unce n jegov p o to m ak . Z ah v alju ju i, m eutim , istraivanjim a em inentnog entom ologa, m isjea . K. F ab rea9, sada znam o da lo p ta k oju Scarabceus sacer ko trlja ne sadri n jeg o v a ja ja,
ve balegu koja slui kao hrana za njegova jaja, koja polac na paljivo p rip rem ljen o m m estuA

K RA L JE V SK I
EGIPATSKI SK AR AB EJ
Iz H a ll'0, C'atalogue o f
h'.gvptian Scarahs. Etc... in the
British Museum

Ka vna donja strana skarabeja

iibino nosi natpis koji se odiiosi na dinastiju tokom ije
vladavine je bio nainjen. Ti
skarabeji su ponekad koricem kao peati. N eki su bili
i/rezani od obinog ili dragog kam enja, a neki su bili izraeni od peene i gla/ira n e gline. Povrem eno su glazirani 1 kam eni skarabeji. Veina malih skarabeja su probueni, je r su originalno korieni kao perle. Neki su tako tvrdi da
mogu da seku staklo. Na slici, obeleeni sa A, prikazani su pogled odozgo i sa
sirane na skarabeja, a obeleena sa B, donja strana, sa im enom M en-ka-R a u

cui/11 nipm Vnrtnii

Inicijati egipatskih Misterija su ponekad nazivani skarabeji, a ponckad lavovi i panteri. Skarabej je bio izaslanik sunca i simbolizovao je svetlost, istinu i regeneraciju. Kameni skarabeji, zvani srani
skarabeji, dugi oko tri ina, postavljani su u sranu upljinu pokojnika, nakon to je srce bilo izvaeno da bi bilo odvojeno balsamovano,
to je bio deo procesa mumificiranja. Neki smatraju da su kamene
bube bile samo umotavane u zavoje u vreme pripremanja tela za veno
<)

an-A nri K azim ir Fabre (Jean-Henri Casimir Fabre, 18 2 3 -1 9 1 5 ) (rancuski entom olog i izuzetno plodan autor o ivotu insekata. (Nap. prev.)

K)

Hari Redinal H oland Hol (Harry Reginald Holland Hali, 1873-1930)

britanski arheolog i istoriar, kustos Egipatskih i asirskih starina (Egypt 'ian and Assvrian Antiquities) u Britanskom m uzeju (British Museum).
(Nap. prev.)
365

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

uvanje. Sledei odlomak o tome je iz velike egipatske knjige inicijacije, Knjige mrtvih:
,,i gle, napravie skarabeja od zelenog kam ena, koji e biti sm eten u g ru d im a o veka i za n jcg a obaviti otvaran je u s ta .

Pogrebni obredi mnogih naroda su upadljivo slini inicijacijskim

ceremonijama njihovih Misterija.
Ra, bog sunca, imao je tri vana aspekta. Kao Stvoritelj svemira
bio je simbolizovan glavom skarabeja i nazivan je Khepera, to je oznaavalo vaskresenje due i novi ivot na kraju vremenskog razdoblja smrtnosti. Sarkofazi sa mumijama egipatskih mrtvih gotovo su
uvek ukraavani skarabejima. Obino je jedna od tih buba, sa rairenim krilima, bila naslikana na mumijinom sarkofagu direktno iznad
grudi pokojnika. Nalaz tako velikog broja malih kamenih skarabeja
ukazuje da su bili omiljeni ukrasni predmet kod Egipana. Zbog povezanosti sa suncem, skarabej simbolizuje boanski deo ovekove
prirode. Cinjenica da su njegova prekrasna krila skrivena ispod sjajne Ijuture uinila je da ona predstavljaju krilatu duu oveka skrivenu unutar njegove zemaljske ljuture. Egipatskim vojnicima skarabej
je dodeljen kao njihov poseban simbol, jer su drevni verovali da su
ta stvorenja sva mukog pola i, shodno tome, odgovarajui amblem
mukosti, snage i hrabrosti.
Plutarh je ukazao na injenicu da je skarabej valjao svoju naroitu loptu unazad, dok je sam insekt bio okrenut u suprotnom smeru.
To ga je inilo posebno pogodnim simbolom za sunce, jer se ta lopta (prema egipatskoj astronomiji) valjala od zapada prcma istoku,
iako se prividno kree u suprotnom smeru. Egipatska alegorija navodi da je izlazak sunca uzrokovan skarabejevim irenjem krila, koja
se u blistavim bojama pruaju s obe strane njegovog tela - solarnog
sveta - a da kad on svoja krila svije pod tamnu Ijuturu pri zalasku
sunca, sledi no. Khepera, skarabejoglavi aspekt boga Ra, esto je
simboliki prikazivan kako se vozi preko mora i neba u prekrasnom
brodu zvanom Suneva harka.
Skorpija je simbol kako mudrosti tako i samounitenja. Egipani
su je nazivali prokletim stvorenjem, a doba godinc kada je sunce
ulazilo u znak Skorpio oznaavano je kao poetak vladavine Tifona.
Kada je dvanaest znakova zodijaka korieno da predstavi dvanaest
366

Ribe, insekti, ivotinje, gm iza vci ip tic e -

d eo

prvi

apostola (mada je istina obmuta), korpija je bila dodeljena Judi Iskariotskom - izdajniku.
korpija bode svojim repom i zbog toga je nazivana klevetnik, varljivo i obmanjivo bie. Kalme", u svom Biblijskom reniku (Dictionarv
ofthe Bihle), izjavljuje aje korpija odgovarajui amblem poronih
i simbol progona. Govorilo se da su suvi egipatski vetrovi proizvod
Tifona, koji uliva u pesak estoku vruinu paklenog sveta i korpijinog alca. Taj insekt je takoe i simbol kimene vatre, koja je, prcma
egipatskim Misterijama, unitavala oveka ako bi joj bilo dozvoljeno da se nakupi u osnovi njegove kime (korpijinom repu). Crvena
zvezda Antares na leima nebeske korpije smatrana je najgorim svetlom na nebesima. Kalb al Akrab'2, ili srce korpije, drcvni su nazivali pomonikom ili zamenikom Marsa. (Videti fusnotu u Ptolomejevom
delu Tetrahiblos.) Verovalo se da Antares naruava vid i esto izaziva slcpilo, ako se uzdigne iznad horizonta u trenutku roenja deteta.
Ib se opet moe odnositi na peanu oluju, koja je bila u stanju da
oslepi neoprezne putnike.

K O R P IJA TALISMAN
Iz Paracelsus, Archidoxes Magica

k o rp ija se esto p o jav lju je na srednjovekovnim talism anim a i am ajlijama. O va hijeroglifska Arachnicia trebalo je da ima mo leenja boiesti. Skorpija prikazana na slici bila je sastavljena od nekoliko m etala i napravljena pod
odreenom planetarnom konfiguracijom. Paracelzus je savetovao da je nose oni
koji pate od bilo kog porem eaja reproduktivnog sistema.

korpija je takoe bila i simbol mudrosti, jer vatra koju ona dri
pod kontrolom bila je sposobna kako za osvetljavanje tako i za unitavanje. Za initijaciju u Velike Misterije pagani su govorili da se
odrava samo u znaku korpije. U Anijevom papirusu (Knjiga mrtvih), preminuli poredi svoju duu sa korpijotu i kae:
11

A ntoan O gustin K alm e (Antoine Augustin Calmet, 1672 i 757) - francuski

prouavalac Bihlije, beneiktinski opat u N ansiju i Sensu. (Nap. prev.)

i?

A rapski naziv za zvezdu Antares. (Nap. prev.)

367

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

,,Ja sam lastavica, j a sam ta k orpija, R aova e rk a!

Elizabet Goldsmit (Elizabeth Goldsmith), u svojoj raspravi Polni

sim holizam 'f navodi da su korpije bile:
(...) sim bol Selk, egipatske bog in je pisanja, a isto tak o [su ih]
cen ili i V avilonjani i A sirci kao u v a re v ra tn ic a su n ca. Z a sed am
korpija se govorilo da su bile u pratnji Izie dok je trag ala za O zirisovim o stacim a koje je rasuo S et (T ifo n ).

U svom Haldejskom izvetaju o postanju, Dord Smit, u prepisu

sa eilindara ispisanih klinastim pismom opisuje lutanja heroja Izduhara (Nimroda) i baca svetlo na boga korpiju koji uva sunce. Tablica koju je preveo nije savrena, ali je smisao prilino jasan:
(...) koji svaki dan u v a ju iz laz e e sunce. N jih o v a k ru n a b ila
je na reetki neba, ispod pakla njihove noge beh u p o sta v lje n e [kim eni stub], L judi korpije uvali su kapiju, p lam tei strah o to m ,
njih o v a p o ja v a bee p oput sm rti, m o njihove strah o v ito sti tresla
je um u. Pri u zizanju sunca i pri zalask u sunca, oni u v ah u sunce; Izdubar ih v ide i strah i u.as p rek rie m u lice.

Rani Latini posedovali su ratnu mainu koja je nazivana korpija.

Sluila je za ispaljivanje strela i verovatno je ime dobila po dugakim svetlima, nalik korpijinom repu, koja su uzletala pri bacanju
strela. Projektili ispaljivani ove maine takoe su nazivani korpije.
Leptir (pod imenom Psiha, lepa devojka s krilima od opaloscentne
svetlosti), zbog faza kroz koje prolazi kako bi razvio svoju mo letenja, simbolizuje ljudsku duu. Tri etape kroz koje leptir prolazi u
svom razvoju veoma podseaju na tri stepena kole Misterija, za koje se smatra da dovravaju razvoj oveka, dajui mu simbolika krila pomou kojih moe da se vine u nebo. Nepreporoen ovek, neuk
i bespomoan, simbolizovan je fazom izmeu jajeta i larve, uenik,
koji traga za istinom i meditira, drugom fazom, od larve do lutke,
kada insekt ulazi u svoj hrizalis14 (grob Misterija); trea faza, od lutke
13

Pun naslov dela iz 1924. godine je Simholi ivota u odnosu napolni siniholizam {Life Svmhols as Related to Sex Symholism). (Nap. prev.)

14

Lat. chrysallis, od gr. xpuc>aDdc; - stanje lutke kod leptira. (Nap. prev.)

368

Rihe, insekti, iivotin je, gm iza vci ip tic e - tn<> rttvt

do imaga (u kojoj se pojavljuje savren leptir), simbolizuje razvijenu, prosvetljenu duu inicijata, koja se uzdie iz groba njegove
nie prirode.
Noni leptiri predstavljaju tajnu mudrost, zato to ih je teko otkriti, s obzirom na to da su skriveni u mraku (neznanju). Neki su simholi smrti, poput leptira Acherontia atropos, mrtvake glave, koji na
svom telu ima aru koja lii na Ijudsku lobanju. Xestohium rufoviIlosum, drvotoac, buba na mrtvoj strai, insekt za kojeg se verovalo
da naroitim zvukom upozorava na pribliavanje smrti, jo jedanje
primer insekata koji su umeani u ivot ljui.
Miljenja se razlikuju po pitanju pauka. Njegov oblik ga ini odgovarajuim simbolom spleta nerava i ganglija ljudskog tela. Neki
Evropljani smatraju da ubijanje pauka donosi izuzetno lou sreu mogue zbog toga to se na njega gleda kao na emisara Zloga, kojega niko ne eli da uvredi. Postoji tajna u vezi svih otrovnih stvoren ja, naroito insekata. Paracelzus je uio da je pauk posrednik mone,
ali zle sile, koju cmi magovi koriste u svojim opakim poduhvatima.
Odreene biljke, minerali i ivotinje su, zbog svoje posebne osetIjivosti na astralnu vatru misteriozni agens u prirodi sa kojim je
nauni svet stupio u kontakt preko njegove manifestacije u obliku
clektriciteta i magnetizma, bili sveti kod svih naroda sveta. Magnet
i radijum, u mineralnom svetu, i razno parazitsko rastinje u kraljevstvu biljaka, udno su podloni tim kosmikim elektrinim vatrama,
ili univerzalnoj ivotnoj sili. Srednjovekovni arobnjaci su se okruivali stvorenjima poput slepih mieva, paukova, maaka, zmija i
majmuna, je r su bili u stanju da odgovarajue ivotne sile tih vrsta
iskoriste za postizanje vlastitih ciljeva. Neke drcvne kole murosti
uile su da su svi otrovni insekti i gnrizavci porod zle ljudske prirode
i da, kada inteligentna ljudska bia jednom prestanu da gaje mrnju
u svojim duama, vie nee biti surovih ivotinja, gnusnih bolesti, ili
otrovnih biljaka i insekata.
Kod amerikih Indijanaca postoji legenda o oveku Pauku, ija mrea spaja nebeskc svetove sa zemljom. Tajne kole Indije paukom simbolizuju neke od bogova koji su, tokom pravljenja svemira,
uloili napore da mreom poveu podruja svetlosti sa podrujima
lame. Stoga su graditelji kosmikog sistema, koji su embrionalni svemir drali na okupu nitima nevidljive sile, ponekad nazivani Bogovi
Pauci, a njihov vladar je oznaavan kao Veliki Pauk.
369

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Konica je u masoneriji podsetnik da se prava srea i prosperitet

nalaze u marljivosti i radu za opte dobro. Pela je simbol mudrosti,
jer kao to ovaj maleni insekt skuplja polen sa cvea, tako i ljudi mogu izvui mudrost iz iskustava svakodnevnog ivota. Pela je posveena boginji Veneri i, prema misticima, jedan je od nekoliko oblika ivota koji su doli na zemlju sa planete Venere pre vie miliona
godina. Za ito i banane reeno je da su slinog porekla. To je razlog zato se ne moe pronai poreklo ta tri oblika ivota. injenica da
pelama vlada kraljica je jedan od razloga zato se ovi insekti smatraju svetim enskim simbolom.

Pela je sluila kao sim bol plem ia po liniji besm rtnog K arla Velikog ifleu r-de-lis, ili Ijiljan Francuske, verovatno jc sam o konvencionalizovana pcla, a
ne cvet. Postoji drevna grka legenda o tom e da devet Muza povrem eno menjaju svoj oblik i uzim aju oblik pela.

U Indiji je bog Prana - personiftkacija univerzalna ivotne sile ponekad prikazan okruen kmgom pela. Zbog svoje znaajne uloge u opraivanju cvea, pela je prihvaena kao simbol generativne
snage. U jednom trenutku, p elaje bila simbol francuskih kraljeva. Vladari Francuske nosili su odoru sa izvezenim pelama, a nadstrenice njihovih prestola bile su ukraene divovskih figurama tih
insekata.
Muva simbolizuje muitelja, zbog toga to dosauje ivotinjama.
Flaldejski bog Baal bio je esto nazivan Baal-Zebul, ili bog mesta
prebivalita. Re zehuh, ili zahab, znai muva, pa je Baal-Zebul po15
370

Franc. Ijiljan. (Nap. prev.)

Ribe, insekti, iivotin je, g m iza vci ip tic e

d eo

prvi

stao Baalzebub, ili Beelzebub (Belzebub), re koja je slobodno prevedena kao Jupiterova muva. Muva je smatrana oblikom boanske
moi, jer je posedovala sposobnost da uniti supstance u raspadanju
i na taj nain promovie zdravlje. Muva je svoje ime Zebub moda
dobila po karakteristinom zujanju ili brujanju. Inman veruje da
Baalzebub, kojega su Jevreji ismevali titulom Moj Gospodar muva,
zapravo znai Moj Gospod koji bruji ili romori.
Inman podsea na Memnona koji peva u egipatskoj pustinji, ogroman lik s eolskom harfom na vrhu glave. Kada duva jak vetar, ovaj
veliki kip uzdie, ili bruji. Jevreji su Baalzebub promenili u Beelzebub, i uinili ga svojim knezom zloduha, tumaei dcemon kao ,,demona . Naudeus'6je, u odbrani Vergilija od optubi za arobnjatvo,
pokuao sveukupno poricanje uda koja je Vergilije navodno izveo,
a proizveo je dovoljno dokaza da se pesnik osudi po svim takama
optube. Vergilije je, meu ostalim strahopotovanja vrednim unim delima, napravio bronzanu muvu i, nakon odreenih tajanstvenih obreda, stavio je na jednu od napuljskih kapija. Kao rezultat toga,
vie od osam godina nijedna muva nije ula u grad.

G m iz a v c i

Zmija je izabrana za predvodnika porodice gmizavaca. Oboavanje nekog oblika zmije proima gotovo sve delove sveta. Zmijske
humke amerikih Indijanaca; od kamena isklesane zmije Srednje i
June Amerike; ubaste kobre Indije; Piton, velika zmija kod Grka;
svete zmije Druida; zmija Midgarda u Skandinaviji; Nage u Burmi,
Sijamu i Kambodi; bakama zmija Jevreja; mistina Orfejeva zmija;
zmije u Delfskom proroitu, koje se uvijaju oko tronoca na kojem
je sedela pitijska svetenica, a sam tronoac, opet, u obliku sklupane zmije; svete zmijc sauvane u egipatskim hratnovima; Ureus
16 G abrijcl N audi (G abriel N aude, ili Naudeus, 1600-1653) - francuski ucnjak i bibliotckar M azarenovc biblioteke u Parizu, ploan pisac koji je stvarao dela posveena m nogim tem am a, m eu kojim a su politika, religija,
istorija i natprirodno. U kljuujui i dela k o ja je uredio, lista od devedeset i
dva naslova objedinjena je kao N audaeana. (Nap. prev.)
371

Ribe, insekti, iivotin je, gm izavci ip tic e

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

smotan na elu faraona i svetenika - sve to svedoi o univerzalnom

potovanju ukazivanom zmiji. U drevnim Misterijama, zmija obavijena oko tapa bila je simbol lekara. Zmijom obavijeni Hermesov
tap ostao je amblem medicinske struke. Kod gotovo svih drevnih naroda zmija je bila prihvaena kao simbol mudrosti i spasenja. Odbojnost koju hrianstvo osea prema zmiji je utemeljeno na slabo
shvaenoj alegoriji o Edenskom vrtu.

UREIJS
Iz Kircher, Odipits / Egvptiacus

K im ena m o d in a sim b o liz o v an a

je zm ijom , a zm ija sm otana na elu
egipatskih inicijata predstavljala je
Boansku Vatru, koja zmijolikim pokretim a gm ie uz Drvo Zivota.

Zmija je predana principu mudrosti, jer iskuava oveka da spozna samog sebe. Stoga je poznavanje sopstva rezultiralo iz ovekove
neposlunosti Demijurgu, Jahveu. Kako jc zmija dospela u vrt Gospodnji, nakon to je Bog izjavio da su sva stvorenja koja je napravio tokom est dana stvaranja bila dobra, tumai Svetog pisma nisu
odgovorili na zadovoljavajui nain. Drvo koje raste u sreditu vrta
je kimena vatra; znanje o korienju te kimene vatre je dar velike
zmije. Bez obzira na suprotne izjave, zmija je simbol i prototip Univerzalnog Spasitelja, koji iskupljuje svet dajui kreaciji znanje o sebi i razumevanje dobra i zla. Ako nije tako, zato je Mojsije podigao
bakamu zmija na krst u pustinji da svi koji je pogledaju mogu biti
spaeni od ujeda manjih zmija? Nije li bakama zmija proroanstvo
o buduem razapetom oveka? Ako je zmija samo stvar zla, zato je
Hrist uputio svoje uenike da budu mudri kao zmije?
372

n tn

d eo

Prihvaena teorija da je zmija zla ne moe se obrazloiti. O naje

dugo smatrana za simbol besmrtnosti. Simbol je reinkarnacije, ili
metempsihoze, jer svake godine odbacuje svoju kou, pojavljujui
se, kako se ini, u novom telu. Postoji drevno praznoverje o tome da
zmije nikada ne umim, osim nasilnim putem, i da e, ako ostanu nepovreene, iveti zauvek. Takoe se verovalo da zmijc gutaju same
sebe i to je rezultiralo time da su smatrane simbolom Vrhovnog Stvoritelja, koji periodino reapsorbuje Svoj univerzum nazad u sebe.
U Razotkrivenoj Izicii, H. P. Blavacka daje sledeu znaajnu izjavu o poreklu oboavanja zmije;
P re no to je na globus p ostao ja jo lik ili okrugao, bio je to dug
trag k o sm ik e p rain e ili v atren e m ag le, koja se kretala i v iju g ala
p o p u t zm ije. O b jan jen ja kau da je to bio D uh B oji, koji je pom erao haos, d o k se iz n jeg o v o g d ah a nije izleg la k o sm ik a m atcrija k o ju je n av co da p reu zm e k runi o b lik zm ije to dri svoj rep
u u s tim a - s im b o l v e n o sti u n je n o m d u h o v n o m i n acg sv c ta u
n jen o m fizik o m sm islu .

Sedmoglava zmija predstavlja Vrhovno Boanstvo, koje se manil'estuje kroz Svoje Elohim, ili sedam duhova, pomou kojih je Ono
ustanovilo Svoj univerzum. Pagani su namotaje zmije koristili da
simbolizuju kretanje i orbite nebeskih tela, a simbol zmije uvijene
oko jajeta - koji je bio uobiajen kod mnogih drevnih Misterijskih
kola - verovatno je predstavljao kako prividno kretanje sunca oko
zemlje tako i trake astralne svetlosti, ili veliki magijski agens, koji
se neprekidno kree oko planete.
Elektricitet je, zbog njegovog kretanja, obino simbolizovan zmijom. Elektricitet se, dok prolazi izmeu polova iskriavog jaza, kree
vijugavo. Sila projektovana kroz atmosferu nazivana je Velika Zmija. Budui da je simbol univerzalne sile, zmija je bila simbol kako
za dobro tako i za zlo. Sila moe da rui isto tako brzo kao to moe
i da gradi. Zmija sa repom u ustima je simbol venosti, jer u tom poloaju telo gmizavca nema ni poetka ni kraja. Glava i rep predstavIjaju pozitivni i negativni pol kosmikog ivotnog kruga. inicijati u
M isterije su esto nazivani zmije, a njihova mudrost je smatrana
analognom boanski nadahnutoj moi zmije. Nema sumnje da je na/iv Krilata zm ija (Serafim?) bio dodeljen jednoj od nevidljivih
hi jerarhija koje su ulagale napore tokom ranog formiranja zemlje.
3 73

Ribe, insekti, zivotinje, gm izovci i p tice - ot.o pjtvt

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Postoji legenda da su u poetku sveta krilate zmije vladale na zemlji. To su verovatno bili polubogovi koji su prethodili istorijskoj
civilizaciji svih naroda. Simboliki odnos izmeu sunca i zmije ima
doslovnog svedoka u injenici da ivot ostaje u zmija sve do zalaska
sunca, ak i kada je iseckana na desetak delova. Hopi Indijanci smatraju da je zmija u bliskoj komunikaciji sa Duhom Zemlje. Stoga, u
vreme svog godinjeg plesa zmije, oni Duhu Zemlje upuuju molitve,
najpre posebnim posveivanjem velikog broja tih gmizavaca, a zatim njihovim oslobaanjem, da se vrate u zemlju praeni molitvama
plemena.
Velika brzina kretanja gutera prouzrokovala je da budu povezani
sa Merkurom, Glasnikom Bogova, ije krilate noge su gotovo trenutno prevaljivale beskonane razdaljine. Poentu koja se ne sme zaboraviti u vezi sa simbolizmom gmizavaca jasno je formulisao eminentni
uenjak, dr H. E. Santi17, u svojoj knjizi Anatomija mozga i kimene
modine (Anatomy o f the Brain and Spinal Cord):
K od g m izavaca postojc dva pinealna tela, prednje i stranje, od
kojih stra n je o staje n erazvijeno, d ok p red n je fo rm ira ru d im en tarno, k iklopsko oko. K od n o v o ze la n d sk o g g u te ra H atleria , ono se
p ro jek tu je kroz p arijetalni foram en'* i p red sta v lja n esav ren o soivo i m ren jau i, na svojoj dugoj stab ljici, n crv n a v la k n a.

Egipani su krokodila smatrali kako simbolom Tifona tako i amblemom Vrhovnog Boanstva, poto moe da vidi pod vodom iako
su - kako tvrdi Plutarh njegove oi prekrivene tankom membranom. Egipani su izjavljivali da bez obzira na to koliko daleko krokodil poloi svoja jaja, Nil ih dosee svojom sledeom poplavom,
pa je smatrano da je taj gmizavac bie obdareno tajanstvenim ulom
koje mu omoguava da spozna obim poplava mesecima pre no to
se dogode. Postojale su dve vrste krokodila. Veeg i opasnijeg Egipani su mrzeli, jer su ga poredili sa prirodom Tifona, njihovog demona unitenja. Tifon je vrebao da prodre sve koji ne bi uspeli da
prou sud Mrtvih, obred koji se odravao u Dvorani pravde, izmeu
17

18
374

H aris Elet Santi (Harris Ellett Santee , 1864 1936) - am eriki lekar i autor;
profesor nervne anatom ije i anatom ije na vie am erikih koleda i univerziteta. (Nap. prev.)
Lat. parietalforam en - tem cna upljtna u lobanji. (Nap. prev.)

/emlje i Jelisejskih polja. Entoni To Tomson19 na sledei nain opisuje dobro postupanje prema manjim i krotkijim krokodilima, koje
su Egipani prihvatili kao personiftkaciju dobra:
H ran jen i su svak o g d an a, a p o n ek ad itn je u d relo sip an o kuvano, za in jcn o vino. Ui su im u k raav an e alk am a od zlata i dragog k am en ja, a n jih o v e p red n je n oge k ien e su n arttk v icam a.

DOBRO I Z L O SE BORE
Z A J A J E U NIVERZUMA
Iz Mattrice, trtdian
Antic/nities

I M itra, p ersijsk i Iskupitelj, i Serapis, egipatski Bog

Z em lje, sim b o lizo v an i su
sklupanom zm ijom . Ovaj
izvanredan crte prikazuje
persijske principe dobra i
zla - A hura M azu i Ahrim ana - kako se b orc oko
Jajeta Zemlje, koje svaki od
njih pokuava da istrgnc iz
zuba onog dm gog.

Kinezi su komjau smatrali simbolom dugovcnosti. U hramu u

Singapuru uva se vei broj svetih komjaa, a njihova starost belei
se rezbarijam a na koljkama. Ameriki Indijanci koriste greben
koji se pma niz lea kornjainog oklopa kao simbol Vclike Podele
19

A nthonv Todd Thomson ( 17 7 8 -1 8 4 9 ) - kotski lekar, pionir derm atologije;

godine 1828. postao je prvi profesor materia medica i terapeutike na londonskom univerzitetu (danas Universitv C.ollege London). (Nap. prev.)
375

TA JN A U EN JA SVIH EPOH A

izmeu ivota i smrti. K om jaaje simbol mudrosti jer se povlai u

sebe i sama sebi pma zatitu. Takoeje i faliki simbol, na ta ukazuje njen dug ivot. Hindusi su univerzum simboliki prikazivali
kako lei na leima etiri velika slona koji, pak, stoje na ogromnoj
komjai to neprekidno puzi kroz haos.
Egipatska sfinga, grki kentaur i asirski ovek-bik imaju mnogo
toga zajednikog. Svi su kompozitna stvorenja u kojima su iskombinovani ovek i neka ivotinja; u Misterijama oznaavaju sloenu
prirodu oveka i suptilno ukazuju na hijerarhije nebeskih bia zaduenih za sudbinu oveanstva. Te hijerarhije su dvanaest svetih ivotinja, sada poznatih kao sazvea - skupine zvezda koje su samo
simboli bezlinih duhovnih impulsa. Hiron, kentaur koji pouava sinove ljudske, simbolizuje inteligencije sazvea Sagitarijus, koje su
bile uvari tajne doktrine dok je (geocentriki) sunce prolazio kroz
znak Gemini. Petonogi asirski ovek-bik, s krilima orla i glavom oveka, podsetnik je na to da nevidljiva ljudska priroda ima krila boga, glavu oveka i telo zveri. Ista koncepcija bila je izraena kroz
sfingu - tog naoruanog uvara Misterija koji je, uei na vratima
hrama, zabranjivao ulaz profanima. Postavljena tako izmeu oveka
i njegove boanske mogunosti, sfinga je takoer predstavljala i samu tajnu doktrinu. Deje bajke obiluju opisima simbolikih udovita zbog toga to su gotovo sve takve prie utemeljene na drevnom
mistikom folkloru.

376

R IBE, IN SEK TI, IV O T IN JE , GM IZAVCI I PTICE

D eo d r u c i

Golubica, joniki amblem # Samoobnavljajui Feniks # Grb

Sjedinjenih Amerikih Drava # Bast, boginja maka Ptolomejida *Apis, sveti bik # Monoceros, ili jednorog

Kao odgovarajui amblemi raznih ljudskih i boanskih atributa

ptice su bile ukljuene u religijski i filozofski simbolizam podjednako i kod pagana i kod hriana. Okrutnost je oznaavana miarom, hrabrost orlom, samortvovanje pelikanom, a ponos paunom.
Sposobnost ptica da napuste zemlju i polete nagore, prema izvoru
svetlosti, rezultirala je njihovim povezivanjem sa tenjom, istotom
i lepotom. Krila su stoga esto doavana raznim zemnim biima u
nastojanju da se ukae na transcendentnost. Zbog toga to je njihovo stanite meu granama svetog drvea, u srcu drevnih uma, ptice
su takoe smatrane i kao naimenovani glasnici duhova drvea i bogova Prirode koji borave u posveenim lugovima; govorilo se da
kroz njihove jasne note priaju sami bogovi. Mnogi mitovi stvoreni
su da objasne briljantno ptije perje. Poznat primer je pria o Junoninom paunu, kojem su u perje repa bile postavljene Argusove oi.
Brojne legende amerikih Indijanaca takoe se bave pticama i poreklom arenila njihovog perja. Navaho Indijanci kau da je, u vreme
kada su se sva iva bia popela na stabljiku bambusa kako bi pobegla od Potopa, divlja urka bila na najnioj grani i perje njenog repa
vuklo se po vodi, pa su zato sa njega isprane sve boje.
377

Ribe, insekti, iivotin je, gm iza vci ip tic e -

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

G ravitacija, koja je zakon u m aterijalnom svetu, podsticaj je

prema sreditu materijalnosti; levitacija, koja je zakon u duhovnom
svetu, podsticaj je prema sreditu duhovnosti. Poto se inilo da je
ptica sposobna da neutralie uticaj gravitacije, za nju se govorilo
da delom pripada prirodi koja je via u odnosu na ostatak zemaljske kreacije, a njeno perje je, zbog svoje izdrljivosti, prihvaeno
kao simbol boanstva, hrabrosti i podviga. Znaajan primer je dostojanstvo koje am eriki Indijanci povezuju sa orlovim perjem,
koje je za njih obeleje zasluge. Anelima su data krila zato to se
oni, poput ptica, smatraju posrednicima izmeu bogova i ljui i zato to nastanjuju vazduh, ili srednje kraljevstvo izmeu neba i zemlje.
Kao to je kupola neba u gotikim Misterijama poreena sa lobanjom,
tako su ptice, koje Iete preko neba, smatrane mislima Boanstva.
Zbog toga su imena dva Odinova glasnika gavrana bila Hugin i Munin - misao i seanje.
Kod Grka i Rimljana, orao je bio postavljen za Jupiterovu pticu
i, posledino, oznaavao brzo kretanje Demijurgovih sila, jer je na
njega gledano kao na zem aljskog gospoara ptica, nasuprot feniksu, koji je bio simbol nebeskog vladara. Orao je oznaavao sunce
u njegovoj materijaloj fazi i nepromenjivi demijurgiki zakon kojem se moraju pokoriti sva smrtna stvorenja. Orao je bio hermetiki
simbol sumpora i oznaeno je tajanstvenu vatru Skorpija - zodijakog znaka sa najdubljim znaenjem koji predstavlja i Vrata Velike
Misterije. Budui d a je jedan od tri simbola Skorpija, orao je, poput
Jarca iz M endesa1, bio amblem teurgike umenosti i tajnih proce1

378

M endes, ili M endet (gr. Mvdrj;) - grko ime za staroegipatski grad Djedet, u staroegipatska vremena takoer poznat i kao Per-Banebjedet ( Dom en G ospodara O vna D jedeta ) i A npet, a koji je danas poznat kao Tel
Ei-Ruba. G lavno boanstavo M endesa bio je bog-ovan Banebdjedet [Ba
(dua) G ospodara Djedeta], koji je bio Ba O zirisa, i njegove pratilje, boginje-ribe, Hatm ehit. Sa svojim detetom , H ar-pa-kheredom (D etetom Horusoin), oni ine mendeku trijadu. M endeko boanstvo u obliku ovna je,
prem a H erodotovom opisu u njegovoj Istoriji (K njiga II, 42) predstavljano
glavom i runom koze: ,,A, opet, svi oni koji pripadaju hram u u M endetu,
i koji ive u M endetskom okrugu, ne prinose koze na rtvu, nego samo
ovce. U Tebi pak, i tam o gde se kao u Tebi, ne prinose na rtvu ovce, pria se da je taj obiaj ovako postao: Heraklo je jednom zaeleo da vidi Zevsa, a Zevs m eutim nije dozvolio da ga ovaj vidi. Ali, najzad, poto ga je

d eo d ru g i

sa pomou kojih je paklena vatra korpije transmutirana u duhovnu svetlost-vatru bogova.

Kod nekih amerikih indijanskih plemena naroito potovanje
ukazuje se grom-ptici. Za to boansko stvorenje se kae da ivi iznad oblaka; lepranje njenih krila izaziva huku koja prati oluje, a
munje su sevanje njenih oiju. Ptice su koriene da oznae ivotni dah, a kod Egipana su, misteriozne sokolike ptice s ljudskim
glavama, koje u svojim kandama nose simbole besmrtnosti, esto
prikazane kao lebdei amblemi osloboenih dua iznad mumiftciranih tela mrtvih. U Egiptu je soko bio sveti simbol sunca, a Ra,
Oziris i Horus esto su prikazivani sa glavom sokola. Petao, ili pevac, bio je simbol Kamala (Kadmila) u Samotrakim Misterijama,
a takoe je i faliki sveti simbol sunca. Grci su ga prihvatili kao
amblem Aresa (Marsa) i, kao takav, oznaava panju i odbranu. Kada je smeten u sreditu vetrokaza, oznaava sunce u sredini izmeu
etiri ugla stvaranja. Prilikom stupanja u Eleusinske Misterije, Grci
su bogovima rtvovali petla. Pretpostavlja se da je ser Frensis Bekon umro od posledica punjenja ivine snegom.2 Nije li to moda
Heraklo neprestano molio, Zevs je ovako postupio: oderao je jednom ovnu
kou i odsekao mu glavu, pa se ogrnuo runom i nataknuo sebi ovnujsku
glavu, te mu se tako pokazao. Z ato Egipani i prikazuju Z evsa s ovnujskom glavom ( ...) Zbog toga u Tebi i sm atraju ovnove za svete ivotinje i
ne prinose ih na rtvu. lpak, jednog dana u godini, prilikom sveanosti u
Z evsovu ast, zakolju tamo jed n o g ovna, oderu ga, pa na isti nain navuku
kou na Z evsov kip i tada donesu pred njega Heraklov kip. Posle toga svi
prisutni se gruvaju u prsa u znak alosti za ovnom , te ga onda sahranjuju
u jedan sveti sanduk. (H erodotova istorija I, Matica srpska, Novi Sad,
1980, str. 130-131; prevod sa starogrkog M ilan Arseni) Verovatno sleei Herodotov opis, Elifas Lcvi je u svom delu D ogm e et Rituel de la Haule
M agie (1855) nazvao svoju kozoglavu koncepciju Bafom eta B afom et iz
M endesa, a iz ove atribucije izveden je term in Jarac iz M enesa . Ilustracija B a f o m e t , j a r a c i z M t n d e s a iz Levijeve knjige, nalazi se na strani 438,
u okvim poglavlja C e r h m o n i j a l n a m a o i j a i a r o b n j a i v o . (Nap. prev.)
?.

M arta 1626. go d in e, za vrem e je d n o g p u to v an ja, B ekon je reio da svoja

razm iljanja o tom e dokle se m eso m oe tititi od trulenja ako se pokriva
snegom odm ah podvrgne ispitivanju. Zaustavio se kod neke kolibe, kupio
kokoku, zaklao je i napunio snegom . Za vrem e tog posla uhvatila ga je
g roznica i slabost. Bio je to njcgov poslednji eksperim ent. U m ro je aprila 1626. godine, u czdeset i estoj godini. (Nap. prev.)
379

TAJNA UEN JA S V iH EPOHA

bila Bekonova inicijacija u paganske Misterije koje su jo uvek postojale u njegovo vreme?
I paun i ibis bili su objekti potovanja jer unitavaju otrovne gmizavce koji su bili shvatani kao izaslanici paklenih bogova. Zbog
mnotva oiju u perju svoga repa paun je bio prihvaen kao simbol
mudrosti, a zbog svog opteg izgleda esto je brkan sa fabuloznim
feniksom iz Misterija. Postoji udno verovanje da paunovo meso
nee istruliti ak i ako se ostavi da stoji dugo vremena. Kao rezultat
ovog verovanja, paun je postao simbol besmrtnosti, jer je duhovna
priroda oveka - poput tela ove ptice - neiskvarljiva.
Egipani su ibisu ukazivali boanske poasti i ubiti tu pticu, ak
i sluajno, bio je kardinalni zloin. Tvrdilo se kako ibis moe da ivi samo u Egiptu i da e, ako se prebaci u stranu zemlju, umreti od
tuge. Egipani su tu pticu proglasili zatitnikom useva i posebno vrednom potovanja zbog toga to proteruje libijske krilate zmije koje
vetar nanosi u Egipat. Ibis je bio posveen Totu, a kada bi glavu i
vrat uvukao pod krilo, njegovo telo je veoma liilo na ljudsko srce.
(Videti Monfokonove Starine.) Crno-beli ibis bio je posveen mesecu, ali potovan je u svim oblicima, jer unitava jaja krokodila,
koji je simbol omraenog Tifona.
None ptice bile su prikladni simboli kako za arobnjatvo tako
i za tajne boanske nauke: arobnjatvo zbog toga to crna magija
ne moe da funkcionie u svetlosti istine (dan) i mona je samo kada je okruena neznanjem (no), a boanske nauke zbog toga to oni
koji poseduju arkanu mogu da vide kroz tamu neznanja i materijalnosti. Sove i slepi mievi su stoga esto povezani bilo sa arolijama
bilo sa mudrou. Guska je bila amblem prvih primitivnih supstanci
ili stanja iz kojih i unutar kojih su se oblikovali svetovi. U Misterijama je svemir bio uporeen s jajetom koje je Kosmika Guska poloila
u prostoru. Zbog svog crnila vrana je bila simbol haosa ili haotine
tame koja prethodi svetlu stvaranja. Gracioznost i istota labuda bili
su simbol duhovne milosti i istote inicijata. Ta ptica je takoe predstavljala i Misterije koje razvijaju te osobine u oveanstvu. To objanjava alegorije o bogovima (tajna mudrost) inkarniranim u telu labuda (inicijat).
Strvinari, leinar, miar i kondor, oznaavali su onaj oblik boanske snage koji, rasporeivanjem otpadaka i drugih materija opasnih
po ivot i zdravlje oveka, isti i proiava nie sfere. Te ptice su
380

Ribe, insekti, ivotinje, gm izuvci i p tic e

d eo

d ru g i

zbog toga usvojene kao simboli dezintegracionih procesa koji ine

dobro, dok naizgled unitavaju, zbog ega su ih neke religije pogreno smatrale zlim. Ptice poput papagaja i gavrana zasluile su potovanje jer su mogle da oponaaju ljudski glas, pa se na njih gledalo
kao na vezu izmeu Ijudskog i ivotinjskog kraljevstva.
Golubica, koju je hrianstvo prihvatilo kao simbol Duha Svetoga,
krajnje je star i izuzetno cenjen paganski joniki amblem. U mnogim od drevnih Misterija ona predstavlja treu osobu u Tvorakoj
Trijadi, ili Graditelja sveta. Kao to su nii svetovi dovedeni u postojanje kroz generativni proces, tako je i golubica povezana sa onim
hoanstvima koja su identifikovana sa fiinkcijama raanja. Posveena
|e Astarti, Kibeli, Izidi, Veneri, Junoni, Militi i Afrodita. Zbog svoje nenosti i posveenosti svojim mlaima, golubica je smatrana otelotvorenjem materinskog instinkta. Golubica je takoe i simbol mudrosti, jer
prcdstavlja snagu i red kojima se odravaju nii svetovi. Odavno je
prihvaena kao glasnik boanske volje i oznaava aktivnost Boga.
Ime golubica davano je proroitima i prorocima.
Pravo ime golubice bilo je Ionah ili Idnas; bio je to vrlo sveti
amblem i jedno vreme gotovo univerzalno prihvaen; usvojli su
ga Hebreji i mistinu Golubicu su simbolom iz vremena Noje smatrali svi pripadnici Crkve Boje. Prorok, koji je kao Boji glasnik
poslat u Ninivu, zvao se Jona, ili Golubica; prctea naeg Gospoda, Krstitelj, zvao se na grkom loannes, a i apostol Ijubavi, autor
etvrtog Jevanelja i Apokalipse, zvao se Io a n n e s
( B ryant,

Analvsis o f A ncient M ythology)

U masoneriji je golub simbol istote i nevinosti. Znaajno je da je

u paganskim Misterijama Venerina golubica bila razapeta na etiri
preage velikog toka, nagovetavajui tako tajnu razapetog Gospoda Ljubavi. Mada je Muhamed isterao golubove iz hrama u Meki,
ponekad je prikazivan sa golubicom na ramenu, kao simbolom boanskog nadahnua. U drevna vremena su oblija golubice bila postavljena na vrhovima skiptara da oznae kako su oni koji ih nose
podareni boanskim povlasticama. U srednjovjekovnoj umetnosti, golubica je esto slikana kao amblem boanskog blagoslova.

381

Ribe, insekti, ivotinje, gm izavci i p tice - otso

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

en ik s

drl gi

luog perja. Na stranjoj strani glave feniks je imao osohit uperak

perja, to je sasvim oigledan podatak, iako ga je previdela veina pisaca i simbolista.

Kliment, jedan od ante-nikejskih otaca, na sledei nain opisuje,

u prvom veku posle Hrista, svojstvenu prirodu i navike feniksa;
P ostoji od re en a ptica, koja se zove Feniks. Je d in a je od svoje
vrste i ivi pet sto tin a godina. A kad se priblii v rcm e n jen e p ro p asti i m ora um reti, ona gradi sebi g n ezd o od tam jan a, sm im c i drugih zaina, i u njega, kad doe vrem e, ue i um re. Ali, kako se m eso
rasp a d a, stv a ra se o d re e n a v rsta crv a, k o ja, h ran ei se so k o v im a
m rtv e ptice, o b ija perje. T ada, k ad a je n a k u p io sn ag u , on u zim a
g nezdo u ko jem su kosti n je g o v o g roditelja i, nosei ga, prelazi iz
A rab ije u E gipat, u grad zvani H eliopolis. I, usred dana, letei nao ig le d svih Ijudi, sta v lja g n ez d o i ko sti na o lta r su n c a; p o to to
uini, uri nazad u svo je pre an je boravite. S v eten ici tada preg le d aju reg istre datum a i u stan o v ljav aju da se v ratio tano kad je
n av ren o pet sto tin a g o d in a .

Iako je priznao da nije video pticu feniks (poto je postojao samo

jedan ivi primerak), Herodot malo pojaava opis koji je dao Kliment:
Pripovcdaju priu o ovoj ptici koja mi se ne ini verodostojnom :
da on dolazi ak iz A rab ije i donosi pticu roditelja, svu o b av ijen u
sm irn o m , u hram sunca i tam o sa h ran ju je telo. Da bi jc do n eo , kau, on prvo oblikuje loptu od sm irne toliko veliku koliko sm atra da
m oe da nosi, zatim izubi loptu i stavlja svog roditelja unutra; nakon toga p o k riv a o tv o r sveom sm irnom i lopta je tad a tan o iste
teine kao i na poetku; tako ga donosi u Egipat, obavijcnog kao to
sam rekao, i p o sta v lja ga u hram sunca. T akva je p ria k o ja govori
0 d elim a ove p tic e .

1 Herodot i Plinije zabeleili su optu slinost u obliku izmeu

feniksa i orla, to je poenta koju bi italac trebalo paljivo da razmotri, je rje prilino izvesno da je savremeni masonski orao izvorno
feniks. Telo feniksa je opisano kao pokriveno sjajnim Ijubiastim perjem, dok je dugo perje njegovog repa naizmenino plavo i crveno.
Glava mu je bila svetle boje, a na vratu mu je bio prsteni od zla382

FENIKS U SVOM GNEZDU OD PLAMENOVA

Iz Lvcosthenes-, Prodigior/tm, ac Ostentorum Chromcott

l cniks je najslavljem je od svih sim bolikih stvorenja koja su stvorile drevne

M isterije u svrhu prikrivanja velikih istina ezoterijske filozofije. Mada savremeni uenjaci prirodne istorije proglaavaju da je postojanje feniksa isto mitsko, P linije o pisuje hvatanje je d n e od tih ptica i njeno izlaganje u rim skom
l orum u u vrem e vladavine cara Klaudija.

Smatrano je da je feniks posveen suncu, a duina njegovog ivota (500 do 1.000 godina) uzeta je kao standard za merenje kretanja
i

Konrad Likosten [Cortrad Lvcosthenes (Conrad iVolffharl), 1518 1561] alzaki hum anista i enciklopedista, filozof, teolog i profesor grainatike. Roen je kao Konrad Volhait, ali je kasnije svoje nemako prezitne promenio
u humanistiku, greku verziju, Likosten. Pun naslov navedenog dcla iz 1557.
godine je Prodigiorum ac ostentorum chronicon, quae praeler naturac

ordinem, et in superioribus et his inferioribus mundi regionibus, ab exordio

mundi usque ad haec nostra tempora acciderunt. (Nap. prev.)
3 83

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

nebeskih tela i ciklusa vremena koji su korieni u Misterijama da oznae razdoblja postojanja. Ishrana ptice bila je nepoznata. Neki pisci
izjavljuju da je opstajala od atmosfere, drugi da je jela u retkim intervalima, ali nikad u prisustvu oveka. Savremeni masoni bi trebaio da
shvate poseban masonski znaaj feniksa, jer je u opisu te ptice reeno da pri izradi svoga gnezda koristi mladice bagremovog drveta.
Feniks (koji je mitoloki persijski rok), takoe je i ime Junog sazvea, pa stoga ima i astronomski i astroloki znaaj. Po svoj verovatnoi, feniks je grki labud, rimski orao i paun Dalekog istoka. Za
drevne mistike feniks je bio najprimereniji simbol besmrtnosti ljudske due, jer ba kao to se feniks ponovo raao iz svog vlastitog mrtvog tela, tako se, stalno iznova, i duhovna priroda oveka pobedniki
uzdie iz svog mrtvog fizikog tela.
Srednjovekovni hermetiari smatrali su feniksa za simbol ostvarenja alhemijske transmutacije, procesa ekvivalentnog ljudskoj regeneraciji. Ime feniks dato je takoe i jednoj od tajnih alhemijskih formula.
Poznati stepen Ruinog Krsta, pelikan koji hrani svoje mlade iz vlastitih grudi, zapravo je feniks, to je injenica koju moe potvrditi
ispitivanje glave ptice. Nezgrapan donji deo pelikanovog kljuna u
potpunosti nedostaje, a glava feniksa daleko vie lii na glavu orla
nego pelikana. U Misterijama je bilo uobiajeno da se inicijatu obraaju kao feniksu, ili oveku koji je ponovo roen, jer upravo kao to
fiziko roenje oveku daje svest u fizikom svetu, tako je i neofit,
nakon devet stupnjeva u materici Misterija, roen u svest Duhovnog
sveta. To je misterija inicijacije o kojoj govori Hrist kada kae:

Ribe, insekti, iivotin je,

(Nap. prev.)
384

d eo

d ru g i

[fstorija grba Sjed'mjenih Am erikih Drava

(The H istory o fth e Seal o fth e U nited Statesj]
IVilliam Barton (1754 1817) pensilvanijski pravnik, uenjak i dizajner; zajedno sa Carlsom Tomsonom (Charles Thomson, 1729 -1824), autor je Grba
Sjeinjenih A m erikih Drava. (Nap. prev.)

.Jevanelje po Jovanu, prevod dr Lujo Bakoti. U knjizi uglavnom koristimo Daniiev i Karadiev prevod Svetog pisma, ali je ovde stavljen ci-

(...) ako se ko ne rodi oozgo, ne m oe videti C arstva Bojega.

R ee n je k o je j e u sv o jio k o n g res p rak tin o nije p o d esn o za dclotvom u obradu; ono teko da m oe (koliko god ga dizajncr um etniki tretirao ) izgledati d ru g aije n eg o kao tupi am blem m aso n sk o g
b ratstv a.

Feniks je prikladan simbol ove duhovne istine.

tat iz Bakotievog prevoda je r vie odgovara citatu na engleskom koji je dao

Hol (,,Except a man be born again, he cannot see the kingdom ofG od. ).
LJ prevodu Vuka Stefanovia K aradia ovaj citat glasi:

i p tice

Evropski misticizam jo nije bio mrtav u vreme osnivanja Sjedinjenih Amerikih Drava. Ruka Misterija kontrolisala je osnivanje
nove vlade, jer se potpis Misterija jo uvek moe videti na grbu Sjedinjenih Amerikih Drava. Paljiva analiza grba otkriva brojne okultne i masonske simbole, meu kojima je glavni takozvani ameriki
orao - ptica koju je Bendamin Frenklin (Benjamin Franklin) proglasio nedostojnom da bude izabrana kao amblem velikih, moih i
naprednih Ijudi. Ovde ponovo samo prouavalac simbolizma moe
prozreti to izvrdavanje i shvatiti da ameriki orao na Grbu nije nita
drugo do konvencionalizovani feniks, to je jasno uoljiva injenica
kada se ispituje originalni grb. U svojoj skici Istorije grba Sjedinjenih Amerikih Drava (The History o f 'the Seal ofthe UnitedStates),
Gejlard Hant nesvesno iznosi mnogo materijala koji potkrepljuje
nverenje da originalni grb na svojoj prednjoj strani nosi pticu Feniks,
a Veliku piramidu u Gizu na svome naliju. Na obojenoj skici prihvaenoj kao dizajn za grb, koju je nainio Viljem Barton5, 1782.
godine, pojavljuje se stvarni feniks koji sedi u plamenom gnezdu.
To potvruje tendenciju ka upotrebi ove amblemske ptice.
LJkoliko iko sumnja u prisutnost masonskih i okultnih uticaja u
vreme kada je dizajniran grb, trebalo bi da posveti dunu panju komentarima profesora Carlsa Eliota Nortona6 sa Harvarda, koji je na
sledei nain pisao o nedovrenoj piramidi i Svevideem Oku, koji
krase poleinu grba:

(...) ako se ko na novo ne rodi, ne m oe videti k raljev stv a Boje g a .

(Jo v an III:3)4

g m i- .u v c i

(>

Charles Eliot Norton (1 8 2 7 - 1908) - vodei am eriki au to r i drutveni

kritiar svoga vrem ena, profesor umetnosti na H arvardu. Bio je militantni
idealist, napredni drutveni refo rm ato r i liberalni aktivist koga su mnogi
savrem enici sm atrali najkultivisanijim ovekom u Sjedinjenim Dravama.
(Nap. prev.)
385

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Ribe, insekti, ivotinje, gm izavci i p tic e

d eo d r i gi

iskrojen, ptica predstavljena na njem u veom a se razhkovala od orla koji se sada pojavljuje; vrat joj je bio dosta dui, a uperak perja, na gornjem zadnjem
delu glave, bio je prilino vidljiv; kljun je imao malo shnosti sa kljunom orla, a cela ptica b ila je mnogo tanja i im a la je kraa krila. P otrebnoje sarno malo
mate da se uoi trag m itolokog Feniksa iz starina u tom prvom, takozvanom.
orlu. Stavie, mnogo je razloga da se ptica feniks iskoristi za predstavljanjc nove zem lje koja se uzdie iz stare, dok orao, kako je to Bendamin Frenklin zajedljivo zabeleio, nije ptica dobrog m oralnog karaktera!

E G IP A T S K IF E N IK S
Iz tVilkinson, M anners a n d
C ustom s o f the A ncient Egvptians
P R ED N JA S T R A N A I P O L E I N A
G R B A S J E D IN J E N I H A M E R I K IH DRAVA
Iz H u n l1, H istorv o fth e Seal o fth c Unitecl States

Znaenje mistinog broja 13, koji se esto pojavljuje na grbu Sjcdinjenih Amerkih Drava, nije ogranieno na broj prvobitnih kolonija. Sveti am blem drevnih tnicijata, ovde sastavljen od 13 zvezda, pojavljuje se takoe i iznad glave
,,o rla . M oto - E Plurihus ununff - sadri 13 slova, koliko i natpis, Annuit
Cccptis9. O rao dri u svojoj desnoj kandi granu sa 13 listova i 13 bobica, a
u levoj snop od 13 strela. Prednja strana piram ide, ne raunajtii tablu sa datum om , sastoji se od 72 kam ena rasporeena u 13 redova.
FENIKS ILI O RA O,
T A J E TA?

Levo je ptija glava sa prvog grba Sjeinjenih A m erikih Drava

(1782), a esno grb iz 1902. godirte. Zapravo, kada je prvi grb bio
7

G ejlard Hant (C atl/anH Iitn/, 1862 -1924) am erikipisacidravni slubenik.

(Nap. prev.)

Lat. Iz m notva, jedno. (Nap. prev.)

Lat. Bog odobrava nau vladavinu, ili Oni koji su izabrani'f kako to tumae ameriki autoriteti po pitanju grba, ili Provienje pom ae. Cela izreka uzetaje od Vertgilija i u originalu glasi: Jupiter omnipotens, audacibus
anmte coeptis." - u slobodnom prevodu: Boe svemoni, blagoslovi (prihvati) m ojc poduhvate. (Nap. prev.)

386

Lgipani su povrem eno predstavljali Feniksa sa telom oveka i

krilima ptice. To dvooblino stvorenje im alo je uperak perja na
g lav i, a ru k e su m u b ile p odignute u poloaj molitve. Poto je
fcniks b io sim bol reg en eracije,
uperak perja na poleini njegove glave lako je m ogao biti sim bol aktivnosti pincalne lezde,
ili treeg oka, okultne funkcije
razumelo.

Napoleonov i C'ezarov orao i zodijaki orao Skorpija zapravo su feniksi, jer je ta ptica - a ne orao - simbol duhovne pobede i postignua. Masonerija e moi da rei mnoge tajne svoje ezoterijske doktrine
kada shvati da su i njen jednoglavi i dvoglavi orao feniksi, kao i da
je za sve inicijate i ftlozofe feniks simbol transmutacije i regeneracije
kreativne energije -- obino nazivane ostvarenje Velikog Dela. Dvoglavi feniks je prototip androginog oveka, jer e, prema tajnim uenjima, nastupiti vreme kada e ljudsko telo imati dve kimene modine,
pomou kojih e se u telu odravati vibrirajua ravnotea.
Ne samo da su mnogi od osnivaa vladc Sjedinjenih Amerikih
Drava bili masoni, ve su pomo dobili od tajnog i dostojanstvenog
tela koje postoji u Evropi, koje im je pomoglo da uspostave tu zemlju
387

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

za naroitu i odreenu namenu, poznatu samo nekolicini iniciranih.

Grb je potpis tog uzvienog tela - nevidljiv i veini nepoznat - a nedovrena piramida na njegovoj poleini je tabla na kojoj je simbolino izloen zadatak ijem ostvarenju je vlada Sjedinjenih Amerikih
Drava bila posveena od dana svog poetka.

Z lV O T IN JE

Lav je kralj ivotinjske porodice i, poput glave svakog kraljevstva,

posveen je suncu, iji zraci su simbolizovani lavljom runjavom grivom. Alegorije koje su Misterije ovekoveile (poput one o tome da lav
otvara tajnu knjigu) oznaavaju da solama sila otvara seme mahuna i
puta unutra duhovni ivot. Postojalo je meu drevnima takoe i udno uverenje da lav spava otvorenih oiju, pa je zbog toga ta ivotinja
izabrana da bude simboi budnosti. Figura lava, smetena sa obe strane
vrata i kapija, simbol je boanskog starateljstva. Kralj Solomon je esto simbolizovan kao lav. Vekovima su porodici maaka ukazivane
naroite poasati. U nekoliko Misterija - od kojih su najznaajnije
egipatske - svetenici su nosili koe lavova, tigrova, pantera, puma
ili leoparda. Herkul i Samson (obojica solami simboli) ubili su lava
sazvea Leo i odenuli se u njegovu kou, oznaavajui time da predstavljaju samo sunce kada se nalazi na vrhu nebeskog svoda.
U Bubastisu u Egiptu bio je poznati hram boginje Bast, majeg
boanstva Ptolomejida. Egipani su odavali poasti maki, pogotovo
kada joj je krzno bilo u tri nijanse, ili oi razliitih boja. Za svetenike je maka bila simbol magnetskih sila Prirode i okruivali su se
tim ivotinjama zarad astralne vatre koja se emanira iz njihovih tela. Maka je takoe bila i simbol venosti, jer se, kada se sklupa u
loptu, njeni glava i rep dodiruju. Kod Grka i Latina maka je bila
posveena boginji Dijani. Indijski budisti pridavali su makama poseban znaaj, ali iz dmgih razloga. Maka je bila jedina ivotinja odsutna u vreme smrti velikog Bude, jer se zaustavila na putu do pojuri
mia. Tako je ona znaajan simbol da donje astralne sile ne bi trebalo da prisustvuju Budinom osloboanju.
388

Ribe, insekti, iivotin je, gm iza vci i p tice - d e o d r c g i

Sto se tie make, Herodot kae:

Kad god izbije poar, make se protresaju nekom vrstom boanskog kretanja, koje im potpuno okupira panu, pa zanemaruju vatm. Make se, meutim, uprkos nezi, oslobaaju uvara, skaui
ak i iznad njihovih glava kako bi se bacile u vatru. Egipani zatim
prireuju velike alosti zbog njihove smrti. Ako maka umre prirodnom smru u kui, svi ukuani briju svoje obrve: Ako umre pas,
oni obriju glavu i itavo telo. Obiaj je bio da balsamuju svoje mrtve make i odnose ih u Bubastis da budu pokopane u svetoj kui.
(Monfokon, Starine)
Najvanija od svih simbolikih ivotinja bio je Apis, ili egipatski
bik Memfisa, koji je smatran svetim vozilom za transmigraciju due
boga Ozirisa. Proglaeno je da je Apisa zaela munja, a ceremonija
njegovog izbora i posveenja bila je jedna od najimpresivnijih u egipatskom ritualizmu. Apis je morao biti obeleen na poseban nain.
Herodot kae da bik mora biti cm sa kvadratnom belom pegom na
elu, u oblik orla (verovatno supa) na leima i bube na jeziku (ili ispod jezika), a da dlaka njegovog repa lei u dva pravca. Dmgi pisci
izjavljuju da je sveti bik bio obeleen sa dvadeset devet svetih simbola, da mu je telo bilo u pegama, a da je na desnoj strani imao beli
bcleg u obliku polumeseca. Nakon posveenja Apis je bio dran u
staji uz hram i voen je u procesijama kroz ulice grada u odreenim
sveanim prilikama. Meu Egipanima je bilo populamo verovanje
da e svako dete na koje bik dune postati uveno. Nakon to bi dostigao odreenu dob (dvadeset pet godina), Apis je odvoen ili do reke Nil ili do svetog vrela (autoriteti se ne slau po ovom pitanju) i
utapan, usred jadikovki stanovnitva. aljenje i tugovanje zbog njegove smrti nastavljalo se sve dok ne bi bio pronaen novi Apis, kada
jc obznanjivano da se Oziris reinkamirao, nakon ega je tugu zamenjivala radost.
Oboavanje bika nije bilo ogranieno na Egipat, ve je prevladavalo kod mnogih naroda u antikom svetu. U Indiji je Nandi Sivin sveti beli bika - jo uvek objekat velikog potovanja; i Persijanci i Jevreji prihvatili su bika kao vaan religijski simbol. Asirci,
Feniani, Haldejci, pa ak i Grci, potovali su tu ivotinju, a Jupiter
sc pretvorio u belog bika da otme Evropu. Bik je bio snaan faliki
389

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Ribe, insekti, ivotinje, g m iza vci i p tic e

amblem koji oznaava oinske kreativne moi Demijurga. Kaa bi

umro, esto je bio mumificiran i sahranjivan, sa sjajem i dostojanstvom boga, u posebno pripremljenom sarkofagu. Iskopavanja u
Serapeumu u Memfisu otkrila su grobnice vie od ezdeset tih svetih ivotinja.
SVETI BIK, ILI APIS
Iz Kirchet;
Sphinx Mvstagoga

0 znaaju bika kao simbola sunca na proleni

ekvinocij raspravljano
je u poglavlju Zoijak
1 njegovi znaci. Bik i vo
su drevni amblemi elem enta zem lje - dakle,
same planete. Oni takoe o zn aav aju i ivotinjsku prirodu oveka
i zb o g to g a su bili rtvovani na oltarim a drevnih Misterija. kao to su jevrcjske i dm idske. Plutarh
je napisao:
Apisa bi trebalo posmatrati kao pravinu i lepu sliku Ozirisove due.
O ziris predstavlja duhovnu prirodu onjeg svetu, koja je ubijena i rasporeena
irom supstance fizikih sfera; Apis je am blem materijalnog sveta unutar kojeg
je duhovna priroda - Oziris. A p is je takoe i sim bol egzoterijske (ili profane)
doktrine, za razliku od ezoterijskih (ili boanskih) uenja, koja su predstavljena ureusom noenim na elima svetenika. Iz toga je izvcdcna m itoloka alegorija o Serapisu, koji, u odreenom smislu, ne samo da je kompozitni lik Ozirisa
i donjeg sveta u kojem je inkamiran, ve i Misterija, koje su zem aljska tela to
sare tajna uenja, ili duhovnu duu.

Kao znak koji se uzdie iznad horizonta na proleni ekvinocij i konstituie zvezdano telo godinje inkamacije sunca, bik ne samo da je
bio nebeski simbol Solamog Coveka, ve je, zbog toga to se proleni
ekvinocij deava u sazveu Taums, nazivan prelomitelj ili otvara
godine. Zbog toga je u astronomskom simbolizmu bik esto prika390

d eo

d ru g i

zan kako svojim rogovima razbija kruno jaje. Apis dalje oznaava
da je Bog-Um inkamiran u telu ivotinji i da je stoga fiziki oblik ivotinje sveto vozilo boanstva. ovekova nia linost je Apis u kojem
|e inkamiran Oziris. Rezultat te kombinacije je stvaranje Sor-Apisa
(Serapisa) - materijalne due kao vladara iracionalnog materijalnog
tela u koje je ukljuena. Nakon odreenog perioda (koji je odreen
kvadratom od pet, ili dvadeset pet godina), telo Apisa se unitava, a
duu oslobaa voda koja utapa materijalni ivot. Inikativno je pranje materijalne prirode krtenjem vodama boanske svetlosti i istine.
Utapanje Apisa je simbol smrti; vaskrsenje Ozirisa u novom biku je
simbol vene obnove. Beli bik bio je takoe i simbolina svetinja kao
usvojeni amblem inicijata, oznaavajui oduhovljena materijalna tela kako oveka tako i Prirode.
K adaje proleni ekvinocij prestao da se pojavljuje u znakuTaurus,
Bog Sunca se inkarnirao u sazveu Arijes i ovan je postao vozilo
solame moi. Tako, sunce koje se uzdie u znaku Nebeskog Jagnjeta
Irijumfuje nad simbolikom zmijom tame. Jagnje je, zbog svojc blagosti i beline njegove vune, poznati simbol istote. U mnogim paganskim Misterijama ono je oznaavalo Univerzalnog Spasitelja, a u
lirianstvu je omiljeni simbol Hrista. Rane crkvene slike prikazuju
jagnje kako stoji na malom brdu, a od njegovih nogu liju etiri poloka ive vode koji oznaavaju etiri Jevanelja. Krv jagnjeta je solarni ivot koji se izliva u svet kroz znak Arijesa.
Jarac je kako faliki simbol tako i simbol hrabrosti ili aspiracije,
zbog sigurnosti njegovih nogu i sposobnosti da se penje na najvie
vrhove. Za alhemiare je glava jarca bila simbol sumpora. Praksa drevuih Jevreja da biraju rtvenog jarca na kojeg bi nagomilavali grehove oveanstva samo je alegorijski prikaz oveka Sunca, koji je
.rtveni jarac u svetu i na kojega su baeni grehovi dvanaest kua (plemena) nebeskog univerzuma. Istina je Boansko Jagnje, oboavano
irom paganstva i ubijano zbog grehova sveta, a jo od zore vremena Bogovi Spasitelji svih religija bili su personifikacija te Istine. Zlatno runo za kojim su tragali Jason i njegovi Argonauti je Nebesko
Jagnje duhovno i intelektualno sunce. Tajna doktrina je takoe simbolizovana Zlatnim runom - vunom Boanskog ivota, zracima Sunea Istine, Suidas'0 izjavljuje d a je Zlatno runo zapravo bilo knjiga,
i(i

Suda ili Souda (gr. SoiiSa, Xom'6a;; lat. Sttidas)

m asivna vizantijska
en ciklopedija antikog m editeranskog sveta iz X veka, ranije pripisivana
391

Ribe, insekti, ivotinje, gm izavci i p tic e -

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

napisana na koi, koja sadri hemijske formule za proizvodnju zlata. Misterije su bile institucije podignuta radi transmutacije bazinog
neznanja u dragocenu prosvetljenost. Zmaj neznanja bio je uasno
stvorenje postavljeno da uva Zlatno runo i predstavlja tamu stare godine koja se bori sa suncem u vreme njegovog ekvinocijskog prolaza.
Jeleni su bili sveti u grkim bahovskim Misterijama; bahantkinje
su esto bile odevene u kou lanadi. Jeleni su povezivani sa potovanjem boginje meseca, pa su se bahovske orgije obino odravale
nou. Gracioznost i brzina ovih ivotinja bili su razlog da one budu
prihvaene kao odgovarajui simbol estetske razuzdanosti. Jeleni su
bili objekti potovanja kod mnogih naroda. U Japanu se krda jelena
jo uvek povezuju sa hramovima.
Vuk je obino, zbog mranog nesklada njegovog zavijanja i okrutnosti njegove prirode, povezan sa principom zla. U skandinavskoj
mitologiji vuk Fenrir bio je jedan od sinova Lokija, paklenog boga
vatre. Okrueni asgarskim hramom u plamenu, bogovi su pod zapovednitvom Odina vojevali svoju poslednju veliku bitku protiv
haotinih sila zla. Zapenuanim eljustima vuk Fenrir prodrao je
Odina, Oca Bogova, i tako unitio odinistiki univerzum. Vuk Fenrir
tu predstavlja one bezumne sile Prirode koje me primitivnu kreaciju.
Jednorog, ili monoceros, bio je najudnije stvorenje antikih inicijata. Tomas Borman" ga opisuje kao:
(...) z v e r u koju su sum njali m nogi pisci, ali je dm gi o v ako opisuju: im a sam o je d a n rog, veo m a p o zam aan , koji jo j raste n asred
ela. G lava jo j nalikuje glavi o d raslo g je len a , noge su jo j p o p u t slon ovih, rep jo j j e kao kod vepra, a o statak n jeno g tela je slian telu
konja. R og jo j j e d u g o ko stopu i po. G las jo j j e p o p u t m u k an ja voIa. N jen a griv a i d lak a su u k aste boje. N jen rog je tvrd kao gvoe i g m b p o p u t turpije, u v m u t ili uvijen, p opu t p la m en o g m aa,
autoru po im enu Suidas. To je enciklopedijski leksikon, pisan na grkom ,
sa 30.000 odrednica i mnogo crtea preuzetih iz izgubljenih antikih izvora.
N aslov enciklopedije je verovatno izveden iz vizantijske grke rei ootiSa
- souda, to znai ,,tvrava ili ,,uporite, a alternativno ime Zoui'Sat; Suidas, potie od greke koju je nainio Eustatije, koji je naslov knjige pogreno shvatio kao im e autora. (Nap. prev.)
11

392

Thomas Boreman (fl. 1730-1743) - britanski izdava i urednik brojnih izdanja iz oblasti prirodne istorije. (Nap. prev.)

d eo

d ru g i

veo m a prav, o ta r i p o tp u n o cm , osim na vrhu. P rip isu ju jo j se velike v rlin e u izb aciv an ju o tro v a i leen ju n ek o lik o b o lesti. O n a nije k rv o lo n a zv er.
(V ideti R edgrouv, Prola verovanja)

lako se jednorog pominje nekoliko puta u Svetom pism u, jo nije

pronaen dokaz njegovog postojanja. U raznim muzejima postoji niz
rogova za pie za koje se pretpostavljalo da su nainjeni od njegovog
iljka. Verovatnije je, meutim, da su te posude za pie zapravo napravljene ili od kljova nekih velikih sisara ili od roga nosoroga. D.
P. Landi veruje da rog jednoroga simbolizuje porub spasenja12 koji
spominje sv. Luka, koji srca ljudi, probadajui ih, preobraa da se
okrenu spasenju kroz Hrista. Srednjovekovni hrianski mistici uzeli su jednoroga kao simbol Hrista, pa to stvorenje stoga mora da
oznaava duhovni ivot oveka. Usam ljeni rog jednoroga moe
predstavljati pinealnu lezdu ili tree oko, koje je sredite duhovne
spoznaje u mozgu. Jednoroga su Misterije prihvatile kao simbol prosvetljene duhovne prirode inicijata, pri emu rog kojim se brani
predstavlja plameni ma duhovne doktrine, kojega nita ne moe
nadvladati.
U Knjizi Jagnjetal3, retkom hermetikom traktatu, pojavljuje se
gravura koja prikazuje jelena i jednoroga kako stoje zajedno u umi.
Slika je propraena sledeim tekstom:
12 M isli se na pom b Hristove halje u Jevaneljupo Luki (8 :4 3 ,4 4 ), u K aradievom prevodu - skut haljine njegove : 43 1 bee neka ena bolesna od
teenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potroila na lekare
i nijedan je nije m ogao izleiti; 44 i pristupivi ostrag, dotae se skuta haIjine njegove, i odm ah stade teenje krvi njene. (Nap. prev.)
13

Knjiga Jagnjeta - The Book o f Lamhspring - jedno je od nekoliko sauvanih alhem ijskih d ela starih nekoliko vekova. Prvi put ju j e objavio na
latinskom francuski protestantski pisac, lekar i alhem iar, N ikolas Barnod
(Nicholas Barnaud, 1538-1604), u Pragu 1599. godine, pod naslovom De
Lapide Philosophico Triga Chemicum; sadri niz od petnaest strofa koje
opisuju alhemijski proces i izgleda da nije bilo originalno delo, ve pre ureena kolekcija m kopisa koji su objavljeni najmanje dvadesetak godina ranije. Kasnije je delo objavio Lukas Jenis (Lucas Jennis), u Frankfurtu 1625.
godine, kao deo knjige Dyas chymica tripartita, uz petnaest sim bolikih
g rav u ra, zajed n o sa sim b o lik im grbom i naslo v n o m stranom . M ada je
393

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

M u d raci k au da su u istin u d v e iv o tin je u ovoj um i: je d n o je
slavan, lep i brz, veliki i ja k je le n , drugo je je d n o ro g . (...) A k o prim e n im o p a ra b o lu na n a u in e tn i k i p rik a z , u m u e m o n az v ati
telo. (...) Je d n o ro g e biti du h sv ak o g trenutka. Jelen u n ije p o treb n o
d ru g o im e o sim dua; (...) O n aj koji z n a k ak o d a ih u m e tn o u
p rip ito m i i p o k o ri, da ih up ari z a je d n o i d a ih u v o d i i iz v o i iz
obrasca, s pravom se m o e n azvati M ajsto r.

ENF.JA 1 H A R P IJE
Iz Vergilijevc Eneidc (Dridcnov prcvod)

M eu m itolokim stvorenjim a M isterija bile su i harpije projekcije bia koja postoje u nevidljivom svetu Prirode u materijalnoj supstanci. Grci su ih opisali kao kom pozitna bia, s glavam a devojaka i telim a ptica. Krila harpija bila
hrianska crkva tokom vekova spalila veinu prim eraka ovog dela, nekoliko originalnih kopija jo uvek postoji, od kojih je jcd n a u N arodnom muzeju u Nirnbergu, a druga u U niverzitetu u Lajdenu. (Nap. prev.)

Ribe, insekti, zivotinje, g m iza vci i p tice - nno

oruc. i

su od m etala, a njihov let pratila je strana zveea buka. Tokom svog lutanja,
I neja, trojanski ju n ak , iskrcao se na ostrvu harpija, gde su se on i njegovi prahoci uzaludno borili sa tim udovitim a. Jedna od harpija spustila se na stenu
i Lneji prorekla da e njegov napad na njih doneti stranu nesreu Trojaneima.

Egipatski avo, Tifon, bio je esto simbolizovan udovitem Setom, iji identitet je opskuran. Ono ima udan njukoliki nos i iljate
ui i uslovno je moda bilo hijena. Cuovite Set ivelo je u peanim olujama i lutalo svetom irei zlo. Egipani su zavijanje pustinjskih vetrova povezivali sa alosnim kricima hijene. Stoga, kada
bi se u dubini noi hijena oglasila svojom setnom jadikovkom to je
zvualo kao poslednji oajniki krik izgubljene due u kandama Tilona. Meu dunostima tog zlog stvorenja bila je zatita egipatskih
mrtvih od pljakaa grobova.
Meu ostalim Tifonovim simbolima bio je nilski konj, posveen
bogu Marsu, je rje Mars bio ustolien u znaku Skorpio, Tifonovoj kui. Magarac je takoe posveen tom egipatskom demonu. Isus koji
iijahuje u Jerusalim na leima magarca ima isto znaenje kao i Hermcs koji stoji na ispruenom Tifonu. Rani hriani su bili optueni
zbog oboavanja glave magarca. Najudniji ivotinjski simbol je svinja ili krmaa, posveena Dijani i esto zastupljena u Misterijama kao
amblem okultnog umea. Divlji vepar koji je proburazio Atisa pokazuje upotrebu te ivotinje u Misterijama.
Prema misterijama, majmun prestavlja stanje oveka pre nego
lo je racionalna dua ula u njegovo ustrojstvo. Stoga on simboli/.uje iracionalnog oveka. Neki na majmuna gledaju kao na vrstu
koju duhovne hijerarhije nisu podarile duom, a drugi kao na palo
slanje u kojem je ovek kroz degcneraciju lien svoje boanske prirodc. Drevni Ijudi, iako evolucionisti, nisu pratili ovekov uspon
kroz majmuna; smatrali su da se majmun sam odvojio od glavnog
stabla napretka. Majmun je povremeno uziman kao simbol uenja.
Kinokefal (Cvnocephalus), psoglavi majmun, bio je egipatski hijeroglifski simbol pisanja i tesno povezan sa Totom. Kinokefa! je
simbol meseca, a Tot planete Merkur. Zbog drevnih verovanja da mesec prati Merkur po nebesima, pas-m ajm unje opisan kao verni Tolov pratilac.
395

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Pas, zbog svoje odanosti, oznaava odnos koji bi trebalo da postoji izmeu uenika i majstora, ili izmeu inicijata i njegovog Boga.
Pastirski pas bio je vrsta svetenika. Sposobnost psa da oseti i miljama sledi neviene osobe simbolizovala je transcendentalnu mo
kojom fdozof sledi nit istine kroz lavirint zemaljske pogrenosti. Pas
je takoe i simbol Merkura. Psea zvezda, Sirijus, ili Sotis, bila je
sveta za Egipane jer je nagovetavala godinja izlivanja Nila.
Kao tovama ivotinja konj je bio simbol tela oveka prisiljenog
da podnosi teinu svoje duhovne konstitucije. Isto tako, on takoe
simbolizuje i duhovnu prirodu oveka prisiljenog da ponosi teret
materijalne linosti. Hiron, kentaur, Ahilov mentor, predstavlja primitivno stvorenje koje je bilo praotac i instraktor oveanstva, kako
je to opisao Beros14. I krilati konj i arobni tepih simbolizuju tajnu
doktrinu i produhovljeno telo oveka. Drveni trojanski konj iz kojeg
izlazi vojska da osvoji grad, predstavlja ovekovo telo koje u sebi
skriva one beskonane mogunosti koje e se kasnije ispoljiti i pokoriti njegovo okruenje. Opet, poput Nojeve arke, on predstavlja
duhovnu prirodu oveka kao domaina latentnih mogunosti koje
kasnije postaju aktivne. Opsada Troje je simbolian izvetaj o otmici
ljudske due (Helene, ili Jelene) od strane linosti (Paris) i njenom
konanom iskupljenju, kroz istrajnu borbu, od strane tajne doktrine grke vojske pod zapovednitvom Agamemnona.

C V E E , B IL JK E , PL O D O V I I D RV E E

Cvet, faliki simhol Lotosov cvet * Skandinavsko Drvo

Sveta, Igdrasil Bagremova mladica # Sok od groa *
Magine moi mandragore

.loniju i falusu, kao odgovarajuim simbolima Boje stvaralake

moi, klanjali su se gotovo svi drevni narodi. Edenski vrt, arka, vrai . i llrama, Veo Misterija, vesica piscis ili ovalni nimb i Sveti Gral,
vn/.ni su joniki simboli; piramida, obelisk, kupa, svea, toranj, keltki monolit, spirala, kampanila', majska motka i Sveto Koplje, simIm>h su falusa. Pri razmatranju oboavanja Prijapa, isuvie savremenih
uutora sudi o paganskim standardima po svojim vlastitim standardiinn i valja se u blatu lino stvorenog prostakluka. Eleusinske Misteii|c najvee od svih drevnih tajnih drutava - ustanovile su jedan
ikI najpoznatijih standarda moralnosti i etike, pa bi oni koji kritikuju
niihovn upotrenu falikih simbola trebalo da razmisle o pronicljivim
iccima kralja Edvarda III: Lloni soit qui m a ly pense. 2
i

ll carnpanile (od cam p a n a - zvoniti) - italijanska re koja znai ,,zvonik .

(Nap. prev.)
Stam francuska sentenca, Honi soit qui m a ly pense ", ponekad ispisana kao

14

396

Beros (gr. Bfiptoaaoc;), akadski Belreuu (Bel-reuu Bel je njegov pastir) - vavilonski svetenik, pisac i astronom iz helenistikog oba, koji je
pisao na grkom jeziku. iv e o je u III veku p.n.e, a roen je u doba Aleksandrove vladavine nad Vavilonom (330-323. g.p.n.e.). Datum njegove smrti nije poznat. (Nap. prev.)

.J h /u i soit quy m a ly pense", ,,Hony soyt qe mal y pense ", ,,Hony soyt ke
utol v pense", ,,Hony soyt qui m alpence i u raznim drugim fonetizacijama, moto jc engleskog vitekog Reda podvezice (Order o fth e Garter). Na
liancuskom glasi: Honni soit qui m a ly pense (savrem ena konjugacija
p.lagola honnir\e honni). Z apisana je takoe i na kraju rukopisa Ser Gaven
t .eleni vitez (Sir Gavvain and the Green Knight), ali izgleda da se radi o
knsuijem izdanju. D oslovan prevod sa starofrancuskog je: Stid neka je
397

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Opsceni obredi, koje su praktikovale kasne bahanalije i ioni/ije.

nisu bili vie predstavnici standarda istote koje su prvobitno podravale Misterije, nego to su orgije, koje su se povremeno deavale
meu pristalicama hrianstva do osamnaestog veka, bile predstavnici
primitivnog hrianstva. Ser Viljem Hamiiton (Sir William Hamilton),
britanski poslanik na napuljskom dvoru, izjavljuje da je 1780. goine, Izemija, hrianska zajednica u Italiji, falikim ceremonijama oboavala paganskog boga Prijapa pod imenom sv. Kozmo. [Videti Dva
eseja o ohoavanju Prijapa ( Two Essays on the Worship o f Priapus),
Riarda Pejna Najta.]
Otac, majka i dete ine prirodno trojstvo. Misterije su glorifikovale dom kao vrhovnu instituciju koja se sastoji od tog trojstva, koje
funkcionie kao jedinica. Pitagora je uporedio svemir sa porodicom,
izjavljujui da kao to je vrhovna vatra svemira u sreditu svojih nebeskih tela, tako je, po analogiji, vrhovna vatra sveta na njegovom
sranom kamenju. Pitagorejci i druge filozofske kole zamislili su
jednu boansku prirodu Boga kako se manifestuje u trolanom aspektu oca, majke i deteta. To troje ini Boansku Poroicu, ije prebivalite je stvaranje, a iji prirodni i neobini simbol je 47. Euklidov
problem3. Bog Otac je duh, Bog Majka je materija, a Bog Dete
proizvod njih dvoje - predstavlja zbir ivih bia roenih iz Prirode i
koja ine Prirodu. Seme duha je posejano u materieu materije i, bezgrenim (istim) zaeem, nastao je potomak. Nije li to istinska tajna
onoga ko o tom e zlo misli", ili jo stroije: Neka se stidi onaj ko loe misli." Ponekad se reinterprctira kao: N eka zlo snae onoga koji zlo m isli."
(Nap. prev.)
E uklidov47. problem , ili pitagorejski mistini trougao.
Razm era straniea je 3:4:5. N ajm anja stranica u razmeri 3, oduvek je u tajnim okultnim uenjim a predstavljala O /irisa , davaoea ivota (Jang), dua straniea u
razmeri - 4, prestavlja Izidu, Majku svega (Jin), a hipotenuza, u razm eri - 5, sim bolizuje H orusa, H rista,
M itru, Baha, D ionisa, Dete Dve B eskonanosti, Ra-H oor-K huita (u Telerni), koji je neutralna sila nastala
kao produkt spajanja N eba (O zirisa) i Z em lje (Izide). O vaj kotnpleksm
m atem atiki problem se spom inje u treem stupnju m asonske Plave Loe,
a njegovo tajno znacnje je Sveto Trojstvo, ili koncept O tae-M ajka-Sin.
(Nap. prev.)
398

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

Bogorodice koja dri Svetu Bebu u naruju? Ko se usuuje da kae

da je takav simbolizam neprikladan? Misterija ivota je vrhovna mislerija, otkrivena u svem svom boanskom dostojanstvu i slavljena
od strane iniciranih mudraca i vizionara svih epoha kao savreno dostignue Prirode.
Dananja preterana ednost, meutim, proglaava tu istu mistenju kao nepodesnu za razm atranje svetonazornih ljudi. Suprotno
diktatima razuma, utvren je standard koji potvruje da je nevinost
koju uzgaja neznanjc poeljnija nego vrlina roena iz znanja. ovek e, meutim, na kraju ipak nauiti da nikada ne bi trebalo da
se stii istine. Dok to ne naui, on je laan za svog Boga, za svoj
svet i za sebe. U tom pogledu, hrianstvo je jadno ncuspeno u svojoj misiji. Dok proglaava ovekovo telo ivim hramom Boga ivoga, u istom dahu ono tvrdi da su supstance i funkcije tog hrama
neiste i da njihovo prouavanje skmavi osetljiva oseanja pravedmka. Ovim nezravim stavom, ovekovo telo
Dom Boji - degrairano je i oklevetano. Ipak, sam krst je najstariji od falikih
amblema, a romboidni prozori katedrala dokazuju da su jonieki simboli preiveli unitavanje paganskih Misterija. Sama struktura crkve
proeta je falicizmom. Uklonite iz hrianske crkve sve ambleme
prijapskog porekla i nee ostati nita, je r je ak i zemlja na kojoj
stoji, zbog svoje plodnosti, prvi joniki simbol. Poto veina ne zna
ila ti amblemi generativnog procesa postoje, ili ih ne zapaa, ironija situacije nije opte shvaena. Samo oni koji su upoznati sa tajnim jezikom starine u stanju su da razumeju boansko znaenje tih
amblema.
Cvetovi su birani da budu simboli iz mnogo razloga. Velika raznolikost flore omoguila jc da se za gotovo svaki apstraktni kvalitet ili stanje pronau neka biljka ili cvet koji bi mogli pogodno
ila ih predstavljaju. Biljka moe biti izabrana zbog nekog mita povezanog sa njenim poreklom, kao to je pria o Dafni i Narcisu,
zbog neobienog okruenja u kojem se razvija, kao to je sluaj sa
orhidejom i gljivama, zbog karakteristinog oblika, kao pasiflora i
dugocvetni ljiljan, zbog svoje briljantnosti ili mirisa, kao vrbena i
slatka lavanda, zbog toga to uva svoj oblik na neoreeno vreme, kao to to ini smilje, zbog neobinih karakteristika, kao suncokret i heliotropa, koji su odavno sveti zbog svog afmiteta prema
suncu.
399

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

SUNCOKRET
Iz Kirchei: Magnes sive de Arte Magnetica Opus Tripartitum

Gomji dijagram ilustruje zanim ljjiv eksperiment sa biljnim m agnetizmom koji

je reprodukovan zajedno sa nekoliko drugih eksperim enata u retkoj knjizi o magnetizm u A tanasija Kirhera. N ekoliko biljaka bilo je sveto drevnim Egipanima, G rcim a i H indusim a zbog naroitog uticaja koji na njih im a sunce. Poto
je oveku teko da gleda u lice sunca, a da ne bude zaslepljen svetlom, one biljke koje se nam em o okreu i suoavaju sa solam om sferom sm atrane su simbolim a veom a naprednih dua. Budui da je sunce uzim ano kao personifikacija
Vrhovnog Boanstva, ti oblici ivota na koje vri znatan uticaj slavljeni su kao
posveeni Boanstvu. Suncokret je, zbog jasno uoljivog afiniteta prem a suncu, dobio visok rang m eu svetim biljkam a.
400

Biljka se takoe rnoe smatrati dostojnom potovanja i zbog toga

lo se iz njenog zgnjeenog lia, latica, stabljike ili korenja moe
ekstrahovati lekoviti melem, esencija ili opojno sredstvo koji utiu na
prirodu i inteligenciju ljudi - kao to je sluaj sa makom i drevnim
biljkama koje su davale proroanske vizije. Biljka se takoe moe
sinatrati i efikasnom u leenju mnogih bolesti, jer njen plod, lie,
latice ili korenje oblikom ili bojom podseaju na delove ili organe
Ijudskog tela. Na primer, za isceene sokove odreenih vrsta paprali, upavu mahovinu to raste na hrastovima i ikovu vunicu, govol ilo se da imaju mo da pospee rast kose; dentaria\ koja oblikom
podsea na zub, govorilo se da lei zubobolju, a biljkapalma Christ',
zbog svog oblika, isceljivala je sve bolove u akama.
Cvet je zapravo reproduktivni sistem biljke i stoga je posebno prikladan kao simbol seksualne istote - apsolutno potrebne u drevnim
Misterijama. Tako cvet oznaava onaj ideal lepote i regeneracije koji
na kraju mora zameniti poudu i degeneraciju.
Od sveg simbolinog cvea najvaniji su indijski i egipatski lolosov cvet i rozenkrojcerska rua. U njihovom simbolizmu ova dva
cveta smatraju se identinim. Ezoterijske doktrine u kojima je zastupl jen istonjaki lotos ovekoveene su u savremenoj Evropi u obliku rue. Rua i lotos su joniki amblemi i prvenstveno oznaavaju
majinsku kreativnu tajnu, dok se za dugocvetni ljiljan smatra da je
laliki.
Bramini i egipatski inicijati, koji su nesumnjivo shvatili tajne sisteme duhovne kulture pomou kojih mogu biti stimulisani latentni
centri kosmike energije u oveku, uzeli su lotosov cvet da predstavlja vrtloge duhovne energije smetene na raznim takama du. kimenog stuba koje se Hinusi nazivaju akre, ili vrtloni tokovi. Sedam
<k I tih akri je od primame vanosti i ima svoje pojedinane korespondencije u nervnim ganglijama i pleksuzima. Prema tajnim kolama, krsna ganglija se naziva etvorolatini lotos, prostatski pleksuz,
scstolatini lotos, epigastrini pleksuz i pupak, desctolatini lotos,
srani pleksuz, dvanaestolatiki lotos, faringalni pleksuz, esnaestolalini lotos, kavemozni pleksuz, dvolatini lotos, a pinealna lezda,
ili susedni nepoznati centar, hiljaulatini lotos. Boja, veliina i broj
i

Petolisna zubatka. (Nap. prev.)

I at. Palma Christi

Hristov dlan; sin. Ricinus communis

ricinus. (Nap. prev.)

401

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

latica lotosa su kljuevi njegovog simbolinog znaaja. Nagovetaj po

pitanju otkrivanja duhovnog razumevanja prema tajnoj nauci Misterija
nalazi se u prii o Aronovom tapu koji je prolistao, a takoe i u velikoj Vagnerovoj operi Tanhojzer (Tannhduser), u kojoj Papin propupali tap oznaava otvorene cvetove na svetom tapu Misterija kimenom stubu.
Rozenkrojceri su koristili venac od rua da oznae iste duhovne
vrtloge koji su u BibUji navedeni kao sedam krakova svenjaka i sedam crkava Azije. U izdanju ser Frensis Bekonove Istorije Henrija
VII (History of'Henry the Seventh) iz 1642. godine, naslovna strana
prikazuje lorda Bekona sa rozenkrojcerskim ruama kao kopama
na cipelama.
U hinduistikom fdozofskom sistemu svaka latica lotosa nosi odreenu simboliku koja daje dodatni klju za znaenje cveta. Orijentalci su lotos takoe koristili i da oznae rast oveka kroz tri razdoblja
ljudske svesti - neznanje, napor i razumevanje. Kao to lotos postoji
u tri elementa (zemlji, vodi i vazduhu), tako i ovek ivi u tri sveta
- materijalnom, intelektualnom i duhovnom. Kao to biljka, sa svojim korenjem u blatu i mulju, raste prema gore kroz vodu i konano
cveta u svetlosti u vazduhu, tako je i duhovni rast oveka usmeren
prema gore, iz tame bezvrednog delanja i elje u svetlost istine i razumevanje, pri emu voda slui kao simbol stalno menjajueg sveta
iluzija kroz koji dua mora proi u svojoj borbi da dostigne stanje
duhovne iluminacije. Rua i njen istonjaki ekvivalent, lotos, kao i
svi prekrasni cvetovi, predstavljaju duhovno razvijanje i postignue:
stoga su istonjaka boanstava esto prikazana kako sede na rairenim laticama cvetova lotosa.
Lotos je takoe bio i univerzalan motiv u egipatskoj umetnosti i
arhitekturi. Krovove mnogih hramova podravali su lotos-stubovi,
oznaavajui venu mudrost, a skiptar sa lotosom na vrhu - simbol
samorazvoja i boanskog prerogativa - esto je noen u verskim procesijama. Kad je cvet imao devet latica, simbolizovao je oveka, a
kada je imao dvanaest, bio je simbol svemira i bogova; cvet sa sedam
latica simbolizovao je planete i zakon, sa pet latica - ula i Misterije, a sa tri - glavno boanstvo i svetove. Srednjovekovna heraldika
ruaje generalno imala pet ili deset latica, ime je kroz pitagorejsku
pentadu i dekadu prikazivan njen odnos sa duhovnom misterijom
oveka.

C U L TIJS A RBOR UM 6

Oboavanje drvea kao zastupnika Boanstva bilo je uestalo u celom antikom svetu. Hramovi su esto graeni u srcu svetih lugova,
a none ceremonije odravane su pod irokim kronjama velikog drvea, fantastino ukraenog i ovenanog u ast njihovih boanstava
zatitnika. U mnogo sluajeva verovalo se da samo drvee poseduju
airibute boanske moi i inteligencije i zbog toga su se molioci esto obraali njima. Lepota, dostojanstvo, masivnost i vrstina hrastova, brestova i kedrova dovela je do toga da budu usvojeni kao
simboli moi, celovitosti, trajnosti, muevnosti i boanske zatite.
Nekoliko antikih naroda - posebno Hindusi i Skandinavci - smatralo je Makrokosmos, ili Veliki Univerzum, za boansko drvo koje
raste iz jednog semena posejanog u prostoru. Grci, Persijanci, Haldcjci i Japanci imali su legende koje opisuju osovinsko drvo ili trsku na kojem se vrti zemlja. Kapila7 izjavljuje da je svemir veno
drvo, Brama, koje raste iz neprimetnog i nematerijalnog semena - matcrijalne monade. Srednjovekovni kabalisti su kreaciju predstavljali
kao drvo ije korenje je u stvamosti duha, dok su njegove grane u
iluziji opipljivog postojanja. Sefirotsko drvo kabale je stoga obrnuIo, pa mu je korenje na nebu, a grane na zemlji. Madam Blavacka
primeuje da je Velika piramida smatrana simbolom ovoga invertiranog drveta, sa svojim korenom na vrhu piramide i svojim granama
koje se razilaze u etiri toka prema osnovi.
Skandinavsko svetsko drvo, Igdrasil ( Yggdrasil), podrava na svo|im granama devet sfera ili svetova, koje su Egipani simbolizovali
sa devet pranika biljke persea ili avokada. Svi su oni zatvoreni unular misteriozne desete sfere ili kosmikog jajeta - nedefinisane Nule
Misterija. Jevrejsko kabalistiko drvo takoe se sastoji od devet grana, ili svetova, koji emaniraju iz Prvog Uzroka ili Krune, koja okru<

Lat. gajenje, uzgajanje drvea, ali i kult, oboavanje drvea. (Nap. prev.)
Kapila (hindi. 4>fdcH ^ R ) - vedski m udrac kojem se pripisuje da je jedan
od osnivaa Samkhja filozofske kole. Traicionalni hinuistiki izvori ga
opisuju kao potom ka M anua, B ram inog unuka i V inuovog avatara, Bhag a va d G ita prikazuje Kapilu kao jo g inskog pustinjaka sa visoko razvijenim sidisom , ili duhovnim m oim a. (Nap. prev.)

402
403

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

uje svoje emanacije kao to ljuska okruuje jaje. Jedan izvor ivota
i beskrajna raznolikost njegovih izraza imaju savrenu analogiju u
strukturi drveta. Stablo predstavlja jedinstveno poreklo svih raznolikosti; korenje, duboko usaeno u tamnu zemlju, simbol je boanske
hrane, a mnotvo grana to se ire od centralnog stabla predstavlja
beskonanost univerzalnog delovanja zavisnog od jednog uzroka.

DRVO VITEZOVA
O K R U G L O G STOLA

Ovaj izuzetan prim er upotrebe drveta u sim bolizm u je iz Chateau de

Pierrefonds u m alom gradu Pijerfondu, u sevemoj Francuskoj. Osam
bonih grana zavrava se konvencionalnim kupolikim cvetovim a, a
iz svakog od njih uzdie se telo viteza koji u mci nosi traku sa svojim
imenom. Sredinje stablo je nadvieno veim cvetom, iz kojeg se pojav lju je telo sam og kralja Artura.
Drvo je omiljeni motiv u heraldici.
Stablo sa svojim m notvom grana
prouzrokovalo je da se drvo esto
koristi u dijagram skim prikazim a
porodinih linija, a iz te prakse nastao je obiaj da se takve tabele nazivaju porodina stabla".

Drvo je isto tako bilo prihvaeno i kao simbol Mikrokosmosa, to

jest, oveka. Prema ezoterijskoj doktrini, ovek prvo postoji potencijalno unutar tela svetskog drveta, a kasnije na njegovim granama
404

procvetava u objektivnu manifestaciju. Prema ranom grkom Misterijskom mitu, bog Zevs je treu rasu ljudi napravio iz stabla jasena.
Zmija, koja je tako esto prikazana obmotana oko stabla drveta, obino oznaava um - mo miljenja - i veni je zavodnik ili nagon koji
vodi sva racionalna stvorenja ka konanom otkriu stvamosti i tako
obara vladavinu bogova. Zmija skrivena u liu univerzalnog drveta
predstavlja kosmiki um, a na ljudskom drvetu, inividualizovani
intelekt.
Koncept da svaki ivot potie od semena uzrokovao je da zrna
raznih biljaka budu prihvaena kao simbol ljudskog spermatozoida,
a drvo je stoga simbol organizovanog ivota koji se razvija iz svoje
primitivne klice. Rast univerzuma iz njegovog primitivnog semena
moe se povezati sa rastom monog hrasta iz siunog ira. Mada
se drvo ini mnogo veim od svog izvora, taj izvor ipak potencijalno
sadri svaku granu, granicu i list koji e se kasnije objektivno razviti kroz procese rasta.
oveka je potovanje drvea kao simbola apstraktnih kvaliteta murosti i integriteta dovelo do toga da kao drvee oznai i one pojedince koji poseduju te boanske osobine u naizgled nadljuskom
stepenu. Visoko prosvetljeni filozofi i svetenici bili su zbog toga esto nazivani drvee ili ovek drvo - na primer, druidi, ije ime, po
jednom tumaenju, znai Ijudi od hrastovog drvea, ili inicijati nekih sirijskih Misterija, koji su nazivani kedrovi; u stvari, daleko je
verodostojnije i verovatnije da su slavni kedrovi Lihana, poseeni za
izgradnju Hrama kralja Solomona, bili zapravo prosvetljeni, inicirani mudraci. Mistik zna da pravi oslonac Boje Slavne Kue nisu bili
Irupci podloni propadanju, ve besmrtni i neunitivi intelekti drveta hijerofanata.
Drvee se vie puta spominje u Starom i Novorn zavetu, kao i u
spisima raznih paganskih naroda. Drvo ivota i Drvo Poznanja Dobra i Zla, koji se spominju u Knjizipostanja, gorui grm, u kojem se
aneo pojavio Mojsiju, poznata loza i smokva iz Novog zaveta, gaj
maslina u Getsemanskom vrtu, gde je Isus otiao da se moli, te udesno stablo Otkrivenja, to je raalo dvanaest vrsta plodova i iji
listovi su bili za leenje naroda, svi svedoe o potovanju koje je pridavano drveu u spisima Svetogpisma. Buda je primio svoje prosvetIjenje dok je bio ispod bodhi drveta, u blizini M arasa u Indiji, a
nekoliko istonjakih bogova prikazano je kako sedi u meditaciji
405

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Cvee, hiljke, p lo d o vi i drvee

ispod irokih kronji monih stabala. Mnogi veliki mudraci i spasioci nosili su tapove, palice, ili motke odseene od svetog drvea,
kao to su palice Mojsija i Arona, Gungnir - Odinovo koplje - odseeno od Drveta Zivota, i posveena Hermesova palica, oko koje
se bore isprepletene zmije.

N O JE V O DRVO
Iz "Breeche.s" B ihleH
iz 1599. godine

Veina Biblija objavljenih tokom srednjeg veka

sadri odeljak posveen
gcnealokim tabelam a,
koje prikazuju poreklo
oveeanstva od Oca Adama do pojave Isusa Hrista.
Drvo koje raste iz krova
arke predstavlja telo Noja , a njeg o v e tri grane,
N o jev e sin o v e - Sim a,
H am a i Ja fe ta . N aro d i
koji potiu od N ojeva tri
sina su prikazani na odgovarajui nain u krugovim a n a granam a drveta.
M ada su ovakve tabele
b ezn ad en o netan e sa
istorijske take gleita,
za sim boliste su njihova
alegorijska tumaenja od
neprocenjive vanosti.
8

406

enevska B iblija ( The G eneva B ible) koja se ponekad naziva i .. Breeches

Bible (Biblija K ratkih paniahm a), zbog toga to za A dam a i Evu kae da
su se obukli u hreeches", napravljene od smokvinog ba (Postanje 3:7) prvo englesko izdanje Biblije prevedene sa grkog i hebrejskog. (Nap. prev.)

Brojni naini na koje su drevni koristili drvo i drvene proizvode

su inioci simbolizma drveta. Njegovo oboavanje je, do odrcenog
stepena, bazirano na njegovoj korisnosti. O tome D. P. Landi pie:
D rvee zau zim a vano m esto u ekonom iji prirodc putcm p n v laenja i zadravanja vlage, kao i zasenjivanjein izvora vode i zem lje,
k ako bi se spreili ja lo v o st i p u sto en je; d r v e e je o v ek u korisn o
zbog h lad o v in e, zb o g p lo o v a, za leenje, kao ogrev, za izgradnju
kua i brodova, za nam etaj, za gotovo svaki oeljak ivota, pa nije
ni u d o d a su n ek a od u p ad ljiv ijeg stab ala, kao to su hrast, bor,
p alm a i jav o r, p o stala sveta i k o rien a kao p redm eti o b o a v an ja."
(V ideti M o n u m en ta ln o h ria n stvo )

Rani crkveni oci ponekad su drvo koristili kao simbol Hrista. Verovali su da e hranstvo naposletku izrasti poput monog hrasta i
zaseniti sve druge vere oveanstva. Poto drvo svake godine odbacuje svoje lie, ono je takoe smatrano i za odgovarajui simbol vaskrsenja i reinkamacije, jer, mada naizgled umire svake jeseni, ono, sa
obnovljenim zelenilom, nanovo procveta svakog narednog prolea.
Pod nazivima Drvo ivota i Drvo Poznanja Dobra i Zla krije se veliki arkanum starina - misterija ekvilihrijuma. Drvo ivota predstavlja
duhovnu taku ravnotee - tajnu besmrtnosti. Drvo Poznanja Dobra i
.la, kao to njegovo ime implicira, predstavlja polaritete, ili neravnoleu - tajnu smrtnosti. Kabalisti su to obelodanili tako to su Drvetu
ivota dodelili centralni stub njihovog Sefirotskog ijagrama, a Drvetu
Poznanja Dobra i Zla dve bone grane. Uneravnoteene snage propadaju u praznmi", izjavljuje tajni rad, i sve je obznanjeno. Jabuka predstavlja poznavanje procesa stvaranja putem buenja kojim je ustanovljen
materijalni svemir. Alegorija o Adamu i Evi u Edenskom vrtu je kosmiki mit koji otkriva metode univerzalnog i individualnog ustrojstva.
Doslovna pria, koju nepromiljen svet prihvata toliko vekova, besmislena je, ali kreativna misterija koju ona simbolizuje jedna je od najdubljih istina Prirode. Ofiti (oboavaoci zmije) duboko su potovali
cdensku zmiju jer je ona bila uzrok indiviualnog postojanja. Mada
oveanstvo jo uvek luta u svetu dobra i zla, ono e naposletku postii dovrenje i jesti plod sa Drveta ivota koje raste usred iluzomog
vrta svetovnih stvari. Tako je Drvo ivota takoe uzeto kao simbol Misterija, a kada se poslui njegovim plodovima ovek postie besmrtnost.
407

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

Hrast, bor, jasen, empres i palma su pet stabala najvee simbolike

vanosti. Bog Otac Misterija esto je oboavan u obliku hrasta, Bog
Spasitelj - obino Svetski Muenik - u obliku bora, osa sveta i boanska priroda kod oveka, u obliku jasena, boginje, ili majinski princip,
u obliku empresa, a pozitivni pol stvaranja u obliku nerascvetale
urmine palme. Borova iarka je faliki simbol iz najdrevnijih vremena. Bahov tirs - dugaak tap ili palica na ijem vrhu je borova
iarka ili grozd groa, obavijen isprepletanim brljanom ili liem
vinove loze, ponekad trakama - oznaava da uda Prirode mogu biti ostvarena samo uz pomo solame muevnosti, koju simbolizuje
iarka ili groe. U frigijskim M isterijama, Atis - uvek prisutno
sunce-spasitelj - umire pod granama bora (aluzija na solami globus
na zimski solsticij) i zbog toga je bor bio svetinja u njegovom kultu.
Ovo drvo takoe je bilo sveto i u Misterijama Dionsa i Apolona.
Kod drevnih Egipana i Jevreja, bagremu, ili tamariski, davano je
najvie versko potovanje, a kod savremenih masona, grane bagrema,
empresa, kedra, ili zimzelene grane, jo uvek se smatraju najznaajnijim amblemima. Sitim9-drvna graa koju su deca Izraela koristila
u izgradnji Tabemakla i Zavetnog kovega bila je od vrste bagrema.
U opisu tog svetog drveta, Albert Pajk je napisao:
R o d u acacia ta k o e p rip ad a i tm o v ita tam arisk a, isto o n o drvo
koje je obraslo oko O zirisovog tela. B ilo je to sveto drvo m eu A rap im a i o n i su o d n je g a n ap ra v ili idol A l-U z e 10, k o ji je M u h am ed
unitio. Im a j e u izobilju u oblik u g rm lja u pustin ji Tur, a od nje je
bio nap rav ljen v en ac od tm ja koji j e stav ljen na g lav u Isusa iz
N azareta. Z b o g svoje ivotne istrajnosti, prikladan je sim bol besm rtnosti, je r j e p oznato da, kad se postavi k ao d o v ratak , on a o p et puta koren i izbacuje p ro p u p ale gran e iznad p rag a .
(V ideti M oral i dogma)
9

Za biblijsko drvo shittah , od kojeg je dobijena drvna graa shittim (shittim

je plural od shittah ), sm atra se da je bilo vrsta bagrem a (Acacia seyal ); u
D aniievom prevodu Starog zaveta to je drvo sitim, a u prevodu dr Luja
Bakotia, drvo bagrem ovo (Izlazak 25-27). (Nap. prev.)

10

A l-U za (ar. ls jri' - Al-Uzza) - jed n a od tri glavne boginje arabijske religije
u pre-islamskim vremenima, kojaje oboavana kao jedna od erki Alaha, zajedno sa boginjam a A lat (ar. ciUl - A lla t ili Al-Lat) i M anat (ar.
- Mandt).
(Nap. prev.)

408

Sasvim je mogue d aje veliki deo potovanja ukazivanog bagreinu bio rezultat osobitih atributa mimoze, ili osetljive biljke", s kojom
su ga drevni esto identifikovali. Postoji koptska legenda o tome da
je srameljiva mimoza bila prvo od svih stabala ili grmova putem
kojih je oboavan Hrist. Brz rast bagrema i njegova lepota uzrokovaii su i da bude smatran simbolom plodnosti i stvaranja.
Simbolizam bagrema moe se tumaiti na etiri razliita naina:
(1) on je simbol prolenog ekvinocija - godinjeg vaskrsenja solarnog boanstva; (2) u obliku srameljive mimoze, koja se skuplja pri
Ijudskom dodiru, bagrem oznaava istotu i nevinost, kao to jedno
od grkih znaenja njegovog imena implicira12; (3) on na odgovarajui nain simbolizuje Ijudsku besmrtnost i regeneraciju, a u zimzelenom obliku predstavlja onaj besmrtni deo oveka koji preivljava
unitenje njegove vidljive prirode; (4) to je drevan i duboko potovan amblem Misterija, a kandidati koji su ulazili u krivudave prolaze u kojima su odravane ceremonije, dobijali su da u rukama nose
grane ove svete biljke ili male bokore osveenog cvea.
Albert G. Meki skree panju na injenicu da je svaka od drevnih Misterija imala svoju naroitu biljku posveenu bogovima ili
boginjama u iju ast su rituali slavljeni. Te svete biljke su kasnije
usvojene kao simboli raznih stupnjeva u kojima su koriene. Tako
je u Adonisovim Misterijama bila sveta salata, u braminskim i egipatskim obredima, lotos, kod druida, imela, a u nekim od grkih Misterija, mirta. (Videti Enciklopediju slobodnog zidarstva.)
Poto se legenda o Hiramu Abifu temelji na drevnom egipatskom
misterijskom ritualu posveenom ubistvu i vaskrsenju Ozirisa, prirodno je da se bagremovu mladica smatra simbolom Hiramovog vaskrsenja. Koveg sa Ozirisovim telom talasi su uzbacili na obali u
blizini Biblosa, gde se zaustavio u korenju tamariske, ili bagrema,
11

M im oza (n.lat. M im osa))e im e za tropski biljni rod porodice Mimosaceae

s oko 400 raznih vrsta. N ajpoznatija i naroito zanim ljiva vrsta m im oze
upravo je ova koja se pominje u tekstu - Mimosa pudica, koja potie iz Brazila; naziv osetljiva biljka , doslovan je prevod njenog engleskog imena
- sensitiveplant ; u nastavku teksta korieno je njeno ime u slovenskim
jezicim a - srameljiva m im oza ili stidljiva mim oza. K ako engleski tako
i na naziv za ovu vrstu m im oze rezultat je njene osobine da pri dodiru skupi listie. (Nap. prev.)

12

A kacija (lat. acacia ; gr.

a K o tid a )

na grkom znai nevinost. (Nap. prev.)

409

Cvee, hiljke, plo d o vi i drvee

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

drveta koje je, izrastavi u mono stablo, zatvorilo unutar svog tela
ubijenog boga. To je bez sumnje poreklo prie po kojoj bagremova
mladica obeleava Hiramov grob. Misterija zimzelena koji obeleava
grob mrtvog boga sunca ovekoveena je, takoe, i boinim drvetom.
Kajsija i dunja su uobiajeni joniki simboli, dok su grozd groa i smokva faliki. Nar je mistini plod elcusinskih obreda i Prozerpina je, pojevi ga, samu sebe vezala za Plutonova podruja. Plod
tu oznaava ulni ivota koji, kada se jednom okusi, privremeno oveka iiava besmrtnosti. Takoe, zbog velikog broj semenki, nar je
esto korien da predstavi prirodnu plodnost. Iz istog razloga, Dejkob Brajant, u svom delu Drevna mitologija (Ancient Mythology)]:\
primeuje da su drevni u tom plodu prepoznali prikladan simbol arke Potopa, koji sari seme nove ljudske rase. U drevnim Misterijam a nar je smatran i boanskim simbolom tako naroitog znaaja
da se njegovo pravo objanjenje ne moe otkriti. Kabiri su ga zvali
zabranjena tajna. Mnogi grki bogovi i boginje prikazivani su kako dre plod ili cvet nara u svojim rukama, oigledno da bi na taj
nain bilo naznaeno kako su oni davaoci ivota i izobilja. Kapiteli
sa narovima bili su postavljeni na stubovima, Jahinu i Voasu, koji su
stajali ispred Hrama kralja Solomona, a po nalogu Jahvea, cvetovi
nara bili su izveeni na dnu efoda14 Velikog svetenika.
Jako vino napravljeno od soka groa smatrano je simbolom lanog ivota i lane svetlosti univerzuma, jer je proizvedeno lanim
procesom - vetakom fermentacijom. Razboritost zamuena jakim
piem i ivotinjska priroda, koja, osloboena veza, kontrolie poje13
14

410

dinca - injenice su koje su nuno bile od najveeg duhovnog znaaja. Poto je nia priroa vciti zavodnik koji tei da oveka uvede
n neumerenosti to koe duhovne sposobnosti, groe i proizvoi
od groa korieni su kao sirnbol neprijatelja.

Pun naslov dela iz 1774. godine jc Novi sistem ili analiza drevne mitologije
(A New Svstem or Analvsis o f Ancient Mythoiogy). (Nap. prev.)
Efod je tip ogrtaa ili opleka, gornje halje jevrejskih svetenika koja je dopirala do nogu, a koriena je u drevnoj izraelitskoj kulturi i pom inje se na
nekoliko m esta u Bihliji. N a prim er, u Drugoj knjizi Mojsijevoj - Knjizi
Izlaska , 28:4, G ospod daje M ojsiju instrukcije o svetenikoj odedi: ,,A
ovo su haljine to e napraviti: naprsnik i opleak i plat, koulja vezena,
kapa i pojas." (D aniiev prevod), odnosno: O dede koje e nainiti ove
su: naprsnik, efod, plat, stihar vezeni, kapa i pojas. (Bakotiev prevod); u
Drugoj knjizi Samuilovoj (6:14), dat je opis D avida kako igra pred Zavctnim kovegom : D avi igrae iz sve snage pred G ospodom i bee ogm ut
ogrtaem lanenim (D aniiev prevod) [odnosno] lanenim efodom (Bakotiev prevod). Jahveov nalog o kojem se govori u tckstu je iz Druge knjige Mojsijeve - Knjige Izlaska , 28:33. (Nap. prev.)

DRVO A L H E M IJ E
Iz Musuum Hermelieum Reformatum et A m plificatum ^

A lhem iari su sim bolizovali svojc m etale pomou drveta kako bi ukazali da su
svih sedam bili grane koje zavise od jed n o g stabla solarnog ivota. Kao to su
sedam duhova, koji zavise od Boga, grane drveta, kojem je O n koren, stablo i
15

Musaeum Hermeticum je kom pendijum alhemijskih tekstova koji je prvi put

o b jav io L ukas Jen is ( Lukas Jennis ) u F rankfurtu, 1625. godine. D odatni
m aterijal ukljuen je u izdanje iz 1678, a ponovo objavljeno 1749. godine.
Pun naslov ela glasi: .. Musceum He.rmeticum, omnes sopho-spagvricce artis
discipulos fidelissime erudiens, c/uo pacto sttmma Hla verac/itc Medicina,
qua res omne, qualemcumque dejechtm patientes, instaurari possunt (quce
411

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Cvee, biljke, p lo d o vi i drvee

duhovna zem lja iz koje korcn crpi svoju hranu, tako i jed n o stablo boanskog
ivota i moi neguje sve bezbrojne oblike od kojih je sastavljen svemir.

b o g o v im a, to nije b ilo zato to su sm atrali d a j e ono po svojoj sopstvenoj p riro d i za njih p rih v atljiv o , v e su g a sipali n a svoje oltare
kao krv o nih neprijatelja koji su se ranije borili protiv njih. Jer, oni
su sm atrali d a je v in o prvo p o tek lo iz zem lje n ak o n to j e ov a ugoje n a od leev a o n ih koji su izginuli u rato v im a p ro tiv b o gova. 1 to
je , k au o n i, razlo g to sok od g ro a, kad se p ije u velik im k o liinam a, ini ljude m ah n itim i van sebe, kao d a ih puni k rv lju njihovih v lastitih p red a k a.

U G loria M im d iu\ iz koje je reprodukovana ilustracija, nalazi se vana m isao

o rastu m etala koji podsea na rast biljaka:
Svo drvee, trava, kam enje, m etali i m inerali rastu i dostiu savrenstvo, a da nije neophodno da ih dotakne ljudska ruka: je r sem e se uzdie iz zem lje, puta cvetove, raa plodove, jednostavno posredstvom
prirodnih uticaja. Kako je sa biljkam a, tako je i sa m etalim a. Dok lee
u srcu zem lje, u svojim prirodnim rudam a, rastu i razvijaju se, iz dana
u dan, kroz uticaj etiri elem enta: njihova vatra je sjaj Sunca i Meseca; zcm lja u svojoj utrobi zainje sjaj sunca i njim e je sem e m etala
dobro i jednako zagrejano, ba poput ita u poljim a. (...) Jer, kao to
svako drvo u polju im a vlastiti osobiti oblik, izgled i plod, tako i svaka planina nosi svoju osobitu rudu; to kam enje i ta zem lja su tlo u koje m rastu m etali.
(Videti prevod iz 1893. godine)

Egipani su smatrali da sok od groa nalikuje ljudskoj krvi vie

nego bilo koja druga supstanca. U stvari, verovali su da groe osigurava svoj ivot iz krvi mrtvih, koji su pokopani u zemlju. Prema
Plutarhu:
S vetenici sunca u H eliopolisu nikad ne unose vino u svoje hram o v e (...) i ako su ga ik a d a k o ristili u sv o jim rtv a m a liv a n ic a m a
alias Benedictus Lapis Sapientum appellatur) inveniri ac haheri queat 'tnveniri ac haberi queat. Continens tractatus chvm icos novem prceatantissimos. quorum nom ina et seriem versa pagella indicahit. In gratiam filiorum
doctrince, quihus G erm anicum Idiom a ignotum, in Latinum conversum ac
ju r is p u b lici factum . J e n n is" . Prvo izdanje je sadravalo sledee spise: 1.
P rigovoriprirode, pripisano Zanu de M enu (Jean de M eung). 2. D vanaest
kljueva Bazila Valentina, 3. Supiilna alegorija, M ihaela M ajera (M ichael
M aier), 4. Tri rasprave o F ilaletu, 5. K njiga A lze, 6. O tvoren ulaz u zatvorenu p alatu - Fitalet, 7. Traklat o Velikoj N agradi, 8. J ed in i p ra v i put,
9. Krem erov testament, 10. Slava sveta, 11. Vodeni kam en m udrih, 12. ZlaF
ni traktat o kam enu m udrosti. (Nap. prev.)
16 Lat. G loria M undi - Slava sveta - alhem ijsko delo iz XVII veka, ukljueno u Musceum H erm eticum iz 1625. godine, a prvi p u t objavljeno u Nem akoj kao G loria M undi sonsten P aradeiss Taffel, u Frankfurtu, 1620.
godine. (Nap. prev.)
412

(V ideti Izid a i O ziris)

U nekim kuitovima je na stanje opijenosti gledano kao na stanje

onekle slino ekstazi, jer se verovalo da je pojedinac opsednut Univerzalnim Duhom ivota, iji izabrani prenosnik je vino. U Misterijama je groe esto korienn kao simbol poude i razvrata, jer je
imalo demoraliui uticaj na emocionalnu prirodu. Priznata je, meutim, injenica da je fermentacija bila siguran dokaz prisustva solarne vatre, pa je stoga groe prihvaeno kao odgovarajui simbol
Solarnog Duha - davaoca boanskog zanosa. Na unekoliko slian
nain, hriani su vino prihvatili kao simbol krvi Hristove, i ono
uestvuje u Svetoj Priesti. Hrist, egzoterini simbol Solamog DuIni, je rekao: ,,Ja sam okot. 17 On je, dakle, oboavan uz vino ekslaze na isti nain kao i njegovi paganski prototipovi - Bah, Dionis,
Atis i Adonis.
Mandragori (mandragora officinarttm) se pripisuje posedovanje najizvanrednijih maginih moi. Njena narkotina svojstva bila su poznata
( ircima, koji su je koristili za umrtvljavanje bola tokom himrkih operacija, a bila je, takoe, poistoveivana i sa biljkom baaras'8, mistinom biljkom koju su koristili Jevreji za isterivanje demona. U Jevrejskim ratovima, Josif Flavije opisuje nain obezbeivanja haarasa,
koji, kako on izjavljuje, emituje munje i unitava sve koji hoe da
17

J e va n e lje p o Jovam t, 15:5: ,,Ja sam okot, a vi loze. (prevod uro Danii) (Nap. prev.)

ix

Velianstvena biljka A rapima poznata kao zlatna biljka, za koju se pretpostavljalo da raste na planini Liban, ispod puta koji vodi u Damask. Govorilo
se da cveta u m esecu m aju, nakon topljenja snega, da se nou m oe videti
uz pom o baklji, a da je danju nevidljiva. Verovalo se da baaras m oe biti
od velike pom oi alhem iarim a u transm utaciji m etala. (Nap. prev.)
413

TAJNA UENJA SVTH EPOHA

ga dotaknu, osim ako ne slede odreena pravilima koja je, navodno,

formulisao sam kralj Solomon.
Okultna svojstva mandragore, mada slabo shvaena, bila su odgovoma za prihvatanje biljke kao talismana sposobnog da povea
vrednost ili koliinu onoga sa im je povezana. Kao falika amajlija, mandragora je smatrana nepogreivim lekom za sterilitet. Bila je jedan od prijapikih simbola za koje su vitezovi templari bili
optueni da im se klanjaju. Koren biljke lii na Ijudsko telo i esto ima obrise ljudske glave, ruku i nogu. Ova upeatljiva slinost
izmeu tela oveka i mandragore jedna je od zagonetki prirodne
nauke i pravi je temelj potovanja koje je ovoj biljki ukazivano.
U Razotkrivenoj Izidi, madam Blavacka primeuje da mandragora izgleda zauzima na zemlji mesto gde se susreu biljno i ivotinjsko kraljevstvo, kao to to ine zoofiti i polipi u moru. Ova
misao otvara iroko polje spekulacija u vezi prirode ove ivotinje-biljke.
Prema populamom praznoverju, mandragora se smanjuje kada je
dodirnuta i, vritei Ijudskim glasom, oajniki se dri tla u koje je
usaena. Svako ko je uo njen krik dok ju je upao odmah je ili umro ili poludeo. Kako bi se izbegla takva tragedija, bio je obiaj da se
kopa oko korena mandragore sve dok se biljka potpuno ne rasklima,
a zatim bi se jedan kraj ueta vezivao oko stabljike, a drugi privravao za psa. Pas bi, oazivajui se na poziv svog gospodara, iupao koren iz zemljc i postao rtva mandragorinog prokletstva. Kada
je biljka jednom iupana sa korenom, s njom se moe bezbeno
baratati.
Tokom srednjeg veka, amajlije od mandragore ostigle su velike
cene i razvila se umetnost kojom je slinost izmeu mandragorinog
korena i ljudskog telo bila znatno naglaena. Kao i vcina sujeverja,
verovanje u naroite moi mandragore zasnovano je na drevnoj tajnoj doktrini o pravoj prirodi biljke. Elifas Levi kae:
N eznatno j e opojna, a drevni su jo j pripisali afroizijako svojstvo i p rcdstav ili je kao traenu od strane tesalijsk ih a ro b n jak a za
spravljanje Ijubavnih napitaka. D a li je taj koren pupani ostatak naeg z e m a ljsk o g p o rek la, kao to je tvrdio jc d a n m agi jski m isticiza m ? N e u su u je m o se da to o z b iljn o p o tv rd irn o , ali sv a k a k o je
istin a d a j e o v e k iz a a o iz z e m a ljsk o g b la ta i d a je n je g o v a p rva
414

Cvee, hiljke, p lo d o vi i drvee

po jav a m o rala biti u o b lik u g rube skice. A n alo g ije P rirode nas prisiljavaju da takav pogled priznam o barem kao m ogunost. Prvi ljudi
su, u tom sluaju, bili p o ro d ica d in o v sk ih , o setljiv ih m and ro g o ra,
koje jc pokrenulo sunce i koje su se s korenjem izvuklc iz zem ljeT
(V ideti Transcendentai'nu magiju)

Domai luk su Egipani duboko potovali kao simbol svemira, jer

njegovi prsteni i slojevi predstavljaju koncentrine nivoe po kojima
|c stvaranje bilo podeljeno prema hermetikim Misterijama. Takoe
|c smatrano i da poseduje veliko Ickovito svojstvo. Beli luk je, zbog
naroitih svojstava koja rezultiraju iz njegove ljutinc, bio snaan agens
i i transcendentalnoj magiji. Ni do dananjeg dana nije pronaeno boIjc sredstvo za leenje opsednutosti. Vampirizam i odreeni oblici
ludila - posebno oni koji proizlaze iz posrednitva i uticaja elementarnih larvi - momentalno reaguju na primenu belog luka. U srednjem
veku se verovalo da njegovo prisustvo u kui odbija sve zle sile.
Trolisne biljke, kao to je detelina, su u mnogim religijskim kultovima imale ulogu prestavnika principa Trojstva. Sv. Patrik je, navodno, koristio detelinu da ilustruje tu doktrinu trojedne boanstvenosti.
Kazlog za dodatnu svetost koja je dodeljivana etvrtom listu je u tomc to je etvrti princip Trojstva ovek, pa prisustvo tog lista, dakle,
o/naava iskupljenje oveanstva.
Venci su noeni tokom inicijacija u Misterije i itanja svetih knjii'.a, kako bi se oznailo da su ti procesi posveeni boanstvima. O
Minbolizmu venaca, Riard Pejn Najt pie:
U m esto perli, na kovanicam a su se pojavili venci od lia, uglavnom lovora, m aslin e, m irte, b rljan a, ili hrasta, p onekad uo k v iru ju i sim b o lik e tig u re, a p o n ek ad i kao venci n a n jih o v im glavam a.
Svi oni su bili p o sv e e n i n ek im n aro itim p e rso n ifik a c ija m a boan stv a i znaajni za neke n aro ite atrib u te, a, g en eraln o , sve zim z e le n o b ilo j e D io n is o v o b ilje , to je s t, sim b o l g e n e ra tiv n e m o i,
o zn aav aju i v en o st m lad o sti i v italn o sti, kao to n isk e perli i dija d e m e o zn a av aju v en o st p o sto jan ja .
[V ideti Sim holiki jezik antike um etnosti i m itologije
(.Svm holical Langitage o f Ancient A rt and M ythologyj\

415

K am enje, m etali i dragulji

K A M E N JE , M E T A L I I D R A G U L JI

Preistorijski spom enici # Ploe Zakona # Sveti Garl

Epohe sveta * Talismanski dragulji * Kamenje i dragulji Zodijaka i planeta

Kako su uili rani filozofi, svaki od etiri osnovna elementa ima

svoje analoge u etvorostrukom zemaljskom ustrojstvu oveka. Stene i zemlja odgovaraju kostima i mesu, voda raznim tenostima,
vazduh gasovina, a vatra telesnoj toploti. Budui da su kosti okvir
koji podupire telesnu strukturu, one se mogu smatrati prikladnim simbolom duha - tog boanskog temelja koji podupire sloeni materijal
uma, due i tela. Za inicijata, skelet smrti koji u koatim prstima dri etelaku kosu oznaava Satuma (Krona), oca bogova, koji nosi
srp kojim je osakatio Urana, svog sopstvenog oca.
U jeziku Misterija, dithovi Ijudi su Saturnove kosti u prahu. To boanstvo jc uvek bilo oboavano u obliku simbola temelja ili osnove,
budui da je smatrano potkonstrukcijom koja podrava stvaranje. Mit
o Saturnu ima svoju istorijsku osnovu u fragmentarnim zapisima,
koje su sauvah rani Grci i Feniani, o kralju sa tim imenom, koji je
vladao drevnim kontinentom Hiperborejom. Polaris, Hiperboreja i
Atlantida, zbog toga to lee zakopani ispod kontinenata i okeana
savremenog sveta, esto su simbolizovani stenama koje na svojim
irokim povrinama podupim nove zemlje, rase i carstva. Prema skandinavskim Misterijama, kamenje i hridi su formirane od kostiju Imira, iskonskog diva kljuale gline, dok su u helenskim Misterijama stene
bile kosti Velike Majke, Geje.
Posle potopa koji su bogovi poslali da uniti oveanstvo na kraju Gvozdenog doba, samo Deukalion i Pira su ostali u ivotu. Kada
416

xu uli u razmeno svetilite da se pomole, proroite ih je uputilo da

odu iz hrama i da pokrivenih glava i nevezanih haljina bace iza scbe
kosti njihove majke. Protumaivi da ifrovana Boja poruka znai
da je zemlja Velika Majka svih stvorenja, Deukalion je sakupio siIno kamenje i, rekavi Piri da ini to i on, bacio ga iza njega. Od tog
kamenja se razvila nova i snana rasa Ijudskih bia, pri emu se kamenje koje je bacio Deukalion pretvorilo u mukarce, a ono koje je
liacila Pira u ene. U ovoj alegoriji saeta je misterija Ijudske evolucije, jer duh, obdarujui materiju duom, postaje ona unutranja motivaciona sila koja postepeno, ali dosledno, uzdie mineral do statusa
biljke, biljku do nivoa ivotinje, ivotinju do dostojanstva oveka, a
oveka do stalea bogova.
Sunev sistem su organizovale sile koje su delovale prema unuIra iz velikog prstena Saturnove sfere i, poto su poeci svih stvari
hili pod kontrolom Satuma, najrazumniji zakljuak je da su prvi oblici oboavanja bili posveeni njemu i njegovom osobenom simbolu
kamenu. Stoga je sutinska priroda Saturna sinonim za duhovno
kamenje koje je trajan temelj Solamog hrama i ima svoj antitip ili
niu oktavu u terestrijalnom kamenu - planeti Zemlji - koja odrava
na svojoj hrapavoj povrini raznolike rodove svctovnog ivota.
Mada je njeno poreklo neizvesno, litolatrija' nesumnjivo predstavlja jedan od najranijih oblika religijskog izraavanja. Godfri Higins
pi.e:
C ini se d a j e irom sv eta prvi o b jek at id o lo p o k lo n stv a bio obian, sirov kam en , sm eten u tlu, kao am b lem g en erativ n e ili stvaralak e m oi p riro d e .
(V idcti K ellske druide)

Ostaci oboavanja kamena rasporeeni su po veem delu zemljine povrine, a upeatljiv primer su menhiri u Karnaku, u Brctanji,
gde je nekoliko hiljada dinovskih neobraenih kamenova rasporeeno u jedanaest pravilnih redova. Mnogi od tih monolita vire vie
od dvadeset metara iz peska u koji su smeteni, a izraunato je da
su neki od veih teki i 250.000 funti2. Neki vemju da odreeni nren1

L itolatrija (gr. Ai9oq - kamen + A aipeia - oboavanje) - oboavanje kam ena. (Nap. prev.)

O ko 113 tona i 400 kilogram a. (Nap. prev.)

417

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

hiri oznaavaju Iokaciju zakopanog blaga, ali je najuverljivija pretpostavka da je Kamak spomenik astronomskim znanjima antike. Razasuti po Britanskim ostrvima i Evropi, ti kairni1, dolmeni, menhiri
i kistvajni4 stoje kao nemi, ali reiti sveoci postojanja i dostignua
sada ugaenih rasa.
Naroito je interesantno ljuljajue ili logan' kamenje, koje dokazuje mehaniku vetinu ranih naroda. Te relikvije sastoje se od ogromnih gromada uravnoteenih na jednoj ili dve male take na takav
nain da ih i najmanji pritisak zaljulja, ali ni najvei tmd nije dovoIjan da ih smi. Grci i Latini nazivali su ga ivo kamenje, a najpoznatiji takav kamen bio je gigorijski kamen u Gibraltarskom moreuzu.
lako je bio tako savrcno uravnoteen da je mogao biti pokrenut
stabljikom narcisa, nije ga mogla preturiti ni udruena teina vie
ljudi. Postoji legenda da je Herkul podigao Ijuljajui kamen nad grobovima dva Borejina sina koje je ubio u borbi. Taj kamen je bio tako
delikatno uravnoteen da ga je vetar Ijuljao napre-nazad, ali ga nikakva sila nije mogla prevrnuti. Vie logan kamenja pronaeno je u
Velikoj Britaniji, a tragovi jednog koji vie ne stoji otkriveni su u
Stounhendu. (Videti Keltske dmide.) Zanimljivo je napomenuti da
se za zeleno kamenje koje formira unutranji prsten Stounhenda veruje a je doneto iz Afrike.
LJ mnogo sluajeva monoliti su bez duboreza ili natpisa, jer su
nesumnjivo ranijeg datuma od korienja alata i umea pisanja. U
nekim sluajevima kamenje je uklopljeno u stubove ili obeliske, kao
u mnskim spomenicima i hinduistikim lingamima i akti kamenju,
a u drugim sluajevim a je tako ublieno da grubo nalii ljudskom
3

Eng. cairn. lrski carn. vel. carnedd. kotski gelski cdrn) - gom ile kam enja
napravljene ljudskom rukom, esto konusnog oblika; obino se nalaze u viim prcdelim a, na vresitim a, vrhovim a planina i oblinjim vododerinam a.
(Nap. prev.)
Eng. cistvaen ili kistvaen. od vcl. cist (kutija) v faen (kamen) - kam ena kutija; kistvajn je grobnica ili grobna odaja napravljena od ravnih kam enih
ploa poreanih u obliku kutije. (Nap. prev.)
A ltcrnativni cngleski naziv za Ijuljajue kam enje (rockingstones); re log an" je verovatno izvedena iz rei ,,/og", koja na engleskom dijalektu znai
Ijuljati; zapravo, u nekim delovim a LJjedinjenog kraljevstva, ljuljajue kam enje ili logan kam enje naziva se logging stones. Re ,,lo g " se m oe povezati i sa anskom reju logre", to znai mahati rcpom". (Nap. prev.)

418

Kam enje, m etali i dragulji

telu, kao to je sluaj sa kipovima na Uskrnjem ostrvu, ili sa etaljno izvajanim figurama centralnoam erikih tndijanaca i Kmera u
Kambodi. Prvi likovi od grubog kamena tcko se mogu smatrati
ohlijima bilo kog odreenog boanstva, ve pre sirovim trudom primitivnog oveka da u trajnom kamenom materijalu portretira stvaralake atribute apstraktne Boanstvenosti. Instinktivno priznavanje
postojanosti Boanstva istajalo je kroz sve vekove koji se proteu
izmeu primitivnog oveka i savremene civili/.acije. Dovoljan dokaz opstanka litolatrije u hrianskoj veri obezbeen je aluzijama
na kamen utoita6, na kamen na kojem je trebalo da bude osnovana
I Iristova crkva, na ugaoni kamen1 koji odbacie graditclji, na JakovIjev kamenijastuk8 koji je postavio i miropomazao uljem, na Davidov
kamen zapraku9, na stenu Morija na kojoj je podignut oltar Hrama
kralja Solomona, na beli kamen'0 Otkrivenja i na Venu stenu".
Praistorijski narodi su veoma potovali kamenje, prvenstveno zbog
njegove korisnosti. iljati komadi kamena su verovatno bili prvo ovekovo oruje; kameniti grebeni i litice inili su njegova prva utvrenja i sa tih povoljnih poloaja bacao je kamene gromade na pljakae.
II peinama ili grubim kuercima nainjenim od kamenih ploa, prvi Ijudi titili su se od surovosti elemenata. Kamenje je postavljano
i i svojstvu orijentira ili spomenika primitivnom dostignuu; postavIjano je i na grobove mrtvih, vcrovatno kao mera predostronosti,
kako bi se spreilo pustoenje divljih zveri. Primitivni narodi su, tokom migracija, izgleda imali obiaj da sa sobom nose kamenje uzelo iz svojih prvobitnih stanita. Kao to su domovina ili rodno mesto
<>

Psalam 94:2: Bog je moj tvdro utoite m oje, u prevodim a Daniia i Bakotia. (Nap. prev.)

Psalam 118:22: .JKamen koji odbacie zidari, p o stag /av o d u g la d (prevod

. D anii) (Nap. prev.)

Postanje 28: II: .,1 uze kam en na onom m estu, i stavi g a sehi p o d g la v u , i
zaspa na onom m estu. (prevod . D anii) (Nap. prev.)

<)

Prva knjiga Sam uilova 17:40-50. (Nap. prev.)

10 O tkrivenje 2:17: O nom e koji pobedi dau ajed e od mane skrivene, i dau
, mu ka m en beli, i na kam cnu novo Ime napisano, koje niko ne zna osim
onoga koji ga p rim i. (prevod V. S. Karadi) (Nap. prev.)
11

K njiga proroka Isaije 26:4: U zdajte se u G ospoda doveka, je r je G ospod,

G ospod vena s te n a (prevod . D anii) (Nap. prev.)

419

K am enje, m etali i dragulji

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

bili smatrani svetim, tako je i ovo kamenje bilo simbol onog univerzalnog onosa koji prema mestu roenja imaju svi narodi. Otkrie
da se vatra moe dobiti udaranjem kamena o kamen povealo je ovekovu naklonost prema kamenju, ali je na kraju, dotad neslueni
svet udesa koji se otvorio novootkrivenim elementom vatre, uzrokovao da pirolatrija12 potisne klanjanje kamenu. Tamni, hladni Otac
- kamen - rodio je iz sebe blistavog, usijanog Sina - vatru, a novoroeni plamen, zamenivi svoga roditelja, postao je najimpresivniji
i najtajanstveniji od svih religijsko-filozofskih simbola, rasprostranjen i istrajan kroz vekove.
SATURN GUTA
KAMEN KOJIM JE
ZAMENJEN JUPITER
Iz Cartari,
Im agini degli D ei degli A ntichi
Satum je, nakon to su ga roditelji
upozorili da e ga jedno od njegove dece svrgnuti sa trona, prodirao svako svoje dete im bi bilo
roeno. Na posletku je Reja, njegova supruga, kako bi spasila Jupitera, svoje esto dete zam enila
kamenom uvijenim u pelene, a Saturn ga je , ne znajui da je rtva
obm ane, odmah progutao. Jupiter
je skrivan na ostrvu Krit dok nije
dostigao m uevno doba, a tada je
prisilio svog oca da povrati petoro dece koje je pojeo. Kamen koji
je Saturn p ro g u tao um esto svog
najm laeg sina, Jupiter je postavio u D elfim a, gde mu je ukazivano veliko potovanje i bio je svakodnevno m iropom azivan.

Telo svake stvari bilo je poreeno sa kamenom, bilo uoblienim u

kocku bilo kitnjastije isklesanim u obliku pijedestala, dok je duh svega
12

420

Pirolatrija (gr. 7tup - vatra + A.axpia - oboavanje) - oboavanje vatre.

(Nap. prev.)

poreen sa detaljno izrezbarenom figurom koja ga nadvisuje. U skladu s tim, oltari su podizani kao simbol nieg sveta, a na njima su odravane vatre da predstavljaju onu duhovnu sutinu koja osvetljava
telo koje nadvisuje. Kvadrat je, zapravo, jedna od povrina kocke,
njen odgovarajui lik u geometriji ravni i njen odgovarajui filozofski simbol. Prema tome, kada su zemlju razmatrali kao element, a
ue kao telo, Grci, bramini i Egipani su uvek upuivali na njena eliri ugla, iako su bili potpuno svesni da je sama planeta sfera.
Zbog toga to su njihova uenja bila siguran temelj svih znanja i
prvi korak u ostvarivanju svesne besmrtnosti, Misterije su esto predstavljane kao kockasto ili piramidalno kamenje. Nasuprot tome, samo to kamenje postalo je amblem stanja samoostvarenog boanstva.
Nepromenjivost kamena uinila ga je odgovarajuim simbolom Boga - nepokretnog i nepromenjivog Izvor Postojanja - a takoe i boanskih nauka - Njegovog venog samootkrivenja oveanstvu. Kao
personifikacija racionalnog intelekta, koji je istinski temelj ljuskog
.ivota, Merkur, ili Hermes, simbolizovan je na isti nain. etvrtasti
ili cilindrini stubovi, koje nadvisuje bradata glava Hermesa, nazvani herme, postavljani su na javnim mestima. Termin (lat. Terminus),
ohlik boga Jupitera i bog granica i puteva, iz ijeg imena je izvedena
savremena re terminal, takoe je simbolizovan uspravnim kamenom, ponekad ukraenim glavom boga, koji je bio postavljan na granicama provincija i raskrsnicama vanih puteva.
PRIMERI HERMI
1/ ('hristie, D isqidsitions upon
the P a in te d G reek Vases

Primitivni obiaj oboavanja

bogova u obliku gom ila kam enja d o v eo je do p rakse
p o izan ja falik ih stubova,
ili kupa u njihovu ast. Ti stuhovi su se veom a razlikovali
po veliini i izgledu. Neki su
hili d iv o v sk ih p ro p o rc ija i
hogato ukraeni natpisima ili
slikama bogova i junaka, drugi poput zavetnih prinosa

421

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Vavilonjana - bili su jedva nekoliko ini visoki, bez ukrasa i na sebi su imali samo kratak zapis o tom e zbog ega su bili priprem ljeni ili him nu bogu hram a u
kojem su bili postavljeni. Te m ale kupe od peene gline im aju identino simboliko znaenje kao velike herm e postavljane uz puteve i na drugim javnim
mestim a. K asnije je gom ji kraj stuba bio nadvien Ijudskom glavom . esto su
bilc postavljene dve izboine, ili klina, koji su bili u liniji ram ena, po jed an sa
svake strane, kako bi drali vence cvea kojim a su stubovi ukraavani. Ponude,
obino u hrani, sm etane su u blizini herme. Povrem eno su ti stubovi korieni
da pridravaju krovove i bili su ubrajani meu um etnike predm ete kojim a su
ukraavane vile bogatih Rimljana.

Kamen muc/raca je zaista filozofski kamen, jer je filozofija zaista

poreena sa maginim draguljem iji dodir transmutira bazne supstance u neprocenjive dragulje poput njega samog. Mudrost je alhemiarev prah projekcije koji vlastitu teinu grubog neznanja preobraava
vie hiljada puta u plemenite susptance prosvetljenja.

loe zakona

Dok je bio u visinama planine Sinaj, Mojsije je primio od Jahvea

dve ploe koje su nosile znakove Dekaloga13 ispisane prstom samog
izraelskog Boga. Ove ploe behu nainjene od boanskog safira,
Scheihiya, koji je Svevinji, izvadivi ga iz sopstvenog trona, bacio
u Ponor da postane temelj i tvorac svetova. To sveto kamenje, napravljeno od nebeske rose, odvojeno je dahom Bojim i na dva dela
su cmom vatrom ispisana slova Zakona. Te dragocene natpise, ozarene
nebeskim sjajem, Gospod je na dan Sabata uruio Mojsiju, koji je,
zbog providnosti velikog dragulja, mogao da ita osvetljena slova na
njegovoj poleini. [Za detalje o ovoj legendi videti Tajna doktrina u
Izraelu (The Secret Doctrine in Israel) ili Zohar.]
Deset zapovesti su eset sjajnih dragulja koje je Sveti Jedan postavio u safimo more Bivstvovanja, a u dubinama materije se odrazi
tih dragulja smatraju zakonima koji upravljaju ovosvetskim sferama.
13 Dekalog (gr. 5eKaAoyo;) - deset zapovesti. (Nap. prev.)
422

Kam enjc, m etali i dragulji

One su sveto deset kojim je Vrhovno Boanstvo otisnulo Svoju volju na lice Prirodc. Tu istu dekada slavili su pitagorejci u obliku tetraktisa - trougla semenih taaka koji iniciranom otkriva itavo delanje
kosmike eme, jer je deset broj savrenstva, klju stvaranja i pravi
simbol Boga, oveka i svernira.
Zbog idolopoklonstva Izraeliana, Mojsije je smatrao da su ljudi
neostojni da prime safirne ploe, pa ih je unitio, kako Jahveove
Misterije ne bi bile naruene. Originalne ploe Mojsije je zamenio
dvema ploama od grubog kamena na ijim povrinama je urezao desct drevnih slova. Dok su prethodne ploe - koje su uestvovale u
boanstvenosti Drveta ivota - plamtele venom istinitou, potonje - koje su uestvovale u prirodi Drveta Dobra i Zla - otkrivale su
samo svetovne istine. Tako se drevna tradicija Izraela ponovo vratila
na nebo, ostavivi sa decom dvanaest plemena samo svoju senku.
Jedna od dve kamene ploe koje je Zakonodavac isporuio svojim sledbenicima bila je za usmenu, a druga za pisanu tradiciju, na
kojoj je zasnovana rabinska kola. Miljenja autoritcta se veoma razlikuju po pitanju veliine i sadraja inferiomih ploa. Neki ih opisuju kao toliko male da su mogle stati na dlan ljuske mke, a dmgi
smatraju da je svaka ploa bila deset ili dvanaest lakata u duinu i
ogromne teine. Nekolicina ak negira da su ploe bile od kamena i
tvrdi da su bile od drveta zvanog sedr, koje, prema muhamedancima,
u izobilju raste u Raju.
Jedna od dve ploe oznaava vie, a dmga nie svetove - oinske
i majinske oblikujue principe. Kada nisu razdvojene, predstavljaju
Kosmikog Androgina. Razbijanje ploa nejasno oznaava odvajanje viih i niih sfera i podelu polova. U religijskim procesijama Grka
i Egipana noen je koveg ili brod koji je sadravao kamene ploe,
kupc i posude razliitih oblika, simbole procesa stvaranja. Koveg
Izraeliana - koji je nainjen po uzom na svetu krinju izijakih (Izidinih) Misterija - sadri tri sveta predmeta, od kojih svaki ima vano
faliko tumaenje: kotao sa manom, propupalu palicu i Ploe Zakona - prvi, drugi i trei Princip Tvorake Trijade. Mana, cvetajua palica i kamcne ploc su, redom, takoe i odgovarajue slike kabale,
Mine i pisanog zakona - duha, due i tela judaizma. Kada je smeten
u Venu kuu kralja Solomona, Zavetni koveg sadravao je samo
Ploe Zakona. Znai li to da je ak i u to rano vreme tajna tradicija
bila izgubljena, a ostalo samo pismo objave?
423

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

x o d u s

Kam enje, m etali i dragulji

h a p .x x x l

M oyfei rfccivcth ihc tw o T ib lc s.

vanosti Deset zapovesti. Ti zakoni su ezoterijski povezani sa eset stupnjeva

kontem placije koji ine Stazu Ekstaze, to struji nagorc kroz etiri sveta i zavrava se u sjaju A IN SO FA11.

Poto predstavljaju mo koja je nainila niu, ili demijurku, sferu,

kamene ploe su bile posveene Jahveu, za razliku od safimih ploa,
koje su oznaavale silu to je uspostavila viu, ili nebesku, sfem. Bez
sumnje, prototip Mojsijevih ploa bili su kameni stubovi ili obelisci
smeteni s obe strane ulaza u paganske hramove. Ti stubovi mogu
se odnositi na ono davno vreme kada su Ijudi Stvoritelja oboavali
kroz Njegov zodijaki znak Gemini, koji jo uvek simbolizuju faliki stubovi Nebeskih Blizanaca. Hargrejv Denings pie:
D e set zap o v esti up isan o je u dv e g ru p e od po pet, u stu b an o m
obliku. Pet sa desne strane (g ledano od oltara) znai Z a k o n ; pet sa
leve stran e zn ai P ro ro ci. D esni k am en je m u k o , levi k am en je
ensko. S vaki od n jih o d g o v ara po je d n o m od d v a raz d v o jen a kam en a stu b a (ili kule) isp red sv ak e k ated rale , i u svakom h ram u iz
p ag an sk ih v rem e n a.
(V ideti R o zen kro jceri, n jih o vi o b red i i tajne)

E X O D U S 3 i y er f e i 8 .
jv & m -Aa /ta d ..

fJhe Lord(///<'rnn/o

mcu/t. ttru e/u ) a fc o m m trttm jf rvf& /lunM por.

rnoun/-SbnaF n*v fo S /c o a flte f5 im a > g /ie fS L

MOJSIJE PRIMA PLOE ZAKONA
Iz stare B ihlije

M ojsije M ajm onid, veliki jevrejski filozof iz XII veka, opisujui Ploe zakona
ispisane prstom Bojim, deli sve proizvode u dva opta reda, na proizvode Prirode i proizvode vetine. Bog ela kroz Prirodu, a ovek vetinam a, tvrdi on u
svom Vodiu za zhunjene. Tako je Re Gospodnja ruka, ili aktivni princip, pomou kojeg se volja Stvoritelja oitava na licu N jegove kreacije. Sam o su Tanaim '4, ili inicijati jevrejske m isterijske kole, posedovali potpuno razum evanje
14 T anaim (heb. D'Nin Tannaim ; sing. KJJi - Tanna) - rab in sk i m u d raci
(c. 70-200. g.) iji nazori su zabeleeni u M ini (nsttm - M ishnah). Tanaim
je m noina od Tana i kao u prethodnim slinim sluajevim a neem o ga me-

424

Isti autor navodi da je Zakon mukog roda zbog toga to je bio dostavljen direktno od Boanstva, dok su Proroci, ili Jevanelja, enskog roda zato to su roeni kroz prirodu oveka.
Dalje, Desna Ploa Zakona oznaava Jahina - beli stub svetlosti,
leva Ploa, Voasa - senoviti stub tame. To su imena dva stuba nainjena od bronze i postavljena na tremu Hrama kralja Solomona. Bili
su osamnaest lakata visoki i lepo ukraeni pletenicama i trakama u
njati po naim padeim a. K oren tanna (sjn ) je talm uski aram ejski ekvivalent hebrejskog korena shanah (naw), koji je takoe i koren rei M ishnah
(na ) . G lagol sh anah (naw) d o slo v n o znai ponoviti [ono to je neko
uio] i koristi se u znaenju ,,uiti . (Nap. prev.)
15

A in S o f (ili Ein Sof) (heb. rpo p s ) - u k abali - B oanstvo koje prethodi

Svojoj samomanifestaciji u proizvodnji sveta, verovatno izvedeno iz termina
Solom ona Ibn G abirola, B eskrajno Jedno (she-en lo tiklah). Ain S o f se
m oe prevesti kao bez kraja, ,,beskrajno, ne postoji kraj ili Beskonano. (Nap. prev.)

425

Kam enje , m etali i dragulji

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

obliku lanca, mreama i narovima. Na vrhu stubova bile su velikc

inije - danas sc pogreno nazivaju lopte ili kugle - od kojih je u jednoj verovatno bila vatra, a u drugoj voda. Nebeska kugla (izvomo
posuda sa vatrom), koja je bila na desnom stubu (Jahinu), simbolizovala je boanskog oveka; zem aljska kugla (posuda sa vodom),
koja je bila na levom stubu (Voasu) oznaavala je zemaljskog oveka. Takoe, ta dva stuba oznaavaju, Jahin aktivne, a Voas pasivne
izraze Boanske Energije, sunce i rnesec, sumpor i so, dobro i zlo, svetlo i tamu. Izmeu njih su vrata koja vode u Boju Kuu i, dok tako
stoje na dverima Svetilita, oni su podsetnik na to da je Jahve i androgino i antropomorfno boanstvo. Kao dva paralelna stuba oni
oznaavaju zodijake znake Kancer i Kaprikom, koji su ranije bili
postavljani u odaje inicijacije da predstavljaju roenje i smrt - krajnosti fizikog ivota. U skladu s tim, oni oznaavaju letnji i zimski
solsticij, danas poznate slobodnim zidarima pod relativno savremenim nazivom ,,dva sv. Jovana.
U misterioznom jevrejskom Sefirotskom Drvetu, ta dva stuba simbolizuju Milosre i Strogost. Dok stoje pred dverima Hrama kralja
Solomona, ti stubovi imaju isti simbolini znaaj kao i obelisci pred
egipatskim svetilitima. Kada se kabalistiki tumae, imena dva stuba
znae: Moja Kua uspostavie se u snazi. U sjaju mentalnog i duhovnog prosvetljenja, Veliki svetenik stajao je izmeu stubova kao nemi
svedok savrene vrline ravnotee - one hipotetike take koja je jednako udaljena od svih krajnosti. On je stoga personifikovao boansku
prirodu oveka u sreditu njegovog sloenog ustrojstva - misterioznu
pitagorejsku Monadu u prisustvu Duade. S jedne strane uzdizao se
udesni stub intelekta, s druge strane, bronzani stub mesa. U sredini
izmeu njih stoji glorifikovani mudri ovek, ali on ne moe da dokui
to visoko stanje, a da prvo ne proe kroz patnju na krstu koji nastaje
kada se ti stubovi spoje. Rani Jevreji su povremeno predstavljali dva
stuba, Jahina i Voasa, kao noge Jahvea, ime su za savremene filozofe
oznaeni kao Mudrost i Ljubav, u najuzvienijem smislu, podrka itavom poretku stvaranja - kako zemaljskog tako i nadzemaljskog.

426

SvETI GRAL

Kao safirna Schethiva, Lapis Exilis]<\ krunski dragulj arhanela

Eucifera, pao je s neba. Mihajlo, arhanel sunca i Skriveni Bog Izracla, na elu aneoske vojske nasmuo je na Lucifera i njegove legije buntovnih duhova. Tokom sukoba, Mihajlo je svojim plamenim
maem izbio treperavi Lapis Exilis iz venca svoga protivnika i zeleni
kamen propao je kroz sve nebeske prstenove u mrak i nemerljivi
Bezdan. Od Luciferovog zraeeg dragulja uoblien je Sangreal, ili Sveti Gral, iz kojeg je, kako se kae, Hrist pio na Poslednjoj
veeri.
Iako postoje neke kontroverze o tome da li je Gral pehar ili tanjir, u umetnosti je generalno prikazan kao putir znatne veliine i
neobine lepote. Prema legendi, Josif iz Arimateje doneo je Gral
Pehar na mesto raspea i u njega uhvatio krv koja je lila iz rana
umirueg Nazareanina. Kasnije je Josif, koji je postao uvar svetih relikvija - Sangreala i Longinovog koplja - odneo te relikvije
u daleku zemlju. Prema jednoj verziji, njegovi potomci su ih konano stavili u Glastonberijsku opatiju u Engleskoj, a prema dmgoj, u prekrasan dvorac na brdu Salvat, u paniji, koji su izgradili
aneli u toku jedne noi. Pod imenom Preston Don (Preston John),
Parsifal, poslednji od kraljeva Grala, odneo je Sveti Pehar u Indiju i
ovaj je zauvek nestao iz zapadnog sveta. Naknadne potrage za Sangrealom bile su m otiv za mnoge vitezove lutalice iz arturijanskih
16

Ovaj zagonetni latinski izraz izvorno se pojavljuje kod Volframa fon Eenbaha u obliku lapsit exillis, 1 kod njega je to sinonim za Sveti Gral. Tumaenja variraju i moe se nai vie m iljenja o znaenju ovog izraza. Pre svega,
sm atra se da je to oblik fonetske kontrakcije od lapis lapsus ex coelis ,,kam en pao sa neba , kao to je sluaj i kod M enlija Hola. A rtur F.dvard Vejt
predlac varijante lapis exilis i lapis exilix, je r se ini da se izraz pie razliito, zavisno o kojem manuskriptu je re. Za alhemiare je lapis exilis bio
sinonim za kam en mudrosti. Ono to svakako ne bi trebalo initi je oslovno prevoenje sa latinskog (lapis kam en i exiiis - m ravo, tanko, slabo,
kratko, tanano), osim ako nam era nije da se exilis identifikuje sa tananou
ili suptilnou, m ada ni u tom sluaju prevod ne objanjava pravu sutinu
izraza. Lapis Exilis se esto shvata kao kam en ivota. (Nap. prev.)

427

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

legendi i ceremonije okruglog stola. [Videti Arturovu smrt (Le Morte

d Arthur)'1.]
Nikada nije data nijedna odgovarajuih interpretacija gralskih Misterija. Neki veruju da su Vitezovi Svetog Grala bili snana organizacija hrianskih mistika koja je ovekoveila Antiku Mudrost unutar
obreda i sakramenata proroanskog Pehara. Potraga za Svetim Gralom je vena potraga za istinom, a Albert G. Meki u njoj vidi varijaciju masonske legende o Izgubljenoj Rei, za kojom su tako dugo
tragala braa po Zanatu. Postoji i dokaz koji podrava tvrdnju da je
pria o Gralu razrada ranog paganskog mita o Prirodi, sauvanog
zbog suptilnog naina na koji je nakalemljen na hrianski kult. S
ove naroite take gledita, Sveti Gral je nesumnjivo vrsta kovega
ili posude u kojoj se uva ivot sveta i zbog toga je znaajan za telo
Velike Majke - Prirode. Njegova zelena boja se odnosi na Veneru i
misteriju raanja; takoe i na islamsku veru, iji je sveta boja zeleno, a iji Sabat je petak, dan Venere.
Sveti Gral je simbol kako nieg (ili iracionalnog) sveta tako i
telesne prirode oveka, je r su i jedno i drugo sprem ita za ive
esencije viih svetova. Takva je misterija iskupiteljske krvi koja,
sputajui se u stanje smrti, produhovljava sve supstance vlastitom
besmrtnou i tako savladava poslednjeg neprijatelja. Za hrianina, ija mistina vera posebno naglaava element ljubavi, Sveti
Gral simbolizuje srce u kojem se stalno kovitla iva voda venog
ivota. Stavie, za hrianina je potraga za Svetim Gralom potraga
za stvarnim Sopstvom, koje, kada je pronaeno, predstavlja dovreni magnum opus.
Sveti Pehar rnogu otkriti samo oni koji su se uzdigli iznad ogranienja ulne egzistencije. U svojoj mistinoj pesmi, Vizija ser Lonfola
(The Vision o f Sir Launfal), Dejms Rasel Louvel18 otkriva pravu prirodu Svetog Grala, pokazujui da je on vidljiv samo za odreeno stanje duhovne svesti. Samo po povratku iz zaludnog proganjanja ohole
ambicije, ostareli i slomljeni vitez vidi u transformisanom gubav17 Le M orte d A rthur (franc.) -A r tu ro v a sm rt - kom pilacija nekih francuskih
i engleskih arturijanskih romansi koju je sainio engleski pisac, ser Tomas
M alori (S ir Thomas M alory, c. 1405-1471). (Nap. prev.)
18 Jam es Russell Low elt ( 1 8 1 9 -1 8 9 1 )- am eriki rom antiarski pesnik, kritiar, urednik i diplom ata. (Nap. prev.)

428

Kam enje, m etali i dragulji

cevom peharu blistavi putir svog ivotnog sna. Neki pisci uoavaju
shnost izmeu legende o Gralu i pria o muenim Bogovima Sunca, ija je krv, koja se sputa sa neba na zemlju, bila uhvaena u pehar materije, a iz njega osloboena inicijacijskim obredima. Sveti
gral moe takoe biti i seme mahuna, koje je tako esto upotrebljavano u drevnim Misterijama kao amblem klijanja i vaskrsenja, a ako
se peharoliki oblik Grala izvede iz cveta, on oznaava obnavljanje i
oduhovljenje generativnih sila u oveku.
Ima mnogo izvetaja o kamenim likovima koje su, zbog supstanci
u njihovom sastavu i ceremonija to su pratile njihovu izradu, boanstva kojima su napravljeni da slie obdarila duom. Takvim likovima pripisane su razne ljudske sposobnosti i moi, kao to su govor,
miljenje, pa ak i kretanje. Mada su svetenici otpadnici sigumo
pribegavali trikovima - za ta je primer udni apokrifni fragment pod
naslovom Bel i zmaj, koji je navodno izbrisan s kraja Knjige Danilove - mnoge od pojava zabeleenih u vezi sa posveenim kipovima
i relikvijama teko se mogu objasniti osim ako se ne prizna delovanje
natprirodnih posredovanja.
Istorija belei postojanje kamena koje je, kada bi bilo udareno, bacalo u stanje ekstaze sve koji bi uli zvuk koji je emitovalo. Postojale su i odjekujue slike, koje su aputale satima nakon to bi sama
soba utonula u tiinu, i muziko kamenje, koje je proizvodilo najslade harmonije. Grci i Latini su, kao priznanje svetosti koju su pripisivali kamenju, prilikom polaganja zakletve polagali svoje ruke na
odreene posveene stubove. U drevna vremena kamenje je igralo
ulogu u odreivanju sudbine optuenih osoba, jer je bilo uobiajeno
da porote donose svoje presude isputanjem oblutaka u torbu.
Grci su esto pribegavali proricanju pomou kamenja, a za Helenu je reeno da je litom antijom '9 prorekla unitenje Troje. Mnoga
populama praznoverja o kamenju preivela su takozvano Mrano doba. Glavno meu njima je ono o uvenom cmom kamenu u seditu
kmnidbene stolice u Vestminsterskoj opatiji, koji je proglaen upravo za onaj kamen koji je Jakov koristo kao jastuk. Cmi kamen se
pojavljuje, takoe, i nekoliko puta u religijskom simbolizmu. Nazvan je Heliogabalus, to je re verovatno izvedena od Elagabal,
i >) Litom antija (gr. Ai9oq - kamen, g a v is ta - proricanje) - proricanje (ili gatanje) po kam enju, ili poloaju kam enja. (Nap. prev.)

429

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

K am enje, m etali i dragulji

imena sirijsko-fenianskog boga sunca. Taj kamen bio je posveen

suncu i proglaeno je da poseduje izvrsna i raznolika svojstva. Cmi
kamen u Kabi u Meki se jo uvek duboko potuje u itavom muslimanskom svetu. Reeno je da je prvobitno bio beo i tako sjajan da
se mogao videti na mnogo dana hoda od Meke, ali, kako su prolazili
vekovi, pocmeo je od suza hodoasnika i grehova sveta.

i to e dati 1.728.000, to je trajanje prv o g doba, pod nazivom Krita-Juga. A ko se isti broj pom noi sa 60, to e dati 1.296.000 godina
d ru g o g d o b a , T reta -Ju g e. Isti broj p o m n o e n sa 4 0 d a je 8 6 4.000,
d uinu treeg doba, D va p a ra -Ju g e, a p om noen sa 20, daje 432.000,
etvrto doba, K ali-Jugu. (K ao to se vidi, ovi m noitelji sc sm anjuju i o b m u to su proporcionalni pitag o rejsk o m tetraktisu: 1, 2, 3, i 4.)

H.
P. Blavacka izjavljuje da je Orfej poduavao svoje sledbenike
kako da na celokupnu publiku utiu pomou magneta, a da je Pitagora
posebnu panju posveivao boji i prirodi dragog kamenja. Ona doaje:
M

a GIJA

METALA I DRAGULJA

Prema uenjima Misterija, zraci nebeskih tela, sudarajui se sa

kristalizujuim uticajima nieg sveta, postaju razliiti elementi. Uestvujui u astralnim vrlinama svog izvora, ti elementi neutralizuju
odreene neuravnoteene oblike nebeskih aktivnosti i, kada se pravilno iskombinuju, mnogo doprinose dobrobiti oveka. Danas se malo zna o tim maginitn svojstvima, ali e savremeni svet jo moda
uvideti da je isplativo razmotriti nalaze ranih ftlozofa koji su opsenim eksperimentisanjem odreili te odnose. Iz tih istraivanja nastala je praksa poistoveivanja metala sa kostima raznih boanstava.
Na primer, Egipani su, prema Manetonu, smatrali da je gvoe kost
Marsa, a magnet kost Horusa. Po analogiji, olovo bi bilo fiziki skelet Satuma, bakar Venere, iva Merkura, zlato sunca, srebro meseca,
a antimon zemlje. Mogue je da e se pokazati kako je uran metal
Urana, a radijum metal Neptuna.
etiri Doha grkih mistika - Zlatno Doba, Srebrno Doba, Bronzano Doba i Gvozeno Doba - metaforiki su izrazi koji se odnose
na ctiri glavna perioda u ivotu svih stvari. U podeli dana oni oznaavaju zoru, podne, zalazak sunca i pono; u trajanju bogova, ljudi i
svemlra, oni oznaavaju periode roenja, rasta, zrelosti i propadanja.
Takoe, svako od etiri grka Doba blisko odgovara po jednoj od ctiri hinduske Juge: Krita-Jugi, Treta- Jugi, Dvapara- Jugi i Kali- Jugi.
Nain njihovog izraunavanja Ulamudejan ( Ullamudeian) opisuje na
sledei nain:
,,U svakom od 12 znakova ima 1800 m inuta; pom noite taj broj sa
12 i im ate 21.600, tj. 1800 * 12 = 21.600. Pom noite tih 21.600 sa 80

430

B u d isti tv rd e d a safir daje d u ev n i m ir i stalo en o st, tc da, usp o stav ljan jem zd ra v e cirk u lacije u o v ek u , rasteru je sve zle m isli.
To ini i elek tri n a b aterija sv o jim do b ro u sm eren im fluidom , kau n ai ele k tri a ri. S afir e , g o v o re b u d isti, o tv o riti z a b ra n je n a
vrata i boravita (za duh oveka); on stvara elju za m olitvom i donosi v ie m ira n eg o b ilo koji d ru g i d rag u lj, ali onaj ko eli da ga
nosi m o ra d a vodi ist i svet iv o t.
(Videti R azotkrivenu Izidu)

Mitologija obilujc izvetajima o arobnom prstenju i talismanskim

draguljima. U drugoj knjizi svoje Drave, Platon opisuje prsten koji
|c, kad bi bio okrenut ka unutra, inio onoga koji ga nosi nevidljivim. Pomou njega je Gig, pastir, sebi osigurao presto Lidije. Josif
I lavije takoe opisuje arobne prstenove koje su nainili Mojsije i
kralj Solomon, a Aristotel spominje prsten koji onome ko ga posedu|c donosi ljubav i ast. U svom poglavlju o ovoj temi, Hajnrih Komelije Agripa20 ne samo da pominje isto prstenje, ve izjavljuje, prema
uiitoritetu Filostrata Jarhusa21, da je Apolonije iz Tijane produio svoj
'o

Hajnrih K ornelije A gripa fon Neteshajm (Heinrich Cornelius A grippa von

N ettesheim , 1486 1535) - nem aki lekar, filozof, diplom ata, teolog, kabalista, okultista, astrolog i alhemiar. Poglavlje koje pom inje M enli Hol je
poglavlje broj XLVII, O maginom prstenju i njihovom sastavu (O f Magical
Rings a n d Their C om positions), izdanja Agripinih tekstova iz 1913. godine, n aslo v ljen o g F ilozofija p riro d n e m agije (The P hilosophv o f N a tu ra l
M agic) (Nap. prev.)

Filostrat (gr. O iA o aip a io ;, c. 170-247), nazivan i Filostrat A tinjanin ili

L.ucije F lavije F ilo strat (lat. L u ciu s F la viu s P h ilo stra tu s) - sofist, autor
ivota sofista i ivota A polonija iz Tijane. (Nap. prev.)

431

Kam enje, m etali i dragulji

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ivot za vie od 20 godina pomou sedam arobnih prstenova koje

mu je poklonio istonoindijski princ. U svaki od tih sedam prstenova
bio je umetnut dragulj koji odgovara prirodi jedne od sedam vladajuih planeta tokom nedelje, a Apolonije je, svakonevno menjajui
prstenje, intervencijom planetarnih uticaja sebe zatitio od bolesti i
smrti. Filozof je takoe pouio svoje uenike o vrlinama tih talismanskih dragulja, smatrajui da su jednom teurgisti ti podaci neophodni.
Agripa na sledei nain opisuje pripremu arobnog prstena:
K aa se b ilo koja Z v ez d a [planeta] sren o u z ie, sa sren im
asp ek to m ili konju k eijo m M eseca, m oram o uzeti kam en i b iljku,
koji su pod tom Z vezdom , i n apraviti prsten od m etala koji je pog odan za tu Z vezd u , i u n jeg a u m etnuti kam en , stav iv i pod njega
biljku ili koren, ne izostavljajui upisane likove, im ena i slova, kao
i o d g o v ara ju a k a en ja.
[V ideti Tri kn jig e o o k u ltn o jfilo zo fiji
(.D e occu lta p h ilo so p h ia lih ri tres)}

PITAGOREJSKI PEATNI PRSTEN

Iz Cartari, Im agini ciegli D ei degli A ntichi
Broj pet su pitagorejci naroito povezivali sa um eem iscelivanja, a pcntagram ,
ili petokraka zvezda, bio je za njih simbol zdravlja. N a slici je m agijski prsten
sa talism anskim draguljem sa pentalfom ,
ili zvezdom koju formira pet razliitih pozicija grkog Alfa. Mcki o tom e pie:
Pitagorini uenici, koji su zapravo
bili njegovi pravi izumitelji, smestili
su unutar svakog od njeg ovih unutranjih uglova po jedno od slova grkc rei YrEIA, a u spoljanje uglove
slova latinske rei SALU S obe ove
rei znae zd rav lje - i tako je napravljen talisman zdravlja. Stavljali su ga na poetku svojih poslanica kao
pozdrav svojim korespondentim a, kojim ele da im osiguraju zdravlje.
No, njegova upotreba nije ograniena samo na Pitagorine uenike. Kao
talism an, korien je irom Istoka u obliku bajalice protiv zlih duhova.

432

Prsten je dugo smatran simbolom dostignua, savrenstva i besmrtnosti - ovo poslednje zbog toga to prsten od plemenitog metala
uema ni poetak ni kraj. U M isterijama su inicijati nosili prstenje
ohlikovano tako da nalikuje zmiji koja dri svoj rep u ustima, to je
predstavljalo materijalni dokaz o poloaju koji su dostigli u redu. Peatno prstenje, s ugraviranim odreenim tajnim amblemima, nosili
su hijerofanti, a nije bilo neuobiajeno da glasnik, kao dokaz da je sluzbeni predstavnik kneza ili nekog drugog velikodostojnika, donese sa
sobom poruku ili otisak prstena svoga gospoara, ili sam peatnjak.
Venani prsten je izvomo bio namenjen da ukae kako je u prirodi
onoga koji ga nosi postignuto stanje ravnotee i dovrenja. Ovaj obican kolut od zlata stoga svedoi o sjedinjenju Vieg Sopstva (Boga)
sa niim sopstvom (Prirodom), a ceremonija koja ostvaruje to neraskuiivo stapanje Boanstvenosti i ljudskosti u jednoj prirodi iniciranog mistika konstituisala je hermetiko venanje Misterija.
U opisu magovih regalija, Elifas Levi izjavljuje da bi on nedel|om (dan sunca) trebalo da nosi u svojoj desnoj ruci zlatni tap, s
mnetnutim mbinom ili hrizolitom (olivinom); ponedeljkom (dan mescca) bi trebalo da nosi trostmku ogrlicu od biscra, kristala i selcnila; utorkom (dan Marsa) bi trebalo da nosi tap od namagnetisanog
<clika i prsten od istog metala sa umetnutim ametistom; sredom
(<lan Merkura) bi trebalo da nosi ogrlicu od bisera ili staklenih perli
koje sadre ivu i prsten sa umetnutim ahatom; etvrtkom (dan Jupilora) bi trebalo da nosi tap od stakla ili smole i prsten sa umetnuimi smaragdom ili safirom; petkom (dan Venere) bi trebalo da nosi
'iap od poliranog bakra, prsten sa umetnutim tirkizom i kmnu ili dilailcmu ukraenu lapis lazulijem i berilom, a subotom (dan Satuma)
hi Irebalo da nosi tap ukraen oniksom, prsten sa umetnutim onik'i)iii i olovni lani oko vrata. (Videti The Magical Ritual ofthe Sancinm Regnum.)
Paracelzus, Agripa, Kirher, Lili i brojni dmgi magovi i astrolozi na<imli su tabele dragulja i kamenja koje odgovara raznim planetama
i /odijakim znacima. Sledea lista sastavljena je iz njihovih spisa.
Smicu su dodeljeni tamnocrveni granat, rubin, granat - posebno piiop i ostalo vatreno kamenje, ponekad dijamant; mesecu, biser, seh-mi i drugi oblici kristala; Satumu - oniks, jaspis, topaz i ponekad
l.ipis lazuli; Jupitem - safir, smaragd i mermer; Marsu - ametist, hi|.i< il (uti cirkon), magnetit, ponekad dijamant; Veneri - tirkiz, beril,
433

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

smaragd i ponekad biser, alabaster, koral i kameol; Merkuru - hrizolit, ahat i areni mermer.
Isti autoriteti Zodijaku dodeljuju sledee dragulje i kamenje: Arijesu - saroniks, krvavik (heliotrop), ametist i dijamant; Taumsu kameol, tirkiz, hijacit, safir, moka kamen (mahovinasti ahat) i smaragd; Geminiju - topaz, ahat, hrizopras, kristal i akvamarin; Kanceru
- topaz, kalcedon, cmi oniks, meseev kamen (hekatolit), biser, hrizoberil (maje oko), kristal i ponekad smaragd; Leu - jaspis, sardoniks, beril, mbin, hrizolit, jantar, turmalin, ponekad dijamant; znaku
Virgo - smaragd, kamelijan, ad, hrizolit i ponekad miasti jaspis
i hijacit; Libri - beril, sard, koral, lapis lazuli, opal i ponekad dijamant; znaku Skorpio - ametist, beril, sardoniks, akvamarin, tamnocrveni granat, magnetit, topaz i malahit; Sagitarijusu - hijacit, topaz,
hrizoiit, smaragd, tamnocrveni granat i tirkiz; Kaprikomu - hrizopras, mbin, malahit, crni oniks, beli oniks, gagat i meseev kamen;
Akvarijusu - kristal, safir, granat, cirkon i opal; znaku Pisces - safir,
jaspis, hrizolit, meseev kamen i ametist.
I magino ogledalo i kristalna kugla su slabo shvaeni simboli.
Teko onom neprosveenom smrtniku koji prie to o njima kme
prihvata doslovno! On e otkriti - esto na tetu zdravog razuma i
zdravlja - da arobnjatvo i filozofija, mada se esto brkaju, nemaju
niega zajednikog. Persijski Magi nosili su ogledala kao simbol materijalne sfere koja odraava Boanstvenost u svakom njenom delu.
Kristalna kugla, dugo zloupotrebljavana kao medij za razvoj psihikih moi, trostmki je simbol: (1) ona oznaava kristalno Univerzalno Jaje u ijim transparentnim dubinama je stvaranje; (2) ona je
pravi lik Boanstva koji prethodi Njegovom uranjanju u materiju;
(3) ona oznaava eteriku sfem sveta u ijim prozimim esencijama
je utisnuta i sauvana savrena slika svih zemaljskih aktivnosti.
Meteori, ili nebesko kamenje, smatrani su znacima boanske milosti i uvani kao dokaz pakta izmeu bogova i zajenice u koju su
pali. Povremeno se pronalazi udno oznaeno ili usitnjeno prirodno
kamenje. U Kini postoji ploa od mermera ija ara savreno lii na
kineskog zmaja. Kamen iz Oberamergaua, koji je Priroda izlomila
tako da veoma podsea na populami koncept Hristovog lica, tako je
izvanredan da su ak i krunisane glave Evrope traile privilegiju da
ga vide. Takvom kamenju su primitivni narodi ukazivali najvie potovanje, a ono ak i danas ima veliki uticaj na religiozne Ijude.
434

C E R E M O N IJ A L N A M A G IJA
I A R O B N JA T V O

Egipatska crna magija # Doktor Johanes Faustus 9 Mefistofel iz Grimoara # Prizivanje duhova * Paktovi sa demonima # Simbolika pentagrama

('eremonijalna magija je drevno umee prizivanja i kontrolisanja

duhova pomou naune primene odreenih formula. Mag, obuen u
posveenu odom i sa tapom na kojem su upisane hijeroglifske fip.urc, mogao je, posredstvom moi sadrane u pojedinim reima i
.imholima, da kontrolie nevidijive stanovnike elemenata i astralnog
svcla. Mada razvijena ceremonijalna magija antike nije bila nuno
/.la, iz njenog izopaenja razvilo se nekoliko lanih kola arobnjaslva, ili crna magija.
I .gipat, veliki centar uenja i mesto nastanka mnogih umea i nauka, predstavljao je idealno okmenje za transcendentalno eksperimcnlisanje. Tu su cmi magovi Atlantide nastavili da vebaju svoje
nadljudske moi sve dok nisu potpuno potkopali i iskvarili moral primiiivnih Misterija. Uspostavljanjem sakerdotalne kaste, uzurpirali su
po/iciju koju su ranije zauzimali inicijati i ugrabili uzde duhovne
vlasli. Tako je cm a magija iktirala dravnu religiju i, zahtevajui
polpun i nedvojbeni pristanak na dogmu koju je formulisalo svesicnstvo, paralizovala intelektualne i duhovne aktivnosti pojedinaca.
I araon je postao marioneta u mkama Skerletnog Vea - odbora arlumagova koje je svetenstvo uzdiglo na vlast.
I i arobnjaci su zatim poeli sistematsko unitavanje svih kljucva drevnih mudrosti, tako da niko ne bi mogao imati pristup znaiiIti neohodnom za dostizanje zvanja adepta, a da prethodno ne
435

Cerem onijalna m agija i arobnjatvo

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

postane pripadnik njihovog reda. Osakatili su rituale Misterija, mada su izjavljivali da ih uvaju, tako da neofit, ak i kada bi proao
kroz predviene stupnjeve inicijacije, nije mogao osigurati znanje
na koje je imao pravo. Podsticanjem oboavanja slika, koje su u po~
etku mudri podigli iskljuivo kao simbole za prouavanje i meditaciju, uvedeno je idolopoklonstvo. Amblemima i figurama Misterija
data su lana tumaenja, a razraene teologije su stvorene kako bi
zbunile umove privrenika. Mase, liene svog roenjem dobijenog
prava na razumevanje, puzale su u neznanju i konano postale bedni
robovi duhovnih samozvanaca. Prevladao je opte praznoverje, a crni
magovi su potpuno dominirali u nacionalnim pitanjima; rezultat tog a je da oveanstvo jo uvek pati zbog krivotvorina svetenstava
Atlantide i Egipta.
Potpuno uvereni da je njihovi Spisi odobravaju, brojni srednjovekovni kabalisti posvetili su svoje ivote praktikovanju ceremonijalne
magije. Transcendentalizam kabalista zasnovan je na drevnoj maginoj formuli kralja Solomona, koga su Jevreji dugo smatrali princem ceremonijalnih magova.
Meu srednjovekovnim kabalistima bio je veliki broj cmih magova koji su zastranili iz plemenitog koncepta Sefer Jecire i upleli
se u demonizam i vetiarstvo. Teili su da maginim ogledalima, posveenim bodeim i kmgovim rairenim oko eksera sanduka zamene ivljenje onog estitog ivota koji, bez pomoi komplikovanih
rituala ili podzemnih kreatura, uspeno dovodi oveka u stanje istinskog individualnog dovrenja.
Oni koji su nastojali da kontroliu elementame duhove ceremonijalnom magijom inili su to u velikoj meri s nadom da e iz nevidljivih svetova osigurati ili retka znanja ili natprirodne moi. Mali
crveni demon Napoleona Bonaparte i sramotne proroanske glave
Mediija su primeri katastrofalnih rezultata nastalih od dozvoljavanja elementamim biima da diktiraju tok ljudskih postupaka. Mada
se ini da je Sokratov ueni i boanski demon bio izuzetak, zapravo
je dokazano da intelektualni i moralni status maga veoma utie na
vrstu elementala kojeg je sposoban da prizove. Ali, ak i Sokratov
demon napustio je filozofa kada je onesena smrtna kazna.
Transcendentalizam i svi oblici fenomenalistike magije samo su
slepe ulice - izdanci atlantianskog arobnjatva, a oni koji naputaju pravu stazu filozofije kako bi njima lutali gotovo uvek bivaju
436

rtve svoje nepromiljenosti. ovek, nesposoban da kontrolie sopstvene apetite, nije dorastao zadatku upravljanja vatrenim i olujnim
clementamim duhovima.
Mnogi magovi su izgubili ivote zbog otvaranja puta kojim su
submundana bia mogla postati aktivni uesnici u njihovim poslovima. ta je Elifas Levi oekivao da e ostvariti kada je prizvao
duh Apolonija iz Tijane? Da li je zadovoljenje znatielje dovoljan
motiv da opravda posveivanje itavog ivota opasnoj i neprol'itabilnoj poteri? Ako je ivi Apolonije odbio da otkrije svoje tajne
profanima, postoji li ikakva verovatnoa da bi ih on nakon smrti
otkrio nekom znatieljniku? Sam Levi nije se usudio da tvrdi kako
|c sablast koja mu se prikazala uistinu bila veliki filozof, je r je
I.evi isuvie dobro poznavao sklonost elementala da glume preminule. Veina savremenih medijumskih prikaza samo su elementarna stvorenja zam askirana u telima sastavljenim od misaone supslance, koju im je dobavila upravo osoba eljna da vidi privienja
bestelesnih bia.

e ORIJA

I PRAKSA CRNE MAGIJE

Neto uvida u zapetljanu teoriju i praksu ceremonijalne magije

moe se izvesti iz kratkog razmatranja njenih temeljnih premisa.
Prvo - Vidljivi univerzum ima nevidljivog dvojnika, vie nivoe
koji su naseljeni dobrim i lepim duhovima; nii nivoi, tamni i zloslutni, prebivalita su zlih duhova i demona koje predvodi Pali An<leo i njegovih deset Knezova.
Drugo - Tajnim procesima ceremonijalne magije mogue je konlaktirati ta nevidljiva stvorenja i dobiti njihovu pomo u nekim ljuskim poduhvatima. Dobri duhovi rado pomau vredne poduhvate,
dok zli duhovi slue samo one koji ive da bi izopaili i unitili.
Tree - Mogue je nainiti ugovore s duhovima, ime mag na
oreeno vreme postaje gospodar elementamog bia.
Cetvrto - Istinska crna magija se izvodi uz pomo emonskog
duha, koji slui arobnjaka tokom njegovog zemaljskog ivota, s tim
da e mag nakon smrti postati sluga svog demona. Zbog tog e cmi
437

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Cerem onijalna m agija i arobnjatvo

arobnjak ii u nezamislive krajnosti samo da produi svoj fiziki

ivot, jer za njega iza groba nema niega.
Najopasniji oblik crne magije je nauno izvitoperivanje okultnih
moi radi zadovoljenja linih elja. Njegov manje sloen i univerzalniji oblik je Jjudska sebinost, jer je sebinost temeljni uzrok sveg
svetskog zla. Covek e zameniti svoju venu duu za privremene
moi, a kroz vekove se razvio misteriozni proces koji mu zaista omoguava da obavi tu razmenu. Crno umee u svojim raznim ograncima obuhvata gotovo sve oblike ceremonijalne magije, nekromantiju,
aranje, arobnjatvo i vampirizam. Pod istim optim nazivom takoe su obuhvaeni i mesmerizam i hipnotizam, osim kada se koriste
iskljuivo u medicinske svrhe, pa ak i tada postoji element rizika za
sve koji su ukljueni.

BAFOMET,
JARAC IZ MENDESA
Iz Levi. Transcendental M agic
P raksa m agije - hele ili crn e zavisi od spo so b n o sti ad ep ta da
kontrolie univerzalnu ivotnu silu onu koju Elifas Levi naziva
veliki m agijski agens ili astralna
svetlost. M anipulisanjem tom fiuidnom esen c ijo m p ro izv o d e se
fenomeni transcendentalizma. Poznati herm afro d itsk i M endesov
jarac bio je sloeno stvorenje formulisano da simbolizuje tu astralnusvetlost. Identianje Bafometu,
mistinom panteosu onih uenika
cerem on ijaln em ag ije,T em p lara,
koji su ga v e ro v a tn o d o b ili od
A rabljana.

Iako se ini da je srednjovekovni demonizam nestao, postoji mnotvo dokaza da je u mnogim oblicima savremene misli - naroito
438

(akozvane psihologije ,,prosperiteta, metafizike graenja snage volje i sistema vetine trgovanja ,,pod visokim pritiskom - cma magija samo prola kroz metamorfozu i, mada joj je ime promenjeno,
priroda joj je ostala ista.
Poznati srednjovekovni mag bio je dr Johanes Faustus', obino
poznat kao dr Faust. Prouavanje magijskih spisa omoguilo mu je
da vee u svoju slubu elementala koji ga je sluio mnogo godina u
razliitim svojstvima. Postoje neobine legende o maginim moima
koje je posedovao dr Faust. Jednom prilikom filozof je, oigledno
raspoloen za igru, prebacio plat preko gomile jaja u korpi pijaarke i naveo ih da se odmah izlegu. Dmgom prilikom, poto je pao sa
palube malog broda, podignut je i vraen u lau, a odea mu je i daIje bila suva. Ali, poput gotovo svih dmgih magova, dr Faust je na
kraju stigao do propasti; pronaen je jednog jutra s noem u leima,
a ustaljeno je uverenje da ga je ubio njegov duh familijar. lako se Geteov dr Faust obino smatra samo izmiljenim likom, taj stari mag
/.aista je iveo u esnaestom veku. Dr Faust je napisao knjigu sa opisima svojih iskustava s duhovima, a njen deo je dat u nastavku. (Dr
Faust ne sme se brkati sa Johanom Fustom2, tamparom.)
1

D r Johan G eorg Faust (nem . Jo h a n n G eorg Faust, lat. Jo h a n n es F austus,

1480 - c. 1540) nem aki renesansni putujui alhem iar, astrolog i mag.
Istorijski Faust je obavijen velom tajne. M ali broj podataka koji su nepouzdani i protivreni oteavaju rekonstrukciju njegove biografije. Roen
je verovatno u Initlingenu, proveo je nem iran i skitniki ivot, a predstavljao se kao lekar, astronom , nekrom ant, arobnjak vian itanju sudbine iz d lan a, vazd u h a i vatre. T v rd io je da zna n ap am et d ela P lato n a i
A ristotela. U m ro je , verovatno nasilnom sm ru, oko 1540. godine u blizini Frajburga. U godinam a posle Faustove smrti u prie o njem u unet je
m otiv saveza sa avolom i dve decenije kasnije su o njem u i tom savezu
narodom ve kruile legene. Pria o njegovom ivotu posebno je kulm inirala u delu engleskog lirskog i dram skog pesnika K ristofera M arloa
(C h risto p h er M arlovve, 1 5 6 4 -1 5 9 3 ), Tragina isto rija d o kto ra F austusa (T he Tragical H istory o fD o c to r F austus) (1604), i G eteovom F austu
(1808). (N ap. prev.)

Johann F ust (c. 1400-1466) - rani nem aki tam par iz M ajnca. Poto je dr
Faust veom a rano postao mitski lik i literarni junak, ve u XVII veku se pojav ila sum nja da je ikada postojao istorijski Faust, a legendam i lik je esto
poistoveivan sa tam parem Fustom. (Nap. prev.)

439

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

IZVOD IZ KNJIGE O DR FAUSTU,

VITENBERG, 1524
(Skraeni prevod iz originalne nemake knjige
koja je po nareenju unitena.)
Od svoje mladosti sam sledio umetnost i nauku i bio neumoran
u itanju knjiga. Meu onima koje su stigle u ruke bila je i knjiga
koja je sadravala sve vrste prizivanja i magijskih formula. U toj
knjizi otkrio sam podatke o tome da duh, bez obzira na to da li je
vatren, voden, zemljan ili vazduan, moe biti primoran da dela po
volji maga sposobnog da ga kontrolie. Takoe sam otkrio da je svaki duh, u skladu sa tim da jedan ima vie snage od drugog, prilagoen razliitim operacijama i svaki je sposoban da proizvede odreene natprirodne rezultate.
Nakon itanja ove predivne knjige, napravio sam nekoliko eksperimenata, elei da provcrim tanost tvrdnji u njoj iznetih. Isprva sam imao malo vere da e se ono to je obeano ostvariti. Ali,
ve pri prvoj invokaciji koju sam pokuao, manifestovao se moni
duh i eleo da zna zato sam ga prizvao. Njegov dolazak me je toliko zaprepatio da sam jedva znao to da kaem, ali sam ga na kraju upitao da li eli da mi slui u mojim magijskim istraivanjima.
On je odgovorio da hoe, ukoliko budu dogovoreni odreeni uslovi. Ti uslovi bili su da s njim napravim pakt. To nisam eleo da uinim, ali, poto se u svom neznanju nisam zatitio krugom i zapravo
sam bio na milost i nemilost duhu, nisam se usudio da odbijem njegov zahtev i predao sam se neizbenom, smatrajui da je najmudrije da svoj plat okrenem prema vetru.
Onda mu rekoh da u, ako je spreman da mi slui odreeno vreme u skladu sa mojim eljama i potrebama, sklopiti savez sa njim.
Nakon to je pakt dogovoren, taj moni duh, koji se zvao Asterot,
upoznao me s drugim duhom, po imenu Marhuel, koji je postavljen
da mi bude sluga. Ispitao sam Marhuela da vidim odgovara li mojim potrebama. Pitao sam ga koliko je brz, a on odgovori: Brz kao
vetar. To me nije zadovoljio, pa mu odvratih: Ne moe postati
moj sluga. Vrati se odakle si doao. Uskoro se pojavio jo jedan
duh, ije ime bee Aniguel. Kad sam mu postavio isto pitanje on je
odgovorio da je brz kao ptica u vazduhu. Ja rekoh: Ti si jo uvek
prespor za mene. Vrati se odakle si doao. Istoga trena pojavi se
drugi duh, po imenu Akijel. Po trei put postavih svoje pitanje, a on
odgovori: Brz sam poput ljudske misli. Ti e mi sluiti, odvratih.
440

C erem onijalna m agija i arobnjatvo

Taj duh mi bee veran za dugo vreme, ali da vam kaem kako mi
je sluio nije moguc u dokumentu ove duine, pa u ovde samo
naznaiti kako se duhovi prizivaju i kako moraju biti pripremljeni
krugovi za zatitu. Postoji tnnogo vrsta duhova koji e dozvoliti da
ih ovek prizove i da mu postanu sluge. Naveu nekoliko takvih:
Akijel: najmoniji meu onima koji slue ljudima. Manifestuje
se u prijatnom ljudskom obliku, visok oko tri stope. Mora se prizvati tri puta pre no to e ui u krug za njega pripremljen. On e
obezbediti bogatstvo i momentalno doneti stvari iz velike ualjenosti, u skladu sa voljom maga. Brz je poput ljudske misli.
Aniguel: usluan i veoma koristan, a dolazi u obliku deaka starog deset godina. Mora se prizvati tri puta. Njegova posebna mo
je da otkriva blaga i minerale skrivene u zemlju, koje stavlja magu na raspolaganje.
Marbuel'. pravi gospodar planina i brz kao na krilima ptice. On
je buntovan i uznemirujui duh, teak za kontrolu. Mora se prizvati etiri puta. Pojavljuje se u obliku Marsa [ratnika u tekom oklopu], Magu e staviti na raspolaganje one stvari koje rastu iznad i
ispod zemlje. Naroito je gospodar prolenog korena. [Proleni korenje tajanstvena biljka, verovatno crvenkaste boje, za koju su srednjovekovni magovi tvrdili da ima svojstvo izvlaenja ili otvaranja
svega to dotakne. Ako se postavi na zakljuana vrata, otvorie ih.
Hermetisti su verovali da je crvenoubi detli posebno obdaren sposobnou otkrivanja prolenog korena, pa su sledili ovu pticu do
njenog gnezda i zapuavali rupu u drvetu, gde su bili njeni mladi.
Crvenoubi detli bi odmah poao u potragu za prolenim korenom
i, pronaavi ga, doneo bi ga do stabla. Ovaj bi odmah izvukao ep
iz ulaza u gnezdo. Mag bi potom uzeo koren od ptice. Takoe sc tvrdilo da su odreeni elementami duhovi, koji se manifestuju kroz
sklonost za izvlaenje ili otvaranje stvari, kao svoje sredstvo izraavanja koristili, zbog njegove strukture, eterino telo prolenog
korena.]
Akiebel: moni vladar mora koji kontrolie stvari kako na vodi
tako i pod vodom. On na raspolaganje stavlja stvari izgubljene ili
potopljene u rekama, jezerima i okeanima, poput potonulih brodova i blaga. to se otrije prozove, bre obavlja svoje zadatke.
Mahijek dolazi u obliku lepe devojke i uz njenu pomo mag zadobija ast i dostojanstvo. One kojima slui ona ini vrednim i
plemenitim, milosrdim i blagim, i pomae u svim pitanjima vezanim za parnice i pravosue. Nee doi ukoliko se ne prozove
dva puta.
441

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

MAGIJSKI MA
Iz Levi, The M agical R ilual
Elifas Levi priprcm u m agijskog m aa opisuje, u
naelu, na sledei nain: elina otrica bi trebalo da je iskovana u satu M arsa, novim alatim a.
O glavlje bi trebalo da je od upljeg srebra, ispunjeno ivom , a na njem u bi trebalo da su ugravirani sim boli M erkura i m eseca i potpisi G abrijela
i Samaela. Balak bi trebalo da je obloen kalajem,
sa ugraviranim sim bolom Jupitera i potpisom Mihaela. B akam i trouglovi, ne m nogo dugaki, trebalo bi da se proteu od balaka du otrice, sa
svake strane, a na njim a bi trebalo da budu sim boli M erkura i Venere. Pet S efirot bi trebalo da
su urezane u drku, kao to je prikazano. Sam o
seivo trebalo bi da ima re Malkut, sa jedne strane, a rei Quis ut D eus sa druge. M a bi trebalo
posvetiti u neelju.

BarueT. g o sp o d a r svih um ea. M a n ife stu je se k ao m ajsto r radnik i nosi kecelju. O n u trenutku m oe nauiti m aga vie no to svi
m ajstori radnici na svetu zajedno m ogu postii tokom d v ad eset godina. M ora se pro zv ati tri puta.
To su duhovi najkorisniji za oveka, ali postoje i brojni d m g i koje , zbog nedostatka prostora, nisam u m ogunosti d a opiem . Sada,
ak o e lite p o m o d u h a d a b iste d o b ili o vo ili on o , o n d a p rv o m orate nacrtati zn ak d u h a k o je g a elite da p rizovete. C rte m o ra biti
napravljen upravo ispred km ga, nainjenog pre izlaska sunca, u koje m ete stajati vi i vai pom onici. U koliko elite finansijsku pom o, onda m orate prizvati duh Akijela. N acrtajte njegov znak ispred
kruga. A ko su vam p o treb n e d ru g e stv ari, on d a n acrtajte zn a k duh a koji vam ih m oe staviti na rasp o lag an je. N a m estu gd e nam eravate da n ap rav ite k m g , prvo v elik im m aem , k o jim a d o tad n iko
nije bio ozleen, m orate nacrtati veliki krst. Z atim m orate napraviti
3

442

Cerem ortijalna m agija i arobnjatvo

tri k o n c e n tri n a k ru g a . U n u tra n ji k ru g se sa sto ji o d d u g e u sk e
trake isto g p erg a m en ta i m o ra biti o k aen na d v an aest k rsto v a od
b o d ljik a v o g d rv e ta . N a p e rg a m e n tu m o ra te isp isa ti im e n a i sim b o le p rem a slici k o ja sledi. O k o tog p rv o g k ru g a n ain ite drugi na
sledei nain:
Prvo o b ezbedite nit crvene svile koja je upredena ili uvijena ulevo, u m esto ud esn o . Z atim sm estite u zem lju d v an aest k rsto v a nain jen ih od lo v o ro v o g lia, p a p rip rem ite d u g u trak u n o v o g b elog
papira. N ap iite n ek orienom olovkom znakove i sim bole kao to
se vidi n a d m g o m krugu. O m o tajte ovu d m g u traku papira crvenim
sv ilen im k o n ce m i n a b o d ite ih na d v a n a e st k rsto v a od lo v o ro v o g
lia. Izvan o v o g d ru g o g k m g a n ain ite trei, koji je tak o e od isto g p erg am en ta, i za b o d ite u n je g a d v an a est k rsto v a od p o sv een e
palm e. K ada ste n ap rav ili ta tri k ru g a, u v u cite se u njih sve d o k na
k raju ne b u d ete stajali u ce n tru , n a p e n ta g ra m u n ac rtan o m u sred
v elik o g krsta koji je prvi nacrtan. S ada, d a bi osig u rali u speh, uin ite sve kao to j e o p isan o i, k ad p ro itate svetu in v o k aciju , izgovorite im e d uha koji elite da se pojavi. B itno je d a se im e izgovori
v e o m a ja s n o . M o ra te ta k o e im a ti n a u m u d an i sat, j e r se sv a k i
duh m o e p riziv ati sam o u o d re e n o v rem e .

Mada je cmi mag u trenutku potpisivanja pakta s elementamim

demonom moda potpuno uveren kako je dovoljno snaan da na neodreeno vreme kontrolie moi koje su mu stavljene na raspolaganje, ubrzo uvia svoju zabludu. Pre no to protekne mnogo godina on
mora da uposli svu svoju energiju u reavanje problema samoodranja. Svet uasa s kojim se povezao usled svoje lakomosti svakodnevno se sve vie nazire, dok je on na mbu kipueg vrtloga, oekujui da
e trenutno biti usisan dole, u njegove mutne dubine. U strahu od smrti
- jer e postati sluga svoga demona - mag ini zloin za zloinom ne
bi li produio svoje bedno zemaljsko postojanje. Shvativi da se ivot odrava uz pomo misteriozne univerzalne ivotne sile, koja je
zajednika imovina svih stvorenja, crni mag esto postaje okultni
vampir, koji krade energiju od dmgih. Prema srednjovekovnom praznoverju, crni magovi su se pretvarali u vukodlake i tumarali nou
zemljom, napadajui nezatiene rtve zbog ivotne sile sadrane u
njihovoj krvi.

Latinska reenica Q uis ut D eu s? znai ,,Ko je poput Boga? i doslovan je

prevod im ena M ihaeD (h eb .b sp M - M icha el ili M ikha 'eT). (Nap. prev.)
443

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

C erem onijalna m agija i arobnjatvo

M o d u s O p e r a n d i 4 I N V O K A C IJ E DUHO VA

Sleei saeti odlomak iz drevnog rukopisa reprodukovan je ovde

kao primer ritualizma ceremonijalne magije. Odlomak je iz Potpune
knjige magijske nauke (The Complete Book ofM agic Science), neobjavljenog rukopisa [original je u Britanskom muzeju (British Museumj],
s obojenim pentaklima, koje Frensis Baret spominje u svom Magu.

M A G IJ S K l K R U G

Iz The C om plete B ook o fM a g ic

Science (ncobjavljivano)
O va slika je potpun i veran prikaz m agijskog km ga kako su ga
crtali srednjovekovni magovi za
invokaciju duhova. Mag, u pratnji svog p o m o n ik a, zauzim a
mesto na taki koju formira presek sredinje linije oznaene sa
M AG ISTER. Rei oko km ga su
im ena nevidljivih inteligencija,
a mali krstovi oznaavaju take
u kojim a su recitovane odreene m o litv e i in v o k a cije. M ali
km g, izvan, sprem an je za duha
koji e biti prizvan, a, dok se upotrebljava, potpis eljene inteligencije je unutar trougla.

,P o e tn a m olitva
S vem ogui, veni B oe, koji si uredio itavo stv aran je n a tvoju
h valu i slavu i za sp asen je oveka, ark o te m olim da p o alje jednog od tvojih duhova iz reda Jupitera, jed n o g od glasnika Zadkiela,

4
444

Latinska fraza - nain/metod postupanja, delovanja. (Nap. prev.)

k ojeg si p o stav io za u p rav itelja sv o g a n eb esk o g sv o d a u sad an jem

tren u tk u , d a mi n ajo d an ije, d rag o v o ljn o i o dm ah o p d g o v o ri na ono
to u g a pitati, uradi ono to u m u n arediti ili od n jeg a zahtevati
i da zaista ispuni m oje elje. Ipak, O, Presveti B oe, ncka tvoja volja, a ne m oja, bude uinjena k roz IH, tvog jed in o ro en o g Sina, G osp o d a naeg. A m in.
In vo ka cija
[M ag, poto je pravilno posvetio svoju odom i posue i poto je prav iln o z a tien u sv o m k ru g u , p riz iv a d u h o v e d a se p o ja v e i pristanu na n jeg o v e zahteve.]
D uhovi, vi ija pom o m i je p o treb n a, evo znaka i v eo m a O sve e n ih Im e n a B o g a , p u n ih s n a g e . P o v in u jte se m o i o v o g n a e g
p en tak la, iza ite iz svojih sk riv en ih p ein a i sa tam n ih m esta, prekinite svoja tetna dela prem a onim nesrenim sm rtnicim a koje neprestan o m u ite , d o ite n a o v o m esto na k o jem nas je B o ja d o b ro ta
o kupila, b u d ite p red u sretljiv i n a n ae n alo g e i p rih v atite n ae zahte v e ; n e v e ru jte d a e n a s v a o tp o r n a te ra ti d a o d u s ta n e m o od
naeg poduhvata. N ita vas ne m oe osloboditi od toga da nam se pokorite. N areujem o vam Tajnim Im enim a E lo h e A g la E lohim A donay
G ibort. A m in.
P o ziv a m te, Z a d k ie le , u im e O ca i S ina i D u h a S v eto g a , b lag o slo v en o g T ro jstv a, n eizrec iv o g Jedinstva.
Z a z iv a m te i p re k lin je m , Z a d k ie le , d a u ovaj as p ris u stv u je
re im a i u srd n im m o litv a m a k o je u d an as u p o treb iti k ro z S v eta
Im ena B oga E lo h e E l E lohim E lio n Z eb a o th E scereh ie la h A d o n a y
T etra g ra m m a to n .
Z ak lin jem te, isteru jem te, tebe D ue Z a d kiele, tim S vetim Im en im a H a g io s O T heos Iscyros A th a n a to s P a ra cletu s A g la on A lp h a
et O m eg a lo th A g la n b ro th A b ie l A n a th ie l T etra g ra m m a to n : i svim
o stalim v elikim i slav n im , sv etim i n eizreciv im , tajan stv en im , m onim , snanim , neshvatljivim im en im a B oga, da bude tu za rei iz
m o jih u sta i p o a ljc m i P a b ie la , ili n ek o g d ru g o g od tv o jih pot in je n ih , D u h o v a slu ite lja , koji m i m o e p o k azati o n o to u od
n jeg a zah tev ati u im e O ca i S ina i D uha S vetoga. A m in.
P rek lin jem te, P a b iele, itav im D u h o m N eba, S erafim a, H eruv im a, P re sto la , G o sp o d sta v a , S v ed o k a, S ila, N a ela , A rh a n ela i
A nela, svetim , velikim i velian stv en im an elim a O rp h a n iel Tetra-D a g ie l S a la m la A c im o v p a s to r p o ti, d a istu p i, d a se o d m a h prik a e d a te m o e m o v id e ti i r a z g o v e tn o u ti, d a n am g o v o ri i
445

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

ispuni nae elje, i tvojom zvezdom, koja je Jupiter, i svim sazveima Nebesa, i svim onim emu se povinuje, i tvojim znakom koji
si dao, predloio i potvrdio, da mi pristupi u skladu sa molitvom
i zahtevom koje sam uputio Svemoguem Bogu, i da mi odmah
poalje nekog od tvojih sluitelja Duhova, koji moe dragovoljno,
uistinu i vemo da ispuni sve moje elje, i da mu naredi da mi se
prikae u obliku prekrasnog anela, da u komunikaciju sa mnom
ue blago, Ijubazno, utivo i ponizno i da ne dozvoli pristup bilo
kom zlom Duhu, da mi ne nanese bilo kakav bol, da me ne uasne
i ne zastrai na bilo koji nain, niti da me na bilo koji nain obmane. Kroz vrlinu naeg Gospoda IH, u ije ime istupam, oekujem
tvoju pojavu. Fiat, Fiat, Fiat. Amin, Amin! Amin.

Cerem onijalna m agija i arohnjatvo

zakletvom, ili tvojim imenom, ili tvojim redom, ili tvojim poloajem koji ti je odredio Stvoritelj, i neka mo Boja bude sa mnom i
sa tobom i na svcm potomstvu Bojem, Amin.
Slava Ocu i Sinu i Duhu Svetom.

Jfotrm o f P o n b of & p i r i t <S>iben in

1573 .

3 , JJabltl, m tnlfttilng frplrll anb m ttfcngtc ot Itic prcstblng nb

rnlfng Ibplrlt at 3TnpHtr, appolnltb tbcrtnnta b p ftr Cctalor ot all tblng*
blrlblc anb Inblslblt, bo stotar, promlst, anb plfgtt mj> laltb anb ttolft
unto Ibtt (n tbt p rtstn tt anb btfort tbt grtat nm* anb tbt tobolc tompanp
anb bost of Jbeabtn. anb bp all tbe Jftolp 3Jme* ot 0ob ba stntar anb
bfnb mpselt unto tbcc bp aU Ibe tonlcnts ot S cb 's acreb GBtll. bp tbc
3nramatlon, S ta tb . tmb JJassian. bp tbt JCLtsurtcctlon onb gtorlous 3 sttnslon of 3 C , bp all tbt bIp ftattam tn ts. bp tbe Jfltrcp of ob. bp tbe
e io tp ot 3fops ot Jbtabtn, bp tbe tocglbcncss ot sin anb bopt ot tlccnat
salballtn, bp tbe O rtat JBap of JDoom, b p aU an g tlS .artb an g tls, t r a pblm, Cbcrublm. jaomlnallons, tCbnmts. JbtlnclpalllfcS. JJetotts, anb
P lrtu ts. anb all tbt otbtt bltsstb anb glortous tompanp of Jbtabtn, bp all
tbt nmsttllatlons ot Jbrsbcn. anb bp all tbe Stbtcal $otoer* anb V lr lu ts .
abobe rtbcaistb, anb bp tobatsotbtr tt s t (S bolp or blnblng, bo 3 stotar.
promlst.anb boto unto Ibte tbat3toltl appear.tomt.anb baste unto tbee anb
at att Ifmes anb places anb fn all boucs, baps, anb mfnutcs, trom tbls tlm t
lottoatb unto tbp Iflt's tnb tobetesotbtt tbou sbalt tall mt bp mp namt or
bp mp offict. anb 3 tolll tomt unto Ibet Intobat form tbousbaltbtrirr. titb tr
blsiblp or Inblsiblp. anb tolll anstotr alt tbp b tslrts anb glbc ttsllmen?
tb tttsl anb Itt all tbt pototts o( Jbeabttt toitntss II.

Ispitivanje
[Poto je pred sebe prizvao duha, mag e ga ispitati na sleei
nain:]
Dolazi li u mim, u ime Oca i Sina i Duha Svetoga? [A duh c
odgovoriti:] Da.
Dobrodoao si, plemeniti Due. Kako ti je ime? [A duh e odgovoriti:] PabieL'
Pozvao sam te u Ime Isusa iz Nazareta, u ije Ime se svako koleno klanja na nebu, zemlji i u paklu, i svaki e jezik priznati da nema imena poput Imena Isusovog, koji ljudima dade snagu da vezuju
i odreuju sve stvari u njegovo Presveto Ime, zaista, ravnomerno
onima koji vemju u njegovo spasenje.
Jesi li ti Zadkielov glasnik? [A duh e odgovoriti:] Da.
Hoe li mi se potiniti u ovom trenutku i odmah mi otkriti sve
stvari koje poelim da znam, te me pouiti kako mogu poveati svoju mudrost i znanje i pokazati mi sve tajne Magijskog Umea i svih
slobodoumnih nauka, da na taj nain mogu objaviti slavu svemogueg Boga? [A duh e odgovoriti:] Da.
Ona te molim da mi da i poveri svoj znak pomou kojeg te
mogu pozvati u svako doba, i poloi mi ovu zakletvu, a ja u pobono uvati svoj zavet i savez sa Svemoguim Bogom i ljubazno
u te primiti u svakom trenutku gde god da mi se prikae.

3 babe bereunto subscrlbtb mp banb anb tonStm mp seal anb

tbaratler unlo tttc . Sm tn.

Dozvola za odlazak
Poto si doao u miru i tiini i odgovorio na moje zahteve, ponizno i od srca zahvaljujem se Svemoguem Bogu u ije Ime sam
te prizvao i ti doao, a sada moe otii u miru u svoje redove, a
vratie se meni ponovo, u ma koje vreme da te pozovem tvojom

G ore priloeni U govor duhova, zajedno sa peatom i znakom planetam og anela, mora biti napisan na istom pergamentu i dat Duhu [na potpis] kad se pojavi; za to vrerne priziva ne sme izgubiti poverenje, ve rnora biti strpljiv, vrst,
samopouzdan i istrajan, i mora paziti da Duha pita i od njega zahteva samo ono
to je u skladu sa slavom Bojom i dobrobiti srodnih stvorenja. Nakon to mu
je Duh ispunio elje, priziva mu m oe dati dozvolu da ode.

446

OBLIK PAKTA SA DUHOM JUPITERA

Iz The C om plete B ook o f M agic Science

447

Cerem onijalna m agija i arobnjatvo

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

[N apom ena.] Bilo bi preporuljivo za prizivaa da ostane u krugu nekoliko m inuta nakon rccitovanja dozvole, a ako je m esto radnje na otvorenom , neka uniti sve tragove kruga, i tako alje, i m im o
se vrati svojoj kui. A li, ako se rad n ja izvodi u m im o m delu kue,
i tak o d alje, k ru g m o e o sta ti, je r m o e p o slu iti u b u d u e m slin o m p o d u h v a tu , ali so b a ili z g ra d a m o raju biti z a k lju a n i, k ako
bi se izbcglo u p adanje nep o zn atih A

Napred navedeni ugovor je ista ceremonijalna magija. U sluaju

crne magije, mag je taj koji mora potpisati pakt, a ne demon. Kada
cmi mag vee elementala u svoju slubu, sledi borba straha, u kojoj
na kraju pobeuje demon. Mag svojom krvlju potpisuje pakt izmeu
sebe i demona, jer je u arkanumu magije reeno da onaj ko kontrolie krv drugoga, kontrolie i njegovu duu. Sve dok mag ne naini
greku, elemental e ispunjavati slovo svoje obaveze na osnovu pakta, ali e demon na svaki mogui nain pokuati da sprei maga da
iskoristi svoj deo ugovora. Kada arobnjak, zatien unutar svog kmga, prizove duha kojeg eli da kontrolie i obznani mu svoju namem, duh odgovara, otprilike, na sledei nain: ,,Ne mogu pristati na tvoj
zahtev niti ga ispuniti, osim ako se za pedeset godina ti ne preda meni, telom i duom, da inim s tobom kako mi je volja.
Ako mag odbije, raspravljae se o dmgim uslovima. Duh moe rei: Ostau u tvojoj slubi sve dok svakog petka ujutro bude izlazio
na ulicu i javno davao milostinju u Luciferovo ime. Prvi put kada u
tome ne uspe, pripae meni.
Ako mag i dalje odbija, shvativi da e demon za njega uiniti nemoguim da ispuni svoj ugovor, raspravljae se o dmgim uslovima,
sve dok na kraju pakt ne bude dogovoren. On moe glasiti: Ovime
obeavam Velikom Duhu Lucifugeu, Knezu Demona, da u mu svake godine dovoditi ljudsku duu da ini s njom kako mu je volja, a
zauzvrat Lucifuge obeava da e mi doeliti blaga zemlje i ispuniti
svaku moju elju sve dok bude trajao moj prirodni ivot. Ako ne uspem da mu svake godine donesem gore navedenu ponudu, onda e
mu pripasti pravo na moju duu. P o tp is____________ [Priziva
pakt potpisuje vlastitom krvlju.]

P entagram

U simbolizmu obmuti lik uvek oznaava izopaenu mo. Prosena osoba ni ne nasluuje okultna svojstva amblemskih pentakla. O
tome je veliki Paracelzus napisao:
N e m a su m n je d a e se m n o g i m g a ti p e atim a , n jih o v im znak o v im a i njih o v o j u p o treb i, koji su o p isan i u tim k n jig am a, j e r im
se in i n e v e ro v a tn o da bi m etali i z n a k o v i, koji su m rtv i, m ogli
im ati m a k ak v u sn ag u i iz az v ati ik a k v e efek te. Ip ak , n ik o n ik a d a
n ije d o k azao d a su m etali, kao i zn ak o v i kak v e p o zn ajem o , m rtvi,
j e r so li, su m p o r i k v in te se n c ije m e ta la su n a jv ia sred stv a zatite
lju d s k o g iv o ta i d a le k o su s u p e rio rn iji od sv ih o sta lih le k o v itih
sred stav a .
(P rev ed en o sa o rig in aln o g nem ak o g )

Cmi mag ne moe da koristi simbole bele magije, a da na sebe ne

navue sile bele magije, to je pogubno za njegove planove. On stoga mora namiti hijerograme5 tako da one oznae okultnu injenicu
da je on sam iskrivio naela iza kojih simboli stoje. Cma magija nije temeljno umee; ona je zloupotreba umea. Zbog toga ona nema
sopstvene simbole, ve samo uzima amblemske figure bele magije
i, njihovim izvrtanjem i obrtanjem, oznaava da je levomka.
PENTAGRAM
Iz Levi. Transcenental M agic
lPNTAGRAM . Pentagram je slika m ikrokosmosa - magijska formula oveka. To je jedno
kojc se uzdie iz etiri - Ijudska dua koja se
u/.die iz ropstva anim alnoj prirodi. To je isim ska svetlost - Jutarnja zvezda . On oznaava m esto pet m isterioznih centara sile, ije
hudenje je vrhovna tajna bele magije.
s

448

H ijerogram a(gr. I s p o a - svet; y p d p p a - slovo, pism o) - tajno sveteniko

pismo. (Nap. prev.)

449

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

C erem onijalna m agija i arohnjatvo

Dobar primer cmomagijske prakse izvrtanja simbola bele magije

predstavlja pentagram ili petokraka zvezda, nainjena od pet povezanih linija. Ova slika je odavno potovani simbol magijskih umea,
a oznaava pet svojstava Velikog Magijskog Agensa, pet ovekovih
ula, pet elemenata prirode, pet ekstremiteta ljudskog tela. Pomou
pentagrama u sopstvenoj dui, ovek ne samo da moe gospodariti i
upravljati svim stvorenjima inferiomim u odnosu na sebe, ve moe
zahtevati potovanje i onih superiomijih od sebe.
Pentagram se u velikoj meri koristi u cmoj magiji, ali kada se tako upotrebljava njegov oblik se uvek razlikuje na jedan od tri naina:
zvezda moe biti slomljena u jednoj taki, ime je konvergentnim
linijama onemogueno da se dodimu, ona moe biti preokrenuta, tako to joj je jedan krak usmeren na dole, a dva na gore, ili moe biti
i/.obliena tako da ima krake razliite duine. Kada se koristi u crnoj magiji, pentagram se naziva znak rascepljenog kopita, ili avolov otisak stipala. Zvezda sa dva kraka prema gore se takoe naziva
i Jarac iz Mendesa, jer preokrenuta zvezda ima isti oblik kao kozja
glava. Kada se uspravna zvezda preokrene i njen gornji krak padne
na dno, to oznaava pad Jutamje Zvezde.

PENTAKLI SEDAM
PLANETA I PEATI 1
ZNAKOVl
PLANETARNIH
ANELA
Iz srednjovekovne K njige
duhova (B ook o fS p irits)
(neobjavljivano)
S ed am v elik ih k ru g o v a
predstavljaju planete, dok
dva m ala kruga ispod svake od njih sadre peat i
znak inteligencije koja tu
planetu kontrolie.

450

451

E lem enti i njihovi stanovnici

E L E M E N T I I N JIH O V I STA N O V N IC I

1 Ijudi ive u svetu sastavljenom od zgusnute strane ova etiri elementa i od njihovih raznih kombinacija stvaraju svoje ive organizme.
Henri Dramond2, u svom delu Prirodni zakon u duhovnom svetu
(Natural Law in the Spiritua! iVorld), opisuje ovaj proces na sledei nain:
A k o an aliziram o onu m a tcrijaln u taku u kojoj p o in je sav ivot, nai cm o da se on a sastoji od ja sn c su p stan ce bcz stm k tu rc,
n alik na ele, k o ja p o d se a na alb u m cn , o d n o sn o bclance. S ainjena je od u g ljen ik a, v o d o n ik a, k iseo n ik a i azota. N jen o im c je proto p la zm a. I to n ije sam o stru k tu rn a je d in ic a u kojoj sv a iv a tela
p o in ju ivot, vc i o n a u kojoj se k asn ije n ad ograuju. Protoplaz m a , rekao je H aksli, p ro sta ili s je zg ro m , form alni je tem elj sveg
ivota. To je G m a rcv a g lin a .

Paracelzusova teorija o submundanima' # Redovi elementarnih bia # Gnomovi, undine, salamanderi i silfi # Demonologija # Inkub i sukuba # Vampirizam

Najiscrpnijim i najlucidnijim izlaganjem o okultnoj pneumatologiji (grani filozoflje koja se bavi duhovnim supstancama), koje je jo
uvek sauvano, oveanstvo je zaduio Filip Aureolus Paracelzus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus Paracelsus (Theophrastus Bombastus von Hohenheim)], princ alhemiara i hermetikih
fiiozofa i istinski posednik Kraljevske Tajne (Kamena mudraca i Eliksira ivota). Paracelsus je verovao da se svaki od etiri glavna elementa za koje su drevni znali (zemlja, vatra, vazduh i voda) sastoji od
suptilnog, gasovitog principa i zgusnute telesne supstance.
Vazduh je, dakle, po prirodi dvojak - opipljiva atmosfera i neopipljivi, isparljivi supstrat koji se moe nazvati duhovni vazduh. Vatra
je vidljiva i nevidljiva, primetna i neprimetna - duhovna, eterina vatra manifestuje se kroz materijalni, supstancijalni plamen. Nastavljajui daije analogiju, voda se sastoji od guste tekuine i potencijalne
esencije fluidne prirode. Zemlja isto tako ima dva osnovna dela donji, koji je stalan, zemljan, nepokretan; vii, razreen, pokretan i
virtualan. Opti pojam elementi primenjen je na nie, ili fizike faze
ova etiri osnovna naela, a naziv elementarne esencije na njihova odgovarajua nevidljiva, duhovna ustrojstva. Minerali, biljke, ivotinje
1

452

P aracelzusov term in - P aracelzus bia koja n astan ju ju elem en te naziva

submundani, ili elementali, odnosno elementari. Sama re submundano znai podzem no, od lat. suh - ispod, nie, i m undu s - zem lja, svet, svem ir,
nebo, odnosno, m unddnus - zem aljski, svetovni. (Nap. prev.)

Element voda drevnih filozofa metamorfoziran je u vodonik savremene nauke, vazduh je postao kiseonik, vatra - azot, zemlja - ugIjenik.
Upravo kao to je vidljiva Priroda naseljena beskonanim brojem
ivih bia, tako je, prema Paracelzusu, i nevidljivi, duhovni dvojnik
vidljive Prirode (sastavljen od razreenih naela vidljivih elemenata)
nastanjen mnotvom naroitih bia, kojima je on dao ime elementali,
a koji su kasnije nazvani duhovi Prirode. Paracelsus je podelio te narode elemenata u etiri razliite grupe koje je nazvao gnomi, undine,
s ifi i salamanderi. On je uio da su oni zaista ivi entiteti, oblikom
veoma slini Ijudima, i da nastanjuju svoje svetove, nepoznate oveku, jer njegova nerazvijena ula nisu sposobna da funkcioniu van
granica zgusnutih elemenata.
Civilizacije Grke, Rima, Egipta, Kine i Indije verovale su u satire, duhove i gobline kao u neto to se podrazumeva. Naselili su more
sirenama, reke i izvore nimfama, vazduh vilama, vatru larima i penatima, a zemlju faunima, drijaama i hamadrijadama. Tim duhovima
Prirode ukazivano je najvie potovanje i prinoene su im prigodne
rtve. Povremeno, kao posledica atmosferskih uslova ili naroitc osetIjivosti posveenika, postajali su viljivi. Mnogi autori su o njima pisali
2

H enry D ru m m o n d (18 5 1 -1 8 9 7 ) - kotski evangelist, teoloki pisac, predava, istraiva i geolog. D elo N a tu ra l L aw in the S p iritual World (1883)
je rasprava u kojoj je nauni princip kontinuiteta proiren iz fizikog i na
duhovni svet. (Nap. prev.)

453

E lem enti i n jihovi stanovnici

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

na nain koji ukazuje da su zaista videli te stanovnike finijih sfera

Prirode. Vie autoriteta je miljenja da su mnogi od bogova koje su
potovali pagani bili elementali, jer se za neke od tih nevidljivih verovalo da su po stasu iznad svih i da se izvanredno ponaaju.
Grci su nekim od tih elementala dali ime dcemon, posebno onima
iz viih redova, i klanjali im se. Verovatno najpoznatiji od tih demona
je tajanstveni duh koji je upuivao Sokrata, o kojem je veliki filozof
govorio uzvienim reima. Oni koji su puno prouavali nevidljivo
ustrojstvo oveka shvatili su da, zapravo, Sokratov dcemon i aneo
Jakoba Bemea sasvim verovatno nisu bili elementali, ve natkriljujue boanske prirode samih tih filozofa. U svojim belekama za Apulej o Sokratovom hogu3, Tomas Tejlor kae:
P o to j e S o k rato v dem on, dakle, b ez sum nje p rip ad a o najv iem
red u , to se m o e z a k lju iti na o sn o v u in te le k tu a ln e su p e rio m o sti
Sokrata u odnosu na veinu drugih ljudi, A pulej j e u pravu kada tog
d e m o n a n az iv a B og. A da je S o k ra to v d em o n z a ista b io b o a n sk i,
vidi se iz isk aza sam og S okrata u P rvo m A lk ih ija d u ,jc r tokom tog
dijaloga on ja sn o kae: D ugo sam sm atrao da m e B og nije kao sad a uputio da se u putam u razg o v o r sa v a m a . A u O d b ra n i on najn e d v o sm isle n ijc p o k az u je da j e tom d e m o n u d o d e lje n a b o a n sk a
tran scen d en tn o st, shv aen a kao ran g u redu d em o n a.

Ideja nekada aktuelna, da su nevidljivi elementi, koji okruuju i

proimaju zemlju, nastanjeni ivim, inteligentnim biima, moe se
initi smenom prozainom umu dananjice. Tu doktrinu, meutim,
prihvatali su neki od najveih intelekta sveta. Silfi Faciusa Kardina4,
milanskog filozofa, salamander kojeg je video Benvenuto elini,
3

Apuleius on the G od o fS o c ra te s je naslov pod kojim je izaao ( 1822) klasian prevod Tomasa Tejlora Apulejevog ela O Sokratovom bogu (D e Deo
Socratis). (Nap. prev.)

Facius C ardinjc Holova transkripcija imena Facija K ardana (Fazio Cctrdano, 1444-1524), italijanskog pravnika i matem atiara, oca irolam a Kardana (Girolamo Cardano, 1501-1576), italijanskog renesansnog matematiara,
fiziara, astrologa i kockara. Facije Kardano bio je temeljit prouavalac perspektive, prijatelj Leonarda da V inija i profesor na Univerzitetu u Paviji,
posveen hermetikoj nauci i svetu okultnog. Za Kardana se govorilo da je
uvek bio u dm tvu duha fam ilijara sa kojim je razgovarao. (Nap. prev.)

454

pan sv. Antuna i le petit homme rouge (mali crveni oveuljak, ili
gnom) Napoleona Bonaparte, nali su svoje mesto na stranicama
istorije.
U knjievnosti je takoe ovekoveen koncept duhova Prirode. Nestani Puk iz ekspirovog Sna letnje noi, elementali iz rozenkrojcerske pesme Silovanje uvojka (The Rape oj the Lock), Aleksandra
Poupa, tajanstvena stvorenja iz Zanonija (Zanoni), lorda Litona, besmrtna Zvonica Dejmsa Barija5 i uveni duhovi koje je Rip Van
Vinkl6 susreo u Ketskil Planinama, likovi su poznati studentima knjievnosti. Folklor i mitologija svih naroda obiluju legendama o tim
misterioznim malim likovima koji opsedaju stare dvorce, uvaju blago u dubinama zemlje i grade svoje domove pod okriljem otrovnih
peurki. Vile su radost detinjstva i veina dece ih se nerado odrie.
Ne tako davno, najvei umova sveta verovali su da vile postoje, a
jo uvek je otvoreno pitanje da li su Platon, Sokrat i Jamblih bili u
pravu kada su javno priznali njihovu realnost.
Kada opisuje supstance koje ine tela elementala, Paracelzus maleriju tela deli u dve vrste, pri emu je prva ono telo koje smo svi nasledili kroz Adama. To je vidljivo, opipljivo telo. Druga vrsta je telo
koje ne vodi poreklo od Adama i, poto je razreenije, nije podlono
ogranienjima prvog. Tela elementala su sastavljena od te nadsupstancijalne telesne materije. Paracelzus je izjavio da izmeu tela ljudi i tela duhova Prirode postoji toliko mnogo razlika kao to postoji
izmeu materije i duha. On dodaje:
Ip a k , elem e n ta li n isu d u h o v i, je r oni im aju m eso , k rv i k o sti,
oni ive i ire potom stvo, oni je d u i razgovaraju, dejstvuju i spavaju,
itd, te ih stoga nije ispravno nazivati d u h o v i. Oni su bia koja zauzim aju m esto izm eu ljudi i duhova, slina i ljudim a i duhovim a, po
svojoj o rg an izaciji i o b lik u n alik m u k a rc im a i en am a, a po brzini sv o g k reta n ja n alik d u h o v im a .
(P h ilo so p h ia O cc u lta , p rev o d F ran ca H artm an a)
D ejm s M etju Bari (Jam es M atthe\v Barrie, 1860-1937) - kotski rom anopisac i dram atiar; Z vonica - (Tinker B ell) - je lik iz njegovog najpoznatijeg dela, P etar Pan. (Nap. prev.)
><

Rip Van Winkle je glavni junak istoimene kratke prie amerikog pisca, esejiste, biografa i istoriara, Voingtona Irvinga ( Washington Irving, 1783-1859).
(Nap. prev.)

455

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Autor kasnije ta stvorenja naziva kom pozitf, poto izgleda da je

supstanca od koje su nainjeni sastavljena od duha i materije. On koristi boju kako bi objasnio tu ideju. Dakle, meavina plave i crvene
daje ljubiastu, novu boju, koja ne nalikuje nijednoj od prve dve, a
ipak je sastavljena od obe. Takav je sluaj i sa duhovima Prirode; oni
ne nalikuju ni duhovnim ni materijalnim biima, ve su sastavljeni
od supstance koja se moe nazvati duhovna materija, ili eter.
Paracelzus dalje dodaje da, dok je ovek sastavljen od nekoliko
priroda (duha, due, uma i tela) iskombinovanih u jednoj jedinki, elemental ima samo jedan princip, eter od kojeg je sastavljen i u kojem
ivi. Citalac se mora setiti da se pod eterom podrazumeva duhovna
esencija jednog od etiri elementa. Postoji toliko etera koliko i elemenata i toliko razliitih porodica duhova Prirode koliko ima etera.
Ove porodice su potpuno izolovane u sopstvenim eterima i nemaju
dodira sa stanovnicima drugih etera; meutim, poto ovek u svojoj
prirodi ima centre svesti osetljive na impulse sva etiri etera, svako
od kraljevstava elementala sa njim moe da komunicira pod odgovarajuim uslovima.
Duhove Prirode ne mogu da unite zgusnutiji elementi, kao to
su materijalna vatra, zemlja, vazduh, ili voda, jer oni funkcioniu u
viem vibracionom opsegu nego zemaljske supstance. Poto su sastavljeni od samo jednog elementa ili principa (etera u kojem deluju), oni nemaju besmrtan duh, pa se nakon smrti samo razgrauju
nazad u element iz kojeg su prvobitno individualizovani. Posle smrti
ne ostaje sauvana bilo kakva inividualna svest, jer ne postoji vii
prenosnik koji bi je sadravao. Budui da su napravljeni od samo
jedne supstance, nema trenja meu prenosiocima: stoga njihove telesne funkcije ne uzrokuju mnogo troenja ili habanja, pa su veoma
dugoveni. Oni koji se sastoje od etera zemlje ive najkrae, oni sastavljeni od etera vazduha, najdue. Prosean ivotni vek im je izmeu tri stotine i hiljadu godina. Paracelzus je tvrdio da ive u uslovima
slinim naem zemaljskom okruenju i da su pomalo podloni bolestima. Za ta stvorenja se mislilo da su nesposobna za duhovni razvojt ali veina njih ima visok moralni karakter.
Sto se tie elementamih etera u kojima postoje duhovi Prirode, Paracelzus je napisao:
7

456

Lat. com posita - ureen, prikladan, od com pdsitus - sastavljen, sloen, ali i
dobro ureen. (Nap. prev.)

E lem enti i njihovi stanovnici

O ni iv e u etiri elem enta: N im fe u elem e n tu vode, Silfi u elem e n tu v a z d u h a , P ig m eji u e le m e n tu z e m lje, a S ala m an d e ri u elem e n tu v atre . O n i su ta k o e n a z iv a ju i U n d in e , S ilv e s tri, G n o m i,
V ulkani, itd. Svaka vrsta se kree sam o unutar elem enta kojem prip ad a i n ijed n a od njih ne m oe izai iz svog o dgovarajueg elem enta, k o ji j e z a n jih o n o to je v az d u h z a n as, ili v o d a za rib e, i niko
o d n jih n e m o e d a ivi u e le m e n tu k o ji p rip a d a d ru g o j k lasi. Za
sv ak o e lem e n ta m o bie j e elem en t u k o je m ivi p ro ziran , nevidljiv i p o g o d an za d isan je, k ao to je atm o sfera za n as.
(.P h ilo so p h ia O ccu lta , p rev o d F ran ca H artm an a)

italac mora biti oprezan da ne pobrka duhove Prirode sa istinskim ivotnim talasima koji se razvijaju kroz nevidljive svetove. Dok
se elementali sastoje od samo jedne eterine (ili atomske) esencije,
aneli, arhaneli i ostali vii, transcendentalni entiteti imaju sloene
organizme, koji se sastoje od duhovne prirode i lanca prenosnika za
izraavanje te prirode, slinih onima kod oveka, ali koji ne ukljuuju ftziko telo i njegova ogranienja.
Filozofiji duhova Prirode se generalno pripisuje istonjako poreklo,
verovatno bramanistiko, a Paracelzus je svoje znanje o njima dobio od
orijentalnih mudraca s kojima je doao u kontakt tokom svog ivota
posveenog filozofskim lutanjima. Egipani i Grci su svoje informacije pribavili iz istog izvora. etiri glavne podele duhova Prirode moraju
sada biti razmotrene posebno, u skladu s uenjima Paracelzusa i opata iz
Viljara8 i na osnovu oskudnih dela drugih autora koja su na raspolaganju.

G nomi

Elementali koji borave u onom razreenom telu zemlje koje se

naziva zemljani eter grupisani su zajedno pod optim nazivom gnomi.
(Ime je verovatno izvedeno iz grkog genomus, to znai onaj koji
boravi u zemlji. Videti New English Dictionary.)
x

N ikola M onfokon, opat iz V iljara (N icolas M ontfaucon. A b b e cte Villars,

16 35-1673) - francuski svetenik i pisac, najpoznatiji po knjizi o okultizm u, G ro f d 'G eb le (C ount de Gabalis, 1670), u kojoj otkriva tajne kabale
i rozenkrojcera, a koja je nastala kao razrada teorije o genijima etiri elementa. Veina njegovih ostalih dela je zaboravljena ili izgubljena. (Nap. prev.)

457

E lem enti i n jihovi stanovnici

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Ba kao to postoji mnogo vrsta ljudskih bia, koja se razvijaju

kroz objektivne fizike elemente Prirode, tako postoji i mnogo vrsta
gnoma, koji se razvijaju kroz subjektivno eterino telo Prirode. Ovi
duhovi zemije delaju u elementu iji je vibracioni opseg toliko blizak materijalnoj zemlji da poseduju ogromnu mo nad stenjem i florom, kao i nad mineralnim elementima u kraljevstvima ivotinja i
ljudi. Neki, poput Pigmeja, rade s kamenjem, draguljima i metalima,
pa se pretpostavlja da su uvari skrivenih blaga. Oni ive u peinama, daleko unutar podruja koje su Skandinavci nazvali Zemlja Nibelunga. U Vagnerovom predivnom operskom ciklusu, Prsten Nibelunga (D er Ring des Nibelungen), Alberih se proglaava za kralja
Pigmeja i primorava ta mala stvorenja da za njega prikupljaju blaga
skrivena ispod povrine zemlje.
Osim Pigmeja postoje i drugi gnomi, koji se nazivaju duhovi drvea i ume. U ovu grupu spadaju silvestri, satiri, panovi, drijade,
hamadrijade, durdali, elfi (vilenjaci), brauni (kuni duhovi) i maleni
umski starci. Paracelzus navodi da gnomi grade kue od supstanci
koje svojom konstitucijom podseaju na alabaster, mermer i cement,
ali je prava priroda tih materijala nepoznata, poto nemaju pamjaka
u fizikoj prirodi. Neke porodice gnoma okupljaju se u zajednice,
dok su ostali odomaeni sa supstancama sa kojima i unutar kojih rade. Na primer, hamadrijade ive i umim s biljkama ili drveem iji
su deo. Za svaki grm i cvet je reeno da ima svog vlastitog duha Prirode, koji esto koristi fiziko telo biljke kao svoju nastambu. Antiki filozofi, priznajui da je princip inteligencije koji se manifestuje
u svakom odeljku Prirode slian, verovali su da kvalitet prirodne selekcije, izloen kroz stvorenja koja ne poseduju organizovani mentalitet, u stvarnosti izraava odluke samih duhova Prirode.
C. M. Gejlt' u Klasinim mitovima (The Classic Myths) kae:

458

a p ojave, koje n aa filo zo fija p rip isu je fu n k cio n isan ju p rirodnih zako n a, sm a trala je n jih o v im d elo m .

K O N V E N C IO N A L N I
GNOMI

Iz G je lle n tp ]{>.
D en A tldre E ddas
G udesange
Vrsta gnom a koji se najee via je brauni (kuni duh), ili elf (vilenjak,
patuljak), nestano i groteskno m alo stv o ren je,
dvanaest do osam naest
ini visoko, obino obueno u zeleno ili crvenkasto-sm ee. Veina ih
se p ojavljuju kao veoma stari, esto s dugim
belim bradam a, a figure
su im sklone zaobljenosti. M ogu se videti kako ure iz m pa na panjevim a rvea, a ponekad nestaju tako to se uistinu stapaju sa sam im drvetom .

D opadljiva karakteristika starog p aganizm a bila je to j e u svak o m d o g a a ju u p riro d i v o le o d a p ro n a e p o s re d s tv o b o a n stv a .

M a ta G rk a n a s e lila j e b o a n stv im a z e m a ljsk e i m o rsk e p red ele,

Tako, u ime biljke sa kojom sarauje, elemental prihvata i odbija

hranljive sastojke, skladiti materiju boje sadranu u biljci, uva i
titi seme i obavlja mnoge druge korisne poslove. Svakoj vrsti slui
razliita, ali odgovarajua vrsta duha Prirode. Oni koji su povezani
sa otrovnim grmljem, na primer, neprijatnog su izgleda. Kae se da
duhovi Prirode otrovne kukute veoma podseaju na malene ljudske
kosture, oskudno prekrivene poluprovidnim mesom. Oni ive u kukuti i kroz nju, a ako se ona posee, ostaju sa slomljenim izdancima
sve dok oboje ne umru, ali dok god je u grmu prisutan i najmanji trag
ivota, to ukazuje na prisustvo elementala-uvara.

arls M ils Gejli (C harles M ills G ayley, 1858-1932) - profesor engleske i

klasine knjievnosti na K alifom ijskom univerzitetu u Berkliju ( University o f G alifornia at B erkeley), autor, naunik, go v o m ik i veom a cenjeni
knjievni kritiar. Pun naziv navedenog dela iz 1893. g o d in eje Klasini mitovi u engleskoj literaturi (Classic Myths in English Literature). (Nap. prev.)

10 Karl A d o lf G jelerup (K arl A dolph G jellerup, 1857 1919) danski pesnik

i rom ansijer; zajedno sa zemljakom, Henrikom Pontopidanom (Henrik Pontoppidan, 1857-1943), dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 1917. godine. Povrem eno je koristio pseudonim Epigonos. Pomenuto delo, Poetska
eda G udesange, je iz 1895. godine. (Nap. prev.)

459

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Veliko drvee takoe ima svoje duhove Prirode, ali su oni mnogo
vei nego elementali manjih biljaka. Dela pigmeja ukljuuju rezanje
kristala u stenama i razvoj rudnih ila. Kada gnomi sarauju sa ivotinjama ili ljudima, rad im je ogranien na tkiva koja odgovaraju
njihovoj prirodi. Stoga rade s kostima, koje pripadaju mineralnom
kraljevstvu, a drevni su verovali da rekonstrukcija oteenog uda nije mogua bez pomoi elementala.
Gnomi su razliitih veliina - veina ih je mnogo manja od ljudskog bia, mada neki od njih imaju mo da svoj stas menjaju po volji. To je rezultat ekstremne pokretljivosti elementa u kojem deluju.
O njima je opat iz Viljara napisao:
Z e m lja j e u b liz in i sv o g sre d ita isp u n je n a g n o m im a, Iju d im a
m a lo g stasa, koji su uv ari blaga, m in e rala i d rag o g k am en ja . O ni
su p ro sto d u n i, p rijatelji o v e k a i n jim a j e lako u p rav ljati.

Ne slau se svi autoriteti po pitanju ljubaznog karaktera gnoma.

Mnogi navode da su oni lukave i zlonameme prirode, da se s njima
teko izlazi na kraj i da su podmukli. Pisci se slau, meutim, da su,
kada se njihovo poverenje osvoji, odani i iskreni. Filozofi i inicijati
antikog sveta dobijali su instrukcije o tim misterioznim malim ljudima i bili su pouavani kako s njima da komuniciraju i zadobiju njihovu suradnju u vanim poduhvatima. Magovi su, meutim, uvek
bili upozoravani da nikad ne iznevere poverenje elementala, jer ako
to uine, nevidljiva stvorenja, koja deluju kroz subjektivnu prirodu
oveka, mogu kod njih izazvati beskrajnu tugu i, verovatno, krajnje
unitenje. Sve dotle dok mistik slui drugima, gnomi e sluiti njemu, ali ako tei da sebino koristi njihovu pomo kako bi stekao privremenu mo, oni e se, s neumoljivim besom, okrenuti protiv njega.
Isti je sluaj ako eli da ih prevari.
Duhovi zemlje sastaju se u odreeno doba godine u velikim konklavama, kao to sugerie ekspir u svom Snu letnje noi, gde se svi
elementali okupljaju da se raduju u lepoti i skladu prirode i izgledima odline etve. Gnomima vlada kralj kojega veoma vole i cene.
Njegovo ime je Gob i zbog toga njegove podanike esto nazivaju
goblini. Srednjovekovni mistici dodelili su kutak tvorevine (jednu od
strana sveta) svakom od etiri kraljevstva duhova Prirode, a zbog njihovog zemljanog karaktera gnomi su povezani sa Severom - mestom
460

E lem enti i njihovi stanovnici

koje su drevni smatrali izvorom tame i smrti. Jedna od etiri glavne

podele ljudskog karaktera je takoer dodeljena gnomima i, poto mnogi od njih borave u mraku peina i taini uma, za njihov temperament
se kae da je melanholian, mraan i utuen. Pod tim se nije podrazumevalo da su oni sami takvog raspoloenja, ve pre da imaju poscbnu kontrolu nad elementima sline konzistencije.
Gnomi se venavaju i imaju porodice, a enski gnomi se naziva|u gnomide. Neki nose odeu istkanu od elementa u kojem ive. U
drugim sluajevima su njihove haljine deo njih samih i rastu zajedno
sa njima, kao krzno kod ivotinja. Za gnome se kae da su nezasitog
apetita i da veliki deo vremena provode u jelu, ali oni svoju hranu
zarauju marljivim i savesnim radom. Veina ih je po naravi krta,
sklona skladitenju stvari na skrovitim mestima. Postoji mnotvo dokaza o tome da mala deca esto vide gnome, poto njihov kontakt sa
materijalnom stranom Prirode jo uvek nije kompletan, pa i dal|e, manje-vie svesno, uestvuju u nevidljivim svetovima.
Prema Paracelzusu:
o v ek ivi u sp o ljan jim elem en tim a, a elem en tali ive u unutran jin i elem en tim a. P otonji im aju so p stv en e n aseo b in e i odeu,
m an ire i ob iaje, je z ik e i v lad e, isto k ao to p ele im aju sv o je kraIjice, a iv o tin jsk a k rd a svoje p red v o d n ik e ."
(P h ilo so p h ia O cculta. p rev o d F ran ca H artm an a)

Paracelzus se donekle razlikuje od grkih mistika po pitanju ogranienja okoline koja su nametnuta duhovima Prirode. Za vajcarskog
lilozofa oni su nainjeni od suptilnih, nevidljivih etera. Prema toj hipotezi, oni su vidljivi samo u odreeno vreme i to samo za one koji
su en rapport sa njihovim eterinim vibracijama. Grci su, s drugc strane, izgleda verovali da mnogi duhovi Prirode imaju materijalno ustrojstvo sposobno da funkcionie u fizikom svetu. Seanje
11a san je esto toliko ivo da, nakon buenja, osoba stvamo veruje
da je prola kroz fiziki doivljaj. Tekoa tane procene kraja fizikog i poetka eterinog vida moe biti razlog za te razlike u miIjenjima.
Cak i ovo objanjenje, meutim, ne odnosi se na zadovoljavajui
nain na satira koji je, prema sv. Jeronimu, u vreme vladavine Konstantina zarobljen iv i izloen pred ljudima. Bio je Ijudskog oblika,
461

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

s rogovima i nogama jarca. Nakon smrti, sauvan je u soli i odnesen

do cara kako bi ovaj mogao posvedoiti da je zaista postojao. (U granicama verovatnoe je da je ova zanimljivost ono to savremena nauka poznaje kao monstruoznost.)

U n d in e

Kao to su gnomi u svom funkcionisanju bili ogranieni na elemente zemlje, tako undine (ime dato porodici vodenih elementala)
funkcioniu u nevidljivoj, duhovnoj esenciji nazvanoj vlani (ili tekui) eter. U svom vibracionom opsegu su blizu elementu vode, pa
su undine u stanju da, u velikoj meri, kontroliu tok i funkciju ove
tekuine u Prirodi. ini se da je lepota osnovna karakteristika vodenih duhova. Gdegod da ih naemo na umetnikim slikama ili skulpturam a oni obiluju sim etrijom i gracioznou. Poto kontroliu
element vodu - koja je uvek bila enski simbol - prirodno je da su
vodeni duhovi najee simbolizovani kao ensko.
Postoje mnoge gmpe undina. Neke nastanjuju slapove, gde se mogu
videti u oblacima sitnih kapljica vode, druge su odomaene u brzotokim rekama, nekima je stanite u pokislim, muljevitim barutinama
ili movarama, dok druge grupe ive u istim planinskim jezerima.
Prema antikim filozofima, svaki izvor imao je svoju nimfu, a svaki
talas u okeanu svoju okeanidu. Duhovi vode bili su poznati pod imenima kao to su oreade, nereide, limnatide, najade, vodene vile, morske deve, sirene i potameide. Imena vodenih nimfi su esto izvedena
iz imena potoka, jezera ili mora u kojima su boravile.
Opisujui ih, drevni su se sloili po pitanju nekih istaknutih obeleja. U principu, gotovo sve undine veoma nalikuju ljudskim biima po izgledu i veliini, mada su one koje nastanjuju potoie i
izvore srazmemo manjih proporcija. Verovalo se da su vodeni duhovi povremeno bili u stanju da uzmu izgled normalnih ljudskih bia i
uistinu se spoje s mukarcima i enama. Postoje mnoge legende o
ovim duhovima i tome kako su ih usvojile porodice ribara, ali u gotovo svakom sluaju undina je ula zov vode i vratila se u podruje
Neptuna, Kralja Mora.
462

E lem enti i njihovi stanovnici

SIRENA
Iz Lvcosthenes, Pmdigiorum
ac Ostentorum Chronicon
V erovatn o najp ozn atije und in c b ile su m ito lo k c sircne, k o jim a su rani m om ari
n a selili S e a m m ora. V erovanje u p o sto ja n je tih stv o renja, s lju d sk o m g o m jo m
p olovin om tela i donjom polo v in o m u o b lik u ribe, m o da je b ilo inspirisano jatim a
p in g v in a v i e n im sa v e lik e
u d a ljen o sti, ili, e v en tu a ln o ,
fo k a m a .U sre d n jo v e k o v n im
o p is im a sir e n a u v e k j e iz ja vljivan o da j e n jih o v a k o sa b ila zelen a pop ut m orsk e trave i da su n o s ile v e n c e isp leten e od c v e to v a podvod n ih b iljak a i m o rsk ih sasa.

O mukim undinama se praktino nita ne zna. Vodeni duhovi nisu osnivali domove na isti nain na koji su to inili gnomi, ve su iveli u koralnim piljama ispod okeana ili meu trskom koja raste na
obalama reka ili jezera. Kod Kelta postoji legenda o tome da je Irska, pre dolaska njenih sadanjih stanovnika, bila nastanjena udnom rasom poluboanskih stvorenja; s dolaskom savremenih Kelta,
oni su se povukli u movare i barutine, gde su ostali sve do danas.
Siune undine ive ispod listova lokvanja i u malenim kuama od
mahovine koju prskaju slapovi. Undine rade s vitalnim esencijama i
tekuinama u biljkama, ivotinjama i ljudima i prisutne su u svemu
to sadri vodu. Kad se vide, undine generalno slie statuama grkih
boginja. Uzdiu se iz vode umotane u maglu i odvojene od vode ne
mogu dugo da postoje.
Postoje mnoge porodice undina, svaka sa svojim osobenim ogranienjima, i ovde ih je nemogue sve detaljno razmatrati. Svog vladara,
Neksu, vole, potuju i neumomo mu slue. Za njihov temperament se
kae daje vitalan, a kao njihovo prestolje dodeljen im je zapadni ugao
tvorevine. One su prilino emocionalna bia, prijateljski raspoloena
463

E lem enti i n jih ovi stanovnici

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

prema Ijuskom ivotu i rado slue oveanstvu. Ponekad su prikazivane kako jau na delfinima ili drugim velikim ribama, a izgleda
da imaju posebnu ljubav prema cveu i biljkama, kojima slue gotovo isto tako odano i inteligentno kao i gnomi. Drevni pesnici rekli
su da se pesme undina uju u Zapanom vetru i da su njihovi ivoti
posveeni ulepavanju materijalne zemlje.

grupa je opisana kao veliki plamtei divovi u odorama skladnih linija,

zatieni slojevima vatrenog oklopa. Oreeni srednjovekovni autoriteti, meu kojima i opat iz Viljara, smatrali su da je Zaratustra (Zoroaster) bio sin Veste (za koju se verovalo da je bila Nojeva supruga)
i velikog salamandera Oromazisa. Dakle, od tad pa nadalje, besmrtne
vatre odravane su na persijskim oltarima u ast Zaratustrinog plamenog oca.

S alamanderi

Trea grupa elementala su salamanderi, ili duhovi vatre, koji ive

u tom razreenom, duhovnom eteru koji je nevidljiv vatreni element
Prirode. Bez njih materijalna vatra ne moe da postoji; ibica ne
moe biti kresnuta, niti kremen i elik mogu ispustiti svoju iskru bez
pomoi salamandera, koji se (kako su srednjovekovni mistici verovali), prizvan trenjem, odmah pojavljuje. ovek ne moe uspeno da
komunicira sa salamanderima zbog vatrenog elementa u kojem ive,
jer se sve to doiazi u njihovu prisutnost pretvara u pepeo. Filozofr
antikog sveta su posebno priprem ljenim spojevima bilja i mirisa
proizvodili mnoge vrste kadova. Kad bi kad bio upaljen, pare koje
bi se uzdigle bile su posebno pogodne kao medijum za izraavanje
tih elementala, koji su, pozajmljujui eterino isparenje dima kada,
mogli da uine da se njihovo prisustvo oseti.
Salamanderi su rasporeni u isto toliko razliitih grupa kao to je
sluaj i sa undinama, ili gnomima. Postoje mnoge porodice salamandera, koje se razlikuju po izgledu, veliini i dostojanstvu. Ponekad su
salamanderi vidljivi kao male loptice svetlosti. Paracelzus kae:
S a la m a n d e r i su v i a n i u o b lik u v a tr en ih lo p ti, ili j e z i a k a v a tre, k a k o tre p r e k o p o lja , ili s e p o ja v lju ju u k u a m a .

(Philosophia Occulta, p r e v o d F ra n ca H artm an a)

Srednjovekovni istraivai duhova Prirode bili su miljenja da je najei oblik salamandera guterolikog oblika, stopu ili vie dug, a vidljiv kao uarena Urodela", koja se uvija i gmie usred vatre. Druga
11

Lat. Urodela, iii C audata - repati v o d o z e m c i; je d a n o d r o d o v a v o d o z e m aca. (N ap . prev.)

464

SALAM ANDER,
P R E M A PARACELZUSU
Iz Paracelsus, Auslegung von
30 magischen Figuren
E g ip a n i, H a ld ejci i P ersijanci su salam an d ere e sto p ogren o sm atrali b o g o v im a , z b o g
n jih o v o g b lis ta v o g sjaja i v e lik e m o i. G rci su, sle d e i prim e r r a n ijih n a r o d a , v a tr e n e
d u h o v e u z d iz a li na ste p e n b oa n stv a i u n jih o v u a st drali
oltarsku vatru i k a d o v e n eprestan o u p aljen e.

Jedna od najvanijih podvrsta salamandera su Aktniki (Acthnici).

Ova stvorenja pojavljuju se samo kao nejasne kugle. Pretpostavljalo se da tokom noi plutaju nad vodom, a da se ponekad pojavljuju
kao plameni iljci na jarbolima i jedrima brodova (vatra sv. Elma12).
12

Vatra sv. E lm a sv e tlo sn i efek at, sv e tlo p lavi ili ljubiasti sjaj, koji se u od re en im o k o ln o stim a p o ja v lju je kao vatra na kraju v iso k ih , z a ilje n ih ob jek ata, a nastaje u sled elek trin o g pranjenja u atm osferi. Vatra sv. E lm a
j e za p r a v o p la z m a n isk e g u s tin e i n isk e tem p eratu re. F.fekat j e v e k o v im a
poznat m oreplovcim a, poto se m anifestuje na jarbolim a brodova, uglavnom
tokom nevrem ena, pa je i nazvan po sv. Erazm u iz A ntiohije (Sant Erasmus,

465

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

E lem enti i n jihovi stanovnici

Salamanderi su najjai i najmoniji meu elementalima, a za vladara imaju velianstvenog plamenog duha zvanog Djin, iji izgled izaziva strahopotovanje i uas. Salamanderi su opasni, pa su mudraci
upozoravani da se dre podalje od njih, jer dobrobiti koje proizlaze
iz njihovog prouavanja esto nisu proporcionalne ceni koja se plaa. Poto su drevni toplotu povezivali sa jugom, ovaj ugao tvorevine
dodeljen je salamanderima kao njihov tron; poseban uticaj imali su
na sva bia vatrenog ili bumog temperamenta. I kod ivotinja i kod
ljudi salamanderi delaju kroz emocionalnu prirodu, pomou telesne
toplote, jetre i krvotoka. Bez njihove pomoi ne bi bilo toplote.

SlLFI
Kad su mudraci rekli da etvrta klasa elementala, ili silfi, ive u
elementu vazduha, pod tim nisu podrazumevali prirodnu atmosfem
zemlje, ve nevidljivi, nematerijalni, duhovni medijum - eterinu
supstancu po sastavu slinu naoj atmosferi, ali daleko suptilniju.
U poslednjoj Sokratovoj besedi, kako ju je sauvao Platon u svom
Fedonu, osueni filozof kae:
Im a n a Z e m lji m n o g o d ru g ih stv o r en ja , a pre s v e g a lju d i, o d k o -

SIL F

Na osnovu crtea
Haurda Vukija14
S ilfi su p rom enjivi entiteti koji se prem etaju tam o-vam o brz in o m m u n je. O n i delaju kroz
g a s o v e i etere z e m lje i Ijubaz n o s e o p h o d e p rem a lju d sk im
b i im a . G o to v o u v e k su predstavljan i krilati, p o n ek a d kao
m a len i h e r u v im i, a u d ru gim
sluajevim a kao delikatne vile.

Mada se verovalo da silfi ive meu oblacima i u okolnom vazduhu, njihov pravi dom je na vrhovima planina.
U svojoj urednikoj napomeni za Salverteove15 Okultne nauke
(Occult Sciences), Entoni Tod Tomson kae:

j ih j e d n i i v e u s r e d in i z e m lj e , d r u g i [ e le m e n t a li] o k o v a z d u n o g
o k e a n a , k a o m i p o o b a la m a n a e g a m o ra , trei p o o str v im a , k o ja se

F e ji [ f a g e j ] 16 i V ile

n a la z e d o k o p n a , a v a z d u h o m su o k r u e n a . U k ra tk o : to su n a m a
v o d a i m o r e z a n a e p o tr e b e , to j e o n d e v a z d u h , a to j e n a m a v a z du h to j e o n d e eter. A u s v im a g o d i n j im v r e m e n im a k lim a j e ta k o

r ek la , m a d a bi im e V ila

b la g a d a ta m o n ji sta n o v n ic i n e p a te o d b o le sti [P a r a c e lsu s o v o o s p o r a v a ] i m n o g o d u e iv e n e g o m i o v d e , a o tr in o m v id a , i slu h a ,

i sa z n a n ja , i s v e g a s li n o g , o d m a k li su o d n a s u istoj m e ri u k o jo j

[je] m o d ifik a c ija , p e r s ij s k o g P er i, im a g in a m o g d o b r o u d n o g b i a ,

14

Hauar V iljem V uki (Howard William Wookey, 1 8 9 5 1 9 70) - am erik i slikar

i ilustrator. S ara ivao j e sa M en lijem H o lo m na v ie projekata. (N ap . prev.)

15

E uzebije o d Salverte (Anne Joseph Eusebius de Baconniere Salverte, 1 7 7 1 - 1 8 3 9 ) - fran cu sk i p o liti a r i p ravn ik k oji j e o b ja v io brojne p o liti k e , isto r ijsk e i p ravn e r a d o v e i sa r a iv a o sa m n o g im n o v in a m a , m a g a z in im a i
a n to lo g ija m a . P un n a z iv p o m e n u to g d e la iz 1829. g o d in e j e Des sciences
occultes ou Essai sur la Magie, lesprodiges et les miracles. (N ap . prev.)

16

Fej (Fay) - v ila - u e n g le s k o m je z ik u sin o n im za fa iry (ta k o e i faery,

faerie,fae). R e ja iry iz v o d i s e iz s r e d n j e e n g le s k o g /a /m e (tak o e fayerye,
feirie, fa irie), to j e d irek tn a p o z a jm ic a sta r o fra n cu sk o g ja erie (savr. fr.
feerie). R e se retko upotrebljava, m ada j e dobro poznata kao d e o im ena arobnice M organe le Fej (Morgan le Fay) iz arturijanske legen d e. (N ap. prev.)

j e v a z d u h is to to m s v o jo m o d m a k a o o d v o d e i eter o d v a z d u h a . D a ,
im a ta m o i s v e tih lu g o v a i h r a m o v a b o jih , u k o jim a o d is ta p r e b iv a ju b o g o v i, a sa o b ra a j izr n e u lju d i i b o g o v a v ri s e g la s o v im a ,
p r o r o a n stv im a , b o g o j a v lje n jim a , i s li n im p o ja v a m a . 13
2 4 0 - 3 0 3 ), zvan om i sv. E lm o, svecu-zatitn iku m om ara. Vatra sv. E lm a m o e
se pojaviti i na liu , travi, pa ak i na v rh ovim a r o gova stok e. (N ap . prev.)
13

466

P laton , Odbrana Sokratova, Kriton, Fedon, F ilo z o fs k a b ib lio te k a , B IG Z ,

197 6 , str. 165. P revod s g r k o g M ilo u ri. (N ap . prev.)

[Fairies] su o ig le d n o s k a n d in a v s k o g p o [Fairy] tr e b a lo d a j e iz v e d e n o iz , o d n o s n o

467

Elem enti i n jihovi stanovnici

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

ija je n a d le n o s t b ila d a z a titi Iju d e o d z lo d e l a z lih d u h o v a ; v e r o v a tn ije s e , m e u t im , m o e p o v e z a t i s a g o t s k im F a g u r o m , k a o
t o j e p o j a m E lf i i z v e d e n iz A l f a , o p t e g n a z i v a z a c e l o p l e m e .

ljiva njihova nestalnost. Oni nemaju stalno prebivalite, ve lutaju s

mesta na mesto - elementalni su nomadi, nevidljive, ali uvek prisutne sile u inteligentnoj aktivnosti univerzuma.

A k o s e p r ih v a ti o v a k v o i z v o e n j e im e n a V ila [F airy], v r e m e p o e tk a n a r o d n o g v e r o v a n j a u b r ita n s k e V ile

[Fairies] m o e s e p o -

k lo p iti sa r a z d o b lje m d a n s k o g o sv a ja n ja . P r e tp o s ta v lja lo s e d a su

o n e m a le n a v a z d u n a b i a , le p a , iv a h n a i d o b r o n a m e n a p r e m a
sm r tn ic im a , n a sta n je n a u p o d ru ju n a z v a n o m V ilista n [F airy Land],
Alf-heinner; o b i n o s e n a Z c m lji p o ja v lju ju u in te r v a lim a - pri e -

O p t a ZAPA AN JA

m u o s t a v e t r a g o v e s v o j ih p o s e t a , u o b lik u p r e k r a sn ih z e le n ih pr-

Neki od drevnih, za razliku od Paracelzusa, delili su miljenje da

su elementalna kraljevstva bila sposobna za voenje meusobnih ratova i u borbama elemenata su prepoznavali nesuglasice meu tim
kraljevstvima duhova Prirode. Kad munja udari i izmrvi stenu, verovali su da su salamanderi napali gnome. Poto jedni druge nisu mogli napadati na nivou vlastitih osobenih eterinih esencija, zbog toga
to izmeu etiri etera od kojih su ta kraljevstava sainjena nema
vibracione korespodencije, morali su da napadaju kroz zajednikog
imenioca, naime, materijalnu supstancu fizikog univerzuma, nad kojom su imali odreenu koliinu moi.
Ratovi su voeni takoe i unutar samih grupa; jedna vojska gnoma napala bi drugu vojsku i graanski ratovi su meu njima bili uobiajeni. Filozofi su odavno reili probleme prividne nedoslednosti
Prirode individualizujui i personifikujui sve njene sile, dodeljujui
im temperamente koji se ne razliku od ljudskih i zatim oekujui da
e one pokazati tipine ljudske nedoslednosti. Po jedan od etiri fiksna znaka zodijaka bio je dodeljen svakom od etiri kraljevstva elementala. Za gnome je reeno da su od prirode Taurusa, undine od
prirode znaka Skorpio, salamanderi predstavljaju ustrojstvo znaka
Leo, dok silfi manipuliu emanacijama Akvarijusa.
Hrianska crkva okupila je sve elementalne entitete zajedno pod
nazivom demoni. Ovo je pogrean naziv sa dalekosenim posledicama, jer za prosean um re demon oznaava neto zlo, a duhovi Prirode u biti nisu nita vie zlonamemi nego to su to minerali, biljke
i ivotinje. Mnogi rani crkveni oci tvrili su da su se sastali i raspravljali sa elementalima.
Kao to je ve navedeno, duhovi Prirodc su bez nade u besmrtnost,
mada su neki filozofi tvrdili kako su im, u izolovanim sluajevima,
adepti i inicijati, koji su shvatili odreena suptilna naela nevidljivog

s t e n o v a n a v la n o m tr a v n ja k u , n a m e s t i m a g d e su i z v o d i l e s v o j
p le s n a m e s e i n i .

Drevni su silftma dodelili posao oblikovanja pahuljica i skupljanja oblaka. Ovaj drugi zadatak ostvaruju u saradnji sa undinama, koje obezbeuju vlagu. Vetrovi su njihova naroita vozila, a drevni su
im se obraali kao duhovima vazduha. Oni su najvii od svih elementala, poto njihov rodni element ima najvii vibracioni opseg.
ive stotinama godina, esto i do hiljadu, a nikada ne izgledaju kao
da su ostarili. Voa silfa zove se Paralda i za njega je reeno da boravi na najvioj planini na zemlji. enski silfi nazivani su silfide.
Veruje se da silfi, salamanderi i nimfe imaju puno veze sa proroitima drevnih; da su, u stvari, oni bili ti koji su govorili iz dubine
zemlje i odozgo iz vazduha.
Silfi ponekad preuzimaju ljudski oblik, ali, kako izgleda, samo na
kratko vreme. Njihova veliina varira, ali u veini sluajeva nisu vei od ljudskih bia, a esto su znatno manji. Kae se da silfi prihvataju ljude u svojoj sredini i da im doputaju da tamo ive prilino
vreme; u stvari, Paracelzus je pisao o takvom sluaju, ali, naravno,
do toga nije moglo doi dok je ljudski stranac bio u svom fizikom
telu. Po nekima, verovalo se da su grke Muze bile silfi, jer se za te
duhove govorilo da se okupljaju oko umova sanjara, pesnika i umetnika, te da ih nadahnjuju svojim iskustvima o lepotama i delima Prirode. Silfima je dodeljen istoni ugao tvorevine. Njihov temperament
je veseo, promenjiv i ekscentrian. Svojstveni kvaliteti koji su zajedniki genijalnim ljudima, navodno su rezultat saradnje silfa, ija
pomo sa sobom donosi i silfsku nedoslednost. Silfi rade s gasovima
u ljudskom telu i posredno sa nervnim sistemom, gde je opet uo468

469

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

sveta, pripisivali besmrtnost. Kako se dezintegracija dogaa u fizikom svetu, tako se odvija i u eterinom pandanu fizike supstance.
Pod normalnim uslovima, u asu smrti duh Prirode je samo vraen
nazad u transparentnu primamu esenciju iz koje je prvobitno individualizovan. Kakav god evolucioni rast da je napravljen, zabeleen
je iskljuivo u svesti o toj primamoj esenciji, ili elementu, a ne u privremeno individualizvanom entitetu elementala. Poto nemaju ovekov sloen organizam i njegove duhovne i intelektualne prenosnike,
duhovi Prirode su subhumani u svojoj racionalnoj inteligenciji, ali
iz njihovih funkcija - ogranienih na jedan element - rezultirala je
specijalizovana vrsta inteligencije daleko ispred oveka u onim crtama istraivanja osobitim za element u kojem oni postoje.
Crkveni oci su za elementale, bez razlike, primenjivali termine
inkub (incubus) i sukuba (succubus) . Inkub i sukuba su, meutim,
zla i neprirodna stvorenja, dok je naziv elementali kolektivan termin za sve stanovnike etiri elem entarne esencije. Prema Paracelzusu, inkub i sukuba (muko, odnosno, ensko) su parazitska
stvorenja koja ive od zlih misli i emocija u astralnom telu. Ovi termini primenjivani su takoe i za natprirodne organizme arobnjaka
i crnih magova. Dok te larve ni u kom smislu nisu imaginarna bia, oni su, ipak, izdanci mate. Drevni mudraci su ih priznavali kao
nevidljive uzroke poroka, jer lebde u eterima koji okruuju moralno slabe i stalno ih podstiu na neumerenost poniavajue prirode.
Zbog toga oni esto poseuju narkotine jazbine, zloglasne krme
i bordele, gde se povezuju sa onim nesretnicima koji su se predali
zlu. Dozvoljavajui svojim ulima da postanu iznurena zadovoljavanjem drogama koje izazivaju zavisnost ili alkoholnim stimulansima, pojedinac postaje privremeno en rapport sa tim stanovnicima
astralnog plana. H urije'1, koje viaju zavisnici od haia i opijuma,
i jeziva udovita, koja mue rtvu delirijum tremensa, primeri su
submundanih bia, vidljivih samo onima iji su zli postupci magnet koji ih privlai.
17

470

U islam u, hur (hur) ili hurija (hurivah) (ar. <j

rajske d e v ic e izvanredne
lep o te k oje slu e v e m im a (m u k a rcim a ). To su b ia o p isa n a k ao (sjajn i)
sadruzi je d n a k e d ob i (d ob ro u sk la e n i) , ,,le p o o k i , sk ro m n o g p o g le d a ,
,,p o h o tn i , ista b i a ili isti sa d ru zi iz raja. Islam im a ja k u m istik u
tradiciju koja sm eta te n eb esk e z a n o se u kon tek st ek statin e sv e sti o B o g u .
(N ap . prev.)

E lem enti i n jih ovi stanovnici

Bitno razliit od elementala, kao i od inkuba i sukuba je vampir,

kojega je Paracelzus definisao kao astralno telo osobe, ive ili mrtve
(obino mrtve). Vampir nastoji da produi postojanje na fizikom nivou tako to ivima krade njihove vitalne energije i prisvaja ih za svoje ciljeve.
U svom elu De Ente Spirituali Paracelzus ovako pie o tim zloudnim biima:
Z d r a v u i is t u o s o b u o n i n e m o g u o p s e s t i, je r ta k v e L a r v e m o g u d e lo v a ti n a Iju de s a m o a k o o v i n a p r a v e z a n jih m e sta u sv o jim
u m o v im a . Z d r a v u m j e d v o r a c k o ji n e m o e b iti n ap a d n u t b e z v o lje s v o g g o sp o d a r a ; m e u tim , a k o im s e d o z v o li u la z a k , o n e u z b u u ju stra sti m u k a r a c a i e n a , stv a r a ju u n jim a p o tr e b e , p r o iz v o d e
lo e m is li k o je p o v r e u ju m o z a k , iz a o tr a v a ju a n im a ln i in te le k t i
g u e m o r a ln i o s e a j. Z li d u h o v i o b u z im a ju s a m o o n a lju d sk a b i a
u k o j im a j e p r e d o m in a n tn a a n im a ln a p r ir o d a . U m o v i p r o s v e tlje n i
d u h o m is t in e n e m o g u b iti o p s e d n u ti; s a m o o n i k o ji su p o n a v ic i
v o e n i s v o j im n i im im p u ls im a m o g u p o sta ti p o lo n i n jih o v im
u tic a jim a .
(V id e ti

Paracelzus, F ra n ca H a rtm a n a .)

G rof d G eble18 razvio je o bezgrenom zaeu udan koncept,

pomalo u suprotnosti sa uobiajenim - naime, da ono predstavlja
sjedinjenje ljudskog bia sa elementalom. Meu potomke takvih sjedinjavanja on svrstava Herkula, Ahila, Eneju, Tezeja, Melhizedeka,
boanskog Platona, Apolonija iz Tijane i maga Merlina.

18

G ro f d G eb le (Comte de Gahalis) }c tajanstvena linost za koju se ne m o e sa

s ig u m o u tvrd iti da li j e ik ad a z a is ta p o sto ja la , ili j e sa m o fik c ija . S p is
k oji n o si n je g o v o im e j e sv e ti sp is rozen k rojcera i d u h o v n ih adepata. D e lo
se sastoji o d pet razlagan ja k oja j e G rof, ili D u h o v n i u itelj, d ao u en ik u ,
ili pripravniku . D e lo j e a n o n im n o o b ja v lje n o 167 0 . g o d in e p o d n a s lo v o m
Comte de Gabalis. Z n a e n je n a s lo v a su g e r ie na G rofa K ab ale, p o to je
tek st p o prirodi k ab a listik i. S v e ta k ab ala se izr iito p o m in je k roz itav o d e lo . P rvi e n g le s k i p rev o d p o ja v io se 1 6 8 0 . g o d in e . T ek u k asn ijim izd a n jim a se k a o im e autora o v o g d e la p o ja v lju je im e N ik o le M o n fo k o n a ,
op ata iz V iljara (v id e ti n a p o m en u 8 na strani 4 5 7 ). (N ap . prev.)

4 71

H erm etika fa rm a k o lo g ija , hem ija i terapeutika

H E R M E T I K A FA R M A K O L O G IJA ,
H E M IJA I T E R A P E U T IK A

Paracelzusovi metodi leenja * Palingeneza' # Hermetike

teorije o uzroku holesti # Lekovita svojstva trava # Upotreha
droga u Misterijama # Sekta Asasina

Umee isceljivanja je izvomo jedna od tajnih nauka svetenstva,

a misterija njenog porekla zaklonjena je istim velom koji skriva nastanak verskih uverenja. Sve vie oblike znanja prvobitno su posedovale svetenike kaste. Hram je bio kolevka civilizacije. Svetenici
su, ostvamjui svoje boanske prerogative, pravili i sprovodili zakone; imenovali su vladare i kontrolisali ih; sluili su potrebama ivih, a usmeravali sudbine mrtvih. Svetenstvo je imalo monopol nad
svim ograncima uenja i u svoje redove je primalo samo one koji su
bili intelektualno i moralno kvalifikovani da nastave njihov arkanum. O tome govori sledei citat iz Platonovog dijaloga Dravnik:

su pozdravljali kao brau i bili su upuivani u tajna uenja. Meu

drevnima, ftlozofija, nauka i religija nikada nisu uzimane u obzir odvojeno: svaka je smatrana sastavnim delom celine. Filozoftja je bila
nauna i religijska, nauka je bila filozofska i religijska, religija je bila filozofska i nauna. Savrena mudrost smatrana je nedostinom
osim ako nije bila rezultat usklaivanja sva tri od ovih izraza duevnog i moralnog delovanja.
Dok modemi lekari proglaavaju Hipokrata za oca medicine, drevni terapeutici osnivanje umea isceljivanja pripisivali su besmrtnom
I Iermesu. Kliment Aleksandrijski je u opisu knjiga za koje se podrazumevalo da su iz pera Hermesa podelio svete spise u est optih klasiftkacija, od kojih je jedna, Pastoforus, bila posveena medicinskoj
nauci. Smaragdina, ili Smaragdna tabla, pronaena u dolini Ebrona
i generalno pripisana Hermesu, zapravo je hemijska formula visokog,
tajnog reda.
Hipokrat, uveni grki lekar, izdvojio je tokom petog veka pre
I Irista umee isceljivanja od dmgih nauka hrama i time uspostavio
presedan odvojenosti. Jedna od posledica je dananji, iroko rasprostranjen, potpun nauni materijalizam. Drevni su shvatali meuzavisnost nauka. Modemisti ne shvataju i, kao rezultat toga, nepotpuni
sistemi uenja pokuavaju da odre izolovani individualizam. Prepreke s kojima se suoavaju dananja nauna istraivanja su u velikoj meri posledica tetnih ogranienja nametnutih od strane onih koji
nisu voljni da prihvate ono to transcendira konkretne percepcije pet
osnovnih ljudskih ula.

(...) u E g ip tu , sa m kralj n e s m e d a v la d a o s im a k o n e m a s v e te n i k a o v la e n j a , a a k o p rip a d a n e k o j d ru g o j k la si i s ilo m j e z a u z e o p r e sto , m o r a s e p r ik lju iti s v e t e n s t v u .

P a r a c e l z ija n s k i s ist e m

Kandidati koje su teili lanstvu u religijskim redovima podvrgavani su tekim testovima kako bi dokazali svoju vrednost. Ta iskuenja su nazivana inicijacije. One koji bi ih uspeno proli, svetenici
1

472

P a lin g e n e z a (g r. 7idA.iv - o p e t, p o n o v o , y s v e a i a - ro en je, p osta n a k ) p o n o v o raanje, prep orod , o b n o v a ; m oraln i p reporod o v ek a ; p on avljan je
(ili: n a sle iv a n je) o so b in a predaka; vask rsen je m rtvih na dan stran og suda;
p reporod v e m ik a k rten jem . (N ap . prev.)

M E D IC IN S K E F O L O Z O F I J E

Dugo zanemarivani aksiomi i formule Hermesove mudrosti su tokom srednjeg veka jo jednom skupljeni i sloeni po vremenu nastanka, te su uinjeni sistematski pokuaji provere njihove tanosti.
Teofrastu Hoenajmu, koji je sebe nazvao Paracelzus (to znai vei
od Celzusa), svet duguje za mnoga znanja iz drevnih sistema medicine koja sada poseduje. Paracelzus je ceo svoj ivot posvetio
473

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

TAJNA UEN JA SVIH E P O H A

prouavanju i izlaganju Hermesove filozofije. Svaki pojam i teorija

bili su ito za njegov mlin i, mada lanovi medicinskog bratstva sada omalovaavaju uspomenu na njega, kao to su se protivili njegovom sistemu u ono vreme, okultni svet zna da e on tek biti priznat
kao najvei lekar svih vremena. Mada su Pracelzusovi neprijatelji
njegov jeretiki i egzotini temperament koristili kao oruje protiv
njega, a njegovu elju za putovanjem nazivali skitanjem, on je bio
jedan od retkih umova koji su inteligentno nastojali da pomire umee isceljivanja sa filozofskim i religijskim sistemima paganizma i
hrianstva.
Branei svoje pravo da traga za znanjem u svim delovima zemlje
1 meu svim klasama drutva, Paracelsus je napisao:

bilo dostojanstvena medicinska karijera i umesto nje dobio doivotni progon.

Najvanije mesto u njegovom umu zauzimala je hipoteza da je
sve u univerzumu dobro za neto; takav njegov stav smatra se razlogom njegovog rezanja gljiva sa nadgrobnih spomenika i pononog
sakupljanja rose sa staklenih ploica. Bio je istinski istraiva arkanuma Prirode. Mnogi autoriteti su smatrali da je on bio pronalaza
mesmerizma, a da je Mesmer3 razvio svoje umee na osnovu prouavanja splsa ovog velikog vajcarskog lekara.
Krajnji prezir, koji je Paracelzus oseao prema uskim sistemima
medicine modemim u njegovo vreme, i svoju osudu njihove neadekvatnosti, najbolje je izrazio na svoj neobian nain:

S m a tr a m d a z a s lu u je m p o h v a lu , a n e k u e n je , z b o g to g a to

A li broj b o le s t i k o je p o ti u iz n e k o g n e p o z n a to g u z r o k a j e d a-

sa m d o sa d a d o s le d n o s p r o v o d io s v o j a lu ta n ja . Jer, p o tu ju i p r iro -

le k o v e i o d broja o n ih iz a z v a n ih m e h a n i k im u z r o c im a , a z a ta k v e

d u , m o g u d a p o s v e d o im : on aj k o e li d a istra i n je n e n a in e m o ra

b o le s ti n ai lek ari n e m a ju le k a , j e r n e m o g u d a u k lo n e n jih o v e u zro k e , p o to n e zn a ju k o ji su . S v e to m o g u r a zb o rito da u in e j e s t e da

p e ic e p r o p u to v a ti k r o z n je n e k n jig e . O n o to j e n a p is a n o istr a u je
s e p r e k o s lo v a k o ja g a in e , a p r iro d a o d z e m lj e d o z e m lj e - k o li-

p o sm a tr a ju p a c ije n ta i n a p r a v e p r e tp o s ta v k e o n j e g o v o m sta n ju , a

k o z e m a lja , to lik o str a n ic a . T a k a v j e K o d e k s P r ir o d e , ta k o s e m o raju lista ti n j e g o v e s tr a n ic c .

p a c ije n t m o e b iti z a d o v o lj a n a k o m u le k o v i k o je m u d aju o z b iljn o

n e n a k o d e i n e s p r e e n j e g o v o p o r a v a k . N a i n a jb o lji n a ro d n i le kari su o n i k oji n a n o se n a jm a n je z la . A li, na a lo s t, n eki truju s v o je

( D o n M a k s o n S tilm a n 2, P a ra c e lzu s)

p a c ije n te iv o m , d ru gi ih is t e ili im p u ta ju k rv d o sm rti. P o s to je

nek i koji su n a u ili to lik o p u n o da ih j e n jih o v a u e n o st p o tp u n o od -

Paracelsus je bio veliki posmatra, a oni koji su ga najbolje poznavali zvali su ga Drugi Hermes! i Svajcarski Trism egistos .
Putovao je s kraja na kraj Evrope i moda prodro i u istone zemlje,
dok je trao za sujeverjima i isterivao iz jazbina navodno izgubljene doktrine. Od Cigana je nauio mnogo o upotrebi lekovitih biljaka, a od Arapa, kao se ini, o izradi talismana i uticaju nebeskih
tela. Paracelzus je osetio da je isceljivanje bolesnih daleko vanije
od odravanja ortodoksnih medicinskih stanovita, pa je, ogoreno
napavi terapijski sistem svoga vremena, rtvovao ono to bi inae
2

474

John M cason Stillm an ( 1 8 5 2 - 1 9 2 3 ) - am erik i h em iar, p r o fe so r o rgan sk e

i op te h em ije na K a lifo m ijsk o m u n iverzitetu ( University o fC a lifo m ia ), direktor od sek a za hem iju na U niverzitetu Stanford (Stanford University); pun
n a slo v n a v e d e n o g dela iz 192 0 . g o d in e j e Teofrast Bom bastus fo n Hoenajm,
zvani Paracelzus: njegova i linost i uticaj kao lekara, hem iara i reformatora (Theophrastus Bombastus von Hohenheim Called Paracelsus: His Personality a n d Influence as Physician, C hem ist a n d Reform er). (N a p . prev.)

v o jila o d z d r a v o g razu m a, a p o s to je i o n i k o jim a j e m n o g o v i e stalo d o v la stite d o b iti n e g o d o zd r a v lja n jih o v ih p acijen a ta . B o le s t ne

m e n ja s v o j e sta n je k a k o bi s e p r ila g o d ila z n a n ju lek a ra , v e bi le kar tr e b a lo d a r a z u m e u z r o k e b o le s ti. L e k a r b i tr e b a lo d a j e s lu g a
P riro d e, a n e n je n n e p r ija telj; tr e b a lo b i d a j e u stan ju d a j e v o d i i
u s m e r a v a u n je n o j b o r b i z a iv o t , a n e d a s v o jim n e r a z u m n im u p lita n je m b a c a n o v e p r e p r ek e na p u t o p o r a v k a .
(I z P a ra g ra n u m , p r e v o d F ran c H a rtm a n )

Franc A n ton M esm er (Franz Anton M esmer, 17341815), roen Fridrih A n ton M esm e r (Friedrich A nton M esm er) - n em a k i lekar i a str o lo g koji j e
p ron aao, k ak o je s to sa m n a z v a o , m agnetism e anim al (an im aln i m a g n etiz a m ) i d m g e d u h o v n e sile, e sto zaje n o g m p isa n e p od n a z iv o m m esm erizam . R azvoj M esm e r o v ih ideja i prakse d o v e o je d o to g a da k o tsk i h im rg
D e jm s B rejd (Ja m es B raid, 17 9 5 - 1 8 6 0 ) 1 8 4 2 . g o d in e r a z v ije h ip n o z u .
(N ap . prev.)

475

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

SDc j

LAPIDE PHILOSO
PHICO
P E R B R E V E OPUS.
CULIIM,

Q U O D AB I G N O T O A L T Q U O GERmanico Philolbpho, pcnc antc uccntos annos,

cooJcripumSc L I B E R A LZEnuncnpatum fuic,
nunc vcro in luocm c<L'cura-

Uverenje da gotovo sve bolesti svoj izvor imaju u neviljivoj prirodi oveka (Astrumu) je temeijno pravilo hermetike medicine, jer
hermetiari ni na koji nain nisu nipodatavali ftziko telo i verovali
su da je ovekovo materijalno ustrojstvo emanacija, ili objektivizacija, njegovih nevidljivih duhovnih naela. Sledi kratak, ali veruje
se prilino iscrpan, resume5 Paracelzusovih hermetikih naela.
Postoji jedna vitalna supstanca u Prirodi pomou koje sve opstaje.
Zove se arheus (archceus), ili vitalna ivotna sila, to je sinonim za
astralno svetlo ili duhovni vazduh drevnih. O toj supstanci Elifas Levi je napisao:
S v e tlo s t, taj k rea tiv n i a g e n s , v ib r a c ije o d k ojih su k retanje i iv o t s v ih stv a r i; s v e t l o s t , la te n tn a u u n iv e r z a ln o m e te r u , z r a i o k o
u p ija ju ih c e n ta r a , k o ji, n jo m e p r o e ti, sa s v o j e str a n e p r o je k tu ju
k r e ta n je i iv o t i ta k o stv a r a ju k r e a tiv n a stru jan ja; s v e t lo s t , a stra liz o v a n a u z v e z d a m a , a n im a liz o v a n a u iv o tin ja m a , h u m a n iz o v a n a

u lju d im a ;

s v e t lo s t , k o ja p o d s t i e rast s v ih b ilja k a sija u m e ta lim a ,

p r o iz v o d i s v e o b lik e P r ir o d e i z a k o n im a u n iv e r z a ln o g s a o s e a n ja
s v e u r a v n o te u je - to j e s v e t lo s t k o ja p o k a z u je f e n o m e n m a g n e tiz m a , to ju j e p r iz v a o P a r a c e lz u s, k o ja b o ji krv, o s lo b o a se iz v a z d u h a k a d a s e o n u d a h n e i h e r m e ti k im m e h o v im a iz b a c i iz p lu a .

(Isto rija m agije)

FRH N C O FVR 7I
Apud H E R M A N N U M a SANDE.

Anno zM T>C LXXVIf.

NASLOVNA STRANA K N JIG E A LZE4

Iz Musieum llerm eticum Reformatum et Amplificatum

O v a n a slo v n a stranica j e j o je d a n prim er h e r m etik o g i a lh e m ijsk o g sim b o lizm a. Sed m ok rak a z v e z d a sv etih m etala j e p osta v ljen a tako d a j e njen je d in i crni krak u sm eren na d o le , im e se sim b o liz u je Saturn, R azara. P o e v i odm ah
u le v o o d c r n o g kraka, ita ju i u sm e ru k a z a ljk e na sa tu , o tk r iv a se k rip tin a
re V IT R IO L , koju form iraju v e lik a p o e tn a s lo v a se d a m latin sk ih rei u sp oljan jem krugu.

476

N e m a k i a lh e m ijsk i sp is a n o n im n o g autora, koji j e prvi put tam p ao Johan

G r a sh o f (H erm an u s K o n d esija n u s) \Johann G rasshoj\H erm annus Condeesvanus)] u Dyas chym ica tripartita (Frankfurt, 1625), a latinski prevod uklju e n j e u Musceum H erm eticum (v id e ti n a p o m e n u 13 na stran i 4 1 0 ) .
(N ap . prev.)

Ta vitalna energija poreklom je iz duhovnog tela zemlje. Svako

stvorenje ima dva tela, jedno vidljivo i materijalno, drugo nevidljivo
i transcendentno. Ovo potonje sastoji se od eterinog pandana fizikog oblika; ono predstavlja prenosioca arheusa i moe se nazvati
vitalno telo. Ta eterina ohlona senka se smru ne raspruje, ve
ostaje sve dok se fiziki oblik potpuno ne raspadne. Ti eterini dvojnici, koji su viani oko grobalja, podstakli su verovanje u duhove.
Poto je od puno finije supstance nego zemaljsko telo, eterini dvojnik je daleko prijemiviji za impulse i neskladnosti. Remeenje tog
astralno-svetlosnog tela je ono to izaziva mnoge bolesti. Paracelzus
j e uio da osoba sa nezdravim mentalnim stavom moe otrovati sopstvenu eteriku prirodu, a ta infekcija, preusmeravajui prirodni tok
vitalne ivotne sile, kasnije e se pojaviti kao fiziko oboljenje. Sve
biljke i minerali imaju nevidljivu prirodu sastavljenu od tog arheusa, ali se svaki manifestuje na drugaiji nain.
5

Fr. - rezime, saetak. (Nap. prev.)

477

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

H erm etika fa rm akologija, hem ija i terapeutika

to se tie astralno-svetlosnih tela cvea, ak Gafarel6je 1650. godine napisao sledee:

O d g o v o r a m d a, ia k o j e is e e n o u k o m a d e , istu c a n o u a v a n u , pa
a k i s p a lje n o d o p e p e la , o n o ip a k z a d r a v a ( n e k o m ta jn o m i u e s n o m s n a g o m p r ir o d e ), k a k o u s o k u , ta k o i u p e p e lu , isti o b lik i
slik u k o je j e im a lo pre: i p r e m d a n ije v id lj iv o , u m e e m m o e b iti
iz n e s e n o i z n a la c g a m o e n a in iti o k u v id ljiv im . T o e m o d a b iti
sm e n a pria z a o n e k o ji itaju s a m o n a s lo v e k n jiga, ali o n i k oji b la g o i z v o lj e v a j u , m o g u tu is tin u v id e ti p o tv r e n u , a k o s e la te d e la M .
D u e sn a , S . d e la V io le ta 7, je d n o g o d najb oljih h e m ia r a k o jc j e proiz v e la n a a e p o h a ; o n p o tv r u je d a j e li n o v id e o o d li n o g p o ljs k o g
lek a ra iz K r a k o v ije , k o ji j e u a a m a d r a o p e p e o g o t o v o s v ih p o z n a tih trava: ta k o b i, k a d a b i n e k o iz z n a ti e lje z a tr a io d a v id i b ilo
k o ju o d n jih , k a o (n a p r im er ) r u u , o n u je d n u o d s v o jih a a stav i o s a u v a n o g p e p e la r u e; d r e o b i g a iz n a d u p a lje n e s v e e i, u s k o r o , im b i o v a j p o e o d a o s e a t o p lo t u , m o g l o s e v i d e t i k a k o
p e p e o p o in je d a s e p o m e r a , z a tim d a se u z d i e i r asp rava o k o a e i tad a b i s e p o j a v io m a li ta m n i o b la k , k o ji b i s e r a z d e lio u m n o g o d e lo v a , a o n i b i s e r a sp o r e d ili u d u in u da p r e d sta v lja ju ru u ,
ta k o le p u , ta k o s v e u i ta k o sa v r e n u , d a b i o v e k p o m is lio da j e u
p ita n ju m a te r ija ln a i m ir i lja v a ru a k o ja raste n a r u in o m g r m u .

(N e u ve n e za n im ljiv o sti u vezi

ta lism a n skih sk u lp tu ra P ersija n a ca )

Jacques G affarel (Lat. Jacobus G ajfarellus, 1 6 0 1 - 1 6 8 1 ) - fran cu sk i u enjak i astrolog, koji je , sle d e i p orod in u tradiciju, studirao m ed icin u , a zatim p o sta o sv e te n ik , a g la v n a in teresovan ja b ila su m u u sm eran a na p o lje
prirodne istorije i iston jak og ok u ltizm a, pa j e o v la d a o hebrejskim , persijsk im i arapsk im je z ik o m . Pun n a slo v c itira n o g d e la j e N euvene zanim lji-

vosti u vezi talism anskih skulpruta P ersijanaca, horoskopa p a trija rh a i

itanja zvezda (C uriositez inouyes su r la sculpture talism anique des Persans, horoscope des Patriarches et lecture des estoiles). (N ap . prev.)
7

478

M onsieur Joseph Du Chesne, Sieur de !a Violette ( 1 5 4 6 - 1 6 0 9 ) , p o zn a t po

latin iziran om im en u J o z e f K vercetan A rm en ije (Josephus Quercetanus Arm eniacus) - francusk i lekar i p o liti k i z astu p n ik p rvog fr a n c u sk o g protestan tsk og kralja, A n rija IV. B io je p od v e lik im u ticajem p aracelzijan izm a,
ili, b o lje rei, h e m ijsk e filo z o fije s p o e tk a X V II vek a. G la v n o d e lo m u je
A d veritatem herm eticae m edicinae (P ariz, 1604). (N ap . prev.)

Paracelzus je, prepoznavi poremeenost eterinog dvojnika kao

najvaniji uzrok bolesti, teio da reharmonizuje njegovu supstancu
dovodei je u vezu s drugim telima ije vitalne energije mogu obezbediti potrebne elemente, ili su ovoljno snane da nadvladaju uslove bolesti koji postoje u auri obolelog. Njen nevidljivi uzrok se tako
otklanja i bolest brzo nestaje.
Prenosnika arheusa, ili vitalne ivotne sile, Paracelzus je nazvao
mumija. Dobar primer ftzike m um ijeje vakcina, koja je prenosnik
polu-astralnog virusa. Sve to slui kao medijum za prenos arheusa,
bilo da je organsko ili neorgansko, potpuno fiziko ili delimino produhovljeno, nazivano je mumija. Najuniverzalniji oblik mumije je
eter, koji je savremena nauka prihvatila kao hipotetiku supstancu
koja slui kao medijum iztneu podruja vitalne energije i podruja
organske i neorganske supstance.
Kontrola univerzalne energije je gotovo nemogua, osim preko
nekog od njenih prenosilaca (mumije). Dobar primer za to je hrana.
Covek ne nabavlja hranu od mrtvih ivotinja ili biljnih organizama,
ve kada apsorbuje njihovu strukturu u svoje telo, on prvo stie kontrolu nad mumijom, ili etennim dvojnikom, ivotinje ili biljke. Kada ostvari tu kontrolu, ljudski organizam preusmerava protok arheusa
za vlastitu upotrebu. Paracelzus kae;
Ono to ini ivot sadrano je u mumiji, a obezbeivanjem dela mumije, obezbeujemo deo ivota.
To je tajna lekovitih svojstava talismana i amuleta, jer mumija supstanci od kojih su oni sainjeni slui kao kanal za spajanje osobe koja
ih nosi sa odlreenim manifestacijama univerzalne vitalne ivotne sile.
Prema Paracelzusu, na isti nain na koji biljke proiavaju atmosferu prihvatanjem u svoje ustrojstvo ugljen-dioksida koji izdiu
ivotinje i ljude, tako biljke i ivotinje mogu prihvatiti i elemente
bolesti koje im prenose ljudska bia. Ovi nii oblici ivota, budui
da imaju organizme i potrebe razliite od oveka, esto su u stanju
da asimiluju ove supstance, a da se ne razbole. U drugim sluajevima, biljka ili ivotinja umre, rtvovana da bi inteligentnije, a samim
tim korisnije, stvorenje moglo da preivi. Paracelzus je otkrio da se
u oba sluaja pacijent postepeno oslobaa bolesti. Kada je nii ivot
potpuno asimilirao stranu mumiju od pacijenta, ili sam umro i raspao se zbog nesposobnosti da to uini, rezultat je potpuni oporavak.
479

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Bilo je potrebno mnogo godina istraivanja kako bi se utvrdilo koje

biljke ili ivotinje najspremnije prihvataju mumije razliitih bolesti.
Paracelzus je otkrio da u mnogim sluajevima biljke svojim oblikom pokazuju za koji organ ljudskog tela mogu naefikasnije posluiti. Paracelzusov medicinski sistem bio je baziran na teoriji da
je uklanjanjem bolesne eterine mumije iz organizma pacijenta i izazivanjem njenog prihvatanja unutar prirode nekih udaljenih i neosetljivih stvari relativno male vrednosti, mogue iz pacijenta preusmeriti
protok arheusa koji je kontinuirano revitalizovao i hranio bolest. Kada je prenosnik njegovog izraavanja transplantiran, arheus nuno prati svoju mumiju, a pacijent se oporavlja.

prirodi nadfiziki. Moraju se proceniti induktivnim i deduktivnim rezonovanjem i paljivim razmatranjem ivota i temperamenta pacijenta.
Sesti uzrok bolesti je zloupotreha sposobnosti, organa ili funkcije , kao to je premaranje organa ili preoptereivanje ivaca. Sedmi
uzrok je prisustvo stranih supstanci, neistoa, ili smetnji u sistemu.
Pod tim treba podrazumevati ishranu, vazduh, sunevu svetlost i prisustvo stranih tela. Ovaj popis ne ukljuuje sluajne ozlede, jer one
nisu obuhvaene nazivom bolesti. One su esto nain na koji se izraava Zakon Karme.
JO H A N BAPTISTA
VAN H E L M O N T x
Iz van Helmont,
Ausgang der Artznen-Kunst

H e r m e t i k a t e o r i j a o u z r o c i m a B OLESTI

Prema hermetikim filozofima, postoji sedam primamih uzroka bolesti. Prvi uzrok su zli duhovi. Oni su smatrani za stvorenja roena
iz degenerativnih postupaka, koja ive od vitalnih energija onih sa kojima se poveu. Drugi uzrok je rastrojstvo duhovneprirode i materijalneprirode; njih dve, kada su neuspene u koordinaciji, proizvoe
psihiku i fiziku nenormalnost. Trei je nezdrav ili abnormalan menta/ni stav. Melanholija, morbidne emocije, viak oseanja poput strasti, poude, pohlepe i mrnje, utiu na mumiju, odakle reaguju u
fizikom telu, gde rezultiraju irevima, tumorima, karcinomima, groznicama i tuberkulozom. Drevni su klicu bolesti videli kao jedinicu
mumije, koja je bremenita emanacijama zlih uticaja s kojima je imala
kontakt. Drugim reima, klice su siuna stvorenja roena iz ovekovih zlih misli i postupaka.
etvrti uzrok bolesti je ono to orijentalci nazivaju Karma, to jest,
Zakon o Naknadi, koji zahteva da pojedinac u celosti plati za nepromiljenosti i greke iz prolosti. Lekar mora biti vrlo oprezan u svom
odnosu prema elovanjima ovog zakona, jer bi mogao osujetiti plan
Vene pravde. Peti uzrok predstavljaju kretanja i aspekti nebeskih
tela. Zveze ne izazivaju bolest, ali je podstiu. Hermetiari su uili
da jak i mudar ovek upravlja svojim zvezdama, dok one upravljaju
nad negativnom, slabom osobom. Ovih pet uzroka bolesti su svi po
480

P oetkom sed am n aestog veka van

I Iclm ont, b e lg ijsk i alh em iar (k o ji j e z a d u io sv e t u ob iajen im term in o m gas, za razliku o d drugih
vrsta vazduh a), dok je eksp erim en tisao sa k o ren o m A - -, dotak ao je
vrh s v o g je z ik a , b e z gutan ja im alo supstance. R ezultat j e op isao na
sle d e i nain:
Is to g trena g la v a k ao da m i
j e b ila v r s to v e z a n a ic o m ,
a u b rz o n a k o n to g a d o lo j e
d o j e d in s tv e n e o k o ln o sti, kakvu nikada ranije n isam d o iveo. Prim etio sam , uz uenje,
da v i e ne o se a m g la v u , niti
n j o m e m i s l im , v e r e g ij o m
sto m a k a , k a o da m i s e s v e s t
sada sm e stila u stom ak. Prestravljen o v o m n e o b i n o m p o ja v o m , preisp itiv a o sa m se i istraivao sv o je so p stv o p a ljiv o , ali sam sa m o postao
8

Johannes (Jan) Baptista van Helmont ( 1 5 7 9 - 1 6 4 4 ) - rani flam an sk i (b e lg ijsk i) h em iar, fiz io lo g i lekar. B io j e ak tivan u g o d in a m a k oje su u sle d ile
od m a h n ak on P a ra celzu sa i iatroh em ije (m e d ic in s k e h e m ije) i p o n ek a d se
sm atra o sn iv a e m p n eu m a ti k e h e m ije'1. (N ap . prev.)

481

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

j o u veren iji d a m i j e m o op aan ja p o sta la v e a i sv e o b u h v a tn ija . Ta
in te le k tu a ln a ja s n o a b ila j e p o v e z a n a s v e lik im z a d o v o ljs tv o m . N isa m s p a v a o , niti sa m sa n ja o , b io sa m p o tp u n o trezan , a z r a v lje m i
b e e sa v r e n o . Im a o sam p o v r e m en o e k sta z e , ali to nije im a lo n i e g a
za jed n ik o g sa o v im stan jem stom ak a, k ojim sam m islio i o se a o , g o to v o p o tp u n o isk lju iv i svak u saradnju g la v e . U m e u v r e m e n u , m o je
p rijatelje o b u z e o j e strah da u p o lu d e ti. A li m o ja vera u B o g a i m oje
p o d v rg a v a n je N e g o v o j v o lji u b rzo su rasprili strah. To stan je potrajalo je d va sata, nakon e g a sam d o b io istu vrto g la v icu . K asn ije sam e sto k u a o A - -, ali nik ada v i e n isa m u sp e o p o n o v o da rep rod uku jem
ta o se a n ja .
[Van H elm o n t, D em ens idea; p r e u z eo P. D e jv i s o n 9 u
Im ela i njenafilozofija ( The M istletoe a n d Its Philosophyj]
Van H elm o n t je sa m o je d a n o d m n o g ih k oji su slu a jn o n a le teli na tajne ranog
sv e te n stv a , ali u o v o j e p o h i n ita ne prua d o k a z o o d g o v a r a ju e m sh vatanju
d revn ih h erm etik ih tajni. N a o sn o v u o p isa koji d aje van H elm o n t, p om en u ta
b iljk a v e ro v a tn o m u j e p riv rem en o p a r a liz o v a la cereb ro sp in a ln i nervni siste m ,
a k ao rezultat to g a s v e s t m u j e b ila p risiljen a da d elu je kroz sim p a te tik i nervn i siste m i n je g o v m o z a k - solarn i p le k su s.

Prema heremetiarima, bolest se moe spreiti, ili se protiv nje

moe uspeno boriti, na sedam naina. Prvo, inima i invokacijama,
pomou kojih lekar nareuje zlom duhu, izazivau bolesti, da odstupi od pacijenta. Ovaj postupak je verovatno utemeljen na biblijskom
izvetaju o oveku opsednutom zlodusima, kojeg je Isus izleio zapovedivi zlodusima da ostave oveka i uu u krdo svinja. Ponekad
zli duhovi ulaze u pacijenta na molbu nekoga ko eli da mu naudi.
U tim sluajevima lekar nareuje duhovima da se vrate u onoga ko
ih je poslao. Zabeleeno je da su u nekim sluajevima zli duhovi odlazili kroz usta u formi oblaka dima, a ponekad kroz nozdrve u obliku plamena. Postoje ak i potvrde da duhovi mogu otii u obliku
ptica i insekata.
9

Piter D e jv id so n (Peter Davidson, 1 8 4 2 -1 9 2 9 ) - k otsk i oku ltista, autor v ie

knjiga; k o o s n iv a H er m eti k o g bratstva sv e tlo sti [H ermetic B rotherhood
o fL ig h t (H B L )], b ritansk og ok u ltn o g reda iz X IX vek a. R o en j e i odrastao
u k otsk oj, ali se u drugoj p o lo v in i iv o ta ise lio u A m erik u , g d e je , u D ord iji, b io travar i p r a k tik o v a o a lte m a tiv n u m e d ic in u . P o m en u to d e lo ob ja v lje n o j e u G la z g o v u , 1892. g o d in e. (N ap . prev.)

482

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

Drugi metod leenja je pomou vibracija. Disharmonije tela se neutraliu zapevanjem ini i intoniranjem svetih imena, ili sviranjem
na muzikim instrumentima i pevanjem. Ponekad su pred oima bolesnika pokazivanje razliite boje, jer su drevni, barem delimino,
spoznali princip terapije bojama, koja je danas u procesu ponovnog
otkrivanja.
Trei nain je uz pomo talismana, amajlija i amuleta. Drevni su
verovali da planete kontroliu funkcije ljudskog tela, te da pravljenjem amajlija od razliitih metala mogu da se bore protiv pogubnih
uticaja raznih zvezda. Dakle, osobi koja je anemina nedostaje gvoe. Za gvoe se verovalo da je pod kontrolom Marsa. Stoga, kako
bi se ugroenome obezbedio uticaj Marsa, oko vrata mu je stavljan
talisman od gvoa, na kojem su bila odreena tajna uputstva, za
koja se znalo da imaju mo prizivanja duha Marsa. Ako bi u sistemu
bilo previe gvoa, pacijent je podvrgavan uticaju talismana sastavljenog od metala koji odgovaraju nekoj planeti koja odbija Mars.
Ovaj uticaj bi tako odstranio energiju Marsa i na taj nain pomogao
da se obnovi normalno stanje.
Cetvrti metod bio je pomou lekovitih trava i biljaka. Mada su
koristili metalne talismane, veina drevnih lekara nije odobravala mineralnu medicinu u bilo kom obliku za intemu upotrebu. Trave su
bile njihovi omiljeni lekovi. Kao i metali, svaka biljka bila je dodeljena jednoj od planeta. Poto su pomou zvezda dijagnostifikovali
bolest i njen uzrok, lekari su primenjivali biljni protivotrov.
Peti metod leenja bolesti bila je molitva. Svi drevni narodi verovali su u samilosno zauzimanje Boanstva kako bi ublailo ljudske patnje. Paracelzus je rekao da e vera izleiti sve bolesti. Malo
Ijudi, meutim, poseduje dovoljan stepen vere.
Sesti metod - koji je pre prevencija, nego leenje - bio je regulacija ishrane i dnevnih ivotnih navika. Pojedinac bi, izbegavajui
stvari koje prouzrokuju bolest, ostajao zdrav. Drevni su verovali da
je zdravlje normalno stanje oveka; bolest je rezultat ovekovog nepotovanja naloga Prirode.
Sedmi metod bio je praktina medicina, sastavljena uglavnom
od putanja krvi, ienja i slinih naina leenja. Ove procedure, mada su umereno korisne, opasne su kada se pretera. Mnogi valjani
graani umrli su dvadeset pet ili pedeset godina pre svog vremena
zbog drastinog ienja, ili zato to mu je isputena sva krv iz tela.
483

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Paracelzus je upotrebljavao svih sedam metoda leenja, a ak su

i njegovi najgori neprijatelji priznali da je ostvario rezultate gotovo
udotvomog karaktera. Nedaleko od njegovog starog imanja u Hoenajmu rosa je veoma obilna u odreeno doba godine i Paracelzus
je otkrio da je skupljanjem rose prilikom odreenih konfiguracija planeta dolazio do vode koja poseduje udesne lekovite kvalitete, jer je
apsorbovala svojstva nebeskih tela.

Kalpeper10, iji se plodni ivot zavrio 1654. godine, bio je verovaIno najpoznatiji travar. Shvativi da su medicinski sistemi njegovog
vremena bili krajnje nezadovoljavajui, Kalpeper je usmerio svoju
panju na poljske biljke i otkrio medijum iscelenja koji mu je doneo
opti ugled.

N IK O L A S K A L P E P E R
Iz Ctdpeper, Sem eiotica U raniea

H e r m e t i k o travarstvo
I fa r m a k o l o g ija

Poljske trave bile su svetinja za rane pagane, koji su verovali da

su bogovi nainili biljke za leenje ljudskih bolesti. Kada se pravilno pripremi i primeni, svaki koren i grm bi mogao da se koristi za
ublaavanje patnji, odnosno za razvoj duhovne, duevne, moralne ili
fizike sile. U delu Imela i njenafilozofija, P. Davidson odaje sledee
lepo priznanje biljkama:
Knjige su pisane na jeziku cvea i trava, pesniku iz najranijeg
doba najslai i najomiljeniji bili su razgovori s njima, kraljevi su
ak sreni da iz druge mke dobiju njihove esencije kako bi se namirisali; ali, za pravog lekara - Visokog Svetenika Prirode - oni
govore daleko viim i ushienijim zvucima. Ne postoje biljka ili
mineral koji su naunicima potpuno otkrili svoja svojstva. Kako oni
mogu biti sigurni da za svako od otkrivenih svojstava moda ne
postoji mnotvo moi sakrivenih u unutranjoj prirodi biljke? Cvee je nazivano Zveze Zemlje, a zato one ne bi bile lepe? Nije
li se ono od vremena svog roenja smeilo u sjaju sunca tokom dana, a nou dremalo pod sjajem zvezda? Nije li ono dolo iz drugog
i duhovnijeg sveta na nau zemlju, budui da je Bog napravio sve
biljke poljske PRF. no to su bile na zemlji, i sve trave poljske PRE
NO TO NIKOE?
Mnogi primitivni narodi koristili su biljne lekovi, uz mnogo izvanrednih izleenja. Kinezi, Egipani, i ameriki Indijanci leili su
travama bolesti za koje modema nauka ne zna leka. Doktor Nikolas
484

( )vaj uven i lekar, travar i astrolog prov e o j e v e i d e o s v o g iv o ta sk ita ju i

brdim a i u m am a E n g le sk e i k a ta lo g i/.ujui d o slo v n o stotine lek ovitih biljaka. O suujii neprirodne m etod e lekara
n jegovog vrem ena, K alpeper je napisao:
O v o n ije u g o d n a , a j o je m an je
profitabilna knjiga. Posavetovao sam
se sa sv o ja d va brata, D R R A Z U M O M i D R IS K U S T V O M , i krenuo na put da p osctim svoju m ajka
P R IR O D U ; p o n jcn o m sa v e tu , uz
p o m o D R M A R L JIV O S T I, nap okon sam ostvario svoju elju i, upozoren od strane GOSP. PO STENJA,
stranca u n ae d ob a, da to o b ja v im
sv e tu , to sam i u in io .
(Iz U v o d a za k n jigu Com plele H erhal , izd anje iz 1835. g o d in e )
D oktor D o n so n " rekao je za K alpepera a je z a slu io zah valn ost p otom stva.
10

N icholas C ulpeper (1 6 1 6 1 6 5 4 ) -- c n g le s k i botaniar, travar, lekar i astrolo g . N j e g o v e o b ja v lje n e k n jig e The E nglish P hvsitian (1 6 5 2 ) i C om plete
H erhal (1 6 5 3 ), b o g a te su fan n a ceu tsk im i travarskim /n a n je m . (N ap . prev.)

11

S am uel Johnson (1 7 0 9 -1 7 8 4 ), e s to n a z iv a n dr D o n so n

e n g le sk i autor
koji j e d a o v e lik i d o p rin o s e n g le sk o j literaturi k ao p e sn ik , e se jist, m oralist,
literam i kritiar, b iograf, urednik i lek sik ograf. R ezulat n je g o v o g d e v e to g o din jeg rad aje Rertik engleskogjezika (Dictionary o f the English Language),
ob ja v lje n 1755. g o d in e , koji se n a jv ie p r ib li io sa v r e m e n o m e n g le s k o m i
o p isiv a n j e k ao je d n o o d n a jv e ih d o s tig n u a k o je j e je d a n u en ja k sam
o stv a rio . R e n ik j e D o n s o n u d o n e o p o p u la m o st i u sp eh . (N ap . prev.)

485

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

U korelaciji astrologije i travarstva, koju je ustanovio dr Kalpeper, svaka biljka je pod jurisdikcijom jedne od planeta, ili prirodnih
izvora svetlosti. On je verovao da bolest kontroliu nebeske konfiguracije. Svoj sistem leenja saeo je na sledei nain:
B o le s t im a s e m o e t e su p r o tsta v iti b iljk o m p la n e te su p r o tsta v lje n e p la n eti k o ja ih iz a z iv a : tak o s e b o le s tim a Jup itera su p r o tsta v lja te
b iljk a m a M er k u ra , i su p r o tn o ; b o le s t im a p r iro d n ih iz v o r a s v e t lo s t i,
b iljk a m a S a tu rn a , i su p r o tn o ; b o le s t im a M a rsa , b iljk a m a V e n c r e , i
su p r o tn o . ( ...) P o s to ji i n a in d a s e b o le s t i p o n e k a d le e S a o s e a n je m , p a ta k o s v a k a p la n e ta le i s o p s t v e n e b o le s t i, k a o to S u n c e i
M e s e c s v o j im tr a v a m a le e o i, S a tu m s le z e n u , J u p iter j e t m , M ars
u i b o le s t i r a z d r a ljiv o sti, a V en era b o le s ti g e n e r a tiv n ih o r g a n a .

(C o m p lete H erb a l)

Srednjovekovni evropski travari samo su delom ponovo otkrili

drevne hermetike tajne Egipta i Grke. Ovi stari narodi razvili su osnove gotovo svih savremenih umea i nauka. U to vreme su metodi
koje su korieni u leenju bili meu tajnama davanim inicijatima
Misterija. Unkcije12, kolirije15, filteri i napici su spravljani praeni udnim obredima. Delotvornost tih lekova je stvar istorijskih zapisa.
kadovi i mirisi su takoe mnogo korieni.
Baret u svom Magu ovako opisuje teoriju na kojoj su radili:

Egipatski svetenici otkrili su biljne ekstrakte pomou kojih je

mogla biti izazvana privremena vidovitost i koristili su ih tokom
inicijacijskih obreda u svoje Misterije. Droge su ponekad meane sa
hranom koja je davana kandidatima, a u dmgim prilikama primenjivane su u obliku svetih napitaka, ija je priroda objanjena. Ubrzo
nakon to bi mu droga bila data, neofit bi dobio napad vrtoglavice.
Oseao bi da pluta kroz prostor i, dok mu je fiziko telo bilo apsolutno neosetljivo (uvano od strane svetenika kako se ne bi ozledilo), kandidat je prolazio kroz niz udnih iskustava, kojih se seao i
nakon to bi mu se svest vratila. U svetlosti dananjeg znanja, teko
je shvatiti takvo umee koje je bilo tako visoko razvijeno da je pulem doze tenog medikamenta, mirisa i kadova moglo skoro trenutno
izazvati bilo koje eljeno mentalno stanje, pa ipak, takvo umee zaista je postojalo kod svetenstva ranog paganskog sveta.
H.
P. Blavacka, najistaknutiji okultist devetnaestog veka, o ovoj
lemi je napisala:
B iljk e ta k o e im a ju m is t i n a s v o j s t v a u n a j u d e s n ije m s te p e n u , a ta jn e tr a v a , s n o v a i a r a n ja iz g u b lj e n e su s a m o z a e v r o p s k u
n a u k u i, n e p o tr e b n o j e i r e i, o n a z a n jih n e z n a , o s im u n e k o lik o
ista k n u tih s lu a j e v a , k a o to su o p iju m i h a i . Pa o p e t, a k i p s ih i k i e fe k ti tih n e k o lik o b ilja k a n a lju d sk i s is t e m sm a tra ju s e d o k a z im a o p r iv r e m e n o m m e n t a ln o m p o r e m e a j u . Z e n e T e s a lij e i
E pira, h ije ro fa n tk in je u S a b a z ije v im o b r e d im a , s v o je tajne n isu p o -

P o to j e n a d u h is t o , s u p tiln o , p r o z r a n o , v a z d u a s t o i m a sn o
isp a r e n je k r v i, s to g a n ita n ije b o lje p r ila g o e n o z a k o lir ije o d s li-

u v e k s a u v a n e , a o n i k o ji su s v e s n i p r ir o d e S o m e , z n a ju i s v o js tv a

n ih is p a r e n ja , k o ja su p o s u p s ta n c i p r ik la d n ija n a e m d u h u ; j e r

d r u g ih b ilja k a .

ta d a , z b o g n jih o v e s li n o s t i, o n a v i e p o b u u ju , p r iv la e i p r e o b r a a v a ju d u h .

Otrovi su bili temeljito prouavani, a u nekim zajednicama su ekstrakti smrtonosnih biljaka bili davani osobama osuenim na smrt kao u sluaju Sokrata. U Italiji su ozloglaene Bordije umee trovanja podigli na njen najvii nivo. Nebrojeno briljantnih mukaraca i
ena tiho je i delotvomo uklonjeno gotovo nadljudskim znanjem hemije koje je tokom mnogo vekova uvano u porodici Bordija.
unctio - m azanje; pom azivanje, posveivanje, konfirmacija. (Nap. prev.)

12

O d lat.

13

N . lat. sing.

486

n e le sa s o b o m k a d a su n j ih o v a s v e t i li t a p r o p a la . T e ta jn e su j o

collyrium, pl. co lyrria -

preparati za o i. (N ap . prev.)

(Razotkrivena Izida)

U proroitima su biljne meavine koriene za izazivanje privrcmene vidovitosti, naroito u Delfima. Rei izgovorene u tim namctnutim zanosima smatrane su proroanskim. Savremeni medijumi,
dok su pod kontrolom izazvanom delimino samonametnutom kalalepsijom, daju poruke donekle sline onima drevnih proroka, ali su
njihovi rezultati u veini sluajeva daleko manje tani, jer dananjim
prorocima nedostaje znanja o skrivenim silama Prirode.
Misterije su uile da tokom viih stupnjeva inicijacije sami bogovi uzimaju udela u upuivanju kandidata, ili su barem prisutni,
487

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

to je samo po sebi blagoslov. Poto boanstva borave u neviljivim

svetovima i dolaze samo u svojim duhovnim telima, neofitu je bilo
nemogue da ih spozna bez pomoi droga koja su stimulisale centar
vidovitosti u njegovoj svesti (verovatno pinealnu lezdu). Mnogi inicijati u drevne Misterije isticali su da su razgovarali sa besmrtnicima
i da su videli bogove.
Kada su se merila pagana iskvarila, dolo je do podelu u Misterijama. Grupa istinski prosvetljenih odvojila se od ostalih i, uvajui
svoje najvanije tajne, nestala bez traga. Ostali su se lagano nasukali, kao brodovi bez krme, na stenama izroenosti i raspada. Neke od
manje vanih tajnih formula pale su u ruke profanih, koji su ih izopaili - kao u sluaju Bahanalija, tokom kojih su droge meane sa
vinom i postale uzrok orgijanja.
Tvrdilo se da u odreenim delovima zemlje postoje prirodni bunari, izvori ili fontane, u kojima je voda (zbog minerala kroz koje
prolazi) proeta svetim svojstvima. Hramovi su esto graeni nedaleko od tih mesta, a u nekim sluajevima su prirodne peine, koje
su sluajno bile u blizini, posveivane nekom boanstvu.
K a n d id a ti z a in ic ija c iju i o n i k o ji su d o li d a o d B o g o v a tra e
p r o r o a n sk e s n o v e , p r ip r e m a n i su k r o z p o s t, k ra i ili d u i, n a k o n
e g a su u z im a li n a r o ito p r ip r e m lje n e o b r o k e , k a o i ta ja n stv e n e na-

H E M IJS K I S L OG OV I
Iz De M onte-SnyderiS,
Metamorphosis Planetarum
I)e M on te-S n id er izjavljuje da
sv a k i o d p rik a za n ih z n a k o v a
predstavlja jed a n s lo g se d m o s lo n e rei, a sam a re predstavlja m ateria prim a ,
ili prvu su p sta n c u u sv e m ir u . P o to su s v e su p sta n c e sa s ta v lje n e o d se d a m
sila iskom b inovanih prem a odreenim k osm ik im zakonim a, v elik a tajna se krije
unutar se d m e ro stru k o g u strojstva o v e k a i sv em ira . O sed am z n a k o v a k oji su
prikazani, de M o n te -S n id e r p ie:
,,K o e li da zn a p ravo im e i karakter m ateria prim a sp o z n a e da su iz
k o m b in a cije o v ih lik o v a p r o izv e d e n i s lo g o v i, a o d njih verbum signi-

fica tivu m l6.

Sekta Asasina17, ili Jezidi18, kako su poznatiji, pokazala je prilino zanimljiv aspekt problema s drogom. U jedanaestom veku se
ovaj red, zauzimanjem tvrave Mont Alamont, ustoliio u Iraku. Hasan Sabah, osniva reda, poznat kao Starac sa planine, osumnjien
je da je svoje sledbenike drao pod kontrolom upotrebom opojnih
droga. Hasan je ubedio svoje sledbenike da veruju kako su u Raju,
15

Johan de M o n te -S n id e r (Johann de M onte-Snyder, c. 1625-1670) n em ak i alh em iar, p o zn a t ne sa m o p o sv o jim u sp e n im transm u tacijam a, v e i

p o sv o jo j a le g o r ijsk o j im a g in a c iji. P o m e n u to d e lo , M eta m o rfo za p la n eta
(M etam orphosis Planetarum ), j e iz 1663. g o d in e. (N ap . prev.)

16

Lat. z n a e n je rei. (N a p . p rev.)

17

A sa sin i, ili haain i (Hashshashin, tako e H ashishin, H ashashiyyin , ili Hashasheen) - arapsk i n a z iv z a N iz a r i o g ran ak ija ism a ilitsk ih m u slim a n a

p itk e , p o p u t v o d e L e te i v o d e M n e m o z in e u T r o fo n ije v o j p e in i, ili

k ik e jo n a 14 u E le u s in s k im M ister ija m a . R a z li ite d r o g e su la k o m e a n e sa m e s o m ili sta v lja n e u n a p itk e , u sk la d u sa sta n je m u m a ili
te la u k o je j e p o tr e b n o b a c iti p r im a o c a i sa p r ir o d o m v iz ij e k o ju j e
e l e o d a d o b ije T
(S a lv c r t, O ku ltn a n auka)

Isti autor navodi da su oreene sekte ranog hrianstva bile optuene da koriste droge za iste opte svrhe kao i pagani.
14

C icekm , o d h e b r e jsk o g k ik ajon (h eb . TPpV ) ~ n a z iv za biljk u k oja s e p o m in je u b ilijsk oj K njizi proroka Jo n e (4 , 6 -1 1 ). N e zn a se sa sig u m o u o
k ojoj se b iljc i radi; p rem a n e k im h ip o te z a m a re j e o tik v i, a p rem a drug im , o ricin u su , je r se up ored n a p rim en a o v e rei u h e b rejsk o m o d n o si na
o b e o v e b iljk e . . D a n i i j e u s v o m p r e v o d u k o r istio re tik v a , a dr B ak o ti , ricin u s. (N a p . prev.)

488

to k o m sred n jeg vek a . S a m u s e b e sek ta n a z iv a a l-D a v a al-Jadida (ar.

- al-D a wa al-Jadida), to zn ai N o v i p o z iv (ili K on verzija), k ao sup r o tsta v lje n o fa tim id sk o m S ta ro m p o z iv u na k o n v er z iju . P o re k lo n a z iv a
asasin prem a je d n im a je d n o s ta v n o z n a i sle d b e n ic i H asana [to se o d n o si
na p e r sijsk o g u ite lja H a sa n a S a b a h a - H assan-i Sabbah (per.
ar.
-L~=]l - H assan a s-Sabbah, H asan ibn Sabbah, H assan Ben Sabbah, c. 1050-1124)]; s d ru ge strane, term in a sa sin , k ao varijanta rei haa in , m n o g i sm atra ju da j e iz v e d e n iz m n o in e o d a rap sk e rei ,,h a a
(ar.
- hashshash), to z n a i k orisn ik h a ia . (N a p . prev.)

18 J e zid i, ili Jazid i (ku rd sk i <_sAj+; ar. ijNj?, ili

- kurdska, ili m o g u e
asirska e tn ik a grupa, d r e v n o g in d o -e v r o p sk o g porek la. (N ap . prev.)

489

H erm etika farm akologija, hem ija i terapeutika

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

gde e zauvek ostati ako ga bespogovorno sluaju dok su ivi. De

Kvinsi19, u svom delu Ispovesti uivaoca opijuma (Confessions o f
an Opium Eater), opisuje naroite psiholoke efekte koje stvara ovaj
proizvod maka, i korienje sline droge koja je moda prouzrokovala raanje ideje o Raju, to je ispunila umove Jezida.
Filozofi svih epoha uili su da je vidljivi svemir samo deo celine,
te da je, po analogiji, i fiziko telo oveka zapravo najnevaniji deo
njegovog sloenog ustrojstva. Veina dananjih medicinskih sistema
gotovo u potpunosti ignorie nadfizikog oveka. Samo se neznatna
panja usmerava na uzroke, a napori se koncentriu na poboljavajue efekte. Paracelzus je, primetivi istu tendenciju kod dela lekara
njegovog vremena, primetio;
V elik a j e razlik a iz m e u m o i koji u k lan ja n e v id ljiv e u z r o k e b o le s ti, to j e M a g ija , i o n e k o ja iz a z iv a s a m o [d a ] n e s ta n u sp o lja n ji
e fe k ti, to su M e d ic in a , V r a a n je i a r la ta n s tv o .
( P r e v e o F ra n c H a rtm a n )

Bolest je neprirodna i predstavlja dokaz postojanja neprilagoenosti unutar, ili izmeu, organa, ili tkiva. Stalno zdravlje se ne moe
ponovo stei dok se ne obnovi sklad. Izvanredna karakteristika hermetike medicine bila je priznavanje da su duhovni i psihofiziki
poremeaji u velikoj meri odgovomi za stanje koje se naziva fizika
bolest. Svetenici-lekari antikog sveta su izrazito uspeno koristili
sugestivne terapije. Meu amerikim Indijancima su Samani - ili
Vraevi" - otklanjali bolesti pomou misterioznih plesova, invokacija i amajlija. Cinjenica da su, uprkos svog nepoznavanja savremenih metoda leenja, ti vraevi doveli do bezbroj izleenja, zaista je
vredna razmatranja.
Magijski rituali koje su egipatski svetenici koristili za leenje bolesti bili su utemeljeni na visoko razvijenom shvatanju kompleksnog
delovanja ljudskog uma i njegove reakcije na fiziko ustrojstvo. Egipani i bramini su nesumnjivo shvatali temeljna naela vibroterapeutike. Pomou napeva i mantri, u kojima su naglaavali zvuanje
odreenih samoglasnika i suglasnika, izazivali su vibracione reakci19

490

T om as de K v in si ( Thomas de Q uincey, 1 7 8 5 1 8 5 9 ) - e n g le s k i autor i intelek tualac, najpoznatiji upravo po n aved en oj kn jizi iz 1821. g o d in e, iji je
pun n a s lo v C onfessions o fa n English O pium -Eater. (N a p . prev.)

je koje su raspravale zaguenja i pomagale Prirodi u rekonstrukciji

povreenih udova i iscrpljenih organizama. Svoje znanje o zakonima koji upravljaju vibracijama primenjivali su takoe i na duhovno
ustrojstvo oveka; svojim intoniranjima su stimulisali latentne centre svesti i time znatno poveavali osetljivost subjektivne prirode.
U Knjizi dolaska kroz dan20 su i do danas sauvane mnoge egipatske tajne. Mada je ovaj drevni svitak preveden, samo nekolicina
shvata tajnu: znaenje njegovih magijskih odlomaka. Orijentalni narodi imaju otroumno shvatanje dinamike zvuka. Oni znaju da svaka
i/.govorena re ima ogromnu mo, te da, odreenim kombinacijama
rei, mogu da stvore vrtloge sile u, za njih, nevidljivom univerzumu
i tako duboko utiu na fiziku supstancu. Sveta Re kojom je ustanovljen svet, Izgubljena Re, za kojom masonerija jo uvek traga, i
trostruko Boansko Ime, simbolizovano sari. U. M. - hinduskim
kreativnim tonom - sve to ukazuje na potovanje pridavano naelu
zvuka.
Takozvana nova otkria savremene nauke esto su samo ponovna otkria tajni poznatih svetenicima i filozofima drevnog paganstva. N ehum anost oveka prem a oveku rezultirala je gubitkom
/apisa i formula, koji bi, da su sauvani, reili mnoge od najveih
problema ove civilizacije. Maem i ugarkom, narodi su izbrisali zapise svojih predaka, a onda se neizbeno susreli sa preranom sudbinom da im je potrebna upravo ta mudrost koju su unitili.

20

K njiga dolaska [ ili O dlaska] kroz dan j e d rev n i e g ip a tsk i p o g r e b n i tek st,
k oji s e u o b i a je n o n a z iv a K njiga m rtvih. T o j e te k st k oji p r e d sta v lja o p is
d revn og eg ip a tsk o g kon cep ta z a g ro b n o g iv o ta , o d n o sn o zbirku h im ni, arolija i up uta p o m o u kojih su p o k o jn ici m o g li p rolaziti k roz p o te k o e u
z a g r o b n o m iv o tu . K njiga m rtvih, o d n o s n o , K njiga d olaska [iii O dlaska]
kroz dan, n ajee j e pisana na sv icim a papim sa, te sm etan a u m rtvake sand u k e ili g r o b n ic e p o k o jn ik a . (N a p . prev.)

491

Kabala, tajna doktrina Izraela

lo k o m d r u g ih e t r d e s e t d a n a p r im io j e d u u z a k o n a , a t o k o m p o s le d n j ib e t r d e s e t d a n a B o g g a j e u p u t i o u t a jn e k a b a le , d u e d u e z a k o ik i

U p r v e e tir i k n jig e

Pentateuha

M o j s ij e j e sa k r io ta jn a u p u ts tv a

k o ja m u j e d a o B o g , a p r o u a v a o c i k a b a le s u u n u ta r to g te k s ta v e -

K A B A L A , TA JN A D O K T R IN A IZ R A E L A

k o v i m a t r a g a li z a t a j n o m d o k t r i n o m I z r a e la . K a o t o j e d u h o v n a p r ii o d a o v e k a s k r iv e n a u n j e g o v o m f i z i k o m t e lu , ta k o j e n e p is a n i z a k o n

Mina i Kabala - s k r i v e n u n u t a r p i s a n i h u e n j a M o j s i j e v o g k o d a .
Kabala z n a i tajna ili skrivena tradicija, nepisani zakon, a p r e m a
Pisani i nepisani zakoni # Poreklo kabalistikih spisa #
Rabin Simeon ben Johaj # Velike kabalistike knjige # Podela kablistikog sistema # Sefer Jecira

r a n o m R a b in u , d a t a j e o v e k a n e b i li, u z p o m o n j e n i h t e k o s h v a t 11i v i h n a e l a , m o g a o n a u i t i d a r a z u m e t a j n u k a k o u n i v e r z u m a o k o
s e b e ta k o i u n iv e r z u m a u n u ta r s e b e .
P o r e k lo k a b a liz m a j e le g it im a n p r e d m e t k o n tr o v e r z i. R a n i in ic ijati K a b a l i s t i k i h M i s t e r i j a v e r o v a l i s u d a j e o n j e n i m n a e l i m a p r v o
p o u a v a o B o g u k o li S v o j i h a n e l a , p r e p a d a o v e k a . A n e l i s u k a s n ije s a o p t ili ta jn e A d a m u , ta k o d a , k r o z z n a n je s t e e n o s h v a ta n je m

A l b e r t P a j k , c it i r a j u i i z

Transcendentalne magije ,

o v a k o s a im a

z n a a j k a b a liz m a k a o k lju a z a m a s o n s k i e z o te r iz a m :

n j e n ih p r i n c ip a , p a l o o v e a n s t v o m o e p o v r a t i t i s v o j i z g u b l j e n i p o lo a j . A n e o R a z i j e l p o s l a t j e s n e b a d a u p u t i A d a m a u t a j n e k a b a l e .
R a z li iti a n e li d o b ili s u z a d a ta k d a u o v u t e k u n a u k u in ic ir a ju p a -

C o v e k j e isp u n je n d iv lje n je m k a d a p ro d re u S v e t ili t e K a b a le ,

k a d a s e s u o i sa d o k tr in o m ta k o l o g i n o m , ta k o j e d n o s t a v n o m , a
u is t o v r e m e ta k o a p s o lu tn o m . N e o p h o d n o j e d in s t v o id e ja i z n a k o -

Ir ija rh e k o ji s u s l e d i l i . T o f i j e l j e b i o u it e lj S i m u , R a f a e l I s a k u , M e t a Iron M o j s i j u , a M ih a e l D a v id u . [ V id e t i

v a , o s v e ta v a n je n a jo s n o v n ijih istin a p r im itiv n im z n a k o v im a ; T rojstv o R e i, S lo v a i B rojeva; filo z o fija je d n o s ta v n a k a o azb u k a, d u b ok a

,,O d A d a m a j e p r e la d o N o j a , a z a tim d o A v r a h a m a , p r ija te lja

i b e s k r a jn a k a o R e ; t e o r e m e p o t p u n ij e i s v e t lij e o d P ita g o r in ih ,

B o j e g , k o ji j e s n jo m e m ig r ir a o u E g ip a t, g d e j e patrijarh d o p u s tio

te o lo g ij a sa e ta ta k o d a s e m o e z b r o ja ti n a prste; B e s k o n a n o k o -

d a d e o te ta ja n s tv e n e d o k tr in e isc u r i. T a k o su E g ip a n i ste k li n e k o

j e s e m o e o d r a ti n a d la n u r u k e d e te ta ; d e s e t c if a r a i v a d e s e t i

z n a n je o n jo j, a d m g i isto n i n arod i m o g li su da j e u v e d u u s v o j e fi-

d v a s lo v a , tr o u g a o , k v a d ra t i k r u g - s v e su to e le m e n t i K a b a le . To

lo z o f s k e s is t e m e . M o js ije , k o ji j e n a u io s v e m u d r o s ti E g ip ta , n aj-

su o s n o v n i p r in c ip i p is a n e R e i, o r a z a o n e iz g o v o r e n e R e i, k o ja

pre j e u n ju in ic ir a n u z e m lji u k o jo j j e r o e n , ali j e n a jstru n iji u

j e stv o r ila s v e t !

njoj p o s t a o u v r e m e s v o g lu ta n ja p u s tin jo m , k a d a n e s a m o d a j o j

(M oral i dogm a)
H e b r e j s k a t e o l o g i j a b i l a j e p o d e l j e n a n a tri d e la . P r v i j e b i o

j e p o s v e tio s lo b o d n o v r e m e ita v ih e tr d e se t g o d in a , v e m u j e lek c ij e o n joj d r a o j e d a n o d a n e la . ( .. .) M o js ije j e ta k o e in ic ir a o

zakon,

s e d a m d e s e t S ta r e in a u ta jn e o v e d o k tr in e , a o n i su ih , o p e t, p r e n o -

dua zakona, a t r e i - dua due zakona. Zakon s u u i l a

s v a d e c a I z r a e l a , Mina, i li d u a z a k o n a , o t k r i v a n a j e r a b i n i m a i n a s t a v n i c i m a , a li j e Kabala, d u a d u e z a k o n a , b i l a v e t o s k r i v e n a i s a d ru g i j e b io

s ili iz r u k e u m k u . O d s v ih k o ji fo r m ir a ju n e p r e k in u tu lin ij u trad ic ije , D a v id i S o lo m o n b ili su n a j v i e in ic ir a n i u K a b a lu .

[V id e ti

m o n a j v i i in ic ija t i m e u J e v r e j im a u p u i v a n i s u u n j e n a ta jn a n a e la .
P r e m a n e k i m j e v r e j s k i m m i s t i c i m a , M o j s i j e s e tri p u t a p e n j a o n a
p la n in u S in a j, o s ta ju i u p r is u s tv u B o g a s v a k i p u t p o e t r d e s e t d a n a .
T o k o m p r v ih e tr d e s e t d a n a p r o r o k u s u d a te p lo e p is a n o g z a k o n a ,

492

Vere sveta (Faiths o f the fVorld).]

K r is t ij a n D . G in s b u r g ' j e n a p i s a o :

Kabala (The K abbaiah )]

K ristijan D e jv id G in sb u rg (Christian D avid Ginsburg, 1 8 3 1 - 1 9 1 4 ) - britanski n au n ik (P oljak ro en jem ), stm n ja k za Bibliju i p ro u a v a la c m aso retsk e tradicije u ju d a iz m u . (N a p . prev.)

493

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Prema Elifasu Leviju, tri najvee knjige kabalizma su Sefer Jecira, Knjiga Stvaranja; Sefer ha Zohar, Knjiga Sjaja, i Apokalipsa,
Knjiga Otkrivenja. Vreme pisanja ovih knjiga nije temeljno ustanovljeno. Kabalisti tvrde da je Sefer Jeciru napisao Avraham. Mada je
to daleko najstarija kabalistika knjiga, verovatno je iz pera rabina
Akibe, iz 120. godine posle Hrista.
Sefer ha Zoharje verovatno napisao imon ben Johaj, Akibin uenik. Rabina imona je Lucije Ver, koregent cara M arka Aurelija
Antonina, osudio na smrt oko 161. godine. On je pobegao sa svojim
sinom i, skrivajui se u peini, prepisao rukopis Zohara, uz pomo
Ilije, koji se povremeno pred njima pojavljivao. imon je u peini
proveo dvanaest godina, tokom kojih je razvio komplikovnu simboliku Velikog Lica i Malog Lica . Rabin imon je preminuo dok
je diskutovao sa uenicima i Svetiljka Izraela je ugaena. Njegovu smrt i sahranu pratile su mnoge natprirodne pojave. Legenda kae da tajne doktrine kabalizma postoje od poetka sveta, ali da je rabin
imon bio prvi ovek kojem je doputeno da ih same u pisani oblik.
Hiljadu dvesta godina kasnije, knjige koje je on sastavio otkrio je i
objavio, za dobrobit oveanstva, Moe de Leon. Postoji i mogunost
da je Moe de Leon sam sastavio Zohar oko 1305. godine, crpei materijal iz nepisanih tajni ranijih jevrejskih mistika. Vreme nastanka
Apokalipse, koja se prisuje sv. Jovanu Bogoslovu, takoe je neizvesno, a identitet njenog autora nikada nije dokazan na zadovoljavajui nain.
Zbog svoje saetosti i zato to predstavlja klju za kabalistiku
misao, Sefer Jecira je u ovom poglavlju reprodukovana u celini.
Sefer ha Zohar do sada, kao to je poznato, nikada nije u potpunosti
preveden na engleski jezik, ali se moe dobiti na francuskom. (S. L.
Mekgregor Maters preveo je tri knjige Zohara na engleski.) Zohar
sadri velik broj filozofskih naela, a parafraza njegove istaknute sutine otelotvorena je u ovom radu.
Nekolicina je shvatila kakav je uticaj kabalizam imao na srednjovekovnu misao, kako hriansku tako i jevrejsku. On je uio da unutar svetih spisa postoji skrivena doktrina koja je klju za te spise. To
je simbolizovano ukrtenim kljuevima na papskom grbu. Mnotvo
uenih umova poelo je potragu za tim arkanskim istinama pomou
kojih bi narod bio iskupljen, a da njihov rad nije ostao nenagraen,
pokazuju njihovi kasniji spisi.
494

Kabala, tajna doktrina Izraela

S E D E M D E S E T DVA I M E N A B O G A
Iz Kircher. (Edipus AEgyptiacus
O vaj retki ise a k p o k a zu je im e B o g a na se d a m d e se t d va je z ik a u p isa n o na lalica m a s im b o li n o g su n cok reta. Iznad kruga su se d a m d e se t i d v e m o i B o g a
prem a hebrejskoj kabali. D o n je drvo na levoj strani nosi sim b o le planeta, a d onje drvo na desnoj strani sadri znake zodijaka i im ena plem en a Izraelovih. E zoterijske doktrine kab ale su u sk la en e sa tajnim u en jim a svih filo z o fsk ih k ola,
ali j e n eob ian m etod k ojim m udrim a otkrivaju sv o je tajne, a skrivaju ih od neukih. K ak o r elig ijsk i s v e t sv o je sp fse tu m ai o b r a z o v n im sr e stv im a d v a e se to g v e k a , p o sta je s v e o ig e d n ije da sv e te k n jig e n isu istorijski d o k u m e n ti, v e
da su k raljevi, m udraci, proroci i sp asitelji, k oje su prou avaoci Biblije od davnina p o to v a li k ao n ek ad p o sto je e lin o sti, zapravo sa m o p erson ifik ovan i atributi s a m o g o v e k a .

495

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Kabala, tajna doktrina Izraela

S v rstavan jem etiri s lo v a V e lik o g Im ena, m rr \ ( / H V H ), u o b lik u p itagorejsk o g tetraktisa, m an ifestu ju se 7 2 m o i V e lik o g Im ena B oga. K lju problem a je
sle e i:

10

I
.
.
.

.
.

=
.

=
.

h
V
H

H
V

10

5+10

15

6 + 5+10

21

5 + 6 + 5+10
V e lik o Im e B o g a

= 2 6
=

72

Teorije kabalizma su nerazmrsivo isprepletane sa naelima alhentije, hermetizma, rozenkrojcerstva i slobodnog ziarstva. Rei Kabalizam i Hermetizam se sada smatraju sinonimnim pojmovima koji
pokrivaju svu arkanu i ezotericizam antike. Jenostavan kabalizam
prvih vekova hrianske ere postupno je evoluirao u razraen teoloki sistem, koji je postao toliko sadrajan da je gotovo nemogue
shvatiti njegove dogme.
Kabalisti su podelili upotrebu njihove svete nauke u pet odeljaka.
Prirodna K abalaje koriena iskljuivo da pomogne istraivau u
njegovom prouavanju misterija Prirode. Anaiogna Kabala je formulisana tako da pokazuje odnos koji postoji izmeu svih stvari u
Prirodi i ona objavljuje mudrima da su sva stvorenja i supstance u
sutini jedno, a da je ovek - Mali (Jniverzum - minijaturna replika
496

B o g a - Velikog Univerzuma. Kontemplativna K abalajc evoiuirala

zarad otkrivanja misterija nebeskih sfera kroz vie intelektualne sposobnosti. Uz njenu pomo omogueno je da sposobnostima apstrakInog razmiljanja budu spoznati nemerljivi nivoi beskonanosti i da
se uvidi nain spoznaje stvorenja koja unutar njih postoje. Astroloka
Kabala upuivala je one koji su prouavali njenu nauku u mo, veliinu i stvami sadraj zvezdanih tela, a takoe im je otkrivala i mistina ustrojstva samih planeta. Petu, ili Magijsku Kabalu, prouavali
su oni koji su teili da steknu kontrolu nad demonima i subhumanim inteligencijama nevidljivog sveta. Takoe je bila veoma cenjena
i kao metod leenja bolesnih pomou talismana, amuleta, amajlija i
invokacija.
Sefer Jecira se, prema Adolfu Franku2, razlikuje od ostalih svelih knjiga po tome to ne objanjava svet i pojave kojima je on pozomica oslanjajui se na ideju Boga, ili postavljajui sebe kao tumaa
vrhovne volje. Ovaj drevni spis pre otkriva Boga na osnovu procene
viestmkog dela Njegovih mku. U pripremi Sefer Jecire za razmatranje itaoca, uporeeno je pet odvojenih engleskih prevoda. Rez.ultat, mada obuhvata istaknute crte svakog od njih, nije direktan
prevod s bilo kog hebrejskog ili latinskog teksta. Iako je cilj bio da
se prenese duh, a ne slovo drevnog dokumenta, nema veih odstupanja od originalnog izlaganja. Do sada je, koliko je poznato, prvi prevod Sefer Jecire na engleski uradio veleasni dr Isidor K ali\ 1877.
godine (videti Artura Edvarda Vejta). U tom prevodu engleske rei
prate hebrejski tekst. Rad dr Kalia je korien kao osnova za tumaenje koje sledi, ali je ukljuen i materijal uzet od drugih autoriteta
i prepisani su mnogi odlomci kako bi se pojednostavila opta tema.
Adolphe F ranck ( 1 8 0 9 - 18 9 3 ) - fran cu sk i filo z o f, k oji je k ao d eak p ok u ao
d a d o b ije rabinsk u stip en d iju , a k ad a n ije u sp e o , je d n o v r em e j e u io m ed icin u, da bi se, na p osletk u , p o sv etio filo z o fiji. U sp e n o j e predavao na koled im a u D u eu , N antu, Versaju i na College Charlemagne u Parizu. O bjavio
j e v i e ra d o v a , m e u k o jim a su K abala. ilifilo zo fija religije Jevreja (La
K abbale ou P hilosophie Religieuse des H ebreux) (1 8 4 3 ), e sto to m n i Ren ikfilo zo jkih nauka (D ictionnaire des Sciences P hilosophiques) (1 8 4 3
- 1 8 5 2 ) i druga d ela . (N a p . prev.)
t

Isidor Kalisch ( 1 8 1 6 - 1 8 8 6 ) - rabin roen u Pruskoj, a iv e o je u N em a k o j,

E n g le sk o j i S A D ; p r o u a v a o j e te o lo g iju i filo z o fiju , a p isa o i p rozu i stih o v e . (N a p . p rev.)

497

Kabala, tajna doktrina Izraela

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Pri ruci je takoe bila i rukopisna kopija na engleskom jeziku dr

Dona Pistora (John Pistor) Knjige o kahalistikom umeu (Book oj'
the Cabalistick A r f f . Taj dokument nije datiran, ali sudei prema optem stilu pisanja, kopija je napravljena tokom osamnaestog veka.
Trei tom korien kao referenca bio je Sej'er Jecira pokojnog Viljema Vina Vestkota, maga Rozenkrojcerskog drutva Engleske. Cetvrta knjiga bila je Sefer Jecira, ili Knjiga Stvaranja, prema prevodu
objavljenom u delu Svete knjige i rana literatura Istoka (Sacred Books
andEarlv Literature o f the East), iji urednik je prof. Carls F. Hom5.
Peta je bila skoranja publikacija, Knjiga stvaranja (Book o f Formation), Knuta Stenringa6, u kojoj je uvod Artura Edvarda Vejta. Pri
mci su takoe bile jo etiri kopije - dve nemake, i po jedna hebrejska i latinska. Odreeni delovi Sefer Jecire smatraju se starijim
i autentinijim od ostatka, ali polemika u vezi toga je toliko zbunjujua i neproduktivna da je beskorisno dodavati bilo kakve komentare. Sumnjivi odlomci su stoga ukljueni u dokument na mestima
gde po prirodi pripadaju.

p u te m tri S e fa r im 7, p o im e n c e , B r o je v im a , S lo v im a i Z v u c im a ,
k o ji su u N je m u j e d n o m i isto s N jim .
2.

D e s e t S e fir o t ( e s e t s v o js t a v a N e i z r e c i v o g J e n o g ) i d v a d e s e t
d v a s lo v a su te m e lj s v ih stvari. O d tih d v a d c s e t d v a s lo v a tri se
z o v u ,,M a jk e , s e d a m ,,D v o s tr u k i , a d v a n a e s t ,,P r o s ti .

3.

D e s e t b r o je v a (S e f ir o t ) N i iz e g a , a n a lo g n i su sa e s e t p rstiju
n a ru k am a i d e s e t n o n ih prstiju, p et g o r e n asp ram p et o le . U
sr e d in i iz m e u n jih j e s a v e z sa J e d in im J e d n im B o g o m . U d u h o v n o m s v e tu j e s a v e z g la s a ( R e ) , a u m a ter ija ln o m sv e tu o b r e z a n je te la (A v r a h a m o v o b r e d ).

4.

D e s e t j e b r o je v a ( S e fir o t ) N i iz e g a , d e s e t - n e d e v e t, d e s e t n e j e d a n a e s t . S h v a ti tu v e lik u m u d r o s t, sh v a ti to z n a n je i b u d i
m u d a r. Istra i m is te r iju i p a l j iv o j e p r o u i. Isp ita j s v e stv a r i
p o m o u d e s e t S e f ir o t . V rati R e n j e n o m S t v o r it e lj u i o d v e i
S tv o r ite lja n a tra g d o N j e g o v o g p r e sto la . O n j e j e in i T v o r a c i
o s im N j e g a n e m a d r u g o g . N je g o v ih s v o js ta v a j e d e s e t i b e z g ra n i n a su .

5.

S E F E R JECIRA, KNJIGA STVARANJA

P

D e s e t n e iz r e c iv ih S e fir o t im a ju d e s e t b e s k o n a n o s ti, a t o su:

b e s k o n a a n p o e ta k i b e s k o n a a n kraj,
b e s k o n a n o d o b r o i b e s k o n a n o z lo ,
b e s k o n a n a v is in a i b e s k o n a n a d u b in a ,

rvo p o c la v lje

b e s k o n a n i Is to k i b e s k o n a n i Z a p a d ,
1

b e s k o n a n i S e v e r i b c s k o n a n i Ju g,

J A H , G o s p o d n ad V o jsk a m a , d r e v m E lo h im , K ralj U n iv e r z u m a ,

a n ad n jim a j e G o sp o d , N a jv e e J ed n o, od an i K ralj. O n v lad a nad

S v e m o g u i, M ilo sr d n i i M ilo s tiv i B o g , V r h o v n i i H v a lje n i, S ta -

s v im u s v e m u iz S v o g s v e t o g p r e b iv a li ta z a v e k v e k o v a .

n o v n ik u V is in i, ij e p r e b iv a li te j e V e n o s t , k o ji j e U z v i e n i
N a jsv e tiji, u tisn u o j e S v o je im c i u red io (fo rm ir a o ) i stv o r io U n i6.

v e r z u m u tr id eset d v e m iste r io z n e sta z e (f a z e ) m u d ro sti (n a u k e ),

I z g le d d e s e t s f e r a ( S e f ir o t ) N i i z e g a j e p o p u t b lje s k a m u n je,
ili is k r i a v o g p la m e n a , i o n e su b e z p o e tk a i kraja. B o ja R e

D e lo n e m a k o g hu m aniste Johana R ojh lin a (Johann Reuchlin , 1 4 5 5 -1 5 2 2 )

iz 1517. god in e, iji je n aslov u originalu De Arte Cahbalistica. (N ap. prev.)

arls F rensis H orn (Charies Francis Horne, 1 8 7 0 - 1 9 4 2 ) - am erik i autor,

p rosefor e n g le s k o g na N ju jorkom gradsk om k o led u (City College o fN e w
York). N a p isa o j e ili u redio v i e od sto k n jiga, v e in o m v ie to m n ih istorijsk ih radova. (N a p . prev.)

K nutStenring( 1 8 9 5 1 9 7 8 ) - v e d sk i uen jak , vrsni p o z n a v a la c h e b r e jsk o g ;

Knjiga Stvaranja u njegovom prevodu objavljena je 1923. godine. (N ap. prev.)

498

S efa rim (h eb . Dis o - Sepharim ) j e m n o in a od S e fe r (h eb . is p - Sepher),

to zn ai n e to to je n ap isan o, k n jiga (k a o i u preth od n im sli n im slu a je v im a re n e e m o m en jati p o n a im p a d e im a ). K oren rei ne zn ai sa m o
n ap isati, v e i o b e le a v a ti u n ajirem sm islu . K abala razlik u je tri S efarim ,
Sefer, S afar (h eb . i? p - Saphar) i Sip ur (h eb . n s p - Sipur), a tu m a e se
kao B r o jev i, S lo v a i Z v u c i , ili B roj, P isan jc i G o v o r , ili Broj, Brojanje
i Izb rojan o , ili B roj, Izbrojano i M e u o d n o s , ili T ekst, Broj i P o sred o va n je , ijim p o sre d stv o m j e form iran sv e t. (N a p . prev.)

499

Kabala, tajna doktrina Izraela

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

g o v o j n a r e d b i p o p u t v ih o r a i p a d a ju n i i c e p r e d N j e g o v i m

ih z a p e a ti S v o jim d u h o m i o b lik o v a ih u V e lik o Im e, a n jim e

z a p e a ti s v e m ir u e s t p r a v a c a . O n s c o k r e n u p r e m a g o r e i za=

p r e s to lo m .

p e a ti v is in u sa 1 n > (I, H , V ).

j e u n jim a k a d a id u n a p re d i k a d s e v r a a ju . O n e tr e p o N je -

7.

8.

6. O n se ok ren u p rem a d o le i z a p e a ti d u binu sa n ' i (H , I, V ).

D e s e t S e fir o t im a ju sv o j kraj p o v e z a n s n jih o v im p o e tk o m , a

n jih o v p o e ta k p o v e z a n j e s n jih o v im k rajem , sje d in je n i k a o to

7. O k r en u s e p r e m a n ap red i z a p e a ti Isto k s a l n (V , I, H ).

j e p la m e n sp o je n da iv im u g lje m , j e r G o s p o d j e N a jv e e Jed n o

8. O k r e n u s e u n a tra g i z a p e a ti Z a p a d sa >m (V , H , I).

i p o r e d N j e g a n e m a d r u g o g . P re J e d n o g ta s e m o e izb ro ja ti?

9. O k r e n u s e d e s n o i z a p e a ti J u g s a n i (I, V, H ).

to s e t i e b r o ja ( 1 0 ) s fe r a p o s to ja n ja ( S e fir o t) N i iz e g a , z a -

p e a ti s v o j e u s n e i u v a j s v o j e s r c e k a d a ih r a z m a tr a , a a k o

N A P O M E N A : O vaj raspored s lo v a V e lik o g Im en a j e p rem a v e le a -

o t v o r i u s ta d a p r o g o v o r i i t v o j e s e sr c e o k r e n e p r e m a m is li-

s n o m dr Isid o r u K a liu .

m a , k o n tr o lii ih, v r a a ju i s e tiin i. O v a k o j e p isa n o : 1 ta s tv o r en ja tr a h u i v r a a h u s e k a o m u n je . (J e z e k ilj 1 : 1 4 )8 1 o to m e

10. T o j e d e s e t n e iz r e c iv ih p o sto ja n ja N i iz e g a , iz d u h a B o g a iv o -

m u d a r b e e s a v e z n a p r a v lje n s n a m a .
9.

0. O k r e n u s e le v o i z a p e a ti S e v e r s a ' l n (H , V, I).

g a e m a n ir a o j e v a z d u h , iz v a z d ih a - v o d a , iz v o d e - vatra (eter),
iz v a tr e - v is in a i d u b in a , Isto k i Z a p a d , S e v e r i Ju g.

O v o j e d e s e t e m a n a c ija b roja N i iz e g a :
/. D u h i v o g E lo h im , b l a g o s lo v e n d a j e i v i e n e g o b la g o s lo v e n iv i E lo h im v e k o v a . N j e g o v G la s , N j e g o v D u h i N je -

D rug o

g o v a R e su S v e ti D u h .

2. O n j e p r o iz v e o v a z d u h iz du ha, a u v a z d u h u j e sa z d a o i u s-

1.

p o s ta v io d v a d e s e t d v a z v u k a - s lo v a . Tri o d n jih b ilo j e te m e lj-

p o g la v ljk

P o s to je d v a d e s e t d v a o s n o v n a (z v u k a i) s lo v a . Tri su p rvi e le m e n ti ( v o d a , v a z d u h , v a tr a ), o s n o v e , ili m a jk e ; s e a m su d v o -

n o , ili m a jk e ; s e d a m j e b ilo d v o s tr u k o , a d v a n a e s t ih j e b ilo

stru k a s lo v a , a d v a n a e s t su p r o sta s lo v a . Tri o s n o v n a s lo v a

p r o sto (s a m o ); ali d u h j e p rvi i iz n a d s v e g a .

N im a ju z a o s n o v u r a v n o te u . N a j e d n o m kraju v a g e su v r lin c ,

3. P r a is k o n s k e v o d e O n j e iz v a d io iz v a z d u h a . U n jim a j e

a n a d r u g o m p o r o c i, d o v e e n i u r a v n o te u o d stran e je z ik a . O d

sa z d a o d v a d e s e t d v a s lo v a i u s ta n o v io ih o d b la ta i ilo v a e , na-

o s n o v n ih s lo v a ( M ) j e n e m o p o p u t v o d e , m [ (S h )] s ik e p o p u t v a tre, N ( A ) p o m ir u je d ah iz m e u njih.

p r a v iv i ih p o p u t g r a n ic e , sta v lja ju i ih g o r e p o p u t z id a i o p k o liv i ih k a o b e d e m o m . O n iz li s n e g a n a n jih i o n p o s ta z e m lja ,

k a o to p ie : ,,O n s n e g u k a e p a d n i na z e m lj u . ( J o v 3 7 : 6 )

2.

p o s ta v i P resto S la v e . O n j e o b lik o v a o S e r a fim e , O fa n im e i S v e -

sa s v a k im ), i sa z d a o o d njih s v a b i a k o ja p o s to je , k a o i s v a k o -

ta iv a S tv o r e n ja (H e r u v im i? ), k a o s v o j e a n e le s lu it e lj e , i sa

j a e b iti sa z d a n a u v r e m e n u k o je d o la z i.

(o d ) n jih tri O n sa z d a s v o j e p r e b iv a li t e , k a o to p ie : G la s n ik e s v o j e o d v e tr o v a in i, s lu g e s v o j e o d p la m e n a o g n j e n ih .

500

3.

O n j e u s p o s ta v io d v a d e s e t d v a o s n o v n a s lo v a , o b lik o v a n a g la -

(P s a lm i 1 0 4 :4 .)

s o m , a d a h o m u tisn u ta u v a z d u h . P o s ta v io ih j e ta k o d a s e u jn o

5. O n o d a b ra tri s u g la s n ik a [i n > (I, H , V ) ] m e u p r o stim

s lo v im a - d o k j e tajn a p r ip a d a la tr im a m a jk a m a , ili p r v im e le -

rali, snnn; p a la ta li,

p, la b ija li, n i a .9

m e n tim a ;
8

P o to j e B o g o b lik o v a o , im e n o v a o i u s ta n o v io d v a d e s e t d v a o s n o v n a slo v a , O n j e k o m b in o v a o , v a g a o i r azm en jivao ih (sv a k o g

4. V a tm (e te r ) O n j e iz v u k a o iz v o d e . O n n jo m e u tisn u i u s -

Ovaj i citati iz

8 [A ,

iz g o v a r a ju u p e t r a z li itih d e lo v a Iju sk ih usta: n a im e , g u tu -

M , ( S h ) ] , v a z d u h , v o d a , v atra (e te r ). O n

Biblije koji sled e, u prevodu su dr Luja B akotia. (N ap. prev.)

p 3 "> 3;

lin g v a li, n 3 b 7 U; d e n ta li, 7 0

G rlen i, p red n jo n ep a n i, j e z i n i, zu b n i i u sn en i g la s o v i. (N a p . prev.)

501

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

Kabala, tajna doktrina Izraela

ilustraciju, zamislite dvadeset i dve osnovne supstance iz primitivne supstance 8 . Proizvodnja svakog stvorenja iz dvadeset
i dva slova je dokaz da su ona, u stvamosti, dvaeset dva dela
jednog ivog tela.

H E B R E JS K A
SLOVA PR E M A

SEFER JECIRI

U centralnom trouglu
su tri Slova Majke, a
iz njega izlazi sedam
Dvostrukih Slova planete i nebesa. Oko
cme zvezde su znakovi zodijaka simbolizovani sa dvanaest
Prostih Slova. U sredini ove zvezde je
Nevidljivi Presto Najdrevnijeg od Drevnih
- Vrhovnog Neodredivog Stvoritelja.

T re e po g lavlje

1.

Prva tri elementa (slova Majke, W 7S 8 ) nalikuju na vagu; na jednom kraju su vrline, a na dmgom poroci, dovedeni u ravnoteu od strane jezika.

2. Tri Majke, w a 8 , zatvaraju veliku, prekrasnu i nepoznatu misteriju i zapeaene su sa est krila (ili elementamih krugova),
naime, vazduhom, vodom, vatrom - od kojih je svaka podeljena na aktivnu i pasivnu mo. Majke, B 8, su rodile Oeve
(progenitore), a oni su rodili generacije.
3. Bog je imenovao i uspostavio tri Majke, w 73 8 , kombinovao,
vagao i razmenjivao ih, oblikujui od njih tri Majke, u svemiru, u godini i u oveku (mukom i enskom).

4. On je namestio dvadeset i dva osnovna slova u prsten (sferu)

poput zida sa dvesta trideset jednim vratima, i okrenuo sferu u
napred i u nazad. Okrenuta prema napred, sfera je oznaavala
dobro, a obmuto, zlo. Tri slova mogu posluiti za primer: nema nieg boljeg od 3HB (O, N, G), zadovoljstva (radosti), a
nieg goreg od S?3t 2 (N, G, O), kuge (alosti).
5. Kakoje to sve postignuto? On je kombinovao, vagao i menjao:
N(A) sa svim ostalim slovima redom i sva ostala, opet, sa N(A),
pa sve opet sa 3 (B), i tako sa itavim nizom slova. Stoga sledi
da postoji dvesta trideset jedan raspored, ili vrata, kroz koje
moi slova idu dalje; svako stvorenje i svaki jezik proizaao je
iz Jednog Imena i kombinacije njegovih slova.
6. On je stvorio realnost Ni iz ega. On je nepostojanje pozvao u
postojanje i istesao kolosalne stubove od nedodirljivog vazduha. To je prikazano na primeru kombinovanja slova 8 (A) sa
svim ostalim slovima, i svih ostalih slova sa N. Govorei, On
je stvorio sva stvorenja i sve rei snagom Jednog Imena. Kao

4. Tri Majke, W tt 8, u svemim su: vazduh, voda i vatra. Nebo je

stvoreno iz elementame vatre (ili etera) W, zemlja, koja se sastoji od mora i kopna, od elementame vode, , a atmosferski
vazduh iz elementamog vazduha, ili duha, 8 , koji uspostavlja
ravnoteu meu njima. Tako su sve stvari proizvedene.
5. Tri Majke, W 8 , proizvode u godini toplotu, hladnou i umereno stanje. Toplota je nastala od vatre, hladnoa od vode, a
umereno stanje od vazduha, koji ih uravnoteava.
6. Tri Majke, W 8 , proizvode u oveku (mukom i enskom) gmdi, stomak i glavu. Glava je bila sazdana od vatre, W; stomak od
vode, , a prsa (thorcuc) od vazduha, 8 , koji ih uravnoteava.
7. On je uinio da slovo 8 (A) dominira u primordijalnom vazduhu, kmnisao ga, kombinovao ga sa dmga dva i zapeatio vazduh u svemiru, umereno stanje u godini i grudi kod oveka
(mukog i enskog).
503

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Kabala, tajna doktrina h ra ela

8. On je uinio da siovo (M) dominira u primordijalnoj vodi, krunisao ga, kombinovao ga sa druga dva i zapeatio zemlju u
svemiru (ukljuujui kopno i more), hladnou u godini i stomak kod oveka (mukog i enskog).
9. On je uinio da slovo B? [S (Sh)] dominira u primorijalnoj vatri, krunisao ga, kombinovao ga sa druga dva i zapeatio nebo
u sveiniru, toplotu u godini i glavu kod oveka (mukog i enskog).

etvr to

p o g i .a v l j e

1. Sedam dvostrukih siova, n s 5 7 n [B, G, D, K., P, R, T (Th)],

imaju duplirani izgovor (dva glasa), aspirativni i neaspirativni10, naime: t i n , n , s s , 7 7 , J J , 3 a . Oni slue kao model mekoe i vrstoe, snage i slabosti.
2. Sedam dvostrukih slova simbolizuje mudrost, bogatstvo, plodnost, ivot, mo, mir i ljupkost.
3. Sedam dvostrukih slova takoe oznaava i antiteze kojima je
izloen ljudski ivot. Suprotnost mudrosti je ludost, bogatstvu
- siromatvo, plodnosti - sterilitet, ivotu - smrt, moi - zavisnost, miru - rat, a lepoti - deformitet.
4. Sedam dvostrukih slova istie est dimenzija, visinu, dubinu, Istok i Zapad, Sever i Jug, kao i Sveti Hram u centru, koji ih sve
odrava.
5. Dvostrukih slova je sedam, a ne est, njih je sedam, a ne osam;
razmiljaj o toj injenici, tragaj unutar nje i otkri njenu skrivenu tajnu, pa smesti Stvoritelja na njegov presto ponovno.
6. Poto je Bog dizajnirao, ustanovio, proistio, izvagao i razmenio sedam dvostrukih slova, On je od njih oblikovao sedam
planeta u svemiru, sedam dana u godini i sedam kapija ula kod
oveka (mukog i enskog). Od tih sedam takoe je proizveo se10

504

Izgovaranje s dahom, s udisajem (usisavanje) - aspiracija, i obmuto, sa izdisajem. (Nap. prev.)

dam nebesa, sedam zemalja i sedam Sabata. Stoga je On voleo sedam vie od bilo kog drugog broja ispod Svog prestola.
7. Sedam planeta u svemiru su: Satum, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec. Sedam dana u godini su sedam dana u
nedelji (mogunostie je da se misli na sedam dana stvaranja).
Sedam kapija ula kod oveka (mukog i enskog) su dva oka,
dva uva, dve nozdrve i usta.
8. NAPOMENA. Knut Stenring se razlikuje od ostalih autoriteta u
svom rasporedu planeta i dana u nedelji u sledeih sedam strofa. Kirher ima drugaiji poredak. Veleasni dr Isidor Kali, Viljem Vin Vestkot i Svete knjige i rana literatura Istoka usvojili
su sledei raspored.
/. On je uinio da slovo 3 (B) dominira u mudrosti, krunisao
ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih Mesec u svemim,
prvi dan u godini i desno oko kod oveka (mukog i enskog).
2. On je uinio da slovo a (G) dominira u bogatstvu, kmnisao
ga, kombinovao ga s drugima i sazdao od njih Mars u svemim,
dmgi dan u godini i desno uvo kod oveka (mukog i enskog).
3. On je uinio da slovo 7 (D) dominira u neplodnosti, kmnisao ga, kombinovao ga s drugima i sazdao od njih Sunce u
svemiru, trei dan u godini i desnu nozdrvu kod oveka (mukog i enskog).
4. On je uinio da slovo 3 (K) da dominira u ivotu, kmnisao ga, kombinovao ga s drugima i sazdao od njih Venem u
svemiru, etvrti dan u godini i levo oko kod oveka (mukog i
enskog).
5. On je uinio da slovo 3 (P) dominira u moi, kmnisao ga,
kombinovao ga s drugima i sazdao od njih Merkur u svemim,
peti dan u godini i levo uvo kod oveka (mukog i enskog).
6. On je uinio da slovo 7 (R) dominira u miru, krunisao ga,
kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih Satum u svemim, esti dan u godini i levu nozdrvu kod oveka (mukog i enskog).
7. On je uinio da slovo n [T (Th)] dominira u milosti, kmnisao ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih Jupiter u
svemim, sedmi dan u godini i usta kod oveka (mukog i enskog).
505

K abala, tajna doktrina Izraela

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

9. Sa sedam dvostrukih slova On je takoe oblikovao i sedam zemalja, sedam nebesa, sedam kontinenata, sedam mora, sedam
reka, sedam pustinja, sedam dana, sedam nedelja (od Pashe do
Duhova), a usred njih Svoju Svetu Palatu. Postoji ciklus od
sedam godina, a sedma je godinu oslobaanja; nakon sedam
godina oslobaanja je Jubiiej. Zbog toga Bog voii broj sedam
vie nego bilo koju drugu stvar pod nebesima.

Ph T O

P O G L A V L JE

1. Dvanaest prostih slova p s s o J b u n Ti r t [H, V, Z, H (Ch),

T, I, L, N, S, O, C (Tz), Ku (Q)] simbolizuju dvanaest osnovnih
svojstava: govor, misao, pokret, vid, sluh, rad, snoaj, miris, spavanje, Ijutnju, ukus (ili gutanje) i veselje.
2. Prostim slovima odgovara dvanaest smerova: istona visina, severoistok, istona dubina, juna visina, jugoistok, juna dubina,
zapadna visina, jugozapad, zapadna dubina, sevema visina, severozapad, sevema dubina. Oni se razilaze itavu venost i mke su svemira.
3. Poto je Bog dizajnirao, ustanovio, proistio, izvagao i razmenio prosta slova, On je od njih proizveo dvanaest znakova zodijaka u svemim, dvanaest meseci u godini i dvanaest glavnih
organi ljudskog tela (mukog i enskog).
4. Znakovi zodijaka su: Arijes, Taums, Gemini, Kancer, Leo, Virgo, Libra, Skorpio, Sagitarijus, Kaprikom, Akvuarijus i Pisces.
Meseci u godini su: Nisan, Ijar, Sivan, Tamuz, Av, Elul, Tiri,
Marhevan, Kislev, Tevet, Sebat i Adar. Organi ljudskog tela su:
dve mke, dve noge, dva bubrega, u, tanko crevo, jetra, jednjak, eludac i slezena.
5. NAPOMENA. U sledeih dvanaest strofa, Knut Stenring se opet
razlikuje, ovoga puta po pitanju rasporeda svojstava:
I.
Bog je uinio da slovo n (H) dominira u govom, kmnisao
ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Arijes (Ovan) u svemim, mesec Nisan mesec u godini i desnu nogu ljudskog tela (mukog i enskog).
506

2. On je uinio da slovo i (V) dominira u misli, kmnisao

ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Taum s (Bik) u svem im, m esec Ijar u godini i desni bubreg ljudskog tela (mukog i enskog).
3. On je uinio da slovo T (Z) dominira u pokretu, kmnisao
ga, kombinovao ga s drugima i sazdao od njih sazvee Gemini (Blizanci) u svemim , mesec Sivan u godini i levo stopalo
ljudskog tela (mukog i enskog).

4. On je uinio da slovo n [H (Ch)] dominira u oima, krunisao ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee
Kancer (Rak) u svem im, m esec Tamuz u godini i desnu ruka
ljudskog tela (mukog i enskog).
5. On je uinio da slovo u (T) dominira u sluanju, kmnisao
ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Leo
(Lav) u svemiru, mesec Av u godini i levi bubreg ljudskog tela (mukog i enskog).
6. On je uinio da slovo (I) dominira u radu, kmnisao ga,
kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Virgo (Devica) u svemim, m esec Elul u godini i levu mku ljudskog tela
(mukog i enskog).
7. On je uinio da slovo V (L) dominira u snoaju, kmnisao
ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Libra
(Vaga) u svemim, mesec Tiri u godini i u ljudskog tela (mukog i enskog).
8. On je uinio da slovo 3 (N) dominira u mirisu, kmnisao
ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Skorpio (korpija) u svemiru, mesec Marhevan u godini i tanko
crevo Ijudskog tela (mukog i enskog).
9. On je uinio da slovo 0 (S) dominira u snu, kmnisao ga,
kombinovao ga s dmgima i sazao od njih sazvee Sagitarijus (Strelac) u svem im , m esec Kislev u godini i eludac Ijuskog tela (mukog i enskog).

10. On je uinio da slovo (O) dominira u ljutnji, krunisao

ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od njih sazvee Kaprikom (Jarac) u svem im , mesec Tevet u godini i jetru ljudskog
tela (mukog i enskog).
/ / . On je uinio da slovo S [C (Tz)] dominira u ukusu (ili
gutanju), kmnisao ga, kombinovao ga s dmgima i sazdao od

507

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

njih sazvee Akvuarijus (Vodolija) u svemiru, mesec ebat u

godim i jednjak ljudskog tela (mukog i enskog).
12 On je uinio da slovo p [Ku (Q)] dominira u veselju, krunisao ga, kombinovao ga s drugima i sazdao od njih sazvee
Pisces (Ribe) u svemiru, m esec Adar u godini i slezenu ljudskog tela (mukog i enskog).
6.

On ih je napravio kao sukob, On ih je uredio kao provincije i

postavio ih poput zida. On ih je naoruao i stavio ih jedno naspram drugog, kao u ratu. (Elohim je uinio slino u drugim sferama.)

Kabala, tajna doktrina Izraela

6.

Postoje tri od kojih svaki stoji za sebe: jedan je afirmativan

(ispunjen dobrom), drugi je negativan (ispunjen zlom), a trei
ih uravnoteava.

7.

Postoji sedam podeljenih tri protiv tri, ajedan je izmeu njih

(ravnotea). Dvanaest stoji u ratu: tri proizvode ljubav, a tri mrnju; tri daju ivot, a tri su ruitelji.

8.

Tri koji izazivaju ljubavi su srce i dva uva; tri koji proizvode
mrnju sujetra, u i jezik; tri koji daju ivot su dve nozdrve i
slezina, a tri ruitelja su usta i dva nia otvora tela. Nad svim
tim upravlja Bog, odani kralj, iz Svog svetog prebivalita za
itavu venost. Bog je Jedan iznad tri, tri su iznad sedam, sedam su iznad dvanaest, a ipak su svi zajedno povezani.
Postoji dvadeset dva slova kojima je JA JESAM (JAH), Gospod nad Vojskama, Svemogui i Veni, oblikovao i stvorio, posredstvom tri Sefarim (Brojevi, Slova i Zvuci), Svoj svemir, i
pomou njih oblikovao sva stvorenja i sve one stvari koje e
tek doi.

esto p o g la vlje

1.

Postoje tri Majke, ili prva elementa, m N [A, M, (Sh)], od

kojih su emanirana tri Oca (progenitora) - primordijalni (duhovni) vazduh, voda i vatra - iz kojih je proizalo sedam planeta
(nebesa) sa njihovim anelima, i dvanaest posrednih sutina
(zodijak).

9.

2.

Kao dokaz toga postoje tri iskrena svedoka: svemir, godina i

ovek. Postoji dvanaest, ravnotea i sedam. Iznad je Zmaj, ispod je svet i, konano, srce oveka, a u sredini je Bog, koji ih sve
ureuje.

3.

Prvi elcmenti su vazduh, voda i vatra; vatra je iznad, voda je ispod, a dah vazduha uspostavlja ravnoteu izmeu njih. Znamenje je: vatra nosi vodu. Slovo (M) je nemo, XO [S (Sh)] je
siktavo poput vatre, a slovo N (A) je izmeu njih, dah vazduha
koji pomiruje ovo dvoje.

10. Kada je patrijarh Avraham shvatio velike istine, meditirao o

njima i savreno ih razumeo, Gospod Univerzuma (Tetragramaton) mu se ukaza, nazva ga Svojim prijateljem, poljubi ga
u glavu i sklopi sa njim savez. Prvo, savez je bio izmeu deset
prstiju na njegovim rukama, to je savez jezika (duhovni); drugo, savez je bio izmeu deset prstiju na njegovim nogama, to
je savez obrezanja (materijalni); i Bog mu ree: Pre nego te
sazdah ( ...) znah te. (Jeremija 1:5)

4.

Zmaj (Tali) je u svemiru kao kralj na prestolu; nebeska sfera je

u godini kao kralj u svom kraljevstvu, a srce je u telu oveka
poput kralja u ratu.

5.

B ogje, takoe, postavio suprotnosti jedne naspram drugih: dobro naspram zla, a zlo naspram dobrog. Dobro proizlazi iz dobrog, zlo iz zla; dobro proiava loe, loe proiava dobro.
Dobro je rezervisano za dobre, a zlo za loe.

Avraham veza duh dvadeset dva slova ( Tora) na svom

jeziku i Bog mu otkri njihove tajne. Bog je dopustio da
slova budu uronjena u vodu, On ih spali u vatri i utisnu
ih u vetrove. On ih raspodeli izmeu sedam planeta i dade ih svakom od dvanaest zodijakih znakova.

509

O snovi kabalistike kosm ogonije

O SN O V I K A B A L IST I K E K O SM O G O N IJE

A IN SO F i K osm iko Jaje # K abalistiki sistem sveta #

KabaVistiko tum aenje Jezekiljeve vizije # Velika slika
Nabukodonosorovog sna # Veliki Covek svemira # Pedeset
vrata ivota

Kabalisti zamiljaju Vrhovno Boanstvo kao Neshvatljivi Princip

koji moe da se otkrije samo kroz proces eliminacije, redom, svih
njegovih spoznatljivih atributa. Ono to ostaje - kada je uklonjena
svaka spoznatljiva stvar - to je AIN SOF, veno stanje Bivstvovanja.
Mada je nedefmisan, Apsolut proima itav prostor. Apstraktan do
stepena neshvatljivosti, AIN SOF je neuslovljeno stanje svih stvari.
Supstance, esencije i inteligencije se manifestuju iz nedokuivosti AIN
SOFA, ali je sam Apsolut bez supstance, esencije ili inteligencije.
AIN SOF se moe uporediti sa velikim podrujem plodne zemlje iz
koje raste bezbroj biljaka, svaka razliite boje, oblika i mirisa, ali sve
sa svojim korenjem u istoj tamnoj ilovai - koja, meutim, ne lii ni
na jedan od oblika koje je odgajila. ,,Biljke su univerzumi, bogovi
i ovek, sve ih je odgajio AIN SOF i svi su sa svojim izvorom jedna
nedefinisana esencija; svima su njihovi duhovi, due i tela uoblieni
iz te esencije i svi su osueni, poput biljaka, da se vrate u cmu zemlju - AIN SOF, jedino Besmrtno - odakle su i doli.
AIN SOFU su se kabalisti obraali kao Najdrevnijem odsvih drevnih. Uvek je smatran bespolnim. Njegov simbol bilo je zatvoreno
oko. Mada se za AIN SOF moe rei da definisati Ga znai oskmaviti
Ga, rabini su postulirali neke teorije o nainu na koji AIN SOF projektuje kreacije iz Sebe, a takoe su tom Apsolutnom Ne-Bivstvovanju dodelili i odreene simbole kao opise, barem delimine, Njegovih
510

moi. Prirodu AIN SOFA oni simbolizuju krugom, koji je i sam simbol venosti. Taj hipotetiki krug zatvara bezdimenziono podmje
neshvatljivog ivota, a kruna granica tog ivota je apstraktna i neizmema beskonanost.
Prema ovom konceptu, Bog nije samo centar, ve i Podmje. Centralizacija je prvi korak ka ogranienju. Stoga, centri koji su oblikovani u supstancama AIN SOFA su ogranieni, jer su predodreeni da
se razlue natrag u svoj Uzrok, dok je sam AIN SOF po sebi beskonaan, jer je krajnje stanje svih stvari. Kruni oblik dat AIN SOFU
oznaava da je prostor hipotetiki zatvoren unutar velikog, kristalu
slinog, globusa, izvan kojega ne postoji nita, ak ni vakuum. Unutar
tog globusa - simbola AIN SOFA - odigravaju se stvaranje i raspadanje. Svaki element i princip koji e ikada biti upotrebljeni u beskonanosti Kosmikog raanja, rasta i propadanja nalazi se unutar
transparentnih supstanci te neopipljive sfere. To je Kosmiko Jaje
koje se ne razbija sve do velikog dana ,,Budi-S-Nama ', koji je kraj Ciklusa Nunosti, kada se sve stvari vraaju u svoj prvobitni uzrok.
U procesu stvaranja se difuzni ivot AIN SOFA povlai sa perilerije u centar kmga i uspostavlja taku, to je prvo manifestovanje
.lednog - primitivno ogranienje sveproimajueg O. Kada se Boanska Sutina tako povue sa granice kmga u centar, za sobom ostavlja Ponor, ili, kako to kabalisti nazivaju, Veliku Oskudicu. Na taj
nain je u AIN SOFU uspostavljeno dvostruko stanje tamo gde je
ranije postojalo samo jedno. Prvo stanje je sreinja taka - primitivni objektifikovani sjaj venog, subjektifikovanog ivota. Oko tog
sjaja je tama prouzrokovana odlaskom ivota koji je odvuen u centar da stvori prvu taku, ili univerzalnu klicu. Univerzalni AIN SOF,
dakle, vie ne sija kroz prostor, ve pre nad prostorom, iz ustanovIjene prve take. Isak Majer opisuje taj proces na sledei nain:
1

,,Dan-Budi-S-Nama, ili Dan posle Mahamanvantare, je istonjaki naziv

za ono to hriani nazivaju Sudnji dan. Mahamanvantara (od maha - veliko
+ manvantara - period manifestacije) je veliki ciktus kosmike manifestacije i aktivnosti, bilo univerzuma, zvezdanog sistema ili planete. Mahamanvantara Sunevog sistema, ili ivot Brame, je period od 311.040.000.000.000
zemaljskih godina. Kada nastupi ,,Dan-Budi-S-Nama sve pojedinano se
spaja u jedno, a svaka jedinka i dalje poseduje esencijalno znanje o sebi; u
to vreme e sve to nam se sada ini da je bez svesti ili nesvesno, biti apsolutno svesno. (Nap. prev.)

511

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

O snovi kabalistike kosm ogonije

Ain S o fje isprva ispunjavao Sve, a zatim se apsolutno koncentrisao u Sebi, to je proizvelo Ponor, Dubinu, ili Prostor, Aveer
Kadmon, ili Primitivni Vazuh, Azot; ali to se u Kabali ne smatra
savrenom prazninom ili vakuumom, savreno praznim prostorom,
ve se smatra vodom ili Kristalnim Haotinim Morem, u kojem postoji odreen stepen Svetlosti, inferiome u odnosu na onu kojom
je nainjeno sve to je stvoreno [svetovi i hijerarhije].

(Videti Kabalu)

podeljena je na tri dela, predstavljena razmacima izmeu XI i X2,

X2 i X3 i X3 i A 1; dakle:
X 1 do X 2

AIN, vakuum, ili isti duh

X 2 do X 3

rpO *pK

AIN SOF, Bezgranino, ili Neogranieno

X 3 do A 1

-nx rpo TN

AIN SOF AUR, Bezgranina Svetlost

U tajnim uenjima Kabale kae se da je ovekovo telo obavijeno

jajolikim mehurastim prelivanjem u duginim bojama, koje se zove
Auriko Jaje. To je kauzalna sfera ovcka. Ona ima isti odnos prema ovekovom fizikom telu kao globus AIN SOFA prema Svojim
stvorenim univerzumima. U stvari, to Auriko Jaje je AIN SOF sfera
entiteta nazvanog ovek. U stvarnosti, dakle, vrhovna svest oveka
je u toj auri, koja se prostire u svim smerovima i potpuno okruuje
njegovo nie telo. Kao to je svest u Kosmikom Jajetu povuena u
sredinju taku, koja je zatim nazvana Bog - Vrhovno Jeno - tako
je koncentrisana i svest unutar Aurikog Jajeta oveka, ime je prouzrokovano uspostavljanje take svesti koja je nazvana Ego. Kao to
su univerzumi u Prirodi sazdani od latentnih moi unutar Kosmikog Jajeta, tako je i sve to je ovek koristio u svim svojim inkarnacijama irom kraljevstava Prirode proizalo iz latentnih moi unutar
njegovog Aurikog Jajeta. Covek nikada ne izlazi iz tog jajeta; ono
ostaje ak i nakon smrti. Covekova roenja, smrti i ponovna roenja, sve se odvija unutar jajeta, a ono se ne moe razbiti sve do manjeg dana Budi S Nama, kada se oveanstvo - poput univerzuma
-oslobaa od Toka Nunosti.

a b a l is t i k i s is t e m

sv eto v a

Na priloenom krunom graftkonu, koncentrini prstenovi dijagramski predstavljaju etrdeset nivoa vibracije (kabalisti ih nazivaju
Sfere), koje emaniraju iz AIN SOFA. Krug XI je spoljanja granica
prostora. On okruuje podruje AIN SOFA. Priroda samog AIN SOFA
512

U gornjem grafikonu deblja linija izmeu X3 i A1 predstavlja granicu prvobitne take, a koncentrini krugovi unutar te deblje linije simbolizuju cmanaeije i svetove koji iz take izlaze. Kao to je ova taka sadrana unutar
5 13

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

spoljanjih prstenova X I, X2 i X3, te predstavlja prvo uspostavljanje individualizovanog postojanja, takoje i donji svet, simbolizovan sa etrdeset koncentrinih krugova unutar take koja predstavlja donje stvaranje, razvijen iz
unutranje prirode prve Krune (i u njoj sadran), koja se moe nazvati Bog,
unutar koga boanske moi, nebeska bia, zvezani svetovi i ovek ive, kreu se i imaju svoje bie. Veoma je vano da se svi prstenovi unutar A1 smatraju zatvorenim primitivnom takom, koja je i sama okruena velikim prstenom
XI, ili Aurikim Jajetom AIN SOFA.
Svaki prsten ukljuuje unutar svoje vlastite prirode sve prstenove koji su unutar njega, a ukljuen je u prirode svih prstenova izvan sebe. Dakle, A1 - primitivna taka - kontrolie i sadri trideset devet prstenova koje zatvara, a svi
oni uestvuju u njenoj prirodi u razliitom stepenu, u skladu sa svojim dostojanstvom. Prema tome, itavo podruje od A1 do DIO, ukljuujui i njega, je
prvobitna taka, a prstenovi simbolizuju podele koje su se odigrale unutar nje
i emanacije koje su se iz nje izlile nakon njenog uspostavljanja usred apstraktne prirode AIN SOFA. Moi prstenova opadaju prema sreditu dijagrama, jer
se Mo meri brojem stvari koje kontrolie, a svaki prsten kontrolie prstenove
unutar sebe, a pod kontrolom je prstenova izvan sebe. Tako, dok A1, pored sebe, kontrolie jo trideset devet prstenova, B l, osim vlastitog, kontrolie samo
dvadesct devet prstenova. S togajeA l m onijeodB I. Poto je najvea duhovna vrstina, ili trajnost, na periferiji, a najvea materijalna gustina, ili prolaznost, u sreditu dijagrama, prstenovi, kako im se smanjenje Mo, postaju sve
materijalniji i supstancijalmji, sve do centralne sfere, DIO, koja simbolizuje
stvarne hemijske elemente zemlje. Stope vibracije su takoe nie kako se prstenovi pribliavaju centru. Dakle, vibracija A2 je nia nego kod A l, ali je via nego kod A3, i tako dalje, u opadajuoj skali prema centru, pri emu je A1
najvia, a DIO najnia sfera stvaranja. Mada A l, vladar stvaranja, kontrolie
krugove oznaene sa B, C i D, on je manji od tri prstcna AIN SOFA - X I, X2
i X3 - i zbog toga se klanja pred prestolom neizrecivog Tvorca, od ijih supstanci je individualizovan.

Treba imati na umu da je u poetku Vrhovna Supstanca, AIN, sama proimala podruje kruga; unutranji prstenovi jo nisu bili doli u manifestaciju. Kako je Boanska Sutina koncentrisala Sebe,
prstenovi X2 i X3 postali su pojmljivi, jer AIN SOF je ogranienje
AINA, a AIN SOF AUR, ili Svetlost, je jo vee ogranienje. Zbog
toga se smatra da je priroda Vrhovnog Jednog trostruka, a iz te trostruke prirode su se moi i elementi stvaranja odrazili u Ponoru, koji je ostao nakon pokretanja AIN SOFA prema Svom centru. Stalno
kretanje AIN SOFA prema Svom centru rezultiralo je uspostavlja514

O snovi kabalistike kosm ogonije

njem take u krugu. Taka je nazvana Bog, kao vrhovna inividuali/acija Univerzalne Esencije. Zohar o tome kae:
Kad skriveni od Skrivenog poele da Se otkrije, On prvo napravi jednu taku: Beskonano je bilo potpuno nepoznato i nije irilo svetlost pred tom sjajnom takom, koja silovito prodrc na
videlo.

Ime te take je JA JESAM, a Hebreji su je zvali Eheieh. Kabalisti

su dali mnogo imena toj taki. Na ovu temu Kristijan D. Ginsberg
pie, u biti: Taka je nazvana prva kruna, jer zauzima najvie mesto.
Nazivana je stara, je r je prva emanacija. Zvana je primordijalna ili
glatka taka. Nazivana je bela glava, Dugo Lice - Makroprozopus
i nedokuiva visina, jer ona kontrolie i upravlja svim ostalim emanacijama.
Kada se bela sjajna taka pojavila, nazvana je Keter, to znai Krima,
a iz nje je zrailo devet velikih globusa, koji su se rasporedili u obliku drveta. Njih devet, zajedno sa prvom krunom, konstituisali su
prvi sistem Sefirot. Njih deset su bile prvo ogranienje za deset apstraktnih taaka unutar prirode samog AIN SOFA. Mo AIN SOFA
nije se spustila u te globuse, ve se reflektovala na njih, kao to se
svetlost reflektuje na zemlju i planete. Ovih deset globusa nazvani
su sjajni safiri, a mnogi rabini veruju da je re safir osnova rei Sehra (jednina od Sefirot). Veliko podruje koje je ostalo nakon povlacnja AIN SOFA u sredinju taku, Keter, tada je ispunjeno sa etiri
koncentrina globusa nazvana svetovi, ili sfere, a svetlost deset SeIirot se reflektovala kroz svaki od njih. To je rezultiralo uspostavIjanjem etiri simbolika drveta, a svako je primilo refleksije deset
scfirotskih globusa.
Cetrdeset sfera stvaranja iz AIN SOFA podeljeno je u etiri velika svetska lanca, na sledei nain:
A1 do AIO

Acilut

Bezgranini Svet Boanskih Imena

B 1 do BIO

Brija

Arhanelski Svet Stvaranja

C1 do CIO

Jecira

Hijerarhijski Svet Oblikovanja

D1 do DIO

Elementami Svet Supstanci

515

O snovi kabalistike kosm ogonije

TAJNA U EN JA SVIH E P O H A
PLAN B OANSKE
D ELATNOSTI

P rem a k a b a lis tim a , iv o t Vrhovnog Stvoritelja proim a sve

s u p s ta n c e , sa v p r o s to r i sv o
vrem e, ali, radi d ijag ram sk o g
prikaza, V rhovni, S veobuhvatni Zivot ogranien je krugom 3,
koji se m oe nazvati granina
linija B oanske eg z isten cije .
B oanski Z iv o t koji p ro im a
prosto r om e en krugom 3 fokusiran je na taku 1, koja tako
p o sta je p e rso n ifik a c ija b ez linog iv o ta i n aziv a se P rva
K.runa . K reativne moi izlivaju se kroz Taku 1 i m anifestuju se kao objektivni svem ir u srednjem prostoru,
K rug 2.

Svaki od tih svetova ima deset moi, ili sfera - roditeljski globus
i devet ostalih, koji izlaze iz njega kao emanacije, svaki globus roen iz prethodnog. Na nivou Aciluta (od A1 do AIO), najvieg i i
najboanstvenijeg od svih stvorenih svetova, nemanifestovani AIN
SOF uspostavlja Svoju prvu taku, ili taku u Boanskom Moru - tri
sfere X. Ta taka - A1 - sadri u sebi sve stvoreno, ali, u tom prvom
boanskom i neiskvarenom stanju, taku, ili prvu manifestaciju, Boga, kabalisti nisu smatrali za linost, ve za boansko ustrojstvo, ili
temelj. Nazvana je Prva Krima, a iz nje su izali ostali krugovi Acilutskog Sveta: A2, A3, A4, A5, A6, A7, A8, A9 i AIO. U tri nia
sveta ti krugovi su inteligencije, planete i elementi, ali u ovom prvom, boanskom svetu, oni se nazivaju Prstenovi Svetih Imena.
Prvih deset velikih krugova (ili globusa) svetlosti, koji su manifestovani iz AIN SOFA, i deset imena Boga, koja su im dodelili kabalisti, su sledei:
Iz AIN SOFA dolo je A l, Prva Kruna, a ime prve moi Boga je
Eheieh, to znai Ja Jesam [Koji Jesam].
Iz A 1 dolo je A2, prva Mudrost, a ime druge moi Boga je Jahve,
to znai Sutina Bia.
516

lz A2 dolo je A3, prvo Razumevanje, a ime tree snage Boga je

Jahve Elohim, to znai Bog Bogova.
Iz A3, dolo je A4, prva Milost, a ime etvrtc moi Boga je El,
to znai Bog Stvoritelj.
IzA 4 dolo je A5, prva Ozbiljnost, a ime pete moi Boga je Elohim Gibor, to znai Moni Bog.
Iz A5 dolo je A6, prva Lepota, a ime este moi Boga je Eloah
Vadaat, to znai Jaki Bog.
IzA 6 doloje A7, prva Pobeda, a ime seme moi B ogajeJahve
Caboat, to znai Bog nad Vojskama.
IzA 7 dolo je A8, prva Slava, a ime osme moi Boga je bio Elohim Caboat, to znai Gospod, Bog nad Vojskama.
Iz 8 dolo je A9, prvi Temelj, a ime devete moi Boga je Sadaj
El Haj to znai Svemogu.
Iz A9 dolo je AIO, prvo Kraljevstvo, a ime desete moi Boga je
Adonaj Melek, to znai Bog.
IzA lO dolo je B 1, Druga Kruna, i uspostavljen je Svet Brija.
Deset emanacija od A1 do AIO, ukljuujui i nju, nazvano je temelji svih kreacija. Kabalisti su im nadenuli ime deset korenova Drveta Zivota. One su rasporeene u obliku velikog ljudskog lika koji
je nazvan Adam Kadmon - ovek napravljen od vatrene magle (crvene zemlje), prototipski Univerzalni Covek. U Acilutskom Svetu se
moi Boga najistije manifestuju. Tih deset istih i savrenih zraenja
ne sputa se u nie svetove i na sebe ne uzima oblik, ali se reflektuje
na supstancama inferiomih sfera. Iz prvog, ili Acilutskog Sveta, ona
se reflektuju u dmgom, ili Brijatikom Svetu. Poto refleksija uvek
gubi neto od sjaja originalne slike, tako u Brijatikom Svetu deset
zraenja gubi deo svoje beskonane moi. Refleksija je uvek poput
reflektovane stvari, ali je manja i blea.
U drugom svetu, od B1 do BIO, red sfera je isti kao i u Acilutskom Svetu, ali su deset krugova svetlosti manje sjajni i opipljiviji
su, a tu se nazivaju deset velikih Duhova - boanska stvorenja koja
pomau u uspostavljanju reda i inteligencije u univerzumu. Kao to
je ve reeno, B1 je roen iz AIO i ukljuen je u sve sfere koje su
superiomije od njega. Iz B1 uziglo se devet globusa - B2, B3, B4,
B5, B6, B7, B8, B9, i BIO koji predstavljaju Svet Brija. Ovih deset pododeljaka se, meutim, zapravu deset Aci/utskih moi reflektovanih u supstanci Brijatikog Sveta. B1 je vladar ovog sveta, jer
517

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

sadri sve ostale prstenove sopstvenog sveta, kao i prstenove treeg

i etvrtog sveta, C i D. U Svetu Brija se deset sfera svetlosti nazivaju
Arhaneli Brije. Njihov poredak i moi su sledei:
Iz AIO dolo je B l, Druga Kruna; nazvana je Metatron, Aneo
Prisutnosti.
Iz B1 dolo je B2, druga Mudrost; nazvana je Razijel, Glasnik Boanstva, koji otkriva tajne kabale Adamu.
Iz B2 dolo je B3, drugo Razumevanje, nazvano je Cafkijel, Boja Kontemplacija.
Iz B3 dolo je B4, druga Milost; nazvana je Cadkijel, Boja Pravednost.
Iz B4 dolo je B5, druga Ozbiljnost; nazvana je Samael, Boja
Strogost.
Iz B5 dolo je B6, druga Lepota; nazvana je Mihael, Poput Boga.
Iz B6 dolo je B7, druga Pobeda; nazvana je Hanijel, Boja Milost.
Iz B7 dolo je B8, druga Slava; nazvana je Rafael, Boanski Lekar.
Iz B8 dolo je B9, drugi Temelj; nazvan je Gabrijel, ovek-Bog.
Iz B9 dolo je BIO, drugo Kraljevstvo; nazvano je Sandalfon,
Maijah - Pomazanik.
IzB lO dolo je C 1, Trea Kruna, i uspostavljen je Svet Jecira.
Deset Arhanela Brije su zamiljeni kao deset velikih duhovnih
bia, ija dunost je da manifestuju deset moi Velikog Imena Boga
to postoje u Acilutskom Svetu, koji okruuje i proima itav svet
stvaranja. Sve stvari koje se manifestuju u niim svetovima prvo postoje u neopipljivim prstenovima gomjih sfera, tako da je stvaranje,
zapravo, proces izrade opipljivosti neopipljivog, putem proirenja
neopipljivog na razliite vibratome nivoe. Deset globusa Brijatikih
moi, mada su sami refleksije, ogledaju se prema dole u treem, ili
Jeciratskom Svetu, gde su jo ogranieniji u svom izrazu i postaju
duhovni i nevidljivi zodijak, koji postoji iza vidljivih gmpa sazvea. U tom treem svetu deset globusa prvobitnog Acilutskog Sveta
su vrlo ogranieni i zatamnjeni, ali su jo uvek neizmemo moni u
poreenju sa stanjem materije u kojoj prebiva ovek. U treem svetu, od C1 do CIO, globusi postaju hijerarhije nebeskih stvorenja, nazvane Horovi Jecire. Tu se opet svi nalaze unutar prstena C l, moi
koja kontrolie Jeciratski Svet i koja ukljuuje u sebe i kontrolie
518

O snovi kabalistike kosm ogonije

celi svet D. Poredak globusa i imena hijerarhija od kojih su sastavljeni su sledei:

Iz BIO dolo je C l, Trea Kmna; Hijerarhija je Hemvim, Hajot
Ha Kado, Svete ivotinje.
Iz C1 dolo je C2, trea Mudrost; Hijerarhija je Heruvim, Orfanim, Tokovi.
Iz C2 dolo je C3, tree Razumevanje; Hijerarhija je Prestola,
Aralim, Moni.
Iz C3 dolo je C4, trea Milost; Hijerarhija je Gospodstva, Hamalim, Sjajni.
Iz C4 dolo je C5, trea Ozbiljnost; Hijerarhija je Sile, Serafim,
Plamene Zmije.
Iz C5 dolo je C6, trea Lepota; Hijerarhija je Vrline, Melahim,
Kraljevi.
Iz C6 dolo je C7, trea Pobeda; Hijerarhija je Kneevi, Elohim,
Bogovi.
Iz C7 dolo je C8, trea Slava; Hijerarhija je Arhaneli, Ben Elohim, Sinovi Boji.
Iz C8 dolo je C9, trei Temelj; Hijerarhija je Aneli, Heruvim,
Prebivalite Sinova.
Iz C9 doloje CIO, tree Kraljevstvo; Hijerarhijaje oveanstvo,
Iim, Due pravednih Ljudi.
IzC lO doloje D l, Cetvrta Kmna, i uspostavljenje S vetAsija.
Iz Jeciratskog Sveta svetlost deset sfera se reflektuje u Svet Asija,
najnii od etiri sveta. Deset globusa prvobitnog Acilutskog Sveta
ovde preuzima na sebe oblike ftzike materije, a rezultat je zvezdani
sistem. Svet Asija, ili elementami svet materije, je onaj u koji se spustilo oveanstvo u vreme Adamovog pada. Edenski vrt predstavIjaju tri via sveta, a ovek je zbog svojih grehova bio prisiljen da
pree u sfem supstance i preuzme na sebe kaput od koe (telo). Sve
duhovne snage gomjih svetova, A, B, C, kad se sudare sa elementima donjeg sveta, D, iskrivljuju se i izopauju, to je rezultiralo stvaranjem hijerarhija demona da korespondiraju s dobrim duhovima u
svakom od viih svetova. U svim drevnim Misterijama, materija je
smatrana izvorom sveg zla, a duh izvorom sveg dobra, jer materija
koi i ograniava, esto tako zaguava unutranju percepciju da ovek nije u stanju da prepozna svoje boanske potencijale. Poto materija na taj nain spreava oveanstvo da zatrai svoje pravo steeno
519

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

roenjem, naziva se Protivnik, mo zla. etvrti svet, D, svet je solamih sistema, sastavljen ne samo od ovog kojem pripada zemlja, ve
od svih solamih sistema u svemim.
Miljenja se razlikuju po pitanju poretka globusa ovog poslednjeg sveta, od D1 do DIO, ukljuujui i njega. Vladar etvrtog sveta
je D l, koga jedni zovu Plameno Nebo, a dmgi Primum Mobile, ili
Prvi Pokret. Iz te vrtlone vatre emanira materijalni zvezdani zodijak, D2, za razliku od nevidljivog duhovnog zod ijaka .Jeciratskog Sveta. Iz zodijaka, D2, odvajaju se sfere planeta u lananom nizu. Deset
sfera Sveta Asija su sleee:
IzClO dolo je D 1, etvrta Kmna; Rait Ha-Galagalum, Primum
Mobile, vatrena magla koja je poetak materijalnog svemira.
Iz D1 dolo je D2, etvrta Mudrost; Maslot, Zodijak, Svod od fiksnih zvezda.
Iz D2 dolo je D3, etvrto Razumevanje; abataj, sfera Satuma.
Iz D3 dolo je D4, etvrta Milost, Cedeg, sfera Jupitera.
Iz D4 dolo je D5, etvrta Ozbiljnost; Madim, sfera Marsa.
Iz D5 dolo je D6, etvrta Lepota, eme, sfera Sunca.
Iz D6 dolo je D7, etvrta Pobeda, Nogah, sfera Venere.
Iz D7 dolo je D8, etvrta Slava, Kokab, sfera Merkura.
Iz D8 dolo je D9, etvrti Temelj; Levanah, sfera Meseca.
Iz D9 dolo je DIO, etvrto Kraljevstvo; Holom Josodot, sfera etiri Elementa.
Umetanjem sfere (koju naziva Nebeska) ispred Primum Mobile,
Kirher pomera sve ostale sfere za jedno mesto nadole, to je rezultiralo eliminacijom sfere elemenata i pravljenjem sfere Meseca od
DIO.
U Svetu Asija nalaze se demoni i zavodnici. I oni su refleksije
deset velikih globusa iz Aciluta, ali zbog iskrivljavanja slike nastalog
od bazinih supstanci Sveta Asija na kojima se reflektuju, oni postaju zla stvorenja, koja kabalisti nazivaju Ijuture2. Postoji deset hi2

520

K lipot (K elipot, Klifot) - (heb. pl. ms-Vp - ljuture, ljuske, koljke, spoljni
omotai tela ili entiteta; sg. ns-Vp - klipa, kelipa ili klifa) - Klipot ili Klipotsko drvo, mrani je ili obm uti aspekt Sefirot, ili Sefirotskog drveta. O ne su
senke Sefirot. To su sile koje komprimuju Boansku svetlost i skrivaju prisustvo Boga kako bi om oguile postojanje fizikog sveta i svih materijalnih
objekata. Tako kabalistike K lipot sim ultano im aju dve funkcije - da prikriju svetlost i da dozvole razvoj m aterijalnog sveta, sve dok se on potpuno

O snovi kahalistike kosm ogonije

jerarhija tih demona, koje odgovaraju svakoj od deset hijerarhija

dobrih duhova od kojih je sastavljen Jeciratski Svet. Tu su, takoe,
i deset Arhidemona, koji odgovaraju svakom od eset Arhanela u
Briji. Cmi magovi koriste te naopake duhove u naporima da ostvare
svoje zlokobne ciljeve, ali, vremenom, demon unitava one koji se
za njega vezuju. Deset redova demona i deset Arhidemona Sveta
Asija su sledei:
D l, zla Kruna; hijerarhija se zove Taumijel, dvojnik Boga, Dvoglavi; Arhidemoni su Sotona i Moloh.
Iz D1 dolo je D2, zla Mudrost; hijerarhija se zove Hajgidijel, oni
koji ometaju; Arhidemon je Adam Belijal.
Iz D2 dolo je D3, zlo Razumevanje; hijerarhija se zove Satarijal,
prikrivanje Boga; Arhidemon je Lucifuge.
Iz D3 dolo je D4, zla Milost; hijerarhija se zove Gamhikot, remetilac stvari; Arhidemon je Astarot.
Iz D4 dolo je D5, zla Ozbiljnost; hijerarhija se zove Golab, zapaljivost i spaljivanje; Arhidemon je Asmodej.
Iz D5 dolo je D6, zla Lepota; hijerarhija se zove Togarini, svaalice; Arhidemon je Belfegor.
Iz D6 dolo je D7, zla Pobeda; hijerarhija se zove Harab Serap,
Gavran deobe, Arhidemon je Baal Hanan.
Iz D7 dolo je D8, zla Slava; hijerarhija se zove Samael, zavadilac; Arhidemon je Adramelek.
Iz D8 dolo je D9, zli Temelj; hijerarhija se zove Gamalijel, opsceni; Arhidemon je Lilit.
Iz D9 dolo je D10, zlo Kraljevstvo; hijerarhija se zove Nahemot,
neisti; Arhidemon je Nahema.
Kababsti izjavljuju da su svetovi, inteligencije i hijerarhije uspostavljeni u skladu sa Jezekiljevom vizijom. ovekom iz Jezekiljeve
vizije simbolizovan je Svet Acilut, prestolom -- Svet Brija, nebom Svet Jecira, a ivim stvorenjima - Svet Asija. Te sfere su prorokovi
ne preokrene, ispravi i spoji sa viim autoritetom. Kao aspekti suprotstavljeni
boanskim emanacijama, Klipot se smatraju tamnim, emonskim svetovima,
koji su ljuture blistavih, spoljanjih svetova; to su sile koje ne doputaju
duhovnoj sutini naeg sveta da se spoji sa korcnskim uzrocim a. Poto se
bia u niim svetovim a kabale sm atraju ljuturam a ispunjenim oreenom
koliinom iskvarenih duhovnih sila i tunkcija, esto se nazivaju dem onima.
U kabali se svet A sija naziva i svet Klipot. (Nap. prev.)
521

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

tokovi unutar tokova. Kabalisti su, zatim, ustanovili po jedan ljudski lik u svakom od etiri sveta: A1 bilo je glava, a AIO stopala oveka Aciluta; B1 bilo je glava, a BIO stopala oveka Brije; C1 bilo
je glava, a C 10 stopala oveka Jecire; D1 bilo je glava, a D10 stopala oveka Asije. Njih etvorica nazivani su Ljudi Sveta. Oni se smatraju androginim i prototipovi su oveanstva.
Ljudsko telo, poput tela svemira, smatra se materijalnim izrazom deset globusa ili sfera svetlosti. Zato je ovek nazvan Mikrokosmos - mali svet, izgraen na sliku velikog sveta iji je deo.
Kabalisti su, takoe, ustanovili i tajanstvenog univerzalnog oveka
s glavom u A 1, a stopalima u D10. T o je verovatno tajno znaenje
velikog lika iz Nabukodonosorovog sna3, sa glavom u Svetu Acilut,
rukam a i akama u Svetu Brija, generativnim sistem om u Svetu
Jecira, a sa nogama i stopalima u Svetu Asija. To je Veliki ovek Zohara, o kojem Elifas Levi pie:
N ita m anje zauujue nije pogledati na poetk u Z o h ara dubinu n je g o v ih ideja i uzvien u je d n o sta v n o st njeg o v ih slika. O n k ae
sledee: N au k a u rav n o teen o sti je klju o k u ltn ih n au k a. N eu rav n o teen e sile p ro p ad aju u praznini. T ako su proli kraljev i starijeg
sveta, kneevi divova. Pali su p oput drv ea b ez korenja i za njih vie n em a m esta. K roz sukob n eu ra v n o te en ih sila, o p u sto en a zem lja b ila je pusta i b ez o b li n a, sve d ok se D uh B oji nije sm estio na
nebu i sm anjio m asu vode. Sve tenje prirode usm eren e su tada prem a jedinstvu oblika, prem a ivoj sintezi uravnoteenih sila; Iice Boje, krunisano svetlou, uzdiglo se nad ogrom nim m orem i odrazilo
se u n je g o v im vodam a. M a n ifesto v ala su se N jeg o v a d v a o k a, isija v aju i dva sjajna, strelovita snopa svetlosti, koji se ukrstie sa onim a u odrazu. O brva Boga i N jegove oi oblikovali su trougao na nebu,
a n je g o v a reflek sija o b lik o v a la je drugi tro u g ao u vodarna. T ako je
o tk riv en broj est, kao broj u n iv e rz aln o g stv a ra n ja . Tekst, koji bi
b io n esh v atljiv u d oslovnoj v erziji, ovde j e p rev ed en putern interp retacije. A u to r ja s n o p o kazuje da je ljudski o b lik , koji on p rip isu j e B oanstvu, sam o slika n jeg o v o g zn aenja, a d a se B og ne m oe
izraziti ljudskom m ilju ili p red sta v iti b ilo k o jim likom . P ask al je
rekao da je Bog km g iji je centar svuda, a obim nigde. Ali kako zam isliti km g odvojeno od njegovog obim a? Z ohar usvaja antitezu ove
p a ra d o k sa ln e slik e i o P ask a lo v o m k m g u bi p re rek a o d a j e o b im

3
522

Danilo 2:31-45 (Nap. prev.)

O snovi kabalistike kosm ogonije

svuda, a d a je centar ono to je nigde. O no sa im se uporeuje univerzalna u ravnoteenost stvari je , m e u tim , vaga, a nc km g. To potv r u je d a je u rav n o te e n o st sv u d a, a isto tako i cen traln a taka u
kojoj vaga visi okaena. S m atram o, stoga, d a je Z o h ar snaniji i dublji od P askala. (...) Z o h ar je g en e za sv etlo sti; S efer Jecira p red stav lja m e rd e v in e istin e. U njoj su iz lo e n a trid e s e t i d v a a p so lu tn a
sim b o la g o v o ra - b ro jev i i slova. S v ak o slovo pro izv o d i broj, ideju i oblik, tak o da je m a tem atik a p rim e n jiv a na o b lik e i ideje, kao
i na b ro jev e, u ticajem eg zak tn e p ro p o rc ije i sav ren e k o resp o n d en cije. Po nauci S efer Jecire, Ijudski um je u k o ren jen u istini i razum u; on je , p o m o u ev o lu cije b ro jev a, zaslu an za u k u p an m ogui
n ap red ak in telig en cije. D akle, Z o h a r p red sta v lja ap so lu tn u istinu,
dok S efer Jecira stavlja na rasp o lag an je m eto d n jenog sticanja, razlu iv an ja i p rim e n e.

(lstorija magije)
Postavljanjem oveka u taku D10, otkriva se njegovo pravo usIrojstvo. On postoji u etiri sveta, od kojih je samo jedan vidljiv. Na
laj nain je oigledno da su njegovi delovi i udovi na materijlnom
planu, po analogiji, hijerarhije i inteligencije u viim svetovima. Tu
se jo jednom dokazuje zakon meuproetosti. Mada se unutar oveka nalazi itav svemir (43 sfere koje proimaju D10), on ne poseduje znanje o njegovom postojanju, jer ne moe da kontrolie ono
to je superiomije ili vee od njega. Pa ipak, sve te vie sfere njega
kontroliu, to pokazuju njegove funkcije i aktivnosti. Da one to ne
ine, on bi bio inertna masa materije. Smrt je samo rezultat udaljavanja ivotnih impulsa viih prstenova od nieg tela.
Kontrola transsupstancijalnih prstenova nad njihovom vlastitom
materijalnom refleksijom naziva se ivot, a duh oveka je, zapravo,
nne dato onom velikom mnotvu inteligencija, koje su fokusirane u
materiju kroz taku nazvanu ego, ustanovljenu usred njih. XI je izvan
granica ljuskog Aurikog Jajeta, a itav dijagram postaje presek
konstitucije oveka, ili presek Kosmike konstitucije, ako se povee
sa svemirom. Tajna kultura kabalistike kole uila je oveka kako
da se uspinje prstenovima (kako da razvija svoju svest), sve dok se
na kraju ne vrati u AIN SOF. Proces kojim se to postie nazvan je
Bedeset Kapija Svetlosti. Kirher, jezuitski kabalista, izavljuje da je
Mojsije proao kroz etrdeset devet kapija, a da je jedino Hrist proao kroz pedesetu kapiju.
523

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Treem izdanju Sefer Jecire, u prevodu s hebrejskog Viljema Vina

Vestkota, dodato je Pedeset Kapija Inteligencije koje emaniraju iz Bine, druge Sefire. Izvor ovog podatka je Kirherov (Eciipus ALgyptiacus.
Kapije su podeljene u est redova, od kojih svaki od prva etiri ima
po deset potpoela, peti devet, a esti samo jednu.
Prvi red kapija je nazvan Osnovni, a njegova potpodruja su sledea; (1) Haos, Hile4, Prva materija; (2) Bezoblinost, praznina,
beivotnost, (3) Ambis, (4) Poetak Elemenata, (5 ) Zemlja (bez semenih klica), (6) Voda, (7) Vazduh, (8) Vatra, (9) Diferencijacija kvaliteta, (10) Meavina i kombinacija.
Drugi red kapija je nazvan Dekada Evolucije, a njegova potpodruja su sleea: (11) Diferencijacija minerala, (12) Pojava biljnih
naela, (13) Klijanje semena u vlazi, (14) Bilje i Drvee, (15) Oploenje u biljnom svetu, (16) Poetak niih oblika ivotinjskog sveta,
(17) Pojava Insekata i Reptila, (18) Ribe, kim enjaci u vodama,
(19) Ptice, kimenjaci u vazduhu, (20) Kvadrupedi5, kimenjaci na
zemlji.
Trei red kapija je nazvan Dekada Coveanstva, a njegova potpodruja su sledea: (21) Pojava Coveka, (22) Materijalno ljudsko telo,
(23) Dodela Ijudske due, (24) Misterija Adama i Eve, (25) Celovit
ovek kao Mikrokosmos, (26) Poklon pet ljudskih spoljanjih lica,
(27) Poklon pet moi due, (28) Adam Kadmon, Nebeski ovek,
(29) Aneoska bia, (30) ovek na sliku Boga.
etvrti red kapija je nazvan Svet Sfera, a njegova potpodruja su
sledea: (31) Nebo Meseca, (32) Nebo Merkura, (33) Nebo Venere,
(34) Nebo Sunca, (35) Nebo Marsa, (36) Nebo Jupitera, (37) Nebo
Satuma, (38) Nebeski svod, (39) Primum Mobile, (40) Empirejsko
nebo.
Peti red kapija je nazvan Aneoski Svet, a njegova potpodruja
su sledea: (41) Iim - Sinovi Vatre, (42) Orfanim - Heruvimi,
4

H ile (gr. 6 \ r | - m aterija, tvar, um a) re koja se u filozofiji odnosi na

pram ateriju, m ateriju ili stvari. Kao re za pram ateriju, hile je esto korieno kao sinonim za K am en m udrosti . G rci izvom o nisu im ali rei za
materiju uopte. Ideja da je itav fiziki svet sastavljen od iste osnovne supstance uspeno se odrava i u savremenoj nauci, mada se u tom smislu vie
misli na energiju, ili m ateriju/energiju. (Nap. prev.)

etveronoci (lat. quadrupees) (Nap. prcv.)

524

O snovi kabalistike kosm ogonije

(43) Aralim - Prestoli, (44) Hamalim - Gospodstva, (45) Serafim Vrline; (46) Malahim - Sile, (47) Elohim - Kneevine, (48) Ben
Elohim - Aneli, (49) Heruvim - Arhaneli. [Red Anela je predmet kontroverzi, pa se navedeni redosled razlikuje od onoga koji
je prihvaen u drugim delovima ove knjige. Rabini se u osnovi ne
slau u tome koji je pravilan redosled aneoskih imena.]
Sesti red je nazvan Arhetip i sastoji se od samo jedne kapije: (50)
Bog, AIN SOF, koga nijedne smrte oi nisu videle. Pedeseta kapija
vodi iz stvorenog u Princip Stvaranja, a onaj koji kroz nju proe
vraa se u neogranieno i neizdiferencirano stanje SVEGA. Pedeset
kapija otkriva oreeni evolucioni proces i rabini su proglasili da bi
onaj ko dostigne najvii stepen razumevanja morao redom proi
kroz sve te redove ivota, od kojih svaki ini kapiju, a duh, prelazei
iz nieg u vii, u svakoj od njih pronalazi osetljiviji organizam kao
novi put samoizraavanja.

525

Sefirotsko drvo

SE F IR O T SK O D RVO

Trideset i dve staze mudrosti # Veliko i Malo Lice %Kirherovo Sefirotsko drvo # Misterija Daata # Tri stuba koja dre Sefirotsko drvo # Cetiri slova Svetog Imena

Sefirotsko drvo moe se uzeti u obzir kao neprocenjiv kompendijum tajne filozofije koja je prvobitno bila duh i dua hasidizma.
K abalaje neprocenjivo naslee Izraela, ali je onih koji shvataju njena prava naela iz godine u godinu sve manje. Dananji Jevrejin je,
ako ne uvia dubinu doktrina svog naroda, obino proet najopasnijim oblikom neznanja, modemizmom, i sklon je da na kabalu gleda kao na zlo od kojeg se treba sklanjati kao od kuge, ili kao na
smeno praznoverje koje je preivelo crnu magiju M ranih doba.
Ipak, bez kljua koji obezbeuje kabala, ni Jevreji ni Grci ne mogu
reiti duhovne tajne kako Starog tako i Novog zaveta.
Sefirotsko drvo sastoji se od deset globusa svetleeg sjaja, rasporeenih u tri vertikalna stuba i povezanih sa 22 kanala ili staze. Deset globusa nazivaju se Sefirot, a dodijeljeni su im brojevi od 1 do
10. Tri stuba nazivaju se Milost (na desnoj strani), Strogost (na levoj
strani) i, izmeu njih, Blagost, kao mo pomirenja. Za stubove se
takoe moe rei i da predstavljaju Mudrost, Snagu i Lepotu, koje ine trojednu podrku svemim, jer je napisano da je Tri temelj svega.
Dvadeset dva kanala su slova hebrejskog alefbeta i njima su dodeljeni glavni aduti u pilu simbolikih karata Tarota.
Elifas Levi izjavio je da bi ovek, rasporeivanjem Tarot karata
prema odreenom redosledu, mogao otkriti sve to je za njega mogue da sazna o Bogu, svom svetu i o sebi. Kada se deset brojeva koji
se odnose na globuse (Sefirot) iskombinuju sa 22 slova koja se odnose na kanale, dobije se iznos 32 - broj svojstven za Kabalistike
526

Slaze Mudrosti. Te Staze, koje se povremeno nazivaju 32 zuba u ustima Velikog Lica, ili 32 nerva to
se granaju iz Boanskog Mozga, analogne su sa prva 32 stepena masonerije, koji uzdiu kandidata u
dostojanstvo Princa Kraljevske Tajne. Kabalisti, takode, smatraju da je izuzetno znaajno to to se u izvornim Hebrejskim Spisima ime Boga pojavljuje 32
puta u prvom poglavlju Postanja. (U engleskom prevodu Biblije ime se pojavljuje 33 puta.)1U mistinoj
analizi ljudskog tela, prema rabinima, 32 kimena segmenta vode navie do Hrama Mudrosti - lobanje.
Cetiri kabalistika drveta opisana u prethodnom
poglavlju su kasniji jevrejski uenjaci ukombinovali
ii jedan sveobuhvatni dijagram koji su nazvali ne samo Sefirotski, ve i Arhetipski, ili N ebeski Adam.
Prema nekim autoritetima, u poetnim poglavljima
Postanja opisano je stvaranje tog Nebeskog Adama,
a ne zemaljskog oveka. Od materije tog boanskog
oveka sazdan je svemir; on ostaje u njemu i nastavie tu da bude ak i kad raspadanje razloi sfere
nazad u njihovu primitivnu supstancu. Nikada nije
/am iljano da je Boanstvo zaista sadrano unutar
Sefirot, koje su isto hipotetike posude upotrebljene
za definisanje granica Stvaralake Esencije. A dolf
I rank Sefirot radije uporeuje sa raznobojnim providnim staklenim inijama ispunjenim istim svetlom,
koje prividno poprima boju svojih kontejnera, ali ija
escncijalna priroda ostaje uvek ista i nepromenjiva.

C E T IR I S E F IR O T S K A DRVETA

( 'etrdeset koncentrinih krugova prikazanih u velikom krunom preseku u prethodnom poglavlju ovde su rasporeeni u
I

U prvom poglavlju Postanja na srpskom jeziku, u prevodu ure Daniia

ime Boga pojavljuje se 32 puta, a kod dr Luja Bakotia 3 1 put. R azlika je
u Post. 1:28. K od D aniia stoji: ,,I blagoslovi ih Bog, i ree im Bog.
a kod dr B akotia: ,,I blagoslovi ih, i ree im B o g ... (Nap. prev.)
527

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Sefirotsko drvo

obliku etiri drveta, od kojih se svako sastoji od deset km gova. O va stabla otkrivaju organizaciju hijerarhija koje kontroliu subine svega stvorenog. Stabla
su ista u svakom od etiri sveta, ali moi unutar globusa izraavaju se razliito
kroz supstance svakog od svetova, to rczultira beskrajnom diferencijacijom .

R m tE S E N T A T IO N W N T<M N [N G J
1 VOI..II. BOOK. tv CONi

Deset Sefirot od kojih je sastavljeno telo prototipiskog Adama, brojevi koji se na njih odnose i delovi svemira kojima one odgovaraju su:
SEPHIROTHIC SYSTEM

Br.

S f. f i r o t

S V E M IR

A l t e r n a t iv a

Keter - Kruna

Primum Mohile

Vatrena nebesa

Hohma - Mudrost

Zodijak

Prvi pokret

Bina - Razumevanje

Saturn

Zodijak

Hesed - Milost

Jupiter

Satum

Gebura - Ozbiljnost

Mars

Jupiter

Tiferet - Lepota

Sunce

Mars

Necah - Pobeda

Venera

Sunce

Hod - Slava

Merkur

Venera

Jesod - Temelj

Mesec

Merkur

10

Malkut - Kraljevstvo

Elementi

Mesec

TOTAL OF THK CABALA FOR. IN3ERT10N

, CABALA o f t h e HEBREVVS

OF TEN DIVINENAMES

S E F IR O T S K O DRVO K ASN IJIH KABALISTA

P r c v e d e n o iz Kircher. (E dipus E g v p tia c u s

Poto je pokazano da su kabalisti univerzum podelili na etiri sveta, od kojih se

svaki sastoji od deset st'era, sledee to je potrebno razmotriti je kako je eset sfera svakog sveta rasporecno u okviru onoga to se naziva Sefirotsko drvo .
To Drvo je sastavljeno od deset km gova, koji predstavljaju brojeve od 1 do 10,
a m eusobno su povezani sa dvadeset dva kanala - dvadeset dva slova hebrejskog pisma. Deset brojeva plus dvaeset i dva slova kao rezultat daju okultni
broj 32, koji, prem a M in i, o zn aav a T rid eset dve S taze M udrosti. S lova i
528

529

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

brojevi su, prema kabalistima, kljuevi celokupnog znanja, je r tajnim sistemom
njihovog ureenja otkrivaju se tajnc stvaranja. Z bog toga se nazivaju Staze
M udrosti". Ta okultna injenica je paljivo skrivena u 32. stepenu m asonerije.
Postoje etiri drveta, po jed n o u svakom od etiri sveta o kojim a je govoreno
u prethodnom poglavlju. Prvi je u A cilutskom Svetu, gde su deset krugova deset globusa svetlosti uspostavljenih u sredini AIN SOFA. M oi i atributi ovog
drveta odraavaju se na svakom od tri nia sveta, u kojim a oblik D rveta ostaje
isti, ali, to je nie, njegove moi se sm anjuju. Kako bi odatno iskom plikovali
svoju doktrinu, kabalisti su stvorili jo jed n o drvo, k o je je sastavljeno od sva
etiri svetska drveta, ali ima sam o eset globusa. U tom jedinstvenom drvetu
kondenzovana je celokupna arkana prethodno ratrkana kroz obiman arhiv kabalistike literature.

Neprestano se mora naglaavati da su Sefirot i svojstva koja su im

dodeljena, poput tetraktisa pitagorejaca, samo simboli kosmikog sistema i njegovog mnotva delova. Preciznije i potpunije znaenje tih
simbola ne moe se otkrti u pisanom ili usmenom obliku, ve se mora spoznati kroz prouavanje i meditaciju. U Sefer ha Zoharu je napisano da postoji odeda - pisana doktrina - koju moe svako da
vidi. Oni koji razumeju ne gledaju u odedu, ve u telo pod njom intelektualni i filozofski kod. Najm udriji od svih, meutim, sluge
Nebeskog Kralja, ne gledaju ni u ta osim u duu - duhovnu doktrinu - koja je veni i uvek niui koren zakona. O toj velikoj istini
pie i Elifas Levi i izjavljuje da niko ne moe ui u tajnu Kuu Mudrosti ukoliko nije ogrnut ogromnim ogrtaem Apolonija iz Tijane i
ako u ruci ne nosi Hermesovu svetdjku. Ogrta oznaava kvalitete
samoposedovanja i oslanjanja na vlastite snage koje tragalac mora
razviti kao plat snage, a veno gorua svetiljka mudraca predstavlja
prosvetijeni um i savreno uravnoteen intelekt, bez kojih misterija
vekova nikada ne moe biti reena.
Sefirotsko drvo se ponekad opisuje kao ljudsko telo i tako se definitivnije utvruje pravi identitet prvog, ili Nebeskog Coveka - Adama
Kadmona - Ideje Univerzuma. Deset boanskih globusa (Sefirot) se
tada smatra analognim sa deset svetih udova i organa Protogonosa,
i to prema sledeem rasporedu. Keter je kruna Prototipske Glave i
moda se odnosi na pinealnu lezdu, Hohma i Bina su desna, odnosno, leva hemisfera Velikog Mozga, Hesed i Gebura (Pehad) su desna,
odnosno, leva ruka i oznaavaju aktivne stvaralake udove Velikog

Sejirotsko drvo

Coveka, Tiferet je srce, ili, prema nekima, itava viscera2, Necah i Hod
su desna, odnosno, leva noga, ili potpore sveta, Jesod je generativni
sistem, ili temelj oblika, a Malkut predstavlja dva stopala, odnosno
temelj bia. Povremeno se smatra da je Jesod muka, a Malkut enska generativna mo. Ovako zamiljen Veliki Covek je gigantski lik
iz Nabukodonosorovog sna, sa glavom od zlata, prsima i rukama od
srebra, telom od tua, nogama od gvoa i stopalima od blata. Srednjovekovni kabalisti su, takoe, svakoj od Sefirot doelili po jednu
od Deset Zapovesti i po desetinu Molitve Gospodnje.
Sto se tie emanacija iz Ketera, koje se uspostavljaju kao tri trijade
Kreativnih Moi - u Sefer ha Zoharu nazvane tri glave, svaka sa tri
lica - H. P. Blavacka pie:
,,To [K eter] je b ila p rv a S efira , k o ja u sebi sad ri o sta lih d ev et
ji t p s o Sefirot, ili inteligencija. U svojoj sveukupnosti i jed in stv u one
p red sta v lja ju arh e tip sk o g o v ek a, A d a m a K a d m o n a , 7tpojx6yovoq,
koji je , u svojoj in d iv id u aln o sti, ili je d in stv e n o sti, ipak u alan , ili
b iseksualan, grki D id im o s, je r je prototip itavog oveanstva. Tako sm o dobili tri trojstva, svako sm eteno u g lav i. U prvoj glavi, ili
licu (h in d u sk i T rim u rti sa tri lica), n alazim o S efiru [K eter], p rv o g
androgina, na vrhu gom jeg trougla, kako em ituje H aham u [Hohm a],
ili M u d ro st, m u k u i ak tiv n u p o te n ciju - ta k o e n az v an u i Jah, r r
- i B in u , H3,3, ili In telig en ciju , en sk u i p asiv n u p o ten ciju , k o ja se
n aziv a i im en o m Ja h v e, m n \ To troje o b razu je prvo tro jstv o ili lic e S efirot. Ta trijad a em an ira H esed , 7 0 n , ili M ilost, m u k u aktivnu p o ten ciju , zv an u tak o e i E l, iz k o je em an ira G ebura, m iO J, ili
Prav d a, k o ja se n az iv a i E lo h a, en sk a p asiv n a p o tcn cija; iz sjedin ja v an ja o v o d v o je n astaje Tiferet, mNBfl, L epota, B lagost, D uhovno S u n ce, p o zn a to po b o a n sk o m im en u E lo h im
i o sn o v a n a je
d m g a trijad a, lic e , ili g la v a . O na, sa sv o je stran e, em an ira m uku p o te n ciju N eca h , HS3, v rstin u , ili Jah v e S abaot, iz koje se izliva e n sk a p a siv n a p o te n cija H o d , 7in, S lava, ili E lohim Sabaot;
to d v o je p ro izv o d i J e so d , 710', T em elj, koji je m oni ivi E l-H a i, i
tako se stv ara tree tro jstv o ili g la v a . D escta S efira je pre d u ad a
i n a d ija g ram im a se p red sta v lja kao najn ii krug. To su M alkut, ili
K raljev stv o , m abjs, i ek in a , nsOttt, k o ja se tak o e n aziv a i A d o n a j,
V iscera (lat. viscera) - izraz u m edicini koji iznaava unutranje organe
ivotinjskog tela; utroba, iznutrice, drob, naroito srce, plua, creva, jetra
itd. (Nap. prev.)

530
531

Sefirotsko drvo

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

a Heruvimi meu aneoskim horovima. Prva Glava se naziva Intelektualni svet, druga Glavaje Senzualni, ili svet Percepcije, a
trea je materijalni, ili Fiziki svet.
(Videti Razotkrivenu Izidu)

meu najem inentnije rozenkrojcere i slobodne zidare, u stvari, esto se naziva

prvi engleski rozenkrojcer . N apisao je nekoliko vrednih dokum enata zasnovanih direktno na rozenkrojcerskim zagonetkam a. Znaajno je d a je najvanije
od njegovih dela trebalo da bude objavljeno u isto vrem e kad i dela Bekona,
ekspira i prvih rozenkrojcerskih autora.

Plan of Universal Causos

Kod kasnijih kabalista postoji i podela Sefirotskog drveta na pet

delova, u kojoj su globusi postavljeni prema sledeem redosledu:
(1) Makroprozopus, ili Veliko Licc, je pojam koji se primenjuje na
Keter kao prvu i najuzvieniju od Sefirot i obuhvata devet potencija ili Sefirot koje izlaze iz Ketera.
(2) Aba, Veliki Otac,)e pojam koji se generalno primenjuje na Hohmu - Univerzalnu Mudrost - prvu emanaciju Ketera, ali, prema
Ibn Gabirolu3, Hohma predstavlja Sina, Logos, ili Re, a roena
je iz sjedinjavanja Ketera i Bine.
(3) Aima, Velika M ajka,)e ime pod kojim je opte poznata Bina, ili
trea Sefira. To je Sveti Duh, iz ijeg tela istiu generacije. Poto je trea osoba Tvorake Trijade, ona odgovara Jahveu, Demijurgu.
(4) Mikroprozopus, ili Malo Lice, sastoji se od est Sefirot - Heseda, Gebure, Tifereta, Necaha, Hoda i Jesoda. Mikroprozopus
se obino naziva Mali Adam, ili Zauir Anpin, dok je Makroprozopus, ili Veliki Adam, Arikh Anpin. Malo Lice je ispravno simbolizovano estokrakom zvezdom, ili isprepletanim trouglovima
Siona, a takoer i sa est strana kocke. Ono predstavlja smerove
i

T AB ELA S E F IR O T S K IH K O R E S P O N D E N C IJA
Iz Fludd, Collectio Operum

G om ji dijagram je posebno preveden s latinskog je r je od jedinstvene vrednosti za prouavaoce kabalizm a, a takoe i dobar prim er neobine sposobnosti
R oberta Flada za sastavljanje tabela korespondencija. R obert Flad ubraja se
532

Solomon ibn Gabirol, ili Solomon ben Judah [heb. 'jti'U S p s n77rp p rrfiTS!,
Shelom o hen Yehttda ihn G evirol; ar.
r
- hjj' j , Ahu
Ayyub Suleiman ibn Yahva ibn Jabirul; poznat i po latiniziranom imenu Avicebron (lat. Avicebron), oko 1 0 2 1 -o k o 1058] - pansko-jevrejski srednjovekovni filozof, neoplatonist. N ajvanije delo mu je Izvor ivo ta ( YanbtM
al-H ayah), k o je je napisano na arapskom jeziku, ali je poznato sam o u latinskom prevodu (lat. Fons Vitae); u njem u pokuava da princip bojeg
stvaranja sveta ni iz cga spoji sa idejorn em anacije; univerzalna m aterija
definisana je kao telesna i duhovna, a od m aterije je slobodan sam o Bog,
koji se nalazi ,,s one strane m aterije i oblika ; na najviem stepenu hijerarhijske lestvice je univerzalni oblik, koji sadri sve oblike, a na najniem su ulne stvari; volja je osnovni stvaralaki uzrok sveta - izvor ivota. (Nap. prev.)
533

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Sefirotsko drvo

sever, istok, jug, zapad, gore i dole, ali i prvih est dana stvaranja. U svom popisu delova Mikroprozopusa, Mekgregor Maters
ukljuuje Binu kao prvi i vrhunski deo Malog Adama, inei na
taj nain njegovo ustrojstvo sedmostrukim. Ako se Mikroprozopus shvati kao estodelan, onda su njegovi globusi (Sefirot) analogni sa est dana stvaranja, a deseti globus, Malkut, sa Sabatom
za odmor.
(5) Nevesta Mikroprozopusa je Malkut - epitoma4 Sefirot, ije se etverostruko ustrojstvo sastoji od meavine etiri elementa. To je
boanska Eva, koja je izvaena iz boka Mikroprozopusa i kombinuje potencije itavog kabalistikog drveta u jednoj sferi, koja
se moe nazvati ovek.
Prema Sefirotskim misterijama, poredak Stvaranja, ili Boanskog
Bljeska Munje, koji ide u cik-cak kroz etiri sveta, u skladu sa poretkom boanskih emanacija, opisan je na sledei nain: Od AIN SOFA,
Niega i Svega, Vene i Neuslovljene Potencije, istie Makroprozopus, Dugo L ice, za koje je zapisano:
,,U N jegovoj lobanji svak o g a d an a postoji trin aest h itjad a m irija d a 5 svetova, koji svo je po sto jan je izv lae iz n jega, a O n im daje
p o d rk u .
(V ideti Vei S v e ti S k u p 6)

Makroprozopus, usmerena volja AIN SOFA, koja odgovara Keteru, Kruni Sefirot, raa iz Sebe devet manjih sfera iji je On zbir i
uzrok njihovog izleganja. Dvadeset dva slova hebrejskog alefbeta,
putem raznih kombinacija koje ustanovljavaju zakone univerzuma,
ine skiptar Makroprozopusa kojim On vlada sa Svog plamenog prestola u Acilutskom Svetu.
4

Epitom a (gr. 8KiTopr|) - kratak izvod iz nekog veeg dela, pregled sadrine (Nap. prev.)

M irijada (gr. p o p io t;, gen. p u p id 8 o q ) - najvei broj za koji su stari Grci

imali jed n u re: deset hiljada; m noina te rei - m irijade - oznaava bezbrojno mnotvo. (Nap. prev.)

ldra R abba Q adusha - je d an od kljunih delova K n jig e sjaja (Sefer Ha

Zohara). (Nap. prev.)

534

Iz tog venog i drevnog androgina - Ketera - izlaze Hohma, veliki Otac, i Bina, velika Majka. Njih dvoje se obino nazivaju Aba i
Aima, odnosno - prvo muko i prvo ensko, prototipovi pola. Oni
odgovaraju po jednom od prva dva slova svetog imena, Jahve, mrP,
IHVH. Otac je \ ili I, a majka je rr, ili H. Aba i Aima simbolizuju
stvaralake aktivnosti svemira i uspostavljeni su u svetu stvaranja,
Briji. U Sefer ha Zoharu pie:
,,I sto g a su sve stvari u sp o stav ljen e u je d n ak o sti m u k o g i ensk o g , j e r d a n ije ta k o , k a k o bi o p s ta le ? Taj p o e ta k j e O ta c svih
stvari, O tac svih oeva, a oboje su m eusobno povezani i je d n a staza sv etli u d ru g u - H o h m a, M u d ro st, kao O tac, B ina, R a zu m ev anje, k ao M a jk a.

Postoji razlika u miljenju po pitanju odreenih meusobnih odnosa delova prve trijade. Neki kabalisti, ukljuujui i Ibn Gabirola,
smatraju Keter za Oca, Binu za Majku, a Hohmu za Sina. Prema kasnijem aranmanu, Mudrost, koja je atribut Sina, postaje tvorac niih
sl'era. Simbol Bine je golubica, prikladan znak za rodni majinski
mstinkt Univerzalne Majke.

H E B R E JS K A T R IJA D A

k a b a lis ti su k o ristilo slo v o W, S in, da

o /n ae trojstvo prve tri Sefirot. Centralni
krug, malo iznad druga dva, je prva Sel ira - K eter, B ela G lava, K runa. D ruga
dva km ga predstavljaju H ohm u, O ca, i
llinu, M ajku. Iz sjed in jen ja B oanskog
( >ca i Boanske M ajke proizvode se svelovi i generacije ivih bia. Tri vrha slova
, slini plamenovima, odavno se koriste
da prikriju tu Tvoraku Trijadu kabalista.

Kasniji kabalisti su, zbog izrazite slinosti njihove kreativne trijade i hrianskog Trojstva, preuredili prve tri Sefirot i dodali mislerioznu taku nazvanu Daat - hipotetiku jedanaestu Sefiru. Ona
535

Sejirotsko drvo

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

se nalazi na mestu gde se horizontalna linija koja spaja Hohmu i Binu

ukrta sa vertikalnom linijom koja spaja Keter i Tiferet. Iako prvi kabalisti ne spominju Daat, to je vrlo vaan element i njegov dodatak
Sefirotskom drvetu nije napravljen bez potpunog shvatanja znaaja
takvog ina. Ako se Hohma smatra aktivnom, inteligentnom energijom Ketera, a Bina receptivnim kapacitetom Ketera, onda Daat
postaje misao koju je stvorila Hohma, a koja se izliva u Binu. Pretpostavka o Daatu pojanjava problem Tvorakog Trojstva, jer je ono
tu dijagramski prestavljeno kao sastavljeno od Hohme (Oca), Bine
(Majke, ili Svetog Duha), i Daata, Rei putem koje su uspostavljeni
svetovi. Isak Majer umanjuje vanost Daata, proglaavajui da je
on izgovor kako bi se prikrila injenica da je Keter, a ne Hohma, pravi Otac Tvorake Trijade. On ne pokuava da prui zadovoljavajue
objanjenje za simboliku te hipotetike Sefire.
Prema prvobitnoj koncepciji, iz sjedinjavanja Boanskog Oca i Boanske Majke proizveden je Mikroprozopus - Kratko Lice, ili Manje
Lice, koje je uspostavljeno u Jeciratskom Svetu formacije i odgovara slovu 1, ili V, u Velikom Imenu. est moi Mikroprozopusa istiu
i sadrane su u vlastitom izvoru, koji je Bina, Majka Malog Adama.
One ine sferu svetih planeta; ime im je Elohim, a kreu se po licu
dubine. Deseta Sefira - Malkut, Kraljevstvo -opisana je kao Nevesta Malog Adama, stvorena lea uz lea sa svojim gospodarem, a
njoj je dodeljeno konano, n, ili H, poslednje slovo Svetog Imena.
Prebivalite Malkuta je u etvrtom svetu - Asiji - i sastavljen je od
svih nadreenih moi koje se odraavaju u elementima zemaljske
sfere. Na taj nain se vidi da se Kabalistiko Drvo protee kroz etiri sveta, sa svojim granama u materiji, a svojim korenjem u Najdrevnijem od Drevnih - Makroprozopusu.
Tri vertikalna stuba podupiru univerzalni sistem predstavljen Sefirotskim Drvetom. Temelj sredinjeg stuba je u Keteru, Venom Jednom. On se sputa kroz hipotetiku Sefiru, Daat, a zatim kroz Tiferet
i Jesod, sa svojim niim krajem koji poiva na vrstom temelju
Malkuta, posljednjeg globusa. Istinski znaaj sredinjeg stuba je ravnotea. To pokazuje kako se Boanstvo uvek manifestuje emaniranjem polova izraza iz Svog sredita, ali ostaje slobodno od iluzije
polariteta. Ako se saberu brojevi etiri Sefirot povezanih ovim stubom (1 + 6 + 9 + 10), zbir je 26, broj Jahvea. (Videti poglavlje o Pitagorejskoj matematici.)
536

S E F IR O T U O BL IK U S O L A R N O G S ISTEM A
Iz Maurice, Indian Antiquities

Tomas M oris reprodukuje gom ju graviru, koja je m odifikacija drveta o kojem

je bilo rei na prethodnim stranicam a. Sefirot se ovde preklapaju, sm anjujui
se kako se smanjuju njihove moi i dostojanstva. Dakle, Kruna je najvea i sveobuhvatna, a K raljevstvo - koje predstavlja fiziki svem ir je najm anje i od
najm anje vanosti.

Stub na desnoj strani, koji se naziva .Jahin, ima temelj u Hohmi,

izlivu Boje Mudrosti; tri Globusa koji iz nje vise su svi muke potencije. Stub na levoj strani naziva se Voas. Tri globusa na njemu su
537

Sejirotsko drvo
TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

enske i receptivne potencije, jer je on utemeljen na Razumevanju,

receptivnoj i majinskoj potenciji. Mudrost, o emu e biti rei, se
smatra blistavom ili izlivajuom, a Razumevanje receptivnim, ili neim
to se ispunjava onim to se izliva iz Mudrosti. Tri stuba se konano
sjedinjuju u Malkutu, u kojem se manifestuju sve moi nadreenih
svetova.
etiri globusa na sredinjem stubu otkrivaju funkcije kreativne
moi u razliitim svetovima. U prvom svetu kreativna mo je Volja
- Boanski Uzrok, u drugom svetu, hipotetika Daat - Re koja izlazi iz Boanske Misli, u treem svetu, Tiferet - Sunce, ili arina
taka izmeu Boga i Prirode, u etvrtom svetu to je dvostrukost, sainjena od pozitivnog i negativnog pola reproduktivnog sistema, u
kojoj je Jesod muko, a Malkut ensko.
Treba posebno napomenuti da se na Kirherovom Sefirotskom drvetu u razliitim delovima dijagrama pojavljuju omamenti Tabemakla.
Oni ukazuju na direktan odnos izmeu svete Boje Kue i svemira
- odnos za koji se uvek mora smatrati da postoji izmeu Boanstva,
kroz ije je delovanje svetu proizveden, i samog sveta, koji mora
biti kua ili vozilo Boanstva. Kada bi savremeni nauni svet samo
mogao da oseti pravi smisao dubine tih filozofskih dedukcija drevnih, shvatio bi da su oni koji su nainili stmktum kabale posedovali
znanje o nebeskom planu koje je u svakom pogledu uporedivo sa
znanjem savremenog naunika.
Tetragramaton, ili etvoroslovno Ime Boga, napisano n in \ izgovara se Jahve. Prvo slovo je \ Jod, Klica, ivot, Plamen, Uzrok, Jedan
- najfundam entalniji jevrejski faliki simbol. N jegovanum erika
vrednost je 10, a potrebno je da se shvati kao 1 koje sadri 10. U
kabali je objavljeno da Jod zapravo predstavlja tri Joda, od kojih je
prvi poetak, dmgi centar, a trei kraj. Njegov presto je Sefira Hohma (prema Ibn Gabirolu, Keter), iz koje kree da oplodi Binu, koja
je prvo n, He. Rezultat tog spajanja je Tiferet, koja je \ Vau, ija
mo je 6 i koje simbolizuje est udova Malog Adama. Konano n,
He, je Malkut, Donja Majka, koja delom uestvuje u potencijama
Boanske Majke, prvog He. Kada se etiri slova Tetragramatona postave u vertikalni stubac, dobija se lik koji veoma nalikuje na ljudsko
telo, kod kojeg je Jor/glava, prvo He predstavlja mke i ramena, Vau
je tmp tela, a konano He predstavlja kukove i noge. Ako se hebrejska slova zamene engleskim ekvivalentima, oblik se bitno ne menja,
538

kao ni analogija. Takoe je vrlo znaajno da se umetanjem slova m,

in, u sredinu imena Jahve, formira re Jehoua, ili Isus:

Tvmrp
U kabalistikim Misterijama, prema Elifasu Leviju, ime Jahve je
povremeno pisano tako to su povezivane 24 take - 24 moi pred
prestolom - a vemje se da je ime Moi Zla obmut, iii invertiran znak
Jahvea. (Videti Transcendentalnu magiju.) O Velikoj Rei Albert
Pajk pie:
Istinska Re m aso n a se m o c nai u sk riv en o m i dub o k o m znaen ju n eizrec iv o g Im en a B o an stv a, k o je je B og sao p tio M ojsiju,
a ije z n a e n je je d u g o b ilo iz g u b lje n o u p rav o z b o g m e ra o p rez a
p re d u z e tih d a se o n o p rik rije. P rav i iz g o v o r tog im e n a b io j e uistin u ta jn a , u k o ju je , m e u tim , b ila u k lju e n a a le k o d u b lja ta jn a
n je g o v o g zn a e n ja . U to zn a e n je j e u k lju en a c e lo k u p n a istin a o
p riro d i B o g a k o ja se m o e sp o z n a ti.
(V ideti M o ra l i d o g m a )

539

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

K A B A L IST I K I K L JU E V I
ST V A R A N JA O V E K A

Gematrija, Notarikon i Temura # Elohim etiri Adama #

Adam u arapskoj tradiciji # Adam kao arhetip oveanstva
# Rana hrianska crkva o hraku

Henri Stefan1, u delu Svet udesa (A World o f Wonders), objavljenom 1607. godine, pominje monaha iz Sv. Antonija, koji je izjavio da mu je, dok je bio u Jerusalimu, tamonji patrijarh pokazao ne
samo jedno od rebara Otelovljene Rei i nekoliko zrakova iz Vitlejem ske Zvezde, ve i gubicu serafim a, nokat sa prsta heruvim a,
Mojsijeve rogove i koveg sa Hristovim dahom! Za narod koji implicitno veruje kako je serafim dovoljno opipljiv da je ouvan njegov
nos, dublja pitanja judaistike filozofije nuno moraju biti nerazumljiva. Isto tako nije teko zamisliti reakcije u svesti nekog drevnog
mudraca kada bi uo da su heruvimu - koji, prema sv. Avgustinu,
oznaava jevaneliste, prema Filonu Judejskom, predstavlja najudaljeniji obim itavog neba, a prema nekoliko crkvenih otaca, mudrost
Boga - nikli nokti na prstima. Beznadeno brkanje boanskih naela s alegorijskim figurama stvorenim da ih predstave neiniciranima
ogranienih sposobnosti, rezultiralao je najgroznijim zabludama o
duhovnim istinama. Koncepti sasvim besmisleni kao to su ovi, meutim, jo uvek stoje kao adamantne barijere za pravo razumevanje
l

540

Anri Estjen (fr. Hertri E stienne), poznat i kao H enrikus Stefanus (lat. Henricus Stephanus) (1529, ili 1531 1598) - pariski tam par i klasini uenjak.
Ponekad se naziva i Anri II, ili mlai, da bi se razlikovao od njegovog dede
(1470 -1520), koji je imao isto ime, a ta k o e je bio tam par i uenjak. Pomenuto delo je, zapravo, drugi deo rasprave O dhrana H erodotova (A pologia pro H erodoto) i u originalu je pisano na latinskom . (Nap. prev.)

simbolizama Starog i Novog zaveta, jer, sve dok ovek ne ispetlja

svoje moi shvatanja iz mree istih apsurda u kojoj mu um lei zaloen vekovima, kako istina ikada moe biti otkrivena?
Stari zavet - naroito Pentateuh (Petoknjije) - sadri ne samo tradicionalni izvetaj o stvaranju sveta i oveka, ve isto tako, zakljuane unutar njega, i tajne Egipana koji su inicirali Mojsija po pitanju
geneze bogooveka (inicijata) i misteriju njegovog ponovnog roenja kroz filozofiju. Mada je poznato da je Izraelaski Zakonodavac
sastavio jo nekoliko dela osim onih koja mu se generalno pripisuju,
spisi koji sada obino krue kao navodna VI i VII knjiga Mojsijeva
su zapravo podmetnute rasprave o crnoj magiji nametnute lakovernima tokom srednjeg veka. Gotovo je nezamislivo d a je od stotina
miliona pobonih i promiljenih prouavalaca Svetog pisma samo
njih pregrt osetila uzvienost ezoterikih uenja o Sodu2(Jevrejskih
Misterija o Adonaju). Ipak, upoznatost sa tri kabalistika procesa naz.vana G em atnja , Notarikon4 i Temura5 ini moguim otkrivanje
mnogih najdubljih istina drevne jevrejske metafizike.
.

Sod (heb. n o ) - tajna; odnosi se na ,,najskriveniji ili ,,tajni nivo biblijskog

stiha. (Nap. prev.)

<

Gematrija, ili gimatrija (heb.

gem atriyd) - vetina tum aenja zapisa
p om ou nu m erik ih v red n o sti slova, odnosno, deo kabale koji izuava
num erika znaenja rei. O bino se sm atra da je re ,,gem atrija izvedena
iz grke rei ,,geom etrija (^scopeipta), a neki naunici veruju da je izvedena iz grkog ,,gram ateja (y p a p p a ie ia , pl. od ypagpaT8u<; - pisar; od
y p ap p a re); mogue je i da su obe rei imale uticaj na formiranje hebrejske rei. (Nap. prev.)

N otarikon(heb. ppi u u ) - m etod izv o en jarei,slian stv aran ju ak ro n im a,

korienjem svakog od poetnih (heb. W87 m an) i krajnjih (heb. STO nian)
slova da se iz jedne rei napravi druga re, formira reenica, ili ideja. Druga varijanta podrazum eva korienje prvog i poslednjeg slova, ili dva srednja slova rei, itd, za form iranje dm ge rei. Re ,,notarikon je povezana
sa latinskom rei notarius", to znai sten o g raf'. (Nap. prev.)

Tem ura (heb. m ia n - tem urah) - m etod koji kabalisti koriste da preraspodele rei i reenice u Bibliji, vem jui da na taj nain m ogu izvui ezoterijski supstrat i dublje duhovno znaenje rei. Tem ura se m oe upotrebiti da
se prom ene slova u odreenim reim a i tako se stvori novo znaenje biblijskih izjava. H ebrejski alefbet je abdad (ar. ^ 1), ili konsonantno pism o,
pa ovaj metod, koji bi u m nogim jezicim a rezultirao besm islenim nizovim a slova, u hebrejskom u veini sluajeva daje smislene rei. (Nap. prev.)
541

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

Prem a m isticim a, to k o v i koji p o d rav aju Boji p resto p red stav ljaju orbite
planeta, a itav so lam i sistem je zapravo M erkava, Boja kola. Jedna od podela kabale - koji je zasnovana na um eim a i naukam a planova koji su ispod
nebesa - naziva se M erkava. U Zoharu je napisano da nebeski presto, ili Jezekiljeva vizija oznaava tradicionalni zakon; izgled oveka koji sei na prestolu
predstavlja pisani zakon. Kada opisuje heruvim e na Z avetnom K ovegu, Filon
Judejski izjavljuje da su te figure nagovetaj revolucija celokupnih nebesa, pri
em u jed an od hem vim a predstavlja spoljanji obim , a dm gi unutranje sfere.
O krenuti jed an prem a dm gom , oni predstavljaju dve hem isfere sveta. Plameni
ma hem vim a iz P ostanja je sredinji pokret i uznem irenost nebeskih tela. Po
svoj verovatnoi on takoe predstavlja i solarni zrak.

Pod Gematrijom se ne podrazumeva samo zamena slova njihovim numerikim ekvivalentima, ve i nain utvrivanja mistine svrhe za koju je zgrada ili drugi objekat bio podignut pomou analize
njegovih mera. S. L. Mekgregor Maters, u Razotkrivenoj kabali, daje
primer primene Gematrije:
Tako i odlom ak, Post. 1 8 :2 , V H N H ShLSiiH , Vehenna S h a lish a ,
I gle, tri o v e k a , je d n a k je u n u m erik o j v rednosti sa a l v m i k a l
G b r i a l v r p a l , E lo M ikh a el G a h riel Ve-Rafael, To su M ihael, G abrijel i R a fa e l, za svaki izraz = 7 0 1 .

JE Z E K IL JE V A V IZ IJA
Iz The ..Bear Bihle

Ova slika, koja je iz prve protestantske B iblije objavljene na panskom , prikazuje M erkavu, ili Jahveova kola, koja su se prikazala Jezekilju na reci Hevaru.
Prorok je video etiri udna stvorenja (E), od kojih je svako imalo po etiri
glave, etiri krila i bakarna kopita kao kod teleta. Tu su bila i etiri toka (F)
ispunjena oima. Tamo kuda je iao heruvim ili su i tokovi. Prostor izmeu
heruvim a i tokova bee ispunjen uarenim ugljevljem . N a vrhu kola bio je
presto, na kojem sedee pojava slina oveka (H). Jezekilj pade na kolena kad
opazi M erkavu okruenu vihorom oblaka i vatre (A, B, C). Ruka (K) se prui
iz oblaka i proroku je nareeno da pojede svitak koji je m ka drala.
542

Ako se pretpostavi da su strane raznostranog trougla 11, 9 i 6

ini, trougao takvih dimenzija bi tada bio odgovarajui simbol Jahvea,
jer bi zbir njegove tri strane bio 26, numerika vrednost hebrejske
rei IHVH. Gematrija takoe ukljuuje i sistem otkrivanja arkanskog
znaenja rei kroz analizu veliine i ureenja poteza upotrebljenih
pri formiranju njenih slova. Gematriju su koristili i Grci, kao i Jevreji. Knjige Novog zaveta - posebno one pripisane sv. Jovanu - sadre mnogo primera njenog korienja. Nikifor Kalist6 proglaava
da je Jevanelje po sv. Jovanu otkriveno u peini ispod hrama u Jerusalimu, gde je knjiga bila skrivena davno pre hrianske ere .
Postojanje interpoliranih materijala u etvrtom jevanelju potvruje
6

Nikifor Kalist Ksantopul (gr. NiKr|(popo; KdAAicrro; ^av0o7tonAo;, ? - o k o

1320) - crkveni istoriar, monah Sofijskog manastira u Carigradu. (Nap. prev.)
543

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

uverenje da je rad izvorno napisan hez posehnog osvrta na coveka

Isusa, a da su izjave koje su tu pripisane Njemu, izvorno mistina
izlaganja koja je dostavila personifikacija Univerzalnog Uma. Ostali
Johananovi7 spisi - Poslanice i Otkrivenje - prekriveni su slinim
velom misterije.
Primenom Notarikona svako slovo u rei moe postati inicijal
nove rei. Tako je iz BRAIT (BRASHITH), prve rei u knjizi Postanja, izvedeno est rei, koje znae ,,u poetku je Elohim video da e
Izrael prihvatiti zakon . Gospodin Mekgregor Maters takoe daje
dodatnih est primera Notarikona, koje je od gomje rei formirano
srednjovekovni kabalist, Solomon Mejr Ben Moe (Solomon Meir
Ben Moses). Od poznatog akrostiha koji se pripisuje Eritrejskoj Sibili, sv. Avgustin izveo je re IX0Yi;, koja je po Notarikonu proirena u frazu: Isus Hrist, Sin Boji, SpasiteljA Drugaijom upotrebom
Notarikona, direktno suprotnom prvoj, poetno, poslednje i srednje
slovo rei u reenici mogu se spojiti da formiraju novu re ili rei.
Na primer, ime Amen, arnjv, moe biti izvedeno iz T U N nbtm ,
Gospod je veran Kralj . Poto su u svojim svetim spisima otelotvorili ifame mehanizme, drevni svetenici upozorili su svoje uenike
da nikad ne prevode, ne ureuju, ili prepisuju sadraj svetih knjiga.
Pod optim nazivom Temura moe se gmpisati i objasniti nekoliko sistema u kojima su razliita slova zamenjena drugima u skladu
sa prethodno pripremlienim tabelama, ili odreenim matematikim
rasporedima slova, pravilnim, ili nepravilnim. Tako se abeceda moe razbiti na dva jednaka dela i zapisati u vodoravnim linijama, pri
emu se slova u donjem redu mogu zameniti slovima u gomjem redu, lli obmuto. Ovim postupkom slova rei Kuzu mogu biti zamenjena slovima rei IHVH, Tetragramatona. U drugom obliku Temure,
slova se samo preraspodeljuju. rTJlttt je kamen koji se nalazi u sreditu sveta i od njega se zemlja iri na sve strane. Kada se razbije na
dva dela, kamen je n r , to znai postavljanje Boga. (Videti Pekudei Rakov, 71, 72.) Opet, Temuru moe initi i jednostavan anagram, kao u engleskoj rei live (ivot), koja kada se obrne postaje
evil (zlo). Razliiti sistemi Temure su meu najkomplikovanijim i
najdubljim izumima drevnih rabina.
7

544

Johanan - hebrejski oblik im ena Jovan (heb. pnT - Ciospod je m ilostiv").

(Nap. prev.)

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

Meu teolokim uenjacima raste uverenje da prevodi biblijskih

spisa koji su dosad prihvatani ne odraavaju adekvatno duh originalnih dokumenata. H. P. Blavacka pie:
P o to je H elk ija8 u red io i o b jav io svetu prvu k o piju B o je knjig e, ta k o p ija j e n estala, a Je z d ra 9 j e n ap ra v io n o v u B ih liju , k oju je
zavrio Ju d a M a k av ej10; (...) kad j e kopirana iz rogatih slova u kvadratna slova, iskvarena je do neprepoznavanja; (...) M aso ra" je dovrila unitenja; konano, im am o tekst, ni 900 godina star, koji obiluje p ro p u stim a , in te rp o lacijam a i sm iljen im iz o p a en jim a.
(V ideti R a zo tkriven u Izidu)

Prof Kraford Hauvel Toj12 sa Harvarda belei:

s

H elkija (heb. irrp rn - H ilkiah) - jevrejski prvosvetenik iz vrem ena kraIja Jo sije, koji je pronaao izgubljeni prim erak K njige zakona u H ram u u
Jerusalim u (2. Kralj. 22:8). (Nap. prev.)
Jezdra (heb. tn s - E z r a ) - jevrejski sveteniki pisar koji je nakon 5.000
godina vavilonskog ropstva izveo Jevreje iz Vavilona u njihovu postojbinu
- grad Jerusalim - godine 459. p.n.e. Jezdra je ponovno uvrstio rasejanu
je v rejsk u zajednicu na tem elju Tore i strogom potovanju zakona. Prem a
Bihliji, Jezdra je suzbio opasnost po jevrejski identitet koji su predstavljali
brakovi Jevreja i ne-Jevreja i ustanovio konano itanje Tore. Jezdra se
zato duboko potuje u jevrejskoj tradiciji i dobio je poasnu titulu pisar ,
pa se vodi kao K7TS7 731on, ili Jezdra pisar . A utor je biblijske K n jig eJ ezdrine. (Nap. prev.)

Io Juda Makavej (heb. nTin 33?an - Yehudah HaM akahi, Juda eki, ? -160.
p.n.e.) -je v re jsk i svetenik, trei sin M atatije, koji je godine 166. p.n.e. od
svog oca preuzeo voenje borbe protiv seleukidske vlasti nad tadanjom
Judejom . (Nap. prev.)
II

M asora, ili M esora, (heb. n n o a - Masorah, predanje) odnosi se ili na prenoenje religijske tradicije, ili tradicije uopte. U irem sm islu term in se
odnosi na itav lanac jevrejske tradicije, a u uem smislu, koji nas ovde interesuje, na tradiciju m asoreta korienu za odreivanje preciznog teksta
Tanaha (ili Tenah, heb. fjn ) - hebrejske Bihlije. (Nap. prev.)

12

C raw fordH ow ell Toy (1836-1919) - am eriki hebrejista; od 1869. do 1879.

godine bio je profesor hebrejskog na Southem Baptist Theological Seminarv,
a 1880. godine postao je profesor hebrejskog i orijentalnih jezika na univerzitetu Harvard. (Nap. prev.)
545

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

R u k o p ise su kopirali i p rek o p irav ali pisari koji nc sam o d a su
p o n ek ad pravili g reke u slo v im a i reim a, ve su sebi d o zv o ljav ali
d a i sa m i d o d a ju n ovi m a te rija l u tc k s t, ili da u je d n o m ru k o p is u
k o m b in u ju , b ez ikakvih nazn ak a, spise koje su sastav ili razliitih
ljudi; sluajevi takvih postupaka nalaze se naroito u k n jigam a proro k a M ih e ja i Je re m ije i g ru p a m a p ro ro a n sta v a k o ja d o la z e p o d
im e n im a Isaije i Z a h a rije .
[V ideti Ju d a iza m i h ria n stv o (J u d a ism a n d C h ristia n ity)\

Da li osakaeno stanje svete Biblije - delom sluajno - prestavlja

nita manje nego definitivan napor da se zbuniti neinicirani italac i
na taj nain bolje skriju tajne jevrejskih TanaimP. Hrianski svet nikada nije poseovao skrivene svitke koji sadre tajnu doktrinu Izraela
i, ako su kabalisti bili tani u svojim pretpostavkama da su izgubljene knjige Mojsijevih Misterija bile utkane u tkivo Tore, onda su biblijski spisi zaista knjige unutar knjiga. U rabinskim krugovima prevladava miljenje da hrianstvo nikada nije shvatilo Stari zavet i
verovatno nikada i nee. U stvari, postoji oseaj - bar u nekim elovima - da je Stari zavet ekskluzivno vlasnitvo jevrejske vere, a da
hrianstvo, nakon svog neumoljivog progona Jevreja, uzima neopravdane slobode kada ukljuuje iskljuivo jevrejske spise u svoj sveti
kanon. Ali, kako je primetio jedan rabin, ako je hrianstvo ve moralo
da koristi jevrejske spise, trebalo bi bar da nastojati da to ini s odreenim stepenom inteligencije!
U poetnom poglavlju Postanja je navedeno da su nakon stvaranja svetlosti i njenog odvajanja od tame, sedam Elohim podelili vode koji su pod svodom od voda koje su iznad svoda. Poto su tako
uspostavili inferiomi svemir u savrenom skladu sa ezoterijskim uenjima hinduskih, egipatskih i grkih Misterija, Elohim su zatim usmerili svoju panju na proizvodnju flore i faune i, na kraju, oveka.

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

Zamislite se u tiini i razmotrite zapanjujuu upotrebu zamenica

u prethodnom citatu iz najsavrenijeg primera engleske literature.
Kada je androgina hebrejska re u mnoini, Elohim, prevedena u
jednini aseksualnom reju Bog, poetna poglavlja Postanja uinjena
su relativno besmislenim. Moda je u pitanju bio strah da bi hriani, ako se re pravilno prevede kao muka i enska kreativna posredovanja, bili opravdano optueni da se klanjaju mnotvu bogova
iako neprestano tvrde da su monoteisti! Oblik mnoine zamenica
naem i nama, meutim, nepogreivo otkriva panteistiku prirodu Boanstva. Dalje, androgino ustrojstvo Elohim (Boga) je objavljeno u
sledeem stihu, gde on (odnosi se na Boga) kae da je stvorio ovekapo svome liku, muko iensko, ili pravilnije, poto se jo nije odigrala podeia polova, muko-ensko. To je smrtni udarac tradicionalnom
konceptu da je Bog muka potencija, kao to ga je prikazao Mikelanelo na stropu Sikstinske kapele. Elohim je naredio tim androginim
biima da se raaju. Imajte na umu da ni muki ni enski princip jo
nisu zasebno postojali! I, konano, obratite panju na rei ponovo
napunite. Ponovo oznaava povratak u prvobitno ili bive stanje ili
poziciju, ili ponavljanje ili obnovu. (Videti Wehsters International Dictionary, 1926.) Ovo definitivno pozivanje na oveanstvo koje je postojalo pre stvaranja oveka opisanog u Postanju mora da
je vidljivo veini povremenih italaca Pisma.
Pregled biblijskih renika, enciklopedija i komentara otkriva da
je re Elohim mnoina, te da je izvan poimanja potovanih autora i
urednika tih izdanja. Nova Saf-Hercog enciklopedija religijskog znanja (New Schaff-Herzog Encyclopedia o f Religious Knowledge)'Ana
bi dalje lzlaganje im alo sm isla, je r se ono odnosi na engleske zam enice
u ovom citatu iz B ib lije : ,,in our im age, after our likeness, created he
h im ", created he t h e m fraza ,,i napunite zem lju, u engleskom prevodu
glasi: and replenish the earth, gde re replenish" znai .,ponovo napunite, to je precizniji prevod sa hebrejskog, a takoe je bitno za shvatanjc
analize u nastavku. Zbog toga se, u aljem prevodu, tamo gde se analiziraju m noine zam enica iz navedenog citata, koriste zamenice date u zagradama, a umesto analize prefiksa ,,r e u r e i,,replenish", analiza je usmerena
na re ponovo". (Nap. prev.)

P o to m re e B og: D a nain im o o v e k a po sv o m e (n a em ) liku,

se h i (nam a) sli n a . (...) I stvori B og o v e k a po liku sv o m e , prem a
liku B o je m stv o ri (on n je -) g a , m u k o i .ensko stv o ri (o n n j-)
ih. I b la g o slo v i ih B og, i re e im B og: R a ajte se i m n o ite se,
i (p o n o v o ) n ap u n ite zem lju,
it
13 Postanje, 1:26-28, prevod uro Danii. Zam enice naem ", ,,nam a", ,,on
n je g a i ,,on njih" i re ponovo", date u zagradam a, stavljcne su kako
546

R eligijska enciklopedija koju j c u verziji na engleskom jezik u uredio veleasni Filip S af (Philip S c h a ff 1819-1893), teolog edukovan u N emakoj,
rodom S v ajcarac, koji je iv eo i rad io u SA D , a b az iran a je na izdanju
547

K ahalistiki klju evi stvaranja oveka

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

sledei nain saima kontroverzu oko mnoine rei Elohim: ,,Da li

ona sada ili je prvobitno oznaavala pluralizam boanskog bia?
Biblijski renik (Dictionary o f the Bihle), koji je uredio Dejms Hejstings' sadri sledei zakljuak, koji odjekuje oseajem kritinijeg
etimologiste Biblije: Upotrebu plurala Elohim je teko objasniti.
Dr H evernik16 smatra da je pluralni oblik rei Elohim upotrebljen
da oznai obilje i na-bogatstvo koji postoje u Boanskom Biu. Njegova izjava, koja se pojavljuje u Popularnoj i kritikoj biblijskoj enciklopediji ( The Popular and Critical Bihle Encvclopcedia) predstavlja
napor da se zaobie ova izuzetno tetna re. Meunarodni standardni biblijski renik (International Standard Bible Dictionary) smatra
da su objanjenja koja nude savremeni teolozi - kojima je dr Hevernik dobar predstavnik - isuvie genijalna da bi ih zamislili rani Hebreji i tvrdi da re predstavlja trag politeistike faze semitske misli.
Jevrejska enciklopedija (Jewish Encvclopedia) podrava ovu potonju pretpostavku sledeom konciznom izjavom: Prema svetlu koje
na to pitanje bacaju epigrafski materijal, tradicija i folklor, pokazalo
se da su Semiti politeistiki orijentisani.
Razliite kole tilozofije, kako jevrejske tako i nejevrejske, ponudile su, kako uena tako i neka druga, objanjenja identiteta Adama.
Neoplatonisti u tom primordijalnom oveku prepoznaju platonistiku Ideju oveanstva - arhetip ili mustru za genus homo. Filon
Judejski je smatrao da Adam predstavlja ljudski um, koji moe da
razum e (pa stoga i im enuje) stvorenja oko sebe, ali ne moe da
shvati misteriju vlastite prirode (pa je zato ostavlja bezimenu). Adam
je uporeivan i sa pitagorejskom monadom, koja je na temelju svog
stanja savrenog jedinstva mogla iveti u edenskoj sferi. Kada kroz
proces srodan fisiji monada postaje duada - odgovarajui simbol
nesloge i zablude - tako formirano stvorenje prognano je iz njegoRealencyklopadie fiir protestantische Theologie und Kirche, koju je nainio
ncm aki protestantski teolog, Johan Jakob H ercog (Johann Ja ko h H erzog,
1805-1882). (Nap. prev.)
15

Jam es H astings (1852-1922) - kotski prezviterijanski svetenik i biblijski

uenjak. (Nap. prev.)

16

H ajnrih A ndreas H ristof H evem ik (H einrich Andreas Christoph H a vem ick,

1811-1845) - nem aki protestantski teolog, profesor Sta ro g zaveta u Kenigsburgu, poznat po brojnim biblijskim kom entarim a. (Nap. prev.)

548

vog nebeskog doma. Na taj nain je dvostruki ovek bio izbaen iz

Raja, koji pripada nepodeljenom stvaranju, a heruvim i plameni ma
su postavljeni na strai pred dverima Uzronog Sveta. Prema tome,
ovek, tek nakon ponovnog uspostavljanja jedinstva u sebi, moe
opet zadobiti svoje prvobitno duhovno stanje.
Prema Isarim 17, tajna doktrina Izraela uila je da postoje etiri
Adama, od kojih svaki boravi u po jednom od etiri kabalistika
sveta. Prvi, ili nebeski Adam, ivi sam u acilutskoj sferi i u njegovoj
prirodi postoje svi duhovni i materijalni potencijali. Drugi Adam ivi u sferi Brije. Poput prvog Adama, to bie je androgino, a deseti
deo njegovog tela (njegova peta, Malkut) odgovara crkvi Izraela, koja
e satrti glavu zmije. Trei Adam - isto tako androgin odeven je u
telo od svetlosti i boravi u sferi Jecire. Cetvrti Adam je samo trei
Adam nakon pada u sferu Asije, a nakon toga duhovni ovek na sebe uzima ivotinjsku ljuturu, ili kaput od koe. Cetvrti Adam je jo
uvek smatran za pojedinca, mada se u njegovoj prirodi odigrala podela i postojale su dve ljuture, ili fizika tela, od kojih je u jednom
bila otelovljena muka, a u drugom enska potcncija. (Za vie detaIja pogledati Isaka Majera.)
Univerzalna priroda Adama razotkrivena je u raznim izvetajima
o materiji od koje je bio sazdan. Prvobitno je odreeno da je ,,zemlja upotrebljena za njegovo oblikovanje poticala iz sedam svelova. Poto su ti planovi, meutim, odbijali da daju svoje supstance,
Stvoritelj im je silom iupao elemente za konstituisanjc Adama. Sv.
Avgustin je otkrio Notarikon u Adamovom imenu. Pokazao je da su
etiri slova, A-D-A-M, prva slova etiri rei Anatola Dusida Arktos
MesembrijaK. to su grki nazivi za etiri ugla sveta. Isti autor, takoe, u Adamu vidi i prototip Hrista, jer on pie:
17

Isarim (heb. pl. od isar)

na. (Nap. prev.)

inicijati ili adepti drevnih Hebreja, posebno ese-

ix

Cetiri grke H ore (" D p a i) - A v a x o \r |, A uoiq, 'ApKtoc; i M e ar||.iP p ia .

Prema izvetajim a raznih autora, Hora, boanskih bia koja upravljaju smenom godinjih doba, ili p ersoniflkuju m esece u godini, pa ak i pojedine
sate u danu, im a od tri do dvanaest; kao Z evsove i T em idine erke, to su
Eunom ija, D ika i Ejrena, a kao H elijeve ili Kronosove erkc, pored etiri
H ore navedene u tekstu, pom inju se i A uga, M uzika, G im nastika, Nimfa,
Sponda, Hleta, A kta i Esperida. (Nap. prev.)
549

TA JN A UEN JA SVIH EPO H A

A d a m s p a v a , k a k o bi m o g la b iti s a z d a n a E v a: H ris t u m ire ,
kak o bi m o g la biti sazd an a C rkva. D o k A dam sp av a, E v a je na in je n a iz n je g o v o g boka. K ad j e H rist u m ro , N je g o v b o k j e p ro boden kopljem , kako bi potekao sakram ent da fo rm ira crkvu. (...)
S am A dam b io je lik O n o g a koji e d o i.

U svom nedavnom radu, Judaizam, Dord Fut M ur'9 ovako opisuje proporcije Adamikog oveka:
,,0 n j e bio o g ro m n a m asa k o ja isp u n jav a itav sv et n a svim tak a m a k o m p a sa. Z e m lja o d k o je j e sa z d a n o n je g o v o te lo p rik u p ljen a je iz svih d elo v a sveta, ili sa m e sta b u d u e g o ltara. O d v eeg
znaaja je shvatanje da j e ovek stvoren androgin, j e r j e neto znanja d rev n ih v ero v atn o p rila g o en o p rv o m p a m u k n jizi P o sta n ja .
R. S am juel b ar N a h m a n 20 (III vek) k azao j e da, kad j e B og stv o rio
A dam a, stvorio ga je okrenutog u oba sm era (irsisns m); tada ga je
O n isekao na pola i napravio dvoja lea, po je d n a za svaku fig u m .

Zohar ima koncept dva Adama: prvi je boansko bie koje je, istupajui iz najvie prvobitne tame, stvorilo drugog, ili zemaljskog
Adama prema Svom liku. Vii, ili nebeski ovek bio je Kauzalna sfera sa boanskim potencijama i potencijalima, koja je smatrana za ogromnu linost; njeni udovi, prema gnosticima, ine osnovne elemente
postojanja. Taj Adam moe biti simboliki prikazan kako gleda u
oba smera, ime se oznaava da jednim licem gleda svoj neposredni
Uzrok, a drugim licem posmatra ogromno more Kosmosa, u koje treba da bude uronjen.
Filozofski posmatrano, Adam se moe smatrati predstavnikom
pune duhovne prirode oveka - androginim i bez sopstva podlonog
propadanju. Ta potpunija priroda smrtnog oveka se slabo shvata. Kao
19

20

550

G eorge Foot M oore (1851 -1 9 3 1 ) - am eriki izuavalac judaizm a; diplom irao na Jejlu ( Yale University), lan dm tva Lohanja i kosti (Skull and Bones),
poznatog i kao Bratstvo sm rti, profesor hebrejskog na A ndoverskom teolokom sem inam (A ndover Theological Sem inarv) (1 8 9 9-1901), profesor
teologije na H arvardu (1904-1928), profesor istorije religije u Frotingem u
(Frothingham ) (1928-1931); au to rb ro jn ih knjiga. (Nap. prev.)
R abhi Sam uel bar N achm an (heb. bmts p 1nJ), ili S am uel N ahm ani talm udski rabin koji je iveo u Izraelu od poetka III do poetka IV veka,
jedan od najpoznatijih hagadista toga doba. (Nap. prev.)

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

to duh sadri materiju u sebi i istovremeno je i izvor i konanost stanja nazvanog materija, tako Eva predstavlja nii, ili smrtni deo koji je
izvaen iz potpunijeg duhovnog stvaranja, ili ima vremensku egzistenciju unutar njega. Poto je predstavnik nieg dela pojedinca, Eva je zavodnica koja, u dosluhu sa zmijom smrtnog znanja, uzrokuje da Adam
potone u stanje slino zanosu, u kojem je nesvestan vlastitog vieg
Sopstva. Kada se Adam naizgled probudi, on zapravo tone u san, jer
on vie nije u duhu nego u telu; podela se dogodila unutar njega: pravi Adam odmarao se u Raju, dok se njegov nii deo otelovio u materijalnom organizmu (Evi) i lutao u tami smrtnog postojanja.
Sledbenici Muhameda su oigledno osetili preciznije nego neinicirani iz drugih sekti pravi mistiki znaaj Raja, jer su shvatili da oveku, pre njegovogpada, prebivalite nije bilo u fizikom vrtu, u
bilo kom odreenom delu zemlje, nego u vioj sferi (aneoskom svetu), koju zalivaju etiri mistina potoka ivota. Nakon izgona iz Raja, Adam se spustio na Ostrvo Cejlon i to mesto je sveto za odreene
hinduistike sekte, koje staro Ostrvo Lanka - nekada verovatno povezano sa kopnom - prepoznaju kao stvamu lokaciju rajskog vrta iz
kojeg je migrirao ljudski rod. Prema Arahijskim noima (prevod ser
Riarda Bartona)21, otisak Adamovog stopala se jo uvek moe videti na vrhu cejlonske planine. U islamskim legendama Adam je
kasnije ponovo sjedinjen sa supmgom, a poto je umro telo mu je
Melhisedek, nakon potopa, doneo u Jerusalimu da bude sahranjeno.
(Videti Kuran.)
Re a d m oznaava vrstu ili rasu i samo zbog nedostatka pravilnog
razumijevanja Adam se smatra za pojedinca. Kao Makrokosmos,
Adam je gigantski Androgin, ak Demijurg; kao Mikrokosmos, on je
glavni proizvod Demijurga, a unutar prirode M ikrokosmosa Demijurg je uspostavio sva svojstva i moi koja je i sam posedovao.
Demijurg, meutim, nije bio besmrtan, pa stoga Adamu nije mogao
da dodeli besmrtnost. Prema legendi, Demijurg je nastojao da sprei
oveka da spozna nepotpunost svog Stvoritelja. Adamiki ovek je,
21

K apetan ser Riard Frensis B arton (Captain Sir R ichard Francis Burton,
1821-1890) - engleski istraiva, prevodilac, pisac, orijentalist, etnolog, lingvist, pesnik, hipnotiar, maevalac i diplomata, kapetan u vojsci Istono-indijske kompanije. Prema jednom izvetaju, govorio je 29 evropskih, azijskih
i afrikih jezika. Pom enuta knjiga, A rabijske noi (Arahian Nights), engleski je naziv za knjigu H iljadu i je d n a no. (Nap. prev.)

551

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

K abalistiki kljuevi stvaranja oveka

posledino, posedovao svojstva i karakteristike anela, koji su bili

Demijurgovi sluitelji. Gnostiki hriani su potvrdili da je iskupljenje oveanstva osigurano silaskom Nusa (Univerzalne Svesti), koji
je bio veliko duhovno bie superiomo u odnosu na Demijurga, i koji je, uavi u ustrojstvo oveka, Demijurgovim tvorevinama dodelio
svesnu besmrtnost.
N espomo je da faliki simbolizam zauzima vano mesto u ranom jevrejskom misticizmu. Hargrejv Denings u liku Adama vidi
tip Sivinog lingama, koji je bio kamena predstava stvaralake moi
Svetskog Roditelja. Denings pie;
,,U G rig o rije v im d e lim a 22 (...) p o sto ji o d lo m a k o to m e k ak o se
N o je sv a k o d n e v n o m oli u A rci p re d A dam ovim Telom , tj, p red
F alusom - je r A dam je b io p rim itiv n i F alus, veliki roditelj Ijudske
rase. E v en tu aln o m o e izgledati u d n o , kae on, d a j e ovu m olitvu tre b a lo sv a k o n e v n o iz g o v arati pred A d am o v im te lo m , ali
n ajp rizn atija trad icija m eu isto n jacim a j e ta d a je B og zap o v edio A d am u da n je g o v o m rtv o te lo tre b a da b u d e d ra n o izn ad tla
d o k ne d o e v re m e d a g a s v e te n ik B o g a S v e v i n je g n e p rc d a
S718V8337D u sred ite Z e m lje J To o z n a a v a b rd o M o riju , in d ijsk u
p la n in u M eru. O v o A d a m o v o te lo b a lz a m o v a n o je i p re n o e n o s
oca na sina, d ok ga kon an o L am eh n ije isporu io N o ju .
[V ideti Falicizam ( Phallicism )\

Ovo tumaenje donekle pojanjava kabalistike tvrdnje da su u

prvom Adamu bile sadrane sve due Izraeliana. (Videti Sod.) lako
je prema delu Legenda Aurea23 Adam bio sahranjen sa tri semenke
Drveta Poznanja u ustima, treba imati na umu da su naizgled suprotstavljeni mitovi esto tkani oko istog pojedinca. Jedna od dubokih
tajni kabalizma je ona izloena u Notarikonu utemeljenom na slovi22

M isli se na sv. G rigorija Niskog. (Nap. prev.)

23

Zlatna legenda (lat. Legenda Aurea) - jedno je od fundamentalnih dela srednjeg veka, prevedeno u to vrem e na brojne jezike; prikazuje ivot mnogih svetaca, kao i ivot M arije M agdalene. A utor je Jakopo dela Voragine
(Jacopo della Voragine, c. 1230 1298), italijanski kaluer dom inikanskog
reda, a delo je nastalo izm eu 1259. i 1266. godine; sadri 182 poglavlja o
ivotima i smrti najpotovanijih svetaca i svetih ljudi; tokom XIV i XV veka
izvrilo je znaajan ikonografski uticaj. (Nap. prev.)

552

ma Adamovog imena (ADM). Ova tri slova su inicijali imena Adam,

David i Mesija, a za te tri linosti je reeno da imaju jednu duu. Kako
ova dua prestavlja Svetsku Duu oveanstva, Adam oznaava duu koja se ukljuuje, Mesija duu koja se razvija, a David stanje due nazvano epigeneza24.

N O JE I NJEGOVA Z O D IJA K A ARKA

Iz Myer, Qabbalah

Rani crkveni oci - naroito Tertulijan, Firmilijan, sv. Kiprijan, sv. Avgustin i sv.
Zlatousti - prepoznali su u arci tip, ili simbol Svete Katolike Crkve. Beda Potovani25 izjavio da je N oje u svem u tipian prim er H rista, je r kako je jedini
Noje bio pravedan u svojoj generaciji, tako je i samo Hrist bio bez greha. S Hristom je doao sedm ostruki duh m ilosti; sa N ojem sedam Pravednika. N oje je
vodom i drvetom spasao svoju porodicu, H rist krtenjem i krstom spaava hriane. A rka je sagraena od drveta koje se ne raspada. Crkva je sastavljena od
ljudi koji e iveti zauvek, je r arka oznaava crkvu koja pluta na talasim a sveta.
G om ji dijagram reprodukovan je takoe i u Rozenkrojcerima Hargrejva Deningsa. Taj autor izvom om dijagram u, koji se pojavljuje u Antiquitatum Judaicarum Libri IX, dodaje znakove zodijaka, postavljajui znak A rijes na glavu i
n astav ljaju i redom do zn ak a Leo, koji zau zim a peti p resek arke. D enings
24

Epigeneza (gr. E7tiyiYVopai - rodim se posle, nastajem posle) - shvatanje

po kojem se razvoj organskog sveta zasniva na obrazovanju organske klice kao novog proizvoda. (Nap. prev.)

25

Beda Potovani (lat. Beda Venerabilis, 672 -735), poznat i kao sv. Bid - engleski teo lo g i istoriar, pisac m n o g o b ro jn ih istorijskih i p riro d n o n au nih dela i jed an od n ajobrazovanijih ljudi zapadne E vrope svog vrem ena.
(Nap. prev.)
553

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

dodeljuje oeljak koji sadri vrata nepodeljenom sazveu Virgo-Libra-Skorpio
(koje se nastavlja u prvu podsekctju drugog odeljka), a preostala etiri odeljka
dodeljuje konstelacijam a od Sagitarijusa do Pisces. Studija slike razotkriva arku
podeljenu na jedanaest glavnih delova, a du osnove i krova svakog odeljka
prikazane su tri potpodele, tako sveukupno inei sveti broj 33. Takoe, na vratim a srednjeg dela m oe se primetiti krst na mesUi koje odgovara generativnom
sistemu Ijudskog tela. Na arki su prikazana dva otvora: prvi - glavna vrata, koja
predstavljaju otvor kroz koji se ivoti ivotinja sputaju u ftziko postojanje;
drugi, mali prozor neposredno uz teme, kroz koji duh, prem a drevnim obredim a, stie slobodu.
K ada je androgini Skorpio-Virgo podeljen, a Vaga, ili Harmonija, napravljena od Skorpija i sm etena izm eu Skorpija, tj. m ukog, i Virgo, tj. enskog, tada su se pojavila 32 sazvea ili znaka, onako kako
ih sada imamo. A rka je visoka tri sprata (m oda da sim bolizuje Nebo,
oveka, Zem lju). Na figuri oveka prim etan je razdeljak kose na sredini ela i ureeni brada, brkovi, zalisci i kosa na stranjem delu vrata i ram enim a.
(Videti Kabalu Isaka M ajera)

Kao i odreene azijske ftlozofske institucije, Jevrejske Misterije

sadre udnu doktrinu o Senkama Bogova. Zurei u ponor, Elohim
su ugledali vlastite senke i na osnovu tih senki oblikovali inferiomo
stvaranje. Anonimni Upravnik Baliol koleda (Master o f Balliol College) pie:
,,U d ram a ti n o m p red sta v lja n ju stv a ra n ja o v e k a u M isterijam a,
A leim [E lohim ] su prestavljali ljudi koji su, p rilik o m v ajan ja oblika adam itskog bia, oveka, pratili njegov obris na sopstvenoj senci, ili ga m odelovali ocrtavajui svoju vlastitu senku na zidu. N a taj
n ain j e u m e tn o st c rta n ja n a sta la u E g ip tu , a h ije ro g lifsk e fig u re
u rez an e n a e g ip a tsk im sp o m e n ic im a su ta k o m alo reljefn e d a jo
uvek podseaju na se n k u .

U ritualizmu ranih Jevrejskih Misterija predstavljana je velianstvenost stvaranja, pri emu su razni uesnici oponaali Tvorake
Agense. Crvena zemlja od koje je oblikovan Adamiki ovek moe
oznaavati vatru, posebno zbog toga to je Adam povezan sa Jod,
ili vatrenim plamenom, koje je prvo slovo svetog imena Jahve. U
Jevanelju po Jovanu 2:20 napisano je da je Hram graen etrdeset
554

K abalistiki k lju evi stvaranja oveka

est godina, to je izjava u kojoj sv. Avgustin vidi tajnu i svetu Gematriju, jer, prema grkoj filozofiji brojeva, numerika vrednost imena Adam je 46. Adam tako postaje tip Hrama, jer je Kua Boga poput primitivnog oveka - bila mikrokosmos ili epitoma svemira.
Adamu je u Misterijama pripisano da poseduje naroitu mo duhovnog raanja. Umesto da svoju vrstu reprodukuje bilo kakvim fizikim generativnim procesom, on je prouzrokovao da iz samog sebe
otpusti senku samog sebe - ili, tanije, da se ona odrazi na materiji.
Ovu senku je zatim produhovio i postala je ivo stvorenje. Te senke,
meutim, ostale su samo dotle dok je trajao originalni lik iji su one
odraz, jer sa uklanjanjem originala, nosilac slinosti nestaje sa njim.
U tome je klju alegorijskog stvaranja Eve iz Adamovog boka, jer
je Adam, predstavnik ideje ili mustre, odraen na materijalni univerzum u obliku mnotva produhovljenih slika, koje kolektivno oznaavaju Evu. Prema drugoj teoriji, podela polova odigrala se u arhetipskoj
sferi; stoga su senke u niem svetu bile podeljene u dve klase, u skladu
s redovima ustanovljenim u Arhetipu. U naizgled neshvatljivoj privlanosti meu polovima Platon je prepoznao kosmiki poriv prema
ponovnom ujedinjenju odvojenih polovina tog arhetipskog Bia.
ta bi tano trebalo podrazumevati pod podelom polova, onakvom
kako je simboliki opisana u Postanju, veoma je diskutabilno pitanje. Opte je priznato da je ovek prvobitno bio androgin i razumna
je pretpostavka da e naposletku ponovno stei to biseksualno stanje.
Po pitanju naina na koji e to biti ostvareno istiu se dva stanovita.
Jedna kola miljenja tvrdi da je ljudska dua zapravo podeljena na
dva dela (muki i enski) i da ovek ostaje nesavreno stvorenje sve
dok se ti delovi ponovo ne ujedine kroz emociju koju ovek naziva
Ijubav. Iz ovog koncepta izrasla je mnogo zloupotrebljavana doktriua o srodnim duama koje moraju tragati vekovima kako bi komplementami deo svake razdvojene due bio otkriven. Savremeni pojam
braka se do odreene mere temelji na tom idealu.
Prema drugoj koli, takozvana podela polova rezultat je potiskivanja jednog pola androginog bia kako bi se vitalne energije, koje
se kroz njega manifestuju, mogle preusmeriti na razvoj umnih sposobnosti. S ove take gledita ovekje, zapravo, jo uvek androgin
i duhovno potpun, ali u materijalnom svetu su enski deo muke prirode i muki deo enske prirode u stanju mirovanja. Putem duhovnog
razvoja i znanjem steenim kroz Misterije, meutim, latentni element
555

K abalistiki kiju evi stvaranja oveka

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

u svakoj prirodi se postepeno aktivira, a ljudsko bie, na kraju, ponovo zadobija seksualnu ravnoteu. Ova teorija uzdigla je enu sa
pozicije mukarevog zabluelog dela na poziciju potpune jednakosti. S ove take gledita brak se smatra rugarstvom u kojem se
dva celovita individualiteta, koja manifestuju suprotne polaritete,
dovode u savez u kojem svaki od njih moe probuditi latentne osobine u onom drugom i na taj nain pomoi u ostvarivanju individualne potpunosti. Za prvu teoriju se moe rei da brak smatra za
kraj, dok je u drugoj on sredstvo za kraj. Dublje filozofske kole su
naginjale prema ovoj drugoj teoriji, kao primerenijem priznanju beskonanog potencijala boanske potpunosti u oba aspekta stvaranja.
Hrianska crkva se u osnovi protivi teoriji braka, tvrdei da najvei stepen duhovnosti mogu ostvariti samo oni koji ouvaju deviansko stanje. Ovaj koncept je naizgled nastao u pojedinim sektama
ranih gnostikih hriana, koje su uile da proirenje ljudske vrste
podrazumeva poveanje i ovekoveenje moi Demijurga, jer se na
nii svet gledalo kao na zao proizvod stvoren da zavodi due svih
koji su u njemu roem - stoga, pomoi da se due dovedu na zemlju
je zloin. Kad, dakle, nesreni otac, ili majka stanu pred Konani Sud,
pojavie se i svo njihovo potomstvo i optuiti ih da su bili uzrok nevolja kroz koje su prolazili u fizikoj egzistenciji. Ovaj stav je naglaen
alegorijom o Adarnu i Evi, iji je greh, zbog kojeg je oveanstvo
unieno, opte shvaen kako povezan sa misterijom razmnoavanja.
Coveanstvo Ocu Adamu duguje za svoju fiziku egzistenciju, svog
praoca smatra primarnim uzrokom svoje bede, i Sudnjeg Dana, podiui se kao mono potomstvo, ono e osuditi oinskog pretka.
Gnostike sekte koje se dre racionalnijeg stava o toj temi proglasile su da ve samo postojanje niih svetova ukazuje na to da je
Vrhovni Stvoritelj imao definitivnu svrhu prilikom njihovog stvaranja; sumnjati u njegov sud je, stoga, ogromna greka. ini se da crkva, meutim, neopravdano tei da sebi pripie zarepaujue pravo
da u tom pogledu ispravlja Boga, jer, gde god je to mogue, i dalje
namee celibat, praksu koja rezultira alarmantnim brojem neurotika.
U Misterijama je celibat rezervisan za one koji su dostigli odreeni
stepen duhovnog razvoja. Kada se zalae da on bude primenjen na
mase neprosvetljenog oveanstva, meutim, on postaje opasna jeres,
podjednako fatalna i za religiju i za filozofiju. Kao to je u svom fanatizmu okrivilo svakog pojedinog Jevreja za raspee Isusa, hrian556

stvo je, sa jednakom doslednou, isto tako nakodilo svakoj pripadniei enskog pola. U obranu Eve, fdozofija tvrdi da alegorija oznaava
samo to da su oveka njegove emocije dovele u iskuenje da napusti
siguran put razuma.
Mnogi od ranih crkvenih otaca nastojali su da stvore direktan odnos izmeu Adama i Hrista, ime su oigledno otpisali krajnje grenu prirodu ovekovog zajednikog pretka, jer je sasvim sigumo da,
kada sv. Avgustin poredi Adama sa Hristom, a Evu sa crkvom, on nema nameru da toj instituciji prilepi etiketu direktnog uzronika ovekovog pada. Iz nekog neobjanjivog razloga, meutim, religija
je uvek smatrala intelektualizam - u stvari, bilo koji oblik znanja kobnim za ovekov duhovni rast. Ignorantinski fratri26 su izvrstan
primer takvog stava.
U toj ritualnoj drami - verovatno poreklom iz Egipta - Adam, proteran iz Edenskog vrta, predstavlja oveka filozofski prognanog iz
sfere Istine, Kroz neznanje ovek pada; kroz mudrost se iskupljuje.
Edenski vrt predstavlja Kuu Misterija (videti Enohovu viziju21) u
ijem sreditu su rasli i Drvo ivota i Drvo Poznanja Dobra i Zla.
ovek, prognani Adam, nastoji da pree iz spoljanjeg predvorja
Svetilita (spoljanjeg univerzuma) u sanctum sanctorum, ali pred
njim se uzdie ogromno stvorenje naoruano bljetavim maem koji,
.<> Ignorantini (fr. Ereres Ignorantins) - im e dato B ratstvu hrianske kole
(cles Freres Ecoles Chretiennes), verskom bratstvu osnovanom u Remsu
(Reim s), u Francuskoj, 1680. godine, a sveano organizovanom 1683. godine od strane francuskog svetenika Z an-B aptiste dela Salea (Jean-Baptis te d e la Salle, 1 6 5 1 1 727) u cilju obezbeivanja besplatnog obrazovanja,
naroito u veronauci, deei sirom anih. Uz tri jednostavna zaveta - istote,
sirom atva i poslunosti - braa su bila duna da daju svoje usluge bez naknade i da nose poscbnu odom od grubog cm og m aterijala - mantiju, plat s
kapuljaom i viscim m k av im a i eir irokog oboda. Ime ignorant'mi
(neuki) dobili su po klauzuli u pravilim a reda po kojoj je u red zabranjen
ulazak svetenicim a s teolokim obrazovanjem . R e d je 1724. godine odobrio papa Benedikt XIII i on se brzo rairio Francuskom, a kasnije je prodro
i u gotovo sve zem lje Evrope, kao i u A m eriku, Aziju i Afriku. Poetkom
XX veka ignorantini su brojali oko 14.000 lanova i imali preko 2000 kola, pa su postali najsnaniji rimokatoliki muki red. Iako ovaj red nije slubeno povezan sa jczuitim a, njihova organizacija i disciplina su vrlo slini.
(Nap. prev.)
n

Odeljak iz esenskog Jevanelja istine iz svitaka sa Mrtvog mora. (Nap. prev.)

557

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

kreui se lagano, ali kontinuirano, jasno pravi irok krug, a kroz taj
Krug Ne-Prolazi28 Adamiki ovek se ne moe probiti.
Heruvim se ovako obrati tragaocu; ovee, prah si i u prah e
se vratiti. Oblikovao te je Graditelj Oblika; pripada sferi oblika, a
dah koji je udahnut u tvoju duu bio je dah oblika i poput plamena
e svetlucati. Ne moe biti vie od onoga to jesi. Ti si stanovnik spoljanjeg sveta i zabranjeno ti je da ue na ovo unutranje mesto.
A Adam odvrati; Mnogo sam puta stajao u ovom dvoritu i molio prijem u kuu moga Oca, a ti si me odbijao i vraao me nazad da
lutam u tami. Tano je da sam oblikovan od zemlje i da Onaj koji
me nainio na mene nije mogao preneti blagodet besmrtnosti. Ali me
vie nee otpravljati odavde; jer, lutajui u tami, otkrio sam da je
Svemogui odredio moje spasenje, jer je iz najskrivenije Misterije poslao Svog Jedinoroenog, koji je na sebe preuzeo svet koji je oblikovao Demijurg. Razapet je na elemetima tog sveta, a iz Njega je
potekla krv moga spasenja. A Bog je Svoju kreaciju, ulazei u nju,
oiveo i u njoj je postavio put koji vodi do Njega. Mada mi Onaj
koji me nainio nije dao besmrtnost, besmrtnost je inherentna samoj
zemlji od koje sam sastavljen, jer pre no to je svet proizveden i pre
no to je Demijurg postao Regent Prirode, Veni ivot ostavio je svoj
otisak na licu Kosmosa. Ovo je njegov znak - Krst. Da li mi i sada
ne dozvoljava ulaz, meni koji sam konano spoznao tajnu o sebi?
28

558

Ili Prsten zvani ,,N e prolazi - Prem a H. P. Blavackoj, K rug Ne-Prolazi

predstavlja granicu u duhovnoj, intelektualnoj ili psiholokoj moi ili svesti,
iza koje pojedinac ne m oe prei dok iz sebe ne probudi snagu i vizije da
ga ponesu napred, preko graninih linija koje je postavio on sam, putem vlastite karm e. U Stancam a K njige D an kae se da lipike, kosm iki duhovi
izrazito m istinog karaktera, koji su istovremeno uvari i posrednici karme,
opisuju krug oko Trougla, Prvog, K ocke, D m gog, i Pentagram a unutar jajeta, koje je prsten, ili krug nazvan ,,N e p ro la zi za one koji se sputaju i
uzdiu i sve one koji napreduju prem a velikom danu Budi sa nam a, kada
e se ovek osloboditi prepreke neznanja i u potpunosti priznati neodvojivost sopstvenog ega od univerzalnog ega, te se u svesti vratiti u jedinstvo
sa Bram anom . Z bog toga K rug N e-P rolazi oigledno nije stvaran prsten
materije, ve nem ogunost prelaska van granica koje postavlja vlastita mo.
O dnosi se na opipljivu i neopipljivu, m ada privrem eno neprelaznu, granicu ili prepreku koju je uzdigla prola karma, a uvaju je lipike. (Videti H. P.
B lavacka, Tajna doktrina, I tom , K osm ogeneza, S tanca V, M etaphysica,
Beograd, 2006, prevod G oran Boji; str. 178 i dalje.) (Nap. prev.)

K abalistiki klju evi stvaranja oveka

A glas odvrati: Onaj ko je svestan, JESTEl Evo!

Gledajui oko sebe, Adam se nae na blistavom mestu, u ijem
sreditu stojae drvo sa svetlucajuim draguljima umesto voa i krilatom zmijom, okrunjenom dijademom od zvezda, obavijenom oko
njegovog stabla. Bee to glas zmije to mu govorae.
,,Ko si ti?, upita Adam.
,,Ja sam Sotona, odgovori zmija, koji je kamenovan; ja sam Protivnik - Gospod koji je protiv tebe, onaj koji se zalae za tvoje unitenje pred Venim Sudom. Bio sam tvoj neprijatelj od dana kada si
nainjen; ja sam te uveo u iskuenje; ja sam te isporuio u ruke zla;
ja sam ti naneo tetu; uvek sam se trudio da ostvarim tvoju propast.
Ja sam uvar Drveta Poznanja i zakleo sam se da niko od onih koje
mogu da zavedem nee uzeti njegovih plodova.
Adam odvrati: Nebrojeno vekova bio sam tvoj sluga. U svom neznanju sluao sam tvoje rei i one su me odvele na staze jada. Smestio
si u moj um snove o moi, a kada sam se borio da ostvarim te snove, oni mi ne donesoe nita do bola. Ti si posejao seme elje u meni,
a kad sam udeo za telesnim stvarima, agonija bee moja jedina nagrada. Ti si mi poslao lane proroke i lano rasuivanje, a kad sam
se trudio da shvatim veliinu Istine, uvideo sam da su tvoji zakoni lani
i samo amotinjom behu nagraene moje tenje. Zavrio sam s tobom zauvek, o veti Due! Umorio sam se od tvog sveta iluzija. Neu
vie da radim u tvojim vinogradima nemorala. Skloni se iza mene, iskuavau i domainu iskuenja. Nema sree, nema mira, nema dobra,
nema budunosti u doktrinama sebinosti, mrnje i strasti, koje ti propoveda. Sve te stvari odbacujem. Odbijam tvoju vlast zauvek!
Azmija odgovori: Pogledaj, o Adame, prirodu tvog Protivnika!
Zmija nestade u zaslepljujuem sunanom rasprskavanju sjaja, a na
njenom mestu pojavi se aneo, blistav u sjajnoj, zlatnoj odori, s velikim skarletnim krilima, koja se irie od jednog do drugog kraja
neba. Uasnut i pun strahopotovanja, Adam pade pred boanskim
stvorenjem.
,,Ja sam Gospod koji je protiv tebe i na taj nain ostvaruje spasenje tvoje, nastavi glas. Mrzeo si me, ali e me kroz nastupajue vekove blagosiljati, jer sam te izveo iz sfere Demijurga; ja sam te okrenuo
protiv iluzije svetovnosti; ja sam te odbio od elje; ja sam probudio
u tvojoj dui besmrtnost, u kojoj i sam uestvujem. Sledi me, o Adame, jer ja sam Put, ivot i Istina!
559

A naliza Tarot karata

ini se da je do b ro p o tk o v a n a in jen ica to da su karte, vrativi
se kui, sa so b o m d o n eli ratn ici, koji su u vezli m n o g e n o v o steen e
o b iaje i n av ik e O rijen ta u sv o je vlastite zem lje, a to n ije u suprotnosti sa izjav am a nekih p isa ca koji su ob jav ili da su C ig an i - koji
su u to v rem e p o eli da lu taju po E vropi - d o n eli sa so b o m i uveli
k arte, k o je su k o ristili, k ao to to in e i d an as, za p ro ric a n je bud u n o sti.

ANALIZA TAROT KARATA

(V ideti a vo lju sliko v n icu )

Poreklo karata za igru # Rota Mundi rozenkrojcera # Prohlem simbolizma Tarota * Karta hez hroja # Simbolizam
dvadeset jednog ve/ikog aduta # Znaci karata

Miljenja autoriteta razlikuju se po pitanju porekla karata za igru, svrhe za koju su namenjene i vremena njihovog uvoenja u Evropi. U svojim fstraivanjima istorije karata za igru (Researches into
the History ofP laying Cards), Semjuel Veler Singer' podrava miljenje da su karte stigle u junu Evropu iz Indije, preko Arabije.
Tarot karte su verovatno bile deo magijske i filozofske nauke koju
su Vitezovi Templari preneli od Saracena, ili neke od mistinih sekti
koje su u to vreme cvetale u Siriji. Po povratku u Evropu, Templari
su, da bi izbegli progon, skrili arkansko znaenje simbola prikazavi
svoje magijske knjige toboe kao sredstvo za zabavu i kockanje. U
prilog ovoj tvrdnji, gospoa Dona Kinga Van Renselera2 kae:
1

560

Sam uel tVeller S inger (1 7 8 3 -1 8 5 8 ) - engleski knjiar, prevodilac i autor,

izdava veeg broja zapaenih izdanja dela autora XVI i XVII veka. Pomenuto delo je njegova najinteresantnija originalna kom pilacija nastala 1816.
godine, a obiluje izvanrednim gravuram a koje delo ine posebno interesantnim i vrednim . (Nap. prev.)
Mrs. John K ing Van Rensselaer (1848 -1925), am erika autorka kojoj je ime
zapravo Mej (M ay) Van Renseler, ali je, po anglosaksonskom obiaju, predstavljana kao gospoa D ona K inga Van Renselera, am erikog politiira i
guvem era N jujorka, pa se pod tim imenom pojavljuje i kao autor na svojim izdanjim a, m eu kojim a je i delo iz 1890. godine, iz k o je g je ovde dal
citat, a iji pun naslov je avolja slikovnica: istorija karata za igru ( The
devil's picture-hooks. A historv o f p laying cards). (Nap. prev.)

Preko Cigana je Tarot karte mogue pratiti unazad do religijskog

simbolizma drevnih Egipana. U svom izvanrednom delu, Cigani (The
Cypsies), Semjuel Roberts3 prestavlja dovoljno dokaza o njihovom
egipatskom poreklu. Na jednom mestu on pie:
K a d su C ig an i p rv o b itn o stig li, u E n g lesk o j j e b ilo v rlo n esig u m o . U naim za k o n im a se p rv i p u t p o m in ju u n ek o lik o o d red b i
protiv njih u vrem e vladavine H enrija V III, u k ojim a su opisani kao
p rek o m o rsk i Ijudi, koji sebe n az iv a ju E g ip an im a - a ne b av e se
b ilo k a k v im z a n a to m ili trg o v in o m , v e id u n a o k o lo u v e lik o m
broju (...).

Interesantna legenda pripoveda da se, nakon unitenja Serapeuma

Aleksandriji, veliki broj tamonjih svetenika povezao kako bi sauvali tajne obreda posveenih Serapisu. Njihovi potomci (Cigani)
su, nosei sa sobom najdragocenije od knjiga spaenih iz plamtee
biblioteke - Knjigu Enoha, ili Tota (Tarot) - postali iutalice po licu
/.emlje, ostavi narod odvojen od drevnog jezika i prvorodnog prava
na magiju i tajnu.
Kur de Zebelen4je verovao da je sama re Tarot nastala od dve
egipatske rei, Tar, to znai ,,put, i Ro, to znai ,,kraljevski. Tako
u

Sam uel Roherts ( 1763-1848) - engleski autor i pisac pam fleta, poznat kao
Prosjaki advokat (P a u p ers Advocate); napisao je veliki broj knjiga i pamfleta politikog i socijalnog sadraja. Pun naziv pom enutog dela je Cigani:
njigovoporeklo, trajanje i odredite ( The Gypsies: Their Origin, Continuance, a n d D estination). (Nap. prev.)

A ntoan K ur (A ntoine Court), koji je sebe prozvao A ntoan K ur de Zebelen

(Antoine Court de G ebelin, c. 1719-1784) - sin francuskog protestantskog
pastora, roen u Nimu (Nimes), inicirani mason; bio je osniva i predsednik
A polonijevskog dratva (Societe A pollonienne), kasnije nazvanog Pariski
561

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Tarot predstavlja kraljevski put do mudrosti [videti Primitivni svet

(Le Monde Primitifj]. U svojoj Istoriji magije (Historv ofM agic), P.
Kristijan5, portparol jednog francuskog tajnog dmtva, daje fantastian izvetaj o navodnoj inicijaciji u Egipatske Misterije, gde 22 glavne Tarot karte poprimaju razmere prezentacionih tabli neizmerne
veliine i predstavljaju veliku galeriju. Zaustavljajui se, redom, pred
svakom od karata, inicijator je kandidatu opisivao njen simbolizam.
Eduard ire, kojem je izvor informacija bio slian kao i Kristijanu,
poziva se na istu sveanost u poglavlju o inicijaciji u Hermetike Misterije (videti Velikiposveenici). Mada je mogue da su Egipani
upotrebljavali Tarot karte u svojim ritualima, pomenuti francuski mistici, osim tvrdnji da podravaju tu teoriju, o tome ne pruaju nikakve dokaze. Ni valjanost takozvanog Egipatskog Tarota, koji je danas
u opticaju, takoe nikada nije uspostavljena na zadovoljavajui nain. Crtei ne samo da su prilino savremeni, ve je i sama simbolika vie pod francuskim nego pod egipatskim uticajem.
Tarot je nesumnjivo vitalni element rozenkrojcerskog simbolizma, mogue i sama knjiga univerzalnog znanja koju lanovi reda
tvrde da poseduju. Rota Mundi je pojam koji se esto pojavljuje u
ranim manifestima Bratstva Ruinog Krsta. Re Rota, kada se presloe njena slova, postaje Taro, antiki naziv tih tajanstvenih karata.
V. F. C. Vigston ( IViUiam Francis C. fVigston) je otkrio dokaze da je
ser Frensis Bekon upotrebljavao simbolizam Tarota u svojoj ifri.
muzej (M usee de Paris). drutva posveenog umctnosti i nauci; bio je i jedan od prvih lanova Filaleta (Philalethes), ezoterijskog bratstva povezanog sa slobodnim zidarima, kao i mistike sekte Izabrani Koeni (Elus Coens).
Pun naziv referentnog devetotom nog dela, koje je sukcesivno objavljivano
od 1773. do 1782. godine, je P rim itivni svet: analiza ip o re en je sa savrem enim svetom (Le M onde p r im itif analvse et com pare avec le m onde moderne), a u eseju o Tarotu, koji je Zebelen u njega ukljuio (vol. VIII, 1781),
autor je tum aenje Tarota predstavio kao arkansko sprem ite bezvrem ene
ezoterijske m udrosti. (Nap. prev.)
5

562

Pol Kristijan (Paul Christian) bio je pseuonim pod kojim je francuski novinar an Baptista Pitoa (Jcan B aptiste Pitois, 1811- 1877), poznat i kao
an Baptista, pisao svoje novinarske i publicistike radove; radio je i kao
bibliotekar pri m inistarstvu ja v n o g obrazovanja. Pun naslov pom enutog
dela iz 1870. godine je Istorija magije, natprirodni svet i sudhina kroz vreme i narode (H istorie de la Magie. du m onde Surnaturel et de la fa ta lite a
travers les Temps et les Pcuples). (Nap. prev.)

A naliza Tarot karata

Brojevi 21, 56, i 78, koji su svi direktno povezani s odeljcima Tarot
pila, esto su ukljueni u Bekonove kriptograme. U velikom folio
izdanju ekspirovih dela iz 1623. godine, hriansko ime lorda Bekona pojavljuje se 21 put na strani 56 Istorijata. [Videti Kolumho
literature (The Columbus o f Literature).\
RANE P O R T U G A L SK E KARTE
Iz Chatto, Origin and / fistorv
o f Plaving Cards

P iui o p ilu iz k o jeg su ovde

rep ro d u k o v an ja etiri kav aljera
(an d ara), V iljem E ndrju ato 6
primeuje:
N eki prim erci portugalskih
karata dati u .Jeux de Cartes.
Tarots et de C artes N um erales 7 imaju u svom izgledu
jak o puno od onoga to je prvobitno sugerisao orijentalni
tip, ako nisu iz njega i kopirane; pogotovo u odelima Danarija i B astanija - D inara i
Stapova. Na tim kartama kruna figura, opte shvaena da
predstavlja Danari, ili Dinar,
sv ak ak o m nogo vie lii na
akru, ili Vichnou-ov [Vinu o v ] d isk , k o ji se v id i na
t<

fVilliam A ndrew Chalto (1 7 9 9 -1 8 6 4 ) - britanski autor koji je pisao i pod

pseudonim im a D ozet Fjum (Joseph Fume) i Stiven O liver Mlai (Stephen
OHver the Younger). Pun naslov citiranog iz 1848. godine je injenice i
spekulacije o poreklu / istoriji karata za igru (Facts a n d Speculations on
the O rigin a n d H isto rj o f P laving Cards). (Nap. prev.)

Fr. K arte za igru, Tarot i hrojevi na kartam a - delo ana Diena Starijeg
(Jean D uchesne Aine, 1779-1855) - konzervatora u Sektoru tampe Carske
biblioteke (Bibliotheque Imperiale). Najpoznatiji je kao autor prve monografije o nijeliranju, urezivanju ukrasa na bakam im , zlatnim i srebrnim ploam a i njihovom ispunjavanju crnim em ajlom - nijelom . (Nap. prev.)
56 3

A naliza Tarot karuta

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

zn an je i postati sp o so b n a da g o v o ri o svim tem am a sa uenou

k o ja n em a p rem ca i n eiscrp n o m re ito u .

hindustanskim crteim a, nego na kovanicu, a na vrhu tapa je dijamant,

to je jo jedan od atributa istog boanstva.
Dostojni pom ena su takoe i rozenkrojcerski i m asonski am blem i koji se pojavljuju na raznim srednjovekovnim pilovim a. Poto su tajne tih organizacija
esto skrivane u kritinim gravuram a, vrlo je verovatno da su zagonetni dijagram i na raznim pilovim a karata korieni kako za sakrivanje tako i za produavanje politikih i filozofskih arkana tih drutava. N aslovna strana knjige
gospodina atoa prikazuje andara herc koji nosi tit ukraen krunisanom rozenkrojcerskom raom .

Mnogi simboli koji se pojavljuju na Tarot kartama definitivno imaju

masonski znaaj. Pitagorejski numerolog e takoe pronai postojanje vanog odnosa izmeu brojeva na kartama i slika koje prate te
brojeve. Kabalist e se momentalno odueviti znaajnim redosledom
karata, a alhemiar e otkriti da su odreeni simboli besmisleni za sve
osim za one koji su upueni u boansku hemiju transmutacije i regeneracije. Kao to su Grci postavili slova svog a lfa b e ta - s njihovim
odgovarajuim brojevima - na razne delove tela svog Logosa predstavljenog u ljudskom obliju, tako i Tarot karte imaju analogiju ne
samo u delovima i lanovima svemira, ve i u podeli ljudskog tela.
One su, zapravo, klju za magijsko ustrojstvo oveka.
Tarot karte moraju se uzeti u obzir (1) kao zasebni i potpuni hijeroglifi, od kojih svaki predstavlja razliito naelo, zakon, mo ili element u Prirodi, (2) u meusobnom odnosu kao rezultatu delovanja
jednog inioca na drugi i ( 3) kao samoglasnici i suglasnici filozofske
azbuke. Zakoni koji reguliu sve pojave predstavljeni su simbolima
na Tarot kartama, ije numerike vrednosti su jednake numerikim
ekvivalentima pojava. Kao to se svaka struktura sastoji od odreenih elementamih delova, tako i Tarot karte predstavljaju komponente
stmkture filozofije. Bez obzira na nauku ili filozofiju kojom se prouavalac bavi, Tarot karte mogu se identifikovati sa esencijalnim sastavnim delovima njegovog predmeta izuavanja, pri emu se svaka
karta odnosi prema oreenom delu u skladu sa matematikim i filozofskim zakonima. Elifas Levi pie:
Zatvorena osoba, bez drugih knjiga osim Tarota, ako bi znala
kako da je koristi, mogla bi za nekoliko godina stei univerzalno
564

(V ideti Trartscendentalnu m a g iju )

Razliita miljenja eminentnih autoriteta po pitanju simbolizma

Tarota su prilino nepomirljiva. Zakljuci uenog Kur de ebelena i
bizamog Velikog Eteje (Grand E tteila f - prvih autoriteta po ovom
pitanju - ne samo da se radikalno razlikuju, ve ih, kako jednog tako i drugog, Levi jednako diskredituje; njegov raspored Tarot aduta
su, zauzvrat, kao pokuaj da se zavedu prouavaoci, odbacili Artur
Edvard Vejt i Pol Kejs9. Levijeve sledbenike -posebno Papusa'", Kristijana, Vestkota i Sirea - reformisani Tarotisti smatraju za potene,
ali zaostale pojedince koji lutaju u mraku jer nemaju novi pil Tarot
karata Pamele Kolmen Smit", sa revizijama gospodina Vejta.
8

Etteilla)c pseudonim an-Baptiste Alijeta (Jean-Baptiste Allictte, 17 3 8 -1791)

- francuskog oklutiste koji je prvi (1785) popularisao proricanje Tarot kartam a pred irokim auditorijum om , pa je stoga prvi profesionalni Tarot okultista u istoriji koji je zaraivao za ivot proricanjem iz karata. Eteja je objavio
svoje ideje o korespondencijam a izm eu Tarota, astrologije i etiri klasina elem enta, kao i etiri duevna stanja, i bio prvi koji je izdao revidiran
Tarot pii, dizajniran naroito za okultnu nam enu (1791). (Nap. prev.)

Pol Foster Kejs (P aul F oster Case, 1884-1954) - am eriki oklutist i autor
brojnih knjiga o Tarotu i kabali; njegov najvei doprinos okultizm u su verovatno lekcije koje je napisao za lanove drutva Graditelji A ditona (Builders o f the Adytum ). (Nap. prev.)

10

Ezoterijski pseudonim erara Ankosa (G erard Encausse, 1865-1916), francuskog lekara, hipnotiz.era t propagatora okultizm a (rodom panca), osnivaa savrem enog M artinistikog reda - oblika m istinog i ezoterijskog
hrianstva koje se bavi padom prvog oveka iz njegovog boanskog izvora u m aterijalnost i procesom njegovog povratka, nazvanog reintegracija ili prosvetljenje (ilum inacija). (Nap. prev.)

11

P am ela C olm an Sm ith ( 18 7 8 -1 9 5 1) - slikarka, iiustratorka i spisateijica,

najpoznatija po dizajniranju pila Tarot karata za Artura Edvarda Vejta, a taj
pil je , poznat kao R ajder-V ejtov (Rider-IVaite) Tarot (R ajder je prezim e
izavaa), do danas ostao jedan od najcenjenijih i najee korienih. Vejtova knjiga Slikovni k lju z a Tarot (The P ictorial K ey to the Tarot), u prevodu D uice M ilojkovi, objavljena je i kod nas, a dobija se u kom pletu
sa R ajder-V ejtovim pilom Tarot karata (izdanje M etaphysica, B eograd,
2006). (Nap. prev.)
565

A naliza Tarot karata

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Veina pisaca o Tarotu (g. Vejt je upadljiv izuzetak) zasnivala je

svoj rad na hipotezi da 22 velika aduta predstavljaju slova hebrejskog alefbeta. Ova pretpostavka se ne temelji ni na emu bitnijem
od sluajnosti da se oboje sastoje od 22 dela. To to su Postel12, sv.
Martin i Levi pisali knjige podeljene u sekcije koje odgovaraju glavnim Tarot kartama je zanimljivo sporedno svetlo baeno na ovu
temu. Glavne adutske karte prikazuju dogaaje iz Knjige Otkrivenja,
a Apokalipsa sv. Jovana je takoe podeljena u 22 poglavlja. Pretpostavljajui da kabala ima reenje za zagonetku Tarota, tragaoci su esto zanemarivali druge mogue linije istraivanja. Meutim, zadatak
otkrivanja pravilnog odnosa izmeu Tarot aduta, slova hebrejskog
alefbeta i Staza Mudrosti do sada nije rezultirao nekim veim uspehom. Glavni aduti Tarota i 22 slova hebrejskog alefbeta se ne mogu
uskladiti, a da se prvo ne odredi ispravno mesto karte bez broja, ili
nulte karte - Le Mat, Lude. Levi postavlja ovu kartu izmeu 20. i
21. karte Tarota, dodeljujui joj hebrejsko slovo Sin (tlt). Isti redosled
slede Papus, Kristijan i Vejt, ali on, meutim, izjavljuje da ovaj aranman nije ispravan. Vestkot nultu kartu postavlja kao 22. od glavnih
Tarot aduta. S druge strane, i Kur de ebelen i Pol Kejs kartu bez
broja postavljaju ispred prvog numerisanog glavnog aduta, jer ako
se potuje prirodni red brojeva (kako prema pitagorejcima tako i
prema kabalistikom sistemu), nulta karta, prirodno, mora prethoditi
broju jedan.
To, meutim, ne reava problem, je r napori da se po jedno hebrejsko slovo redom dodeli svakom Tarot adutu daju rezultat koji je
daleko od ubedljivosti. Gospodin Vejt, koji je priredio novo izdanje
Tarota, ovako izraava svoje stanovite;
Mene ne treba uvrtavati meu one koje zadovoljava injenica
da postoji valjana korespodencija izmeu hebrejskih slova i simbola aduta Tarota.
(Videti uvod za Knjigu formacije Knuta Stenringa)
12 Gijom Postel (Guillaum e Postel, 1510 1581) francuski lingvist, astronom,
kabalist, diplom ata, profesor i religijski univerzalist. Poznavao je arapski,
hebrejski, sirijski i druge semitske jezike, kao i klasine jezike - antiki grki i latinski. (Nap. prev.)
566

Pravo objanjenje moe biti da raspored glavnih Tarot karata vie

nije isti kao kada su nastali listovi Hermesove svete knjige, jer su Egipani - ili ak njihovi arapski naslednici - moda namemo izmeali
karte kako bi njihove tajne mogle biti bolje sauvane. Gospodin Kejs
je razvio sistem koji, mada nadmoan u odnosu na veinu, uveliko
zavisi od dva spoma momenta, naime, od tanosti revidiranog Tarota
g. Vejta i opravdanosti dodele prvog slova hebrejskog alefbeta karti bez
broja, ili nultoj karti. Poto A le f(prvo hebrejsko slovo) ima numeriku vrednost 1, njegovo pripisivanje nultoj karti jednako je izjavi da
je nula ekvivalentna slovou A lefi, stoga, sinonim za broj jedan.
Kur de ebelen s retkom pronicljivou nultu kartu dodeljuje AIN
SOFU, N espoznatljivom Prvom Uzroku. Kao to centralni pano
Bembinske ploe predstavlja Tvoraku Mo okruenu sa sedam trijada manifestovanih boanstava, tako nulta karta moe da predstavlja
tu Venu Mo koju ogranieno izraava 21 okolni, ili manifestovani
aspekt. Ako se smatra da 21 glavni adut predstavljaju ograniene oblike koji postoje u apstraktnoj materiji nulte karte, onda ona postaje
njihov zajedniki imenilac. Koje je slovo hebrejskog alefbeta tada izvor svih ostalih slova? Odgovor je oigledan: Jo. Pored toliko mnogo spekulacija, jo jedna ne moe koditi. Nulta karta - Le Mat, Luda
- poreena je sa materijalnim univerzumom, jer je smrtna sfera svet
nestvamosti. Nii univerzum, kao i smrtno telo oveka, samo je odora, areni kostim, dobro uporeen s kapom sa praporcima. Ispod Iudine odore, meutim, nalazi se boanska supstanca, ija je lakrdija
samo senka; ovaj svet je Mardi G ra13 - velianstvenost boanskih
iskri maskiranih odorama ludaka. Nije li ta nulta karta (Luda) smetena u Tarot pil kako bi zavela sve one koji nisu mogli da probiju
veo iluzije?
Tarot karte su prosvetljeni hijerofanti Misterija koristili za voenje glupih i neukih, te su tako postale stvari za igm - u mnogim sluajevima ak i instrumenti poroka. Covekove zle navike su, dakle,
zapravo postale nesvesni izvritelji njegovih filozofskih pravila. Papus pie:
13

M ardi G ra (fr. M ardi Gras - doslovno: mrsni utorak) - pokladna sezona;

odnosi se na kam evalske sveanosti koje poinju posle Bogojavljenja, a zavravaju se dan pre Pepeljave srede. (Nap. prev.)
567

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

M o ram o se diviti m u d ro sti Inicijata, koji su u p o treb ili p o ro k i
uinili da o n p ro izv e d e v ie k o risn ih rezu ltata n eg o v rlin a .

Ne nudi li ovaj in drevnih svetenika dokaz da je cela tajna Tarota obavijena simbolizmom njegove nulte karte? Ako je znanje na
taj nain povereno ludama, zar ga ne bi trebao traiti u toj karti?
Ako se Le Mat postavi ispred prve karte Tarot pila, a ostale karte sloe u horizontalnoj liniji sleva na desno, videe se da Luda hoda
prema drugim adutima, kao da e proi kroz razne adute. Poput duhovno zaslepljenog i ogranienog neofita, Le Mat namerava da ue
u vrhovnu avanturu - da proe kroz dveri Boanske Mudrosti. Ako
se shvata da je nulta karta strana glavnim adutima, to unitava numeriku analogiju izmeu tih karata i hebrejskih slova, jer ostavlja
jedno slovo bez korespondenta u Tarotu. U tom sluaju e biti potrebno dodeliti nedostajue slovo hipotetikoj Tarot karti, koja se
naziva elementi, za koju se pretpostavlja da je razbijena u obliku 56
karata malih aduta. Mogue je da se svaki od glavnih aduta moe pod
vrgnuti slinoj podeli.
Prvi numerisani veliki adut naziva se Le Bateleur, ongler, i, prema
Kuru de ebelenu, prikazuje da je itava tkanina stvaranja samo san,
postojanje ongliranja boanskih elemenata, a ivot vena hazardna
igra. Prividna uda prirode su samo podvizi kosmikog opsenarstva.
Covek je poput male loptice u rukama onglera, koji zamahuje svojim tapom i -p r e s to !'4 - loptica nestaje. Svet koji to posmatra ne
shvata da je nestali rekvizit jo uvek na dlanu onglerove ruke, gde
ga je on mudro skrio. To je takoe i Adept kojega Omar Hajam'5 na
ziva majstor predstave". Njegova poruka je da pojave Prirode treba
mudro usmeravati i nikada dopustiti da nas one prevare.
Mag stoji iza stola na kojem je rasporeeno vie predmeta, me
u kojima se istiu pehar - Sveti Gral i pehar koji je Josif stavio u
Venijaminovu vreu, kovanica - novac od poreza i plata Majstora
Graditelja, i ma, onaj Golijatov, a takoe i mistina otrica filo
zofa, koji deli lano od istinitog. Magov eir je u obliku kosmike
14

It. presto - veom a brzo, u trenu. (N ap. prev.)

15

O m ar Khayyam (pers.
j ^ , 1048-113 1) - persijski polim at, matema
tiar, filozof, astronom , fiziar i najvei lirski pesnik. Pisao je i rasprave o
m ehanici, geografiji i muzici. (N ap. prev.)

568

A naliza Tarot karata

lem niskate16, koja oznaava prvi pokret stvaranja. Njegova desna

ruka pokazuje prem a zem lji, a u levoj dri uzdignutu Jakovljevu
palicu, a takoe i palicu koja je propupala - Ijudsku kimu krunisanu globusom kreativne inteligencije. U pseuo-egipatskom Tarotu
mag nosi urceus, ili zlatnu traku oko ela, sto pred njim je u obliku savrene kocke, a njegov pojas je zmija venosti koja prodire
svoj rep.
Drugi numerisani veliki adut naziva se La Papesse, enski Papa, i
bio je povezan sa udnom legendom o jedinoj eni koja je ikada sedela u papskoj stolici. Pretpostavlja se da je papa Jovana17 to postala
tako to se preruila u muko ruho, a kada je njena prevara otkrivena, kamenovana je do smrti. Ova karta prikazuje enu koja sedi
krunisana tijarom koju natkriljuje lunami polumesec. U krilu joj je
Tora, ili knjiga Zakona (obino delom zatvorena), a u levoj mci su
joj kljuevi tajne doktrine, jedan zlatan, a dmgi srebm. Iza nje se uzdiu dva stuba (Jahin i Voas), sa arenim velom razapetim izmeu njih.
Njen presto stoji na podu koji je poput ahovske table. Lik po imenu
Junona ponekad zamenjuje La Papesse. Poput hijerofantkinje u Kibelinim Misterijama, ova simbolika figura personifikuje Sekinu, ili
Boansku Mudrost. U pseudo-egipatskom Tarotu, svetenica je prekrivena velom, kao podsetnik da se puno lice istine ne otkriva neiniciranom oveku. Veo takoe prekriva i jedna polovinu njene knjige,
lako da objavljujui da samo jedna polovina tajne postojanja moe
biti shvaena.
ii> Lem niskata (gr. X r||j.viaK o; - traka, zavoj) - naziv za izvesne zatvorene
krive linije u geom etriji koje lie na cifru 8, ili znak za beskonanost - oo.
(Nap. prev.)
i/

Prema legendi, u IX veku je jed n a ena postala papa. O na je od 858. godine

bila gospodar Rim a, sveta i raja i vladala pod im enom Jovan(a) VIII (lat.
loanna P apissa) dve godine, pet m eseci i etiri dana. Svetu papsku slubu
zavrila je tako to se, pred zgranutom gom ilom , porodila za vrem e procesije u Rim u. N akon ovog skandala, kae pria, papa B enedikt ustanovio
je obiaj da se p reko probuene stolice proverava pol budueg pape. Tek
nakon takve provere Hristov nam esnik je m ogao da preuzm e Petrove rajske kljueve. Ta jedinstvena svetkovina postojala je sve do XVI veka, do
kada je crkva priznavala postojanje ene pape, ili papese, a onda su o Jovani
izbrisani svi tragovi. Hronike o papesi Jovani prvi put su se pojavile u XIII
veku. (Nap. prev.)
569

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Trei numerisani veliki adut naziva se L 'lmperatrice, Carica, a

povezivana je sa enom obuenom u sunce, opisanom u ApokalipsW. Na ovoj karti se pojavljuje krilati lik ene koja sedi na prestolu.
s desnom rukom koja pridrava tit ukraen feniksom, a u levoj ruci
dri ezlo na ijem vrhu je kugla, ili trolisni cvet. Ispod levog stopala joj je ponekad prikazan polumesec. Carica je ili krunisana, ili
joj je glava obujmljena dijademom od zvezda, a ponekad i jedno i
drugo. Ona se naziva Generacija i predstavlja trostruki duhovni svet
iz kojeg izlazi etverostruki materijalni svet. Za diplomce Koleda
Misterija ona je Alma M ater'9 iz ijeg se tela inicijat nanovo raa.
U pseudo-egipatskom Tarotu Carica je prikazana kako sedi na kocki
ispunjenoj oima, a ptica balansira na kaiprstu njene leve ruke. Gornji deo telajoj je okruen blistavim, zlatnim nimbom. Poto je simbol snage iz koje emanira itav opipljivi univerzum, L Imperatrice
je esto simboliki prikazivana kao trudnica.
Cetvrti numerisani veliki adut naziva se L Empereur, Car, i po numerikoj vrednost je direktno povezan s velikim Boanstvom koje
su pitagorejci potovali u obliku tetrade. Njegovi simboli ukazuju da
je Car Demijurg, Veliki Kralj nieg sveta. Car je obuen u oklop, a
njegov presto je kamena kocka, na kojoj je takoe jasno vidljiv feniks. Kralj ima prekrtene noge na veoma izraajan nain i nosi ili
ezlo sa kuglom na vrhu, ili ezlo u desnoj, a kuglu u levoj ruci. Sama po sebi kugla je dokaz da je on vrhovni vladar sveta. Na desnoj
i levoj strani njegovih grudi pojavljuju se simboli sunca i meseca,
koji se u simbolizmu pominju kao oi Velikog Kralja. Poloaj njegovog tela i nogu formira simbol sumpora, znak drevnog alhemijskog monarha. U pseudo-egipatskiom Tarotu figura je prikazana iz
proflla. On nosi masonsku kecelju i njegova halja oblikuje pravougli trougao. Na glavi mu je Kruna Severa, i elo mu krasi sklupani
urceus.
Peti numerisani veliki adut naziva se Le Pape, Papa, i predstavlja
velikog svetenika paganske ili hrianske kole Misterija. Na ovoj
18

O tkrivenje 12:1-18 (Nap. prev.)

19

Lat. A lm a M ater - M ajka H raniteljica naziv korien u starom Rimu za

B oginju M ajku, a u srednjo v ek o v n o m h rianstv u kao naziv za D evicu
Mariju; u novije vreme se koristi na univerzitetima, akademijama i u ostalim
visokokolskim ustanovam a kao him na ili sveana pesma. (Nap. prev.)

570

A n aliza Tarot karata

karti hijerofant ima tijaru i nosi u levoj ruci trostruki krst koji se nadvija nad globusom sveta. Svojom desnom akom, na ijoj poleini
je stigma, ini eklezijastiki znak ezoterije, a pred njim klee dva
molitelja, ili akolita. Naslon papskog prestola je u obbku nebeskih i
zemaljskih stubova. Ova karta oznaava inicijata ili uitelja tajne ivota i, prema pitagorejcima, duhovnog lekara. Iluzomi univerzum, u
obliku dve figure (polaritet), klei pred prestolom na kojem sedi inicijat, koji je uzdigao svoju svest na nivo duhovnog razumevanja i
stvamosti. U pseudo-egipatskom Tarotu, Uitelj nosi urcetis. Bela i
cma figura - ivot i smrt, svetlost i tama, dobro i zlo - klee pred njim.
Inicijatova vlast nad nestvamou oznaena je tijarom i trostmkim
krstom, amblemima vladavine nad tri sveta koja su proizala iz Nespoznatljivog Prvog Uzroka.
esti numerisani veliki adut naziva se L amoureux, Ljubavnici.
Postoje dva razliita oblika ove Tarot karte. Jedna prikazuje ceremoniju venanja u kojoj svetenik sjedinjuje mladia i devojku (Adama
i Evu?) u svetom braku. Ponekad krilati lik odozgo probada ljubavnike svojom strelom. Dmgi oblik karte prikazuje mladia sa po jednom enskom figurom sa svake strane. Jedna od njih je krilata i
nosi zlatnu kmnu, dok je dmga odevena u lepravu odoru bahantkinja, a na glavi joj je venac od vinove loze. Devojke predstavljaju dvostmku duu oveka (duhovnu i animalnu), od kojih je prva njegov
aneo uvar, a dmga uvek prisutni demon. Mladi je na poetku zrelog ivota, Razdvajanja puteva, na mestu na kojem mora odabrati
izmeu vrline i poroka, venog i vremenskog. Iznad, u aureoli svetlosti, nalazi se genije Sudbine (njegova zvezda), koju neobaveteni
brkaju sa Kupidonom. Ako mladi prilikom izbora ne bude mudar,
proboe ga strela Sudbine, kojoj su povezane oi. U pseuo-egipatskom Tarotu strela genija niani direktno u figum poroka, ime se
oznaava da je zavretak njene staze unitenja. Ova karta podsea
oveka da je cena slobodne volje - ili, tanije, moi izbora - odgovomost.
Sedmi numerisani veliki adut naziva se Le Chariot, Kola, i prikazuje pobednikog ratnika sa kmnom kako se vozi u kolima koja vuku cma i bela sfinga, ili cmi i beli konj. Zvezdanu nadstrenicu kola
dre etiri stuba. Ova karta oznaava Uzvienog, koji se vozi u kolima stvaranja. Vozilo solame energije, numerisano brojem sedam,
otkriva arkansku istinu da sedam planeta predstavljaju kola solame
571

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

moi, koja se pobedniki vozi na sred njih. etiri stuba to podu

piru nadsrenicu predstavljaju etiri M onika koji dre svetove
predstavljene draperijom posutom zvezdama. Lik nosi ezlo solarne
energije, a ramena su mu ukraena lunamim polumesecima - Urimom i Tumimom. Sfinge koje vuku kola predstavljaju tajnu i nepoznatu silu pomou koje se pobedniki vladar kontinuirano kree kroz
razliite delove univerzuma. U odreenim Tarot pilovima pobednik
oznaava preporoenog oveka, jer je telo kola kockasti kamen. ovek u oklopu ne stoji u kolima, ve se uzdie iz kocke, simboliui
na taj nain uzdizanje 3 iz 4 - okretanje prema gore preklopa kecelje Majstora Masona. U pseudo-egipatskom Tarotu ratnik ima zakrivljeni ma Meseca, bradat je, kako bi oznaio zrelost, i nosi ogrlicu
planetarnih orbita. Njegovo ezlo (simbol trostrukog univerzuma)
krunisano je kvadratom nad kojim je krug natkriljen trouglom.
Osmi numerisani veliki adut naziva se La Justice, Pravda, i prikazuje lik koji sedi na prestolu, iji se naslon izdie u obliku dva stuba. Pravda ima krunu i dri ma u desnoj ruci, a u levoj terazije. Ova
karta je podsetnik na suenje dui u Ozirisovoj dvorani. Ona ui da
samo uravnoteene snage mogu opstati, a da vena pravda maem
unitava ono to je neuravnoteeno. Ponekad je pravda prikazana s
pletenicom sopstvene kose uvijenom oko vrata, na nain koji podsea na omu za veala. To suptilno moe ukazivati na to da je ovek
uzrok svoje vlastite propasti, da su njegove akcije (simbolizovane njegovom kosom) instrument njegovog unitenja. U pseudo-egipatskom
Tarotu lik pravde se uzdie nad podijumom tri stepenika, jer pravda
moe potpuno da upravlja samo ako je uzdignuta na trei stepen. Pravda ima povez preko oiju, kako ono to je vidljivo ni na koji nain ne
bi uticalo na njenu odluku. (Iz razloga za koje smatra da su iznad inteiigencije njegovih italaca, gospodin Vejt je zamenio mesta osmom
i jedanaestom velikom adutu.)
Deveti numerisani veliki adut naziva se L'Hermite, Pustinjak, i
prikazuje starca, odevenog u monaku mantiju sa kapuljaom, koji
se oslanja na tap. Ova karta trebalo je javno da predstavi Diogena u
potrazi za potenim ovekom. U desnoj ruci pustinjak nosi svetiljku,
koju jednim delom skriva u naborima svog ogrtaa. Pustinjak na taj
nain personifikuje tajne organizacije, koje nebrojenim vekovima paljivo skrivaju svetlost Drevne Mudrosti od profanih. Pustinjakov tap
je znanje, koje je ovekova glavna i jedina trajna podrka. Ponekad
572

A naliza Tarot karata

|c mistini tap vorovima podeljen na sedam delova, to je suptilno

upuivanje na tajnu sedam svetih centara du ovekove kime. U pseudo-egipatskom Tarotu pustinjak zaklanja svetiljku iza pravougaonog
ugrtaa kako bi istakao filozofsku istinu da mudrost, ako je izloena
nasilju neznanja, moe biti unitenapoput siunog plamena svetiljkc izloenog oluji. ovekovo telo oblikuje plat kroz koji je njegova
boanska priroda slabo vidljiva, kao plamen delimino natkrivenog
lcnjera. Kroz odricanje - hermetiki ivot - ovek dostie dubinu kalaktera i spokoj duha.
Deseti numerisani veliki adut naziva se La Roue de Fortune, Tocak Sree, i prikazuje misteriozni toak sa osam paoka - poznati budistiki simbol Ciklusa Nunosti. Uz njegov rub pribijaju se Anubis
i Tifon - naela dobra i zla. Iznad sedi nepokretna sfinga, koja nosi
ma Pravde i oznaava savrenu uravnoteenost Univerzalne Mudmsti. Anubis je prikazan kako se uzdie, a Tifon kako se sputa; medulim, kada Tifon stigne na dno, zlo se ponovo uspinje, a kada Anubis
dosegne vrh, dobro jo jednom opada. Toak Sree predstavlja nii
iiniverzum kao celinu, sa Boanskom Mudrou (sfinga) kao venim
sudijom izmeu dobra i zla. U Indiji je, akra, ili toak, povezana
sa ivotnim centrima kako sveta tako i pojedinca. U pseudo-egipatskom Tarotu Sfinga je naomana kopljem, a Tifon je zbaen sa tocka. Vertikalni stubovi, koji podupiru toak i postavljeni su tako da
|c samo jedav vidljiv, predstavljaju osu sveta, sa nedokuivom sfingom na njenom severnom polu. Ponekad je toak sa svojim podupiraima u brodu na vodi. Voda je Okean Iluzije, koji je jedini temelj
( 'iklusa Nunosti.
Jedanaesti numerisani veliki adut naziva se La Force, Snaga, i prikazuje devojku koja nosi kapu u obliku lemniskate, s rukama na us(ima oigledno divljeg lava. Postoje znaajne kontroverze o tome da
li devojka zatvara ili otvara lavlja usta. Veina pisaca izjavljuje da ona
zatvara eljusti zveri, ali kritiki pregled ostavlja suprotan utisak.
Mlaa ena simbolizuje duhovnu snagu, a lav - ili ivotinjski svet
koji devojka kontrolie, ili Tajnu Mudrost, ija je ona gospodarica. Lav
takoe oznaava i letnji solsticij, i devojka - Virgo, jer kada sunce
ulazi u to sazvee, Devica liava lava njegove snage. Presto kralja
Solomona bio je ukraen lavovima, a on sam je poreen sa kraljem
zvcri, s kljuem mudrosti meu zubima. U tom smislu, devojka moda otvara lavlja usta kako bi pronala klju koji se tamo nalazi, jer
573

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

hrabrost je preduslov za postizanje znanja. U pseudo-egipatskom Ta

rotu simbolizam je isti, osim to je devojka prikazana kao svetenica
koja nosi veto izraenu krunu u obliku ptice koju natkriljuju zmijc
i ibis.
Dvanaesti numerisani veliki adut naziva se Le Pendu, Obeem
Covek, i prikazuje mladia koji visi okaen o svoje levo stopalo sa
horizontalne grede, koju podupiru dva debla, a sa svakog od njih
uklonjeno je po est grana. Mladieva desna noga ukrtenaje od pozadi sa levom, a ruke su mu savijene iza lea na takav nain da formiraju krst koji natkriljuje trougao okrenut prema dole. Figura tako
obrazuje obmuti simbol sumpora i, prema Leviju, oznaava ostva
reni magnum opus. U nekim pilovima lik ispod svake ruke nosi
vree sa novcem iz kojih ispadaju kovanice. Populama tradicija povezuje ovu kartu sa Judom Iskariotskim, za kojega se kae da je oti
ao i obesio se, a vree s novcem predstavljaju platu koju je primio
za svoj zloin.
Levi obeenog oveka poredi sa Prometejom, Venim Paenikom.
i jo objavljuje da nagore okrenuto stopalo oznaava produhovljenjc
nie prirode. Mogue je, takoe, i da obrnuta figura oznaava gubi
tak duhovnih sposobnosti, je r je glava ispod nivoa tela. Klade sa
dvanaest grana su znaci zodijaka podeljeni u dve gmpe - pozitivnu
i negativnu. Slika, dakle, prikazuje polaritet koji privremeno pobeuje duhovni princip ravnotee. Da bi postigao filozofske visine,
stoga, ovek mora obmuti (ili invertirati) redosled svog ivota. On
tada gubi oseaj linog posedovanja, jer se odrie vladavine zlata u
korist zlatnog pravila. U pseudo-egipatskom Tarotu obeeni ovek
je prikaen izmeu dve palme i oznaava Boga Sunca, koji veno umi
re za svoj svet.
Trinaesti numerisani veliki adut naziva se La Mort, Smrt, i prikazuje kostura eteoca kako velikom kosom odseca glave, mke i noge
to se uzdiu iz zemlje oko njega. Tokom svog rada kostur je oigledno odsekao i jedno od svojih stopala. Ne prikazuju svi Tarot pilovi ovu neobinost, ali taj momenat dobro naglaava fdozofsku istinu
da su neravnotea i destruktivnost sinonimi. Kostur je odgovarajui
amblem prvog i vrhovnog Boanstva, jer je on temelj tela, kao to
je Apsolut temelj stvaranja. Kostur etelac fiziki oznaava smrt, ali
filozofski oznaava one neodoljive impulse u Prirodi, koji uzrokuju
da svako bie na posletku bude apsorbovano u boansko stanje u
574

A n aliza Tarot karata

kojem je postojalo pre no to se manifestovao iluzomi univerzum.

Otrica kose je mesec sa njegovom moi kristalizacije. Polje u ko|em smrt anje je univerzum, a karta otkriva da e sve stvari koje
rastu iz zemlje biti poseene i vratiti se ponovo u zemlju.
Kraljevi, kraljice, kurtizane i podlaci su isti za smrt, gospodara
vidljivih i oiglednih delova svih stvorenja. U nekim Tarot pilovima smrt je simbolizovana figurom u oklopu posednutom na belom
konju, koji kopitama gazi podjednako i stare i mlade. U pseudo-egipatskom Tarotu se iza figure smrti vidi duga, ime se oznaava da se
smrtnou samog tela postie besmrtnost duha. Smrt, iako unitava
oblik, nikada ne moe unititi ivot, koji se neprestano obnavlja. Ova
karta je simbol stalne obnove univerzuma - dezintegracije, kako bi
reintegracija mogla uslediti na viem nivou izraza.
etmaesti numerisani veliki adut naziva se La Temperance, Razboritost, i prikazuje aneosku figuru sa suncem na elu. Ona nosi
dve ume, jednu praznu, a dmgu punu, i neprekidno preliva sadraj
iz gom je u donju. U nekim Tarot pilovima tekua voda poprima
oblik simbola Akvarijusa. Nijedna kap, meutim, ive vode se ne
gubi u tom beskrajnom prenosu izmeu vie i nie posude. Kad se
donja urna ispuni, posude se obru, oznaavajui na taj nain da
ivot prvo tee iz nevidljivog u vidljivo, a zatim iz vidljivog nazad
u nevidljivo. Duh koji nadgleda taj tok je izaslanik velikog Jahvea,
Demijurga sveta. Sunce, ili svetlosna masa na elu ene, kontrolie
protok vode, koji se, poto ga solarni zraci povuku prema gore u
vazduh, sputa na zemlju kao kia, da bi opet bio povuen navie i
ponovo pao ad infinitum. Tu je takoe prikazan i prolaz ljudske ivotne sile napred i nazad izmeu pozitivnih i negativnih polova kreativnog sistema. U pseudo-egipatskom Tarotu simbolika je ista, osim
to je krilati lik muko, a ne ensko. Okmen je solamin nimbom i
izliva vodu iz zlatne ume u srebmu, simboliui silazak nebeskih sila
u ovosvetsku sfem.
Petnaesti numerisani veliki adut naziva se Le Diahle, avo, i prikazuje stvorenje koje nalikuje Panu, s rogovima ovna ili jelena, rukama i telom oveka, a s nogama i stopalima koze ili zmaja. Figura
stoji na kockastom kamenu, za koji su, o prsten na njegovom prednjem delu, lancima vezana dva satira. Kao ezlo, takozvani demon
nosi zapaljenu baklju ili sveu. Cela figura je simbol magijskih moi astralne svetlosti, ili univerzalnog ogledala, u kojem se boanske
575

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

sile odraavaju u obmutom, ili infemalnom stanju. Demon ima krila

poput slepog mia, to pokazuje da se odnosi na nonu, ili senovitu
niu sfem. Animalna ovekova priroda, u obliku mukog i enskog
elementala, lancima je privezana za postament pod njegovaim nogama. Baklja je lana svetlost koja vodi neprosvetljene due u njihovu
propast. U pseudo-egipatskom Tarotu pojavljuje se Tifon - krilato stvorenje sastavljeno od svinje, oveka, slepog mia, krokodila i nilskog
konja - koji stoji u sred sopstvene destruktivnosti i dri uzdignut palikuin ugarak. Tifona su stvorila ovekova vlastita nedela, koja se
okreu protiv svog poinioca i unitavaju ga.
esnaesti numerisani veliki adut naziva se Le Feu du Ciel, Nebeska Vatra, i prikazuje kulu iji vrh tornja u obliku krune unitava
munja koja izlazi iz sunca. Mogue je da kruna, koja je znatno manja
od tornja koji natkriljuje, ukazuje na to da je njegovo menje posledica njegove nepotpunosti. Munja ponekad poprima oblik zodijakog znaka Skorpio, a kula se moe smatrati falikim amblemom.
Dve figure padaju iz kule, jedna ispred, a druga pozadi. Ova Tarot
karta je populamo povezana sa tradicionalnim ovekovim padom.
Boanska priroda oveanstva prikazana je kao kula. Kada mu je unitena kruna, ovek pada u nii svet i uzima na sebe iluziju materijalnosti. Tu je klju za misteriju polnosti. Kula je verovatno ispunjena
dukatima koji, ispadajui u velikom broju kroz mpu koju je napravila munja, nagovetavaju potencijalne moi. U pseudo-egipatskom
Tarotu kula je piramida, sa vrhom razbijenim munjom. Tu se ukazuje na nedostajui zavrni kamen Univerzalne Kue. U prilog Levijevoj tvrdnji da je ova karta bila povezana sa hebrejskim slovom
Ajin, padajua tlgura u prvom planu optim izgledom nalikuje esnaestom slovu hebrejskog alefbeta.
Sedamnaesti numerisani vcliki adut naziva se Les Etoiles, Zvezda, i prikazuje mladu devojku kako klei s jednom nogom u vodi, a
dmgom na kopnu, s telom koje donekle nagovetava svastiku. Ona
ima dve ume, iji sadraj izliva na kopno i u more. Iznad devojine
glave je osam zvezda, od kojih je jedna naroito velika i svetla. Kur
ge ebelen smatra da je velika zvezda Sotis, ili Sirijus, a da su ostalih sedam svete planete drevnih. On veruje da je enska figura Izia,
prilikom ina uzrokovanja izlivanja Nila, koje je pratilo podizanje Psee Zveze. Naga figura Izide moe prikladno oznaavati da Priroda
ne prima njenu odom od zelenila sve dok rast voda Nila ne osloboi
576

A naliza Tarot karata

plodni ivot biljaka i cvea.

( irm i ptica (ili Ieptir) oznaavaju rast i vaskrsenje koji
prate uzdizanje voda. U pseudo-egipatskom Tarotu velika
zvezda sadri dijamant sastavljen od cmih i belih trouglova, a cvetni grm je visoka
biljka s trolisnim vrhom na
koji slee leptir. Izida je tu u
obliku uspravnog trougla, a
posude su postale plitki pehari. Elementi vode i zemlje
pod njenim stopalima predstavljaju suprotnosti Prirode,
koja se nepristrasno deli u boanskom izobilju.

KARTA IZ M A N T E N JA P IL A 20
Iz Tavlor,
The History ofP la ying Cards21

Meu interesantnije prim ere karala za igru ubrajaju se karte iz Manlenja pila. G o d in e 1820, p otpun
.() Istoriari um etnosti vie ne veruju da je A ndrea M antenja (Andrea Mantegna, 1431-506), italijanski slikar i bakrorezac, najznaajniji predstavnik
visoke renesanse u Padovi, bio autor i jed n e karte iz ovog pila, kao to se
verovalo do XIX veka, ali se ime jo uvek koristi, u veini sluajeva kao
M antenja Tarot (M antegna Tarocchi). Kao jedan od moguih autora ovog
pila je u prolosti u obzir uzim an i Bakio Baldini (Baccio B aldini, 1436- c. 1487), firentinski graver, pa se ovaj pil naziva i Baldinijeve karte, ili
Baidini Tarot (B aldini Tarocchi). (Nap. prev.)
:i

Pun naslov deia koje je 1865. godine uredio veleasni Fdvard Sem juel Tejlor (Echvard S am uel Taylor) je Istorija karata za igru sa ancgdotam a iz
njihove p rim en e u vraanju, proricanju subine i varanju ( The historv o f
playing cards. with anecdotes o f their use in conjuring, fortune-telling, and
card-sharping). (Nap. prev.)
577

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

pil od pedeset karata dostigao je tada zapanjujuu cenu od osam deset funti
Pcdeset likova koji ine M antenja pil, od kojih je svaki prestavljen odgovaraju o m slikom , su: (1) Prosjak, (2) Pa, (3) Zlatar, (4) Trgovac, (5) Dentlmen,
(6) Vitez, (7) Dud, (8) Kralj, (9) Car, (10) Papa, (11) K aliopa, (12) Uranija.
(13) Terpsihora, (14) Erato, (15) Polihim nija, (16) Talija, (17) M elpom ena,
(18) E uterpa, (19) K lio, (20) A polon, (21) G ram atika, (22) Logika, (23) Retorika, (24) G eom etrija, (25) A ritm etika, (26) M uzika, (27) P oezija, (28) Filozofija, (29) A strologija, (30) Teologija, (31) A stronom ija, (32) Hronologija.
(33) K osm ogonija, (34) U m erenost, (35) Razboritost, (36) Snaga, (37) Pravda,
(38) M ilosre, (39) N ada, (40) Vera, (41) M esec, (42) M erkur, (43) Venera,
(44) Sunce, (45) Mars, (46) Jupiter, (47) Saturn, (48) osm a Sfera, (49) Prim um
M obile, (50) Prvi Uzrok, K abalistika izraajnost ovih karata je oigledna, a
m ogue je da imaju direktnu analogiju sa pedeset kapija svetlosti iz kabalistikih spisa.

A naliza Tarot karata

Devetnaesti numerisani veliki adut naziva se Le Sole.il, Sunce,

i prikazuje dvoje dece - verovatno Gemini, Blizance - koji stoje
/ajedno u vrtu okruenom m aginim prstenom cvea. Jedno od
le dece trebalo bi da je prikazano kao muko, a drugo kao ensko.
l/a njih je zid od cigala koji naizgled zatvara vrt. Iznad zida se uztlie sunce, a njegovi zraci su naizmenino pravi i krivudavi. Sa
solamog lica pada trinaest suza. Levi, koji u dvoje dece vidi vem i ra/iim to moraju da koegzistiraju sve dok traje vremenski univer/um , pie:
,,Z a lju d sk u u ra v n o te e n o st p o tre b n e su dv e n o g e, sv eto v i se
privlae dv em a silam a, za razm n o av an je su po treb n a dva pola. Tak av j e sm isao S o lo m o n o v e ark an e, p red stav ljen e sa dv a stu b a hram a, Ja h in o m i V oasom .
(V ideti T ran scen d en ta ln u m a g iju )

Osamnaesti numerisani veliki adut naziva se La Lurie, Mesec, i

prikazuje Lunu kako se uzdie izmeu dve kule - jedne svetle, a druge tamne. Pas i vuk zavijaju na podiui mesec, a u prvom planu je
bazen vode iz koje izlazi rak. Izrneu tomjeva vijuga staza, nestajui
u udaljenoj pozadini. Kur de ebelen u ovoj karti vidi jo jednu referencu rasta Nila i tvrdi, pozivajui se na Pausanijin autoritet, kako
su Egipani verovali da su izlivanja Nila izazvana suzama boginje
Meseca, koje padaju u reku i uveavaju njen tok. Te suze se vide kako padaju sa lunamog lica. Kur de ebelen kule takoe povezuje i
sa Herkulovim stubovima, iza kojih, prema Egipanima, prirodni
izvori svetla nikada nisu proli. On primeuje i to da su Egipani
povratnike predstavljali kao pse to su, kao odani uvari vrata, spreavali sunce i mesec da prodru isuvie blizu polova. Rak ili kraba
oznaava retrogradno kretanje meseca.
Ova karta se odnosi i na stazu murosti. ovek u svojoj potrazi
za stvarnou izlazi iz bazena iluzije. Nakon savladavanja uvara
dveri mudrosti, on prolazi izmeu tvrava nauke i teologije i sledi vijugavu stazu koja vodi do duhovnog osloboenja. Njegov put je slabo
osvetljen ljudskim razumom (mesec), koji je samo odraz boanske
mudrosti. U pseudo-egipatskom Tarotu kule su piramide, jedan pas
je cm, a dmgi beo, a mesec je delimino zaklonjen oblacima. Cela scena odaje utisak turobnog i pustog mesta na kojem su odigravane misterijske drame Manjih Obreda.
578

Sunce Istine sija u svetskom vrtu u kojem obitava to dvoje ece,

kao personiftkacije venih sila. Sklad u svetu zavisi od koordinacije
dva svojstva simbolizirana kroz vekove kao um i srce. U pseudo-egipatskom Tarotu deca ustupaju mesto mladiu i devojci. Iznad njih, u
solamom nimbu, nalazi se faliki amblem generacije - linija koja probada kmg. Geminijem vlada Merkur i dvoje dece personiftkuju zmi|c obmotane oko kaduceja.
Dvadeseti numerisani veliki adut naziva se Lejugement, Suenje,
a prikazuje tri lika koji oigledno ustaju iz svojih grobova, mada je
vidljiv samo jedan mrtvaki koveg. Izna njih, u sjaju slave, nalazi
se krilati lik (verovatno aneo Gabrijel), koji duva u tmbu. Ova Tarot
karta predstavlja osloboenje ovekove trostmke duhovne prirode iz
groba njegovog materijalog ustrojstva. Poto samo jedna treina dulia zaista ulazi u ftziko telo, dmge dve treine ine hermetikog antroposa, ili natoveka, pa se samo jedan od tri lika zapravo die iz
groba. Kur de ebelen vemje da je koveg moda naknadna ideja i
dodatak tvoraca karata, a da scena zapravo predstavlja stvaranje, a
ne vaskrsenje. U ftlozofiji su te dve rei praktiko sinonimi. Zvuk
(rube predstavlja Tvoraku Re, a ovek se, izgovarajui je, oslobada svojib zemaljskih ogranienja. U pseudo-egipatskom Tarotu je oigledno da tri lika oznaavaju delove jednog bia, jer su tri mumije
prikazane kako izlaze iz jednog sarkofaga.
579

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Dvadesetprvi numerisani veliki adut naziva se Le Monde, Svet, i

prikazuje ensku figuru ogmutu maramom, koja pod naletima vetra
oblikuje hebrejsko slovo Kaf. Njene rairene mke - od kojih je u
svakoj po tap - i leva noge, koja prolazi iza desne, ine da lik
poprima oblik alhemijskog simbola sumpora. Sredinja figura okruena je vencem u obliku vesica piscis, koji Levi uporeuje sa
kabalistikom krunom, Keterom. Hemvim iz Jezekiljeve vizije zauzima uglove karte. Ova Tarot karta naziva se mikrokosmos makrokosmosa, je r su u njoj sabrani svi agensi koji doprinose stmkturi
stvaranja. Figura u obliku amblema sumpora predstavlja boansku
vatru i srce Velike Misterije. Venac je Priroda, koja okruuje plameni centar. Heruvim prestavlja elemente, svetove, moi i nivoe
koji izlaze iz boanskog plamenog sredita ivota. Venac oznaava
krunu inicijata, koja se daje onima koji nadvladaju etiri uvara i
uu u prisutvo razotkrivene Istine. U pseudo-egipatskom Tarotu heruvim okmuje venac sastavljen od dvanaest trolisnih cvetova dekanata zodijaka. Ljudski lik klei ispod tog venaca i svira harfu sa tri ice, je r duh mora stvoriti harmoniju u trostmkom ustrojstvu svoje nie prirode pre no to za sebe moe stei solamu kmnu
besmrtnosti.
Cetiri boje malih aduta smatraju se analognim sa etiri elementa,
etiri ugla stvaranja i etiri sveta u kabali. Klju manjeg Tarota verovatno je Tetragramaton, ili etvoroslovno ime Jahvea, IHVH. Cetiri
boje malih aduta predstavljaju takoe i veliku podelu dmtva: pehari su svetenstvo, maevi vojska, dinari su trgovci, a tapovi klasa
poljoprivrednika. Sa stanovita onoga to Kur de Zebelen naziva politika geografija,/?e/7a/7 predstavljaju seveme zemlje, maevi Orijent, dinari Okcident, a tapovi june zemlje. Deset numerisanih karata u svakoj boji predstavljaju narode koji ine svaku od tih velikih
podela. Kraljevi su njihove vlade, kraljice njihova religija, vitezovi
njihove istorije i nacionalna obeleja, a paevi njihove umetnosti i
nauke. Napisane su detaljne rasprave o upotrebi Tarot karata u proricanju, ali, kako je ta praksa u suprotnosti sa primamom svrhom
Tarota, diskusija o tome je beskorisna.
Mnogi zanimljivi primeri ranih karata za igru nalaze se u evropskim muzejima, a tu su i spomenuti primerci u vlasnitvu raznih privatnih kolekcionara. Postoji nekoliko, izuzetno umetniki,
runo oslikanih pilova. Oni prikazuju razne vane linosti, sa580

A naliza Tarot karata

vremenike umetnika. U nekim sluajevima, na vorskim kartama

prikazani su vladajui monarh i njegova porodica. U Engleskoj
su postale popularne gravirane karte, a u Britanskom muzeju se
takoe mogu videti i neke krajnje udne karte oslikane prema ablonu. Koriene su heraldike naprave, a Cato, u svom Poreklu
i istoriji karata za igru, reprodukuje etiri heraldike karte na ko|ima mke pape Klementa IX odaju poast kralju trefa. Postojali
su filozofski pilovi sa amblemima izabranim iz grke i rimske
mitologije, kao i obrazovni pilovi ukraeni mapama, ili slikovnim prikazima poznatih istorijskih mesta i dogaaja. Mnogi retki
primeri karata za igru pronaeni su ubaeni u povez korica starih
knjiga. U Japanu postoje igre sa kartama za ije uspeno igranje je
potrebno poznavanje gotovo svih knjievnih remek-dela te nacije.
11 Indiji postoje okmgli pilovi na kojima su prikazane epizode iz
orijentalnih mitova. Postoje, takoe, i karte koje, u jednom smislu
rci, nisu karte, jer su dizajnirane na drvetu, slonovai, pa ak i na
metalu. Postoje komine karte koje karikiraju antipatine osobe ili
mesta, a ima i karata koje obeleavaju razna ljudska dostignua. Tokom amerikog graanskog rata u opticaju je bio patriotski pil na
kojem su uobiajene boje karata zamenjene zvezdama, orlovima,
sulrima i amerikim zastavama, a na dvorskim kartama su bili uveiii generali.
Savremene karte za igm predstavljaju male adute Tarota, pri emu je iz svake boje izbaen pa, ili sluga, pa je ostalo pol3 karata.
( 'ak i u svojoj skraenoj formi, meutim, savremeni pilovi imaju
duboko simboliko znaenje, jer je njihovo ureenje oigledno u
skladu sa podelom godine. Crvena i cma boja na kartama predstavljaju dva velika dela godine - deo tokom kojeg je sunce sevemo
od ekvatora i onaj tokom kojeg je juno od ekvatora. etiri boje
predstavljaju godinja doba, epohe starih Grka i hinduske Juge. Dvanaest dvorskih karata su znaci zodijaka rasporeeni u trijade, koje
( i i i c Otac, Snaga i Um, prema gomjem delu Bembinske ploe. Desci karata sa brojem u svakoj boji predstavlja Sefirotsko drvo, koje
posioji u svakom od etiri sveta (boji). Trinaest karata u svakoj boP prcdstavlja 13 lunamih meseci svake godine, a 52 karte u pilu su
nedelje u godini. Sabirajui brojeve numirisanih karata i raunajui andare, kraljice i kraljeve kao 11, 12 i 13, zbir 52 karte iznosi trista ezdeset etiri. Ako se smatra da Dokeri vrede jedan bod,
581

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

rezultat je 365, ili broj dana u godini. Milton Potenger22 je verovao

da su Sjedinjene Amerike Drave oblikovane u skladu sa konvencionalnim pilom karata za igru i da e se pod jednom vladom, konano, nai 52 drave kojima e upravljati pedeset trei, neimenovani
deo, Kolumbijski distrikt.
Dvorske karte sadre brojne vane masonske simbole. Devet od
ovih karata prikazuju celo lice, a tri profde. Tu je razlomljen Toak
Zakona, koji oznaava devet meseci prenatalne epohe i tri stepena
duhovnog razvoja neophodne za izradu savrenog oveka. etiri
naoruana kralja su egipatski amonijanski Arhitekti koji su dletima
isklesali univerzum. Oni su takoe i kardinalni znakovi zodijaka.
etiri kraljice, koje kao simbol Hrista nose cvetove sa osam latica,
predstavljaju fiksne znakove zodijaka. etiri andara, od kojih dva
nose bagremove granice - andar herc u ruci, a andar tref u svom
eiru - predstavljaju etiri obina zodijaka znaka. Potrebno je takoe napomenuti i da dvorske karte u piku ne gledaju prema oznaci
u uglu karte, ve su im lica od nje okrenuta, kao da se plae tog amblema smrti. Veliki Majstor Reda Karata je kralj tref, koji nosi kuglu kao amblem svog dostojanstva.
U svojoj simbolici ah je najznaajnija od svih igara. Nazvan je
kraljevska igra - razonoda kraljeva. Poput Tarot karata, ahovske
figure predstavljaju elemente ivota i fdozofije. Igra je igrana u Indiji i Kini davno pre no to je uvedena u Evropi. Istono-indijski
prinevi obiavali su da sede na balkonima svojih palata i igraju ah
s ivim ljudima koji su stajali na ploniku u obliku ahovske table,
nainjenom od cmog i belog mramora u dvoritu. Raireno je verovanje da su egipatski faraoni igrali ah, ali ispitivanje skulptura i
iluminacija dovelo je do zakljuka da je egipatska igra bila oblik igre dama. U Kini su ahovske figure esto bile izrezbarene tako da
predstavljaju zaraene dinastije, kao Manu i Ming. ahovska tabla
sastoji se od 64 kvadrata, naizmenino cma i bela, i simbolizuje pod
Kue Misterija. Po tom polju postojanja ili misli pomera se vie u22

A naliza Tarot karata

dno izrezbarenih figura, svaka prema odreenom pravilu. Beli kralj

je Ormuzd, cmi kralj, Ahriman, a po nivoma univerzuma se kroz sve
epohe vodi veliki rat izmeu svetlosti i tame. U filozofskom ustrojstvu oveka, kraljevi predstavljaju duh, kraljice um, lovci emocije,
konji vitalnost, kule, ili topovi, fiziko telo. Figure sa kraljeve strane su pozitivne, a one sa kraljiene strane su negativne. Pioni su ulni
impulsi i perceptivne sposobnosti - osam delova due. Beli kralj i
njegova svita simbolizuju Sopstvo i njegove prenosnike; cmi kralj i
njegova svita, ne-sopstvo - lani ego i njegove legije. Igra ah na taj
nain prikazuje venu borbu svakog dela ovekove sloene prirode
protiv njegove senke. Priroda svake ahovske figure otkriva se kroz
nain na koji se ona kree; geometrija je klju za njihovo tumaenje.
Na primer; top (telo) pomera se kvadratno; lovac (emocije) kree se
ukoso; kralj, koji je duh, ne moe se uhvatiti, ali gubi bitku kadaje
tako okmen da ne moe pobei.

Milton Alberto Potenger (M ilton A lberto Pottenger) - ameriki autor, mason; poznat je po svom delu iz 1905. godine, Simbo/izam, rasprava o dui
stvari (Svm bolism, A Treatise on the Soul ofT hings; H ow the N atural World
is hut a Sym bol o fth e R eal World; the M odern Church, with its Spire and
Cross, a nd the Bible A ccount o f Noah A rk Sym bols o f the Phallic Religion). (Nap. prev.)

582

583

Tabernakl u divljini

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

zemljom i svojim linim moima uspostavili Dvostruko Carstvo Nila. Egipani nisu ni sanjali da su ti boanski rodonaelnici bili Atlantiani, koji su se, prisiljeni da napuste svojih seam ostrva zbog
vulkanske kataklizme, naselili u Egiptu - u to vreme atlantianskoj
koloniji - gde su uspostavili veliko filozofsko i knjievno sredite
civilizacije koja e kasnije duboko uticati na religije i nauku nebrojenih rasa i naroda. Danas je Egipat zaboravljen, ali egipatske stvari
e uvek biti zapamene i potovane. Egipat je mrtav - ali besmrtno
ivi u svojoj knjievnosti, filozofiji i arhitekturi.
Kao to je Odin osnovao svoje Misterije u Skandinaviji, a Kecalkoatl u Meksiku, tako je i Mojsije, radei s tada nomadskim narodom
izraelskih dvanaest plemena, osnovao meu njima svoju tajnu i simboliku kolu, koja je postala poznata kao Misterije Tahernakla. Jevrejski Tabernakl bio je samo hram nainjen po uzoru na egipatske
hramove, a mogao je da se prenosi kako bi bile zadovoljene potrebe
naklonosti ka lutanju po kojoj su Izraeliti bili poznati. Svaki deo Tabemakla i ograde koja ga je okmivala bio je simbol neke od velikih
prirodnih ili filozofskih istina. Za neuke, predstavljao je samo mesto
na koje se donose ponude i na kojem se prinose rtve, a za mudre je
to bio hram uenja, posveen Univerzalnom Duhu Mudrosti.
Mada su najvei umovi jevrejskog i hrianskog sveta shvatili da
je Biblija knjiga alegorija, samo se nekolicina izgleda potrudila da
istrai njene simbole i parabole. Kad je Mojsije ustanovio svoje Misterije, kae se da je odabranoj nekolicini inicijata dao odreena usmena uenja koja nisu smela nikada da budu zapisana, ve je trebalo
da budu sauvana prenoenjem od usta do usta, sa generacije na generaciju. Ta uputstva bila su u obliku filozofskoh kljueva, pomou
kojih se postizalo da alegorije otkriju svoja skrivena znaenja. Jevreji
su te mistine kljueve za svoje svete spise nazvali Kabala (Cahala,
Qahbalah, Kahallah).
Savremeni svet je izgleda zaboravio na postojanje onih nepisanih
uenja koja na zadovoljavajui nain objanjavaju prividne protivrenosti pisanih Spisa, niti se sea da su pagani imenovali svoga Janusa
sa dva lica za uvara kljua Hrama Mudrosti. Janus je metamorfoziran u sv. Petra, tako esto simbolizovanog kako dri u ruci klju nebeskih dveri. Zlatni i srebrni klju Bojeg namesnika na Zemlji,
Pape, simbolizuju tu tajnu doktrinu koja, kada se ispravno shvati,
otkljuava riznicu hrianske i jevrejske kabale.
586

Hramovi egipatskog misticizma (iji je Tabemakl bio kopija) bili su

prema tvrdnjama njihovih svetenika - minijaturni prikazi univer/.uma. Solami sistem je uvek bio smatran velikim hramom inicijacije,
u koji kandidati ulaze kroz kapiju roenja; nakon Iutanja krivudavim
prolazima zemaljske egzistencije, oni napokon pristupaju velu Velike Misterije - Smrti - kroz iju kapiju nestaju nazad u nevidljivi svet.
Sokrat je svoje uenike suptilno podsetio da je Smrt, zapravo, velika
inicijacija, je r posljednje rei su mu bile: Kritone, Asklepiju dugujem petla; hoe li se setiti da podmiri dug? (Kako je petao bio posveen bogovima, a rtva te ptice pratila je kandidatovo uvoenje u
Misterije, Sokratove rei podrazumevale su da je pred njim velika
inicijacija.)
Zivot je velika misterija i samo oni koji uspeno prou kroz njegove ispite i suenja, pravilno ih protumae i iz njih izvuku sutinu
iskustva, postii e istinsko razumevanje. Stoga, hramovi su graeni
u obliku sveta, a njihovi rituali temeljili su se na ivotu i njegovoj
mnogostrakoj problematici. Ne samo da je Tabemakl oblikovan po
uzora na egipatski misticizam, ve je i njegov pribor takoe bio drevnog i prihvaenog oblika. Sam Zavetni Koveg (Arka) bio je adaptacija egipatske Arke, ukljuujui ak i kleee figure na njegovom
poklopcu. Bas-reljefi na hramu u Fili prikazuju egipatske svetenike
kako nose svoju Arku - koja veoma nalikuje jevrejskoj Arki - na
ramenima pomou poluga poput onih opisanih u Izlasku.
Sledei opis Tabemakla i njegovih svetenika zasnovan je na izvetaju o njegovoj konstrukciji i obredima koje je zabeleio Josif' u
treoj knjizi svojih Jevrejskih starina. Biblijske reference su iz Biblije
kratkih pantalona ( "Breeches Bihle) (poznate po prevodu sedmog
stiha treeg poglavlja Postanja), tampane u Londonu 1599. godine,
a citati su reprodukovani u originalnom pravopisu i sa originalnom
interpunkcijom.2

Jo sif Flavije (Nap. prev.)

U ovom delu prevoda H olove knjige biblijske reference su iz prevdda ure D aniia i dr L uja Bakotia, a tam o gde je bilo neophodno da se zadri
duh izdanja Bihlije iz kojega Hol citira, rei ili fraze Daniievog, odnosno.
B akotievog prevoda, zam enjene su odgovarajuim term inim a stavljenim
u uglaste zagrade. (Nap. prev.)
587

Tabernakl u divljini

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

KOVCEGI
N JE G O V I
H ER U V IM I
Iz C a lm ef,
Dictionary o fth e
Holy Bihle

J o s if kae da su
njegovi H eruvimi b ili le te a
stvorenja, ali razliita poizgledu
od bilo ega to
m o e da se vidi
n a zem lji, pa ih
je sto g an em o g u e o p isati. Pretp o s ta v lja se da
je Mojsije, kad je
podignut i odnesen pred Jahvea, video ta bia kako klee u Bojem podnoju. Verovatno su
nalikovali, barem po optem izgledu, uvenom Jezekiljevom Heruvim u.

IZ G RA DN JA TABERNAKLA

glasan izbor naroda. Kad je Jakov na samrtnoj postelji blagosiljao

svoje sinove (videti Postanje 49), svakom je dodelio po simbol. Simbol Jude bio je lav, Danov - zmija ili ptica (moda orao). Lav i orao
su dve od etiri ivotinje koje ine hemvima (ftksni znaci zodijaka),
a rozenkrojcerski alhemiari su tvrdili da je misteriozni Kamen Mudraca (Dua) sastavljen pomou Krvi Crvenog Lava i Glutena4 Belog
Orla. Cini se verovatnim da postoji skriveni mistini odnos izmeu
vatre (Crvenog Lava), vode (Belog Orla), kako su korieni u okultnoj hemiji, i predstavnika ta dva plemena, iji su simboli bili identini s tim alhemijskim elementima.
Kao to je Tabemakl bio Boje prebivalite meu Ijudima, tako je
i telo due u oveku prebivalite njegove boanske prirode, oko koje se okuplja dvanaestostruko materijalno ustrojstvo, na isti nain
kao to su se plemena Izraelova ulogoravala oko ograenog prostora
posveenog Jahveu. Ideju da je Tabemakl zapravo bio simbol nevidIjive duhovne istine izvan poimanja Izraeliana potkrepljuje izjava
u osmom poglavlju Poslanice Jevrejima:
[. . .] koji slue slici i seni nebeskih stvam osti, kao to bee reen o M o jsiju k ad a j e treb a lo d a n aini [T ab em ak l].5

Ovde pronalazimo materijalno ftziko mesto oboavanja, koje se

naziva ,,sena, a koje je simbol duhovne institucije, nevidljive, ali
svemogue.
Speciftkacije Tabernakla su opisane u knjizi Izlaska, u dvadesetpetom poglavlju;

Govorei u ime Jahvea, Boga Izraela, Mojsije je imenovao dvojicu arhitekata da nadziru izgradnju Tabemakla. Bili su to Veseleilo,
sin Urije, od plemena Judina, i Elijav, sin Ahisamahov, od plemena
Danova. Njihova popularnost bila je tako velika da su bili i jedno3

A ntoan Avgustin Kalm et (Antoine Augustin Calmet, 1672-1757) -- francuski biblijski uenjak, benediktinski opat; sturirao je filozofiju i teologiju u
opatiji M ojen-M otije ( Moyen-Moutier ), a tokom prvih godina svoje karijere radio je na ogromnom, dvadesettrotom nom komentaru Bihlije, koji se
pojavio izmeu 1707. i 1716. godine. Pun naslov ovde pomenutog dela, koje
je u dva tom a izalo 1797, odnosno, 1801. godine, je Istorijski, kritiki,

hronoloki, geografski i literarni renik Biblije (Dictionnaire historique,

critique, chronologique, geographique et litteral de la Bible). (Nap. prev.)
588

,,I G ospod ree M ojsiju govorei: Reci sinovim a Izrailjevim da

mi sk u p e prilog: od sv ak o g koji drag e volje da, uzm ite p rilo g m eni. A ovo j e prilo g to ete u zim ati od njih, zlato i sreb ro i b ronzu,
i p o rfiru i sk erlet i crv ac i tanko p latn o i kostret, i k o e o v n u jsk e
crv en e o b o jen e, i k o e ja z a v i ije , i d rv o sitim , ulje za videlo, m irise za ulje p o m azan ja i za m irisavi kad, kam enje oniksovo i kam enje
za ukivanje na opleak i naprsnik. I neka mi naine svetinju, da m eu
t

Gluten (lat. gluteri) - lepljiva tenost u ivotinjskim telim a. (Nap. prev.)

Poslanica Jevrejima 8:5, prevod ura Danii. Re TabcrnakU stavljena

je ovde u zagradu zbog toga to je u D aniievom prevodu tu upotrebljena
re ,,skinija . Kod dr Luja Bakotia stoji ,,ator . (Nap. prev.)
589

Tabernakl u divljini

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

n jim a n astav am ; kao to u ti pok azati sliku od [T ab em ak la] i sliku o d svih stvari n je g o v ih , tak o d a n a in ite . 6

Trem Tabemakla bio je ograeni prostor, pedeset lakata irok i sto

lakata dugaak, okmen zidom od platnenih zavesa, koje su visiic
sa bronzanih stubova razmaknutih pet lakata. (Lakat je drevna mera
za duinu jednaka udaljenosti izmeu lakta i vrha kaiprsta - oko
osamnaest ini.) Bilo je po dvadeset takvih stubova na svakoj od du
ih strana i po deset na kraim stranama trema. Svaki stub je imao
osnovu od tua i srebmi kapitel. Tabemakl je uvek bio izloen tako
da su mu due strane bile okrenute prema sevem i jugu, a krae prema istoku i zapadu, s ulazom na istoku, to ukazuje na uticaj primitivnog oboavanja sunca.
Glavna svrha spoljanjeg trema bila je da na pravi nain izoluje
ator Tabemakla, koji je stajao u sredini ograenog prostora. Na ulazu u dvorite, koje je bilo na istonoj strani pravougaonika, stajao je
Oltar za rtve Paljenice, nainjen od drveta obloenog tuanim plo
icama i ukraen rogovima bikova i ovnova. Dalje unutra, ali u lini
ji sa ovim oltarom, stajala je Umivaonica Proiavanja, velika posuda
s vodom za obluciju svetenika. Konstrukcija Umivaonice bila jc
dvostmka: gomji deo inio je veliki bokal, verovatno pokriven, koji
je sluio kao rezervoar za donju posudu u kojoj su se svetenici pra
li pre no to bi uzeli uee u raznim obredima. Pretpostavlja se da
je ova Umivaonica bila optoen metalnim ogledalima ena iz dvanaest plemena Izraelovih.
Dimenzije Tabemakla bile su sledee:
N jeg o v a du in a, k ad a je b io postavljen , b ila je trid e set lakata,
a irin a d eset lakata. Je d an od n jegovih zid o v a b io je n a ju g u , d m gi je b io o k ren u t p rem a se v em , a na stran jem d elu b io je zapad.
N je g o v a v is in a tre b a lo j e d a b u d e je d n a k a n je g o v o j irin i (d e se t
la k ata).
(J o s if F lavije)

Bibliolozi obino unutranjost Tabemakla dele na dve prostorije:

jednu sobu - deset lakata iroku, deset lakata visoku i dvadeset lakata
6

590

Izlazak 25:1-9, prevod ura Danii. ,,Tabemakl je opet u zagradi, je r kod

Daniia, u ovom sluaju, kao i kod dr Bakotia, stoji ,,ator . (Nap. prev.)

dugu - nazvanu Svetinja, u kojoj su se nalazila tri posebna komada

nametaja, naime, Sedmokraki Svenjak, Sto za Hleb za predstavljanje7 i Oltar Kadioni, i dmgu sobu - deset lakata iroku, deset lakata
visoku i deset lakata dugu - nazvanu Svetinja nad Svetinjama, u kojoj
se nalazio samo jedan komad nametaja - Zavetni Koveg. Dve sobe
su meusobno bile odvojene omamentisanom zavesom, na kojoj su
bile izveene mnoge vrste cvea, ali ne i ivotinjski ili ljudski likovi.
Josif nagovetava da je postojao i trei odeljak, koji je formiran
potpodelom Svetinje, barem hipotetiki, na dve odaje. Jevrejski
istoriar nije izrazito eksplicitan u svom opisu te tree sobe, a ini
se da je veina pisaca potpuno previdela i zanemarila taj momenat,
iako Jo sif naglaava da je lino M ojsije podelio unutranji ator
na tri odeljka. Zavesa koja je razdvajala Svetinju od Svetinje nad
Svetinjama bila je obeena preko etiri stuba, koji verovatno, na
suptilan nain, oznaavaju etiri elementa, a na ulazu u ator Jevreji su postavili sedam stubova, to se odnosi na sedam ula i sedam samoglasnika Svetog Imena. To to se kasnije pominje samo
pet stubova moe se objasniti injenicom da u dananje vreme ovek ima samo pet ula i pet aktivnih samoglasnika. Rani jevrejski
pisac Baraitex raspravlja o zavesama na sledei nain:
B ilo j e o b ezb e en o d eset p la v ih , lju b iastih i sk arletn ih zav esa
od finog, p repredenog Iana. K ao to je reeno: [Tabem akl] e na7

Ovde je korien termin iz prevoda dr Luja Bakotia ( Izlazak , 25:30, 35:13,

39:36), koji se ini prikladniji od D aniievog prevoda: hleb za postavljan je . (Nap. prev.)

Baraita , Beraita [aram. NjrT a - ekstem i, spoljanji; pl. Baraitot (zapravo,

Barajata)] - tradicija u jevrejskom usm enom zakonu koja nije ukljuena u

Minu. Baraita" se tako odnosi na nauku ,,izvan est redova Mine. Izvorno. Baraita" se verovatno odnosila na uenja kola izvan glavnih akademija minaistike ere - m ada su u kasnijim zbirkam a pojedinane Baraitot
esto delo mudraca Mine (Tanaima). Prema Rambamu (uvodu u Mina Toru),
Baraitot su kom pilovali rabin H oaja i bar Kapara. Poto Mina obuhvata
celokupni U sm eni Zakon u svrhovito kom paktnom obliku (napravljenom
kako da olaka tako i da uini neophodnim usm eno predanje), m noge varijante, dodatna pojanjenja, objanjenja i reenja nisu bili ukljueni u Mimi.
Sve to je kasnije kom pilovano u radovim a pod nazivom Baraitot esto u obliku popisa uenja koji j e n ainio je d an m udrac. Baraita tako
m oe predstavljati zbirke takvih traicija. (Nap. prev.)

591

Tabernakl u divljini

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

in iti o d d e s e t [z a v e sa ] o d fin o g a la n a u z v e d e n o g a , i o d tk a n in a
plavih, crvenih i g rim iz n ih 9 (...) Bilo je obezbeeno je d an a est zavesa od k ostreti, a d u in a svake od njih b ila je trid eset lak ata (...).
R abin Ju d a je rekao: P osto jala su d v a po k riv aa - do n ji od ovnujskih koa ob o jen ih u crv en o i g o m ji od ja z a v i jih k o a .

Kalmet smatra da hebrejska re prevedena sa ,,jazavac u stvari

znai tamno ljubiasto i stoga se ne odnosi ni na jednu odreenu
ivotinju, ve verovatno na teko tkanu vodootpomu tkaninu tamne
i nenametljive boje. Pretpostavlja se da se u vreme izraebanskog lutanja kroz pustinju nad Tabemaklom nou nadnosio vatreni stub, dok
je stub dima s njim putovao tokom dana. Taj oblak su Jevreji nazivali ekina i bio je simbol prisutnosti Gospoda. U jednoj od ranih jevrejskih knjiga, odbaenih u vreme sastavljanja Talmuda, pojavljuje
se sledei opis ekine:
O n d a oblak prekri ator od sastanka, i slav a G o sp o d n ja ispuni
T abem akl. A bio je to je d a n od o b la k a slave, koji je slu io tzraelia n im a u pustinji etrd ese t godina. Jedan sa d esn e stran e, je d a n sa
leve, je d a n ispred njih, a je d a n iza njih. I je d a n izn ad njih, a o blak
b o rav ie u sredini m eu njim a (a oblak, ek in a k o ja je b ila u atom ), i stub od oblak a koji se kretao ispred njih, sp u taju i p red njim a visoka m esta i uzdiui pred njim a niska m esta, te ubijajui zm ije
i k orpije i palei trnje i ipraje, i vodei ih p rav im p u te m .
(Iz B araite, K n jig e o Tabernaklu)

am etaj

abernakla

Nema sumnje da su Tabernakl, njegov nametaj i ceremonije,

kad se posmatraju ezoterijski, analogni strukturi, organima i funkcijama ljudskog tela. Na ulazu u trem Tabemakla stajao je Oltar za
9

592

Jzlazak, 26:1, prevod dr Luja Bakotia. Umesto Tabem akL kod njega stoji
,,ator , a um esto zavese - ilim i . D aniiev prevod je : ,,A ator e
napraviti od deset zavesa od tankoga platna uzvedenoga i od porfire i od
skerleta i od crvca... (Nap. prev.)

rtve Paljenice, pet lakata dug i pet lakata irok, ali samo tri lakta
visok. Njegova gomja povrina bila je bronzana reetka na koju je
postavljana rtva, a ispod se nalazio prostor za vatru. Taj oltar je
oznaavao da kandidat, pri ulasku na teren utoita, na bronzanom oltam ne mora ponuditi jadnog, bezazlenog bika ili ovna, ve
ono to u njemu samom korespondira prirodi te rtvene ivotinje.
Bik, kao simbol zemaljskosti, predstavljao je njegovo sopstveno
prosto ustrojstvo koje mora biti spaljeno vatrom Boanstvenosti.
(rtvovanja ivotinja i, u nekim sluajcvima, ljudskih bia, na oltarima pagana bila su rezultat njihovog neznanja o temeljnim naelim a na kojima se rtva zasniva. Oni nisu shvatali da njihove
ponude, kako bi bile prihvatljive, moraju biti iz njihove sopstvene prirode.)
Dalje prema zapadu, u liniji sa Bronzanim Oltarom, nalazila se ve
opisana Umivaonica Proiavanja. Ona je sveteniku oznaavala da
on ne samo da treba da oisti svoje telo ve i svoju duu od svih mrlja neistoe, jer niko ko nije ist i u telu i u umu ne moe ui u prisutnost Boanstva i ostati iv. Iza Umivaonice Proiavanja bio je
ulaz u Tabemakl, okrenut prema istoku, tako da prvi zraci izlazeeg
sunca mogu ui i osvetliti odaju. Izmeu optoenih stubova mogla
se videti Svetinja, tajanstvena odaja sa zidovima od okaenih prekrasnih zavesa sa izveenim licima Hemvima.
Uz zid na junoj strani Svetinje stajao je veliki Svenjak, ili stalak za lampe, od livanog zlata, za koji se vemje da je teio oko 100
funti10. Iz njegovog sredinjeg stuba izlazilo je est grana to su se zavravale aicama u kojima su stajale uljanice. Tu se nalazilo sedam
svetiljki, po tri na granama sa svake strane i jedna na sredinjem
stubu. Svenjak je bio ukraen sa sedamdesetdva badema, izboine"
i cveta. Josif Flavije kae sedamdeset, ali kada god Hebreji koriste
taj okmgli broj, on zapravo oznaava sedamdesetdva. Naspram Svenjaka, uz sevemi zid, bio je sto na kojem je bilo dvanaest vekni hlebova za predstavljanje, u dve gomile od po est vekni. (Kalmet smatra
da hlebovi nisu bili naslagani jedan na dmgi, ve raireni na stolu u
dva reda od po est vekni.) Na tom stolu takoer su stajale i dve upaIjene kadionice, koje su bile postavljene na vrhu svake od gomila
K) 45,359237 kilogram a (Nap. prev.)
11 Danii i dr Bakoti ovo prevode k a o , jab u k e (Izlazak 25:33-36). (Nap. prev.)
5 93

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

hlebova za prestavljanje, tako da je dim tamjana mogao biti prihvatljiv

miris Gospodu, nosei pri svom uspinjanju sa sobom i duu hlebova
za predstavljanje.
U sredini sobe, gotovo uz pregradu koja je vodila u Svetinju nad
Svetinjama, stajao je Oltar Kadioni, izraen od drveta obloenog
zlatnim ploama. Njegova irina i duina bili su po lakat, a visina
dva lakta. Taj oltar bio je simbol ljudskog grkljana, od kojeg se ovekove rei iz usta penju kao prihvatljiv prinos Gospodu, je r grkljan u ustrojstvu oveka zauzima mesto izmeu Svetinje, koja je
truplo njegovog tela, i Svetinje nad Svetinjama, koja je glava i ono
to je u njoj sadrano.
U Svetinju nad Svetinjama nijc mogao proi niko osim Velikog
Svetenika, a i on samo u odreeno, propisano vreme. Prostorija nije sadravala bilo kakav nametaj osim Zavetnog Kovega, koji je
stajao uz zapani zid, naspram ulaza. Prema dimenzijama navedenim u [zlasku Koveg je bio dva i po lakta dug, lakat i po irok i
lakat i po visok. Bio je izraen od drveta sitima, zlatom obloen
iznutra i izvana, a u njemu su se nalazile svete ploe Zakona koje
je Mojsije primio na Sinaju. Poklopac Kovega bio je u obliku zlatne ploe na kojoj su kleala dva tajanstvena bia nazvana Heruvimi,
okrenuti jedan prema drugome, s krilima u obliku luka nadvijenim
iznad glava. Na to sedite milosti12 izmeu krila nebesnika sputao
se Gospod Izraela kada je eleo da komunicira sa Svojim Velikim
Svetenikom.
Nametaj Tabemakla nainjen je tako da bude prikladno prenosiv. Svaki oltar i priborbilo koje veliine bio je opremljen polugama
koje su mogle da mu se stave kroz alke; tako su etiri ili vie nosaa
mogli da ga podignu i nose. Poluge nisu nikada uklonjene iz Zavetnog Kovega, sve dok konano nije smeten u Svetinju nad Svetinjama u Venoj Kui, Hramu kralja Solomona.
Nema sumnje da su Jevreji u rano doba shvatili, barem delimino,
da je njihov Tabernakl simbolino zdanje. Josif Flavije je to uvideo
i, mada je otro kritikovan zbog toga to je simbolizam Tabemakla
interpretirao na osnovu egipatskog i grkog poganizma, njegov opis
tajnih znaenja zavesa i nametaja Tabernakla vredan je razmatranja.
On kae:
12

594

Videti napomenu 8 na strani 254. (Nap. prev.)

Tabernakl u divljini

Kad je Mojsije podelio tabemakl na tri ela i dopustio da dva

od njih budu za svetenike pristupana i zajednika mesta, time je
oznaio kopno i more kao opte dostupna svima, ali je odvojio trci
odeljak za Boga, jer nebo je nedostupno za ljude. A kad je naredio
da se dvanaest hlebova postave na sto, on je oznaio godinu, podeljenu na toliko meseci. Grananjem svenjaka na sedamdeset delova,
on je potajno nagovestio Dekane, ili sedamdeset podcla planeta, a
to se tie sedam svetiljki na svenjaku, one se odnose na kurs planeta, kojih je sedam. Takoe i zavese, koje su bile sastavljene od
etiri stvari, proglaene su za etiri elementa, jer fini lan je odgovarajui simbol zemlje, poto lan raste iz zemlje, grimiz oznaava more, jer je ta boja obojena krvlju morskih koljki, plavo je prikladno
da oznai vazuh, a crveno je, naravno, oznaka vatre.
Sledee, plat velikog svetenika, izracn od lana, oznaavao je
zemlju, plava boja oznaavalaje nebo, svojim narovima nalikovao
je munjama, a buka zvona sliila je gromu. A to se opleka tie,
on je pokazivao da je Bog nainio svemir od etiri (elementa), a
pleteno zlato (...) odnosi se na sjaj kojim su sve stvari prosvetljene.
On je takoe dodelio da naprsnik bude postavljen u sredini opleka, da nalikuje na zemlju, jer je ona postavljena u samo sreite
sveta. A pojas obmotan oko velikog svetenika oznaava okean,
koji ide naokolo i obuhvata svemir. Dva sardoniksa13prestavljaju
sunce i mesec, ona dva, mislim, koji su bili poput dugmadi na poramenicama velikog svetenika. A dvanaest kamenova, bilo da ih
shvatimo kao mesece, bilo da ih razumemo kao broj znakova u
krugu koji Grci nazivaju Zodijak, neemo pogreiti po pitanju njihovog znaenja. A to se tie mitrc14, koja je bila plave boje, ini mi
se da oznaava nebo, jer kako bi inae na njoj moglo biti upisano
ime Boje? To to je takoe bila ukraena krunom, kao i zlatom, je
zbog sjaja koji je ugodan Bogu.
Takoe je simboliki znaajno da je Tabernakl sagraen za sedam
meseci, a posveen Bogu u vreme mladog meseca.
Svi metali koji su korieni u izgradnji Tabemakla imaju simbolika znaenja. Zlato predstavlja duhovnost, a zlatne ploe poloene
preko drveta sitima su obeleja duhovne prirode koja slavi ljudsku
i ' Kod Daniia i dr Bakotia (Izlazak 28:9) stoji ,,oniks, to zapravo i nije
velika razlika, poto je sardoniks vrsta oniksa. (Nap. prev.)
ii

Kod Daniia i dr Bakotia (Izlazak 28:37) stoji ,,kapa. (Nap. prev.)

595

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

prirodu simbolizovanu drvetom. Mistici su uili da je ovekovo fiziko telo okrueno nizom nevidljivih tela razliitih boja i velikog
sjaja. Kod veine ljudi duhovna priroda je skrivena i zatvorena unutar materijalne prirode, ali je kod nekolicine to unutranje ustrojstvo
postvareno i duhovna priroda im je spolja, tako da ona okruuje ovekovu linost velikim sjajem.
Srebro, upotrebljeno za kapitele stubova, odnosi se na mesec, koji je bio podjednako svet i Jevrejima i Egipanima. Svetenici su odravali tajne ritualne obrede u vreme mladog i punog meseca, to su
razdoblja posveena Jahveu. Srebro je, kako su uili drevni, bilo zlato
sa svojim sunanim zrakom okrenutim prema unutra, umesto prema
spolja. Dok je zlato simbolizovalo duhovnu duu, srebro je predstavljalo proienu i obnovljenu ljudsku prirodu oveka.
Bronza upotrebljena u spoljanjem oltaru bila je sloena supstanca sastavljena od legura plemenitih i baznih metala. Dakle, ona predstavlja ustrojstvo prosenog pojedinca, koji je kombinacija viih i
niih elemenata.
Tri odeljka Tabemakla bi trebao da su od posebnog interesa za slobodne zidare, jer predstavljaju tri stepena Plave Loe, dok su tri reda
svetenika koji su sluili u Tabemaklu sauvani u savremenoj masoneriji kao egrt poetnik, Kolega-zanatlija i Majstor-zidar. Havajski
ostrvljani sagraili su Tabemakl slian jevrejskom, osim to su njegove odaje bile jedna iznad druge, a ne jedna iza druge, kao to je
sluaju kod Tabrenakla Izraeliana. Tri sobe su takoe i tri vane odaje u Velikoj piramidi u Gizi.

O D E D A A S T I I D I K E 15

Kao to je objanjeno u citatu uzetom od Josifa Flavija, odee i

ukrasi jevrejskih svetenika imali su tajno znaenje, pa ak i danas
postoji religijski ifrovani jezik skriven u bojama, oblicima i upotrebi svetih odora, ne samo meu hrianskim i jevrejskim svetenicima, ve i u paganskim religijama. Odore svetenika u Tabemaklu
15

596

Daniiev prevod (Izlazak 28:2 i 28:40). Kod dr Bakotia je to odeda

dostojanstva za sveanu slubu . (Nap. prev.)

Tabernakl u divljini

nazivane su Cahancece; odore Velikog Svetenika nazivane su Cahancece.

Rahhce. Preko Machanese, donjeg rublja nalik na kratke pantalone,
nosili su Chethone, fino tkanu lanenu odedu, koja je dosezala do zemlje i imala duge rukave privezane uz ruke onoga ko je nosi. Svetlo
izveeni pojas, upleten nekoliko puta oko stmka (malo uzdignutiji
nego to je uobiajeno), s jednim krajem koji visi napred, i tesno prijanjajua lanena kapa, oznaena kao Masnaemphthes, dovravaju kostim obinog svetenika.
Odea Velikog Svetenika bila je ista kao i odea nierangiranih
svetenika, osim to su dodati neki delovi odore i ukrasi. Preko naroito tkane bele lanene koulje Visoki Svetenik je nosio nebesko
plavi plat bez avova i rukava, koji je dosezao skoro do njegovih
stopala. Nazivan je Meeir i rubom je bio ukraen zlatnim resama
naizmenino u obliku zvona i narova. U Eklezijastu'" (jednoj od knjiga koje je savremena Bihlija odbacila), ta zvona i njihova svrha opisani su sledeim reima:
,,I on ga obrubi n aro v im a, i sa v ie zlatnih zv o n a n ao k o lo , kako
bi se, kad hoda, u hram u m o g ao uti zv u k i bu k a, kao sp o m e n deci n je g o v o g n aro d a ."
16 Eklezijast, (gr. 8KK\r|aiac>Tf|q; lat. ecclesiasticus svetenik) naslov
je d n e od d eu tero k an o n sk ih k n jig a Sla ro g zaveta, koja je p o zn a ta i kao
Knjiga Sirahova (irakova), ili Knjiga m udrosti Isusa, sina Sirahovog, ili
Knjiga Isusa Siraha (heb. "7D0 " p X7 0). Na latinskom se prvo zvala Liber lesu filii Sirach, a kasnije Ecclesiasticus. U originalu je pisana na hebrejskom jeziku u Jerusalim u oko 180. g.p.n.e. Autor je Jevrejin, Ben Sira,
iz Jerusalim a (punim im enom Jeua ben Eleazar ben Sira); kasnije je iveo u A leksandriji. N jegov unuk je u Egiptu preveo knjigu s hebrejskog
na grki jezik i dodao kratki uvod. U XII veku je izgubljen hebrejski izvornik. Dve treine knjige pronaene su u Kairu 1896. godine. Knjigu priznaju katolici, pravoslavci i m anji broj protestanata. Kada M enli Hol kae
da je Eklezijasta savremena Biblija odbacila, verovatno misb na protestantsku crkvu, a ova knjiga ne nalazi se ni u Tanakit, je v rejsk o m biblijskom
kanonu, m ada se citira u Talmudu i rabinskoj literaturi. K njiga je bila vrlo
om iljena u prvim hrianskim zajednicam a, a, zajedno s ostalim deuterokanonskim knjigam a, uvrtena je u Sveto pism o na crkvenim sinodim a u
Hiponu 393. godine i u K artagini 397. godine. K njiga ima 51 poglavlje i
sastoji se od mudrih izreka, saveta, hvalospeva, molitvi i pouka vezanih za
situacije iz svakodnevnog ivota. (Nap. prev.)
597

Tabernakl u divljini

TAJNA UEN JA SVJH EPOHA

O D E D A A S T I I D IK E

Iz M osaize Historie
der Hebreeuwse Kerke

O dora Velikog Svetenik Izraela esto se naziva O deda asti i dike\

je r je nalikovala obnovljenoj i produhovljenoj prirodi oveka, sim bolizovanoj odorom koju svi m oraju
tkati nitim a karaktera i vrline pre no
to m ogu p o stati Veiiki Svetenici
Reda M elhisedekova.

M eeirje pored toga bio uvezan raznobojnim pojasom, fino

izveenim i sa zlatnom icom
umetnutom u vez.
EfocP1, kratka odea koju je
Josif Flavije opisao kao slinu
kaputu ili jakni, noenaje preko
gomjeg dela Meeir-a. Niti od kojih je E fod bio istkan bile su u
vie boja, verovatno crvene, plave, grimizne i bele, poput zavesa i obloga Tabemakla. Fine zlatne ice bile su utkane u tkaninu. Efod je
na ramenima bio privren sa po jednim velikim oniksom u obliku
dugmeta, a na ta dva kamena bila su ugravirana imena dvanaest Jakovljevih sinova, po est na svakom. Ova oniksna dugmad je trebalo da
imaju proroke moi, a kada bi Veliki Svetenik postavio odreena
pitanja, ona su emitovala nebesko zraenje. Kad bi osvetljen bio oniks
na desnom ramenu, to je znailo da je Jahve odgovorio potvrdno
na pitanje Velikog Svetenika, a kada je bljetao onaj na levoj strani,
to je oznaavalo negativan odgovor na pitanje.
U sreditu prednje povrine opleka bio je prostor gde je smetan
Essen, ili Nciprsnik pravednosti i prorotva'\ koji je, na ta ukazuje
njegovo ime, takoe imao veliku proroku mo. Taj naprsnik bio je
17

Kod D aniia opleak; kod d r Bakotia ,,efod. (Nap. prev.)

18

Kod D aniia i dr Bakotia naprsnik sudski . (Nap. prev.)

598

kvadratnog oblika i sastojao se od veenog okvira u koji je bilo postavljeno dvanaest kamenova, od kojih je svaki bio smeten u leite
od zlata. Zbog velike teine tog kamenja, od kojih je svaki bio znatne
veliine i ogromne vrednosti, naprsnik je dran na svom mestu posebnim zlatnim lancima i trakama. Dvanaest kamenova naprsnika, kao
i oniksi na ramenima Efoda, imali su tajanstvenu mo da se osvetljavaju Boanskim sjajem i tako daju proroanstva. O udnoj moi
tih treperavih simbola dvanaest plemena Izraela, Josif Flavije pie:
P o m en u u i o n o to je jo Iepe od ovo g a: B og je u n ap red prog lasio, p o m o u tih d v an aest k am en o v a koje je Veliki svetenik nosio na g ru d im a i koji su bili u m etn u ti u n jegov n ap rsn ik , k ad a e
b iti p o b ed n ici u b o ju ; je r ta k o j e v elik sjaj b lje ta o iz n jih p re no
to bi v o jsk a p o e la m ar, d a su svi ljudi o seali d a je B oje bie
prisutno kako bi im pom oglo. O tu d a se dogodilo da su oni G rci, koji su p o to v a li n ae z a k o n e, p o to to m e n isu m o g li p ro tiv u re iti,
n azv ali n ap rsn ik O r a k l \

N A P R S N IK V E L IK O G S V E T E N IK A

Iz Calmet, Dictionary o f the Hoiy Bible

Raspored kam enja i plem ena nad kojima upravljaju bio je, prema Kalmetu, kao
u priloenom dijagramu. Ovi dragulji su,
prema rozenkrojcerim a, bili simbol dvanaest velikih kvaliteta i vrlina: ProsvetIjenja, Ljubavi, Mudrosti, Istine, Pravde,
Mira, Ravnotee, Poniznosti, Vere, Snage, Radosti i Pobede.

Pisac zatim dodaje da je kamenje prestalo da svetli i sjaji nekih

dve stotine godina pre no to je on napisao svoju istoriju, jer su Jevreji prekrili Jahveove zakone i Bog Izraelov vie nije bio zadovoIjan Svojim izabranim narodom.
599

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Jevreji su astronomiju nauili od Egipana i nije neverovatno da

je dvanaest dragulja na naprsniku simbol dvanaest sazvea zodijaka. Na tih dvanaest nebeskih hijerarhija gledalo se kao na dragulje
koji ukraavaju naprsnik Univerzalnog Coveka, Makroprozopusa, koji
se u Zoharu naziva Stareina dana19. Broj dvanaest esto se javlja
kod starih naroda, koji su, u gotovo svim sluajevima, imali panteone
sastavljene od dvanaest polubogova i boginja kojima je predsedavao
Nepobedivi Jedan, koji je bio Neshvatljivi Sve-Otac. Ta upotreba broja dvanaest naroito je zastupljena u jevrejskim i hrianskim spisima. Dvanaest proroka, dvanaest patrijarha, dvanaest plemena i dvanaest apostola - svaka grupa ima odreeni okultni znaaj, jer se svaka odnosi na Boanski Duodec, ili Dvanaestostruko Boanstvo, ije
emanacije se manifestuju u opipljivom, stvorenom Univerzumu kroz
dvanaest individualizovanih kanala. Takoe, tajna doktrina uila je
svetenike da dragulji predstavljaju sredita ivota unutar njihovog
sopstvenog ustrojstva, koja su, kada se razviju u skladu sa ezoterijskim uputstvima Hrama, bila sposobna da u sebe upiju i iz sebe otpuste Boansku svetlost Boga. (Istonoindijski cvetovi lotosa imaju
slino znaenje.) Rabini su uili da svaka upletena lanena nit koriena u tkanju zavesa Tabernakla i ukrasi sastavljeni od dvadeset etiri zasebne linije, podseaju razborite da od iskustva steenog tokom
19 Danilo 7:9, 13,22 - prevod dr Lujo Bakoti (kod Daniia - ,,Starac) (aram.
A tik Yomin; u grkoj Septuaginti - gr. riaL a io ; Hspepcov; u Vulgati - lat.
Antiquus D ierum) - titula Boga koriena da oznai njegovu veitost. Najvei uticaj ovog posebnog naziva za Boga potie iz Z ohara; u kabali se
on poistoveuje i sa Ain Sofom ili nem anifestovanim Bogom . Stareina
dana je manifestacija N ajdrevnijeg od Drevnih u prostom i vremenu; kabala do u detalje opisuje Belu G lavu Boga. U him nam a i ikonografiji pravoslavnog hrianstva Stareina dana se ponekad identifikuje sa Bogom Ocem,
ali ee, u skladu sa pravoslavnom teologijom , sa Bogom Sinom, odnosno, Isusom H ristom ; zbog toga pravoslavno hrianstvo Isusa ponekad
prikazuje kao starca, Stareinu ana, da bi se simboliki pokazalo da on postoji u itavoj venosti, a ponekad kao m ladog oveka, da se prikae njegovo o te lo tv o re n je . R uska p ra v o sla v n a crk v a je na V elikom sin o d u u
M oskvi, 1667. godine, proglasila da je Stareina dana Sin, a ne Otac. U zapadnoj crkvi Stareina dana se obino shvata kao Bog Otac. U Crkvi Isusa
H rista svetaca poslednjih dana (M orm onska crkva), titula Stareina dana
pripada A dam u, najstarijem oveku, koji se, takoe, identifikuje i sa arhanelom M ihajlom . (Nap. prev.)
600

Tabernakl u divljini

vadeset etiri sata dana (u slobodnom zidarstvu simbolizovani lenjirom od dvadeset etiri ina) postaju niti od kojih je tkana Odeda
asti i dike.

STAREIN A DANA
Iz Montj'aucon, Antiquities

IJ ovom obliku Jehovu obino prikazuju kabalisti. Crte je nam enjen da predstavi D em ijurga G rka i gnostika, koga su Grci nazvali ,,Zevs, Besmrtni SmrInik, a Hebreji ,,IHV H .

r im

u m im

Na poleini Esena, odnosno naprsnika, nalazio se dep sa tajanstvenim predmetima Urimom i Tumimom. Osim injenice da su sluili
za proricanje, danas se malo zna o tim predmetima. Neki pisci tvrde da
su to bili kamenii (nalik fetiima koje i danas potuju pojedini uroeniki narodi), koje su Izraeliti doneli sa sobom iz Egipta u uverenju
da poseduju boanske moi. Drugi veruju da su Urim i Tumim bili u
obliku kockica, a njihovim bacanjem na tlo donoene su odluke u vezi nekih dogaaja. Nekolicina je smatrala da su to bila samo sveta
imena, napisana na ploama od zlata i noena kao talismani.
P rem a n ek im a, U rim i Tum im o zn a av aju sv etlo st i savrens tv o , ili sv e tlo st i is tin u , to p re d sta v lja u p a d ljiv u a n a lo g iju sa
60!

Tabernakl u divljini

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

d v e m a fig u ra m a b o g a R e (R a) i T h em i u n a p rsn ik u koji su n o sili
E g ip a n iT
(G ard n er, Vere sv eta )

Nita manje izvanredna od odede Velikog svetenika bila je njegova kapa, odnosno frizura. Preko proste bele kape obinih svetenika ovaj velikodostojnik nosio je plavo platno i zlatnu krunu; kruna
se sastojala od tri trake, jedna preko druge, kao trostruka mitra persijskog maga. Ta kruna simboliki je prikazivala Velikog svetenika
kao vladara ne samo nad tri sveta koja su razlikovali drevni narodi
(nebo, zemlja i pakao), nego i nad trostrukom podelom oveka i univerzuma - duhovnim, intelektualnim i materijalnim svetom. Te podele su takoe bile simbolizovane i sa tri odeljka samog Tabemakla.

F R JZ U R A S V E T E N IK A

Iz Mosaize Historie der

Hebreemvse Kerke

Preko proste bele kape obinih svetenika Veliki svetenik nosio je plavo platno
i zlatnu traku. N a prednjoj
strani zlatn e trak e bile su
upisane hebrejske rei Svetin ja G o sp o d u ". O v a ilustracija prikazuje kapu sa i
bez zlatne krune.

Na vrhu frizure bio je maleni zlatni pehar, izraen u obliku cveta.

To je oznaavalo d a je priroda svetenika susretljiva i da je on u
svojoj dui posedovao posudu koja je, poput pehara, bila sposobna
da uhvati vene vode ivota koje na njega liju odozgo sa nebesa. Taj
cvet iznad kmne slian je po svom ezoterijskom znaenju mi koja
raste iz lobanje, uvenoj u simbolizmu templara. Drevni narodi su
verovali da duhovna priroda, beei iz tela, prolazi kroz teme glave;
stoga je cvetoliki calyx20, ili pehar, takoe simbolizovao i duhovnu
20
602

Lat. - kaliks - aa, pehar; putir. (Nap. prev.)

svest. Na prednjoj strani zlatne kmne bilo je na hebrejskom upisano:

Svetinja Gospodu2'.
Iako su odeda i ukrasi uveavali uvaavanje i potovanje Izraelita prema njihovom Velikom sveteniku, takva sveana odora nije
nita znaila Jahveu. Stoga je, pre ulaska u Svetinju nad Svetinjama,
Veliki svetenik uklanjao svoje zemaljske ukrase i ulazio nag u prisustvo Gospoda Boga Izraelova. Tu je mogao biti odeven samo u
svoje vrline, a njegova duhovnost morala je da ga krasi kao odora.
Postoji legenda o tome da je svako ko bi sluajno neist uao u
Svetinju nad Svetinjama bivao uniten munjom Boanske vatre iz Sedita Blagodati. Ako bi Veliki svetenik imao i samo jednu sebinu
pomisao, bivao bi na smrt pogoen. Poto niko ne zna kada bi se moglo desiti da mu nedostojna misao bljesne kroz um, morale su biti
preduzete mere predostronosti za sluaj da Veliki svetenik bude na
smrt pogoen dok je u prisustvu Jahvea. Dmgi svetenici nisu mogli
da uu u svetilite pa su, stoga, svoga vou, kada se spremao da ue
i primi naredbe od Gospoda, vezivali lancem oko jedne noge, tako
da su, ako ovoga obori udarac dok je iza vela, njegovo telo mogli izvui napolje.

21

Izlazak 28:36, prevod uro Danii. U prevodu dr Luja Bakotia stoji Svetost G ospodu\ (Nap. prev.)
603

Bratstvo R uinog Krsta

BR A T ST V O R U IN O G KRSTA

ivot Oca C.R.C. # Johan Valentin Andrea # Alhemijska uenja rozenkrojcera # Znaaj Ruinog Krsta # Adepti Ruinog
Krsta

Ko su bili rozenkrojceri? Jesu li bili organizacija dubokih mislilaca koji su se pobunili protiv inkvizicijskih, religijskih i fdozofskih
ogranienja svog vremena, ili su bili izolovani transcendentalisti
ujedinjeni samo slinou svojih stavova i zakljuaka? Gde je bila
Kua Duha Svetoga, u kojoj su se, prema njihovim manifestima,
susretali jednom godinje kako bi planirali budue aktivnosti svoga
reda? Ko je bila misteriozna osoba kojoj su se obraali sa Na Proslavljeni Otac i Brat C.R.C.? Da li su ta tri slova zapravo stajala
umesto rei Kristijan Ruin K rsf (Christian Rosie Cross, odnosno,
Christian Rosencreutz j'". Da li je Kristijan Rozenkrojc, navodni autor Himijskog venanja (Chymical N u p tia lsj, ista osoba koja je s
jo tri osobe osnovala Drutvo Ruinog Krsta?
Kakav je odnos bio izmeu rozenkrojcerstva i srednjovekovnog
slobonog zidarstva? Zato su sudbine ove dve organizacije toliko
usko isprepletane? Predstavlja li Bratstvo Ruinog Krsta toliko traenu vezu srednjovekovnog slobodnog zidarstva i simbolizma i mistike antike i da li je njegove tajne ovekoveila savremena masonerija?
1

604

O vde je u prevodu nam em o upotrebljena re ,,him ijsko , um esto hem ijsko,

je r je takav sluaj i u originalu s poetka XVII veka (Chymische Hochzeit
Christiani Rosencreutz anno 1459), a taj oblik rei, kada je ovo delo u pitanju, koristi i veina autoriteta. Na srpskom jeziku, meutim, ustaljeno je
prevoenje naslova ovog dela kao Alhemijsko venanje Kristijama Rozenkrojca. (Nap. prev.)

Da li se izvomi rozenkrojcerski red raspao u drugoj polovini osamnaestog veka, ili drutvo jo uvek postoji kao organizacija, odravajui iste tajne po kojima je i postalo poznato? Koji je bio pravi
razlog nastanka Bratstva Ruinog Krsta? Jesu li rozenkrojceri bili
religijsko i filozofsko bratstvo, kao to su tvrdili, ili su njihova vidljiva naela prikrivala istinsku svrhu Bratstva, koja je moda bila
politiki nadzor u Evropi? Ovo su neki od problema koji su ukljueni u prouavanje rozenkrojcerstva.
Postoje etiri razliite teorije o rozenkrojcerskoj enigmi. Svaka
je rezultat paljivog razmatranja dokaza od strane uenjaka koji su
ivote proveli u traganju po arhivama hermetike nauke. Doneti zakljuci jasno pokazuju neprimerenost dostupnih izvetaja koji se odnose na genezu i rane aktivnosti Bratstva Ruinog Krsta.

rvi p o st u l a t

Pretpostavlja se da je, istorijski posmatrano, Rozenkrojcerski red

postojao u skladu sa opisom njegovog osnivanja i naknadnih aktivnosti koji su objavljeni u njegovom manifestu Fama Fraternitatis,
za koji se veruje da je napisan 1610. godine, ali, kako izgleda, nije
tampan do 1614, mada neki autoriteti vemju da je postojalo i ranije
izdanje. Inteligentno razmatranje porekla rozenkrojverstva zahteva
poznavanje sadraja njegovih prvih i najvanijih dokumenata. Fama
h'raternitatis zapoinje podseanjem itavog sveta na Boju dobrotu
i milost, te upozorenjem inteligenciji da su ih njihov egotizam i pohlepa naveli da slede lane proroke i ignoriu istinsko znanje koje
irn je Bog u Svojoj dobroti otkrio. Dakle, neophodnaje reformacija,
a Bog je u tu svrhu uzdigao ftlozofe i mudrace.
Kako bi pomogao u sprovoenju reformacije, misteriozna osoba
nazivana Visoko Prosvetljeni Otac C.R.C., Nemac po roenju, potomak plemenite porodice, ali sam siromaan ovek, ustanovio je Tajno dmtvo Ruinog Krsta . C.R.C. je dat u manastir kada je imao
samo pet godina, ali se kasnije, nezadovoljan manastirskim obrazovnim sistemom, povezuje sa bratom Svetog Reda, koji se spremao na
hodoae u Svetu zemlju. Krenuli su zajedno, ali je brat umro na
605

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Kipru, a C.R.C. je nastavio sam do Damaska. Slabo zdravlje spreilo ga je da doe do Jerusalima, pa je ostao u Damasku, studirajui
sa fdozofima koji su tamo iveli.
Dok se bavio svojim prouavanjim a uo je za grupu mistika i
kabalista koji su prebivali u arapskom mistinom grada Damkar.
Odustavi od elje da poseti Jerusalim, dogovorio je sa Arapima svoj
prevoz do Damkara. C.R.C. je imao samo esnaest godina kada je stigao u Damkar. Primljen je kao neko ko je dugo oekivan, kao drug
1 prijatelj u filozofiji, i upuen je u tajne arapskih adepata. Dok je
tamo boravio, C.R.C. je nauio arapski jezik i preveo je svetu knjigu
M na latinski, a kada se vratio u Evropu, tu vanu knjigu doneo je sa
sobom.
Nakon tri godine uenja u Damkaru, C.R.C. je otputovao u grad
Fes2, gde su mu arapski magovi obznanili dalje informacije. U Fesu
je upuen kako da komunicira sa stanovnicima elemenata (verovatno
duhovima Prirode), a oni su mu pokazali mnoge druge velike tajne Prirode. Mada fdozofi u Fesu nisu bili tako veliki kao oni u Damkaru,
C.R.C. je iskoristio svoja prethodna iskustva su razlui istinito od
lanog i da na taj nain znaajno uvea svoje znanje.
Nakon dve godine provedene u Fesu, C.R.C. je zaplovio prema
paniji, nosei sa sobom mnoga blaga, meu kojima i retke biljke i
ivotinje koje je prikupio tokom svojih lutanja. Naivno se nadao da
e ueni ljudi Evrope sa zahvalnou primiti retka intelektualna i materijalna blaga koja im je doneo da ih razmotre. Umesto toga, naiao
je samo na porugu, jer su se takozvani mudraci bojali da bi priznavanjem svog prethodnog neznanja izgubili steeni ugled. Na tom se
mestu u pripovesti pojavljuje interpolacija o tome da je Paracelzus,
mada nije bio lan Bratstva Ruinog Krsta, proitao knjigu M, a
razmatranje njenog sadraja obezbedilo mu je informacije koje su ga
nainile najistaknutijim lekarom srednjovekovne Evrope.
Umoran, ab ne i obeshrabren neplodou svojih pokuaja, C.R.C.
se vratio u Nemaku, gde je sagradio kuu u kojoj je mogao na miru
da nastavi svoje prouavanje i istraivanje. Takoe je, u istraivake
2

606

Fes ili Fez [ar.

(Fas)] - trei po veliini grad u M aroku - posle Kazablanke i Rabata. N ekada je bio prestonica, jedan od etiri carska grada
(uz Rabat, M arake i M eknes). U Fesu se nalazi najstariji univerzitet na
o h j j *5'),
svetu koji je jo uvek u funkciji [univerzitet A l-K arauin (ar.
osnovan 859. godine], (Nap. prev.)

B ratstvo R u lin o g Krsta

svrhe, napravio i vie retkih naunih instrumenata. Iako je mogao da

se proslavi, samo da je hteo da komercijabzuje svoje znanje, opredelio se radije za drutvo Boga, nego za potovanje ljudi.
Nakon pet godina povuenosti odluio je da obnovi borbu za reformu umetnosti i nauke svoga doba, ovaj put uz pomo nekoliko
pouzdanih prijatelja. Iz manastira u kojem je primio ranu obuku pozvao je trojicu brae i vezao ih zakletvom, kako bi spreio povredu
tajni to je eleo da im obznani, te im izdiktirao informacije za dobrobit potomstva. Njih etvorica osnovali su Bratstvo Ruinog Krsta. Nainili su tajni ifrovani jezik i, prema Fami, veliki renik u
kojem su svi oblici mudrosti klasifikovani na slavu Boju. Oni su,
takoe, otpoeli i rad na transkribovanju knjige M, ali su uvideli
d a je p o sa o isuvie teak, je r im je dolazio veliki broj bolesnih,
oekujui da im pomognu i iscele ih.
Poto su zavrili noviju i veu zgradu, koju su nazvali Kua Duba Svetoga, odluili su da u bratstvo ukljue etiri nova lana, ime se broj poveao na osam, a od toga su sedmoro bili Nemci. Niko
od njih nije bio u braku. Marljivo radei zajedno, brzo su zavrili naporan posao pripreme dokumenata, uputstava i arkana Reda. Takoe
su doveli u red kuu nazvanu Sancti Spiritus
Tada su odluili da se razdvoje i posete druge zemlje, ne samo
da bi svoju mudrost dali onima koji to zasluuju, ve i da provere i
isprave sve greke koje postoje u njihovom sistemu. Pre razdvajanja,
Braa su ustanovila est pravila, ili naredbi, i svako od njih se obavezao da e ih potovati. Prvo pravilo bilo je da ne prihvataju nijedno
drugo dostojanstvo ili zaslugu osim spremnosti da lee bolesnike bez
naknade. Drugo je bilo da od tog momenta pa doveka ne nose bilo
kakve posebne odede ili odore, ve da se oblae u skladu sa obiajima zemlje u kojoj borave. Tree pravilo nalagalo je da se svake
godine, na odreeni dan, sastanu u Kui Duha Svetoga, ili da, ako
nisu u mogunosti da to uine, obezbede svoje poslanike. etvrto
pravilo bilo je da svaki lan pronae osobu dostojnu da ga nasledi nakon njegove smrti. Peto je odreivalo da od tog trenutka pa nadalje
slova ,,R.C. budu njihov peat, oznaka i karakteristika. esto pravilo je preciziralo da Bratstvo treba da ostane nepoznato svetu za razdoblje od sto godina.
i

Lat. Sveti Duh (Nap. prev.)

607

B ratstvo R uinog Krsta

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

i STRPLJEN JE. Dvoglavi orao, ili Feniks, suptilno nagovetava konano androgino stanje Ijudskog bia. Rozenkrojcerska alhemija nije se bavila samo metalima. Samo ovekovo telo je alhem ijska laboratorija i niko ne bi mogao postati
rozenkrojcerski adept, a da nije obavio vrhovni eksperiment transm utacije, promenom baznog m etala neznanja u isto zlato m udrosti i razum evanja.

M IfS tf E M 3 P M M A G M P M
S fiP m V M PM8PEMSA3.
v

\n X fi 9

(Trciiij, H'ddjcf ctn irtrc

auf fcmcr T'nifi ii.ijct.

IHOSTSUTs'G.

Vetjce ffbciftt

)6te mern Smb, tmb mmm <mmeiite

Dtfbf, Com bfme 3 .if)tf m m d jrci ipftbfn,
3 <f> roitl btr bei 33cg bcc eififictt jng n i,
unb bid) fut)ren burcf) bie 35af>ii bcr 0 c)ti(j
fcit.

c n n bu bnranf gffittt roit(}, fo follrii

bir brnit

ni)t b<jii,o|}igef roerben, nnb

nwmt bu gefcfjtotnbe ionifti'i, roitji tm m<f)i au C - -2T3 y

ftogciL

^alte bie Seliee,

fic, bnm fir i|l b<mffcben.

mib bero.^tt

T IN C T U R .

P ro v .IV .v . io .
34 .f t.t tft an5

bic

2 ) te
^ e f tt
tib e r tn f f t
l'e&rt alitr Tieiligci, unb bie 2>rubfr, bte bcn
fijl OcttcS fiiibtn, ftnbcn bariunoi ba ocr.
borgene bttm nrl.fSvob, irob beit c iriti bn
aSciien, v . . 0 . <i gefdjieb a b n , b.ift
etcle + tn n ^ n i - cb jie fcftoii oft bc (ioangt.
Iiuoi mib nlr K rm ie bct '.tijcifen ftorcn, jfbod)
friue +>fgjerbf fnrnus rmpfiiibni, bcnn jic fia
beit btn (9 CI|I j n f t i nirfji. 33 abct bit
33 oiif etjrnit Mrfirficn roilt, nnb b r r ^ e t f m
3tcben rrgrmibfn, Bft nmfi f?rf) btfltiftigni, mit
ffincm cbfn illjrifli) gieijfirmig Ju roerbfii.

ZLATNI I RUIN KRST

Iz Gcheime Figuren dcr RosenkreuzeP

Za ovaj krst je reeno da je izraen od duhovnog zlata i da ga nosi svaki Brat

na svojim grudim a. Na njem u su alhem ijski sim boli soli, sum pora i ive, takoe i zveza planeta, a oko nje su etiri rei - V E R A , N A D A , LJUBAV
4

Pun naslov ovog dela objav ljen o g u A ltoni, N em aka, 1785. godine je

Geheime Figuren der Rosenkreuzer, aus dem / 6,en und 17len Jahrhundert
(Tajni simhoii rozenkrlojcera iz XVI i XVII veka). (Nap. prev.)
608

Nakon to su se zakleli nad ovim kodeksom, petorica Brae otili su u daleke zemlje, a godinu dana kasnije jo dvojiea od preostalih poli su svojim putem, ostavljajui Oca C.R.C. samog u Kui
Duha Svetoga. Iz godine u godinu susretali su se sa velikom radou, jer su tiho i iskreno proneli svoja uenja meu mudracima sveta.
Kad je prvi lan Reda umro u Engleskoj, odlueno je da mesto sahrane lanova treba da bude tajno. Ubrzo zatim, Otac C.R.C. pozvao
je preostalu estoricu da se skupe i pretpostavlja se da je tada pripremio svoj simboliki grob. Fama belei da niko od Brae koja su bila iva u vreme njenog pisanja nije znao kada je Otac C.R.C. umro i
gde je sahranjen. Njegovo telo je sluajno otkriveno 120 godina nakon njegove smrti, kada je jedan od Brae, koji je posedovao znaajno arhitektonsko umee, odluio da napravi neke izmene u Kui Duha
Svetoga. (Samo se pretpostavljalo da je grob u toj zgradi.)
Dok je svoje izmene sprovodio u delo, Brat je otkrio spomen-plou na kojoj su bila upisana imena ranih lanova Reda. Odluio je da
je prenese u impozantniju kapelu, jer u to vreme niko nije znao u kojoj zemlji je Otac C.R.C. umro, to je informacija koju su prikrili prvobitni lanovi. Pri pokuaju da se pomeri spomen-ploa, koju je na
mestu drao veliki ekser, neto kamenja i maltera odvaljeno je sa zida, razotkrivajui vrata skrivena u zidnoj konstrukciji. Clanovi Reda
odmah su raistiti ostatke krhotina i otkrili ulaz u zasvoenu prostoriju. Na vratima su velikim slovima bile ispisane rei: POST CXX
ANNOS PATEBO. To je, prema mistinom tumaenju Brae, znailo: ,,Za 120 godina u izai.
Narednog jutra vrata su otvorena i lanovi su uli u kriptu sa sedam strana i sedam uglova, sa svakom stranom pet metara irokom
i osam metara visokom. Iako sunce nikada nije prodrlo u tu grobnicu, bila je blistavo osvetljena tajanstvenim svetlima u tavanici. U
sreditu je bio kruni oltar, na kojem su se nalazile bronzane ploe s
ugraviranim udnih slovima. Na svakoj od sedam strana bila su mala
609

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

vrata koja su, nakon to su otvorena, otkrila vie kutija punih knjiga, tajna uputstva i, navodno, izgubljcni arkanum Bratstva.
Pomeranje oltara u jednu stranu otkrilo je bronzani poklopac. Kada je poklopac podignut, ukazalo se telo, po svoj prilici C.R.C-a, koje je, mada je tamo lealo 120 godina, bilo dobro ouvano, kao da je
upravo sahranjeno. Bilo je ukraeno i odenuto u odedu Reda, a u jednoj ruci mu je bio preklopljen misteriozni pergament koji je, uz
Bihliju, bio najcenjeniji posed Drutva. Nakon temeljnog pretraivanja sadraja tajne odaje, bronzana ploa i oltar su vraeni na mesto,
vrata kripte ponovno su zapeaena, a Braa su otila svako svojim
putem, uzdignutog duha i uveane vere zbog udesnog prizora koji
su ugledali.
D o k u m e n t se z a v ra v a reim a:
,,U sk lad u sa vo ljo m O ca C .R .C , F a m a je b ila p rip rem ljen a i
p ro sle e n a m u d rim a i uen im a iz itav e E vro p e na p et je z ik a , kako bi svi saznali i razum eli tajne v elia n stv e n o g B ratstva. Sve iskrene d ue ko je delaju u slavu B oju p o zv a n e su d a stupe u vezu
sa B raom i o b ean o im je da e n jih o v a o b raan ja biti saslu an a,
bez o b zira na to gde se n alaze i na koji n ain p o alju poruku. Istov rem eno, oni sa sebim m i sk riv en im m o tiv im a, u p o zo ren i su da
e stei sam o tu g u i ja d ak o , u k a lja n o g srca i s n e isto m m ilju ,
p okuaju da otk riju B ratstv o .

Takva je, ukratko, pria o manifestu Fama Fraternitatis. Oni koji ga doslovno prihvataju smatraju Oca C.R.C. za stvamog osnivaa
Bratstva, koje je, kako se vemje, organizovao oko 1400. godine. Cinjenica da istorijska potvrda vanih taaka Fame nikada nije otkrivena stoji nasuprot ove teorije. Nema dokaza da je Otac C.R.C. ikada
stupio u kontakt sa uenim Ijudima u paniji. Tajanstveni grad Damkar se ne moe pronai, a ne postoje ni podaci o tome da je bilo gde
u Nemakoj postojalo mesto na koje je veliki broj sakatih i bolesnih
dolazio i bivao misteriozno isceljen. U Tajnoj tradiciji u slobodnom
zidarstvu (The Secret Tradition in Freemasonry) A. E. Vejta nalazi se
slika Oca C.R.C. na kojoj je prikazan s dugom bradom koja mu pada
na grudi, kako sedi pred stolom na kojem gori svea; jednom mkom
je podboio glavu, a vrh kaiprsta dmge poiva na slepoonici ljudske lobanje. Slika, meutim, nita ne dokazuje. Oca C.R.C. nikada
610

B ratstvo R uinog Krsta

nije video niko osim lanova njegovog Reda, a oni nisu sauvali njegov opis. Vrlo je neverovatno da mu je ime bilo Kristijan Rozenkrojc,
jer s njim nije ni povezivano sve do pisanja Alhemijskog venanja.

rugi

p o s tu la t

Ona masonska braa koja su istraivala ovu temu prihvataju istorijsko postojanje Bratstva Ruinog Krsta, ali su poeljeni po pitanju
porekla Reda. Jedna grupa smatra da je drutvo nastalo u srednjovekovnoj Evropi kao plod alhemijskih spekulacija. Robert Mekoj, 33,
vemje da je Johan Valentin Andrea5, nemaki teolog, bio istinski osniva; on takoe smatra kako je mogue i da je ovaj bogoslov samo
reformisao i ojaao postojee dmtvo, koje je osnovao Hajnrih Kornelije Agripa. Neki vemju da rozenkrojcerstvo predstavlja prvu inva/.iju budistike i braminske kulture u Evropi. Dmgi su, pak, miljenja
da je Drutvo Ruinog Krsta osnovano u Egiptu u vreme filozofske supremacije tog carstva, kao, takoe, i da ono ovekoveava Misterije drevne Persije i Haldeje.
U svom delu Anakalipsa, Godfri Higins pie:
N em ak i ro zen k ro jceri su p rilin o n eu p u en i u sv o je poreklo,
ali, po trad iciji, oni p retp o stav ljaju d a su p o to m ci starih E gipana,
H aldejaca, M ag a i g im n o so fista. (G im nosofisti je irne koje su sledbenici A leksandra Velikog nadenuli kasti golih m uraca koje su pron ali k ako m ed itiraju n a o b alam a rek a u In d iji.)6
Johannes Valentus Andreae (15861654) nemaki teolog, koji je tvrdio da
je autor A lhem ijskog venanja Kristijana Rozenkrojca godine 1459 (Chym ische H ochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459) ( 1616, Strazburg), jednog
od tri osnivaka dela rozenkrojcera. N jegova uloga u poreklu rozenkrojcerske legendeje kontroverzna. U svojoj autobiografiji je Chvmische Hochzeit oznaio kao jedno od svojih dela, kao ,, ludihrium (lat. pomga), mogue
sa znaenjem ,,satira . U njegovim kasnijim delim a alhem ija je predm et
ism ejavanja i svrstana je uz m uziku, um etnost, pozorite i astrologiju, u
kategoriju m anje ozbiljnih nauka. (Nap. prev.)
<

Gr. yugvoaotpiaxai - nagi filozofi - verovatno se radi o naga sadhuim a,

koji jo uvek postoje i smatraju se oboavaocima Gospoda ive. (Nap. prev.)
611

Bratstvo R uinog Krsta

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Te frakcije saglasne su u tome da je pria o Ocu C.R.C, poput masonske legenda o Hiramu Abifu, alegorija i da se ne sme shvatati
doslovno. Sa slinim problemom suoili su se i prouavaoci Bihlije,
koji su ustanovili ne samo da je teko, ve u veini sluajeva i nemogue, potkrepiti istorijsko tumaenja Svetogpisma.

R AZAPETA RUA

Izvorni sim bol R o zen k ro jcersk o g

bratstva je hijeroglifska rua razapeta na krstu. Krst je esto podignut
na K alvariji od tri stepenice. Povrem eno je u vezi sa njihovim aktivnostim a korien sim bol krsta koji se
uzdie iz rue. Rozenkrojcerska rua bila je nacrtana na O km glom stolu kralja A rtura i sreinji je motiv
za alke to form iraju lanac o koji je
m eu draguljim a Reda podvezice
okaen Veliki D ord7. Hargrejv
D enings vem je da je taj Red imao
neke veze sa rozenkrojcerim a.

Kada se prizna postojanje rozenkrojcera kao tajnog drutva, kako

s ftlozofskom tako i s politikom svrhom, neobino je da je organizacija s lanovima u svim delovima Evrope mogla kroz vekove da
se odri u apsolutnoj tajnosti. Ipak, Bratstvo Ruinog Krsta je oigledno bilo sposobno da to postigne. Za veliki broj uenjaka i filozo7

612

O grlica Reda podvezice je deo regalija davanih lanovim a Reda i sastojala

se od 21 em ajlirane podvezice sa crvenom ruom u centm . N a svakoj podvezici bio je m oto reda, "H oni so it qui m a ly p en se - Stid neka je onoga ko o tom e zlo misli (videti napom enu 2 na strani 397), ispisan u zlatu.
O g rlic a je duga 156 centim etara i teka oko je d n o g kilogram a, a o nju je
okaen Veliki D ord Reda podvezicc - privezak napravljen od zlata i
arenog em ajla, u obliku sv. ora, sveca zatitnika Reda. D ugaak je 7,
a irok 6,35 centim etara. V em je se da su i ogrlica i Veliki D ord prvobitno napravljeni u Francuskoj za kralja D ejm sa II. (Nap. prev.)

l'a, meu njima i ser Frensisa Bekona i Volfganga fon Cletea, sumnjalo
se da su povezani sa Redom, ali njihova veza nije ustanovljena na
nain koji bi zadovoljio prozaiane istoriare. Postojalo je obilje pseudo-rozenkrojcera, ali pravi lanovi Drevnog i Tajnog Reda Nepoznatih Filozofa uspeno su iveli dostojni njihovog imena; do danas
su ostali nepoznati.
Tokom srednjeg veka pojavilo se vie traktata, navodno iz pera
rozenkrojcera. Mnogi od njih, meutim, bili su lani, a objavile su ih
beskrupulozne osobe koje su koristile asno i magino ime rozenkrojcera jedino u cilju sopstvene afirmacije, nadajui se da e stei
versku ili politiku mo. Ovo je uveliko iskomplikovalo rad na istraivanju Drutva. Jedna grupa pseudo-rozenkrojcera otila je toliko
daleko da je svoje lanove opremila cmim vrpcima, pomou kojih
su mogli meusobno da se prepoznaju, i upozorila ih da e, ako prekre zavet tajnosti, te vrpce biti upotrebljene da budu zadavljeni.
Nekoliko naela rozenkrojcerstva sauvano je u literaturi, jer je originalno Bratstvo objavilo fragmentame izvetajc o svojim naelima
i aktivnostima.
U Tajnim simbolima rozenkrojcera, dr Franc Hartman opisuje bratstvo kao;
( . . . ) tajno drutvo m ukaraca koji poseduju nadljudske - ako ne
n atp riro d n e - m oi; za njih se g o v o rilo da su m ogli da p red sk azu ju
b u d u e d o g a aje, d a p ro d ru u n ajd u b lje m isterije P rirode, d a pretvore gvoe, bakra, olo v a ili iv u u zlato, d a sprave E liksir ivota,
ili U niverzalnu P anaceju, uz pom o koje su m ogli da ouvaju svoju
m lad o st i zrelo doba; a, tav ie, v ero v a lo se d a su m ogli da nare u ju E le m en ta rn im D u h o vim a P rirode, i d a su znali tajnu K a m en a
M u d ra ca , su p stan ce koja j e sv o g p o se d n ik a in ila sv em o n im , besm rtn im i v rh u n sk i m u d rim .

Dalje, isti autor, definiui rozenkrojcera, kae da je to;

( ...) osoba koja je k roz p roces d u h o v n o g buenja s te k la p ra ktin o zn a n je o ta jn o m z n a a ju R u e i K rsta . (...) N ek o n ije ro zen k ro jcer sam o zato to se tak o n aziv a, k ao to ni sam in n aziv an ja
neke o so b e h rian in o m tu o so b u ne ini H risto m
ravi ro zen k ro jcer ili m ason ne m oe biti napravljen; on m ora r
da bi to postao
putem proirenja i razvijanja boanske m oi
.r sopstvenog srca.
613

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Neobraanje panje na tu istinu prouzrokovalo je da su mnoge crkve i tajna drutva daleko od onoga to njihova imena izraavaju.
Simbolika naela rozenkrojcerstva su tako duboka da su ak i danas slabo shvaena. Njihovi grafikoni i dijagrami bave se tekim
kosmikim principima koje oni razmatraju s fdozofskim razumevanjem izrazito osveavajuim u poreenju sa pravovemom uskogrudou koja je prevladavala u njihovo vreme. Prema dostupnim zapisima,
rozenkrojceri su meusobno bili povezani zajednikim aspiracijama,
a ne zakonima bratstva. Vemje se da su Braa Ruinog Krsta ivela nenametljivo, bavei se marljivo svojim zanimanjima, nikome
ne razotkrivajui svoju tajnu pripadnost - u mnogim sluajevima ak
ni u vlastitoj porodici. Nakon smrti C.R.C-a, veina Brae naizgled
nije imala centralno mesto okupljanja. Sta god da je inilo inicijacijski rituala Reda, bilo je tako strogo uvano da nikad nije otkriveno. Nesumnjivo je iskazivano hemijskom terminologijom.
Neija nastojanja da se pridmi Redu bila su oigledno uzaludna, jer rozenkrojceri su uvek birali svoje uenike. Poto bi se dogovorili oko toga ko je taj za koga su verovali da moe biti na ast
njihovom znamenitom bratstvu, stupili bi u kontakt sa njim na jedan od brojnih misterioznih naina. On je mogao primiti pismo, bilo anonimno bilo s naroitim peatom, obino sa slovima ,,C.R.C.,
ili ,,R.C. na njemu. Dobio bi uputstva da ode na odreeno mesto
u dogovoreno vreme. Ono to bi mu bilo objavljeno nikada ne bi
otkrio, iako bi, u mnogim sluajevima, svojim kasnijim delima pokazao da je u njegov ivot stupio novi uticaj, produbljujui njegovo razumevanje i irei njegov intelekt. Nekolicina je alegorijski
pisala o tome ta su videli kad su bili u prisustvu velianstvenog
Bratstva Ruinog Krsta .
Alhemiare bi ponekad u njihovim iaboratorijima posetio tajanstveni stranac, koji bi odrao ueno izlaganje o tajnim procesima
hermetike vetine i, nakon otkrivanja odreenih procesa, odlazio
bez traga. Drugi su izjavljivali da su Braa Ruinog Krsta s njima
komunicirala kroz snove i vizije, otkrivajui im tajne hermetike mudrosti dok su spavali. Poto bi bio upuen, kandidat je bivao obavezan
na tajnost ne samo u vezi hemijskih formula koje su mu otkrivene,
ve i u vezi naina na koji ih je pribavio. Mada se za ove bezimene
adepte verovalo da su Braa Ruinog Krsta, ko su oni bili nikada
614

B ratstvo R u iin o g Krsta

ne moe biti dokazano, a oni koje su posetili mogli su samo da pretpostavljaju.

Mnogi sumnjaju da je rozenkrojcerska rua konvencionalizacija egipatskog i hinduistikog cveta lotosa, s istim simbolikim znaenjem
kao taj drevniji simbol. Boanstvena komedija ukazuje da je Dante
Aligijeri bio upoznat sa teorijom rozenkrojcerstva. Po tom pitanju Albert Pajk u svom delu Moral i dogma daje sledeu znaajnu izjavu:
Njegov je Pakao samo negativno Cistilite. Njegovo nebo sastavljeno je od niza kabalistikih krugova, podeljenih krstom, poput Jezekiljevog Pentakla. U sreditu toga krsta cveta ma, te vidimo
simbol adepata Rose~Croix po prvi puta javno izloen i gotovo kategoriki objanjen.
Uvek je postojala sumnja u to da li je ime rozenkrojcer nastalo iz
simbola rue i krsta, ili je to bila samo varka kako bi se zaveli neinformisani i jo vie prikrio pravi smisao Reda. Godfri Higins veruje
da re rozenkrojcer nije izvedena iz cveta, ve iz rei Ros, to znai
rosa. Takoe je zanimljivo napomenuti da re Ras znai mudrost, dok
se Rus prevodi kao prikrivanje. Nesumnjivo je da su sva ta znaenja
doprinela rozenkrojcerskom simbolizmu.
A. E. Vejt se slae sa Godfrijem Higinsom da je u imenu Rozenkrojcer skrivena tajna procesa formiranja Kamena Mudraca uz pomo rose. M ogue je d a je rosa tajanstvena supstanca u ljudskom
mozgu, koja veoma nalikuje opisu koji alhemiari daju kada opisuju
rosu koja pada s neba, iskupljujui zemlju. Krst je simbol ljudskog
tela, a dva simbola zajedno - rua na krstu - oznaavaju da je dua
oveka razapeta na telu, gde je dre tri eksera.
Rozenkrojcerski simbolizam je verovatno nastavak tajnih naela
egipatskog Hermesa, a Drutvo Nepoznatih Filozofa je verovatno prava veza izmeu savremene masonerije, sa mnotvom njenih simbola, i drevnog egipatskog hermetizma, koji je izvor tog simbolizma.
IJ svom delu Uenje i literatura kabale (Doctrine and Literature of
the Kabalah), A. E. Vejt daje sledee vano zapaanje:
Postoje odreene indicije koje ukazuju na moguu vezu izmeu masonerije i rosenkrojcerstva i, ako se to prizna, onda to predstavlja njenu prvu vezu sa prolou. Dokaz je, meutim, neuverljiv,
615

B ratstvo R u iin o g Krsta

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

ili barem neizvodljiv. S lobodno zidarstvo p e r s e , bez o b zira na sklonost p rem a m isticizm u koju sam upravo pom enuo, nik ad a nije prikazalo b ilo k ak av m istin i karakter, niti je ja s n o k ak o j e d o lo do
svojih sim b o la.

Za mnoge od onih koji su povezani sa razvojem slobodnog ziarstva sumnja se da su rozenkrojceri; neki su, kao to je sluaj sa
Robertom Fladom, ak napisali odbrane ove organizacije. Frenk K.
Higins, savremeni masonski simbolist, pie:
D o k to r E m ol, lan tog bratstva [rosenkrojcerskog], cenjen je
od strane slo b o d n ih zid ara kao je d a n od o sn iv a a p rve V elike loe
u L o n d o n u .
(V ideti D revno slo b o d n o zid a rstvo )

Elijas Emol je samo jedna od mnogih intelektualnih spona koje

povezuju rosenkrojcerstvo sa razvojem slobodnog zidarstva. Enciklopedija Britanika navodi da je Elijas Emol iniciran u Masonski Red
1646. godine i dalje tvrdi da je bio prvi gospodin, ili amater, koji je
prihvaen.
Na tu istu temu, Papus je u svojoj knjizi Ciganski tarot (Tarot oj'
the Bohemians) napisao:
N e sm em o zaboraviti da su rozenkrojceri bili inicijatori Lajbnica i o sn iv ai stv a m o g slo b o d n o g z id arstv a p rek o E m o la .

Ako su osnivai slobodnog zidarstva bili inicirani u Veliki Arkanum Egipta - a simbolizam savremene masonerije upuuje da je
takav bio sluaj - onda je razumno pretpostaviti da su oni obezbedili
svoje informacije iz drutva ije su postojanje priznali i koje je bilo na
pravi nain kvalifikovano da ih poui o tim simbolima i alegonjama.
Prema jednoj teoriji o dva Reda, slobodno zidarstvo je izdanak rozenkrojcerstva, odnosno, drugim reima, Nepoznati Filozofi su se
prouli kroz organizaciju koju su stvorili kako bi im sluila u materijalnom svetu. U nastavku prie kae se da su rozenkrojcerski adepti
postali nezadovoljni svojim potomkom i tiho se povukli iz masonske
hijerarhije, ostavljajui za sobom svoj simbolizam i alegorije, ali odnosei kljueve pomou kojih zakljuani simboli mogu dati nagovetaj o svom tajnom znaenju. Spekulanti su otili tako daleko da
616

navode kako je, prema njihovom miljenju, savremeno slobodno zidarstvo u potpunosti apsorbovalo rozenkrojcerstvo i nasledilo ga kao
najvee svetsko tajno drutvo. Drugi umovi jednake uenosti izjavljuju da Rozenkrojcersko Bratstvo i dalje postoji i da je, povlaenjem iz masonskog reda, ouvalo svoju individualnost.

R O Z F .N K R O JC E R S K A
RUA

g
$0

Iz Geheime Figuren der

Rosenkreuzer

Rua je joniki sim bol povezan sa raanjem , plodnou i

istotom . injenica da cvee
IllCrUC
Rofea
cveta tako to se otvara, prouzrokovala je da bude izabrano k ao sim bol d u h o v n o g
razvoja. Crvena boja rue odnosi se na Hristovu krv, a zlatno srce sk riv en o u sreditu
33
cv e ta o d g o v ara d u h o v n o m
o-<
zlatu sk riv en o m u lju d sk o j
prirodi. Njenih deset latica je
suptilno podseanje na pitagorejski savren broj. Rua sim bolizuje srce, a srce
su hriani uvek prihvatali kao sim bol vrlina Ijubavi i saoseanja, kao i prirode H rista - k o j i je personifikacija tih vrlina. Rua je vcom a drevan religijski
sim bol. Grci su je prihvatali kao sim bol izlaska sunca, ili dolaska zore. U svojim M etam orfozam a, ili Zla/nom m agarcu, A pulej, zbog svoje gluposti pretvoren u m agarca, p o v ratio j e ljudski o b lik je d u i sv etu ruu koju su m u dali
egipatski svetenici.
Prisustvo hijeroglifske rue na grbu M artina Lutera bilo je osnov mnogih spekulacija o tom e da li su postojale bilo kakve veze izm eu njegove reform acije
i tajnih aktivnosti R uinog Krsta.

Prema iroko prihvaenoj tradiciji, sedite Rozenkrojcerskog Reda je u blizini Karlsbada, u Austriji (videti kod dr Franca Hartmana). Druga verzija kae da se misteriozna kola, po optim naelima
slina R ozenkrojcerskom Bratstvu, koja sebe naziva Boem ska
617

Bratstvo R uzinog K rsta

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

braa8, jo uvek odrava u varcvaldu (nem. Schwarzwald - Crna

uma) u Nemakoj. Jedno je sigurno: s porastom slobodnog zidarstva, Rozenkrojcerski Red u Evropi je praktino nestao i, bez obzira
na izjave koje tvrde suprotno, sigumo je da 18. stepen (obino poznat kao Rose-Croix) ovekoveava mnoge simbole rozenkrojcerskih
alhemiara vatre.
U jednom anonimnom, neobjavljenom mkopisu iz osamnaestog
veka, koji nosi oznake rozenkrojcerskog kabalizma, pojavljuje se sledea izjava:
Ip ak u sad a pred preteran o m udri svet p ostav iti p arad o k s koji
treb a reiti, n aim e, da su neki prosv etljen i ljudi p red u zeli u tem eljiv a n je S k o le M u d ro sti u E v ro p i, a iz n e k o g n a ro ito g ra z lo g a su
sebe n azvali F ra tres R osa -C ru cis. N o, u b rzo n ak o n toga, p o jav ile
su se lan e ko le i iskvarile d obre nam ere tih m u d raca. D ak le, R ed
vie ne p ostoji na nain kako v ein a ljudi sh v ata p o sto jan je i, kao
to to B ratstv o S ec u lo F ili sebe n aziv a B ra a ru in o g K r sta , tako
e i oni u S ec u lo S p iritu s S a n cti sebe nazivati B ra a L jilja n o v o g
K rsta i V itezovi B elo g L ava. T ada e kole M ud ro sti p o eti p o n o v o
da cvetaju, ali zato je prva izabrala svoje im e i zato e ostale izabrati svoja, m ogu reiti sam o oni koji poseduju razu m ev an je utem eljeno u P riro d i.

Politike aspiracije rozenkrojcera su se izrazile kroz aktivnosti

ser Frensisa Bekona, grofa od Sen ermena (Comte de St.-Germain)
i grofa di Kaljiostra (Comte di Cagliostro). Za ovog poslednjeg se
sumnja da je bio izaslanik vitezova templara, drutva duboko ukljuenog u transcendentalizam, kako je to uoio Elifas Levi. Postoji populama pretpostavka o tome da su rozenkrojceri, barem delimino,
bili pokretai ffancuske revolucije. (Posebno treba obratiti panju na
uvod za rozenkrojcerski roman Zanoni lorda Bulver-Litona.)
8

618

Tajanstvenu kolu o kojoj se ovde govori ne treba brkati sa poznatijom Boem skom, ili ekom braom, redom koji su oko 1450. godine u ekoj osnov ali ta b o riti, sle d b en ici Ja n a H usa (1 3 6 9 -1 4 1 5 ), c k o g sv eten ik a,
filozofa i reformatora, koji je, po ugledu na Dona Viklifa u Engleskoj (John
Wycliffe, c. 1324-31-1384), predloio reform u crkve u ekoj; taboriti su,
za razliku od um erenih H usovih sledbenika, husita, bili radikalni i odbacivali sva uenja koja nisu biblijski utem eljena. (Nap. prev.)

G RB JO H A N A
VALENTINA ANDREE
Iz Chvmische Hochzeit

IJpuivanje na etiri crvene rue i beli

krst u A ihem ijskom venanju K ristijana
Rozenkrojca identifikuje Johana Valenlina A n d reu kao au to ra tog d ela, je r
njegov p o ro d in i grb, ovde p rikazan,
sad rav ao je etiri crv en e rue i beli
krst.

T rei postulat

Trea teorija poprimila je oblik potpunog poricanja rozenkrojcerstva i tvrdi da postojanje takozvanog originalnog Reda nikada nije
bilo potkrepljeno vrstim injenicama i da je on u potpunosti produkt mate. Niz pitanja koja jo uvek postavljaju istraivai ove neubvatljive gmpe metafiziara najbolje izraava ovo stanovite. Da li
je Bratstvo Ruinog Krsta samo mitska institucija stvorena u plodnom umu nekih knjievnih cinika u cilju mganja alhemijskoj i herinetikoj nauci? Da li je Kua Duha Svetoga ikada postojala izvan
mate nekih srednjovekovnih mistika? Da li je itava pria o rozenkrojcerima satira koja ismeva lakovernost sholastike Evrope? Da li
|e tajanstveni Otac C.R.C. proizvod knjievnog genija Johana Valentina Andree, ili nekog drugog slinog uma, koji je, pokuavajui
da osvoji alhemijsku i hermetiku fdozofiju, nehotice stekao veliku
mo i bio uzrok njegovog obznanjivanja? Malo je sumnje u to da je
bar jedan od ranih rozenkrojcerskih dokumenata bio iz Andreinog
pera, ali u koju svrhu ga je sastavio i dalje ostaje pitanje spekulacije.
I )a li je sam Andrea od neke nepoznate osobe, ili osoba, dobio instrukcije koje je trebalo izvriti? AJco je Alhemijsko venanje Kristijana
619

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Bratstvo R uinog Krsta

Rozenkrojca napisao kada je imao samo petnaest godina, nije li bio

nadgledan tokom pripreme te knjige?
Na ta bitna pitanja nema odgovora. Vie osoba prihvatilo je velianstvenu prevaru Andree kao apsolutnu istinu. Mnogi je odravaju
pa su, kao posledica, nikla brojna pseudo-drutava, od kojih svako
tvrdi da je organizacija za koju su napisani Fama Fraternitatis i
Confessio Fraternitatis. Nema sumnje da danas postoji mnogo lanih redova, ali samo nekoliko njih moe ponuditi valjane tvrdnje da
njihova istorija see dalje od poetka devetnaestog veka.
Misterija povezana sa Rozenkrojcerskim Bratstvom rezultirala
je beskrajnim kontroverzama. Mnogi nadareni umovi, a najznaajniji meu njima bili su Eugen Filalet9, Mihael Majer10, Don Hejdon"
i Robert Flad, branili su stanovite da Drutvo Nepoznatih Filozofa konkretno postoji. Drugi, jednako kvalifikovani, tvrdili su d aje
ono lanog porekla i sumnjive egzistencije. Eugen Filalet je, mada
je Redu posveivao knjige, a sam pisao iroko izlaganje o njegovim
naelima, odbacivao bilo kakvu linu vezu sa njim. I mnogi drugi su
slino postupili.
9

10

Eugenius Philalethes je tajanstveni autor nekoliko alhemijskih traktata, a verovatno se radi o pseudonim u velanskog filozofa Tom asa Vona ( Thomas
Vaughan, 1621-1666). Mada se nije bavio medicinom, Von je teio da svoja
hem ijska um ea prim eni u prip rem i m e dikam en ata na nain kako je to
radio Paracelzus. R eputaciju je stekao svojim m agijsko-m istikim delom
A nthroposophia Theom agica. G odine 1652. preveo je na engleski rozenkrojcerski m anifest Fam a Fraternitatis R osae Crucis. (Nap. prev.)
M ichael M aier (1568-1622) - nem aki lekar, savetnik Rudolfa II Habsburga i ueni alhem iar; bio je ukljuen u rozenkrojcerski pokret, koji se
pojavio u to vreme i kojem je posveeno njegovo delo Themis aurea; sa posvetom Elijasu Emolu, to delo je 1656. godine prevedeno na engleski kao
Themis Aurea: The Laws o f the Fraternitv o fth e Rosie Cross (Themis Aurea:
Z akoni B ratstva R uinog Krsta). (Nap. prev.)

11 John H eydon (1629-1667) - engleski neoplatonistiki okultni filozof i rozenkrojcer. U poslednjih dvanaest godina svog ivota objavio je vei broj
obim nih, kom plikovanih dela, m eu kojim a su N ovim etodrozenkrojcerske
m edicine (A N ew M ethod oj'Rosie Crucian Physick, 1658), Rozenkrojcerski nepogreivi aksiomi, ili opta pravila spoznavanja svega to j e bilo.
to je s te i to e biti ( The Rosie Crucian Infallible A xiom ata; or, generall
rules to know all things past, present, an d to com e, 1660), Skladnost svetu
(The H arm onv o f the IVorld, 1662) i druga. (Nap. prev.)
620

E L E M E N T A R N l SVET
Iz Musamm Hermeticum Reformatum et Amplificatum

11 spoljanjem krugu su figure zodijaka, u drugom su njihovi znaci i delovi ljudskog tela kojim a vladaju, a u treem krugu su meseci u godini, s kratkim napomenama o temperamentu itd. etvrti krug sadri elemente i njihove odgovarajue
sim bole, a u narednih sedam krugova nalaze se oznake orbita planeta, takoe i
planetam ih anela, sedam velikih udova U niverzalnog oveka i sedam metala, pri em u je svaki o d eljak , koji se p o jav lju je pod svojim odg o v araju im
d em en to m , u skladu sa im enim a elem enata u etvrton km gu. U vanaestom
krugu se pojavljuju rei: Postoje Tri Principa, Tri Sveta, Tri Epohe i Tri Kral|evstva . U trinaestom km gu pojavljuju se imena dvanaest umea i nauka koji
se sm atraju bitnim za duhovni rast. U etm aestom km gu je re Priroda. Petnaosii km g sadri sledee rei: Velika je ast vem ih dua da je od sam og njihovog roenja im enovan aneo da svaku od njih uva i o drava. (Videti prvi
ongleski prevod, London, 1893)
621

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Na osnovu toga to je retoriki stil Fame i Confessio Fraternitatis

slian stilu u Bekonovoj Novoj Atlantidi (New Atlantis), neki su mi
ljenja da je ser Frensis Bekon imao udela u pisanju tih dela. Oni
takoe tvrde i da odreene izjave u Novoj Atlantidi ukazuju na autorovo poznavanje rozenkrojcerske simbologije. Neuhvatljivost rozenkrojcera prouzrokovala je da budu omiljena tema literamih radova.
Meu romansama koje su oko njih istkane, posebno se izdvaja Za~
noni; autora, lorda Bulver-Litona, neki smatraju za lana Reda, dok
dmgi tvrde da je podneo zahtev za lanstvo, ali da je bio odbijen. Poupovo Silovanje uvojka (Rape o f the Lock), G rof d Geble (Comte de
Gabalis) opata iz Viljara i eseji de Kvinsija2, Hartmana, Deninga,
Mekenzija13 i dmgih, primeri su rozenkrojcerske knjievnosti. Iako
je postojanje srednjovekovnih rozenkrojcera teko dokazati, dovoljno dokaza potkrepljuje veliku verovatnou da je u Nemakoj, a po
tom i u Francuskoj, Italiji, Engleskoj i dmgim evropskim zemljama,
postojalo tajno dmtvo prosvetljenih uenjaka koji su ukupnom Iju
skom znanju dali doprinos od presudne vanosti, a pritom su zadrali apsolutnu tajnost svoga identiteta i svoje organizacije.

etv rti postulat

Uoljive nedoslednosti rozenkrojcerske kontroverze obrazlaga

ne su, takoe, i isto transcendentalnim objanjenjem. Postoje dokazi
da su rani pisci bili upoznati sa takvom pretpostavkom - koja je, meutim, bila popularizovana tek nakon to ju je prihvatila teozofija.
Ta teorija tvrdi da su rozenkrojceri zaista posedovah sve natprirodnc
12 Tomas de K vinsi (Thom as de Q uincey, 1785- 1859) - engleski pisac i intelektualac, najpoznatiji po delu iz 1821. godine, Ispovesti engleskog uivaoca
opijum a (C onfessions o f an English O pium -Eater). (Nap. prev.)
13

622

K enet Robert H eerson M ekenzi (K enneth R ohert H enderson M ackenzie,

1833-1886) - engleski lingvist, orijentalist i autodidakt; godine 1866. pom ogao je R obertu Ventvortu Litlu (Robert Wentworth Little, 1840-1878),
sekretaru i blagajniku sekretarijata U jedinjene Velike loe Engleske (United G rand L odge o f England), da osnuje Rozenkrojcersko drutvo Engle
ske (Societas R osicruciana in Anglia). (Nap. prcv.)

B ratstvo R uinog Krsta

moi koje su im pripisivane, da su zaista bili graani dva sveta, da su,

mada su imali fizika tela kako bi se izrazili na materijalnom planu,
bili u mogunosti, pomou uputstava koja su dobili od Bratstva, da
lunkcioniu i u tajanstvenom eterinom telu koje nije bilo polono
ogranienjima vremena ili ualjenosti. Pomou tog astralnog oblika mogli su da funkcioniu u nevidljivom carstvu Prirode, a u tom
podruju, van dosega svetovnog, bio je smeten njihov hram.
Prema tom stanovitu, pravo Rozenkrojcersko Bratstvo sastojalo
se od ogranienog broja visoko razvijenih adepata, ili inicijata, onih
na viim stupnjevima koji vie nisu podlegali zakonima smrtnosti;
kandidati su u Red primani tek nakon dugih perioda iskuavanja;
adepti su posedovali tajnu Kamena mudraca i poznavali proces transmutacije baznih metala u zlato, ali su uili da su to bili samo alegorijski termini koji su prikrivali pravu misteriju ljudske regeneracije
kroz transmutaciju baznih elemenata ovekove nie prirode u ,,zlato
intelektualne i duhovne realizacije. Prema toj teoriji, oni koji su nastojali da zabelee znaajne dogaaje povezane sa rozenkrojcerskim
kontroverzama bez izuzetka su bili neuspeni jer su svom predmetu
prilazili iz isto fizikog ili materijalistikog ugla.
Verovalo se da su ti adepti mogli oveka da naue kako da po voIji funkcionie van svog fizikog tela, pomaui mu da ukloni ruu
sa krsta. Uili su da je duhovna priroda povezana sa materijalnim
oblikom na odreenim mestima, simbolizovanim ,,ekserima raspea,
ali, pomou tri alhemijske inicijacije, koje su se odigravale u duhovnom svetu, u istinskom Hramu Ruinog Krsta, mogli su da ,,izvuku
te eksere i dozvole boanskoj prirodi oveka da sie sa svog krsta.
Prikrili su procese kojima je to ostvarivano u tri alhemijska metaforika izraza: Livenje Rastopljenog Mora, Izrada Ruinog Dijamanta i Postizanje Kamena Mudraca.
Dok se intelektualac koprca izmeu protivrenih teorija, mistik
problem tretira na sasvim drugaiji nain. On vemje da je pravo Rozenkrojcersko Bratstvo, koje se sastoji od kole nadljudi (slinih
legendamim indijskim Mahatmama), institucija koja ne postoji u vidIjivom svetu ve u njegovom duhovnom dvojniku, kojeg mu se ini
prikladno da nazove unutranji nivoi Prirode; da do Brae mogu
dosegnuti samo oni koji su sposobni da nadvladaju ogranienja materijalnog sveta. Kako bi potkrepili svoje stanovite, ti mistici citiraju sledeu znaajnu izjavu iz Confessio Fraternitatis:
623

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

H iljad u puta nedo sto jn i m ogu galam iti, h iljad u puta se m ogu
p red stav iti, ali je B og n ared io naim uim a d a ne u ju n ik o g a od
njih i tako nas okruio Svojim obiacim a da nad nam a, slu g am a Njeg o v im , ne m o e biti po in jen o nasilje; zb o g to g a lju d sk e oi sada
v ie ne m o g u da nas vide, ositn ako su p rim ile sn ag u p o su en u od
o rla .

B ratstvo R uinog Krsta

ljoposednika. Verovao je da e ta nevidljiva graevina na kraju biti

premetena na ameriki kontinent. Gospodin Hajndel za rozenkrojcerske inicijate kae da su toliko napredni u nauci o ivotu da ih je
smrt zaboravila.

U misticizmu je orao simbol inicijacije (kimeni Duh Vatre) i time se objanjava nesposobnost nepreporoenog sveta da shvati Tajni Red Ruinog Krsta.
Oni koji ispovedaju tu teoriju priznaju grofa od Sen Zermena za
svog najvieg adepta i tvrdc da su on i Kristijan Rozenkrojc jedna
ista osoba. Oni prihvataju vatru kao svoj univerzalni simbol, jer je
to bio element pomou kojeg su mogli da kontroliu metale. Sebe su
proglasili za potomke Tubal-K ajina14 i Hirama Abifa, a kao svrhu
svog postojanja naveli su ouvanje duhovne prirode oveka u epohama materijalnosti.
G nostike sekte, A rapi, alhem iari, tem plari, rozenkrojceri i, na
kraju, slobodni zidari, form iraju zap ad n i lanac u p ren o su o k ultnih
n a u k a .
[V ideti P apusov C ig a n ski tarot u p rev o d u s fran cu sk o g
A. E. V ejta (T h e Tarot o fth e B o h e m ia n s)]

Maks Hajndel5, hrianski mistik, opisao je Rozenkrojcerski Hram

kao eterinu strukturu smetenu unutar i oko doma evropskih zem14

15

624

Tuhal-cain je en gleska tran sk rip c ija b ib lijsk o g im ena (heb. p p n i n ) , iz

Postanja 4:22, koje u prevodim a ure D aniia i dr Luja Bakotia glasi
Tovel, to je transkripcija samo prvog dela njegovog imena, pa bi, potujui
ovu tran sk rip ciju , m oda p ravilnije bilo T ovel-K ajin (u svim hrvatskim
prevodim a B ihlije, na primer, od onih ranih, kao to su prevodi Petra Katania ili Ivana M atije Saria, pa do najnovijeg, Tom islava Dretara, ovo
ime glasi Tubal-Kajin). Re je o Kajinovom potomku, sinu Lameha i Sele,
Noem inom bratu, kovau svih bakarnih i gvozdenih sprava - rodonaelniku obrade m etala; u kom entarim a B ihlije opisivan je ak i kao prvi
hemiar. (Nap. prev.)
M ax Heindel, rocn kao Karl Luis fon G rashof (Carl L ouis von Grasshoff,
1865-1919) - hrianski okultist, astrolog i mistik, rodom Danac. U potrazi
za poslom , 1903. godine stigao je u SAD, gde je postao lan Teozofskog

drutva Los Anelesa (Theosophical Society o fL o s Angeles), kojem je 1904. i

1905. godine bio potpresenik. K ako je tvrdio, 1909. godine ga je posetio viso k o razvijeni entitet koji se predstavio kao Brat S tareina Rozenkrojcerskog Reda, form iranog u unutranjim svetovim a 1313. godine, bez
d irek tn ih v eza sa m aterijaln im o rg an izacijam a koje sebe nazivaju tim
imenom; dobio je uputstva kako da stigne do eterinog H rama Ruinog Krsta, u blizini N em ako- eke granice, a tam o je kom inicirao sa Braom
S tareinam a Ruinog K rsta i bio pouen o tom e da R ozenkrojcerski Red
ine dvanaestorica Brae Stareina, okupljenih oko trinaestoga, koji je nevidljivi voa; ti veliki A depti sastavni su deo Ijudske evolucije, ali su ve
uznapredovali iza ciklusa ponovnog raanja i svrstali su se m eu uzviena
Bia koja rukovode fjudskom evolucijom - m eu Sam ilosne. (Nap. prev.)

625

R ozenkrojcerske doktrine i naela

formirali su upli veo iza kojeg je unutranja organizacija nastavila

svoju delatnost na nain potpuno razliit od onoga kako su javno na
sve strane predstavljani njena svrha i naela. Fratres Rosa Crucis se
naivno odnosi na nesporazume kojima je, iz oiglcdnih razloga, dozvoljeno da postoje, jer su shvatani kao ,,oblaci unutar kojih su oni
delali i iza kojih su se sakrili.

R O Z E N K R O JC E R SK E
D O K T R IN E I N A EL A

Confessio Fratemitatis # Anatomija Melanholije # Don

Hejdon o rozenkrojcerstvu # Tri planine mudrih # Filozofsko
jaje Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda

Nisu dostupne pouzdane informacije o stvarnim filozofskim uverenjima, politikim tenjama i humanitarnim aktivnostima Rozenkrojcerskog Bratstva. Danas su, kao i u stara vremena, tajne Drutva,
vrednou svoje esencijalne prirode, ouvane nepovreene, pa su pokuaji da se rozenkrojcerska fiiozofija interpretira samo spekulacije
i nita vie.
Dokazi upuuju na verovatno postojanje dva razliita rozenkrojcerska tela: unutranju organizaciju, iji lanovi svoj identitet ili
uenja nikada nisu otkrili svetu, i spoljanje telo pod nadzorom
unutranje grupe. Po svoj prilici, sim bolika grobnica Kristijana
Rozenkrojca, Viteza Zlatnog Kamena, bila je zapravo to spoljanje
telo, iji je duh u uzvienijim sferama. Nakon 1614. godine, tokom
perioda od vie od jednog vcka, spoljanjim telom kruili su traktati i manifesti bilo pod njegovim imenom, bilo pod imenima raznih
iniciranih lanova. Svrha tih tekstova je oigledno bila da se zbunc
i zavedu istraivai, te da se na taj nain efikasno prikriju stvame namere Bratstva.
Kad je rozenkrojcerstvo postalo filozofski ,,hir sedamnaestog
veka, kruili su i brojni dokumenti na tu temu, koji su imali iskljuivo komercijalnu svrhu, a njihovi autori bile su varalice koje su
elele da populamost Bratstva pretvore u kapital. Lukavo smiljene
izmiljotine samog Bratstva i pogrene knjievne prevare arlatana

SIM B O L I N I D IJA G R A M DF.LOVANJA PRJRODE

Iz Flutld. Collectio Operum

Ova slika, de B rijev a1 gravura, najpoznatiji je od dijagram a koji ilustruju filo/ofska naeela Roberta Flada (Robertus de Fluctibus). Tri su figure koje predstavljaju izrazitu vezu izm cu rozenkrojcerstva i slobodnog zidarstva: M ihael
i

Teodor de Bri ( Theodorus de Bry, 1528 -1598) - graver, zlatar i izdava,

rodom iz valonskog grada Lijea. (Nap. prev.)

626
627

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Majer, Elijas Emol 1 Robert Flad. De Kvinsi sm atra da je Robert Flad neposredni otac slobodnog zidarstva. [Videti Rozenkrojceri i slobodni zidari (The Rosicrucians a nd Freem asons).] Edvard Vejt je m iljenja da je Robert Flad iznad
svih ostalih Paracelzusovih uenika i ak ide tako daleko da izjavljuje kako je
Flad daleko nadm aio svoga uitelja. On dalje dodaje:
Sredinji lik rozenkrojcerske knjievnosti, koji se uzdie kao intelektualni gig an t iznad gom ile suflera, teo zo fa i arlatan sk ih P rofesora
m agnum opusa, koji su, direktno ili indirektno, bili povezani s tajanstvenim Bratstvom , jeste Robertus de Fluktibus, veliki engleski fdoz o f i mistik iz XVII veka, ovek ogrom ne erudicije, uzvienog um a i,
sudei po njegovim spisim a, izvanredne line svetosti.
[Videti Stvarna istorija rozenkrojcera
(The R eal H istory o f the R osicrucians)\
Robert Fludd je roen 1574, a um ro je 1637. godine.
Priloeni de Brijev dijagram je gotovo sam po sebi razumljiv. Izvan kruga zvezdanog neba su tri vatrena prstena em pireum a - trostruka vatra Vrhovnog Stvoritelja - u kojoj borave nebeska stvorenja. U nutar zvezdanog kruga su krugovi
planeta i elemenata. Iza elem enta vazduha dolazi krug sveta (zemlja). Krug ivotinja sledi za krugom biljaka, koji, pak, sledi za krugom minerala. Zatim dolaze razliite delatnosti, a u centru je zemaljska kugla sa majmunolikim ovekom
koji na njoj sedi i estarom m eri sferu. Ta m ala figura p red stav lja anim alno
stvaranje. U spoljanjem vatrenom prstenu, iznad je sveto im e Jabve, okrueno
oblacim a. Iz tih oblaka prua se ruka koja dri lanac. Izm eu boanske sfere i
nieg sveta, personifikovanog m ajm unom , nalazi se lik ene. Posebno se m ora
napom enuti da enski lik sam o pridrava lanac koji j e povezuje sa niim svetom, dok se lanac koji je povezuje sa viim svetom zavrava okovom oko zgloba njene ruke. Taj enski lik se m oe tum aiti na nekoliko naina: ona moe
predstavljati oveanstvo obeeno izmeu boanstva i ivotinje, ona m oe predstavljati Prirodu kao vezu izmeu Boga i nieg sveta, ili m oe predstavljati ljudsku duu zajedniki im enilac vieg i nieg.

Nagovetaj supstance rozenkrojcerstva -- njegova ezoterijska doktrina - moe se pribaviti iz analize njegove senke - njegovih egzoterikih spisa. U jednom od svojih najvanijih ,,oblaka, Confessio
Fraternitatis, Braa Bratstva R.C. nastojala su da opravdaju svoje
postojanje i objasne (?) namere i aktivnosti svoga Reda. U svom izvomom obliku Confessio je podeljen u etmaest poglavlja, koja su
u nastavku saeto prikazana.
628

R ozenkrojcerske doktrine i naela

C O N F E S S I O F R A T E R N I T A T I S R. C.
A D E R U D I T O S E U R O P /T i
P o g la v lje I. N em o jte ish itre n im su e n je m ili zb o g p red rasu d a
p o g ren o p ro tu m a iti iz jav e u v ezi n aeg B ratstv a, k o je su o b jav ljene u n aem p reth o d n o m m an ifestn - F a m a F ra tern ita tis. Jahve,
p o sm a tra ju i isk v a re n o st c iv iliz a c ije , n asto ji d a iskupi o v ean stv o k ro z o tk riv a n je sp re m n im a i b a c a n je n a n ev o ljn e o nih tajni
koji je pre to g a d ra o re z e rv isa n e z a S v o je iz ab ran ik e . T om m udro u e p o b o a n biti sp a en , ali e se alo sti b e z b o n ik a u m n o iti. M a d a je p rav i cilj n a e g R ed a iz lo e n u F a m a F ra te rn ita tis,
p o ja v ili su se n es p o ra z u m i k ro z k o je sm o lano o p tu en i za je re s
i izd aju . N a d a m o se d a e m o u o v o m d o k u m e n tu raz jasn iti nau
p o ziciju , tak o d a ueni E v ro p e b u d u p o k ren u ti da n am se p rid ru e
u iren ju b o a n sk o g z n a n ja u sk la d u sa v o ljo m n aeg p ro slav ljen o g o sn iv a a .
P o g la v lje II. M ad a m n o g i tv rd e d a je filo zo fsk i k o d naih d an a
zv u k , mi iz jav lju jem o d a j e on p ritv o ran i da e u skoro um reti od
inherentne m u slabosti. M eutim , kao to Priroda prua lek za svak u n o v u bo lest k o ja se pojavi, tako je i nae B ratstvo obezbedilo lek
za slab o sti sv etsk o g filo zo fsk o g sistem a. T ajna filo zo fija R.C. utem eljena je na znanju koje je zbir i vrhunac svih um ea, nauka i utnetnosti. P om ou naeg boanski razotkrivenog sistem a - u kojem ima
m n o g o te o lo g ije i m e d icin e, ali m alo p ra v n e n au k e - an a liz iram o
n eb esa i zem lju, ali u g lavnom izuavam o sam og oveka, unutar ije p riro d e se krije v rh o v n a tajna. A ko ueni n aeg v rem en a p rihvate na p o ziv i p rid ru e se n aem B ratstv u , o tk riem o im n eslu en e
tajn e i u d e sa u vezi sk riv en o g d clan ja Prirode.
P o g la vlje I II. N em o jte m isliti d a m alo cenim o tajne o kojim a se
govori u ovom kratkom dokum entu. N e m oem o u potpunosti opisati u d e sa n aeg B ratstv a, a da n ein fo rm isan i ne budu p rep lav ljen i
n aim z a p a n ju ju im iz jav a m a i v u lg a rn o ne ism eju m iste rije k o je
ne sh v ataju . T akoe se p la im o d a e m nogi biti zb u n jen i neo ek iv an o m v elik o d u n o u n ae o b jav e je r, p o to nisu razum eli ud esa
o v o g e sto g d o b a, n isu sv esn i ni v elik ih p ro m en a koje e tek doi.
P oput slep ca koji ivi u svetu p u n o m svetlosti, oni razabiraju sam o

6 29

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Rozenkrojcerske doktrine i naela

ulom oseaja. [Pod vidom se porazum eva duhovna spoznaja; pod

osea jem , m atcrija ln a ula.]
P o g la v lje I V . v rsto v e ru je m o da j e k ro z d u b o k u m e d ita c iju o
p ron alascim a ljudskog um a i m isterijam a ivota, kroz saradnju an ela i d u h o v a i kroz iskustvo i dugo p o sm atran je, na v o ljen i hrianski O tac C .R .C . b io tak o dubo k o p ro sv etljen B o jo m m u d ro u
da tam o gde su sve knjige i spisi sveta izgubljeni, a tem elji nauke preo k ren u ti, B ratstv o R.C. m oe p o n o v o uspo stav iti stru k tu ru sv etsk e
m isli na te m elju b o an sk e istine i integriteta. Z b o g v elik e d u b in e i
sa v re n stv a naeg znanja, oni koji ele da razu m eju tajn e B ratstv a
R.C. tu m udrost ne m ogu stei odm ah, ve m oraju stasavati u razutnevanju i znanju. S toga je nae B ratstvo podeljeno n a stepene kroz
koje se svako m o ra uspinjati, korak po korak, do V elikog A rkanum a.
S ada, k ad a je B og u m ilo stiv ljen da nad nam a upali Svoj esti kandelabar, nije li b o lje traiti istinu na ovaj nain n eg o lutati k ro z lavirinte sv e to v n o g n eznanja?

videti, osim ako su prim ile snagu posuenu od orla. D alje potvruje m o d a em o re fo rm isa ti v la d e E v ro p e i u o b li iti ih u sk la d u sa
sistem o m koji su p rim en ili filozofi D am kara. Svi ljudi eljni da
o sig u raju zn an je p rim ae o n o lik o k o lik o su sp o so b n i d a razum eju.
P rav ila lane teo lo g ije bie razo ren a, a B og e sv o ju v o lju obznaniti p rek o S v o jih o d ab ran ih filozofa.
P o g la v lje VI. Z b o g p o treb e saeto sti, d o v o ljn o je rei d a je na
O tac C .R .C . roen 1378. godine, a otiao u dobi od 106 godina, ostavljajui nam rad na irenju doktrine filozofske religije celom svetu.
N ae B ratstvo je o tvoreno za sve koji iskreno tragaju za istinom , ali
ja v n o upozoravam o lane i op ak e da nas ne m ogu izneveriti ili pov rediti, j e r je B og zatitio n ae B ratstv o , a zli naum i svih koji ele
d a m u n au d e o k ren u e se p ro tiv njih i unititi ih, d o k e b lagodeti
n aeg B ratstv a ostati n etak n u te, k ako bi ih L av u p o treb io u uspostav ljan ju sv o g a k raljevstva.
P o g la v lje V II. Izjav lju jem o d a e B og, pre k raja sveta, stvoriti
v eliki p o to p d u h o v n e sv etlo sti k ako bi o v ean stv o razreio patnje. L a i tam a k o je su g m iu i ule u u m etn o sti, nauke, relig ije i
v lad e o v e a n stv a - in ei o tk riv a n je p u ta stv am o sti tek im ak i
za m udre - bie zauvek uklonjene, a ustanovie se jedinstven standard, tak o da svi m o g u u iv ati u p lo d o v im a istine. M i n eem o biti
p rep o zn ati kao oni koji su zaslu n i za tu p ro m en u , j e r e ljudi rei
da je ona rezultat progresivnosti epohe. V elike reform e e se odigrati, ali mi iz B ratstv a R.C. n e p rip isu je m o sebi slav u za tu b o an sk u
refo rm aciju , p o to p o sto je m n o g i, koji nisu lan o v i n aeg B ratstva,
ali su p o ten i, iskreni i m udri ljudi, koji e svojom in telig en cijo m
i svojim spisim a ubrzati njen dolazak. Svedoim o da e se pre kam enje podii i po n u d iti sv o je u slu g e, n ag o to e n eko ko n ije prav ed n ik izvriti B o ju vo lju n a zem lji.

O sim toga, oni koji prim e to znanje postae gospodari svih um etnosti i um ea, n ije d n a tajn a od njih n ee biti sk riv en a i sva dobra
ela prolosti, sadanjosti i budunosti bie im dostupna. itav svet
e postati p o p u t je d n e kn jig e, a pro tiv ren o sti n au k e i teo lo g ije e
biti prevaziene. Raduj se, o oveanstvo, je r dolo je vrem e za koje je B og odredio da se broj naeg B ratstva povea, to je posao koje g sm o se radosno prihvatili. V rata m udrosti sada su otvorena prem a
svetu, ali se B raa m ogu predstaviti sam o o n im a koji su zaslu ili
tu privilegiju, je r je zabranjeno da otkrivam o n ae znanje ak i sopstvenoj deci. P ravo na p rim an je d u h o v n e istine ne m o e se naslediti, ono sc m o ra razviti u ovekovoj duu.
P o g la v lje V. M ada m oem o biti optueni za n esm o tren o st zb o g
n u en ja naih b lag a tako slo b o d n o i n asu m ice - bez d isk rim in icije
izm eu pobonih, m udrih, kneeva, seljaka - tvrdim o da nism o izdali ono to nam j e poveren o ; je r, iako sm o objavili nau F a m u na
pet je z ik a , razum eli su je sam o oni koji su na to im ali prav o . N ae
D rutvo ne treba da otkriju znatieljnici, ve sam o ozbiljni i p osveeni m islioci; ipak, rairili sm o nau F a m u na p et m a te m jih je zik a ,
tako da prav ed n i svih n aroda m ogu d obiti p rilik u d a sazn aju o nama, ak i ako nisu uenjaci. H iljadu puta se nedostojni m ogu predsta v iti i g a la m iti p red d v e rim a , ali j e B og n a m a u B ra tstv u R .C .
za b ran io da u jem o njih o v e g laso v e i okruio nas je S vojim oblacim a i S vojom zatito m , tako da nam n ita ne m o e n au d iti, i B og
je odredio da nas, pripadnike R eda R.C, oi sm rtnika vie ne m ogu
630

P o g la vlje V III. K ako n iko ne bi sum njao, izjavljujem o da je Bog

p o slao glasn ik e i zn am en ja na nebesa, naim e, nove zvezde u sazve im a S e r p e n ta riu s 2 i C v g n u s j d a p o k a u d a e se o d ra ti v elik o
Vee Izabranih. To d okazuje d a B og objavljuje u vidljivoj prirodi n ek o licin i razb o ritih - zn a m e n ja i sim b o le sv eg a to e se d o g o d iti. B og je o v ek u dao dv a o k a, d v e n o zd rv e, d v a uva, ali sam o je d an je z ik . D ok oi, n o zd rv e i ui o m o g u av a ju d a m u d ro st P riro d e
2

N ekada korien (latinski) naziv za sazvee Ofijuh (gr. Otpioij/oO- Oba

im ena znae Z m ijonosac . (Nap. prev.)

Sazvee Labud (Nap. prev.)

631

TAJNA UEN JA SVIH E P O H A

stupi u um , sam o je z ik m oe da j e objavi. U razliitim ep o h am a bilo je p ro sv etljen ih koji su v id eli, n am irisali, o k u sili, ili uli B o ju
v o lju , ali u sk o ro e se d o g o d iti da oni k oji su v id e li, n a m irisa li,
okusili, ili uli progovore i istina e biti otkrivena. Pre no to to otk rtv e n je p ra v e d n ih b u d e m o g u e, m e u tim , sv e t m o ra p resp a v ati
zatrovanost svog otrovanog kraga (ispunjeno g lanim iv o to m teoloke loze) i, otvarajui svoje srce p rem a vrlini i razum evanju, poeleti d o b ro d o lic u iz lazeem su n cu Istine.

P oglavlje IX. P o se d u je m o m a g in i spis, k o p iran sa b o a n sk o g

a lfa b e ta k o jim B og p i e S v o ju v o lju na licu n e b e s k e i z e m a ljsk e
Prirode. Tim novim jezikom itam o Boju volju za sva N jegova stvorenja i, ba kao to astronom i predviaju eklipse, tako i m i prognoziram o pom raenja crkve i koliko dugo e trajati. N a je zik je slian
je z ik u A d am a i E n o h a p re P a d a i, m a d a ra z u m e m o i m o e m o d a
o b ja sn im o svo je m isterije na tom naem sveto m je z ik u , to n e m oem o uiniti na latinskom , je z ik u zagaenom vav ilo n sk o m zbrkom .
P oglavlje X. M ada jo uvek im a nekih m on ik a koji nam se protive i o m e taju nas - zb o g ega m o ram o da o stan em o sk riv en i - m i
p o d stie m o on e koji bi d a p o stan u deo n aeg B ratstv a d a n ep restano prouavaju S veto pism o, je r oni koji to ine ne m ogu biti daleko
od nas. M i ne sm atram o da B ib lija treb a da b u d e staln o n a o v ek o vim u snam a, ve da o n treba da traga za n jenim istin am a i v enim
zn a en jem , koje su teolozi, n au n ic i, ili m atem atiari retk o otkrivali zb o g za slep ljen o sti m ilje n jim a svojih sekti. S v edoci sm o da
n ik a d a od p o e tk a sveta o v ek u nije bila d ata b o lja k n jig a od Svete Biblije. B lagosloven je onaj koji j e poseduje, jo vi.e blagosloven
onaj ko je ita, n ajb lag o slo v en iji onaj ko je razu m e, a n ajb o g o lik iji
onaj k o jo j se povinuje.
P oglavlje XI. elja nam je da izjave k oje sm o dali u F a m a F ratern ita tis o tran sm u taciji m etala i u n iv erzaln o m leku budu isp rav no shvaene. M ada sm o uvideli da su oba ova dela do stin a oveku,
b o jim o se d a m nogi z a ista v elik i u m ovi m o g u biti sk ren u ti sa istin sk e p o trag e za zn a n je m i ra z u m e v a n je m , ak o sebi d o z v o le da
o gran ie svo ja istraiv an ja na tran sm u tac iju m etala. K ad j e o v ek u
d ata m o da lei b olesti, da n a d v lad a siro m atv o i d o seg n e poloaj
sv e to v n o g dosto jan stv a, taj o v ek o p se d n u t j e b ro jn im isk u en jim a
i, uk o lik o ne p osed u je p rav o znanje i puno razu m ev an je, on e postati stran a p retn ja ovean stv u . A lh em ia r koji je stek ao u m ee
tran sm u tac ije bazn ih m e tala m o e uiniti sv ak o jak a zla u k oliko
njeg o v o raz u m ev a n ja nije velik o k oliko i njeg o v o sam o stv o ren o
632

R ozenkrojcerske doktrine i naela

bogatstvo. S toga tvrdim o d a ov ek pre svega m o ra stei znanja, vrline i raz u m ev an je, a p o to m sve o stale stvari koje m o g u biti pridodate. O ptuujem o hrian sk u crkvu zbog velikog greh a p o sedovanja
m oi i n jenog n em u d ro g korienja; zato proriem o njen pad usled
tein e n jen o g so p stv en o g b ez ak o n ja, a n jen a k ru n a b ie unitena.

Poglavlje XII. U zak lju k u n aeg C o n fessio , o zb iljn o vas upozo ra v am o d a o d b ac ite b ez v red n e k n jig e p se u d o -a lh em ia ra i ftlozo fa (k o jih im a m n o g o u naoj ep o h i), koji p rav e sv etlo st S vetog
T ro jstv a i v a ra ju la k o v ern e b e sm isle n im za g o n etk am a . Je d an od
najveih m eu n jim a je igra n a p o zo m ici, ov ek s dovoljno dom iljato sti d a se n am etn e. T akve ljude je N ep rijatelj lju d sk o g b lag o stan ja izm eao sa o n im a koji ele d a in e dobro, tak o d a je Istinu
jo tee otkriti. V em jte nam , Istina je je d n o sta v n a i n eskrivena, dok
je la kom pleksna, dubo k o skrivena, pon o sn a, a njeno fiktivno svetovno znanje, k o je n aizg led b lista b o anskim sjajem , esto se pogreno u zim a kao b o a n sk a m u d ro st. Vi k o ji ste m u d ri o k ren u ete se
od tih lan ih u en ja i doi k o d nas, koji ne traim o v a no v ac, ve
vam besplatno n u dim o svoje v ee blago. N e elim o vaa dobra, ve
d a p o sta n ete deo naih do b ara. M i se ne p o d sm e v am o k ro z parabole, ve v as p o ziv am o d a raz u m ete sve p arab o le i sve tajne. M i
n e za h te v am o d a nas p rim ite, ve vas p o ziv am o da d o ete u n ae
k raljev sk e k u e i palate, n e zb o g nas, ve zato to su n am tak o naloili D uh B oji, elja n aeg v rlo g O ca C .R .C . i p o treb a sad an jeg
tren u tk a, koji j e v eo m a velik.
Poglavlje XIII. S ada k ad sm o razjasn ili sv o ju p o ziciju - d a isk reno isp o v e am o H rista, p o rie m o p ap in stv o , p o sv e u je m o svoje
iv o te istinskoj filozoflji i d o sto jn o m iv ljen ju i sv ak o d n ev n o poz iv a m o i p rim a m o u n a e B ra ts tv o d o s to jn e iz sv ih n a ro d a , k o ji
n akon to g a sa n am a dele Svetlost B oju - zar neete d a nam se prid ruite da se usavrite, razvijete sva u m ea i sluite svetu? A ko nain ite taj k o rak , b la g a svak o g k u tk a zem lje e v am u je d n o m trenu
biti d ata, a ta m a k o ja o b av ija lju d sk o zn an je i p ro u zro k u je isprazno st m a terija ln ih u m etn o sti i n au k a bie zau v ek rasp ren a.
Poglavlje XIV. O p et u p o zo ra v am o on e koji su zaslep ljen i sjaje m zlata, ili one, sad a isp rav n e, koji bi se zb o g v elik o g b o g atstv a
m ogli o k ren u ti iv o tu d o k o lice i p o m p e, d a ne rem ete n au svetu
tiinu svojim protestim a, je r m ad a postoji lek koji e izleiti sve bolesti i svim lju d im a dati m u d ro st, ipak je p ro tiv v o lje B oje d a ljudi p o stig n u raz u m ev a n je n a b ilo koji d rugi n ain osim k roz vrlinu,
ra d i p o te n je . N ije n am d o z v o lje n o d a se p r ik a e m o m a k o m
633

R ozenkrojcerske doktrine i naela

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

o v ek u ako to nije po volji B ojoj. O ni koji vjeru ju d a m o g u uestv o v a ti u n a e m d u h o v n o m b o g a tstv u p ro tiv v o lje B o je, ili b ez
N jeg o v e k azne, uvid ee da e pre izgubiti ivo t trag aju i za nam a,
n ego to e stei sreu n aavi nas.
F ra te rn ita s R. C.

JO H A N VALENTIN ANDREA
Iz retkog tampanog materijala

U odreenim ezoterijskim krugovim a ima

nejasnih glasina koje n agovetavaju da se
iza skrom ne linosti Johana Valentina Andree krije uzvieni izaslanik Ruinog Krsta.
M ada im a dovoljno dokaza za utvrivanje
stvarnog postojan ja nem akog teologa po
im enu A ndrea, postoje m nogo protivurenosti u njegovoj biografiji koje, na zadovoljstvo kritinih istraivaa, nisu razjanjene.
Poreenjem ovde prikazanog lika sa likom
ser F rensisa B ekona otkriva se m arkantna
slinost, uprkos razlici u godinam a. Ako je
lord Bekon posuio ime i identitet Viljema
Sekspira, takoe je m ogao preuzeti, poslc
svoje lane sahrane u E n g lesk o j, i linost
Johana Valentina Andree. Znaajan je polum esec ispod poprsja, je r se jav lja i na grbu
lorda B ekona i oznaava da je on bio dm gi
sin ser N ikolasa B ekona (N icholas B acon). Dalje, etiri slova (O M DC) u ramu u donjem desnom uglu slike, vrlo jednostavnom ifrom Bekonovih sledbenika, m ogu biti prom enjena u broj kod kojeg zbir cifara daje 33 - num eriki
ekvivalent im ena Bekon. Tih nekoliko interesantnih taaka, kada se posm atraju zajedno, dosta se pribliavaju razjanjavanju m isterije oko autorstva prvih
rozenkrojcerskih manifesta.

Johan Valentin Andrea generalno slovi za autora Confessio. Diskutabilno je pitanje, meutim, da li je Andrea dopustio da se njegovim imenom kao pseudonimom koristi ser Frensis Bekon. Apropos
634

tog pitanja pojavljuju se dve izuzetno znaajne reference u uvodu u

taj znaajan potpourri, Anatomiji melanholije (The Anatomy oj Melancholy). Ta knjiga prvi put se pojavila 1621. godine iz pera Demokrita mlaeg, koji je kasnije identifikovan kao Robert Barton4, za
koga se, pak, verovalo da je bliski prijatelj ser Frensisa Bekona. Jedna referenca lukavo sugerie da je u trenutku objavljivanja Anatomije melanholije, 1621. godine, osniva Bratstva R.C. jo uvek bio
iv. Ta tvdmja - skrivena od opteg prepoznavanja svojom tekstualnim upletenou - promakla je veini prouavalaca rozenkrojcerstva.
U istom delu se takoe pojavljuje i kratka fusnota od ogromnog znaaja. Ona sadri samo rei: Job. Valent. Andreas, Lord Verulam .
Taj jedan red defmitivno povezuje Johana Valentina Andreu sa ser
Frensisom Bekonom, koji je bio lord Verulem5, i po interpunkciji nagovetava da su njih dvojica jedna te ista osoba.
Istaknut meu rozenkrojcerkim apologetama bio je Don Hejdon,
koji sebi pripisuje titulu Sluga Boji i Sekretar Prirode. U svom temeljnom delu Nepokriven Ruin Krst (The Rosie Cross Uncovered),
on daje zagonetan, ali vredan opis Bratstva R.C. sledeim reima:
S ad a postoji vrsta ljudi, kako o sebi sam i govore, nazvana R osie
C ru cia n s, b o a n sk o b ratstv o k o je n astan ju je p red g ra a neba, a to
su oficiri G en era lisim u sa sveta, koji su kao oi i ui v elik o g K ralja, koji sv e v id e i uju. K au d a su ti R o sie C ru cia n s se ra fim sk i
o sv etljen i, kao to je bio M ojsije; p rem a tom red o sled u elem en ata,
ze m lja se p re ia v a u vodu, v o d a u v azd u h , v azduh u v atru .

On dalje izjavljuje da su ta misteriozna Braa imala polimorfne

moi, da se pojavljuju u bilo kom obliku po svojoj volji. U predgovoru
istog dela, on navodi udne moi rozenkrojcerskih adepata:
O v d e u vam rei ta su R o sie C ru cia n s i da je M o jsije bio njihov O tac, a on je bio O eo o ndic;6; n ek i kau d a su oni bili od reda
4

Rohert Burton ( 15771640) - engleski uenjak i vikar na Univendtetu Oksford,

najpoznatiji upravo po pomenutm de\u Anatom ija melanholije. (Nap. prev.)

Lord Verulem, odnosno, Baron Verulem - titula ser Frensisa Bekona, koju
je dobio 1618. godine, a tri godine kasnije dobio je i titulu Vikont od Sent
O lbena (Viscount St. Alhan). (Nap. prev.)

(>

Bog sin (Nap. prev.)

635

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Ilijinog, neki kau Jezek iljev i U enici; (...) Z ato bi treb alo sm atrati
da R o sie C rucians ne sam o da su bili inicirani u m o jsije v sk u teoriju, ve su tak o e dolt i do m oi iz v o en ja uda, p o p u t M o jsija ,
Ilije, J e ze k ilja i pro ro k a koji su sledili, kao to je tran sp o rto v a n je
na eljen o m esto, kao to se A va ku m tran sp o tro v a o od J e vreja u
Vavilon, ili kao to se Filip, nakon to je krstio E vnuha, obreo u A zotu 7, a je d a n od tih je otiao od tn en e ko d m og p rija telja u D evonajr i do ao je i d oneo mi o d g o v o r u L ondon istoga dan a, za ta je
inae potrebno etiri dana putovanja; nauili su m e odlinim astrolokim p red v i a n jim a i p red v i a n jim a zem ljo tresa; oni zau stav ljaju K u g u u G ra d o v im a ; oni u u tk u ju n a siln e V etrove i O lu je ; oni
sm iruju b es M o ra i R eka; oni h o d aju po V azduhu; oni rue zlo n am e m e asp ek te V etica; oni lee sve B o lesti.

Spisi Dona Hejdona smatraju se najvanijim doprinosom rozenkrojcerskoj knjievnosti. Don Hejdon je verovatno bio povezan sa
ser Kristoferom Hejdonom8, serafimski osvetljenim Rosie Crucianom", za kojeg F. Li Gardnef', poasni sekretar sekretarijata Rozenkrojcerskog drutva u Engleskoj (Hon. Secretary Sec. Ros. in Anglia).
veruje da je bio izvor njegovog rozenkrojcerskog znanja. U svojoj
Rozenkrohcerskoj biblioteci (Bibliotheca Rosicruciana) on daje sledeu izjavu o Donu Hejdonu:
,,U celini gled an o , na o sn o v u d o k aza sad ran ih u n jeg o v im delim a, ini se d a j e proao kroz nii stepen R.C. R eda i da je od toga
najv ei deo dao sv etu .
7

D ela apostolska 8:36-40 (Nap. prev.)

Sir Christopher H eydon (1561-1623) - engleski vojnik, lan Parlam enta i

pisac dela iz oblasti astrologije; najpoznatije delo mu je Odbrana kritike
astrologije (A D efence o fJ u d ic ia ll A strologie, 1603); autor je i neobjavIjenog d ela A stroloko izlaganje s m atem atikim d em o n stra cija m a (An
A strological D iscourse with M athem atical D em onstrations, c. 1608). Uz
novanu pom o Elijasa Emola i sa predgovorom Viljema Lilija, ureeno
delo pojavilo se 1650. godine. (Nap. prev.)

Frederik Li G ardner (Frederick Leigh Gardner, 1857-- c. 1930) - britanski

okultist, lan Teozofskog drutva i H erm etikog reda Zlatne zore, mason
i, kasnije, lan i bibliotekar Rozenkrojcerskog drutva u Engleskoj (Soci
etas Rosicruciana in A nglia). (Nap. prev.)

636

R ozenkrojcerske doktrine i naela

Don Hejdon je mnogo putovao i posetio je Arabiju, Egipat, Persiju, kao i razne delove Evrope, kao to je navedeno u biografskom
uvodu u njegovo delo Mudraeva kruna, posuta anelima, planetama,
metalima, itd, ili Slava Ruinog Krsta - rad za koji je sam rekao da
je prevod na engleski tajanstvene knjige M, koju je iz Arabije doneo
Kristijan Rozenkrojc.
Tomas Von (Eugen Filalet), jo jedan prvak Reda, potvruje izjavu Dona Hejdona o sposobnosti rozenkrojcerskih inicijata da po
volji postanu nevidljivi:
B ratstvo R.C. m oe da se kree u toj beloj m agli. K o god bi da
k o m u n icira sa nam a m o ra biti sposoban da vidi u tom svetlu, ili nas
n ee videti ak o mi to ne e lim o .

A L H E M IJS K I A ND RO GIN
Iz Turbce P hiiosophorum

Turbce Philosophorum10je jedan od najranijih poznatih dokum enata o alhem iji

na latinskom jeziku. N jegovo tano poreklo je nepoznato. Ponekad se naziva
i T r e ip ita g o re jsk i s in o d (T h e T h ird
Pythagorical Synod). Kao to mu naslov
kae, to je zbor m udraca koji izlae alhemijska stanovita mnogih ranih grkih
filozofa. Ovde reprodukovani simbol je
iz jed n o g od retkih izdanja Turbce Philosophorum . objavljenog u N em akoj
1750. godine, i herm afroditskom figurom prestavlja ostvarenje magnum opusa. A ktivni i pasivni principi Prirode
esto su prikazivani m ukim i enskim
llguram a, a kad su ta dva naela harmonino spojena u jed n u prirodu ili telo, obiaj je bio da se to stanje savrenc
ravnotee sim boliki predstavi kom pozitnom figurom koja je ovde prikazana.
i()

Lat. Filozofski sabor(Nap. prev.)

637

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Bratstvo R.C. je potovanja dostojno i suvereno telo, koje svojevoljno manipulie alhemijskim, kabalistikim, astrolokim i magijskim sim bolim a kako bi ostvarilo vlastite naroite ciljeve, ali je
sasvim nezavisno od kultova iju terminologiju koristi. Tri glavna
cilja Bratstva su:
1. Ukidanje svih monarhijskih oblika vlade i njihova zamena vladavinom izabranihfilozofa. Sadanje demokratije su direktan izdanak
rozenkrojcerskih napora da oslobode mase od dominacije despotizma. Poetkom osamnaestog veka rozenkrojceri su usmerili svoju
panju na nove amerike kolonije i formirano je jezgro velike nacije u Novom svetu. Ameriki rat za nezavisnost predstavlja njihov
prvi veliki politiki eksperiment i rezultirao je osnivanjem nacionalne vlade utemeljene na osnovnim naelima boanskog i prirodnog
prava. Kao trajni podsetnik na njihove sub rosa aktivnosti, rozenkrojceri su ostavili Grb Sjedinjenih Amerikih Drava. Rozenkrojceri su bili i pokretai francuske revolucije, ali u tom sluaju nisu
bili u potpunosti uspeni, zahvaljujui injenici da fanatizam revolu
cionara nije mogao da se kontrolie, pa je usledila vladavina terora.
2. Reformacija nauke, filozofije i etike. Rozenkrojceri izjavljuju da
su materijalna umetnost i nauka samo senke boanske mudrosti i
da ovek jedino prodiranjem u najvee dubine Prirode moe dosegnuti stvamost i razumevanje. Mada su sebe nazivali hriani
ma, rozenkrojceri su oigledno bili platonisti i duboko upusni u
najdublje tajne rane hebrejske i hinduistike teologije. Postoji neosporan dokaz da su rozenkrojceri eleli ponovo da uspostave
institucije drevnih Misterija kao najistaknutiji nain upuivanja
oveanstva u tajnu i veitu doktrinu. I zaista, poto su po svoj
verovatnoi bili nastavljai drevnih Misterija, rozenkrojceri su
samo apsolutnom tajnou i suptilnou svojih izgovora mogli da
opstanu nasuprot briuim silama dogmatskog hrianstva. Oni
su tako paljivo uvali i sauvali Vrhovnu Misteriju - identitet 1
meuodnos Tri Sopstva - da niko kome se nisu svojom voljom
otkrili nikada nije pribavio zadovoljavajue informacije bilo o
njihovom postojanje bilo o svrsi Reda. Kroz svoju spoljanju organizaciju Bratstvo R.C. postepeno stvara okruenje ili telo u
kojem se Proslavljeni Brat C.R.C. moe konano oteloviti i za oveanstvo usavriti ogromna duhovna i materijalna dela Bratstva.
638

R ozenkrojcerske doktrine i naela

3. Otkrie Univerzalnog Leka, ilipanaceje, za sve vrste bolesti. Postoji mnotvo dokaza da su rozenkrojceri bili uspeni u svojoj potrazi za Eliksirom Zivota. U svom Theatrum Chemicum Britannicum,
Elijas Emol navodi da rozenkrojceri nisu bili cenjeni u Engleskoj, ali su bili dobrodoli na Kontinentu. On takoe navodi i da
su Braa Ruinog Krsta u dva navrata izleila kraljicu Elizabetu
od velikih boginja, a da je rozenkrojcerski lekar izleio erla od
Norfolka od lepre. U citatu koji sledi Don Hejdon nagovetava
da braa iz Bratstva poseduju tajnu produenja ljudskog veka na
neodreeno vreme, ali ne due od vremena koje je odreeno Bojom voljom:
,,I n a k raju su sv ak o g B rata koji j e um ro, istim pu tem m ogli pon o v o v ratiti u iv o t i tak o n astav iti v ek o v im a; p rav ila se m o g u nai u e tv rto j k n jiz i. ( ...) N a taj n a in j e B ratstv o R u in o g K rsta
p o elo , p rv o sa etiri o so b e, k o je su u m rle i v ask rsle pre H rista, a
zatim su d oli d a se p o k io n e, k ako ih j e Z v ez d a v o d ila, u ju d e jsk i
V itlejem , gd e j e leao na Spasitelj u m ajin im ru k am a; i oni tada
o tv o rie sv o je b lag o i p rin eso e m u d aro v e, zlato, tam jan i sm irnu
i, po nalogu B oga, odoe kui u svoje prebivalite. Ta etvorica pon o v n o su se p o d m la iv a la su k cesiv n o m n o g o sto tin a godina; sastavili su m ag in i je z ik i p ism o , sa v elik im ren ik o m , k o je mi jo
u v ek sv ak o d n ev n o k o ristim o , n a B o ju h v alu i slavu, i p ro n alazim o u n jim a v elik u m udrost. (...) Tada, d o k je B rat C .R . o iv ljav ao
u p rik lad n o j m a terici, od lu ili su d a p riv u k u i p rim e jo vie drugih u sv o je B ratstv o .

Materica o kojoj se tu govori je, kako izgleda, bila stakleni koveg, ili kontejner, u kojem su Braa sahranjivana. Nazivan je, takode, i filozofsko jaje. Nakon odreenog vremena, filozof bi, razbivi
Ijusku svog jajeta, izaao i funkcionisao tokom propisanog razdobIja, a nakon toga se opet povlaio u svoj oklop od stakla. Rozenkrojcerski lek za isceljivanje svih ljudskih slabosti moe se protumaiti
ili kao hemijska supstanca koja izaziva opisane fizike efekte ili kao
duhovno razumevanje - istinska lekovita mo koja oveku, kada u
njoj uestvuje, otkriva istine. Neznanje je najgori oblik bolesti, pa
je ono to lei neznanje, stoga, najsnaniji od svih lekova. Savreni
rozenkrojcerski lek bio je namenjen za leenje naroda, rasa i pojedinaca.
639

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

U ranom, neobjavljenom mkopisu, nepoznati ftlozof izjavljuje d;i

su alhemija, kabala, astrologija i magija izvorno bile boanske nauke,
ali da su kroz izopaenje postale lane doktrine, koje tragaoce za mudrou odvode sve alje od njihovog cilja. Isti autor daje dragocen
klju za ezoterijsko rozenkrojcerstvo tako to put duhovnog dostignua deli u tri koraka, odnosno kole, koje naziva planine. Prva i
najnia od tih planina je Mont Sofija, druga je, Mont Kabala, a trea,
Mont Magija. Te tri planine su stadijumi duhovnog razvoja. Nepoznati autor na tom mestu izjavljuje:
P od filozofijom bi treb alo podrazu m ev ati zn an je o elo v an jim a
P rirode, po m o u k o jeg ovek ui da se u sp in je na v ie p lan in c, iznad o g ran i en ja ula. Pod kab alizm o m bi treb alo p o d razu m ev ati
je z ik an eo sk ih i neb esk ih bia, a onaj koji n jo m e o v la d a u stan ju
je da raz g o v ara s B o jim glasn icim a. N a najv io j p lan in i j e S kola
M ag ije (B o a n sk a M ag ija, k o ja je je z ik B og a), u k o jo j o v e k a o
istinskoj prirodi svih stvari p o d u a v a sant B o g .

Postoji rastue uverenje da bi istinska priroda rozenkrojcerstva,

ako bi bila objavljena, u najmanju ruku izazvala zaprepaenje. Rozenkrojcerski simboli imaju mnogo znaenja, ali rozenkrojcersko znaenje jo nije otkriveno. Planina na kojoj stoji Kua Ruinog Krsta
jo uvek je zaklonjena oblacima u kojima Braa skrivaju i sebe i
svoje tajne. Mihael Majer pie:
O no to sa d rav aju F a m a i C onfessio je istina. V eom a je detinjast prigovor da je bratstvo obealo tako m nogo, a izvelo tako m alo. K ao i svuda drugde, oni su pozvali m noge sa sobom , ali j e sam o
m alo odabrano. M ajstori reda p ru aju ruu kao u d aljen u nagradu,
ali onim a koji ulaze n am e u krst.
[V ideti M ajerovo delo Tiina p o sle b u ke (S ile n tiu m p o s t
C lam ores) i D e K v in sijev o d elo R ozen kro jceri i slo b o d n i zid a ri]

Rua i krst se pojavljuju na vitranim prozorima lifildske katedrale, a Volter Konrad Arensberg" veraje da su tu sahranjeni lord Bekon
II

640

fValter C onrad A rensberg (1878-1954) am eriki kolekcionar um etnikih

dela, kritiar i pcsnik, posebno zaokupljen elom Frensisa Bekona, naroito
aspektim a alhemije, rozenkrojcerstva i debate ekspir-Bckon; u svom delu
Sekspirova kriptografija ( The cryp to g ra p h y o f Sh a kesp ea re. 1922) on

R ozenkrojcerske doktrine i naela

i njegova majka. U izdanju Anatomije melanholije Roberta Bartona

iz 1628. godine, na stranici sa posvetom je vodeni ig koji prikazuje
ruu razapetu u srcu.
R O Z E N K R O JC E R S K A
NASLOVNA STRANA
Iz Maier, Viatorium

G rof Mihael Majer, lekar Rud o lfa II, bio je izv an red n a
fig u ra u ro ze n k ro jc ersk o j
kontroverzi. Postoje neke indicije da je bio inicirani lan
Rozenkrojcerskog Bratstva,
kojega je R ed o v lastio da
njegove tajne proiri meu
izabranim filozofim a Evrope. O vde izloena naslovna
strana prikazuje sedam planeta predstavljenih odgovarajuim figuram a. Iza svake
pojedinane sredinje figure
nalaze se manji amblemi, koji oznaavaju znakove zodijaka kojim a te planete vlaaju.
U luku iznad sam og naslova
jc p o rtre t u en o g M ajera.
Knjiga ija je ovo naslovna
stran a p o sv een a je analizi
prirode i uticaja sedam planeta i cela je napisana alhem ijskom term in o lo g ijo m .
Mihael M ajer tako veto prik riv a sv o je z n a n je d a j e u
tvrdi da je u ekspirovim delovim a pronaao akrostihove i anagram e koji
otk n v aju ime Bekon; u delim a Tajni grob f rensisa Bekona i njegove majke u licfildskoj katedraii ( The secret grave o fF ra n c is Bacon a n d his mother in the L ichfield chapter house, 1923) i ekspirijanska m isterija (The
Shakespearean mystery, 1928) koristi kljunu ifru kako bi p ro n aao jo
poruka povezanih sa rozenkrojcerim a. (Nap. prev.)

641

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

njegovim spisim a izuzctno teko uoiti tajne koje je posedovao. O bilato je koristio am blem e i vei deo njegovog filozofskog nauka sakriven je u gravuram a
koje ilustm ju njegove knjige.

Osnovni simboli rozenkrojcera bili su rua i krst; rua ensko i

krst muko, i jedno i drugo univerzalni faliki amblemi. lako su tako
obrazovani dentlmeni, poputTomasa Inmana, Hargrejva Deningsa
i Riarda Pejna Najta, zaista primetili da rua i krst tipifikuju generativne procese, izgleda da ti uenjaci nisu mogli da probiju veo
simbolizma; oni ne shvataju da je misterija stvaranja u materijalnom
svetu samo senka misterije boanskog stvaranja u duhovnom svetu.
Rozenkrojceri i templari su, zbog falikog znaenja njihovih simbola,
bili lano optueni da u svojim tajnim obredima praktikuju opscene
rituale. Mada je potpuna istina da alhemijska retorta simbolizuje
matericu, ona takoe ima i daleko bitnije znaenje, koje je skriveno
ispod alegorije drugog roenja. Kao to je raanje klju materijalnog
postojanja, tako je za Bratstvo R.C. prirodno da kao svoje karakteristine simbole usvoji onc koji predstavljaju reproduktivne procese.
Poto je regeneracija klju duhovne egzistencije, oni su, dakle, utemeljili svoju simboliku na rui i krstu, koji tipifikuju iskupljenje oveka kroz sjedinjenje njegove nie, temporalne priroe, sa njegovom
viom, venom prirodom. Ruin krst je takoe i hijeroglifska figura
koja predstavlja formulu Univerzalnog Leka.

PETNAEST ROZENKROJCERSKIH I
KABALISTIKIH DIJAGRAM A

amajim, Okean Duha # Seciam Dana Stvaranja Simboliki grob Kristijana Rozenkrojca * Regioni elemenata Novi Jerusalim - Velika tajna Prirode

U svom poznatom delu, Rozenkrojceri, njihovi obredi i tajne, Hargrejv Denings reprodukuje pet kabalistikih dijagrama za koje tvrdi
da su originalni rozenkrojcerski crtei. On ne daje podatke o njihovom poreklu niti pokuava da pojasni njihovu simboliku. Jedan skoranji pisac, koji reprodukuje jedan od tih dijagrama, povezuje ga sa
simbolinim grobom Oca C.R.C. i na taj nain otkriva pravu prirodu
Kristijana Rozenkrojca.
Pet ilustracija reprodukovanih u knjizi Hargrejva Deningsa deo
su serije od petnaest dijagrama koji se pojavljuju u delu Magijski, kabalistiki i teozofski spisi Georga fon Velinga1, na temu soli, sumpora i ive. Ova izuzetno retka knjiga objavljena je u Frankfurtu i
Lajpcigu 1735. i 1760. godine. Brojevi i figure na dijagramima se odnose na poglavlja i delove Spisa. Tih petnaest dijagrama predstavljaju izuzetan i neprocenjiv dodatak grupi od svega nekoliko drugih
l

642

Georgius von Welling (16 5 2 -1 7 2 7 ) bavarski alhem iar i teozofski pisac;

pun n aslo v dela o kojem je o vde re, po kojem je najp o zn atiji, je O pus
m agico -ca b b a listicu m et theosophicum , d arinnen der Ursprung, Natur,
Eigenschaften u n d Gebrauch des Saltzes, Schvvefels und Mercurii, in dreyen
T heilen b esch rieb en ... D em e n och beyg efu g et: ein T ractdtlein von der
gdttlichen Weisheit; und ein besonderer Anhang etlicher sehr rar- und kostbarer
chym ischer Piecen, a objavio g a je pod pseudonim om G regor A nglus Salvigt (G regorius A nglus Sallvvigt). (Nap. prev.)
643

P etnaest rozenkrojcerskih i kahalistikih dijagram a

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

poznatih kabalistikih i rozenkrojcerskih dijagrama koji se mogu

prihvatiti kao autentini.
Lucifer je najvea misterija simbolizma. Tajno znanje rozenkrojcera smatra da Lucifer nigde nije tako jasno predstavljen kao u ovim
dijagramima, koji doslovno otkrivaju njegov pravi identitet, paljivo
uvanu tajnu o kojoj se malo pisalo. Lucifer je predstavljen brojem 741.
Fon Veling ne daje potpuno izlaganje o petnaest dijagrama; da je
to uinio, bilo bi to u suprotnosti s naelima kabalistike fdozofije.
Dublje znaenje simbola se otkriva samo dubokim prouavanjem i
kontemplacijom.

t a b e l a i, siikc l - i i . Na slici 1 je ptolomejska shema koja prikazuje istinski odnos izmeu primordijalnih elemenata. Njeno tajno
znaenje je sledee: spoljanji prsten koji zatvaraju linije A i B je

644

podruje amajimcr, kabalistikog naziva za vrhovno boanstvo, to

znai prostranstvo nebesa, ili duhovna vatrena voda. amajim je ,,0kean Duha u kojem postoje sve stvorene i nestvorene stvari i iji ivot
ih pokree. U niim svetovima amajim postaje astralna svetlost.
Prostor izmeu B i C oznaava orbite ili nivoe sedam Duhovnih
Inteligencija, koje se nazivaju Boanske Planete (planete koje nisu
vidljive). Prema Misterijama, due ljudi ulaze u nie svetove kroz prsten B, fiksne zvezde. Citavo stvaranje odraava slavu amajima,
energije koja se filtrira u sfere elemenata kroz prozore zvezda i planeta. Izmeu C i D se nalazi podruje suptilnog, duhovnog vazduha,
podrazreda etera. D do E oznaava povrinu zemlje i mora, pod kojim a se takoe porazumevaju nivoi etera. E do F oznaava donji
region, koji se naziva Okupljanje Voda i proizvodnja Device Zemlje, ili ,,Ares. Alhemiari taj ivi pesak nazivaju istinski mistini
temelj vrste zemlje. F do G oznaava krug podzemnog vazduha,
koji je gui i grublji od onoga u spoljanjem prostoru, C do D. Zvezdani uticaji i nebeski impulsi su u toj guoj atmosferi kristalizovani u telesne duhove i na taj nain formiraju mnotvo oblika koji
postoje bez znanja njihovog sopstvenog vatrenog izvora. G je oblast
sredinje vatre elementa zemlje, grubi plamen suprotstavljen boanskom vatrenom amajimu. Slino tome, sfera zvezdanih nebesa isto
ima svoju suprotnost u sferi podzemnog vazduha, a sfera gornjeg
vazduha (ili suptilna isparljiva voda) ima svoju suprotnost u sferi E
do F. Fokusna taka, D do E, izmeu tri vie i tri nie sfere, naziva
se ,,Rezervoar. Ona prima utiske kako iz viih tako i iz niih regiona i zajednika je i za jedne i za druge.
Slika 2 je kabalistiki simbol elementame vode; slika 9 predstavlja duhovnu, nevidljivu vodu. Slika 3 je kabalistiki simbol elementarnog vazuha; slika 7 predstavlja duhovni i nevidljivi vazduh.
Slika 4 je kabalistiki znak za elementarnu zemlju; slika 8 predstavlja duhovnu i nevidljivu zemlju. Slika 5 je kabalistiki znak za
elementamu vatru; slika 6 predstavlja duhovnu i nevidljivu vatru.
Slike 6, 7, 8 i 9 simbolizuju etiri elementa pre silaska Lucifera. To
su etiri reke o kojima se govori u Postanju, iji izvor je u jednoj reci,
slika 10, koja predstavlja elemente preklopljene jedne preko dmgih.
2

am ajim (heb. DHtz?) je hebrejska re za nebo. U Postanju 1:1 se kae: ,,U

poetku stvori Bog nebo (D1B7 Schamayim) i zemlju. (prevod uro Danii) (Nap. prev.)
645

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Zlatna lopta u centru je amajim, vatreni izvor svih elemenata. Slika 11 je amblem poetka i kraja svih stvorenja. Odatle izlaze sve
stvari i tu se sve ponovo mora vratiti, kako bi postalo jedno sa vatrenom vodom boanskog razumevanja.

t a b e l a II , slike 12-51. Slike 12, 13 i 14 prikazuju sferu kao simbol

kretanja, koje treba da bude amblemska oznaka vatre, vode i vazduha, a kocku kao simbol teine, koja treba da bude amblemska oznaka zemlje. Sfera poiva na taki, kocka na povrini; sfera je stoga
upotrebljena da simbolizuje duh, a kocka materiju. Slika 14 prikazuje da atmosfera nalee iza objekta u padu, poveavajui mu brzinu i oigledno mu uveavajui teinu. Esencijalna priroda svakog
elementa je okultno oznaena naroitim simbolom i slovom koji su
mu dodeljeni.

646

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

O slici 15, simbolu soli, fon Veling, u biti, pie: kocka ima est
strana, ime korespondira sa est dana stvaranja, sa takom odmora
(sedmi dan) u sreditu kocke. Na svakoj strani kocke pojavljuju se
znakovi etiri elementa [trouglovi], Alhemiari su izjavljivali da je
so bila prva stvorena sunstanca, koju je proizvela vatra (amajim)
to je isticala iz Boga. U soli je koncentrisano sve stvoreno; u soli su
poetak i kraj svih stvari. Kocka je, nadalje, sastavljena od dvanaest
tela, od kojih svako ima est strana. Ta tela su dvanaest temeljnih
stubova istinske nevidljive crkve, a kada se tih dvanaest tela pomnoi sa njihovih est strana, rezultat je magini broj 72. Mudri su govorili da nita nije savreno dok nije rastvoreno, razdvojeno i ponovno
ujedinjeno, tako da postane telo sastavljeno od dvanaest tela, poput
kocke. Kocka se takoe sastoji i od est piramida kojima su osnove
est strana kocke. Vrhovi tih est piramida sastaju se u sreditu kocke.
Tih est piramida, od kojih se svaka sastoji od etiri trougla, oznaavaju elemente i proizvode magini broj 24, koji se odnosi na Stareine pred Prestolom. est povrina i vrh ine magini broj 7. Ako se
7 pomnoi ponovo sa 7, i tako dalje, 7 puta, rezultat e otkriti nain
koji su drevni koristili za merenje razdoblja venosti: (1) 7 x 7 = 49;
(2) 49 x 7 = 343; (3) 343 x 7 = 2401; (4) 2401 * 7 = 16.807; (5) 16.807
x 7 = 117.649; (6) 117.649 x 7 = 823.543; (7) 823.543 x 7 = 5.764.801
(To ne treba shvatiti kao zemaljske godine ili vreme.) Broj 5.000.000
predstavlja veliku dvoranu godine, 700.000 veliku Sabat godinu, u
kojoj sva ljudska bia postepeno stiu razumevanje i postaju pravi
naslednici svog originalnog i venog naslea, koje je izgubljeno kada su se upleli u nie elemente. Broj 64.800 je broj palih anela, a
poslednja godina oznaava osloboenje Lucifera i njegov povratak
u prvobitno stanje.
Slika 16 je jo jedan simbol soli, dok je na slici 17 (taka) znak duha,
zlato, sunce, ili klica ivota. Ako se taka pomera unapred ona postaje
linija, slika 18. To kretanje take je prvo kretanje. Poetak i kraj svake Iinije je taka. Slika 19 je krug. To je drugo kretanje i najsavrenija
od svih linija. Iz nje se formiraju sve zamislive figure i tela. Slika 20
predstavlja izlivanje gomjeg, duhovnog ivota u manifestaciju. Slika
21 predstavlja tamu, jer je ona labavljenje podzemnog destruktivnog
naela. Slika 20 je takoe i simbol dana, a slika 21 - noi.
Slika 22 je simbol vode; slika 23 je kompletna univerzalna oznaka svetlosti i tame. Uspravni trougao predstavlja amajim; obmuti
647

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

trougao - tamnu zemlju koja sputava paklenu podzemnu vatru. To

je Prvi dan stvaranja, ili vreme odvajanja amajima i Aresa. Slik;i
24 predstavlja est dana stvaranja i dokazuje da su elementi izliv Bo
anske Vatre koja se, probijajui se, uobliuje u supstance materijak
nog univerzuma, to je oznaeno na slici 25.
Slika 26 je oznaka vazduha i pokazuje da je vazduh roen iz Vene Svetlosti i eterine vode. Slika 27 je oznaka vode. To je obmut;i
slika 26, to ukazuje da voda potie iz nie, a ne vie vatre. Gomji
deo te slike oznaava da vodi ne nedostaje boanski element, ve d;i
ona, kao univerzalno ogledalo, odraava nebeske uticaje. Slike 28 i
29 su simboli soli i pokazuju da su vatra i voda u jednom. Slika 30
je oznaka vatre u svim njenim atributima, a slika 31 (obrnuta prethodna slika) oznaava vodu sa svim njenim moima. Slika 32 je oznaka soli u svim njenim atributima. Slika 33 predstavlja kako zlato
tako i sunce. Njihove esencijalne prirode su identine, poto su for
mirani od prve vatre potekle iz amajima. Oni su savreni, kao to
se moe videti iz njihovog simbola, jer se iz take ne moe napraviti
savreniji oblik od kmga.
Slika 34 je oznaka veih i manjih svetova; kao to je taka okruena svojom kmnicom, ovaj svet je okruen amajimom. ovek
(Mali Svet) je ukljuen u ovaj simbol, jer je njegova unutranja priroda potencijalno zlato (Afar Min Ha adam ahf, a to zlato je njegovo
veno, neunitivo, duhovno telo. Zlato je muki princip svemira.
Slika 35 je oznaka srebra i meseca. Ona oznaava da je srebro (po
put zlata) savren metal, osim to je crveni deo njegove prirode okrenut prema unutra. Srebro je enski princip svemira.
Slika 36 je oznaka bakra i Venere; slika 37, gvoa i Marsa; slika
38, kalaja i Jupitera; slika 39, olova i Saturna; slika 40, ive i Merkura; slika 41, antimona, kljunog metala same zemlje; slika 42, arsena; slika 43, sumpora; slika 44, cinabarita; slika 45, ivog krea; slika
46, alitre, a slika 47, vitriola. Slika 48 je oznaka soli amonijaka (niadora), ije ime je izvedeno od hrama Jupitera Amona u egipatskoj
3

Afar min haadamah (heb. n78n 1 7S57 - aphar min ha adamah) - prah zemaljski iz Postanja 2:1 (prevod ura Danii): )rA stvori Gospod bog oveka
od praha zemaljskoga, i dunu mu u lice duh ivotni, i posta ovek dua iva."

( jrn v s : a7sn rn n^n natrj r sto nsi nansn t

ansn ns nrris mrr nsm )

Prema Tanaku, A dam je i dobio ime od rei zem lja (adam ah). (Nap. prev.)
648

pustinji, gde je pronaena4. Slika 49 je oznaka stipse; slika 50, alkalije

(luine), to je ime arapskog porekla, a slika 51, so tartara (kamenca), supstance koja poseduje veliku okultnu mo.

:>J

t a b e l a l l l , S iik a 52. Osam globusa i sredinji kvadrat predstavIjaju sedam dana stvaranja. Tri sveta u kojima se odvija stvaranje
simbolizovana su sa tri koncentrina prstena. Nemake rei koje se
pojavljuju u spoljanjem prstenu su izvodi iz prvog poglavlja Postanja. Rei oko spoljanjeg prstena su Prvi Dan. etiri mala globusa
unutar spoljanjeg prstena povezani su sa apstraktnim fazama stvaranja. Gomji globus, koji sadri trougao u kojem su rei Nebo i Zemlja. Globus sa desne strane sadri re Svetlost, a onaj sa leve strane,

S al am m oniac - am onijum hlorid, od gr. a L ; dppcoviaKo; - hals am m oniakos, A m onova so, je r se prvobitno p roizvodila u Egiptu. (Nap. prev.).
649

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Jahve Elohim, u gomjem delu, i Tama, u donjem delu. Globus na dnu

sadri rei Dan, u gomjoj polovini, i No, u donjoj.
Cetiri globusa unutar drugog prstena prikazuju drugi, trei, etvrti
i peti dan stvaranja. Beli globus, gore, podeljen takastom linijom, oznaava Drugi Dan; globus sa planinama, sa leve strane, Trei Dan; globus sa planetamim prstenovima, s desne strane, etvrti Dan, a globus
dole, prepolovljen takastom linijom, Peti Dan. Kvadrat u sredinjem
prstenu, koji sadre ljudski oblik, oznaen je kao esti Dan. Ova slika
predstavlja dijagramski objanjenje tri sloja makrokosmikog i mikrokosmikog aurikog jajeta i prikazuje aktivne snage u njima.

t a b e l a iv , s iik a 53. Slika 53 oznaava simboliki grob Kristijana

Rozenkrojca. Gomji kmg je prvi svet - Boanska Sfera Boga. Trougao u njegovom sreditu je presto Boga. Mali kmgovi na temenima
zvezde simbolizuju sedam velikih duhova pred prestolom, koji se po-

650

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

minju u Otkrivenju, a meu njima, u sredini, hoda Alfa i Omega Sin Boji. Sredinji trougao sadri tri plamena - Boansko Trojstvo.
Iz najnieg od tih plamenova izlazi prvi boanski izliv, prikazan sa
dve paralelne linije koje se sputaju preko prestola Satuma (Duha
Orifelisa, preko kojeg Bog manifestuje samog Sebe). Prolazei kroz
granicu nebeskog univerzuma i 22 sfere nieg sistema, linije se zavravaju u taki B, prestolu Lucifera, u kojem je boanski izliv koncentrisan i u kome se odraava. Iz njega boanska svetlost sukcesivno
zrai u d (Kaprikom), e (G em ini),/(Libra), g (Taums), h (Pisces), i
(Akvuarijus), k (Kancer), / (Virgo), m (Arijes), n (Leo), o (Skorpio),
p (Sagitarijus), a odatle nazad do d. Zodijaki krugovi predstavljaju
dvanaest redova velikih i blagotvomih Duhova, a manji kmgovi unutar prstena fiksnih zvezda oznaavaju putanje svetih planeta.

t a b e l a v , Siik a 5 4 . Slika 54 je slina slici 53, ali predstavlja svemir

u vreme kad je Bog manifestovao samog Sebe kroz karakter Jupitera,

651

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Duha Sahasijela. Fon Veling ne navodi razloge za promenu redosleda ulivanja u dvanaest redova duhova, za trei svet, za dodavanje
jo jednog kruga i preklopljenog trougla u gomjem svetu, ili za slova Y i Z. U gomjem trouglu, A predstavlja Naelo Oca, F, boanski
izliv, G, taku uliva u dvanaest redova duhova (verovatno Sagitarijus). Slova H, /, J, K, L, M, N, 0 , P , Q , S \ T oznaavaju sekvencijalne
take meusobnog zraenja; W i X, Svet Sinova Bojih, a B, C, D i
E, Svet Lucifera. Ova slika prikazuje svemir nakon silaska Lucifera
u materiju. Prema fon Velingu, kada je Lucifer poeleo da kontrolie
mo, priliv boanske svetlosti odmah je prestao. Luciferov svet (koji je kasnije postao sunev sistem), sa svim svojim legijama duhova
(koji su u svojoj biti Samajim), koji odraava njegove ideje i izvre
boansku svetlost, okrenut je u tamu. Luciferov Samajim je nakon toga postao ogranien disk, opipljiva supstanca i nastao je Haos.

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

TABELA VI, slike 55-59. Slika 55 simbolizuje Luciferov Haos; slika 56, odvajanje svetlosti od tame; slika 57, svetlost usred tame, a
slika 58, regione elemenata i njihovih stanovnika. Cetiri slova/1 oznaavaju Ponor koji okmuje sve stvari. AB je vatreni presto Lucifera. Nivo g je podzemni v azd u h ;/ podzemna voda; c, region zemlje;
d, spoljanja voda; e, spoljanji vazduh; W i X regioni Samajima. Stanovnici elemenata razliitih nivoa razlikuju se po dobroti u zavisnosti od njihove udaljenosti od centra pokvarenosti (AB). Povrina
zemlje (c) deli podzemne elementale od elementala spoljanje vode,
vazduha i vatre (d, c i X). Elementali viih slojeva (gomja polovina
c i itavi d ,e \ X) predstavljaju rastuu lestvicu vrline, dok elementali
niih slojeva (donja polovina c \ ita v i/ g i AB) predstavljaju silaznu lestvicu izopaenosti.
Region vazduha (e) je delom izuzetak iz ovog reda. M adaje vazduh blizu svetlosti i ispunjen prekrasnim duhovima, on je ujedno i
prebivalite Belzebuba, Zlog Duh vazduha, i njegovih legija elementamih demona. Na suptilni element vazduha trag ostavljaju uticaji
zvezda, ovekovih misli, rei i dela i bezbrojni tajanstveni uticaji iz
razliitih nivoa Prirode. ovek udie te utiske i oni proizvode razliita dejstva na njegov um. U vazduhu lebde i semene klice koje oploavaju vodu, te ona postaje sposobna da raa organski i neorganski
ivot. Groteskne figure koje se viaju u kristalnim peinama i slike
koje iscrtava mraz na prozorskim staklima uzrokovane su tim vazdunim utiscima. Iako su elementali vazduha veliki i mudri, oni su
podmukli i zbunjeni jer su odgovomi i za dobre i za zle utiske. Mona
elementama bia koja nastanjuju vodenu svetlost vatre u regionu X
ne mogu biti prevarena od strane duhova tame. Oni vole stvorenja
voda, jer vodeni element (d) proizlazi iz vatrene vode (X). Smrtni
ovek ne moe izdrati u dmtvu tih vatrenih duhova, ve njihovu mudrost stie preko stvorenja voda, u kojima se oni neprestano odraavaju. Slika 59 predstavlja na sunev sistem, sa W \ Y kao lokalitetima
Fdenskog vrta.
TABELA Vlj slike 1-5, 7, 8. (Slika 6 je u Tabeli VIII.) Slika 1je trojedni boanski sumpor, Sve-Savreno iz Sve-Savrenog, Dua stvorenja. Trostruko Boansko Jedno je simbolizovano sa tri isprepletena
kmga, alhemijski oznaena kao so, sumpor \ iva. U sredinjem trouglu je boansko ime Ehieh. Geist znai duh. Ostale rei ne zahtevaju
prevoenje. Slika 2 je opti destmktivni sumpor. Pregrada smetena
653

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

T A B E L A V I I , slike 1-5, 7, 8

u trougao je oznaka zemlje. Slika 3 je istinsko ulje vitriola i sastoji

se od kruga sa dva prenika i dva obmuta polukmga koji vise ispod.
Tu su skriveni znakovi svih metala. Kalaj simbolizuje slika 4, a slika
5, gvoe. Slika 7 je sunev sistem prema Kopemiku. Slika 8 je poslednji sud. Sunce je uklonjeno iz sredita sunevog sistema i zamenjeno zemljom. To menja pojedinane pozicije svih ostalih planeta,
izuzev Marsa, Jupitera i Satuma, koji zadravaju svoje krugove. Slovo a oznaava kmg sunca; b, Merkura; c, Venere; d, (sicj meseca, a
E, kmg zemlje. Unutar sfere h su veliki kmgovi prokletstva.
TABELA VIII, Slika 6. Na slici 6 slovo a oznaava sredite venosti. Kretanje zrakova prema b , d i c bilo je prva boanska manifestacija i simbolizovano je jednakostraninim trouglom, b, d, c. Veni
654

T A B E L A V I I I , S lik a 6

svet u unutranjem krugu postaje oigledan u vodi (so), svetlosti

(iva) i vatri (sumpor) arhetipskog sveta, koji predstavljaju tri kruga
(/ e, g) u trouglu potpune jednakosti (h, i, k), koji je, opet, okruen
krugom visokog prestola. K r u g /je nazvan razumevanje; e, m udrost; g, razum. U krugu i je re Otac; u kmgu h, Sin; u kmgu k, Duh.
655

Petnaest rozenkrojcerskih i kahalistikih dijagram a

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Sedam spoljanjih krugova su sedam duhova pred prestolom. Donji

deo slike nalik je slikama 53 i 54. Spoljanji krugovi su aneoski
svet koji se zavrava u spoznatljivom svetu Sinova Bojih. Zatim dolazi krug vidljivih sazvea i fiksnih zvezda; unutar njega je sunev
sistem sa suncem kao sreditem (/). U ngnmd znai Bezdan.

navie streme kmgovi tame, pri emu se svakom boanskom naelu

suprotstavlja paklena suprotnost. Mali krug na levoj strani, koji sadri trougao i krst, naziva se Drvo ivota, a onaj na desnoj strani,
Drvo Poznanja Dohra i Zla. U sreditu dijagrama je Trojstvo, linijama aktivnosti spojeno sa viim i niim nivoima.
VlJ.ia td CVITl kbj

f ig . u

Svvd

CJH ^

i* U C V T f f

ti.
c n j .

riy i*. t,d c vm S

SrjniH V -* pn S i .

Tbm-UTtb IV.

T A B E L A I X , slika 9. Slika 9 je sinteza Starog i Novog zaveta i predstavlja isprepletane nivoe bia. U desnoj margini sedam spoljanjih
krugova nalaze se imena planetamih anela. Rei u kmgovima, redom, od gornjeg trougla pa nadole, glase: (1) Bezdan Saoseanja,
(2) Cion, (3) Novo Nebo i Nova Zemlja, (4) Novi Jerusalim, (5) Raj,
(6 ) Naruje Avrahamovo, (7) Spoljanji Dvori Gospodnji. Odozdo

656

A ,e} scm

. .

tsg.VM.WS.

%
Strm

=66t>

t a b e l a X , siike 10-15. Slika 10 prikazuje Novi Jerusalim u obliku kocke, s imenima vanaest plemena Izraelovih napisanih na dvanaest
ivica kocke. U centru je Boje oko. Rei oko spoljanjeg kruga su
iz Knjige Otkrivenja. Slike 11, 12, 13, 14 i 15 su verovatno ifarski
simboli anela nevolja, imena Antihrista, potpisa vavilonske zveri i
imena ene koja jae na zveri bogohuljenja.

657

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

sunce, a h je zemlja. Izmeu k i i su krngovi Merkura i Venere; izmeu g i h, krugovi zemlje i meseca; iz m e u /i e i izmeu e i c, Jupitera i Satuma; izmeu c i d, je zvezdani pojas, ili zodijak. Slika 6 je
Mikrokosmos, s planetama i znacima zodijaka koji odgovara razliitim delovima njegovog oblika. Rei na slici glase: Upoznaj samog
sebe. U reima, biljkama i kamenju lei velika mo. Slika 7 je univerzalni znak iz kojeg su izvedene sve oznake. Slike 8, 9, i 10 ostavljene
su itaoci da ih protumai. Na slici 11 je zraea Univerzalna Ziva.

t a b e l a x i,s iik e i. - H . Slika 1 je sunev sistem prema Postanju. Slovo o na vrhu poluprenika kruga je taka Venosti - Poetak Poetaka. Citav prenik je izliv Boga, koji se najpre manifestuje na nebu
nebesa - Samajimu, regionu u kojem ljudsko razumevanje ne moe
da funkcionie. U prostoru izmeu k i / su nebesa Satuma, Jupitera i
Marsa; izmeu / i m , nebesa Venere i Merkura; izmeu m i h, nebesa
sunca. Slovo e je mesec, kmg - zemlja.
Slika 2 je globus zemlje i prikazuje kue i znakove zodijaka. Slika 3 je znak Univerzalne Zive (Boanski Zivot) u svom trojednom
aspektu ive, sumpora i soli. Slika 4 je istinska alitra proiena ivim kreom i luinom. Slika 5 prikazuje taan stepen ili ugao pozicija planeta, kao i pojedinane fiksne zvezde u zodijaku. Slovo a je

658

xn, 12-19.

t a b e la
siike
Slika 12 se naziva Ogledalo Astrolokih Aspekata. Ispod nje je astrologov toak. Slika 13 je slina slici 12. Slika 14
je tajna alhemijska formula. Rei oko kmga glase: Iz jed n o g je sve u
svemu. Slika 15 je neuspeli pokuaj da se prikau uporedne veliine

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

P etnaest rozenkrojcerskih i kabalistikih dijagram a

sunaca i planeta i njihove meusobne udaljenosti. Slika 16 je sune\

sistem sa njegovim unutranjim i duhovnim nebesima. AB je sune\
sistem; C je sfera fiksnih zvezda; D, E, F i G su sistemi duhovnih sve
tova; H je presto ivog Boga; J, K, L, M i N su Veliko Izvan, nemerljivo
Slika 17 prikazuje stvaranje sunevog sistema iz prstena Boan
ske Venosti. etiri slova A su Bezdan, B je prva objava Boga i/
Bezdana, a C, D, E, F i G su nastali od te objave. C i D predstavljaju
duhovne hijerarhije; D i E, vie svetove, ili sazvea; E i F, udaljenost od Jupitera do viih svetova; F i G, sunev sistem sa planetama
i njihovim nebesima; B i C, presto Hrista.
Slika 18 opisuje razdvajanje, prema Postanju, voda iznad svoda
nebeskog (D) od voda ispod svoda (A, B i C). Slika 19 je iva filozofa, esencijalna za materijalnu egzistenciju.
TABELA XIII,
slike 1-4

Slika 1je Ain Soj.

N eshvatljivi Bezdan Boanskog Ve
lianstva, beskrajno
izviranje, neogranieno u vremenu i
prostom. Slika 2 sim
bolizuje tri Boan
ska Naela - Oca.
Sina i Svetog Duha. Oko trougla je
napisano: Ja u bits
ono to u biti.- U
gomjem uglu trougla je re Kruna, u
levom uglu, Mudrost, a u desnom ,
Razumevanje. Slika
3 predstavlja Troj
stvo sa njegovim iz5

660

To su, zapravo, rei kojim a G ospod odgovara kada ga M ojsije upita za imc
(Izlazak 3:14), koje u prevodu sa hebrejskog na grki, latinski i dm ge jezike

livanjem. Rei iznad gomje sfere su: Otkrivenje Boanskog Velianstva

u Jahveu Elohimu. U donjim kmgovima nalaze se imena Hijerarhija
koje kontroliu nie svetove. Rei unutar kruga zvezda glase: Lucifer,
Sin jutarnje Aurore. Slovo C predstavlja Univerzalnu Zivu. Rei unutar kmga glase: Prvipoetak svih stvorenja. Slika 4 predstavlja prebivalite Lucifera i njegovih anela, Haos o kojem se govori u Postanju.
TABELA XIV,
slike 5, 7, 8.

Slika 5 prikazuje trougao trojednog Boanstva u

sreditu krsta. Na
levoj strani je mali
trougao u kojem su
rei Elohimove Tajne, a na desnoj je
drugi, u kojem je
upisano Tajne Pritvde. Na horizontalnim kracima krsta
su rei Drvo ivota
i Drvo Poznanja Dohra i Zla. Dijagram
objanjava preklapanje duhovnih i
paklenih sila u stvaranju univerzuma.
Slika 7 je nazvana
Put u Raj. To verovatno ukazuje na poloaje sunca, meseca i planeta u trenutku njihove geneze. Slika 8 je zemlja pre potopa, kada ju je navodnjavala magla,
slino srpskim prevodim a, glase: ,,Ja sam onaj to je ste (D aniiev prevod), ili: ,,Ja sam onaj koji je s a m (prevod dr B akotia). N a ovoj tabeli,
odnosno u H olovom prevodu na engleski, ta je reenica data u futuru: ,,/
Shall Be That I Shall B e", to je blie znaenju iz hebrejskog teksta. Jahveov
odgovor na hebrejskom je: n-rtit
H'nK. gde je hebrejski glagol nn (biti)
konjugovan u im perfektno stanje (blisko buduem vrem enu). (Nap. prev.)

661

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

ili para. Rei sa leve strane su Drvo ivota, a sa desne strane, Drvo Poznanja Dobra i Zla. Dijagram sa simbolom Marsa je posveen razmatranju duge.

ILUSTRACIJE U BOJI
Deo ilustracija koje je za prvo izanje knjige
T a j n a u e n j a s v i h e p o h a , iz 1928. godine,
uradio August Knap (./. Augustus Knapp)

t a b e l a xv, siike 6, 9 , 10. Slika 6 je slina slici 5, a nazvana je Tajna

Prirode. Zanimljivi dijagram su prikazani na obe strane centralne figure, svaki sastavljen od trougla s krugovima koji zrae iz njegovog
temena. Dijagram na levoj strani nazvan je Tajna Gornjeg Sveta, a
onaj na desnoj strani, Tajne Podzemlja.
Slika 9 je sunev sistem. Oko sredinjeg dela su rei Mesto Prokletih. Slika 10 prikazuje taku, odnosno taku odmora, okruenu trouglom u kojem je upisan krug koji sadri imena dvanaest plemena
Izraelovih. Ona predstavlja zavretak procesa obnove i dovrenje
Velikog Dela.

662

GRUPA
S V E T S K IH R E L IG IJA
PrecrtanD iz Lenotr, La
Franche-Maconnerie
Na levoj strani slike stoji
M uham ed, koji podignute
d ri stra n ic e iz K u r a n a ;
njegovo levo stopalo je na
statuui koju je sruio. Iza
M uh am ed a, N eb e sk i Bik
- koji oznaava sazvee
Taurus - svojim rogovim a
otvara Jaje G odine . Dole desno je b are ljef persijsk o g B oga Sunca, M itre,
u p o li aju koji o zn aav a
pobedu sunca nad N ebeskim B ikom n a dan drevnog prolenog ekvinocija.
U sreditu stoji Veliki sveten ik Izraela, ija d esn a
ruka obuhvata osnovu sed m o k rak o g sv e n ja k a mojsijevskog sim bola Plan etarn ih U p ra v ite lja sveta. D esno od n jeg a je kip
zlatnog teleta, a levo, ogrnute figure grkih mistika, koji nosi tronoac u kojem gori rtvena vatra. Iza bika A pisa, krunisanog M eseevim globusom , i oca Nila, koji nosi rog izobilja i
izliva vodu ivota iz svoje urne, pom aljaju se piram ide - veliki egipatski hramovi inicijacija. U oblacim a, na levoj strani, nalazi se sedea figura Jupitera
A m ona, koji vitla plam enom m unjom i im a rogove, da oznai kako poseduje
atribute zodijakog ovna. N a nebesim a se pojavljuje m isterija Apokalipse. Cetiri stvorenja iz Jezekiljeve vizije okruuju oltar na kojem je knjiga sa sedam
peata i Jagnje Boje. N a gom joj levoj strani je traka zodijaka. Sazvea Taurus, A rijes i Pisces predstavljaju zvezdane uticaje, koji se - prem a drevnim a sputaju na zem lju i odgovorni su za osnivanje religijskih i filozofskih institucija koje su ovde navedene.

H E R M E S S T O Jl N A
L E IM A T IF O N A
H erm es, kao p erso n ifik acija U niverzalne M udrosti,
ovde je prikazan s nogom
na leim a Tifona, pobeenog zm aja neznanja i izopaenosti. Tifon, prodira
dua, oznaavao je, za egipatske inicijate, donji svet
to g u ta d u h o v n u p riro d u
pojedinca, koji je, kao nesavren, prisiljen da se spusti iz viih sfera i ponovo
rodi u fizikom univerzumu. D ak le, biti p rogutan
od strane Tifona oznaava
proces ponovnog roenja,
od k o je g se o v ek m oe
o slo b o d iti sam o savladav anjem svog sm rtnog neprijatelja.
U je d n o j ruci H erm es
no si k ad u cej, k rila ti tap
oko kojeg su isrprepletene
dve zm ije koje se bore; u
drugoj, besm rtni Sm aragd, na ijoj povrini je izboenim slovim a ispisana sutina filozofije. Lik nosi drevnu egipatsku zidarsku kecelju, prem a m ustri koju
je otkrio Belconi (B elzoni), ugledni egiptolog. U dva m ala kruga su obrasci i
simboli najue povezani sa Hermesom. U gom jem km gu je ibis, ije udne karakteristike su uzrokovale da bude posebno povezan s m edicinskim umeem.
Egipatski svetenici su u obredim a inicijacije nosili m aske u obliku glave ibisa, oznaavajui na taj nain da predstavljaju atribute Tota, ili H erm esa. U donjem km gu je pas, ivotinja koja je, zbog svoje inteligencije i odanosti, uvek
povezivana sa H erm esom . N a H erm esovom elu nalazi se ureus, tajni sim bol
sazvea Skorpio, koji predstavlja regeneraciju iste one snage to u obliku zmaja
lei bespom ona pod njegovom nogom . Skarabej, na H erm esovom srcu, predstavlja prisustvo duhovne i regenerativne svetlosti u njegovoj dui; okovratnik
svojim km govim a simbolizuje orbite nebeskih tela. Tri kraka na Tifonovom repu,
koja se zavravaju vrhovim a strela, oznaavaju tri estruktivna izraza univerzalne energije - mentalno, m oralno i fiziko izopaenje. itav dijagram oznaava ovladavanje kroz regeneraciju tela, prosvetljenje um a i transmutaciju emocija.

I D E A L I Z O V A N P R IK A Z
A T L A N T I A N S K O G
M IS T E R IJS K O G
HRAM A
U K ritiji Platon detaljno opisuje boanske temelje Atlanti a n s k o g c a rstv a , iz v o rn o
pozn ato g kao Posejdonida.
Z latno doba sauvano u mitu i legendi, kada su bogovi
hodali s ljudim a, p rikazuje
zenit atlantianske civilizac ije. P o lu b o g o v i d re v n o g
sveta bili su Atlantiani, kojim a svi civilizovani narodi
duguju neprocenjivu zahvalnost. U B ritanskom m uzeju
nalazi se izuzetan dokum ent
- poznat kao Troano m am isk rip t - koji su pre v ie od
3.500 godina napisali M aje
sa Jukatana; u njem u je sadran autentian izvetaj o
k ataklizm i k o ja je p o to p ila
ko n tin en t A tlantidu. U tom
neprocenjivom dokum entu
je sledei izvetaj, prem a prevodu Le Plonona:
,,U 6. godini Kana, na dan 11. Mulaka, meseca Zak, dolo je do uasnog
<lo 13. uena. Zemlja breuljaka
zemljotresa, koji je, bez prekida, trajao
je dva puta preokrenuta, jedne
Blata, zem lja Mu, bila je rtvovana;
no protresala vulkanska sila. Zanoi je iznenada nestala, a basen je nepr
lekoliko puta potone i izroni na
toenost je prouzrokovala da zemlj
redala i deset zemalja se otcepilo i
raznim mestima. Konano, povrina
konvulzije, potonule su sa svojih
rasulo; u nemogunosti da izdre
64.000.000 stanovnika."
Pre no to je atlantianski
rija, nosei sa sobom tajne
su se u E gipat i druge delove
jee katastrofe. Tako je
dnou za naStupajue epohe
o n im a k o je su sm atrali
sim bolike.

potopljen, inicijati A tlantianskih Mistesto im behu poverene n a uvanje, iselili

gde su m ogli da budu sigum i od predsto<0 uenje - sa svojom neprocenjivom vrelo sauvano. U stanovili su centre u enja i,
i da ga p rim e, o b jav ili kod, o deven u je z ik

S A IS K A IZ ID A
,,Ja sam Izida, gospodarica itave zemlje: Uputio me je H erm es i s
H erm esom sam izmislila pisma naroda, kako ne bi svi pisali istim
slovima. Dala sam oveanstvu njegove zakone
i odredila ono to niko
ne m oe prom eniti. Ja
sam najstarija erka Kronosa. Supruga sam i sestra kralja O zirisa. Ja
sam ona koja se uzdie
u pseoj zvezdi. O na
sam koju nazivaju boginja ena. (...) Ja sam
ona koja odvaja nebo od
zemlje. Ja sam zvezdama postavila njihove putanje. Ja sam izumela
pomorstvo. (...) Spojila
sam Ijude i ene. (...) Ja
sam odredila da deca
vole starije. Zajedno sa
bratom Ozirisom, uininila sam kraj kanibalizm u. Ja sam uputila
oveanstvu u misterije.
Pouavala sam da se potuju boanske statue. Uspostavila sam delokruge
hramova. Svrgla sam tirane s vlasti. Uzrok sam ljubavi mukaraca prema
enama. Uinila sam da pravda bude jaa od srebra i zlata. Ja sam razlog to
se istina smatra lepom."
[Videti Ermanov (A d o lf Erman)
Prirunik o egipatskoj mitologiji (Handbook o f Egvptian Re/igion)]
Lice i obris Izide bili su prekriveni velom od grim iznog platna, to sim bolizuje neznanje i em ocionalnost, koji zauvek stoje izm eu oveka i istine. Izida
podie svoj veo i otkriva se iskrenim i m udrim istraiva'ima, koji nesebino,
ponizno i upom o nastoji da shvate tajile to ih okm uju u univerzumU. Svi kojim a se ona otkrije upozoravaju se da ne govore o m isterijam a koje su videli.
Velika opom ena od M udraca bila je: A ko zna, uti. V ulgam im i profanim ,
nevem im i nezainteresovanim , ona ne otkriva svoje lice, je r oni ne mogu shvatiti tajne procese nevidljivih svetova.
,

K O N S U LT O V A N JE
D ELFS K O G
P R O R O I T A
M ada se tronoac i njegova osnova, k ak o su ovde
prikazani, razlikuju od opisa nekolicine autora, nainjen je pokuaj da se, to
je blie mogue, prati simbolika skrivena u alegoriji
o proroitu. D elfske Misterije koristile su proroite kao g lav n i sim bol,
koji je pre duhovna, ezoterijska m isterija, nego isto rijsk a, pa je taj asp ek t
stoga nebitan za prouavaoca sim bolizm a.
D o k je duh, koji je obitavao u isparenjim a to su
se neprekidno uzdizala iz
pukotine, ulazio u telo svetenice, tronoac je vibrira o , k ao d a j e v i e p u ta
e sto k o u d a re n . u lo se
g lasn o zv e a n je , k o je je
odjekivalo kroz peinu. Sto
je dem on vie obuzim ao svetenicu, buka je postajala glasnija, a zveanje i treskanje nisu prestajali sve dok duh ne bi oslobodio Pitiju. Tri nogara tronoca
sim bolizuju tri vrem enska razdoblja koja kontrolie A polon, naim e, prolost,
sadanjost i budunost. Prostor koji ograniavaju nogari tronoca oblikuje sveti
pitagorejski tetraedar, sa proronicom koja sedi na njegovom vrhu. Kao to je
delfska svetenica bila sm etena u vazduhu, iznad provalije proroita, a drala su je samo tri vitka nogara sa kandam a na krajevim a, tako i duhovnu prirodu oveka iznad provalije zaborava dre tri zlatne niti B oanske m oi. Na
tronocu se pojavljuje A polonovo lice, a oko njegove osnove je obm otana zmija, kao sim bol Pitona, ije telo, koje truli, lei ispod delfskog svetilita.

V E L IK A
R O ZE N K R O JC E R S K A
A L H E M IJS K A
FO R M U LA
Precrtano iz
Museum hermeticum reformatum
et ampiificatum
U nebesim a, okrueni kako spoljanjim tako i unutranjim oreolom i h ijerarhijam a nebeskih
bia, nalaze se sjajni simboli Svetog Trojstva: hvhi (Otac?), Jagnje
(Sin) i golubica (Sveti Duh). Odgovarajua dostojanstva nebeskih horova odreena su brojem
i rasporedom njihovih krila. Slava B oanstva i nevidljivog sveta sk riv en a je o d nie kreacije
linijom i, delom , krugom zvezdanog neba, koje je zaklonjeno
oblacim a. Pet ptica - vrana (Satum, olovo), labud (Jupiter, kalaj),
p etao (M ars, g voe), p elik an
(V enera, bakar) i feniks (M erkur, iva) - zauzim aju polukrug,
direktno unutar trake zvezdanog
neba. G ornju p o lo v in u p lavog
kruga, koji sadri pet planetam ih
znakova, zauzim aju znakovi zodijaka. U zelenom km gu su rei: Solam a godina, zvezdana godina i godina vetrova ; u utom krugu: iva m udraca, telesna iva i obina, ili vidljiva, iva ;
u narandastom krugu: Zapaljivi sum por, stabilni sum por i isparljivi, ili eterini, sum por"; u crvenom kmgu: Elem entam a so, zem aljska so i centralna so,
a u Ijubiastom krugu: etiri vrste vatre potrebne su za delo. U belom centralnom trouglu je oznaka solam e ive.
itav gornji deo slike je ezoterini dijagram ustrojstva trostrukog duhovnog
sunca. U donjem prvom planu je brdo na kojem raste vie stabala, a svako nosi simbol alhem ijske supstance. (Za detalje pogledati Tabelu alhem ijskih simbola Bazila Valentina, u poglavlju TEO R IJA I PRA K SA A LHEM IJE, strana 713.)
D ole desno, predstavljen nonom scenom , nalazi se nii svet, dok je vii svet,
p re stavljen dnevnom scenom , dole levo. Tako je voda sim b o lizo v an a desnom, a vatra levom stranom slike. Pod krilim a feniksa su dva kruga u kojima
su simboli vatre i vazduha; pod krilima orla su dva kruga sa simbolima zem lje i

vode. L judske figure, m uka i

enska, obe zlatnim lancem povezane sa viim svetom , koje na
svojim telim a nose simbole stva"I
ralakih sila, predstavljaju bo- "i
anske (m uka figura) i Ijudske
(enska figura) principe u svakom stvorenju. D uh i volja su
predstavljeni goropadnim lavom;
dua i intuicija - jelenom , koji
im a dvanaest zvezdanih svetlosti na rogovima i nosi trolist, kao
simbol trostmke podeljenosti svih
prirodnih stvari.
U sreditu slike je prikaz filozo fsk e rav n o tee i o stv a re n ja
m agnum opusa. Lav sa dva tela
naglaava iniciranome neophodnost konanog sjedinjeoja svih
raznolikih delova, kao i to da su ,
svetlost i tam a (simboli svih prirodnih suprotnosti) dva tela s jednom glavom . N a tom udnom
stvorenju, koje je proizvod njegovog um ea i koje sim bolizuje
pom irenje naizgled nepom irljivih elem enata, stoji alhemistiki
filozof. Zvezde na njegovoj odori otkrivaju svetlu prirodu proienog i regenerisanog adepta,
a on sekirama (prosvetljenim intelektom ) unitava iluziju svetlosti i tam e, te ujedinjuje razliite, rasprene delove kosm osa, oblikujui na taj nain filozofskog androgina. U H erm etikom
m uzeju je uz ovu sliku priloen sledei citat: R eju G ospodnjom uspostavIjena su nebesa, a njihovi dom aini dahom iz usta N jegovih. Duh Jahvea ispunio je pustaru. Sve stvari su zadovoljne Tvojom dobrotom , o G ospode. Kada
odvrati Svoje lice, one se uznem ire. K ada odvrati Svoj Duh, one um iru i ponovno se vraaju u prainu. K ada prui Svoj Duh, one su stvorene i obnavlja
se lice zemlje. Tvoja slava je za veke vekova. U Hermetikom muzeju je, uz ovu
sliku, priloen takoe i slobodan prevod H erm esove Sm aragdne table (q.v.).
Sam o se dubokom kontem placijom i upoznatou s naelim a srednjovekovne alhem ije m o otkriti istinski duh hem ijskog m isticizma. N a priloenoj slici
je prikazan potpuni klju za regeneraciju m etala, transm utaciju zem aljskosti u
nebeski sjaj, kao i m isterija generacije, koju su uenjaci dvaesetog veka tako
alosno i neuko'protum aili.

P IT A G O R A IZ
KROTONA
Iako je d u binom svojjh
filozofskih dedukcija Pitagora nadm aio Platona,
trariscendentalni elem enti u njegovim doktrinam a
isprovocirali su podsm eh
savrem ene m aterijalistike nauke. Isuvie olako
svet je preao preko dostignua prvog ,,filozofa ,
kojem duguje za tako puno
osnovnih m atem atikih,
m uzikih i astronom skih
teorem a. Prouavalac grke filozofije je u dvadese to m v e k u n a u e n d a
Pitagorino im e povezuje
sa takvim detinjastim pita n jim a k ao to su njego v a zlatn a g o len jaa i
njegova zabrana je d en ja
p asulja! P ro tiv P itag o re
se takoe u zim a i to to
je svoja predavanja drao
iza zavese, propovedao u
alegorijam a i zagonetkam a, a svoje naune spoznaje otkrivao sam o onim iniciranim uenicima, koji su m nogo godina proveli u samodisciplini. N jegovi povrni k ritiari, m eutim , n isu uzeli u o b zir nain na koji je P itag o ra stekao
golem o bogatstvo apstraktnog uenja. M isterije G rke, Egipta, Persije i Indije
su bez izuzetka obavezivale svoje inicijate na nepovredivost tajnosti. Prihvativi obveze tih drutava, Pitagora je svoju ast m ogao ouvati sam o pridravanjem
njihovih pravila. Jam blih nabraja 218 m ukaraca i 17 ena m eu najuvenijim
pitagorejskim filozofim a. Stoga je evidentno da je Pitagora svoje tajne otkrio
znatnom broju osoba - verovatno svim a za koje je osetio da m ogu da ih shvate i da im njegovo znanje m oe biti od koristi. Jo je m ogue da pitagorejska
doktrina m atem atike filozofije bude prihvaena kao jedini sistem m iljenja
sposoban da se nosi sa zagonetkom postojanja.

S T A R E IN A D A N A
U Veem Svetom Skupu je
o Stareini Dana (Najdrevnijcm od Drevnih) napisano d a j e O n N ajskriveniji
od Skrivenih,~Najveniji od
Venih, Misterija nad Misterijama i da je, kroz Njegove sim bole, spoznatljiv i
nespoznatljiv. U Zoharu se
za Njegovu odoru kae da
je bela, ali je ovde prikazana kao crvena, kako bi
oznaila odeu B oanstva
koje sudeluje u prirodi kosm ike aktivnosti. Z a lice
mu je reeno da je ogromno, svetlo i strano. On sedi
na prestolu od plamcne svetlosti, a bljeskovi vatre podle u N je g o v o j volji. Bela
svetlost koja struji sa Njegove glave obasjava etiri
stotine hiljada svetova. (Neki tekstovi kau etrdeset
hiljada viih svetova.) Sjaj
te sv etlo sti b i e d at pravednim a, koji se nazivaju sveti plodovi Sefirotskog D rveta . Trinaest hiljada
m irijada svetova dolazi u svetlost iz N jegove lobanje, iz koje izlazi tajanstvena rosa to im a snagu da duhovno m rtve probudi u veni ivot. Proglaeno je
da je duina Velikog Lica tristasedam deset hiljada m irijada svetova, pa je stoga nazvano Dugo Lice. Najdrevniji od Drevnih izgleda kao Najstariji od Starih,
koji je bio pre poetka i iji presto stoji na nebeskom svodu. Voljom N ajstarijeg od Starih nastalo je K ratko Lice, ili stvaranje, koje je koija Svetinje nad
Svetinjam a. K osa i brada N ajdrevnijeg od D revnih pruaju se do najudaljenijih
delova univerzum a. Sa N jegove lobanje visi hiljadu hiljada mirijada, sedam hiIjada i petsto kovrdavih vlasi, koje nisu zam rene ukoliko nem a konfuzije, a
u svakoj kovrdi je etiri stotine i deset pram enova kose, koji skupa i pojedinano zrae u etiri stotine i deset svetova. U upljini N jegove lobanje je vazduna
opna vrhovne,skrivene M udrosti, a N jegov m ozak protee se i napreduje du
trideset dve staz. Iz brade N ajdrevnijeg od D revnih izbija trinaest izvora, a iz
N jegovih ruku teku M ajinski i O inski zraci, pom ou kojih nastaje postojanje. G lava N ajdrevnijeg od Drevnih je rascepljena, poput Zevsove, kako bi mudrost, u obliku Atene, iz nje m ogla da se rodi.

RASPOR ED
V E L IK IH A D U T A
U TAROTU
Tarot sainjava pil od 78
udno u k rae n ih karata,
ije p o rek lo i v rem e nastanka n isu sigurni. pil
je podeljen na dva opta
dela, od kojih vei sadri
56 karata - nazvanih mali
aduti - a m anji, 22 karte
- nazvane veliki aduti. Maii aduti su dalje podeljeni
u etiri boje - od po 14 karata - donekle nalik onim a u savremenim kartama
za igru. etiri b o je nazivaju se tapovi (Trefovi),
M aev i (p ik o v i), P eh ari
(H erevi) i Dinari (Karoi).
N u m erisa n e k arte svake
boje penju se od asa do 10,
a njihove nazive pokazuju
grupe njihovih odgovaraju ih sim bola, kao 6 tapova, 4 Pehara, 9 D inara,
ili 3 M aa. D vorske karte,
po etiri u svakoj boji, nazvane su Kralj, K raljica, V itez i Pa. K raljevi i Kraljice su obino prikazani kako sede, Vitezovi na konjim a, a Paevi kako stoje.
Svako od njih nosi sim bol svoje boje,
Veliki aduti su takoe podeljeni na dva dela, od kojih se jed an sastoji od 21
karte, obino num erisane, a drugi od jed n e karte, nenum erisane, ili oznaene
nulom . U svojen redosled 21 karte, sa njihovim im enim a, je sledei:
(1) ongler, (2) Velika Svetenica, ili enski Papa, (3) Carica, (4) Car, (5)
P apa, (6) Ljubavnici, ili Brak, (7) K ola, (8) P ravda, (9) Pustinjak, (10) Toak
Sree, (11) Snaga, (12) O beeni ovek, (13) Sm rt, (14) R azboritost, (15) avo, (16) N ebeska Vatra, (17) Z veid a ; (18) M esec, (19) Sunce, (20) Suenje i
(21) Svet. N enum erisana karta, na kojoj su na slici ostale rairene, nazvana je
Luda.

D V O R IS T E
TA B ER N A K LA
Mada je religija ranih Izraeliana neprijateljski kritikovana, oni koji su je
n ip o d atav ali propustili
su da razm otre vrem e i
okruenje iji je ona bila
prirodan i osledan profivod. N em ogue je suditi o jednoj civilizaciji,
p o red ei je sa d rugom ,
koja je od n je u vrem enu
veom a udaljena. Savrem eni svet m noge drevne
prakse sm atra okrutnim i
, divljakim , a svakodne
no je k riv zb o g zlo in a
koji bi b ili je d n a k o odvratni senzibilitetu drevnih naroda! Ni u jednom
trenutku veinu sveta nisu
inili Ijudi koji razmiljaju . Tek ponegde pojavljiv ao se in te le k t k o ji je
zaista pokuavao da rei
ne sam o p ro b lem svoje
vlastite sudbine, ve i sudbine drugih. E zoterinu, duhovnu stranu svake religije ini lep, hum an i transcendentan kod, koji m ogu shvatiti sam o oni koji su
se uzdigli iznad nivoa prozainog i konvencionalnog. Vekovima je ovek sluio
slovu zakona", ne shvatajui da slovo ubija, a duh daje iv o t".
Z a pravog uenjaka i m istika, S tari za vet je beskrajan izvor inspiracije. Za
intelektualca, povod je za beskrajno razm atranje, te on raspravlja o datum im a
i m estim a, potpuno previajui uzvienu istinu skrivenu ispod sirovih alegorija S veto g p ism a . O nom e ko tem eljno shvati M isteriju T abem akla nije potrebna druga religija, je r e postati je d n o sa vidovljacim a svih epoha. Dok koraa
svojim svakodnevnim ivotom , svaki ovek - sam sebi nepoznat - svetenik je
Tabernakla, jer, kao to je Jahve postavio svetenike da odravaju red u N jegovoj kui, tako je i svaki pojedinac, na slian nain, postavljen da odrava red
u svom vlastitom , m alom svetu. Priroda je T abem akl, ovek je svetenik, a jedini Bog svih naroda i svih ljudi prebiva u svakoj ljudskoj dui, iza vezenih zavesa Svetinje nad Svetinjam aT

P A R S IF A L I
SVETI G R A L
U velikom hram u na M ont
Salvatu stoji Parsifal, trei i poslednji kralj Svetog
Grala, i uzdignut dri blistav i, zelen i G ral P u tir i
sveto koplje. Sa v rha kop lja cu re b esk rajn i m lazevi krvi. lspred Parsifala
klei K undri (K undalini),
z a v o d n ic a , k o ja, o slo b o ena ini zlog K lingsora,
oboava svete relikvije Stradanja. O M isterijama Grala
Hargrejv Denings pie:
Vee V itezova, ili
Brae Svetog Grala, ili
Graela, bilo je odraz svete obaveze posveene
sakram entim a, koje su
drali zajedno kako velianstveni tako i mistini rozenkrojceri. Oni su
zaista bili uvari velikih
misterija. U tom smislu,
tajanstvena i sveta podvezica Najplemenitijeg Reda Podvezice - prva u vitetvu - nije uopte podvezica, ve Nadglednik (Igra reima: podvezica je garter", a, oiio to je ovde
prevedeno kao nadgledhik", Denings namemo pie u iskvarenom obliku - garder".
Nap. prev.), ili Straar, najsvetiji uvar natprirodne estitosti nikoga dmgog
do najuzvienije enske linosti (naravno, u apstraktnom i udesnom smislu),
samog temelja hrianstva - pojasa blaene i neporone Device Marije, Kraljice N eba, koja, u svojoj nebeskoj istoti, kao M ajka H ristova, svojim
pobednikim stopalom, kroz sve prole vekove i one koji e nastupiti, gazi
Zmaja. [Videti Falicizam (Phallicism )]
K lju za M isterije G rala bie jasan ako se u svetom koplju prepozna pinealna lezda, sa njenom karakteristinorp picastom izboinom, a u Svetom Gralu,
hipofiza, koja sadri m isterioznu Vodu ivota. M ont Salvat je ljusko telo; kupola H ram a na njegovom vrhu je m ozak, a K lingsorov dvorac, dole u m ranoj
dolini, anim alna priroda, koja m am i vitezove (snage m ozga) u vrt iluzije i izopaenosti. Parsifal, kao proieni kandidat, postaje G ospodar svetih relikvija
i svete nauke, koju one predstavljaju; Kundri, ispunivi svrhu svoga postojanja,
um ire u podnoju oltara, uz besm rtne rei: ,,Ja sluim !

R O Z E N K R O JC ER S K O
RASPE E
Solam o raspee je izvanredan prim er astronom skog
zn a n ja k o je je p o se d o v ao
takozvani preistorijski svet.
Albert R os Parsons pie:
,,U Herelovom [ser Fridrih Vilhelm Herel (nem.
Friedrich Wilhelm Herschel,
1738-1822) - nemako-britanski astronom i muziar.
(Nap. prev.)] tlocrtu univerzuma u ljudskom obliku,
ila Sunev sistem nalazi
se u srcu nebeskog Boanskog Coveka. Dakle,
katastrofa u naem Sunevom sistemu, kojim je
ekliptika razdvojena od nebeskog ekvatora, je raspuknue ili probadanje srca
Boanskog oveka. Ekliptika i ekvator vie se ne
poklapaju i formiraju krst
na kojem je Boanski ovek prikucari u svemim.
Ta ideja bila je poznata
hindusima i Platonu. Stoga je nastalo praistorijsko hrianstvo, religija o jagnjetu iz Knjige Otkrivenja, koje je ubilo utemeljenje sveta. [Videti Novo
svetlo iz Velike piram ide (New Light fro m the Great Pvramid)]
Ignoriui priu o raspeu u njenom doslovnom smislu, gnostici su u obzir uzeli
samo njeno kosmiko znaenje. U rozenkrojcerskom misticizmu se za Hrista Duha
kae da je uspostavio direktnu vezu sa zemljom kroz krv to istie iz rana na rukama, nogam a i'boku Isusa. Krst, kao drevni simbol tajne doktrine, za iniciranog predstavlja onu boansku instituciju, koja, oslobaajui nebeskog oveka od njegovog
animalnog dela, ubacuje duhovnu prirodu u sfem Stvamosti. Zbog toga se za krst
moe rei da j e amblern filozofske smrti, a Misterije ne mogu postii svoj cilj sve
dok svakog svog neofita ne navedu da pobedonosno proe kroz km g patnje, smrti i
vaskrsenja. itav postupak skriven je u simbolici groa. Kao to je jedan autor primetio, agonija u Getsimanskom vrtu je analogna gnjeenju groa u vinskoj presi.
Onaj ko shvatf mjsteriju priesnog pehara poseduje klju za regeneraciju oveka.
Razapet, ovek prolazi kroz smrt na simbol ivota i postie ivot na simbolu smrti.
Raskid izmeu Sopstva i ne-sopstva je na taj nain potpun, a duh, koji se pojavljuje
iz svoje aure, ostavl ja za sobom praznu ljuturu, kao znamenje svojih postignua.
Agonija Spasitelja, dakle, nije agonija smrti, ve agonija raanja. Misterija je razumIjiva samo onome ko je pronaao svoj ivot, izgubivi ga.

K LJU Z A
D ANTEO VU

BOANSTVENU
KOMEDIJU
Precrtano iz
Dante, La Davina
Commeciia (Torino, 1891)
U svom lanku Topografija Danteovog Dahovnog
S v e ta ( The T o p o g ra p h v
o f D a n te 's S p ir i tu a l
World), arls A len Dinsmor (Charles Allen Dinsm ore, 1860-1941) pie:
,,On [Dante] smatra o je da je Z e m lja
okrugla, sa hemisferom
kopna, u ijem sreditu
se n a la z i Je ru salim .
D ruga hem isfera je prvobitno sadravala kop no, ali se onO, k ad a
se Lucifer bacio s neba i trebalo u njega da
udari, prekrilo velom
m ora i dolo na drugu
stranu globusa, nainivi tako hemisferu kopna i hemisferu vode. Unutranjost zemlje takoe se povukla pred silazeim Luciferom, ostavljajui veliku konusnu upljinu, koja
se protezala od centra globusa do povrine naseljene hemisfere. Praznina koju
je zlo nainilo u svetu je prebivalite izgubljenih dua i podeljeno je na devet krugova, od kojih je sedmi ponovo poeljen na tri manja kruga, osmi na
deset rovova, a deveti na etiri pojasa. U sreditu zemlje, na mestu najudaljenijem od Boga, nalazi se Lucifer, glavom i tclom u jednoj hemisferi, a nogama u drugoj, tako da su Vergilije i Dante, kada su skrenuli na njegovo bedro,
proli centar gravitacije i preli iz jedne hemisfere u drugu'
U sreditu vodene hem isfere stoji konusna planina. istilite, uzduui se u
obliku sedam stepenika. N a njenom vrhu je zem aljski Raj, ili Edenski vrt, gde
D ante sreee B eatrie. Prem a B oanstvenoj kom ediji, kako se dua uspinje uz
sedam stepenika istilita, tako se isti od sedam sm rtnih grehova, a zatim se
uspinje kroz sedam sfera ptolom ejskog univerzum a. Svakoj od planeta pripisana je po jed n a od sedam vrlina. U osm oj sferi dua prim a znanje o duhovnim
istinam a, a u devetoj, najvioj, biva upijena u nebeske m isterije.

A L H E M IJA I N JE N I PR ED STAV NIC I

*
Umnoavanje metala # Medalja cara Leopolda I # Paracelzus od Hoenajma Ramon Ljulj # Nikola Flamel G rof
Bernard iz Treviza

*
Da li je transmutacija baznih metala u zlato mogua? Da li je to
ideja kojoj ueni savremenog sveta mogu priutiti da se rugaju? Alhemija je bila vie nego spekulativno umee: bila je operativno umee. Jo od vremena besmrtnog Hermesa, alhemiari su tvrdili (i to ne
bez potkrepljujuih dokaza) da mogu proizvesti zlato iz kalaja, srebra, olova i ive. Neodriv je stav da bi galaksija briljantnih filozofskih i naunih umova, koji su, tokom razdoblja od dve hiljade godina,
potvrdili aktuelnost transmutacije i umnoavanja metala, mogla biti
potpuno razumna i racionalna po pitanju svih drugih problema ftlozofije i nauke, ali beznadeno u zabludi po tom jedinom pitanju. Isto tako nerazumno je smatrati da bi stotine onih koji su izjavljivali
da su videli i izveli transmutaciju metala mogle bili lakovemici, imbecili, ili laovi.
Oni koji pretpostavljaju da su svi alhemiari bili mentalno poremeeni bie prinueni da u tu kategoriju ubroje gotovo sve filozofe
i naunike antikog i srednjovekovnog sveta. Carevi, kneevi, svetenici i obini graani bili su svedoci oiglednih uda metamorfoze
metala. Svako ima pravo da ostane neuveren pred postojeim svedoenjima, ali oni koji se podsmevaju izabrali su da ignoriu dokaze
vredne razmatranja s potovanjem. Mnogi veliki alhemiari i hermetiki fllozofi zauzimaju poasnu niu u Dvorani Slave, dok njihovi
mnogobrojni kritiari ostaju nepoznati. Nemogue je pobrojati sve te
iskrene tragaoce za velikim arkanumom Prirode, ali i njih nekolicina
67 9

TAJNA UENJA SV'IH EPOHA

bie dovoljno da se italac upozna sa superiomim tipom intelekta koji ih je zainteresovao za tu teko shvatljivu temu.
Meu istaknutijim imenima su Tomas Norton ( Thomas Norton),
Isak Holandski (Isaac of'Holland), Bazil Valentin (Basilius Valentinus)
(koji je navodno otkrio antimon), an de Men (Jean de Meung), Roder Bekon (Roger Bacon), Albert Veliki (Albertus Magnus), Kversetanus Gerber (Quercetanus Gerber) (Arapin koji je kroz svoje spise
doneo alhemijsko znanje u Evropu), Paracelzus, Nikola Flamel (Nicholas Flammel), Johan Fridrih Helvecijus (Joannes Fridericus Helvetius), Ramon Ljulj (Ramon Lliill, ili Raymond Lully), Aleksandar
Seton (Alexander Sethon), Mihael Sendivogijus (Michael Sendivogius, ili Michai Sqdziwoj), grof Bemard od Trevisa (Count Bernard
oj'Treviso), ser Dord Ripli (Sir George Ripley), Piko de Mirandoia
(Picus de Mirandola), Don Di, Hajnrih Kunrat, Mihael Majer, Tomas Von, J. B. van Helmont (Johann Baptista van Helmont), Don
Hejdon, Laskaris (Lascaris), Tomas amok (Thomas Charnock), Sinesije (Synesius) (biskup Ptolemaide), Morio (Morieu), grof di Kaljiostro i grof od Sen ermena. Postoje legende o tome da su kralj
Solomon i Pitagora bili alhemiari i da je ovaj dmgi alhemijskim sredstvima proizvodio zlato korieno u njegovom hramu.
Objavljujui da je ziato hermetiara bilo realnost, Albert Pajk se
slae sa alhemijskim filozofima. On kae:
Hermetika nauka je, kao i sve prave nauke, matematiki dokaziva. Njeni rezultati, ak i materijalni, rigorozni su poput onih u
ispravnim jednainama. Hermetiko zlato nije samo istinska dogma, svetlost bez Senke, Istina bez primese lai, ve je i materijalno
zlato, pravo, isto, najragocjenije koje se moe nai u rudnicima
na zemlji.
Toliko o masonskom stanovitu.
Viljem i Meri su se zajedno popeli na engleski tron 1689. godine,
u vreme kada kraljevstvo mora da je obilovalo alhemiarima, jer, tokom prve godine svoje vladavine, oni su ukinuli Zakon koji je proglasio kralj Henri IV u kojem je objavio d aje umnoavanje metala zloin
protiv krune. U delu dr Sigismunda Bakstroma, Zbirka alhemijskih
rukopisa (Collection o f Alchemical Manuscripts), nalazi se rukom
pisana kopija Zakona koji su doneli Viljem i Meri, kopirana iz 30. po680

Alhem ija i n jen ip red sta vn ici

glavlja Velikog zakonika (Statutes at Large), za prvu godinu njihove

vladavine. U Aktu se kae:
Akt o ukidanju Zakona uvedenog u 5. godini vladavine kralja
Henrika IV, pokojnog kralja Engleske, [u kojem] je bilo odreeno, izmeu ostalog, ovim reima, ili u tu svrhu: da niko od sad
pa nadalje ne sme umnoavati zlato ili srebro, ili koristiti umee
umnoavanja, a oni koji to uine bie kanjeni zbog krivinog
dela. I budui da su, od donoenja tog zakona, razne osobe, svojim prouavanjem, proizvodnjom i uenjem, stekle veliko umee
i savrenstvo u umetnosti taljenja i rafinisanja metala, te na druge naine poboljavanja i umnoavanja metala i njihovih ruda,
kojima ovo kraljevstvo veoma obiluju, kao i vaenja zlata i srcbra iz istih, ali se ne usuuju da koriste svoje vetine u ovom kraljevstvu, zbog straha od kazne kojom preti pomenuti zakon, ve
sprovode svoje umee u stranim zemljama, to je veliki gubitak i
teta za ovo kraljevstvo. Stoga Kraljevo i Kraljiino najvrlije Visoanstvo propisuju, uz savet i pristanak duhovnih i vremenskih
Lordova i Treeg stalea u sadanjoj parlamentarnoj skuptini, da
se, od sada pa nadalje, pomenuti odeljak, lan, ili reenica, koji
su sadrani u navedenom aktu, i svaka re, tema i stvar sadrani
u pomenutom odeljku ili reenici, ukidaju, ponitavaju, povlae
i za navek ine nevaeim, a da se odredbe navedenog akta smatraju suprotnim svakoj mudrosti. Uslov e uvek biti, a to propisuju napred navedeni autoriteti, da svo zlato i srebro koji budu
izdvojeni pomenutim umeem taljenja ili rafinisanja metala, kao
i drugim nainima poboljavanja i umnoavanja metala i njihovih ruda, kako je ranije navedeno, od sada pa nadalje, ne bude
upotrebljavano ni za ta drugo, osim za uveanje novca, a mesto
njegovog odlaganja da budu kovnice novca njihovih Visoanstava, u London Taueru, gde e biti davana puna i istinska naknada za svo s vremena na vreme tako nabavljeno zlato i srcbro,
u skladu sa njihovom proverenom finoom, i to za bilo koju veu ili manju teinu, a da nita od zlata i srebra tako rafinisanih i nabavljenih nee moi da se koristi ili odlae na bilo kom
drugom mestu, ili mestima, unutar dominiona njihovih Visoanstava.
Nakon to je ova mera ukidanja stupila na snagu, Viljem i Meri
su podstakli dalje izuavanje alhemije.
681

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

A lhem ija i n jen ip red sta vn ici

A LB ERT VELIK I
Iz Jovius, Vitae Illiistrium Vironim'

A lbert de G ro t2 je roen oko 1206, a

umro je k ad a je imao 74 godine. O njemu je reeno da je bio m agnas u mag iji, m a jo r u filo z o fiji, m a xim u s u
teologiji 3- Bio je lan dom inikanskog
reda i m entor sv. Tome A kvinskog u
alhemiji i filozofiji. Pored ostalih pozicija dostojanstva koje je zauzimao, Albert Veliki bio je i biskup u Regensburgu.
Beatifikovan je 1622. godine. Albert je
aristotelovski filozof, astrolog i temeljan prouavalac medicine i fizike. Dok
je bio mlad smatralo se da je mentalno
ogranien, ali njegova budua sluba i posveenost nagraeni su vizijom u kojoj mu se ukazala Devica M anja i dala mu veliku filozofsku i intelektualnu mo.
N akon to je postao m ajstor m agijstih nauka, A lbert je poeo gradnju udnog
automata, koji je opskrbio m oim a govora i misli. A ndroid, kako su ga nazvali.
1

Paulus Jovije (lat. Paulus Jovius), odnosno Paolo ovio, ili Paulo Jovio (it.
Paolo G iovio, Paulo Jovio, 1483 1552) - italijanski lekar, istoriar, biograf
i prelat. N ajpoznatiji je kao autor uvenih dela H istoriarum sui temporis
libri XLV, ko lek cije bio g rafija poznatih ljudi, Vitae virorum illustrium
(1549-57) i knjige o ratnim podvizima, Elogia virorum bellica virtute illustrium (1554). (Nap. prev.)

Sv. Albert Veliki (nem. Albert der Grofie; lat. Albertus Magnus, c. 1206- 1280),
roen kao Albert fon Lauingen, grof od Boltata (Albert von Lauingen G ra f
von Bolistddt). O vde upotrebljeno ime, A lbert de Groot. je Albert Veliki na
holandskom . Pored nadim ka M agnus ,,Vehki, nosio je i titulu doctor
universaiis sveopti uiteij. Bio |e dom inikanski fratar i biskup i najvei
nem aki filozof srednjeg veka, prestavnik visoke sholastike, dosledni aristotelovac; istovremeno je svesrdno prouavao alhemiju. Najuvenije alhemijsko delo mu je De rubus Metallicis et M ineralibus (1214), koje je Evropom
proirilo alhem ijske injenice i teorije. Bio je jedan od alhcm iara kojim a
je pripisivano otkrie Kamena mudraca. U oblasti teologije. najvanija dela
A lberta Velikog su nedovrena Sum m a Theologice i K om entari sentencija
Petra Lombarda (M agister Sententiarum). Menli Hol Alberta Velikog ne naziva svecem , poto je ovoga kanonizovao tek papa Pije XI, 1931. godine.
nekoliko godina nakon objavljivanja H olove knjige. (Nap. prev.)

682

Lat. m agnus. m a/or, m axim us - veliki, vei, najvei (Nap. prev.)

bio je sastavljen od m etala i nepoznate supstance odabrane u skladu sa zvezdama, a m agijskom form ulom i invokacijam a bio je obdaren duhovnim kvalitetima; rad na njcm u trajao je vie od trideset godina. Sv. Toma A kvinski je
unitio taj ureaj, sm atrajui ga avolskim m ehanizm om , sruivi na taj nain
ivotno delo. U prkos tome, A lbert Veliki je sv. Tomi A kvinskom ostavio svoje
alhem ijski form ule, ukljuujui (prem a legendi) i tajnu K am ena M udraca.
Jednom prilikom je A lbert Veliki pozvao Viljema II, grofa Holandije i kralja Rimljana, na zabavu u vrtu usred zime. Tlo je bilo prekriveno snegom , ali je Albcrt priprem io raskoan banket na otvorenom u svom samostanu u Kelnu. Gosti
su bili zaprepaeni ncprom iljcnou filozofa, ali im su seli da obeduju Albert
je izgovorio nekoliko rei i s n e g je nestao, vrt se ispunio cveem i pevanjem
ptica, a vazduh je postao topao, proet letnjim povetarcem . im je sveanost
zavrena, na uenje 'okupljenih plem ia, sneg se vratio. [Za detalje videti delo Z ivoti alh em istikih filo zo ja (The Lives o f A lehem ystical Philosophers).4]

Dr Franc Hartman je prikupio pouzane dokaze o etiri alhemiara koji su transmutirali bazne metale u zlato, i to ne jednom, vc
mnogo puta. Jedan od tih izvetaja je o kalueru Reda sv. Avgustina,
po imenu Vencel Zajler5, koji je u svom samostanu otkrio malu kolieinu misterioznog crvenog praha. U prisustvu cara Leopolda I, kralja
Nemake, Maarske i eke, on je transmutovao vee koliine kalaja u zlato. Meu ostalim stvarima koje je uronio u svoju misterioznu esenciju bila je i velika srebrna medalja. Onaj deo medalje
koji je doao u dodir sa supstancom koja je proizvodila zlato transinutirao je u najistiji kvalitet plemenitijeg metala. Ostatak je ostao
srebro. O toj medalji dr Hartman pie;
N a jm a n je d isk u tab ilan d o k az (ako p o jav e m ogu bilo ta dokazati) o m o gunosti tran sm u tacije baznih m etala u zlato rnogu videti
svi k o ji p o s e te B e; to je m e d a lja k o ja se u v a u k o m o ri C a rsk e
rizn ice, a k ae se da j e tu m ed alju , p rv o b itn o n ain jen a od srcbra,
alh em ijsk im putem delim ino pretvorio u zlato isti onaj Vencel Zajler k o jeg je k asn ije ca r L eo p o ld I im cn o v ao za v iteza i dao m u titu lu W enzeslaus R itte r von R e in b u r g J
[U p ro n a o su H ra m a M udrosti
(In the Prcm aos o f th e Tem ple o f W isdom)]
i

Delo Frensisa B areta iz 1815. godine. (Nap. prev.)

Johann Wenzel S eiler (1648?-1681) (Nap. prev.)
683

A lhem ija i n jen i predstavn ici

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Prostomo ogranienje onemoguava duu raspravu o alhemiarima. Kratka skica ivota njih etvorice trebalo bi da poslui kao prikaz optih naela na kojima su radili, naina na koji su sticali svoje
znanje i toga kako su ga koristili. Ta etvorica bili su Veliki Uitelji
ove tajne nauke, a prie o njihovim lutanjima i tenjama, kako su ih
zabeleila njihova sopstvena pera i njihovi savremenici, uenici hermetikog umea, fascinantne su poput bilo koje fiktivne romanse.

EFFIGIES PHILIPPI
T H E O P H R A S T I AB H O
H f N H E IM

. /5 T A T 1 S S U A .

3L L V H .

PA RA CELZUS
Iz The Complete IVritings o f
Paracelsus o f Hohenheim

P a r a c e l z u s o d H o e n a jm a

Najpoznatiji meu alhemijskim i hermetikim filozofima bio je

Filip Aureolus Teofrast Bombastus fon Hoenajm. Taj ovek, koji je
sebe nazivao Paracelzus, izjavio je da e se jednog dana svi lekari
Evrope okrenuti od dmgih kola i, sledei njega, potovati ga iznad
svih drugih lekara. Prihvaeno je da je Paracelzusov datum roenja
17. decembar 1493. godine. Bio je jedino dete u porodici. I otac i majka bili su mu zainteresovani za medicinu i hemiju. Njegov otac bio
je lekar, a majka nastojnica u bolnici. Jo kao mlad Paracelzus se veoma zainteresovao za spise Isaka Holandskog6 i odluio je da reformie medicinsku nauku svoga doba.
Kada je imao dvadeset godina zapoeo je seriju putovanja koja je
trajala oko dvanaest godina. Posetio je mnoge evropskim zemlje,
ukljuujui i Rusiju. Mogue je daje prodro i u Aziju. U Konstantinopolju su mu arapski adepti podarili veliku tajnu hermetikog umea.
Svoje poznavanje Prirodnih duhova i stanovnika nevidljivih svetova
verovatno je pribavio od indijskih bramina, sa kojima je u dodir doao bilo direktno, bilo preko svojih uenika. Postao je vojni lekar, a
njegovo razumevanje i vetina doneli su mu veliki uspeh.
6

684

Isaac o fH olland (XV v.) - alhemiar o ijem je ivotu sauvano veoma malo
podataka. K om pilovao je dva traktata o alhem iji, jed an naslovljen Opera
M ineralia Joannis Isaaci Hollandi, sive de Lapide Philosophico (1600), a
drugi D e Triplici Ordine Elixiris et Lapidis Theoria (1608). O ba su objavljena poetkom XVII veka. U drugom od ovih traktata autor izlae o unapre iv an ju baznih m etala u S o l i L unu (zlato i sreb ro ) i daje p reciznu
ilustraciju posuda koje za to treba koristiti. (Nap. prev.)

U svom delu Biographia Antiqua,

Frensis Baret Paracelzusovom imenu dodaje sledee svojstvene titule: Princ lekara i filozofa vatre;
Veliki p ara o k saln i lekar; vajcarsk i T rism eg isto s; Prvi reform ator hem ijske filozofije; A dept
alhem ije, kabale i magije; Odani
sekretar Prirode; M ajstor Eliksira Zivota i K am ena M uraca i
Veliki monarh hem ijskih tajni.

P H I L I P P U S

THEOPHRASTUS
BO M BA ST
H O H E N H F .IM E N S t S :

S'ironM.

cx P ir.r xy:i j Nobitium

A R P IN A S :
C onfce e t st o r aai Ercmi
E R E M IT A :

PHILOSOPHUS
PARADOXUS.

M Y STERIA RC H A
A R T IU M

M A G IS T E IL ,

M E D iC lN A R U M

PR OFESSO R,

M ufirum Mcchanicirum

TRISM EG ISTVS.
GERM ANUS.

Po povratku u Nemaku otpoeo jc svoju dugo sanjanu reformaciju medicinskih umea i nauka. Suprotstavljali su mu se na svakom
koraku i nemilosrdno ga kritikovali. Njegov nasilni temperament i
strahovito jaka linost su bez sumnje ubrzali mnoge oluje nad njegovom glavom, koje su moda mogle da se izbegnu da je on bio manje zagrienog stava. Otro je napadao apotekare, tvrdei da ne koriste
odgovarajue sastojke u svojim receptima i da ne uzimaju u obzir
potrebe svojih pacijenata, ve samo ele da se dokopaju zelenake naknade za svoje izmiljotine.
Izvanredna izleenja koja je Paracelszus obavio samo su mu stvorila neprijatelje koji su gajo ee mrzeli, jer nisu mogli da ponove
prividna uda koja je on izvodio. On ne samo da je leio bolesti
685

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

este u njegovo doba, ve je reeno da je zaista leio lepru, koleru i

rak. Njegovi prijatelji tvrdili za njega da je on moe sve osim da vaskrsava mrtve. Njegovi sistemi leenja, meutim, bili su toliko heterodoksni da su ga njegovi neprijatelji, polako, ali sigumo, poraavali
i iznova i iznova ga prisiljavali da napusti podmja svoga rada i trai utoite tamo gde nije bio poznat.
Mnogo je kontroverzi u vezi Paracelzusove linosti. U to da je bio
razdraljive prirode, nema sumnje. Njegova mrnja prema lekarima
i enama prerasla je u maniju; za njih nije imao nita osim uvreda. Iz
onoga to se moe saznati, u njegovom ivotu nikada nije postojala
ljubavna veza. Njegovi protivnici su mu uvek prebacivali zbog neobinog izgleda i neumerenog sistema ivota. Vemje se da su njegove
fizike abnormalnosti moda odgovome za veliki deo gorine protiv
dmtva koju je nosio kroz itav svoj netolerantan i buran ivot.
Njegova poznata neumerenost donela mu je jo vie progona, jer
se tvrdilo da je ak i tokom svoje profesure na Univerzitetu u Bazelu
bio retko trezan. Takvu optubu je teko shvatiti, s obzirom na udesnu mentalnu jasnou koja mu je uvek pripisivana. Ogromna koliina
spisa koju je nainio (svaki od tri velika toma trazburskog izdanja
njegovih sabranih dela sadri po nekoliko stotina stranica) predstavlja monumentalnu kontradikciju priama o njegovom prekomemom
konzumiranju alkohola.
Nema sumnje da su mnogi od poroka za koje je optuivan bili izmiljotina njegovih neprijatelja, koji su, poto im nije bilo dovoljno
to to su unajmili ubice da ga ubiju, nastojali da ocme svaku uspomenu na njega, nakon to su, iz osvete, prekinuli njegov ivot. Nain na
koji se Paracelzus susreo sa smru je neizvesan, ali je o tome najverodostojniji izvetaj onaj koji kae da je umro od indirektnih posledica
tue sa veim brojem ubica koje su unajmili neki njegovi neprijatelji,
lekari, kako bi se oslobodili onoga koji je obznanio njihove obmane.
Malo je ostalo manuskripta pisanih Paracelzusovom mkom, jer
je veinu svojih dela diktirao svojim uenicima, koji su ih zapisivali.
Profesor Don Stilmen Makson, sa Univerziteta Stanford, uspomeni
na njega odaje sledeu poast;
Kakav god da bude konaan sud o relativnoj vanosti Paracelzusa u izgradnji medicinske nauke i prakse, mora se priznati da je
svoju karijem u Bazelu otpoeo sa arom i samouverenou ove686

A lhem ija i n jen i predstavn ici

ka koji za sebe veruje da je nadahnut velikom istinom i da mu je

sueno da naini veliki napredak u nauci i praksi medicine. Po prirodi je bio otar i iskren posmatra svega na ta se usredsreivao,
iako, takoe, verovatno i nije bio naroito kritian analitiar posmatranih pojava. Oigledno je bio neobino samostalan i nezavisan mislilac, mada stepen originalnosti njegove misli moe biti tema
koja izaziva opravdane razlike u miljenju. Jedno je sigumo, ma kakve kombinacije uticaja da su do toga dovele, kad je jednom odluio da odbaci svetost autoriteta Aristotela, Galena i Avicene i kad
je u sopstvenoj modifikaciji neoplatonistike filozofije pronaao ono
to je za njegov um bilo zadovoljavajua zamena za stare dogme,
nije oklevao da iza sebe spali svoje brodove.
Poto se oslobodio od dominantnog galenizma svoga vremena, odluio je da propoveda i pouava o tome da bi temelj medicinskih nauka u budunosti trebalo da bude prouavanje prirode, posmatranje
bolesnika, eksperimentisanje i iskustvo, a ne nepogreiva dogma
autora koji su odavno mrtvi. Neoptereen sumnjama, u ponosu i samopouzdanju svojih mladalakih zanosa nije ispravno procenio ogromnu snagu konzervativizma protiv kojeg je usmerio svoje napade.
Ako je tako, njegovo iskustvo u Bazelu sigumo mu je razbilo iluzije. Od tada je opet postao lutalica, ponekad u velikom siromatvu,
ponekad u umerenoj udobnosti, ali oigledno bez zabluda o momentalnom uspehu svoje kampanje, mada nikada nije sumnjao u svoj
konaan uspeh - jer u njegovom umu su njegove nove teorije i
praksa medicine bili jedno sa silama prirode, to je bio izraz Boje
volje, i na kraju su morali prevladati.
Taj udan ovek, s prirodom koja je predstavljala mnotvo kontradikcija, s izvanrednim genijem koji je sijao kao zvezda kroz filozofski i nauni mrak srednjovekovne Evrope, borei se protiv ljubomore
svojih kolega, kao i protiv plahovitosti sopstvene naravi, borio se za
dobro mnogih, protiv dominacije nekolicine. Bio je prvi ovek koji
je pisao naune knjige na jeziku obinog naroda, tako da su ih svi mogli proitati.
Cak i u smrti Paracelzus nije pronaao mir. Iznova i iznova su
njegove kosti iskopavane i ponovo pokopavane na drugom mestu.
Mermema ploa na njegovom grobu nosi natpis:
Ovde lei pokopan Filip Teofrast, slavni doktor medicine, koji
je udesnim znanjem leio rane, lepru, giht, vodenu bolest i dmge
687

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

A lhem ija i n jen ip red sta vn ici

neizleive bolesti tela, i dao svoja dobra da budu razdeljena siromanima. Godine 1541, na dan 24. septembra, razmenio je ivot za
smrt. Mir ivima, veni odmor pokojrvima.
R

A. M. Stodart7, u svom delu Paracelzusov ivot (Life ofParace!

sus), daje izuzetno svedoanstvo o ljubavi koju su mase gajile piv
ma velikoma lekaru. O njegovom grobu, ona pie; "
,,Do dana dananjeg se siromani tamo mole. Uspomena na Hoenajma procvetala je u praini do svetosti, jer su ga siromani kanonizovali. Kadaje 1830. godine kolera zapretila Salcburgu, Ijudi
su pravili hodoae do njegovog spomenika i molili ga da je odvrati od njihovih domova. Zastraujua poast ih je mimoila i besnela je u Nemakoj i ostatku Austrije.
Pretpostavlja se da je jedan rani Paracelzusov uitelj bio mistc
riozni alhemiar, koji je sebe nazivao Solomon Trismozin (Solomou
Trismosin). Sto se Trismozina tie, o njemu se ne zna nita osim dn
je nakon nekoliko godina lutanja pronaao formulu transmutacije i
tvrdio da je napravio ogromne koliine zlata. Predivno iluminiran ru
kopis tog autora iz 1582. godine, naslovljen Splendor Solis*, nala/i
se u Britanskom muzeju. Trismozin je tvrdio da je, zahvaljujui svo
me alhemijskom znanju, iveo 150 godina. Jedna vrlo znaajna izjava
pojavljuje se u njegovim Alhemijskim lutanjima (.Alchemical Wande
rings), delu za koje se pretpostavlja da govori o njegovoj potrazi zn
Kamenom Mudraca:
Prouavaj ono to si, ono ega si deo, ono to zna o tome, to
je zaista ono to si. Sve to je van tebe je i unutra, tako je pisao Trismozin.

a m o n

L .iu

l j

'

Ovaj najpoznatiji od svih panskih alhemiara roen je oko 1235.

godine. Njegov otac bio je seneal10aumea I od Aragona (Jaume
d'Arago) imladi R am onje odrastao na dvoru, okruen iskuenjima
i rasipnou kojima takva mesta obiluju. Kasnije je imenovan u zvanje koje je imao i njegov otac. Bogati brak je Ramonu osigurao finansijsku sigumost i iveo je ivotom panskog plemia.
Jedna od najlepih ena na aragonskom dvoru bila je dona Ambrozija Eleonora di Kastelo (Donna Ambrosia Eleanora Di Castello),
kojoj su vrline i lepota doneli veliki ugled. Ona je u to vreme bila udata i nije bila naroito zadovoljna kada je otkrila da se kod mladog
Ljulja prema njoj ubrzano razvija strast. Gde god da je pola, Ramon
ju je pratio, i na kraju joj je, potaknut trivijalnim sluajem, napisao
neke vrlo ljubavne stihove, to je izazvalo sasvim drugaiju reakciju
od one koju je oekivao. Primio je poruku da poseti damu. Zivahno
se odazvao. Rekla mu je da je poteno da bolje pogleda lepotu o kojoj je pisao tako privlane pesme i, povukavi u stranu deo svoje haIjine, otkrila da joj je rak skoro pojeo jednu polovinu tela. Ramon se
nikada nije oporavio od oka. To je preokrenulo itav tok njegovog
ivota. Odrekao se dvorskih povrnosti i postao pustinjak.
Neko vreme nakon toga, dok je izvodio pokore zbog svojih svetovnih grehova, ukazala mu se vizija u kojoj mu je Hrist rekao da e
ga povesti putem koji treba da sledi. Kasnije se vizija ponovila. Vie
ne oklijevajui, Ramon je razdelio svoju imovinu porodici i povukao
se u kolibu na padini breuljka, gde se posvetio prouavanju arapskog jezika, kako bi mogao krenuti da preobraa nevemike. Nakon est
godina povuesnosti, krenuo je, u pratnji sluge muhamedanca, koji
je, saznavi da se Ramon sprema da napadne veru njegovog naroda,
9

8
6 88

Ana M. Stodart (A nna M. Stoddart, 1840-1911)- britanska autorka. Navedenodelo, The life o f Paracelsus, Theophrastus von Hohenheim, 1493-1541,
objavljenoje 1911. godine. (Nap. prev.)
Lat. Sjaj sunca (Nap. prev.)

Katal. R am on L lu ll\ p. R a im u n d o L u lio ; lat. R a im u n d u s ili R aym undus

ili L u lliu s ; eng R a ym o n d L u lly ili L ull (Nap. prev.)
i() Starofrancuski seneschal, od latinskog siniscalcus, izvedenog iz proto-nemakih korena sin i - stariji, i sk a lk - sluga; rukovodilac protokola - trpeznik, majordom. Seneal je imao ulogu vrhovnog nadzornika dvorskog
ponaanja. (Nap. prev.)
Lullus

689

A lhem ija i n jen i p redstavn ici

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

k rasn u priu o L juljovom u m eu d a pravi zlato, a R am ona je obra iv ao nad o m d a bi k ralja E d v ard a b ilo lako n av esti d a p o v ed e krstaki rat p ro tiv m u h a m ed a n ac a, sam o ak o b u d e im ao sredstava.
R am on se tak o esto ob raao p ap am a i k raljev im a d a je p otpuno
izg u b io v eru u njih; ipak, g led aju i n a to kao na p o sle d n ju nadu,
p rid ru io se sv o m p rija telju K re m e ra na p u tu u E n g lesk u . K rem er
ga je sm estio u svojoj op atiji, tretiraju i g a s p o to v an jem , i tu ga
je Ljulj k onano pouio o prahu, to je b ila tajna koju je K rem er tako d u g o eleo d a sazna. K ada je p rah b io u sav ren , K re m e r je Ram o n a p re d s ta v io k ra lju , a o v aj g a j e p rim io k ao to bi se m o g lo
p retp o stav iti d a b i o v ek p rim io n ek o g a ko m u m oe p ru iti besk ra jn o b o g a tstv o . R a m o n j e p o s ta v io sa m o je d a n u slo v , d a z la to
k o je b u d e n ap rav io ne b u d e u tro en o n a d v o rk e rask o i, ili n a rat
p ro tiv b ilo kog h ria n sk o g k ralja, te d a E d v ard lino p o e sa vojsk o m pro tiv n ev e m ik a . E d v ard je o b eao sve i sva.
O d aje d o d e lje n e R a m o n u b ile su u T au eru i tam o je , k a k o sam
k ae, tran sm u to v ao 5 0 .0 0 0 funti te in e 12 ive, o lo v a i k alaja u isto zlato , o d k o je g je u k o v n ic i n o v c a isk o v a n o e st m ilio n a nob l a '\ od kojih svaki d anas vredi oko tri funte sterlinga. N eki od kom ad a za koje se kae da su iskovani od tog zlata jo uvek se nalaze
u antikvarskim kolekcijam a. [M ada su injeni oajniki pokuaji da
se pobiju ove tvdnje, dokazi su jo uvek p o d jednako podeljeni.] Rob ertu B rusu je p o slao krai rad n aslo v lje n U m ee tra n sm u tira n ja
m eta la ( O fth e A rt o fT ra n sm u tin g M eta ls). D r E d m u n d D ik e n so n 14
navodi d a su, kad je uklonjen k lo ster u kojem je R am on bio u Vestm insteru, radnici pronali neto prah a i uz pom o njega se obogatili.
T okom svog b oravka u E ngleskoj, Ljulj se sp rijateljio sa R oderom B ekonom . N aravno, kralju E d vardu ni na kraj pam eti nije bilo
d a k re n e u k rsta k i rat. R a m o n o v sm e ta j u T au e ru b io j e rav a n
z a tv o rsk o j eliji i on je u b rzo sh v a tio k ak o sto je stv ari. Izja v io je
d a E d v ard a, zb o g n jeg o v e p rek ren e rei, o ek u ju sam o n ev o lje i

gospodaru zabio no u lea. Ramon nije dopustio da njegov potencijalni ubica bude pogubljen, ali se ovaj kasnije zadavio u zatvoru.
Kad je Ramon ozdravio, postao je uitelj arapskog jezika onima
koji putuju u Svetu zemlju. Dok se time bavio doao je u dodir sa Arnoldom od Viljanove", koji gaje poduio o naelima alhemije. Kao rezultat ove obuke, Ramon je nauio tajnu transmutacije i umnoavanja metala. Njegov lutalaki ivot se nastavio i doveo ga u Tunis, gde
je otpoeo raspravu sa muhamedanskim uiteljima i skoro izgubio ivot zbog svojih fanatinih napada na njihovu religiju. Nareeno mu je
da napusti zemlju i da se, pod pretnjom smru, vie nikada ne vraa.
Ne obazirui se na njihove pretnje i drugi put je posetio Tunis, ali, umesto da ga ubiju, tamonji stanovnici samo su ga deportovali u Italiju.
Nepotpisani lanak koji se pojavio u asopisu Household Words
(Kune rei), broj 273, magazinu koji je ureivao arls Dikens, baca
znaajno svetlo na Ljuljovu alhemijsku sposobnost.
Dok je [Ljulj] bio u Beu, primio je laskava pisma od Edvarda II,
kralja Engleske, i Roberta Brusa (R o h e rt B ruce), kotskog kralja,
koji su ga molili da ih poseti. Takoe se, tokom svojih putovanja,
sastao sa Donom Kremerom (John C rem er), opatom od Vestminstera, s kojim je izgradio vrsto prijateljstvo, i to to je otiao u
Englesku bilo je vie da ugodi njemu, nego kralju. [Traktat Dona
Kremera pojavljuje se u H e r m e ti k o m m u ze ju , ali u vesminsterskim analima ne postoji zapis o nekome sa tim imenom.J Kremer
je imao jaku elju da naui posljednju veliku tajnu alhemiju - da
naini prah transmutacije - a Ramon mu je, uprkos sveg svog prijateljstva, nikada nije otkrio. Kremer je, meutim, pristupio poslu
vrlo lukavo; nije mu trebalo dugo da otkrije ono to je bilo najblie
Ramonovom srce - preobraenje nevemika. Kralju je ispriao pre11 A rnaldus de Villa Nova, takoe nazivan i A rnaldus de Villanueva, Arnaldus
Villanovanus, A rnaudde Ville-Neuve, ili Arnau de Vdanova (c. 1235- c. 1311)
- panski alhem iar, astrolog i lekar; pripisuju mu se prevodi brojnih medicinskih tekstova sa arapskog, ukljuujui radove Ibn Sine (Avicene), Koste ben Luke (Costa hen Luca / Q usta ibn Luqa) i G alena. Prpisuju mu se
i m nogi alhem ijski spisi, kao to su Thesaurus Thesaurorum or Rosarius
P hilosophorum , Novum Lum en i F ios Florum , ali je autentinost njegovog
autorstva problem atina. uven je i kao autor raznih medicinskih dela, ukljuujui B reviarium P racticae. M eu njegovim dostig n u im a je otkrie
ugljen-m onoksida i istog alkohola. (Nap. prev.)
690

12 22 tone i 679,6185 kilogram a (Nap. prev.)

n

Nobl (eng. noble) je bio prvi engleski zlatnik proizveden u veim koliinama; uveden je tokom drugog kovanja novca (13 4 4 -1 3 4 6 ) kralja Edvarda
III, kada je zlatnik teio 9 gram a; tokom kraljevog treeg kovanja novca
(1346-1351), teina zlatnika sm a n je n aje na 8,3 gram a, a u njegovom etvrtom kovanju (1351 -1377) p o s ta o je jo laki i te io je 7,8 gram a. Prenik nobla bio je od 33 do 345 m ilim etara. (Nap. prev.)

M E dm und D ickenson ili D ickinson (1 6 2 4 -1 7 0 7 ) - engleski kraljevski lekar

i alhem iar, autor sinkretistikog filozofskog sistem a. (Nap. prev.)
691

A lhem ija i rtjen ipredstavn ici

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

beda. P o b e g a o je iz E ngleske 1315. g o dine i jo je d n o m k ren u o da
p ro poveda nevem icim a. Tada je ve bio veom a star i niko od njegovih prijatelja nije gajio nadu da e m u ikada po n o v n o videti lice.
O tiao je najpre u E gipat, zatim u Jeru salim , a o d an d e, po trei
put, u T unis. T am o ga je kon an o sustiglo m uen itv o k o je je tak o
esto izazivao. N arod ga je napao i kam enovao. N eki en o v sk i trgovci odneli su njeg o v o telo, u kojem su se jo uvek n azirali slabi
zn aci iv o ta. P o n eli su g a na svoj b rod, ali iz d r ao j e sam o n ek o
v rem e i um ro kad su stigli nadom ak M ajorke, dan a 28. ju n a 1315.
g o dine, u o sa m d ese t prvoj godini. S ahranjen j e uz v elik e p o asti u
njegovoj porodinoj kapeli u Sv. U lm i, uz prisustvo v icek ralja i itav o g g la v n o g p le m stv a .

islorije njihovog vrem ena i tako uspostavilo te likove kao priznate lanove drulva - u nekim sliajevim a, da bi se to postiglo, ak su fabrikovane kom pletne
genealogije. Iniciranim a su, m eutim , oni oznaavali da linost kojoj su bili
dodeljeni ne postoji na drugi nain osim sim bolino. Ti inicirani hroniari su
paljivo prikrivali njihov arkanum u ivotim a, m islim a, reim a i delim a pripisanim tim im aginarnim linostim a i na taj nain sigurno proneli kroz vekove
najdublje tajne okultizm a u obliku spisa koji su za neupuene nisu bili nita vie
od biografija.

N i k o l a F l a m e l 15

TESTAMENTUM
CREMERI.

A B B A T IS W E S T M O N A S T E R IE N s IS , AN GLI , O R D INI S B E N E D I C T I N L

NALOVNASTRANA
A L H E M IJS K O G TRAKTATA
K O JI SE P R IP IS U JE
KREMERU
Iz Musceum Hermeticum
Reformatum et Amplificatum

T R A C T A 7 V S 7ERT1VS.
Don Kremer, mitski opat Vestminstera, interesantnaje linost
alhem ijske zbrke u etm aestom
veku. Poto nije potpuno sigurno da je opat sa ovim imenom
ikada bio u vestm insterskoj biskupiji, p riro d n o se p o stav lja
pitanje: ,,Ko je bila osoba koja
je krila svoj identitet iza pseudonima Don Kremer? Fiktivni likovi, poput Dona Kremera,
ilustruju dve zn aajn e prakse
sre
n jo v ek o v n ih alhem iara:
FRANCOFVR71
/ p u d H E R M A N N U M 4 SANDE.
( I) m noge osobe visokog poliM i)c L x x rn .
tikog ili religijskog ranga bile
su tajno ukljuene u herm etika
hem ijska istraivanja i, plaei se proganjanja i ism evanja, objavljivale svoje
pronalaske pod raznim pseudonim im a; (2) hiljadama godina je praksa inicijata,
koji su posedovali istinski klju velikog herm etikog arkanum a, bila da ouvaju
svoju m udrost kroz stvaranje im aginam ih osoba, to ih je uvodilo u epizode

692

Krajem etmaestog veka iveo je u Parizu ovek koji se bavio iluminiranjem mkopisa i pripremom dela i dokumenata. Nikola Flamel
zaduio je svet otkriem najznaajnije knjige, koju je kupio za beznaajnu sumu od nekog knjiara, s kojim ga je u kontakt dovela njegova
profesija notara. Pria tog udnog dokumenta, naslovljenog Knjiga
Avrahama Jevrejina (Book o f Abraham the Jevv), najbolje je ispriana njegovim sopstvenim reima, sauvanim u njegovim H ijeroglif
skim slikama'*':
D o k sam , dakle, ja , N ik o la F lam el, notar, n akon sm rti m ojih rod itelja, iv eo od n ae u m etn o sti p isan ja, p ravei p o p ise, sre u ju i
raune i svodci trokove tutora i uenika, pala mi je u ruke, za iznos od d v a flo rin a, ceh o v n a knjiga, vrlo stara i velika. N ije b ila od
p ap ira, ili od p e rg a m en ta , k ao to su b ile d ru g e k n jig e, ve j e b ila
naprav ljen a sam o od osetljive kore (kako m i se inilo) n enog m ladog drvea. N aslo v n a strana bila je od bronze, do b ro po v ezan a, itava izgravirana slovim a, ili n eo binim znacim a i, to se m ene tie,
m islim da su to m o g la biti g rk a slova, ili slova nekog slinog drevnog je z ik a . S ig u ran sam . N isam ih m o g ao p ro itati, a d o b ro znam
i X Fr. Nicolas Flamel, a u engleskoj trankripciji, Nicholas Flammel. (Nap. prev.)
is

A lhem ijska knjiga objavljena u Parizu 1613. godine pod naslovom Knjiga
hijeroglifskih figura (fr. Livre des figures hieroglypiques) i u Londonu, 1624.
godine, kao Tumaenje hijeroglijkih fig u ra (eng. Exposition o f the Hieroglyphicall Figures). (Nap. prev.)

693

TAJNA U EN JA SVIH E P O H A
d a nisu bila ni ozn ak e ni slo v a la tin sk o g ili g alsk o g , je r n jih m alo
razum em o.
to se tie o n o g a to je b ilo unutra, listovi od k o re ili lju s k e bili
su iz re zb a re n i i, d iv lje n ja v red n o m p a n jo m , isp isan i g v o zd e n im
iljkom , lepim i urednim latininim slovim a u boji. Im ala je tri puta po sedam listova, je r tako su bili num erisan i n a v rh u listova, a
svaki sedm i list bio je oslikan. P rvi, d ev ico m i zm ijo m k o ja je guta. D rugi sedm i, k rsto m n a k o je m je rasp e ta zm ija, a n a p o sled n jem
sedm om bila je n aslik a n a p u stin ja, ili divljina, u sred k o je su izbija li m nogi lepi izvori, iz ko jih su izlazile b rojne zm ije, k o je su, tu
i tam o, tek le p rem a go re i dole. N a prvom od listo v a b ilo j e napisano velik o m zlatn im slo v im a, A vra h a m Jevrejin, P rinc, S vetenik,
Levit, A stro lo g i F ilozof, narodu je v re jsk o m , g n ev o m B o jim razasu to m m e u G alim a, p o s la Z d ra vlje. Iza to g a bio j e isp u n jen velikim k le tv am a i p so v k a m a (g d e se esto p o n av ljala re M a ra n a th a )
u p u en ih svakoj osobi k o ja bi n a n jeg a bacila p og led , ako n ije Prin o silac rtv e ili P repisiva.

Alhem ija i n jen ip red sta vn ici

glavu. P rem a m ojoj sk ro m n o j p ro cen i, izg led a d a je to bio p aganski B o g M erkur. N a n jeg a, tre i i letei, raire n ih krila, n asre
veliki stari o v ek , koji na glavi im a p riv ren peani sat, a u ruci k n jig u (ili k o su ), p o p u t sm rti, k o jo m eli, n a straan i furio zan
n a in , d a o d se e M e rk u ro v u n ogu. S a d ru g e stran e e tv rto g lista,
n a s lik a o j e n a v rh u v e o m a v iso k e p la n in e lep c v e t, k o ji S ev era c
m u n o p o v ija ; sta b ljik a m u je p lav a, latice b ele i crv en e, lie mu
se sjaji p o p u t zlata , a o k o n je g a su zm aje v i i g rifo n i S ev era svili
sv o ja g n e z d a i n a sta n ili se .

O naj koji m i je p ro d ao o vu k n jig u nije o njenoj v red n o sti zn ao

n ita v ie n eg o ja k ad a sam j e kupio, a verujem d a je b ila u k rad en a
ili o te ta od n e sre n ih Je v re ja , ili p ro n a e n a u n ek o m o d n jih o v ih
drevnih prebivalita. U nutar knjige, na drugotn listu, on je teio svoj
n arod, savetujui ih da se m an u po ro k a i ob ace b ilo k ak v o idolop oklonstvo, d a sa slatkim strpljenjem iekuju dolazak M esije, koji
e pob ed iti sve ze m a ljsk e kraljev e i sa svojim n aro d o m u slavi ven o vladati. B ez sum nje je to bio vrlo m u d ar i p am etan ovek.
N a tre em listu i u ita v o m o sta lo m te k stu koji j e sle d io , k ak o
bi p o m o g ao svom zato en o m naro d u da plati po reze rim sk im carev im a i uradi d ru g e stvari, o k o jim a n eu govoriti, uio ih je , svak o d n ev n im je z ik o m , o tran sm u taciji m etala; n aslik ao j e sa stran e
p o su d e, o b jasn io im n jih o v e b o je i sve ostalo, osim p rv o g agensa,
o ko jem n ije rek ao ni rei, ve ga je (kako j e sam k azao ) n a etvrto m i petom listu sam o itav o g n aslik ao , i to s velik o m v etin o m i
um eem : je r, p rem d a je bio dobro i razu m ljiv o o b lik o v a n i o slik an ,
ipak ga nik ad nik o nije m ogao shvatiti, a da nije b io v eo m a v et u
k abali, koja se dri trad icije, i da nije pro u av ao n jih o v e knjige.
etv rti i peti list, d ak le, b ili su b ez te k sta , itav i isp u n jen i lep im p ro sv e e n im slik am a, ili k ao da su bile p ro sv e en e , j e r j e rad
b io v rlo iz u z e ta n . N a jp re je n a s lik a o m la d i a s k rilim a n a g le n je v im a , sa k a d u c e jsk im ta p o m u ruci, oko k o jeg su b ile o b av ije n e d v e z m ije , k a k o n jim e u d a ra u k a c ig u k o ja m u j e p o k riv a la
694

SIM BO L I AVRAHAMA JE V R E JIN A

Iz Flammel, Hieroglvphical Figures

Robert H. F rajar17, u fusnoti u svom reprintu H ijeroglifskih slika N ikole Flamela, kae:
O no to se ini da neosporno dokazuje istinitost ove prie je to to
je upravo ta knjiga A vraham a Jevrejina, uz kom entare F lam ela, koje
17 Rohert H. Fryar britanski izdava okultnih knjiga i knjiga iz oblasti umetnosti i antropologije. (Nap. prev.)
695

TAJNA U E N JA SVIH EPOH A

je napisao na osnovu uputstava dobijenih od tog lekara, zapravo bila
u rukam a karinala Rieljea, kao to j e Borelu rekao g ro f de Kabrin,
koji j u j e video i ispitao.

,,N a petom listu je , u sreditu Ijupkog vrta, bio lep, procvetao grm
rua, koji se u spinje uz uplji h rast u ijcm p o d n o ju izb ija izv o r
b ele vode to strm o g lav o tcc u d ubine, ali, b ez o b zira na to, najp re pro lazi m im o ruku n eb ro jen ih Ijudi, koji k o p aju u zem lji i za
n jom trag aju ; m eutim , poto su slepi, niko od n jih za n ju ne zna,
o sim , tu i tam o, onaj koji o d m e ra v a teinu. N a drugoj stran i p eto g
lista b io j e kralj s velikom sabljom , koji n alae n ek o licin i vojnika
da, p red njim , p o b iju veliko m notvo m ale dece, ije m ajke plau
uz noge nem ilosrdnih vojnika; krv dece skupljaju ostali vojnici i sipaju je u veliku posudu u koju sunce i m esec dolaze da se okupaju.
A p o to j e ta isto rija p red sta v lja la vei d eo istorije nev in ih koje
je p o b io H ero d i p oto sam iz tc k njige stekao n ajv ei deo u m ea,
b io j e to je d a n o d razlo g a to sam u d v o ritu n jih o v e crk v e postav io H ijero g lifsk e S im bole te tajn c nauke. I tako v id ite ono to je
n a prvih pet listova.
N eu vam p re stav ljati o no to j e na dobrom i razu m ljiv o m latinskom nap isan o na ostalim ispisanim listo v im a, je r bi m e stig la
k az n a B o ja zb o g to g a to bih na taj n ain p o in io v ee zlo n ego
onaj koji je (k ao to je reeno) p o e le o da svi Ijudi sv eta im aju sam o je d n u glavu kako bi je m ogao je d n im uarcem odsei. K ad sam
doao u p o se d te d obre knjige, nita drugo nisam radio, ni d anju ni
nou, o sim to sam j e p ro u a v ao , vrlo d o b ro sh v ataju i sv e operac ije k o je j e p rik a z iv a la , ali ne zn a ju i o d ak le d a k ren em , to m e
in ilo veo m a o p terecn im i usam ljenim i izm am ilo mi m no g e uzdahe. M oju enu, P erenelu, koju sanr volco kao sam og sebe i s kojo m sam se nedugo pre to g a o e n io , to je veo m a zau d ilo , tc m e je
u m iriv ala i isk ren o tragala za b ilo kojim naino m n a koji bi m e izb avila iz te nevolje. N isam m ogao da obuzdam svoj je z ik i sve sani
jo j rek ao i p o k az ao jo j tu lepu knjig u , a o n o g a tren a kad ju j e ugledala, ona je u nju postala isto toliko zaljubljena kao i ja i s krajnjim
z a o v o ljstv o m j e p o sm a trala le p e ko rice, g rav u re, slik e i portrete,
b ez ob zira na to to j e sve to sh v atala je n a k o m alo k ao i ja ; ipak,
b ila m i je v elik a u teh a da s njo m razg o v aram i d a se bavim tim e
ta bi treb alo da uin im o kako bi ih p ro tu m a ili.
696

A lhem ija i n jen ip red sta vn ici

Nikola Flamel proveo je mnogo godina prouavajui tajanstvenu

knjigu. Cak je slike iz nje naslikao svuda po zidovima svoje kue i
napravio brojne kopije koje je pokazivao uenim ljudima s kojima je
dolazio u kontakt, ali niko nije mogao da objasni njihova tajna zna
enja. Na kraju je odluio da krene u potragu za adeptom, ili mudra
cem, i nakon mnogo lutanja susreo je lekara - po imenu Majstor Kanez (Master Canches) - koji se odmah zainteresovao za dijagrame i
zamolio ga da vidi originalnu knjigu. Krenuli su zajedno za Pariz i
tokom puta je lekar adept Flamelu objasnio mnoga naela hijeroglifa; meutim, pre no to su stigli do kraja puta, M ajstor Kanez se
razboleo i umro. Flamel ga je sahranio u Orleanu, ali je, nakon dubokog razmiljanja o informacijama koje je dobio tokom njihovog kratkog poznanstva, uz pomo svoje supruge uspeo da rei formulu za
transmutaciju baznih metala u zlato. lzveo je eksperiment nekoliko
puta sa savrenim uspehom i pre smrti dao da se na luku groblja Sv.
Inosent u Parizu naslika vie hijeroglifskih figura, u kojima je skrivena itava formula koju je otkrio u knjizi Avrahama Jevrejina.

G rof B ernard

iz

T reviza

Od svih onih koji su tragali za Eliksirom Zivota i Kamenom Mudraca, svega nekoliko je prolo kroz lanac razoaranja koja su zadesila grofa Bemarda iz Trevisa, koji je roen u Padovi 1406. godine, a
umro 1490. godine. Njegova potraga za Kamenom Mudraca i tajnom
transmutacije metala otpoela je kada je imao svega etmaest godina.
IJ svojoj potrazi on ne samo da je proveo itav ivot, ve je potroio
i bogatstvo. G rof Bemard iao je od jednog alhemiara i filozofa do
drugog, a svaki od njih otkrivao mu je neku zavodljivu teoremu; on
ih je eljno prihvatao i eksperimentisao, ali je uvek ostajao bez oekivanih rezultata. Njegova porodica je verovala da je lud i izjavljivala
da on svojim eksperimentima, koji su ga vrlo brzo odveli u siromatvo, sramoti svoju kuu. Putovao je u mnoge zemlje, nadajui se da e
na udaljenim mestima pronai mudraca sposobnog da mu pomogne.
697

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Konano, na pragu svoje sedamdeset i este godine, bio je nagraen

uspehom. Otkrile su mu se velike tajne Eliksira ivota, Kamena Mudraca i transmutacije metala. Napisao je malu knjigu u kojoj je opisao rezultate svojih dela i, mada je poiveo svega nekoliko godina u
uivanju u plodovima svojih otkria, bio je potpuno zadovoljan, jer
je blago koje je pronaao bilo vredno ivotnog veka koji je proveo
tragajui za njim. Primer njegove marljivosti i istrajnosti moe se
nai u jednom od procesa koje je izvodio, a na koji ga je nagovorio
neki glupi prevarant, to je rezultiralo time da je potroio dvadesei
godina kalcifikujui ljusku jaja i gotovo isto toliko vremena destilujui alkohol i druge supstance. U istoriji alhemijskih istraivanja
nikada nije bilo strpljivijeg i istrajnijeg uenika Velikog Arkanuma.
Bemard je objavio da je proces rastvaranja, postignut pomou ive, a ne uz pomo vatre, vrhunska tajna alhemije.

T E O R IJ A I PR A K SA A L H E M IJE
P rvi d eo

Poreklo alhemijske jilozofije # Aleksandar Veliki i drvee kojegovori # Priroda i umee # Alhemijski simbolizam # Pesma
nad pesmama # Zlato Filozofa

Alhemija, tajno umee zemlje K em ', jedna je od dve najstarije

nauke poznate u svetu. Dmga je astrologija. Poeci obe seu unazad
u tamu preistorijskih vremena. Prema najranijim zapisima koji postoje, alhemija i astrologija su smatrane boanskim otkrivenjem oveku, tako da pomou njih moe povratiti svoje izgubljeno stanje.
Prema starim legendama koje su sauvali rabini, aneo na dverima
Edena uputio je Adama u tajne kabale i alhemije, obeavi mu da
e, kad ljudska rasa temeljno ovlada tajnom mudrou skrivenom unular tih inspirativnih umea, prokletstvo zabranjenog voa biti skinuto i ovek e ponovo moi da ue u Vrt Gospodnji. Kao to je ovek
u trenutku svoga pada uzeo na sebe haljine od koe2 (fizika tela),
tako su se i te svete nauke koje je sa sobom doneo u nie svetove
i

K em (K hem ) je bio lokalni naziv za Egipat; znai crna (zem lja) i odnosi
se na plodnu zem lju cm icu doline Nila. Kem je bilo i ime egipatskog boga
reprodukcije i (ljudske) plodnosti, kao i egipatskog boga-oca. U Bihliji (Postanje 9 i 10) se on naziva Ham i najm lai je N ojev sin i predak Egipana,
N ubijaca i H ananaca; Grci su ga nazivali Pan; sveta ivotinja bila mu je
beii bik. Iz originalnog znaenja rei kem - ,,cm o, izvedeno je znaenje
cm o um ee, koje su praktikovali ueni Ijudi Egipta. Ono je postalo poznato preko islam a kao C m o U m ee - a l K hem . Tajne tih dostignua proirile
su se u zapadnom svetu kao alkhem , i konano kao alhem ija. (Nap. prev.)
Postanje 3:21 (Nap. prev.)

698

699

Teorija i praksa alhem ije -

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

otelotvorile u teko shvatljivim oblicima, u kojima njihova duhovna

transcendentalna priroda vie nije mogla da se manifestuje. Stoga se
smatralo da su mrtve ili izgubljene.
Zemaljsko telo alhemije je hemija, jer hemiari ne shvataju da jc
polovina knjige Tore zauvek skrivena iza Izidinog vela (videti Tarot)
i da, sve dotle dok prouavaju samo materijalne elemente, u najboljem sluaju mogu otkriti samo polovinu misterije. Astrologija sc
kristalizovala u astronomiju, iji zastupnici ismevaju snove drevnih
vidovnjaka i mudraca i izruguju se njihovim simbolima kao besmislenim proizvodima praznoverja. Pa ipak, inteligencija savremenog
sveta nikada ne moe proi iza vela koji deli vieno od nevienog,
osim na nain na koji ukazuju - Misterije.
ta je ivotl ta je inteligencijal ta je sila? To su problemi ijem reavanju su drevni posveivali svoje hramove uenja. Ko moe rei da nisu odgovorili na ta pitanja? Ko bi prepoznao odgovorc
ako su dati? Da li je mogue da iza simbola alhemije i astrologijc
lei skrivena mudrost, tako nejasna da um ove rase nije kvalifikovan
da razume njena naela?
Haldejci, Feniani i Vavilonjani, kao i mnoge rane orijentalne ra
se, bili su upoznati s naelima alhemije. Praktikovana je u Grkoj i
Rimu; bila je majstorska nauka Egipana. Kem je drevni naziv za
Egipat, a obe rei, i alhemija i hem\)&, trajni su podsetnik na prvenstvo egipatskih naunih spoznaja. Prema fragmentarnim zapisima
tih ranih naroda, alhemija za njih nije bila spekulativno umee. Oni
su bezuslovno verovali u umnoavanje metala i uenjaci i materija
listi bi, suoeni sa njihovim upomim tvrdnjama, trebalo sa veom
naklonou da ispituju alhemijske teoreme. Evolucionisti prate razvoj umetnosti i nauke kroz rast inteligencije praoveka, dok ih drugi, koji zastupaju transcendentalno stanovite, rado uzimaju u obzir
kao direktna Boja otkrivenja.
Ponuena su mnoga zanimljiva reenja zagonetke porekla alhemije. Jedno je da je alhemiju oveku objavio tajanstveni egipatski
polubog Hermes Trismegistos. Tu uzvienu figuru, koja se nazire
kroz maglu vremena i u ruci dri besmrtni Smaragd, Egipani su
smatrali autorom svih umea i nauka. U njegovu ast su sva nauna
saznanja ujedinjena pod optim nazivom Hermetiko umee. Kada
je Hermesovo telo sahranjeno u Dolini Ebron (ili Hebron), boanski
Smaragd je pokopan s njim. Mnogo vekova nakon toga, Smaragd je
700

p r v i d eo

otkrio - prema jednoj verziji, arapski inicijat - prema drugoj, Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Pomou snage tog Smaragda, na kome su bili misteriozni ispisi Triput Velikog Hermesa - ukupno trinaest
reenica - Aleksander je osvojio itav tada poznati svet. Ne pokorivi samog sebe, meutim, na kraju je doiveo neuspeh. Bez obzira na
njegovu slavu i mo, proroanstva drvea koje govori su se ispunila
i Aleksandar je poseen usred svoje pobede. (Postoje upome glasine
0 tome da je Aleksandar bio inicijat visokog reda, a doiveo je neuspeh zbog svoje nesposobnosti da se odupre iskuenjima vlasti.)
E. V. Kinili3, citirajui Kosmodromijum doktora Gobelina Persone
(Cosmodromium o f Doctor Gohelin Personaf, opisuje susret Aleksandra sa drveem koje govori, pred koje je, kako kae pria, makedonskog kralja naveo put dok je bio u ratnom pohodu na Indiju:
,,A tad a A lek san d a r za e u d ru g e etvrti je d n a k o o p asn e; u je d n om tren u tk u p rek o v rh o v a p lan in a, u d ru g o m k roz tam n e d oline,
u k o jim a su njegovu vojsku napale zm ije i divlje zveri, sve dok se,
n akon trista dana, nije obreo kraj najprijatnije planine, n a ijim obroncim a su visili lanci, ili uad od zlata. A lek san d ar se ulogorio pod
to m p lan in o m , uz k oju se do v rh a m o g lo popeti p rek o 2 .050 step en ik a od n ajistijeg safira. K ad a je sv an u lo , A lek san d a r se, zajedno sa svojih D vanaest K neeva, uspeo pom cnutim stepenicam a do
v rh a p la n in e i tam o n aao P alatu u d esn e lepote, sa D v an aest K ap ija i se d am d e set p ro zo ra od n ajistije g zlata, zv an u P alata Sunca,
a u njoj b ejae H ram , sav od zlata, pred ijim dverim a je stajala vin o v a lo z e k o ja ra a e g ro z d o v e ta m n o c rv e n o g g ra n a ta i b ise ra .
P o to u o e u P alatu , A le k sa n d a r i n je g o v i K n eev i tam o n a o e
f

D r Edvard Von H ajd Kinili (E dw ard Vaughan H yde Kenealy, 1819-1880)

- irski advokat, pisac i pesnik, ali i orijentalist, teolog i lingvist. G odine
1866. napisao je K njigu Boju: A pokalipsu A dam a-O anesa ( The B ook o f
God: the A pocalypse o f A dam -O annes), neortodoksno teoloko elo u koje m je za sebe tvrdio da je dvanaesti Boji glasnik , a citirano teoloko
delo K njiga Enohova (The Book o f Enoch) je iz 1878. godine; iste godine
objavio je i teoloko delo K njiga F oova (The Book o fF o ). (Nap. prev.)

G obelin Persona [Gohelinus Person (P ersona), 1358 -1421 ] - nem aki istoriar, teoretiar, svetenik i reform ator. N ajpoznatiji je kao istoriar; navedeno delo, Kosmodrom ijum (Cosmodrom ius), vredna je hronika njegovog
rodnog grada, P aderbom a, posebno za period od 1347. do 1418. godine.
(Nap. prev.)
701

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

o veka kako lei na zlatnom krevetu; izgledao je v eo m a velianstven o i lcp o , sa g la v o m i b rad o m b e lim p o p u t sneg a. T ad a se A lek sandar i njegovi K neevi poklonie M udracu, koji o vako progovori:
A le k sa n d re , sa d a e videti o n o to ze m a ljsk i Ijudi n ik a d a nisu
videli ili u li. A le k s a n d a r m u o d v rati: O , M u d ra e, n a jsre n iji,
k ak o si znao ko s a m ? O n m u odgovori: Pre no to j e talas P otopa
p o k rio lice zem lje, j a sam zn ao za tv o ja d e la . O n dod a e: eli li
d a vid i n ajo sv e en ije D rvee S unca i M eseca, k o je n ajav lju je sve
b udue stv a ri? A leksandar odgovori: T o je dobro, gospodaru; veom a d u g o elim o da ga v id im o . (...)
T ada M udrac ree: S kini svo je p rstenje i u k rasc, izuj se i sledi
m e . I A leksandar uini tako pa, odabravi trojicu od K neeva, a ostale ostav iv i da ek aju n jegov p ovratak, k renu za M u d racem , te
stie do D rv ea S unca i M eseca. D rvo S u n ca im a lie o d crv en o g
zlata, D rvo M eseca im a lie od srebra, i to D rv ee v eo m a je veliko, a A lek san d a r se, po uputstvu M udraca, obrati D rveu, upitavi
da li e se kao pobednik vratiti u M akedoniju. D rvee m u dade odrean odgovor, rekavi m u da e iveti jo g o d in u i o sa m m eseci,
a o n d a e u m reti o tro v an iz p eh a ra. A kad on u p ita ko e b iti taj
koji e m u dati otrov, ne dobi nikakav odgovor; D rvo M eseca m u ree da e njegova M ajka, nakon najsram otnije i nesrene sm rti, dugo
leati n esah ran jen a, ali da je za n jeg o v e sestre o b ez b e e n a sre a.
[ V ideti K n jig u Enoha, D ru g o g g la sn ik a B o jeg
( The B o o k o j E noch, The S e c o n d M e sse n g e r o f G o d )]

Po svoj verovatnoi, takozvano drvee koje govori bile su samo

drvene trake na kojima su bile tabele slova, pomou kojih su davan.i
proroanstva. Nekada su knjige pisane na drvetu nazivane drvecc
koje govori. Tekoe u odreivanju porekla alhemije su direktan iv
zultat ignorisanja izgubljenog kontinenta Atlantide. Veliki Arkanum
bio je najcenjenija tajna atlantianskog svetenstva. Kad je Atlaso
va zemlja potonula, hijerofanti Misterije Vatre doneli su formulu u
Egipat, gde je ostala vekovima u posedu mudraca i filozofa. Postc
peno je prenesena u Evropu, gde su njene tajne ouvane netaknutc
Tokom srednjeg veka alhemija nije bila samo filozofija i nauku,
ve i religija. Oni koji su se pobunili protiv verskih ogranienja svo
ga vremena, skrili su svoja filozofska uenja pod alegorijom prav
ljenja zlata. Na taj nain sauvali su svoje line slobode i radije bih
ismevani, nego proganjani. Alhemija je trostruko umee, a njenu tajnu
702

Teorija i praksa alhem ije

p r v i d eo

prigodno simbolizuje trougao. Njen simbol je 3 puta 3 - tri elementa, ili procesa, u tri sveta, ili sfere. To 3 puta 3 deo je tajne 33.
stepena slobodnog zidarstva, je r 33 je 3 puta 3, to je 9, broj ezoterijskog oveka i broj emanacija iz korena Boanskog Drveta. To je
broj svetova koje prehranjuju etiri reke to se izlivaju iz Boanskih
IJsta kao verbum jiat5. Ispod takozvanog simbolizma alhemije krije
sc velianstven koncept, jer to ismejano i prezreno umee jo uvek
uva netaknut trostruki klju za dveri venog ivota. Kada se, dakle,
shvati da je alhemija misterija u tri sveta - boanskom, ljudskom i
elementamom - lako je razumeti zato su mudraci i filozofi stvorili
i razvili zamrenu alegoriju da prikriju svoju mudrost.
Alhemija je nauka o umnoavanju i temelji se na prirodnom fenomenu rasta. Nita ne dolazi ni iz ega, je izuzetno drevna poslovica. Alhemija nije proces pravljenja neega ni iz ega; to je proces
poveavanja i poboljavanja onoga to ve postoji. Ako bi filozof
naveo da ivi ovek moe biti napravljen od kamena, neprosvetljeni
bi verovatno uzviknuli: ,,Nemogue! Oni bi tako razotkrili svoje neznanje, jer mudrima je poznato da je u svakom kamenu seme oveka.
I'ilozof bi mogao izjaviti da svemir moe biti napravljen od oveka,
ali bi nepromiljen to smatrao nemoguim, ne shvatajui da je ovck seme iz kojega moe nii svemir.
Bog je ,,unutar i ,,izvan svih stvari. Vrhovno Jedno manifestuje
Sebe kroz rast, to je impuls iznutra prema spolja, borba za izraz i
manifestaciju. Alhemiarski rast i umnoavanje zlata nije vee udo
od onog koje se ogleda u tome da maleno slaicino seme proizvodi
grm nekoliko hiljada puta vei od semena. Ako slaicino seme sto hiIjada puta poveava svoju veliinu i teinu, kada se posadi u potpuno drugaiju materiju (zemlju), zato se, uz pomo umea, seme
/lata ne bi multipliciralo sto hiljada puta kad se posadi u svojoj zemlji (osnovnim metalima) i vetaki prehranjuje tajnim alhemijskim
procesom?
Lat. verbum fia t = re neka bude. i-'iat je od jie ri, pasiva glagola fa c e re praviti, ili uraditi. Fraza Fiat lux je latinski prevod (u Vulgat 'i) biblijskog Neka
bude svetlost ( P ostanje 1:3) (heb. 7 iK r r ). itava fraza je ,,dixitque D eus
fiat lux et fa c ta est lux" - Bog ree: N eka bude svetlost. I bi svetlost. (prevod ure Daniia)], od grkog kou f:iro:v o 0c:6c yi:vTj()r]T0 ) cpcoc kcu s/v eto
(pco<; (kai eipen ho Theos g enetheto p h d s kai egeneto phos), od hebrejskog
718 NTl; 718 r r , n n 'rs 7JJ8 1 (vayo'm er 'E lohivm yehiy). (Nap. prev.)
703

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Teorija ip ra k s a alhem ije

L IST O V I
H ER M E SO V O G
SV ET O G DRVETA
Precrtano iz originalnog
manuskripta iz 1577. godine

U svom delu K lju alhemije, Semjuel Norton6 procese ili stan ja k roz koja
p ro la z e a lh em ijsk e supstan ce, od tren u tk a kada
se p rvi p u t n a u u epruveti do m om enta kada su
sprem ne kao lek za biljke,
m inerale ili Ijudc, deli na
etm aest delova:
1. Solucija (otapanje), in
p relask a iz g aso v ito g
ili vrstog stanja u teno stanje.

CF&: CFrc* o f

2. F iltra cija , m eh an ik o
odvajanje tenosti od nerastvorenih estica koje
su se u njoj zadrale.

3. E va p o ra cija (isparavanje), m enjanje ili preooracanje tenog tlt vrstog stanja u gasovito stanje uz pom o toplote.
4. D estilacija, operacija kojom se isparljive tenosti m ogu odvojiti od supstanci koje se nalaze u rastvoru.
5. Separacija (razdvajanje), operacija razjedinjavanja ili razlaganja supstanci.
6. R ektifikacija (popravljanje), proces poboljavanja ili proiavanja bilo koje supstance ponavljanjem destilacije.
7. Kalcinacija (usitnjavanje), pretvaranje u prah ili pepeo posredstvom toplote; izbacivanje isparljivih supstanci iz m aterije.
8. K om ikscija (m eanje), m eanje razliitih sastojaka u nove sm ese ili masu.
6

704

Sam uel N orton (1 548-1621) - engleski alhem iar, autor nekoliko alhem ijskih traktata [ponekad pod pseudonim om Semjuel Rinvil (Sam uelRinvillej],
meu kojim aje i navedeno delo K lju alhemije (The Key o f Alchemy) (1630).
(Nap. prev.)

prvi deo

9. P urifikacija (proiavanje) (kroz truljenje), dezintegracija spontanom razgradnjom ; raspadanje izazvano um etnim sredstvima.
10. Inhihicija, proces zadravanja ili ograniavanja.
11. Fermentacija, pretvaranje organskih supstanci u nova jedinjenja putem vrenja.
12. Fiksacija, akt ili proces uvrivanja tenosti; vrsto stanje.
13. M ultiplikacija (um noavanje), akt ili proces um noavanja ili poveavanja
broja; stanje um noenosti.
14. Projekcija, proces pretvaranja baznih m etala u zlato.

Alhemija ui da je Bog u svemu, da je On Jedan Univerzalni Duh,

koji se manifestuje kroz bezbroj oblika. Bog je, dakle, duhovno seme posejano u tamnu zemlju (materijalni univerzum). Pomou umea
je mogue to seme uzgajiti i proiriti tako da celi univerzum materije
bude njime proet i postane poput semena - isto zlato. U duhovnoj
prirodi oveka to je nazvano regeneracija, u materijalnom telu elemenata nazvano je transmutacija. Kako je u duhovnom i materijalnom univerzumu, tako je i u intelektualnom svetu. Mudrost se ne moe
usaditi u idiota, zato to seme mudrosti nije unutar njega, ali se mudrosti moe usaditi u neuku osobu, ma koliko neuka ona bila, jer seme
mudrosti u njoj postoji i pomou umea i kulture se moe razviti. Stoga je filozof samo neuki ovek u ijoj se prirodi odigrala projekcija.
Kroz umee (proces uenja) je itava masa baznih metala (mentalno telo neznanja) transmutirana u isto zlato (mudrost), jer je proeta razumevanjem. Ako se, dakle, kroz veru i blizinu Boga ovekova
svest moe transmutirati od baznih animalnih elja (predstavljenih
mnotvom planetamih metala) u istu, zlatnu i pobonu svest, prosvetljenu i iskupljenu, a manifestujui Bog unutar nje se uvea od
siune iskre do velikog i velianstvenog Bia, ako se, takoe, bazni
metali mentalne neukosti mogu, kroz odgovarajuu obuku i vebe,
transmutirati u transcendentni genij i mudrost, zato onda proces primenjen u dva sveta ili sfere ne bi podjednako vaio i u treem svetu
ili sferi? Ako se i duhovni i mentalni elementi univerzuma mogu umnoavati u svom izrazu, onda se, po zakonu analogije, i materijalni elementi univerzuma mogu umnoavati, ukoliko je mogue utvrditi za
to neophodan proces.
705

Teorija ip ra k sa alhem ije

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Ono to je istinau viem, istinaje u niem. Ako je alhemiji velika

duhovna istina, onda jc ona i velika materijalna istina. Ako se moe
odvijati u univerzumu, moe se odvijati i u oveku; ako se moc
odvijati u oveku, moe se odvijati i u biljkama i mineralima. Ako
jedna stvar u univerzumu raste, onda sve u univerzumu raste. Ako
se jedna stvar moe umnoavati, onda se sve stvari mogu umnoavati, ,,jer se vie slae sa niim, a nie se slae sa viim . Ali, kao
to je nain za iskupljenje due skriven u Misterijama, tako su i tajne za iskupljenje m etala takoe skrivene, kako ne bi pale u ruke
profanima i bile izopaene.
Ako iko eli da uveava metal, on prvo mora da naui tajne metala: mora shvatiti da svi metali - kao i svo kamenje, biljke, ivotinje i univerzum - rastu iz semena, a da se to seme ve nalazi u telu
Supstance (materici Svetske Device), jer seme oveka nalazi se u univerzumu pre no to se on rodi (ili raste); i kao to seme biljke postoji
za sva vremena, a biljke ive samo deo tog vremena, tako je i seme duhovnog i materijalnog zlata uvek prisutno u svemu. Metali rastu tokom
vekova, jer im je sunce dalo ivot. Oni rastu neprimetno, u obliku
siunih grmova, jer sve raste na isti nain. Samo se metodi rasta razlikuju prema vrsti i veliini.
Jedan od velikih aksioma je: ,,U svemu je seme svega, iako, jednostavnim procesim a Prirode, ono moe ostati latentno tokom
mnogih vekova, odnosno, njegov rast moe biti veoma spor. Stoga,
svako zmce peska sadri ne samo seme plemenitih metala, kao i seme neprocenjivih dragulja, ve i seme sunca, meseca i zvezda. Kao
to se u prirodi oveka ogleda itav univerzum u minijaturi, tako
se u svakom zrncu peska, svakoj kapi vode, svakoj siunoj estici
kosmike praine, kriju svi delovi i elementi kosmosa, u obliku malenih semenih klica, tako neznatnih da ih ak ni najmoniji mikroskop ne moe otkriti. Trilionima puta manje od jona ili elektrona,
to seme - neprepoznatljivo i neshvatljivo - iekuje vreme koje mu
je dodeljeno za rast i izraavanje. (Razmislite o Lajbnicovim monadam aj
Postoje dva metoda pomou kojih se moe ostvariti rast. Prvi je
putem Prirode, je r Priroda je alhemiar koji uvek postie naizgled
nemogue. Drugi je putem umea, a kroz umee se, u relativno kratkom vremenu, proizvodi ono za ta su Prirodi potrebna gotovo beskrajna razdoblja. Pravi filozof, koji eli da ostvari Magnum Opus,
706

prvi deo

oblikuje svoje postupke po uzoru na zakone Prirode, uviajui da je

umee alhemije samo metod iskopiran iz Prirode, ali je, uz pomo
nekih tajnih formula, na odgovarajui nain intenziviran i izuzetno
skraen. Kako bi postigla svoja uda, Priroda mora da radi ili opseno, ili intenzivno. Opseni procesi Prirode su oni koji su upotrebljeni u transmutaciji smole cmog grafita u dijamant i zahtevaju milione godina prirodnog stvrdnjavanja. Intenzivni proces je umee,
koje je uvek odani sluga Prirode (kao to dr A. Di7 kae) i dopunjava
njen svaki korak i s njom sarauje na sve njene naine.
D ak le, u tom filo zo fsk o m p o slu , P riro d a i U m ee m o raju je d n o
dru g o p rih v atiti s lju b av lju , tak o da U m ee ne m oe zah tev ati ono
to p riro d a o d b ija , n iti P riro d a m o e o d b iti o n o to U m ee m o e
u sav riti. Je r P riro d a o d o b rav a, b esp o g o v o m o se p o k o rav a svakom
u m e tn ik u , sve d o k jo j n je g o v o d elan je p o m ae, a ne o d m a e .
[dr A. D i, H em ijsk a zh ir k a (C h e m ica l C o lleciio n s)\

Pomou tog umea seme koje se nalazi unutar due kamena moe se navesti da klija tako intenzivno da se za nekoliko trenutaka, iz
semena koje je u njemu, odgaji dijamant. Kad seme dijamanta ne bi
bilo u mermeru, granitu i pesku, dijamant se iz njih ne bi mogao uzgajati. Ali, poto je seme unutar svih tih stvari, dijamant se moe
uzgajati iz bilo koje supstance u svemiru. U nekim supstancama, meutim, lake je obaviti to udo, jer je u njima to seme ve dugo oploeno, pa su stoga spremnije za oivljavanje procesa umea. Isto tako,
neke ljude je lake nauiti mudrosti nego druge, jerjedni ve imaju temelj na kojem moe da se radi, dok su kod drugih sposobnosti miljenja potpuno uspavane. Alhemiju, dakle, treba promatrati kao umee
poveanja i dovoenja u savren procvat, na najbri mogui nain.
Priroda ili moe da postigne svoj eljeni cilj, ili, zbog destruktivnosti jednog elementa nad drugim, to ne moe da uini, ali, uz pomo
istinskog umea, Priroda uvek postie svoj cilj, jer to umee nije podlono ni gubljenju vremena ni vandalizmu elementamih reakcija.
7

A rtur Di (Arthur Dee, 1579-1651) - engleski lekar i alhemiar, najstariji sin

D ona D ija (John Dee). Po prepom ci Dejmsa I imenovan je za lekara m skog cara M ihajla I Romanova i u Rusiji je, uglavnom u Moskvi, ostao etm aest godina, p a je tam o kom pilovao i citiranu H em ijsku zhirku (F asciculus
Chemicus), kolekciju alhemijskih spisa, objavljenu 1629. godine. (Nap. prev.).
707

Teorija i praksa alhem ije -

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

U svojoj Istoriji hemije, Dejms Kembel Braun, pokojni profesor

hemije na Univerzitetu u Liverpulu, sumira ciljeve koje alhemiari tee
da postignu u sledeim stavkama:
To je , d ak le, bio je opti cilj alh em ia ra d a u lab o rato riji, kolik o g o d j e to m o g u e , iz v e d u p ro c e s e k o je P riro d e s p ro v o d i u
unutranjosti zem lje. Sedam glavnih problem a koji su okupirali njihovu pan ju su:

Lat. hom unculus (dem inutiv od hom o, pl. hom unculi) - mali ovek, oveuljak - term in generalno korien u m nogim oblastim a p rouavanja da
se oznai predstavljanje ljudskog bia. U alhem iji se hom unkul odnosio
konkretno na koncept m inijatum og, ali potpuno oblikovanog Ijudskog tela,
a isto znaenje imao je i u preform acionizm u, filozofskoj teoriji o nasleu,
odnosno prethodnoj uoblienosti, prem a kojoj je unutar jajeta ili spermatozoida (spom o pitanje je u kojem od njih) sadrana kom pletna preform irana
(ranije uobliena) jedinka nazvana hom unkul, a razvoj je pitanje proirenja
tog potpuno form iranog bia. Paracelzus je u svom spisu D e generatione
rerum naturalium dao iscrpno uputstvo za hem ijsko stvaranje hom unkula.
(Nap. prev.)
Lat. duh sveta (Nap. prev.)

l h e m ijsk i s im b o l iz a m

U alhemiji postoje tri simboline supstance: iva, sumpor i so. Njima je pridodat etvrti tajanstveni ivotni princip nazvan Azot. Sto se
tie prve tri supstance, gospodin fon Veling je napisao:

1. P rip rem a je d in je n ja n az v an o g eliksir, opti lek, ili k am en

m u d rac a, k oji j e p o se d o v a o sv o jstv o tra n sm u ta c ije baznih m etala u zlato i sreb ro , kao i izv o en ja d ru g ih u d esnih operacija. (...)
2. S tv aran je homimkulc, ili ivih bia, o ko jim a su isp rian e
m noge velian stv en e, ali n ev e ro v atn e prie.
3. P rip rem a alk ah esta, ili u n iv erzain o g rastv araa, koji rastv a ra sv ak u su p stan cu k o ja se u n jeg a uroni. (...)
4. P alingeneza, ili o b n o v a b iljke iz pepela. D a su u to m e usp eli, m ogli bi se nadati da e podii m rtve. [P ro feso r B raun m n o g o toga uzim a zd rav o za g otovo.j
5. P rip rem a sp iritu s m u n f, m istin e su p stan ce k o ja p o sed u je m noge m oi, m e u k o jim a j e g la v n a n je n o sv ojstvo
raz lag a n ja zlata.
6. E k strak cija kv in tesen cije, ili ak tiv n o g p rin cip a svih supstanci.
7. P riprem a a urum p o ta h ile , tenog zlata, suveren o g leka, je r
zlato , p o to j e sav reno, m o e da p ro izv e d e sa v ren stv o u
ljudskoj g ra i.
8

p r v i d eo

P o sto je tri o sn o v n e h em ijsk e su p stan ce, a filozofi su ih nazvali

so, su m p o r i iva, ali njih ni na koji nain ne treba izjednaavati sa
siro v o m solju, su m p o ro m i iv o m k o ji se v ad e iz zem lje, ili nabavIjaju u apotekam a. So, su m p o r i iv a svi im aju trojednu prirodu, je r
sv ak a o d tih su p stan ci, p rem a tajn o m ark an u m u m u d rih , zapravo,
u sebi sadri i ostale dve supstance. Telo soti je , akle, trostm ko, naim e, so, su m p o r i iva, ali u telu soli je d n o od to troje (so) prev ladava. Z iv a se isto tak o sasto ji od soli, su m p o ra i ive, a prev lad av a
po to n ji elem en t. S u m p o r je , n a slian n ain, zap rav o so, su m p o r i
iva, sa do m in an tn im sum porom . Tih devet delova 3 p u ta 3, plus
A zo t (tajan stv en a u n iv erzaln a ivotna sila), daje 10, Pitagorinu svetu dekadu. Po pitanju p rirode A zo ta postoji m nogo kontroverzi. Jedni su sm atrali da je to nevidljiva, v ena vatra, dm gi da je u pitanju
elek tric ite t, a trei d a se radi o m a g n etizm u . T ra n sc cn d en talisti ga
n aziv aju astraln a svetlost.
U niverzum je okruen sferom zvezda. Iza te sfere je sfera Sam ajim ,
koji je B oanska v atrena voda, prvi izliv Rei B oje, plam ena reka
k o ja izv ire iz p risu stv a V enoga. S a m a jim , v atrena an d ro g in a voda,
se eli. Vatra postaje so lam a vatra, a voda postaje lunam a voda. Sam ajim 'je univerzalna iv a - p onekad nazivana A zo t nem erljiv duh
iv o ta. D u h o v n a v atre n a p rv o b itn a v o d a - S a m a jim - prolazi kroz
E den (na h ebrejskom , isparava), te se uliva u etiri glavne reke [elem e n te]. To j e re k a iv e v o d e - A zo t [v a tre n a ese n c ija iv e], k o ja
istie iz p resto la B o g a i Jag n jeta. U tom E denu [isparljivoj esenciji
ili m agli] nalazi sc d u h o v n a ze m lja [n esh v atljiv a i n eo p ip ljiv a], ili
p ra in a Aj'ar, od k o je j e B o g n a in io A d a m a m in H a a d a m a h a w,
d u h o v n o telo o v ek a, k o je je d n o m m o ra biti raz o tk riv en o .

Fon Veling u drugom delu svojih spisa kae i to da materijalnog

univerzuma nije bilo sve dok Lucifer, nastojei da izvede kosmiku
io

Videti napomenu 3 na strani 648. (Nap. prev.)

709

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

alhemiju, nije zloupotrebio Samajim, ili Boansku Vatru. Kako bi sr

obnovio amajim, kojeg je Lucifer izopaio, ovaj univerzum je for
miran kao sredstvo njegovog oslobaanja iz tamnog oblaka u kojem
je bio zakljuan usled Luciferovog neuspenog pokuaja da ga kon
trolie. Te izjave jasno naglaavaju injenicu da su rani filozofi u
Bibliji prepoznavali knjigu hemijskih i alhemijskih formula. Bitno jc
da se to uvek ima na umu. Jao onom tragaocu koji kao doslovne pri
hvati razbacane alegorije alhemiara. Takav nikada ne moe ui u
unutranje svetilite istine. Elijas Emol, u svom delu Theatrum Chemicum Britannicum, ovako opisuje metode koje su alhemiari praktikovali kako bi prikrili svoju pravu doktrinu;
N jih o v a g la v n a z a o k u p lje n o s t b ila j e d a u v iju sv o je Tajne u
B a jk e i z a k lo n e sv o je S k lo n o s ti u Velove i s e n k e , iji se R a d iju si,
k ako se ini, p ro teu u svim prav cim a, ali tako da se su sreu u Z aje d n i k o m Sred itu i p o k azu ju je d in o n a Je d n o .

Teorija i p ra k sa alhem ije

p r v i d eo

pismu, duh je neunitiv, dok je dua unitiva. Oigledno je, dakle, da

oni nisu sinonimi. Jasno je reeno: Koja dua zgrei ona e umreti , ali: ,,duh se vrati Bogu, koji ga je dao12. Tabela analogija, onoliko koliko je mogue da bude napravljena, je sledea:
T r o je d n a m o u e t ir i s v e ta
S V ET

O tac

SlN

M a jk a

I. Boga

Otac

Sin

Sveti Duh

2. oveka

Duh

D ua

Telo

3. Elem enata

Vazduh

Vatra

Voda

4. H em ikalija

iva

Sum por

So

Altemativna tumaenja 3. i 4. stavke su:

Cinjenica da Sveto pismo otkriva skriveno znanje, ako se shvati alegorijski, jasno je pokazana parabolom koja opisuje kralja Solomona,
njegove supruge, konkubine i device, koja se pojavljuje u Tajnim simbolima rozenkrojcera (Geheime Figuren der Rosenkreuzer), objavljenim u Altoni 1785. godine. Dr Hartman, koji je preveo deo tog dela
na engleski, izjavio je da Solomonove supruge predstavljaju umea,
konkubine nauke, a device jo uvek neotkrivene tajne Prirode. Po na
logu Kralja device su prisiljene da uklone svoje velove, oznaavaju
i na taj nain da su, pomou mudrosti (Solomon), mistina umea
bila prisiljena da filozofima obznane svoje skrivene delove, dok su za
neinicirani svet bile vidljive samo spoljanje odore. (Takva je i misterija Izidinog vela.)
Poto alhemiar, da bi ostvario Magnum Opus, svoj rad mora obaviti istovremeno u etiri sveta, tabela koja prikazuje analogije tri principa u etiri sveta moe razjasniti meusobni odnos raznih delova.
Rani majstori umea alhemijskog simbolizma nisu standardizovali
ni simbole ni njihove odnose. Stoga je potrebno veliko poznavanjc
materije, u kombinaciji sa znatnom moi intuicije, da bi se razjasnile
neke od njihovih zagonetnih izjava. Za treu i etvrtu stavku u sledeoj tabeli data su i altemativna tumaenja, zbog injenice da neki
autori nisu povukli jasnu granicu izmeu duha i due. Prema Svetom
710

SVET

O tac

SlN

M a jk a

3. Elem enata

Vatra

Vazduh

Voda

4. H em ikalija

Sum por

iva

So

Paracelzus je napravio drugaiji raspored, pomalo aristotelovski,

u kojem su tri faze Trojednog Boga izostavljene, a iskombinovani su
samo elementi dmgog, treeg i etvrtog sveta:
S V ET

O tac

SlN

M a jk a

2. oveka

Duh

Dua

Telo

3. Elem enata

Vazduh

Voda

Vatra

4. H em ikalija

Sum por

iva

So

Jezekilj

1 8 :2 0 ,

prevod uro D anii. (Nap. prev.)

12 Knjiga P ropovednikova 12:7, prevod ura Danii. (Nap. prev.)

711

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Teorija i p ra k sa alhem ije

Glavna poenta, meutim, dokazana je: fdozofi alhemiari koristi

li su simbole soli, sumpora i ive ne samo da predstave hemikalijc.
ve i duhovna i nevidljiva naela Boga, oveka i univerzuma. Tri sup
stance (so, sumpor i iva) postoje u etiri sveta, kao to je prikazano
u tabeli, do zbira jednakog svetom broju 12. Poto su njih 12 temelji
Velikog dela, u Otkrivenju su nazvani dvanaest kamenova temeljaca1
svetog grada. U skladu s istom idejom, Pitagora je tvrdio da je do
dekaedar, ili dvanaestostrano simetrino geometrijsko telo, temeij uni
verzuma. Nije li s tim moda povezano i misteriozno 3 puta 4 i etin
dela od tri, koji su u legendi o treem stepenu slobodnog zidarstva po
stavljeni u etiri ugla heruvima, stvorenja sastavljenog od etiri dela'J
Sledea tabela prikazuje uglove u koje delovi trojke (so, sumpor
i iva) idu u potrazi za Hiramom:

k t ir i

,,u g l a
ISTOK

JllG

Z apad

S kver

S TVARANJA

Fiksni
znaci Zodijaka
Delovi
H eruvim a
etiri
godinja doba
ovekova
doba

A kvarijus

ovek

Prolee

D etinjstvo

Leo

Lav

Leto

M ladost

Skorpio

O rao

Jesen

Z relost

Taurus

Bik

Zim a

Starost

Faze
postojanja

Roenje

Delovi
ustrojstva oveka

Duh

D ua

Svest

Telo

etiri
elem enta

Vazduh

Vatra

Voda

Zem lja

Rast

Z relost

Propadanje

13 Otkrivenje 21:14. I zid grada imae dvanaest temelja (prevod Vuk Stefanovi Iaradi). (Nap. prev.)
712

p r vi d eo

TABELA
l A M c f C $ ^ i c A k Y h i l a s f i / c x l l C h a J K c k r S 'n r V < T d r . ? i y , 'i :

S R E D N JO V E K O V N IH

ALHEM IJSKIH
SIM BO LA

f
S

K iln c u jM a ii

u r r l
H s rc v r - j & ' j n
K c rc tS A u n

'S -K a t i

Iz Valentine14, The Last

Will and Testament

M c c ; i S u & im ? A G a ju t u ir t ^
w

Cudne simbole prikazanc u ovoj retkoj tabeli

hcrmetiari su koristiti
da pred stav e razliite
hcmijske elemente i alhem ijske procese. Puno znaenje tih udnih
oznaka nikada nije otkriveno, jer ti znaci unutar svojih oblika efikasno
prikrivaju okultne tajnc o duhovnoj prirodi
m etala i elem enata kojc predstavljaju.
II svojim alegorijam a
alhemiari su takoe koristili i sim bole ljudi,
/ivotinja i biljaka, a ponek ad i u d n e k o m p o zitn e fig u re , p o p u t
/m a ja , k rila te zm ije ,
icdnoroga i feniksa. U
gotovo svakom sluaju
/lato su sim bolizovali
kao kralja s kmnom na
glavi i esto sa ezlom
II

-C -C
'tT

Q V C c ftR

o * J yjar.
J r o j i

C a lr c v x v o
G a y u im x f *
0

->

R t c c t p jt a r o
C t f T U _______

v
C k r ir f o llu T *

v
Yrd,f ) z L a t ( r v U

C f n i J _______ 4 B
c

l u

<?

C h ie r c s c f a
C t J M t a r ___
C o d j jt * c _ c = - X X
C c f to 6 a o

~ \ k h u s

A v o tfo rf

G c fp c r

C r o & u F Z in j
C r o o u<VFran
'+ d i u t T
C r u c ih iiu tn

% p n v

C U M t& v j*

XHcj_____

X m tvx
io

O
F f f e t t r * ____

A c d + t d if t M a ' X
J E s __________ _

____

<

A umuS
A n tim o rn u r
______

I l H K l V _____
(jM m tn a .

...

L C fis c i/ tm
_____
L v t a r c _____

A
-p < E D = 0 =

**

s f c

S u ip f iu m i j

TX a v f a r ___

C ilf c t a r f a p
S o l-f a r io r *
U C o f c u t n ___
T a r r a _____ s y
T t p iH u m
T ;
T E ik j.

__

rs.

l u u f u t n S c p 'A t b t u V H L 't
-----------

W C a t< rto M 'a M n c m b

S tJrt> t* rY U i - v E r - j f i

R
SH

V if r ic f u m
o~

As

&

VVJrtfcfsn.
V r i V i r t ___

J d a n h iH a .

l t

S a lA r ir & n a c
S a lG im t r H 3 - U O - S a lj& t r A s < D 5 5

S t/ / p / > K rv rM

____ Jtfn ts ro te t

C fr
x

S / c d C m n / i

r J T 'S S Z .

jM

c . a

O ilt p b u r

A rc tu t
A u M n ra m

ia. O
R a:
* s h
R o g w L i 3 ' 1 IS I
R t r / f r f J ___ ^ < r >

Sa fvo r*

I T a f ___
i\ f tM

c a

S u U m t rt- - o - A

S tt fjs E ju r
J t i r u n c ____

K A . 4
J i l i u n c n ___

T & t n jic u r v - u >

V u ir i f lc a t e t r

-------------- o - w '
-o ~
S fH T/ P *
S j* I r r f u J Y r m V S y X S , f o
S iro f a jv o ih J v . s s s a v

D uso ^ c m l .

S iiv c r

J Z r

O Z a fn k M u __ I
K u k _______

C jfc c M V C ^
T s rtrto

&

Jo tta n ro s
________ ca e r

Bazil Valentin (B asil Valentine) je anglicizovan oblik imena Basilius Valentinus. Re je o alhem iaru iz XV veka, stareini benediktinskog sam ostana
sv. Petra u Erfurtu, u N em akoj. Mnogi detalji o njegovom ivotu su nejasni; ne m oe se potvrditi ni njegovo ime; tokom XVIII veka sugerisano je
da se radi o Johanu Toldeu (.Johann Tholde, 1565 -1614), nem akom alhem iam i izdavau, uredniku V alentinovih spisa. Pretpostavlja se da je Valentin roen 1394. godine u M ajncu, ali to nije sigumo. Valentin je pokazao
da se am onijak moe dobiti delovanjem alkalija na so am onijaka i objasnio
713

TAJNA U EN JA SVLH EPOHA

Teorija ip ra k s a alhem ije

u ruci. P onekad su ga prikazivali kao lic e so la m o g d isk a o k m e n o zracim a. Sre

bro j e p erso n ifik o v a n o kao en a, koju su n azivali kraljica. O na nije n o sila kru
nu, ali j e e s to stajala na p o lu m e se c u , u m n o g o m e po u g ie d u na B o g o ro d icu .
iv a j e o b e le a v a n a kao m la d i s krilim a, e s to s d v e g la v e , k ak o n osi zm ije.
ili, p on ek ad , kad u cej. O lo v o su s im b o liz o v a li k ao starca sa k o so m u m c i, g v o
e k ao vojn ik a u o k lo p u . Za aqua fo r tis ^ je u p otrebljavan udnan naziv, ,,no
j e v sto m a k , a o stv a ren ju V e lik o g D e la j e k ao sim b o l o e lje n fe n ik s, koji
sed i na g n e z u u p lam en u . S jed in ja v a n je e le m en a ta su s im b o liz o v a li brakom .
p r o c es pu trefak cije (tm lje n ja ) - lo b a n jo m , a n tim on
zm ajem .

Jo jedna tabela bi trebalo d aje interesantna masonskim uenjacima - ona koja prikazuje odnos izmeu tri supstance, soli, sumpora i
ive, i odreene simbole koji su masonima poznati. Ta tabela takoc
ima altemativno tumaenje, bazirano na preklapanju ftlozofskih naela,
koja je teko - ako ne i nemogue - razdvojiti u hronoloki poredak.
1. Tri S v e tlo sti

Z v e z a n a Vatra

Solarna Vatra

L un am a Vatra

2. Tri V elik a M ajstora

H iram

S o lo m o n

H iram iz Tira

3. G eom etrijsk a tela

Sfera

P iram ida

K ock a

4. A lh e m ijsk e su p stan ce

iv a

Su m p or

So

Hiram

H ir a m iz T ir a

Altemativno tumaenje broja 2 je:

2. Tri V elik a M ajstora

S o lo m o n

kako se h lo ro v o d o n in a k iselin a m o e p roizvesti iz k ise lo -sla n o g rastvora

N a p is a o j e v i e d e s e tin a v a n ih a lh e m ijs k ih s p is a na la tin sk o m i n em a k o m , o d kojih su na la tin sk o m najp ozn atiji Currus Triumphalis Antim onii
(Trijum falna koija antim ona) i D uodecim Clavesphilosophicce (Dvanaest
filozofskih kljueva). C itiran o d e lo , Poslednja volja (Letztes Testament) je
k o le k c ija v i e V alen tin ovih traktata, o b javljen a 1673. g o d in e . (N ap . prev.)
15

714

Lat. ja k a v o d a - k o ro ziv n i rastvor a z o tn e k ise lin e ( H N 0 5) u v o d i, koji sc

d ob ija iz alitre. U alh em iji j e k o r i en a k ao rastvara z a otapan je srebra i
v e in e dru gih m e ta la , uz izu ze ta k zla ta i p la tin e , k o ji se m o g u rastvoriti
sa m o p o m o u aqua regia - k r a lje v sk e v o d e . A qua fo r tis j e priprem ana
m e a n je m p esk a, stip se iii vitriola, ili p o sle d n je d v e su p sta n c e za jed n o , sa
a litro m , te d e stilo v a n je m te s m e se p o m o u to p lo te vatre. P rikupljeni gas
je p o to m k o n e n z o v a n u aqua fo rtis. (N a p . prev.)

p r vi eo

U alhemiji se ponovo pronalazi ovekoveenje Misterije Univerzuma, jer isto tako sigumo kao to je Isus umro na krstu, Hiram (CHiram)
na zapadnim vratima hrama, Orfej na obalama reke Hebar, Krina na
obalama Ganga, a Oziris u kovegu koji je pripremio Tifon, tako i u
alhemiji, ukoliko prvo ne umre element, Veliko Delo se ne moe postii. Faze alhemijskih procesa mogu se pratiti u ivotu i aktivnosti
gotovo svih svetskih Spasitelja i uitelja, kao i u mitologijama vie
naroda. U Bibliji je reeno da ,,ako se ko na novo ne rodi, ne moe
videti kraljevstva Bojega 16. U alhcmiji je navedeno da bez putrefakcije Veliko Delo ne moe biti ostvareno. ta je to to umire na
krstu, to je sahranjeno u grobnici M isterija i to, takoe, umire u
rctorti i putrifakcijom postaje cmo? Takoe, ta jc to to istu tu stvar
ini u prirodi oveka, tako da on moe vaskrsnuti, poput feniksa, iz
vlastitog pepela (caput mortuuml7)?
Rastvor u alhemijskoj retorti, ako je rastvaran odreeno vreme,
pretvorie se u crveni eliksir, koji je nazivan univerzalni lek. Vrlo je
slian vatrenoj vodi i svetli u mraku. Tokom procesa rastvaranja on
menja mnoge boje to je dovelo do toga da bude nazvan paun, jer
se tokom jednog od razdoblja rastvaranja preliva u duginim bojama.
Ako se pretera u poveavanju njegovih moi, epruveta u kojoj se
supstanca nalazi e eksplodirati i pretvoriti se u prah. To se esto deava i za ljude i metale predstavlja najveu opasnost u pripremi leka. Ako se previe razvije, probie se kroz staklo, je r ne postoji
materijalna posuda dovoljno jaka da ga dri. To se deava zbog toga
lo to vie nije supstanca, ve boanska esencija koja uestvuje u
prodomoj moi Boanstva. Kada se pravilno razvija, taj univerzalni
rastvara u tenom obliku rastopie u sebe sve ostale metale. U tom
vi.em stanju univerzalna so je tena vatra. Ta so, razblaena odgovarajuom koliinom bilo kog metala i provedena kroz razliite faze
I('

Jevanelje p o Jovanu 3:3 , p rev o d dr L ujo B a k o ti. (N a p . prev.)

I/

Latinski term in (pl. capita m ortua) koji d o s lo v n o znai m rtva g la v a , odn o sn o , b ezvred n i o sta c i ; koristi s e u a lh e m iji, g d e se a lte m a tiv n o n a ziv a
i nigredo, da o z n a i b ezv red n u su p sta n cu , ostatak nak on h em ijsk ih operac ija , p o p u t s u b lim a c ije , i e p ito m a j e p rop ad an ja i raspadanja; a lh em ia ri
su te o sta tk e p red stavljali s tiliz o v a n o m lju d sk o m lo b a n jo m , b u k v a ln o g la v o m m rtvaca. Caput mortuum j e takoe pon ek ad korien o da oznai crocus
metallorum, to je st, sm e e-crven e m etalne sastojke, kao to su crocus martis
(su lfa t g v o a ) i crocus veneris (o k s id bakra). (N ap . prev.)

715

Teorija ip ra k s a alhem ije

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

rastvaranja i promene poveavanja, na kraju e postati lek za trans

mutaciju niih metala.
Pravi put prirode ( The True Way ofNature), Hermesa Trismegi
stosa, koji mu je pokazao prvi slobodni zidar, I.C.H, opisuje opas
nost od pre-uveavanja univerzalne soli:

7. Libra,

8. S k o rp io ,

S u b lim a cija

S ep aracija

10. K ap rik om ,

11. A k v a riju s,

F erm en tacija

M u ltip lik a c ija

p r v i d eo

9. Sagitariju s,
In sineracija
12. P isce s,
P rojekcija

19

M e u tim , to u m n o a v a n je n e m o e s e sp r o v o d iti u n e d o g le d ,
v e s e k o m p le tir a u d e v e to j p r o m e n i. Jer k ad j e o v a tin k tu ra p rom e n je n a d e v e t p u ta , n e m o e s e j o u z v is it i, z a to to n e e d o p u stiti
b ilo k a k v o d a lje r a zd v a ja n je. Jer, im p r im i i n a jm a n ji ste p e n m a te r ija ln e v a tr e, o n a o d m a h p o te e i p r o la z i k r o z s ta k lo k a o v m e
u lje k r o z p a p ir.

U klasifikaciji procesa kroz koje hemijski elementi moraju proi

pre no to se proizvede hermetiki lek, evidentan je nedostatak uniformnosti u terminologiji, jer je u Pravom putu prirode dato sedam
faza, dok se u Mitsko-hermetikom reniku (Dictionnaire Mytho-Her
m etique)n navodi dvanaest. Tih dvanaest povezano je sa dvanaest
znakova zodijaka na nain vredan razmatranja.
l.A r i j e s ,
K a lc in a c ija
4. K ancer,
D iso lu c ija

18

2. T au m s,
K o n g e la c ija
5. L e o ,
D ig e stija

3. G em in i,
F ik sacija
6. V irgo,
D e stila c ija

D e lo fr a n c u sk o g p isc a A n to a n a - o se fa P e m e tija ( A ntoine-Joseph Pernety\

1 7 1 6 - 1 7 9 6 ), p o z n a to g kao D o m Perneti (Dom Pernetv), b en ed ik tin ca i bib liotek ara Fridriha V e lik o g o d P m sije. Z a jed n o sa p o ljsk im g r o fo m Tadcu o m G rab jan k om (Tadeusz G rahianka, 1 7 4 0 - 1 8 0 7 ) , k oji j e ta k o e b io
p o d u tic a je m h r i a n sk o g m is t ic iz m a E m a n u ela S v e d e n b o r g a ( E m anuel
Swedenhorg, 1 6 8 8 -1 7 7 2 ), o sn o v a o j e 1760. g o d in e tajno drutvo "Rite herm etiq u e", ili A v in jo n sk i ilu m in a ti. P u n n a s lo v p o m e n u to g d e la iz 175 8 .
g o d in e j e M itsko-herm etiki renik u kojem su ohjanjene legendarne p e -

sn i k e alegorije, m etafore, za g o n e tke i varvarski te rm in i (D ictio n n a ire

mytho-hermetique, dans lequel on trouve les allegories fabuleuses des poetes,
les m etaphores, les enigm es et les term es harbares des philo so p h es herm etiques expliques). (N a p . prev.)
716

Ovaj raspored otvara zanimljivo podruje spekulacije, koja moe

pruiti veliku pomo ako se inteligentno sprovede. Tih dvanaest koraka koji vode do ostvarenja Magnum Opusa su podsetnik na dvanaest stupnjeva drevnih Rozenkrojcerskih Misterija. Rozenkrojcerstvo
je, do odreenog stepena, teologizovana hemija i fdozofizovana alhemija. Prema Misterijama, ovek je bivao otkupljen zbog njegovog
prolaza, uz promenu, kroz dvanaest velikih nebeskih kua. Dvanaest
procesa, pomou kojih se moe otkriti tajna sutina, silom podsea prouavaoca na dvanaest Kolega Zanatlija koji su poslati u potragu za ubijenim Graditeljem Univerzuma, Univerzalnom Zivom.
Prema Solomonu Trismozinu, faze kroz koje materija prolazi na
svom putu prema savrenstvu dele se na dvadeset i dva dela, od kojih je svaki predstavljen odgovarajuim crteom. Postoji vana veza
izmeu dvadeset dva Trismozinova amblema, dvadeset dve velike
karte Tarota i dvadeset dva slova hebrejskog alefbcta. Te misteriozne
Tarot karte su same po sebi alhemijske formule, ako se pravilno protumae. Kao da eli da potkrepi tvrdnje srednjovekovnih filozofa da
je kralj Solomon bio majstor alhemije, dr Franc Hartman je istakao da
je mnogo-zloupotrebljavana i neshvaena Solomonova Pesma nad
fiesmama zapravo alhemijska formula. Prouavalac filozofije prirode
19 1. Kalcinacija (lat. calninatio) - usijavanje, kaljenje; 2 . Kongelacija (lat.
congelatio) - zaleivanje, stvrdnjavanje, zgrunjavanje; 3. Fiksacija (lat,fixatio) - uvrivanje, povezivanje; 4. Disolucija (lat. disolutio ) - raspadanje; 5. Digestija (lat. digestio) - rastvaranje; 6. Destilacija (lat. destilatio)
- pretvaranje tenosti u paru i ponovno zgrunjavanje te pare u tenost; 7. Sublimacija (lat. suhlimatio) - pretvaranje vrstih tela u paru i ponovno zgrunjavanje te pare u vrsto telo; 8. Separacija (lat. separatio) - odvajanje,
rastavljanje; 9. Incineracija (lat. incineratio) - pretvaranje u pepeo spaljivanjem; 10. Fermentacija (lat.fermentatio) - vrenje, previranje; 11. Multiplikacija (lat. multiplicatio) - umnoavanje; 12. Projekcija (lat. proiectio)
- izbacivanje. (Nap. prev.)
717

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

e odmah prepoznati crnu ker jerusalimsku20, ne kao osobu nego

kao materijal svet mudracima. Dr Hartman pie:
JPesma nad pesmama , u Starom zavetu, predstavlja opis alhemijskog procesa. U toj pesmi je Suhjectum opisan u Cant.2' I, 5;
Lilium artis u C. II. I; Preparacija i purifikacija u C. II, 4\ Vatra u
C. II, 7 i C. IV, 16; Putrefakcija u C. III, 1; Sublimacija i destilacija
u C. III, 6; Koagulacija i Promena hoje u C. V, 9-14; Fiksacija u
C. II, 12 i C. VIII, 4; Multiplikacija u C. VI, 7; Augmentacija i Projekcija u C. VIII, 8, itd, itd.
Prema apendiksu dela o univerzalnoj soli gospodina fon Velinga,
sitna estica Kamena Mudraca e, ako se baci na povrinu vode, odmah poeti proces rekapitulacije istorije univerzuma u minijaturi, jer
e tinktura momentalno - poput Duhova Elohim - krenuti po licu
voda. Kako su potvrdili filozofi, minijatumi univerzum je formiran
i zapravo se uzdie iz vode i lebdi u vazduhu, gde prolazi kroz sve
faze kosmikog razvoja i konano se ponovo raspada u prah. Ne samo da je mogue pripremiti lek za metale, ve je mogue pripremiti
i tinktum za minerale, pomou koje komadi granita i mermera mogu biti pretvoreni u drago kamenje, a kamenje slabijeg kvaliteta moe biti poboljano.
Kao to je jedan od velikih alhemiara prikladno primetio, ovekova potraga za zlatom je esto njegova propast, jer pogreno shvata
alhemijske procese i vemje da su oni isto materijalni. On ne shvata
da Zlato Filozofa, Kamen Mudraca i Lek Filozofa postoje u svakom
od etiri sveta i da se izvoenje eksperimenta ne moe realizovati sve
dok se on uspeno ne obavi istovremeno, prema jednoj formuli, u
etiri sveta. Stavie, jedan od sastojaka alhemijske formule postoji
jedino u prirodi samog oveka; bez tog sastojka se hemikalije nee
sjedinjavati, a ovek moe provesti ivot i potroiti bogatstvo na hemijsko eksperimentisanje, ali nee ostvariti eljeni cilj. Merodavan
razlog zato materijalistiki naunik nije u stanju da ponovi dostignua srednjovekovnih alhemiara - mada paljivo i precizno sledi svaki korak - je taj to u njegovom eksperimentisanju nedostaje suptilni

Teorija i p raksa alhem ije -

p r vi

tn:o

element koji dolazi iz prirode prosvetljenog i preporoenog alhemijskog filozofa.

Na tu temu dr Franc Hartman, u fusnoti svoga prevoda odlomaka
iz Paracelzusa, jasno izraava zakljuke savremenih istraivaa alhemijske nauke:
Zelim da upozorim itaoca, koji bi mogao pokuati da isproba
bilo koji od alhemijskih recepata (...), da to ne ini ukoliko nije alhemiar, jer iako iz linog iskustva znam da su ti recepti ne samo
alegorijski ve i doslovno istiniti i da e biti uspeni u mkama alhemiara, u rukama onoga koji nema potrebne kvalifikacije oni bi
bili samo bacanje vremena i novca. U osobi koja eli da bude alhemiar mora postojati magnesia , to znai, magnetska mo da privue i koagulira nevidljive astralne elemente.
U razmatranju formula na sledeim stranama mora se shvatiti da
se eksperimenti ne mogu uspeno sprovesti ako onaj koji ih obavlja
nije Mag. Ako dve osobe, jedna inicijat, a druga neprosvetljena u viem umeu, sednu da rade, rame uz rame, koristei iste posude, iste
supstance i potpuno isti modus operandi, inicijat e proizvesti svoje
zlato, a neinicirani nee. Ukoliko se prvo ne desi via alhemija u
ovekovoj dui, on se ne moe baviti niom alhemijom u retorti. To
je nepromenjivo pravilo, mada je veto skriveno u alegorijama i amblemima hermetike filozofije. Ukoliko ovek nije nanovo roen,
on ne moe ostvariti Veliko Delo i, ako prouavalac alhemijskih formula to zapamti, spasie se mnoge tuge i razoarenja. Zabranjeno je
govoriti o delu misterije koji se bavi tajnim ivotnim principom unutar stvame ljudske prirode, jer Majstori umea su naredili da to svako otkrije za sebe, pa je protivno zakonu due govotiti na tu temu.

20 Pesma nadpesmama 1:5-6 (Nap. prev.)

21 Cant. (u nastavku citata - C.) je skraenica za Pesmu nadpesmama, izvedena iz naslova na latinskom - Canticum Canticorum. (Nap. prev.)
718

719

Teorija i p ra k sa alhem ije -

d ru o i d eo

tako da i ja mogu postii besmrtnost i sjaj, u kojem vie nee biti

smenjivanja svetlosti i tamc. Amin.

TEORIJA I PRAKSA ALHEM IJE

D rugi deo
P O R E K L O A L H E M IJS K IH FO R M U L A

Alhemijska molitva # Hermesova Smaragdna Tabla # Pismo Brae R. C. # Magina Meseeva Planina # Alhemijska
form ula # Rosa mudraca

Svi istinski filozofi prirodnih i hermetikih nauka poinju svoj

rad uz molitvu Vrhovnom Alhemiaru Univerzuma, molei Njegovu
pomo u ostvarenju Magnum Opusa. Reprezentativna je sledea molitva, koju je na provincijskom nemakom, pre vie vekova napisao
danas nepoznati adept:
O, sveto i presveto Trojstvo, Ti nepodeljeno i trostruko Jedinstvo! Uini da potonem u bezdan Tvoje neograniene vene Vatre,
jer samo u toj Vatri smrtna priroda oveka moe biti promenjena u
skromnu prainu, dok novo telo od ujedinjene soli lei u svetlosti.
O, istopi me i pretvori u Tvoju svetu Vatru, tako da me, na dan Tvoje komande, vatrene vode Svetog Duha izvuku iz tamne praine,
dajui mi novo roenje i oivljavajui me Svojim dahom. Neka se,
takoe, uzvisim kroz skromnu poniznost Tvoga Sina, neka se uz
Njegovu pomo uzdignem iz praha i pepela i promenim u isto duhovno telo poput duginih boja, u, kao kristal prozimo, rajsko zlato, tako da se moja priroda moe iskupiti i proistiti, kao to to ine
elementi predamnom, u ovim aama i flaama. Raspi me u vode
ivota, kao da sam u vinskom podmmu venog Solomona. Ovde
e vatra Tvoje ljubavi dobiti novi podstrek i razbuktati se, tako da
nijedan potok nee moi da je ugasi. Moda u, na kraju, uz pomo boanske vatre, biti dostojan da budem pozvan u prosvetljenje
pravednika. Neka tada budem zapeaen svetlou novog sveta,
720

Izgleda da je svega nekoliko srednjovekovnih alhemiara samostalno otkrilo Veliki Arkanum, a neki autori izjavljuju da niko od njih
nije postigao eljeni ciij bez pomoi Majstora ili Uitelja. U svakom
sluaju, identitet tih Majstora paljivo je skriven, pa se ak i tokom
srednjeg veka o njima nairoko spekulisalo. Bilo je uobiajeno da se
takvi prosvetljeni mudraci nazivaju adepti, to je naziv koji ukazuje
da su posedovali istinske tajne transmutacije i umnoavanja. Ti adepti
bili su poznati pod mnogim imenima i neoekivano su se pojavljivali i ponovo nestajali, ne ostavljajui trag o svom boravitu. Postoje indicije da je meu njima postojao odreeni stepen organizacije.
Najsnanije meu alhemijskim organizacijama bile su rozenkrojceri,
iluminati i neke arapske i sirijske sekte.
U dokumentima koji slede govori se o ,,Bratstvu ili ,,Brai. Time se oznaava da su oni koji su zaista ostvarili Magnum Opus bili
meusobno povezani i jedni drugima bili poznati po ifrovanim kodovima i tajnim znakovima ili simbolima. Izgleda da je vie tih prosvetljenih adepata ivelo u Arabiji, jer je nekoliko velikih evropskih
alhemiara bilo inicirano u Maloj Aziji. Kad bi uenik alhemijske
vetine nauio vrhovnu tajnu, Ijubomorno ju je uvao, nikome ne
otkrivajui svoje neprocenjivo blago. Nije mu bilo doputeno da je
otkrije ak ni lanovima najblie porodice.
Kako su godine prolazile, onaj ko bi otkrio tajnu - ili, tanije, onaj
kome bi bila otkrivena - tragao je za nekim mlaim ovekom dostojnim da mu formule budu poverene. Njemu bi, i, po pravilu, samo njemu, filozof dozvoljavao da otkrije arkanum. Mlai ovek bi tada postao
filozofski sin starog mudraca i ovaj bi mu zavetao svoje tajne. Meutim, ponekad je adept, pronaavi iskrenog i zaslunog tragaoca,
ovoga pouio o temeljnim naelima umea, a ako bi uenik ustrajao,
bio bi tiho iniciran u velianstvenu zajednicu Brae. Na taj nain su
721

Teorija i p raksa alhem ije

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

a lh e m ijs k i p r o c e s i b iv a li s a u v a n i, aii se b ro j o n ih k o ji s u ih p o z n a v a li u b r z a n o p o v e a v a o .

K L JU A L H E M IJE
PR EM A E G IP A N IM A
Iz Kircher,
CEdipus / g ):ptia cu s

Egipatski svetenici skarabeja nisu koristili samo kao

sim b o l o b n o v e , ve su u
njegovim navikam a otkrili
i m noge an alo g ije sa tajnim p ro c e so m k o jim se
bazni m etali m ogu transm utirati u zlato . U ja je tu
s k a ra b e ja v i eli su sem e
m etala, a p rilo e n a slika
prik azu je p ut tog sem ena
kroz razna p lan etam a tela
sve dok, kon an o , ne stig n e do sre d i ta , g d e postaje savreno, a zatim se
ponovo vraa svom e izvoru. Rei u centralnoj spirali na vrhu glase: Spirala N apretka svetovnog duha . N akon to je skarabej,
vijugajui, proao svoj put oko spirale do centra donjeg dela slike, on se vraa
u vii svet du puta na kojem su rei: Povratak duha u sredite jed in stv a .

T o k o m e s n a e s to g , s e d a m n a e s to g i o s a m n a e s to g v e k a , z n a ta n b ro j
a l h e m i j s k i h a d e p a t a p r e m e t a o s e s m e s ta n a m e s to ir o m E v r o p e ,
o ig le d n o se p o ja v lju ju i i n e s ta ju i p o v o lji. P r e m a n a r o d n o m p re d a n ju , ti a d e p ti s u b ili b e s m r tn i, a o d r a v a li s u se u i v o tu u z p o m o
m is te r io z n o g le k a k o ji j e b io je d a n o d c ilje v a a lh e m ijs k ih n a s to ja n ja .
T v rd i se d a s u n e k i iv e li v i e s to tin a g o d in a , n e u z im a ju i n ik a k v u
h r a n u o s im to g e lik s ir a , a n e k o lik o n je g o v ih k a p i o d r a v a lo j e n jih o v u m la d o s t z a d u i p e r io d v r e m e n a . U to d a s u ta k v i m is te r io z n i lju d i p o s to j a li n e m o e b iti s u m n j e , j e r o n jih o v o j p r i s u t n o s t i s v e d o e
iz v e ta ji p o u z d a n ih s v e d o k a .
722

d ru g i d eo

I z n o e n e s u i tv r d n je d a ih j o u v e k m o g u p ro n a i o n i k o ji s u se
k v a l if ik o v a n i d a im s e o b ra te . F ilo z o fi s u u ili d a s li n o p riv la i sli n o i d a e se a d e p ti, k a d a u e n ik r a z v ije v r lin u i in te g r ite t k o ji su im
p r ih v a tljiv i, p o ja v iti p r e d n jim i o tk r iti m u o n e d e lo v e ta jn ih p r o c e s a
k o ji n e m o g u b iti o tk r iv e n i b e z ta k v e p o m o i.
M u d ro st je kao cv et iz k o jeg p e la prav i svoj m ed, a p auk otrov, sv ak o p rem a so p stv en o j p riro d i.
(N ep o zn ati adept)
C ita la c u v e k m o r a im a ti n a u m u d a a lh e m ijs k e f o r m u le i a m b le m e tr e b a p r v e n s tv e n o u z im a ti k a o a le g o r ijs k e s im b o le , j e r d o k se n e
s h v a ti n jih o v o e z o te r ij s k o z n a e n je , n jih o v o d o s lo v n o tu m a e n je j e
b e z v r e d n o . U g o to v o s v a k o j a lh e m ijs k o j fo rm u li j e p o je d a n e le m e n t
n a m e m o iz o s ta v lje n , to j e o d lu k a s r e d n jo v e k o v n ih f ilo z o fa , j e r o n i
k o ji v la s tit o m in te lig e n c i jo m n e m o g u d a o tk r iju n e d o s ta j u u s u p s ta n c u ili p o s tu p a k n is u k v a lif ik o v a n i d a im s e p o v e r e ta jn e k o je b i
im m o g le d a ti k o n tr o lu n a d v e lik im m a s a m a o v e a n s tv a i k o je b i,
is to ta k o , p o t in ile n jih o v o j v o lji e l e m e n ta m e s ile P riro d e .

H erm esov a S m a ra g d n a T abla

N a j s t a r i j a i n a j c e n j e n i j a o d s v ih a l h e m i j s k i h f o r m u l a j e s v e t a
H e r m e s o v a S m a r a g d n a T a b la . A u to r ite ti s e n e s la u p o p ita n ju o rig in a ln o s ti te T a b le , p a n e k i iz ja v lju ju d a j e to p o s t- h r i a n s k a p re v a ra , a li p o s to ji m n o g o d o k a z a d a j e , b e z o b z ir a k o j e n je n a u to r, T a b la
v e o m a d r e v n a . I a k o j e s im b o l S m a r a g d n e T a b le o d p o s e b n o g z n a a j a z a m a s o n e - p o to se o d n o s i n a li n o s t C H ir a m a ( H ir a m ) - to j e
p r v e n s tv e n o i u o s n o v i a lh e m ijs k a f o r m u la , k o ja se o d n o s i k a k o n a
a l h e m i ju b a z n ih m e ta l a ta k o i n a b o a n s k u a l h e m i ju lju d s k o g p r e p o ro d a.
U k o le k c iji a lh e m ijs k ih m k o p is a d r S ig is m u n d a B a k s tr o m a n a la zi se o d e lja k p o s v e e n p r e v o d im a i tu m a e n jim a te iz v a n r e d n e T a b le ,
k o ja j e a n ti k im n a r o d im a b ila p o z n a ta k a o T a b u la S m a r a g d in a . D r
B a k s tr o m a j e u B r a ts tv o R u in o g K rs ta n a o s tr v u M a u ric iju s in ic ira o
723

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

je d a n o d o n ih n e p o z n a t ih a d e p a t a ,
G r o f d e S a z a l ( C o m te d e C h a z a l). U
d r B a k s tr o m a o S m a r a g d n o j T a b li,
s tv a m i te k s t, r e p r o d u k o v a n v e lik im

Teorija i p ra k sa alhem ije

k o ji j e u to v r e m e s e b e n a z iv a o
s le d e im p r e v o d im a i b e le k a m a
iz m e u o s ta lo g , n a l a z i se i n je n
s lo v im a :

.JSm aragdna tahla, N ajdrevniji Sp o m en ik H aldeja ca o L apis Philo so p h o ru m -u (k am en u m udraca).

S m aragdna T abla stavlja na raspolaganje poreklo alegorijske istorije kralja H iram a (bolje C hiram ). H aldejci, E gipani i Jevreji su
svoje zn an je o H ira m u p ribavili iz je d n o g istog izvora, od H o m era ,
koji se p re m a toj istoriji odnosi na drug aiji nain, sled ei o riginal,
a V ergilije j e sled io H o m era , kao to je i H e s io d o d atle uzeo tem u
svoje Teogonije, koju je nakon toga O vidije uzeo kao m odel za svoj e M e ta m o rfo ze . P o z n a v a n je ta jn ih o p e ra c ija P riro d e p re d sta v lja
glavni sm isao svih tih d rev n ih spisa, ali j e nezn an je iz to g a razvilo
sp o ljan ju ili p rik riv en u m ito lo g iju , a nie klase ljudi su to p retvorile u id olopoklonstv o.
P ra vi P rev o d sa O riginalnog Veoma D revn o g H a ld ejsko g glasi:
T A JN A D E L A H IR A M A . J E D N O G U B IT I, A LI T R O S T R U K O G U S P O L JA N JO S T I.
(P rve dve velike rei o zn a av aju Tajno D elo .)
(U d ru g o m redu je velikim slo v im a ispisano: C hira m Telat M ach a sot, to je s t, H iram , U niverza ln i A gens, J e d a n u hiti, a li trostruk
u sp o lja n jo sti.)
IS T IN A JE , N IJE L A , S IG U R N O , I N E K A SE U T O IM A
P O V E R E N JE , V I E SE S L A E SA N I IM , A N I E SA V IIM ,
K A K O BI SE P R O IZ V E L O JE D N O Z A IS T A P R E K R A S N O D ELO . K A O T O S V E STV A RI D U G U JU S V O JE P O S T O JA N JE
V O L JI JE D IN S T V E N O G JE D N O G , T A K O S V E STV A R I V O D E
P O R E K L O O D J E D N E JE D IN S T V E N E ST V A R I, N A JS K R IV E N IJE , K A O T O JE U R E D IO J E D IN I B O G . O T A C T E J E D N E
J E D IN S T V E N E S T V A R I JE S U N C E , N JE G O V A M A JK A JE M E SE C , V E T A R JE N O S I U S T O M A K U , A L I N JE G O V A N E G O V A TE L JIC A JE D U H O V N A Z E M L JA . TA JE D N A JE D IN S T V E N A
ST V A R (P O S L E B O G A ) JE O T A C S V IH STV A RI U U N IV E R Z U M U . N JE N A M O JE S A V R E N A , N A K O N TO SE S PO JIL A SA D U H O V N O M Z E M L JO M .
(P ro ces - P rva D estilacija.) O D V O JIT E , S M N O G O PA N JE ,
T U D U H O V N U Z E M L JU O D G U S T O G ILI G R U B O G P O M O U BLA G E TO PLO TE.
724

d ru g i d eo

(P o sljed n je R a stv a ra n je.) U V E L IK O J M E R I T O SE U S P IN JE

SA Z E M L J E N A N E B O I S PU T A SE, N O V O R O E N O , P O N O V O N A Z E M L JU , A M O V I E G I N I E G SE PO V E A V A JU .
A zot se u zd ie iz Z em lje, sa d n a ae, i p o n o v o se sp u ta u ile i
p ad a n a Z e m lju , a tim sta ln im k ru e n je m A zo t p o sta je sve su p tiln iji, Isp a ra v a S u n c e i n o si isp a re n e S o la rn e a to m e sa so b o m , te
ta k o p o s ta je S o la r n i A z o t, tj. n a a tre a i p r a v a M u d ra Z iv a ; to
k ru en je S o lam o g A zo ta m o ra se n astav iti sve dok se sam o od sebe ne prekine, a Z em lja ga itavog n e usisa, k ad a postaje cm a sm oIasta m aterija, a h a [supstance u alhem ijskoj retorti, a takoe i nii
elem enti u telu oveka], to o zn aav a po tp u n u putrefakciju, ili Sm rt
je d in je n ja .
TA K O E TI PR IPA ST I D E O PO T O V A N JA ITA VO G SVETA . B e z su m n je , k a d a c rn a , s m o la s ta m a te rija p o s ta n e , a n u n o
m o ra p o sta ti, B ela i C rven a , a C rv en a, k ad a j e d o v ed en a do savren stv a, m e d ic in sk i i za M etale, u p o tp u n o sti je sp o so b n a d a ou v a
m en tem sa n a m in co rp o re sa n o ' to k o m p riro d n o g trajan ja iv o ta i
o b e a n a m d o v o ljn o s re d s ta v a , k o ja m o g u d o u b e s k ra j d a se
u m n o a v a ju , d a b u d e m o d o b ro n a m e rn i i m ilo stiv i, b ez ik a k v o g
sm a n je n ja naih n eiscrp n ih resu rsa, o n d a se to m o e nazvati S la va
[Poast, Potovanje] ita vo g sveta; k ad a istinsko prouavanje i kontem p lacija o L. P. [Lapis P h ilo so p h o ru m \, usklaujui se sa B oanskim Istinam a, uzigne um ka Bogu, naem Stvoritelju i m ilosrdnom
O cu, i ako nam O n d o p u sti d a p o se d u jem o , to p rak tin o m o ra isk o ren iti sam o n aelo krtosti, Z av isti i Z lih S trem ljen ja i izazvati
d a se n aa srca isto p e iz z a h v aln o sti p re m a N jem u , koji j e bio toliko ljubazan prem a nam a! Z ato Filozofi kau, s puno Istine, da L. P.
ili p ro n alazi d o b ro g o v ek a, ili g a n apravi.
IT A M A E O D L E T E T I O D T E B E . P o m o u o k rep ljen ih O rgana, k o je D u a k o risti za k o m u n ik a c iju sa sp o lja n jim o b je k tim a ,
D u a m o ra stei v ee m oi ne sam o za zaee, ve i za u zd rav an je, pa, sto g a, ak o e lim o d a ste k n em o jo v ie zn an ja, a o rgani i
tajni izvori fizik o g iv o ta su p red iv n o o jaan i i o k rep ljen i, D ua
m ora stei nove m oi za zainjanje i u zdravanje, naroito ako m olim o Boga za znanje i verom potvrdim o svoje m olitve, sva Tam a, naravno, m ora nestati. To to takav nije bio sluaj sa svim posednicim a,
b ila je n jih o v a v la stita g rek a, je r su se zad o v o ljili sam o sa T ransm u tacijo m M etala.
1

Lat. akuzativ od M ens sana in corpore sano U zdravom telu zdrav duh.
(Nap. prev.)
7 25

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

(P rim ena.) T O JE S N A G A SV IH M O I. O vo je vrlo snaan slik o v it iz ra z , k o ji u k a z u je d a L. P. n e p o b itn o p o s e d u je sv e M oi
sk riv e n e u P riro d i, n a m e n je n e ne za u n iten je , ve za u zd iza n je i
reg en eraciju m aterije u tri O d eljk a Prirode.
S T IM E M O I D A SA V L A D A SV E I T R A N S M U T IR A
S V E T O J E P R E F IN JE N O ( O D ) I TO JE G R U B O (2X b \
(p 9 /TH ). To e p o k o riti sv a k u su p tiln u stvar, n ara v n o , p o to
p o no v o uvrsti n ajsu p tiln iji K iseo n ik u n je g o v u vatrenu P rirodu i
to jo snan ije, p ro d o m ije i krepkije, u d eseto stu rk o m o d n o su pri
sv akom u m n o av an ju , i svaki put u m nogo k raem roku, sve dok
ne p o stan e n ep ro c en jiv a n jeg o v a m o, m o k oja u m n o en a takoe
p ro d ire [pobeuje] u svaku C vrstu Stva r, p oput n e o svo jivo g Z la ta
i S reh ra , inae n ep ro m e n jiv e ive, K ristala i S tak len ih B u jica, kojim a je u stanju da priuti prirodnu vrstinu i stabilnost, kao to sved o i F ila le t i d o k az ali su, u v re m e m o g a oca, v eta k i d ija m a n ti,
koje je p o se d o v ao p r in c L ih ten ta jn (L ichtenstein ) u B eu, procenjeni na pet sto tin a h iljad a dukata, uv ren i p o m o u L a p isa [Kam en a M udraca],
N A T A J N A IN S T V O R E N JE SV E T; R A S P O R E D I K O JI SU
S L E D IL I STA ZU SU S K R IV E N I. Z B O G T O G A SA M PRO ZV A N
C H IR A M T E L A T M E C H A S O T , J E D A N U B IT I, A L I T R O S T R U K
U S P O L J A N JO S T I. U T O M T R O JS T V U JE S K R IV E N A M U D R O S T ITA V O G SV ETA (tj, u H ira m u i U potrehi Lapisa). M islilo se d a je H erm es bio M ojsije ili Z aratustra, inae H erm es oznaava
Z m iju, a Z m ija je korien a kao A m h lem Z n a n ja ili M udrosti. Z m ij a se sree p o svuda m eu h ijeroglifim a drevnih E gipana, kao i K rila ti G lo b u s, S u n c e i M ese c, Z m a je v i i G rifo n i, im e su E g ip an i,
p re m a S u id a su , n az n ak a m a u S ve to m p ism u , pa a k i D e n o n u 1, na
m estu gde go v o ri o sv e tilitim a d rcv n ih egip atsk ih h ram o v a, o beIeili svo je u zv ien o zn an je o L ap is P hilo so p h o ru m .
2

726

D om inik V ivan-D enon (D om inique Vivant, B aron de D enon, 1747-1825)

- francuski um etnik, pisac, diplom ata i arheolog. N apoleon ga je , posle
egipatske kam panje (1798-1801), postavio za prvog direktora Luvra. Na
B onapartin poziv pridruio se ekspediciji u E gipat kao predstavnik odseka
za um etnost i knjievnost Egipatskog instituta (Institut d'Egypte) i tako do
bio priliku da prikupi m aterijale i naini skice za svoje najvanije literam o
i um etniko elo - Voyage dans la basse et la haute E gypte (P utovanje u
D onji i G ornji Egipat), objavljeno u dva tom a 1802. godine, koje ga je pro
slavilo i kao arheologa i kao um etnika. (Nap. prev.)

Teorija i p ra k sa alhem ije -

d ru g i d eo

S A D A SE ZAVRAVA, O N O TO SA M R E K A O O U IN C IM A S U N C A . K R A J T A B U L E S M A R A G D IN E . O no to sam rekao

ili uio o S o lam o m R adu, sad a je zav ren o . S a vren o se m e, pogod n o za um n o av an je.
Z n am d a je to priznato kao p rav a Tahula S m a ra g d in a H erm etisP

P ismo B rae R. C. (R uinog K rsta)

Mada je Eugen Filalet odbio lanstvo u Rozenkrojcerskom Bratstvu, veruje se da je niz godina bio na elu tog Reda. U malom radu
pod naslovom Lumen de lumine, ili Nova magina svetlost, otkrivena
i prikazana svetu (Lumen de Lumine, or A New Magical Light Discovered and Communicated to the World), objavljenom u Londonu
1651. godine, Eugen Filalet daje izuzetno pismo, verovatno Rozenkrojcerskog Reda. Pismo prati am blematska slika koja u simbolikom
obliku prikazuje procese i formule Kamena Mudraca. Ta poslanica
je odlian primer rozenkrojcerskog sistema kombinovanja apstraktnih teolokih spekulacija sa konkretnim hemijskim formulama. Pomou materijala koji se nalazi u raznim delovima te knjige prouavalac
bi sebi mogao postaviti zadatak reavanja zagonetke sadrane u tom
hijeroglifu.
,,P ism o h ra e R. C. p o sv e e n o N evi ljivo j, M a g in o j P ia n in i i
B la g u k o je s e tam o nalazi.
Svaki ovek prirodno eli su p erio m o st, d a poseduje blago u Zlatu i S reb ru [in telek t i duu] i d a izg le a veliki u o im a sveta. Bog
je zaista stv o rio sve stvari d a ih o v ek k o risti, d a n jim a m o e da
u p rav lja i u n jim a sp o zn a je d in stv e n u d o b ro tu i svem o B oga, oda
M u zah v aln o st zb o g N jeg o v e p o m o i, p otuje G a i h vali. M eutim , n em a o v e k a koji vodi brigu o tim stv arim a na d m g i nain do
d a sv o je d an e troi d o k o n o ; u iv ae svi, bez ik ak v o g p reth o d n o g
rada i o p asn o sti, u svem u; nee ni trag ati za bilo im n a m estu na
kojem je B og to pohranio, a O n o ekuje d a ovek tam o za tim traga
i o n im a k o ji trae O n e dati. M e u tim , n em a n ik o g a ko bi se potm d io d a ostv ari p o se d n a tom m estu i zato se ta b o g atstv a ne pron alaze; je r, p ut do to g m esta, k ao i sa m o to m esto bili su n epoznati
727

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

za d ugo v rem en a i ono je skriveno za najvei deo sveta. N o , bez
o b z ira na to to j e te k o i n ap o rn o d a se p ro n a u taj p u t i m esto ,
za tim m estom ipak treba tragati.
A li, B oja volja nije da prik rije bilo ta od onih koji su N jegovi
i, stoga, u ovoj p oslednjoj epohi, pre no to nastupi k o n an i sud,
sve to e se m anifestovati onim a koji su ostojni; kao to je O n sam
(m a d a n e ja sn o , kak o se ne bi m a n ife sto v a lo n e d o s to jn im a ) rek ao
n a o d re en o m m estu: Je r n em a n ita sak riv en o to se n ee o tkriti,
ni tajno to se nee d o z n a tif M i, d akle, potaknuti D uh o m B ojim ,
svetu p ro g laa v am o volju B oju, koju sm o ve pred stav ili i objavili na v i e je z ik a . N o, v e in a ljudi j e to ili isp so v ala , ili p rez re la,
na M an ifest (F a m a i C onfessio F ra te m ita tis ), ili se n a drugi nain
o d rek la D u h a B ojega, oni o ek u ju p red lo g e o tom e od n as, pretp o stav ljaju i da e odm ah nauiti kak o da naprave zlato p o m o u
U m ea, ili se o p sk rb iti s d o v o ljn o b laga, pri em u bi d a iv e pom p ezn o p red o im a sveta, da se epure i da vode rato v e, p o stan u lihv ari, d an g u b e i pijanice, ive n e asn o i o sk m a v e itav svoj iv o t
s jo n ek o lik o d rugih greh o v a, to su sve stvari koje su u suprotnosti s b la g o slo v ljen o m B ojom voljom . Ti ljudi bi treb alo da su
nau ili od onih deset d ev ica4 (od kojih su pet bile lude i zah tev ale
ulje za svoje svetiljke od onih pet koje su bile m udre) d a stvari stoje m n o g o d m g a ije.
S m ica lic a j e da se svaki ov ek , uz B oju pom o, tm d i d a stek n e
to b la g o u sv o jo j so p stv en o j o so b e n o j po trazi i na svoj n a in . A li
3

Jevanelje p o M ateju 10:26 i Je v a n e lje p o Luki 12:2 (prevod Vuk Stela

novi K aradi) (Nap. prev.)

Parabola iz Je va n e lja p o M ateju 25:1-13: 1 Tada e biti Carstvo nebesko

kao deset devojaka koje uzee svetiljke svoje i izaoe u susret eniku. 2
A pet njih behu mudre i pet lude. 3 Jer lude, uzevi svetiljke svoje, ne uzee
sa sobom ulja. 4 A m udre uzee ulje u posudam a sa svetiljkam a svojim. 5
A budui da enik odocni, zadremae sve, i pospae. 6 A u ponoi stade vika:
Eto enika dolazi, izlazite mu u susret. 7 Tada ustadoe sve devojke one i
ukrasie svetiljke svoje. 8 A lude rekoe m udrim a: D ajte nam od ulja vaega, je r se nae svetiljke gase. 9 A m udre odgovorie govorei: D a ne bi
nedostalo i nam a i vama, bolje idite prodavcim a i kupite sebi. 10 A kad one
otidoe da kupe, doe enik, i sprem ne uoe s njim na svadbu, i zatvorie
se vrata. 11 A posle dooe i one dm ge devojke govorei: Gospodam! Gospodaru! O tvori nam. 12 A On odgovarajui ree im: Z aista vam kaem:
ne poznajem vas. 13 Bdite dakle, je r ne znate dana ni asa u koji e Sin oveji doi. (prevod Vuk Stefanovi K aradi) (Nap. prev.)

728

Teorija i p ra k sa alhem ije

d ru g i d eo

izo p aen e n am ere tih m o m a k a m i p ro zirem o iz n jihovih spisa, pom o u je d in stv e n e m ilo sti i o tk riv e n ja B ojeg. Mi zatv aram o svoje
ui i u m atam o se, kao d a sm o u o b la cim a, k ako bi izbegli rik an je i
zavijanje tih ljudi, koji uzaludno vape za zlatom . I stoga, zaista, desie se d a nas ig o u b e z b ro jn im k le v e ta m a i sp le tk a m a, no, b ez
o b z ira n a to, n e e m o biti u v re e n i, ali e im B og, u S v o je v rem e,
zbog toga suditi. A li sm o, nakon toga, spoznali (m ada sm o vam a nep o zn ati) i u v aem p isa n ju p rim etili k ak o m arljiv o itate S veto pism o i trag ate za istin sk im zn an jem o B ogu; mi sm o, tak o e, m eu
m nogim hiljadam a, sm atrali da ste vi dostojni nekog odgovora i ovoliko vam o zn a a v am o p o volji B ojoj i uz sav et D uha S vetoga.
P ostoji p la n in a sm eten a u sred itu zem lje, ili cen tru sveta, k o ja
je ujedno i m ala i velika. O na j e m ekana, a takoe i prekom em o tvrd a i ste n o v ita . D ale k o je , a, o p et, n a d o m a h ru k e, ali je , po B ojoj
p ro m isli, n evidljiva. U njoj su sk riv en a n ajv ea blaga, k o ja svet nije u stan ju d a v red n u je. Ta p la n in a je , zb o g zavisti av o la, koji se
u v ek su p ro tsta v lja B ojoj slavi i o v ek o v o j srei, o p k o lje n a veom a su ro v im zv e rim a i d ru g im [.s/c] g rab e ljiv im p ticam a, k o je put
onam o ine i tekim i opasnim ; stoga, do sada, je r jo nije dolo vrem e, p u t do tam o n ije m o g ao d a se trai, niti je m ogao da se p ro n ae. A li sad a, k o n a n o , p u t e nai oni k o ji su d o sto jn i, b ez o b zira
n a p o je d in an i rad i n asto jan je sv ak o g oveka.
N a ovu planinu e poi odreene noi (kada doe), najdue i najtam n ije, i p rip rem i se m o litv o m . D ri se p u ta koji vodi n a p lan in u ,
ali n e pitaj n ik o g a g d e se p u t nalazi: sa m o sled i sv o g V odia, koji
e ti se p o n u d iti i su sree te n a p u tu , ali g a ti nee p o zn av ati. Taj
V odi e te d o v esti n a p la n in u u p o n o , k ad a je sve tih o i tam no.
N eo p h o d n o j e d a se n a o m a o d lu n o m ju n a k o m h rab ro u , kako se ne bi u plaio od o noga to e se dogoditi i tako pao nazad. N e
treb a ti m a, niti b ilo k o je d ru g e lino o ru jc, sam o o b raan je Bogu, isk ren o i srdano.
K ada p ro n a e p lan in u , p rv o udo koje e se po jav iti j e sleee:
n a j u striji i v eo m a v elik i vetar, koji e u zd rm ati p la n in u i razb iti
ste n e u k o m a d ie . S u sre e se, ta k o e, sa la v o v im a i zm aje v im a
i d ru g im stran im zv erim a, ali se n e plai sv eg a toga. B udi o d lu an
i ne o k rei g lav u , je r tvoj V odi, koji te je tarno d o v eo , nee dop u stiti d a te za d esi b ilo k ak v o zlo. S to se tie b lag a, o n o j o nije
o tk riv en o , ali j e vrlo blizu. N ak o n v etra doi e zem ljo tres, koji e
razbacati sve ono to je v etar ostavio za sobom i sve poravnati. Ali,
budi sig u ran d a ti nee pasti.
729

I
TAJNA UENJA SVIH EPO H A
P oto p ro e zem ljo trcs, usled ie vatra, koja c p ro d rati zem aljsko sm ee i otkriti blago, ali ti jo uvek nee m oi da ga vidi. N akon svega toga, pred zoru, nastupie veliko zatije i videe Z vezdu
D anicu k ak o se uzdie i p o ee da svie, a ti e uoiti v elik o b lago. O n o to j e u n je m u n a jv a ijc , i n a jsa v re n ije , j e o d re e n a uzv ie n a tin k tu ra , k o jo m se sv e t (ak o je slu io B o g u i b io d o sto jan
takvih daro v a) m o e iznijansirati i pretv o riti u n ajistije zlato.
Ta tin k tu ra, k ad a se upotrebi, o n ak o kako e te p o u iti tvoj Vodi, u in ie te m ladim , ako si star, i nee o seati m a k ak v u b o lest
u b ilo kom delu sv o g a tela. P o m o u te tin k tu re e, tak o e, p ro n ai bisere, tako izvrsne da se to ne m o e ni zam isliti. A li ne prisvaja j n ita za se b e z b o g sv o je tre n u tn e m o i, ve se za d o v o lji on im
to e ti tvoj V odi saoptiti. H vali B oga n ep restan o za taj N jeg o v
d a r i p o se b n o pazi da g a ne ko risti za svetov n i p o n o s, ve g a prim eni u ta k v im d elim a k o ja su u su p rotnosti sa sv eto m . K o risti ga
isp rav n o i uivaj u njem u tako kao da ga nem a. Vodi u m eren ivot i uvaj se od svih grehova, je r e te, u protivnom , tvoj Vodi napu stiti i o sta e lien te sree. Je r znaj da je sled ee istina, ko god
zloupotrebi tu tinkturu i ne vodi ivot za uzor, isto i pobono pred
ljudim a, iz g u b ie tu p red n o st i je d v a da posto ji ikakva n ad a d a e
je ikada p o n o v o stei.

Ako su, kao to veruju transcendentalisti, inicijacije u Bratstvo Ruinog Krsta obavljane u nevidljivim svetovima koji okruuju i meuproimaju vidljivi univerzum, onda nije nemogue da se ta alegorija,
u svetlu inicijacijskog rituala, razmatra kao alhemijska formula.
Kao to je napomenuto, teko je osigurati potpunu formula za bilo koju od alhemijskih operacija. Formula koja je ovde predstavljena
je najpotpunija od svih koje su na raspolaganju. Prikupljanje zrakova i energija nebeskih tela kao taloga iz rose je proces koji Paracelzus koristi s velikim uspehom. Uvek imajte na umu da su ti procesi
samo za one koji su pravilno upueni u tajnu umea.
JS T IN S K O O TK RIV EN JE M A N U E L N E O P ER A C IJE Z J UNIV E R Z A L N I L E K O B I N O N A Z IV A N K A M E N M U D R A C A O d
proslavljenog filozofa iz L ajdena5, kako je po sv ed o io na sam rtnoj
5

730

Poto je ovo pism o potpisano sa Actum Levden, 27. m arta 1662, neki smatraju da se radi o im enu alhem iara iz Lajdena, ali to na latinskom znai i
Lajdenski spisi , pa je diskutabilno da se radi o im enu autora, te njegova

Teorija i p raksa alhem ije

d ru g i d eo

p o stelji so p stv en o m K rvlju, A n n o D o m in i 1662. Z a m og V oljenog

R o ak a i Sina, Istin sk o g H erm e tik o g F ilo zo fa D ragi Voljeni R o ae i Sine:
M ada sam o lu io d a n ik a d a n ik o m e ne dam u p isan o m o b liku
tajn u D rev n ih M u d raca, ipak, b ez o b zira n a to, zb o g n aro ite priv ren o sti i ljubavi p rem a tebi, p reu zeo sam na sebe, na ta m e blisk o st n a e g o d n o sa o b a v e z u je , a p o g o to v o zb o g to g a to j e ovaj
v rem en sk i iv o t k ratak, a U m ee j e v eo m a tam n o i ti m oda, stoga, ne o stv ari eljen o za kraj; ali, S ine m oj, poto tako d ragoceni
d rag u lj ne p rip a d a svinji i, tak o e, s tim tak o v elikim daro m B ojim m o e se p o stu p iti p a ljiv o i h rian sk i, u zim aju i to u obzir, u
velikoj m eri ti se razo tk riv am .
Z ak lin jem te ru k o m i u sn am a p o b o n o ,
1. D a isto n ajizriitije i v e m o d ri p o d alje od svih zlih, pohotn ih i zlo in a k ih osoba.
2. D a se n e u zv isu je ni n a koji nain.
3. D a nastoji da uvea ast svoga Stvoritelja, unapredi sve stvari i d o b ro sv o g a b li n je g a ; d a sa u v a to p o b o n o , k a k o G o sp o d
tvoj n e bi im ao raz lo g a d a se p o sle d n je g d an a n a tebe ali. Z ap isao
sam ovde, u ovoj raspravi, takav deo K raljev stv a N ebeskog, ba kao
to sam lin o izd elao to b la g o i za v rio g a so p stv en im p rstim a, pa
sam , sto g a, isp isao itav o o v o d elo sv o jo m k rv lju , leei n a sam rtnoj p o ste lji u L ajdenu.
P R O C E S - U im e B oga, uzm i o d n ajistije i n ajn eu k aljan ije soli, m o rsk e soli, k o ju j e n a in ilo sam o su n ce, p o p u t on e to je don ose iz S panije, (ja sam k o ritio so p ristiglu iz Sv. U bera), pusti je da
se p ro su i u to p lo j p ei, u sitn i j e u k am en o m av a n u , to j e sitn ije
m o g u e, u lako rastv o rljiv i prah , tak av d a g a m o e p reu zeti n aa
R o sa -vo d a , k o ju treb a o v ak o p rik u p iti u m e secu m aju ili ju n u : kad
anonimnost ostaje nenamena. Inae, filozofom iz Lajdena, srednjovekovnog
univerzitetskog centra u Holandiji, nazivano je vie uenjaka te epohe, meu
kojim a su i Francisko Silvije (Franciscus Sylvius, 1614-1672), anski lekar i naunik - hem iar, fiziolog i anatom , Burhar de Volder (B urch a rd d e
Volder, 1643-1709), danski naturalistiki filozof, A rnold G ejlinks (A rnold
Geulincx, 1624-1669), flam anski m etafiziar i logiar, Adrijan Herebord
(Adrian H. H eereboord, 16141659), holandski filozof, protesor filozofije
u rodnom Lajdenu, kao i Blez Paskal (Blaise P ascal, 1623-1662), francuski m atem atiar, fiziar i filozof, koji se pred kraj ivota okrenuo religiji,
odnosno, kako je sam napisao, razm atranju veliine i m isterije oveka .
(Nap. prev.)
731

Teorija i p ra k sa alhem ije

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

N EV ID LJIVA
M A G IN A PLANINA

Iz Philalethes,
Lumen de Lumine
Na strani 24 knjige Lum en de
Lum ine, Eugen Filalet ovako
opisuje m aginu planinu:
732

d r v g i d eo

,,To je taj sim bolini m agini pralik, koji mi je predala Talija u nevidljivoj Gvajani. Prvi i vii njegov deo predstavlja Planine Meseca. Filozofi ih obino nazivaju Indijske Planine, na ijim vrhovima raste njihova
tajna i uvena Lunarija6. Biljku je lako nai, ali [zapravo] ljudi su slepi
i ona im se otkriva i blista poput bisera kroz no. Zem lja ovih planina
je ja k o ervena i m ekana, iznad svakog oekivanja. P u n a je kristalnih
stena, koje filozofi nazivaju svojim staklom i svojim kam enom , a donele su im ih (kau oni) ptice i ribe. O tim planinam a govori Hali Arapin7, najvrliji razboriti autor: Idi, sine moj, u Indijske Planine, u njene
kam enolom e ili peine, i uzm i odatle nae dragoceno kam enje koje
se rastvara ili otapa u vodi, kada se p o m eaju . M nogo bi se, zaista,
m oglo rei o tim planinam a, kada bi zakon dozvoljavao da se objave
njihove tajne, ali ne m ogu se uzdrati da vam ne kaem jedno. To su
nou veom a opasna m esta, je r ih opsedaju poari i druga udna pojavljivanja (kao to su mi rekli M agi) odreenih duhova, koji se pljuskaju pohotno sperm om sveta i u njega otiskuju svoju im aginaciju,
stvarajui m nogostm ko fantastian i monstruozan porod. Pristup i hodoae na to m esto, uz tekoe koje ih prate, vem o i majstorski opisala su Braa R. C . (Priloeno je propratno pism o.)

b u d e p un M esec, ekaj da se rosa spusti s istonim ili ju g o isto n im

vetrom . M ora im ati tapove p o b o d o n e u zem lju , da b u d u o k o je dne i po stope iznad tla. N a dva ili tri takva tapa postavi etiri kvad ratne staklene ploe, a rosa, kad padne, lako se lepi n a staklo, kao
para; tada uzm i priprem ljene staklene Posude, da se rosa slije sa stakla u njih. ini tak o dok je ne b u d e im ao d ovoljn o . V rem e pu n o g
M eseca je p o g o d n o , posle toga e biti te k o .

Solami zraci, koji se sputaju od sunca, sa sobom nose solami sumpor - Boansku Vatm. Ti zraci se kristalizuju u dodiru sa lunamim
zracima. Solami zraci se, takoe, susreu i sa emanacijama koje se izlivaju prema gore sa zeS C H O I A .M A G I C iE T Y P V S .
mljine povrine i tako sc
dodatno kristalizuju u delimino opipljivu supstancu, koja je rastvorljiva u
istoj vodi. Ta supstanca jc
Magina Planina Meseca
iz R. C. pisma. Kristalizacija solamih i lunamih zraka u vodi (rosi) proizvodi
deviansku zemlju - istu, nevidljivu supstancu,
neukaljanu materijalnim
supstancama. Kada se kristali devianske zemlje pokvase, postaju zeleni, kada
se osue, postaju beli.

Fon Veling daje predlog za ekstrakciju solamog ivota iz stajae

vode, ali se uzdrava da imenuje kako ekstrahovanu esenciju tako i
razne procese kroz koje ona mora proi da bi se proistila i postala
snanija. Njegov nagovjetaj je, meutim, i vredan i neobian:
U zm ite slatku istu vodu i zapeatite je u veliku flau, ostavljaju i o k o je d n e etv rtin e prazno. P o stav ite flau n a su n ce n ek oliko
6

Lat. Lunaria rediviva L. - srebrenka, m esenica - biljka iz porodice krstaica, kupusa [Brassicaceae (Cruciferae)] (lat. Lunaria annua L. -je d n o g o dinja mesenica; lat. Lunnaria biennis - dvogodinja biljka, esto poznata
i pod nazivom dukati). (Nap. prev.)

A bu l-H asan 'Ali ibn A b i l-R ijal (ar. JL>jl'

/ ) (obino poznat kao Hali, Albohazen Hali sin A benragela, ili Hali A bcnragel) - arapski astro lo g s kraja X i iz prve po lo v in e XI veka, n ajp o zn atili po svom
delu K itab a l-b a ri'fi ahkdm an-mtjiim - prevedeno na panski kao E l libro
conplido en los iudizios de las estrellas (Celokupna knjiga zvezdanog suda);
na latinskom je objavljena kao Praeclarissim us liber com pletus in ju d ic iis
astrorum (Veoma uvena kom pletna knjiga zvezdanog suda); to izdanje i
kasnije latinske verzije obino su poznate kao De iudiciis astrorum, ili De
ju d ic iis astrorum (O zvezdanom sudu). (Nap. prev.)
733

TAJNA UEN JA SVIH E P O H A

Teorija ip ra k s a alhem ije

neelja dok ne istruli, prikazujui talog na dnu. Taj talog, kada se njim e pravilno m anipulie destilacijom , proizvee ja sn o , vatreno, gorue ulje, iji sastav i n am en a su poznati sam o m u d rim a .

U zm ite slatku istu vodu i zapeatite je u veliku flau, ostavljaju i oko je d n e e tv rtin e p razn o . P o stav ite flau n a su n ce n ek o lik o
nedelja dok ne istruli, prikazujui talog na dnu. Taj talog, kada se njim e pravilno m anipulie destilacijom , proizvee ja sn o , vatreno, gom e ulje, iji sastav i n am en a su po zn ati sam o m u d rim a .

Filozof iz Lajdena nastavlja:

T ada, kad b u d e im ao d o v o ljn o ro se, ukloni sv o je ae p aljiv o
i uvaj ih d ok ih n e b u d e p o n o v o koristio, kak o n ijed an od njih o vih d u h o v a ne bi m ogao ispariti, to se m oe lako d o g o d iti. O stavi
ih, stoga, na h lad n o m m estu , da im to p lo ta ne m o e prii, ili e se,
inae, suptilni duh uzdii i o tii, to se n ee dog o d iti ak o si ae,
n akon to si ih ispunio R osom , d o b ro za tv o rio voskom .

734

d ru g i d eo

j a sam u zim ao o k o funtu i po, i stavi j e u o k m g lu b o icu s k ratk im

v rato m , ispuni je v o d o m i zalep i d o b rim lepkom , p o klopi je zapuaem koji jo j d o b ro o d g o v ara, d a suptilni i iv o tn i duh rose ne bi
m o g ao isp ariti, je r, ako se to desi, d u a soli se n ik ad a n ee uzdii,
niti e delo ik ad a biti p riv ed en o p o d esn o m kraju. N ek a se lepak,
sam od sebe, do b ro osui i stavi b o icu u B. M. pe d a sardaj istruli. Z apali slabu v atm i ostavi j e d a traje etrdeset ili pedeset dana,
a d a o k o nje u vek b u d e v o d en a p ara, i v id ee k ako tv o ja m aterija
p o staje c m a , to je zn ak n jen e p u trefak cije.
im j e izv ad i, im aj sp rem n u sv o ju su v u pe. Stavi sv o ju boicu s m aterijo m u u n u tran ju ku g lu , d a se ov a zg m a, pojaaj m alo v a tm i o d rav aj je je d n a k o m d v an aest ili p etn aest dana, a tv o ja
m aterija e p o eti d a se zg m n ja v a i u v rav a u o k o lo po ai u
o b lik u siv e soli; a k ad j e v id i, p re no to p ro tek n e d v a d an a, ugasi
v a tm tak o d a m o e lag an o d a se o hladi. Tada, kao i ran ije, im aj u
p rip rav n o sti sv o ju p e za p u trefak ciju . Stavi sv o ju b o icu u n ju i
zap ali v a tm iste sn ag e k ao i pre. N ek a stoji d v an a est d an a i o p et
e vid eti m ateriju k ak o se raz la e i o tv a ra k ao i ran ije, ali svaki
p u t m o ra p aziti d a se lepak i tv o ja b o ica ne o tete. K ad a stavi
sv o ju b o icu u pe za p u trefak ciju , p azi d a je v rat b o ice zatv o ren
d rv en im ili stak len im za p u a em koji tan o o d g o v ara, k ak o v lag a
vo d e n e bi prola.
K ad v id i d a je p o cm elo , stav i tv o ju b o icu kao i pre d a se m aterija zg u sn e, a k ad a jo j b o ja b u d e siv k a sta i b eliasta, stavi je i po
trei p u t d a istruli i da se z g m a po p eti p u t, sve d o k ne v id i d a je
tv o ja v o d a u ra stv o m ista, b istra i ja sn a , te se u svojoj k alcin aciji
n e p o sta n e p o p u t fin o g b elo g Snega. T ada je p rip re m ljen a i p o staje
fik siran a So k o ja e se topiti n a v ra em S re b m o m ta n jim kao vosak; ali, p re no to iz v ad i tu sv o ju So, stav i j e p o n o v o [u] p e za
p u trefakciju k ako bi m ogla da se razblai, a o nda je ostavi d a se ohladi, otvori b o icu i nai e sv o ju M ateriju sm an jen u za treinu.
A li, u m e sto sv o je p re a n je S lan e V ode, im ae finu S latk u i veom a prodom u Vodu, koju su Filozofi sakrili iza veom a udesnih Imen a - to j e Z iv a sv ih istin sk ih F ilo zo fa , V oda iz k o je iz laz e Z la to i
S reb ro , je r oni k au d a je njen O tac Z lato , a M ajka S rebro. N a taj
n ain si d o b io sn ag u o b a ov a p riro d n a izv o ra sv etlo sti sje d in je n a u
toj Vodi, p o tp u n a istin a, u n jen o m p rav iln o m P o n d u su 8.

Solami zraci, koji se sputaju od sunca, sa sobom nose solami sunv

por - Boansku Vatm. Ti zraci se kristalizuju u dodiru sa lunamim
zracima. Solami zraci se, takoe, susreu i sa emanacijama koje se
izlivaju prema gore sa zemljine povrine i tako se dodatno kristalizuju u delimino opipljivu supstancu, koja je rastvorljiva u istoj vodi.
Ta supstanca je Magina Planina Meseca iz R. C. pisma. Kristalizacija solamih i lunamih zraka u vodi (rosi) proizvodi deviansku
zemlju - istu, nevidljivu supstancu, neukaljanu materijalnim supstancama. Kada se kristali devianske zemlje pokvase, postaju zeleni, kada se osue, postaju beli.
Fon Veling daje predlog za ekstrakciju solamog ivota iz stajae
vode, ali se uzdrava da imenuje kako ekstrahovanu esenciju tako i
razne procese kroz koje ona mora proi da bi se proistila i postala
snanija. Njegov nagovetaj je, meutim, i vredan i neobian:

S ada, u im e B oga, uzm i od ove R ose-vode koliko h oe, stavi u

istu au za otapanje, ubaci u nju m alo svoje napred pom enute usitnjene soli da se otopi i nastavi da je dodaje sve dok tvoja R osa-voda
v ie n e e d a j e o tap a, o d n o sn o , d o tle d o k so u njoj i n ak o n etiri
d an a o stan e n eo to p lje n a, ta d a j e im a d o v o ljn o i tvojoj R osi je d at
o d g o v araju i prah. O d te slo en e vode uzm i o n o lik o k o lik o h oe,

Lat. p o ndus Hydrogenii - vrednost vode - oznaava se znakom pH, a predstavlja hem ijsku reakciju vode. Rastopljene hem ijske m aterije u vodi daju
jo j odreene hem ijske osobine koje m ogu biti kisele ili bazine (alkalne
735

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Teorija i p ra k sa alhem ije

R ecept. K ada se p o p ije 5 kapi ove Vode, to nam ja a razu m ev anje i pam enje i otkriva najlepe i najslae stvari, za koje n iko nije
uo i o k o jim a se ne usuujem dalje da piem , je r sam p o lo io Z ak letv u B ogu da to neu initi. V rem e i sveta u p o treb a te b lag o slo vene Vode e nas pouiti, je r im je unese u sebe, on a n a tebe utie
tako kao da celo neb o i sve zvezde, sa n jih o v im m o im a, rade na
tebi. C elokupno Z nanje i tajna U m ea e ti se otvoriti kao u snu, ali
n a jb o lje od sv e g a to g a j e to to e sa v re n o n au iti p ra v iln o da
sp o zn aje sva stv o ren ja u prirodi, a po m o u toga, i istinski sh v ati
B oga, naeg S tvoritelja, Raj i Z em lju, poput D avida i M ojsija i svih
S v eta ca B o jih , j e r m u d ro st n aeg iz v o ra iv e V ode e te u p u titi,
kao to je to u in ila i sa S o lo m o n o m i B raom n aeg b ra tstv a .

ili luinaste) to zavisi od vrste m aterija koje su rastvorene. Ako u vodi preovladavaju rastvori m aterija koje imaju slobodan anjon OH-, tada voda ima
kiselu reakciju; dakle, koliina rastvorenih materija odreuje kiselost, odnosno bazinost vode, a srednja vrednost je neutralna. (Nap. prev.)
736

d ru g i d eo

sve dok tv o je Z la to ili S reb ro ne o stan u tam o d a lee etiri dana

n erasto p ljen i, tad a je V oda d o b ila svoj po treb n i Pondus. Z atim stavi taj rastvor, kao i pre, u o k ru g lu b o icu , d a b u d e d ve trein e isp u n je n a , za p e a ti je h e rm e ti k i, kao i p re, n e k a se tv o j S ig ilu m 9
d o b ro osui. S tavi to u B a ln eu m V apori'1' pe, zapali v atru i odravaj j e etrd ese t dan a, kao i pre, a tad a e Z lato ili S reb ro biti radikalno razloeno i p rem etn u e se u n ajublje cm ilo na svetu, a neka
tv o ja d ru g a pe za su en je b u d e sp rem n a, im to p rim e tiT

I dalje:
Filozofi kau da za telo ne postoji istinsko reenje bez postupka
k o ag u lac ije du h a, je r oni se n aizm e n i n o m eaju u o d g o v araju o j
razm eri, pri em u telesna esencija nastaje od prodiranja duhovne prirode. S d ru g e stran e, tak o e, n esh v atljiv a v rlin a d u h o v n e esencije
o te lo v lju je se k ro z v atru , je r j e iz m e u n jih tak o b liz ak o d n o s ili
prijateljstvo, kao to neb esa rade u sam oj D ubini Z em lje i tam o proizv o d e sv a b la g a i b o g atstv a ce lo g sveta.
A d m ira n d u m Naturce O p era tio n em in A rch id o xes C o g n ita m ."
O vim P ra h o m - N a m etale m o e p ro jek to v ati n a sledei nain.
U zm i p et d elo v a isto g Z la ta ili S rebra, zav isn o od to g a ta rad i,
i rasto p i ih u lo n cu za to p ljen je m etala. P rek rij svoj L ek V oskom ,
b aci g a u n u tra, o d ra v aj sat v re m e n a sn a n u v atru , a za tim izvadi
lonac za topljenje m etala, takav, uaren, p a baci je d n u desetinu nesav ren o g m etala, to e on biti, a on e se odm ah pretvoriti u istiji
M etal od o n o g a koji j e izv a en iz R u d n ik a i d o b ijen T opljenjem ; i
k ad a m u raz lag a n jem i k o ag u lac ijo m p o v e a snagu i v rlin e, za tri
dana e se po peti p ut razloiti, a koag u lirae za d vadeset i etiri sata u neverovatni i najprozraniji K am en C rvenog S jaja g orueg U gIja. K o d b elo g rad a e p o stati p o p u t b elo g to k a M unje.
U zm i je d a n deo od te poslednje koagulacije, baci g a na p et hiljada od oto p ljen o g Z lata ili S rebra, kao i pre. O n isto m enja u savreni Lek, iji e je d a n deo iznijansirati sto hiljada delo v a rastopljenog
n esav ren o g M etala u n ajb o lje Z lato ili S rebro. D otle sam u sp eo i

U svojoj retkoj raspravi, So, sumpor i iva, fon Veling razotkriva

tajnu, koja se obino ne objavljuje u alhemijskim spisima, naime, da
se alhemiari nisu bavili samo transmutacijom metala, ve su posedovali i potpun kosmoloki i filozofski sistem utemeljen na Kabali.
Prema fon Velingu, univerzalna so (u obliku vode) je uspean lek
za sve fizike bolesti oveanstva; ona je u svakom ivom biu, ali
se iz nekih stvari nabavlja lake nego iz drugih: to posebno vai za
deviansku zemlju; to je univerzalni rastvara, alkahest. Isti pisac takoe navodi da e u prvim fazama njene izrade ta so leiti sve bolesti srca. Anonimni filozof iz Lajdena nastavlja:
Z e li li da n a sta v i d alje sa n a o m b la g o slo v e n o m V odom do
o stv a re n ja p o m e n u te n am ere d a se p rip re m i T in k tu ra za M etale,
pouj m e, S ine m oj U zm i, u IM E G osp o d a, od tv o je R ajske Vode, od n eb e sk e iv in e Vode, k o lik o hoe, stavi je u au da se razloi i p o stav i to da
se Iagano g reje u P epelu, da tek oseti toplotu; o n d a p rip rem i d o b ro
p ro i en o Z lato za C rveni, o d n o sn o S rebro za Beli E liksir, j e r su
kod oba P rocesi isti. Iskuj svoje Z lato ili S rebro d a b ude tan k o kao
list Z lata, ubacuj ga postepeno u svoju au za otapanje, u kojoj je
tv o ja b la g o slo v e n a V oda, isto kao to si u p o e tk u rad io sa sv o jo m
S olju, i on o e se ra sto p iti kao L ed u V ruoj V odi, i n a s ta v i tak o

Lat. sigillum - peat (Nap. prev.)

10 Balneum Vapori pe - pe za suenje, od lat. halne, balneum, balnei - kada

(kupatilo, kupanje); vapor, vaporis - isparavanje (vruina, telesna tem peratura, ushienje). (Nap. prev.)
11

Lat. K roz arhidoksu se spoznaje udesnost delovanja prirode. (Nap. prev.)

737

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

dalje ne bih iao, je r ako bih stavio m ateriju [da se destiluje] est puta
u d v a n a e s t sati, o n a bi se p ro istila ta k o p u n o d a bi n jen n ajv ei
d eo (p o p u t n e eg n ajlep eg to se m oe v ideti) p ro ao k ro z S taklo
i izazvao n eo p isiv prijatan m iris. Pazi da ti se to ne d o godi.
M nogo se jo uda ovog svetog U m ea m oe dodati, naim e, kako se p rip re m a ju sve vrste d rag o g K am en ja i d ru g e stv ari v red n e
n ajv eeg d iv ljen ja, ali to bi za h te v alo isuvie velik u k n jig u k ako
bi se izrazila celina kakva bi trebalo da bude, pogo to v o to j e U m ee b esk ra jn o i ne m oe se o b u h v atiti je d n im p o g led o m , a m o ja je
n am era bila, V oljeni R o ae i Sine, da te p o b o n o u v ed e m u M isterije P rirode i ove sv ete N au k e , te sam to v em o o b av io .

U zakljuku se u pismu navodi:

Poni sa poslom , kao to sam ja uinio pre tebe, boj se Boga, Voli b li n je g a svoga, iskreno iz d n a svo je due. T ako e i u M an u eln im o p eracijam a, biti sve p re m a tebi, a kad b u d e u p o slu , m nogi
o d nae b rae e ti se otkriti, iz n aeg sv e to g reda, p riv atn o ; je r ja
sam , sa sv o je stran e , uz p o m o V enog B o g a n a p isa o istin u k o ju
sam sazn ao kro z m o litv u i trag a n je u P rirodi, d elo k o je sam v ideo
svojim oim a i svojim m k a m a ekstrahovao. S toga sam , takoe, potp isao ovaj T estam ent sopstvenom krvlju, poslednjeg d an a m o g a ivota, na vlastitoj sam rtnoj postelji. A ctum L eyden, 27. m arta 1662.

H E R M E T I K E I A L H E M IJS K E SLIK E K L A U D IJA

D E D O M IN IK A SE L E N T A N A VALISA N O V IJA IZ
M A N U SK R IPT A N A P IS A N O G IIL U M U N IR A N O G U
N A P U L JU LETA G O SP O D N JE G 1606.

Nema boljeg naina da se tragalac za misterijama simbolike filozofije uvede u Kraljevsko Umee nego da mu se na raspolaganje
stavi stvami primer alhemijskog spisa. Tekst ovog manuskripta je zagonetan koliko i njegovi dijagrami, ali e onome ko bude meditirao
0 dubokoj vanosti i jednog i dmgog, dublja pitanja misticizma u dogledno vreme postati jasna. Nepoznata osoba kroz ije mke je proao ovaj mkopis o njemu je napisala sledee:
Z bog svojih crtea i ilustrovanih tum aenja, m kopis je od izuzetnog zn aaja za ro zen k ro jcere i savrem eni red S lobodnih zidara. Prvi
i vei d eo ilu stra cija b av i se h erm e ti k o m filo zo fijo m , o b jan jav aju i n jen a u enja i doktrine. M estim ino su m eu n jim a portreti velikih u itelja i sa tirin a p red sta v lja n ja n esp re tn ja k o v ia i n jih o v ih
po g ren ih gledita. Sistem atski ureen deo prikazuje, sa p rekrasnom
ja sn o o m , razvoj boje alhem ijskih procesa, od plavo-ute, prcko crne do b ele i m iaste. K roz to on tretira pro m en e u ljudskim biim a,
a ne pravljenje zlata. ak i nakon Stepena C m ila (povratka u haos iz
kojeg su kreacije m ogue) sledi Stepen N eofita, N ovo Roenje, koje
se esto po n av lja s im presivnom lucidnou. C m a faza nastaje, kao
i o b in o , k ro z v atm . O vaj n eo tv o ren i n eo b jav ljen m an u sk rip t prip ad a red u n ajv an ijih P rav ila i D o k u m en ata ro ze n k ro jc era i slobod nih zid ara. P o trag a k ro z m u zeje i b ib lio tek arsk e zb irk e N em ak e
n ije u sp ela da o tk rije b ilo ta m a k ar i slin o po k a ra k te m .

Kao dodatak uz 26 listova ovde reprodukovanih postoji deset flaa ili retorti, svaka napola ispunjena raznobojnim supstancama. Te flae
1
738

Claudius D e D om inico Celentano Vallis N ovi (Nap. prev.)

739

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

se mogu tako lako opisati da ih nije neophodno prikazivati. Prva flaa

(iz ijeg grlia izlazi zlatan grm sa tri cveta) sadri plavkasto-sivu
tenost, a itava slika je nazvana Naa Ziva. Ispod posude je stih
koji sadri znaajne rei: ,,On e imati bele haljine za cmo, a onda
crveno. Dmga flaa (iz ijeg grlia se uzdiu etiri zlatna cveta) takoe sadri plavkasto-sivu supstancu nazvanu iva. Ispod flae je
upozorenje da se napravi telo i duh velike milosti, tako da telesno
moe postati bestelesno.
Trea flaa je potpuno cma osim zlatnog debla koje ima est odseenih grana i zavrava se sa pet grana na ijim krajevima su vorovi, a
izlaze iz vrata flae. Stanje supstance je nazvano Cmilo koje se ukazuje kroz Glavu Gavrana. Ispod flae pojavljuje se izjava da je tinktura Filozofa skrivena u vazduhu kao dua u ljudskom telu. Cetvrta
flaa je najdublje cma i nazvana je Glava Gavrana. Nita se ne uzdie sa vrata posude, jer je zemlja (njen saraj) opisana kao uronjena
u haos. Na dnu pete flae je plavkasto-siva, pegava tenost, a gomji
deo je ispunjen supstancom obojenom bojom cigle. Iznad su rei: ,,Sesta Gavranova Glava; ispod je dodato: ,,Na dnu posude roeni su crvi.
Donja polovina este flae je plavkasto-siva, gomja polovina crna, a itava figura nazvana je Sedma Gavranova Glava. Dete sedi
pored flae, a o njemu je napisano: Ovaj novoroeni, cmi sin zove
se Eliksir i postae savreno beo. Sedma flaa je cma dole, a crna
sa crvenim takama gore. Proces je opisan ovako: Cmo cmje od
cmog, jer mnoge razliite boje e se pojaviti. Oni cmi oblaci e [se
spustiti] na telo tamo odakle su doli, a spoj tela, due i duha zavren je i pretvoren u pepeo.
Osma flaa je podeljena vodoravno zlatnom trakom, iz koje se uzdie zlatna stabljika to se zavrava s pet listova koji tre iz vrata
flae. Sadraj posude je transparentan i pie da su ,,cmi oblaci proli
i velika belina je dovrena. Deveta flaa (iz ijeg vrata se uzdie zlatna bela ma) je takoe delimino ispunjena prozimom tenou. Rua je napravljena kako govori: Onaj koji me izbeli ini mi crvenom.
Deseta i poslednja flaa predstavlja zavretak Velikog Dela. Donja
polovina posude je ispunjena krvavo-crvenim Eliksirom, a iz grlia
se uzdie izvanredno lepa crvena ma sa mnogo latica. Proglasivi
da su na zavretku Velikog Dela prisutne sve planete, autor dokumenta zakljuuje: Dao sam Majstom [duhu] toliko puno srebra i zlata tako nikada nee biti siromaan.
740

H erm etike i alhem ijske slike

U svojoj posveti autor i ilustrator manuskripta izjavljuje da je izneo sve operacije Velikog Dela. On moli Svetog Duha da ga uvrsti
meu one koji su teili ovoj najplemenitijoj od nauka i da uvek bude postavljen na put pravednosti. Pored vlastitih istraivanja, kae
da su mu glavni izvori informacija bili spisi sv. Tome Akvinskog, Ramona Ljulja i Amolda od Viljanove.
Kako bi se zatitili od progona despotske teologije, srednjovekovni alhemiari iskazivali su svoju filozofiju hrianskom terminologijom, mada su velike tajne Umea bile u velikoj meri pribavljene
od egipatskih i arapskih adepata. M uhamedanci su bili gospodari
hermetikih tajni, pa je ak i veliki Paracelzus od njih stekao veliki
deo svog znanja. U svojim manifestima rozenkrojceri takoe objavljuju arapsko poreklo svoje tajne doktrine. Stoga valja imati na umu
da je povezivanje alhemijskih uenja sa biblijskim simbolizmom bilo
gest svrsishodnosti. Kabalisti su, u svojoj potrazi za arkanom Izraela
u Svetom pismu, u velikoj meri obrazloili alhemijsko tumaenje Biblije, ')&r dua alhemije je jedno sa duom kabale. Obe kole, uprkos
prividnim razlikama u njihovom simbolizmu, imaju zajedniku svrhu, a to je bavljenje misterijom ljudske regeneracije.
Objavljivanje ovog manuskripta stavlja prouavaocu na raspolaganje najdublje tajne Hermetikog Umea. Na poetku se zadatak
deifrovanja moe uiniti beznadean i povrno nastrojeni e biti u
iskuenju da se narugaju po pitanju mogunosti da je stvamo znanje
ovekoveeno na tako nekonvencionalan nain. Taj koji se ruga nee
shvatiti da je jedna od svrha dokumenta upravo da izazove podsmeh
i tako delotvomije sauva svoju arkana od profanih. Nekoliko listova (popu ovih koji su ovde reprodukovani) predstavljaju ivotno
delo jednoga koji je sebe posvetio zadatku da strgne veo Svetske Device. Godine istraivanja i eksperimentisanja, dani neprestanog rada,
noi molitve i meditacije i, na kraju, dolazi realizacija ispunjenja!
Ovo je stvama pria, koju pripovedaju groteskne figure, nacrtane
tako neumomo na izbledelim, crvotoinom nagrienim stranicama.
Oni koji su letimice ugledali vee stvamosti bia shvataju da se temeljne istine ivota u najboljem sluaju pronalaze samo u nesavrenom izrazu kroz fizike simbole. Samo oni koji su proli kroz
poroajne muke duhovnog roenja mogu adekvatno shvatiti i ispravno potovati patetina nastojanja da se dmgima prikae ono znanje
koje je nuno zakljuano unutar srca onoga koji zna.
741

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

L ist I. G om ji red glasi: N a najraniji lek napravljen je od prirodnih prcdmc

ta. O ko kralja i kraljice pojavljuje se izjava da e im se roditi sin ,,u dva stabla
na lozi, nalik na oca i bez prem ca u celom svetu. Oko vaze je napisano: ,,Zeleno i belo. Vaza plam ene boje, cvee zeleno." N aa voda, nae srebro. Redovi ispod glase: M aterijal K am en M udraca je ta gusta, viskozna voda, koja
se, bilo da je vm a ili hladna, sm rzava. To je Z iva prokljuala i zgusnuta, kuvana u neutralnoj zem lji na sum pom oj toploti i naziva se Prvi M aterijal metala. U peinam a jo uvek tam ne i zabranjene planine, ako se pronae Kamen
koji je pre hiljadu godina Priroda napravila od svojih plodova, to e ga navesti
da je izvede iz nevolje. (...) Paljivo sasluaj sve m oje stihove; govorim ih bez
vela i bez prevare.
742

H erm etike i alhem ijske slike

List 2. Na vrhu je citat iz sv. Tome A kvinskog o sastavu Kamena M uraca, gde
se kae da je on najistije transparentan, a u njem u su vidljivi svi oblici elemenata i njihovih suprotnosti. Ispod lika sv. Tome A kvinskog je kratak pasus u
kojem se hvali izvrsnost K am ena M uraca i izjavljuje da se iz jedne supstance
m ogu izvesti tri, a iz tri, dve. D esno od sv. Tome A kvinskog je portret Ramona
LJul.ia>koji sedi na ulazu u svoju isposnicu. Pod njegovim nogam a se pojavljuje citat tog slavnog alhemiara, koji poinje pitanjem: ta je Kamen M udraca?
Poto izjavljuje da je to crvenkasta, vrsta iva, Ljulj se zaklinje Svem onim
da j e rekao istinu i da nije doputeno da kae vie. (O riginalni m anuskript je
oteen na tom mestu.)
7 43

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

H erm etike i alltem ijske slike

'V =7'-

*.<u.

f-,.....><,-

.....-/v

List 3. N atpis na vrhu stranice glasi: Sm rt Satum a; ivot M erkura. Nakon opisa korienja mranih (satumovskih) supstanci, proglaava se da je klju procesa
naslikan ispod. Stih glasi: Ovaj [kamen] je napravljen od etiri elementa. To jc
istina u itavoj Prirodi. U zm ite ga u ruku, svetao i blistav, sa svom marljivou
i veom a paljivo, a zatim pokuajte da sve sigurno poveete zajedno, jed n o u /
dm go, tako da vatra moe izazvati uzbunu. Izna ljudskog lika je napisano: ,,Satum je gotovo m rtav. S desne strane je zm ija koja ga prodire i izjava Alberta
Velikog da su Satum i M erkur prva naela Kamena. Takoe izjavljuje da Priroda
m udro obezbeuje meavinu elemenata, tako da zem lja moe da povee svoju
suvou sa vatrom , vatra svoju vrelinu sa vazduhom , vazduh svoju vlagu sa vodom, a voda svoju hladnou sa zemljom. (Tekst oko vaze je u originalu neitak. )
744

l.ist 4. N a vrhu: N eka vem ju da je sve mogue. Umee je hitro, svetlo i retko
i u njega ne veruju glupi. Rei izm eu sunca i polum eseca glase: To je skriveno, a na ploi preko tela: K njiga ivota i istinska Riznica Sveta. Ploa sa
lcve strane lika kae: P om era gotovo sve, a dua njegovog tela vraa se na
mesto sa kojeg je pobegla i sazreva sedam ili devet m eseci, pa se pojavljuje
Kralj okm njen svojom dijadem om . Desna ploa navodi: Postoje tri Zive: ivotinjska, biljna i m ineralna. Tekst ispod je tako zagonetne prirode d a je njegovo prevoenje gotovo nemogue. Tu se izjavljuje da je stavljanjem vatre ispod
nogu sim bolikog lika m ogue odatle ekstrahovati sunce i mesec, koje prikazano Ijudsko telo podie u poziciju dostojanstva iznad svoje glave.
745

TAJNA U EN JA SVIH E P O H A

List 5. Na gomjem delu je izjava da se sunce-ptica bori sa zemljom-zmijom, koja

upa vlastite iznutrice i daje ih ptici. Duh je oivljen i Lazar je s radou vaskrsao iz mrtvih. Iznad ptice je napisano: Ovo je sunce u obliku ptica, a iznad zmaja:
Ovo je zmaj koji prodirc pticu. Prva o p era ja. Tekst u donjem levorn elu u
sutini glasi: Iada se naa sperma (iva) pomea s majkom elemenata (zemljom),
ta akcija se naziva koitus (snoaj). Kada zemlja prinudno zari malo ive, to se
naziva koncepcija (zaee). Zem lja raste i um noava se, a ta operacija naziva se
im pregnacija (zatm dnjenje). Kad se zem lja izbeli vodom i postane jedinstvene
boje i izgleda, to se naziva roenje i Kralj je roen iz vatre. Tekst u donjem desnom delu je nam em o oteen da bi se prikrila previe oigledna tajna.

H erm etike i alhem ijske slike

List 6. O va slika prikazuje sve tajne velikog Kamena. U sreditu stoji Uskrnja
D evica, a u kosi joj je prva vrlina koja se opisuje kao biljka koja cveta u bunarima. U m kam a dri sim bole duhovnih i materijalnih elemenata. Izjava gore levo je o tom e da postoje etiri d uha sa po dva lica, koji se zovu elem enti. G ore
desno je napisano da vatra ivi na vazduhu, vazduh na vodi, voda na zemlji, pa
tako Kamen ivi M im o na svim istim elem entim a. Ispod sunca se pojavljuje
re Leto, a ispod m eseca, Jesen. O ko drveta na levoj strani, sa svojim prateim
oima, su rei: O dvrati svoje oi ka [od?] vatre. Tu je prostor [?]. O ko stabla s
desne strane: Otvori svoje oi za vatm . Tu je vrem e. Tekst u donjem delu otvara sledea reenica: U zvien sam iznad km gova sveta.

746
747

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

L ist 7. Stih na vrhu glasi: Ovaj kamen je tako plem enit i vredan da ga je Priroda sakrila na svojim skrovitim mestim a. N jegova dua je sva potena i ista, jer
to je istinsko sunce. Obavetavam vas o tome. Za kakvim god dobrom da udite,
on e doi k vam a u izobilju, bez greha, sa zadovoljstvom i uitkom. Sedea figura na levoj strani gore, koja dri eki, opisana je da lomi tvrd kamen, a rei pored oveka sa retortom glase: Lom ljenje kam ena naeg dopunjavanja. Izmeu
stojeih likova dole je uzvik: O, M udraci, traite i nai ete moj K am en! Ispod ispruene ruke oveka s korpom su rei: Zagrabite sorerem [?] u dnu. Ispod bare po kojoj m ea ovek na levoj strani pojavljuje se jednostavna tvrdnja:
N aa lekovita voda. Lica etvorice m ukaraca su izuzetno dobro nacrtana.
748

H erm etike i alhem ijske slike

List 8. Ispo sunca, m eseca i M erkura su rei Tri i Jedan, zakljuak da su tri
jed n o . Rei ispod cvetnih stabljika glase: B elina etrdeset dana nakon pepela. Pod cvetovim a pie (levo): M alo vreme kam ena, (desno): O dabrano
crveno . Izm eu ruku sredinjeg lika pojavljuje se: Postaviti jed n u funtu ive. Levo je napisano: A ko vi koji itate shvatite ovaj lik, posedovaete itavu nauku K am ena, a s desne strane: ,,A ako ga ne spoznate, biete tvrdoglavi
i glupi. Iznad sunca je re Otac, iznad satira, Vrenje rada . Pored deteta je
reenica: Sin m eseca bi da baci Kamen u vatru - njegovu m ajku. Iznad korpe u plam enu je napisao: Ja sam pravi Kamen. Ispod sredinje figure su rei:
U m erena vatra je gospodar posla.
749

H erm etike i alhem ijske slike

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

i__________________________________________________________________________________________

L ist 9. G ore levo zapisano je da bez svetlosti M eseca Sunce ne greje zem lju i
da na M esec Sunce lui svoje plodove. G ore desno opisana je istinska biljka
m udraca i izjavljuje se da e svako ko u nju veruje biti [duhovno] bogat. Tekst
zakljuuje ovako: T em eljno shvatite ta je to to ovek dri u rukam a, ako
elite biti prosvetljeni. Tekst levo iznad sunca glasi: Potpuno bez Sunca i Meseca napravite boju; razloite, zgusnite, a slino proizvodi sebi slin o . Rei
desno od oveka koji dri biljku M udraca objavljuju da je sublim acija poetak, sredina i kraj Velikog Dela. Poslednja reenica glasi: O d jednakih delova
Sunca i M eseca nainite stvar, a kroz njihovo sjedinjenje, ako Bog da, neka nastane K am en M udraca.
750

List 10. Dva kratka reda teksta gore levo kau: N eki uzim aju skoranji kam en. Redovi desno od sim bola M arsa (gvoa) opom inju prouavaoca da kontroiie svoje apetite i skoncentrie svoj um na gom ilanje znanja. Ne m oe se
nai zadovoljavajui prevod za rei ispod ispruene ruke oveka koji dri
gom ji deo drveta. Donji tekst glasi ovako: N akon to je K am en dobro proien, uinie se da tem eljno prodire. Trebao bi ga staviti u njegovu posudu s vodom . D obro je zatvorite s m alo vatre i oekujte uda P rirode. Veliki crveni
oval koji popunjava donju polovinu lista je oigledno ja je ili posuda M uraca.
Drvo je sim bol rasta svetih m etala, je r su alhem iari tvrili da su metali poput
biljaka i rastu u stenam a, irei svoje grane (vene) kroz m euprostore.
751

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

H erm etike i alhem ijske slike

,*4ur M*)rrr*T

i tMaa l-A
I

TZ>

Xj||'

*
(4*i/Ajn < ma t<*f*J o i

//#

iM| Sm/C iC*ib

iS C

Sc.

ymr
AuTm)#

(*' /S
S.iUx
f^

List II. F o n tan a je opisana kako izvor iz kojeg se ekstrahuju dve ive Filozofa. G ore Ievo se opisuje bela iva, a desno, crvena iva. Tekst oko fontane kae
da Satum prikuplja belu ivu, koja se naziva Voda Zem lje, a da Zem lja prikupIja crv enu ivu, k oja se naziva Voda N eba. T ekst lcvo od ab e glasi: K roz
N jega, koji je stvorio N ebesa i Zem lju, ja sam K am en M udraca i u svom telu
nosim neto za im mudri tragaju. Ako se ta opojnost iz m ene izvadi, bie vam
to slatko osveenje. Ja sam ivotinja koja im a oca i majku, a otac i m ajka su
stvoreni, i u m om telu se nalaze etiri elem enta, a ja sam pre oca i m ajke i otrovna sam ivotinja. Redovi sa desne strane opisuju procese destilacije i kalcinacije.
752

I A*U ML

iM
i MA>.
Mat^iaAr^

List 12. Tri rei na vrhu su: Ovo je Priroda. Redovi iznad magaraca glase: Ovo
je Filozofov m agarac koji je eleo da se uzdigne do prakse K am ena M udraca.
Tri reda ispod ivotinje prevedena su: abe se okupljaju u mnotvu, ali se nauka sastoji od bistre vode sa Sunca i M eseca. Tekst ispod sim bolike ptice je
sledei: O vo je srea sa dva krila. Ko god je ima zna da e plodovi biti proizvedeni na taj nain. Veliki filozof je pokazao da je kamen odreeno belo sunce, koje
se moe videti samo kroz teleskop. Da bi se otopio u vodi potrebni su Sunce i Mesec i tu se mora otvoriti 200 teleskopa, sjedinjujui telo i duh u jednu masu. I tu je
izgubljena masa; dmgi mudraci kuvaju abe nita ne dodajui, ako elite da uivate u soku M udrih. Za Grke aba sim bolizuje i metem psihozu i vlanost zemlje.
7 53

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

List 13. O va stranica sadri sam o dve figure. N a levoj strani stoji M orien2, filozof, okrenut prem a salam anderu koji ivi i raste u vatri . M orien, koji je roen
u dvanaestom veku, postao je uenik velikog arapskog alhemiara Adfara, od kojeg
je nauio H erm etiko um ee. M orien je priprem io Filozofski Eliksir za egipatskog sultana, ispisavi na vazi u koju je smestio dragocenu supstancu rei: Onom e koji poseduje sve, dmgi nisu potrebni. On je proveo mnogo godina kao pustinjak u blizini Jerusalim a. Redovi ispod salam andera su: N eka vatra bude
savrene crvene boje, zemlja bele, voda ista. Tada ih sjedinite filozofskim sredstvim a i kalcinirajte to vie puta vodom koju poseduje telo kako bi ih, njenom
dobrotom, prem etnuli u belo. Kada to uinite, imaete najvee blago na svetu.
2

754

M orien, ili M orienus ( M orien , M orienus R om anus) (N ap. prev.)

H erm etike i alh em ijske slike

List 14. Tri rei na vrhu stranice su prevedene: ovek koji kopa. Iznad ptice
se izjavljuje da niko osim Hermesovih petlova, dve Zive, ne stavlja mku na plug,
a tek nakon navodnjavanja e zemlja izneti svoje plodove. ovek koji sedi je grof
Bem ard iz Treviza, koji kae: Obrauj zemlju Zivom . (Videti poglavlje Alhem ija i rtjeni precistavnici.) Tri reenice levo od g ro f glase: Idi do vatre i sa Merkurom, tvojim bratom, ekaj me mesec dana. Izmrvi kamen koji sam ti dao i ja
u poi u vatru. Tvoja sm rt, moj ivot. N eu um reti, ve iveti, priaj o tome,
moj gospodaru. Bem ard iz Treviza je u svojim alhemijskim spekulacijam a naglasio neophodnost meditacije nad filozofskim spisima velikih adepata, pre nego bavljenje hem ijskim eksperim entim a. N a kraju je otkrio ,,K am en .
755

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

H erm etike i alhem ijske slike

/" <<) ^*41

4 *"*rx' */A #

y
fAm*

v ^ fc
/<v<

n h . },,(

9(.AjjLw*i*t />#! A<_/fi^ 1

A ^ h a Af>/ 'J u

'*TJ

'/f*

.* ^.
^Ml .**"#

f.

I i\\

A .A ...U

j h jf

, -o a c ie J
^'H*<2>
3f~V~vi#yC # ^

/ j - * ,

*/?,

V> ^ m

*^ ^
*<<*0* mi
'
<#/ ^ * &****
' ^
i'tA^ y
;*'*
.... ..
<*}.. A#>
><*<<yl </)<")< ,)> tJ)#
^
**</*.

List 15. Prva reenica glasi: Plod biljaka kroz vrlinu Sunca, naeg K.amena.
Deak koji dri je lo kae: Pijte ovde svi vi koji ste edni. D oite k meni, trite do voda. O vde pijte, besplatno, i pijenjem se ispunite. O tvorite oi i vidite
uda zemlje. Oni ue, mojih ednih vadeset i etiri. Ispod deaka su rei: ,,U
poetku stvori Bog Nebo i Zem lju, i razdeli vode od voda. B lagosiljajte vode
koje su iznad N ebesa. Krug sadri sledeu izjavu: Zem lja bez oblika i pusta.
Od zvezda dolazi kia. D ole levo je nastavljen alhem ijski proces, koji se zavrava opom enom da je potrebno odricanje od bede svetovnog postojanja. Iznad je molitva Devici Mariji koja ovako poinje: Zdravo Marijo, milosti puna,
G ospod neka je s tobom . B lagoslovena ti si m eu enam a.
756

List 16. Prva reenica glasi: M rtva tela ostaju; duhovi su osloboeni smru
tela. Jahae sa tom sm ru to nosi kosu i sa svetlou Sunca, M eseca i fiksnih
zv ezd a. Iznad kose je napisano: P odlono Suncu, M esecu i A zotu, dovriti
D elo. etiri rei koje prate krivinu seiva kose kau: ovekova glava, glava
gavrana. Tri reda desno se ovako tumae: O va slika se naziva Laton, je r izg leda cm o u posudi i poetak je raspaanja. Tekst ispod m erdevina navodi:
O vo su m erdevine prim itivne m aterije koja, kada se stavi u posudu, pocm i,
postupno prelazi u belo skalom [merdevine] digestije, u skladu sa stepenom toplote. O vde su m erdevine upotrebljene da oznae prirodne korake kojim a se
m aterija m ora uspinjati pre no to postigne istinsko duhovno stanje.
757

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

List 17. Stih na vrhu stranice glasi: Ne samo da ovaj materijal mora biti uvren,
ve mu se mora dozvoliti da ue u sve, tako da taj materijal moe biti dobro dovren i stekne beskonanu vrlinu. Tada, tako to se zgunjava, sve odjednom postajc
belo, sublimacijom iz belila postaje sjajno. Iznad sunca su rei: Bog i Priroda ne
ine nita uzalud. ovek sa leve strane je srednjovekovna koncepcija Hennesa,
velikog egipatskog filozofa; onaj na desnoj strani je Kristofer, pariski filozof. Iznad
potonjeg je napisano: ,A k o je Kamen cm, nije beskoristan. Rei iznad retorte su:
Tu su veizduh, vatra, voda i zemlja. Ispod je dodato: Raspadanje tela je prvi korak. udni hemijski aparat mora se smatrati isto simbolikim u ovom radu i, kako njegov autor sam kae, nam enjen je sam o da nagovesti U m ee .
758

H erm etike i alhem ijske slike

List 18. N a levoj strani stoji Aristotel koji dri knjigu, opisan kao najueniji od
svih Grka. Uz drvo, koje natkriljuju Sunce i Mesec, su rei: K ad je Kamen mrtav, m enja se u vodu, a u njoj e proizvesti cvee. Ispod A ristotela i ispruenog ljudskog lika iz kojeg se uzdie rascvetalo drvo su sledee izjave: Onaj
koji ini da se sve sputa sa neba na zem lju, a potom uspinje sa zem lje na nebo, poseduje inform acije o kam enu. Jer u ivi je neto za im m udri tragaju,
prizvani sam o belim ili crvenim vrenjem . Prvi dio ovog citata tem elji se na
Sm aragdnoj Tabli H erm esa (koji vidi). Kod obinog oveka duh je figurativno
apsorbovan u telu, ali je kod istinskog filozofa mo duha tako mnogo uveana
da on apsorbuje u sebe i ovekovo m aterijalno telo ga hrani.
759

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

List 19. N a vrhu stoji: ,,Onaj koji shvati ovaj lik posedovae znanje o K am enuT
ovek koji sedi verovatno predstavlja Paracelzusa. Desno od njega su rei: ,,Nisam ni drvo, ni ivotinja, ni kam en, ni biljka, ve Kamen M uraca, po kojem
gaze ljudi; moj Otac me je bacio u vatm i u vatri se radujem. etiri rei na levoj
strani glase: ,,U suvoi je Kamen. Ispod oveka je Filozofsko jaje u kojem su rei:
,,To je kraj u kojem poiva poetak. Veliko slovo T oznaava ,,Tinkturu . Tekst
na desnoj strani glasi: ,,U Kamen je formirano, kako pie G erber u svojoj knjizi
veom a ueno, i poseduje toliko m nogo od njegove prirode da se menja u istu,
ivu vodu, i ima mo da ljude uini bogatim, zadovoljnim i slobodnim od svih
briga, tako da e uvek biti sreni ako svojom pam eu odgonetnu tajnu.

760

H erm etike i alhem ijske slike

List 20. N a vrhu je napisano: est zvezda napravilo je kie. Ispod preokrenutog oveka stoji: Primi novi duh. Ustani, je r si usnuo. Dve reenice oko velike figure glase: Zapamti ivu, je r pepeo si bio i u pepeo e se vratiti. ednim
i m rtav sam . Iznad sedam globusa na levoj strani je upozorenje: A ko edni,
daj mu da pije i on e iveti. Iznad m alog oveka je napisano: H erm es, otac
lilozofa. K rivudavi tekst na koji pokazuje H erm es kae: M era pia. Ispod
sredinjeg postolja se pojavljuje: Svetlost mojih oiju je lantem a mojim stopalima. U nastavku je dodato: Ako je poetak nepoznat, ostatak je nepoznat." Iznad lika koji se uzdie iz plam enova na desnoj strani je izjava: ,,On je vaskrsao
nakon m ladog M eseca , a ispod orla: D alje nemoj sa m nom da leti.

761

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

''"

" u~~

H erm etike i alhem ijske slike

H:
A
I.

>- J)~< *.--

y * V 7 *"

*<?>...

.. C. &)rt
ue..
<
,,Mh| S-fiL.
HL"
.II. .ft.m. *
*'/<.*.,

4 ~ - V *
/ "' ' '' A.
6
v
" '?*
/G..V
*
.> ,,
<- > ...
*,*s. S...
------ 4 . ^

I___
L ist 21. G om ji red glasi: Dve stvari i duplo, ali, na kraju, jedno je razloeno u
prvo i oni ine klicu. etiri velika slova I A A T su poetna slova naziva elemenata: fgnis, Aer, A qua i Terra. Natpis ispod njig glasi: Naa vatra je voda; ako
m oe vatri dati vatru, dovoljno bie vatre i ive. D u ruke su rei: U m ee
K am ena je , a na traci: Brzo, kratko, sjajno i retko. Dva reda ispod trake glase: Svaka m k a je klju, jer je nazvana biljka rosopas, pod suncem : ,,Ja sam
Boji dar . Stih glasi: K ako bih te zadovoljio po svim pitanjim a, m oram paljivo da sluam. M oje telo [je] golo, isto i blistavo, a ja teem kao ulje spremno
da padne, blistav poput svetlog zlata, a zatim podloan kugi u njenoj svetloj i
veseloj odaji [retorti].
762

List 22. Stih gore levo glasi: O va gm pa je sastavljena od tri kam ena: lunarnog, solam og i m erkum og. U lunam om je beli sumpor, u solam om , crveni sumpor, u merkum om, oba, tj. beli i crveni, i to je snaga svih pouka. U flai na levoj
strani su rei: O tapanje, kalcinacija, sublim acija kompletiraju pouku, a na njenoj osnovi: Operi, zgusni i zgm aj. Ispod sredinje kule je napisano: M etalne
soli, m eutim , skrivene su iza jed n o g slova ; oko dna crvenog km ga: Suvoa, hladnoa, vlaga, to p lo ta i suvoa." N a picevim a, ispod, nalaze se im ena
etiri elem enta. Inicijali, IAAT, pojavljuju se etiri puta s istim znaenjem koje je ve dato. Tri moi K am en M udraca sim bolizovane su glavam a hem vim a
u km gu u gom jem levom uglu.
763

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

H erm edke i alhem ijske slike

u
IX.-./ ty~-~
Ju t

<

UKHu f" " '*

,.,jj >. ..<<*
1. ' ','1h,''"
~' >'"7 ^
****</
-J //. ,v
*

4k

Z,/ 23. N atpis gore ievo je, u biti, Oe av, uz dodatak rei Isus i M arija, na
kraju. Preokrenute rei na zastavi glase: ,,Ne m oe uiniti nita bez m ene, je r
B og je tako obeao, rekavi N eka b u d e . Tekst ispod anela glasi: O vom
poau bie proklet onaj ko zna da je mrtav, sav hladan u cm om telu. I neka
ovo bude tvoja prva uteha: tada e goreti do kalcinacije. K ad sam ga smanjio
unutar ovih vrata, za sigum o znaj da u biti blagosloven ako saznam kako da
obraujem vrt. G lavni deo lista posveen je detaljnom sim bolinom crteu alhem ijske oprem e, ispod koje su rei: Pe destilacije, uvrivanja, ispravljanja, usavravanja, ftksacije kvintesencije Filozofa. Pod ,,kvintesencijom treba
shvatiti petu sutinu najm udrijih.

764

List 24. Rei na vrhu glase: ,,Ja, ptica [adept], govorim u tvoje ui od Sunca, Meseca i Azota. D elo je usavreno s m alo rada. Tekst na levoj strani opisuje prirodu prim orijalne m aterije i pie Filozofa. Tekst sa desne strane glasi: Ovo
je moj ljubljeni Sin, kojeg sam video i voleo. Ako On vaskrsne, ostae kod kue
i u toj e kui duh biti dua i telo, je r M erkura m oem o nazvati sinom Sunca i
M eseca. Ispo figure deteta je dodato: ,,Da nije mrtav, ja ne bih bio njegova
m ajka. R odio sam ga posle smrti pre no to je roen u svetu, pod svojim stop alim a imam ono to je bilo njegovo, a od m ene i m oga Sina i tem elja za m oja
sto p ala n ap rav ljen je K am en M u d raca. D ole levo su p rik azan a tri sastavna
dela K am ena, uzviena na pijedestal da se oznai njihovo dostojanstvo.

765

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

H erm etike i alhem ijske slike

((
jm , ., m

" "

nuM .

_ **

__

vtjr mfV>/w '.* X-<<

+ % . < 'P/.S,

***//'* Mft'U
/U/ <r/K
*
*)* * ^
r y

'

,y* <y

M -p tr* * * .

S** psn-"* *#* *y

M t fr /y

/n-i <.../ 1*

fit
t f l f fA tum.

<z

o
**f>

C IW| ft /#

/n( >?<>t<.

.'<) * *'

lr CA*A*.* H+rnJ*/* /l /*/

//V /*)/

J*./W. /* .<*/*
I /<* <// // |f1*-H/,fc
J*

, (

*? . tv#

. *

**

L/.s7 25. Iznad lika kraljice su tri reda u kojim a se navodi, u sutini, da je na poetku knjige o njoj napisano da sa svojih m ajinskih grudi hrani Sunce, a da
onaj koji je sposoban d a je pretvori u Prvobitnu m ateriju poseduje retku vetinu. Nasuprot Kraljiine glave su rei: ,,U najviim planinam a ta voda i: ,,Ja sam
sv etlo st F ilo zo fa . L evo od K raljice je o pom ena da udari sin o v e koje nosi.
O na sebe naziva M ajka Sunca, sestra M eseca i sluga i supruga M erkura. Sa
d esne strane prikazano je da uzvikuje: N e m ogu biti k runisana ukoliko ovi
moji sinovi ne postanu pepeo. Sinovi su prikazani direktno ispod. Stih ispod
Kraljice nastavlja alhem ijski proces, opisujui nain na koji treba sauvati izluevine supstance.
766

L ist 26. O va stranica, koja zakljuuje deo H erm etikog m anuskripta, nosi simbole Tajnog Dela i sadri niz am blem a koji nisu direktno povezani. N a vrhu je
glava K ralja - najee alhem ijske figure. Desno od K ralja je alhem ijska posuda obeleena kao H erm etiki Peat. Ispod je glava divlje ptice, ovde oznaena kao grifon. Levo od K ralja je bezglavi lik koji uzdie Sunce, ili duhovno
lice. Ta figura je svet, koji m ora biti obezglavljen, poto njegov duhovni i racionalni deo nije m aterijalan, pa je, stoga, nevidljiv. Ispod je krug bez m aterije
koja ga opisuje. Neposredno ispod Kraljeve glave je vaza sa cveem, iz koje se
u zdie zlatna b iljka Filozofa. N a dnu stranice je dodatna alhem ijska oprem a,
takoe nazvana H erm etiki Peat.
767

A lhem ijsko veneanje

tekstu Alhemijskog venanja ukazuje da je njegov autor bio upoznat

sa tim jezikom. Sledei saetak glavnih epizoda iz sedam dana Alhemijskog venanja dae itaocu prilino sveobuhvatnu ideju o dubini njegovog simbolizma.

ALHEMIJSKO VENANJE

Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje # Virgo Lucifera # Filozofska Inkvizicija * Kula Olimpa # Homunkuli # Vitezovi Zlatnog Kamena

Samoproklamovani autor Alhemijskog venanja, Johan Valentin

Andrea, roen u Virtenbergu ( Wurttemherg) 1586. godine, imao je dvadeset osam godina kada je to delo prvi put objavljeno. Verovatno je
napisano oko dvanaest godina pre objavljivanja - ili kada je autor
imao petnaest ili esnaest godina. Gotovo je neverovatno da je neko
tako mlad mogao stvoriti knjigu koja sadri bogatstvo simbolikog
miljenja i filozofije skrivene izmeu redova Alhemijskog venanja.
Ta knjiga je najstarija poznata referenca o Kristijanu Rozenkrojcu, pa
se generalno smatra kao trei u nizu originalnih rozenkrojcerskih manifesta. Kao simboliko deio, knjiga je, sama po sebi, beznadeno nepomirljiva sa Andreinim izjavama o njoj. Pria Alhemijskog venanja
se detaljno odnosi na niz dogaaja koji su se desili starom oveku,
verovatno Ocu C.R.C. iz manifesta Fama i Confessio. Ako je Otac
C.R.C. roen 1378. godine, kao to je navedeno u Confessio, i identian je sa Kristijanom Rozenkrojcom iz Alhemijskog venanja, uzdignut je u dostojanstvo Viteza Zlatnog Kamena u osamdeset i prvoj
godini ivota (1459). U svetlu njegove vlastite izjave, nezamislivo je
da bi Andrea mogao biti Otac Ruinog Krsta.
Mnoge slike koje se mogu pronai u raznim knjigama o simbolizmu, objavljenim u prvom delu sedamnaestog veka, nose markantnu
slinost sa likovima i epizodama iz Alhemijskog venanja. Moe se dokazati da Alhemijsko venanje predstavlja klju za zagonetku bekonovskog rozenkrojcerstva. Prisustvo nekih rei na engleskom u nemakom
768

P rvi

dan

Kristijana Rozenkrojca, nakon to je u svom srcu pripremio Pashalno Jagnje, zajedno sa malim beskvasnim hlebom, jedne veeri pre
Uskrsa, dok se molio, uznemirila je silovita oluja, koja je pretila da
e sruiti ne samo njegovu malenu kuu, ve i samo brdo na kojem
je stajala. Usred oluje neto mu je dodimulo lea i, kada se okrenuo,
spazio je velianstvenu enu s krilima prekrivenim oima i odenutu u
haljinu boje neba, posutu zvezdama. U jednoj mci drala je trubu, a
u dmgoj sveanj pisama na svim jezicima. Predavi pismo C.R.C.-u,
odmah je uzletela u vazduh, istovremeno dunuvi u svoju tmbu, to
bee eksplozija koja je potresla kuu. Nad peatom pisma bio je udan krst i rei In hoc signo vinces1. Unutar njega, ispisan zlatnim slovima na plavoj povrini, bio je poziv na kraljevsko venanje.
C.R.C. je bio duboko dimut pozivnicom, jer je to bilo ispunjenje
proroanstva koje je primio sedam godina ranije, ali se oseao tako nedostojnim da je bio paralisan od straha. Konano, nakon posezanja
za molitvom, potraio je san. U snovima se naao u gnusnoj tamnici
sa mnotvom dmgih ljudi i svi su bili vezani i sputani velikim lancima. Zalost njihove patnje poveavala se dok su posrtali jedni preko
dmgih u tami. Odjednom, odozgo se zau zvuk tmbe, poklopac tamnice se podie i zrak svetlosti probode tamu. Uokviren u svetlu stajao je ovek sede glave koji najavi da e sedam puta biti sputen
konopac, a ko god se uz njega uspne bie osloboen.
Nastade velika zbrka. Svi su pokuavali da dohvate konopac i jedni dmge su od njega odgurivali. C.R.C. je oajniki eleo da se
spasi; konopac, iznenada, zamahnu prema njemu, a on ga zgrabi i
uzdie se iz tamnice. Stara ena, zvana Drevna Matrona, zapisivala
1

Lat. U ovom znaku e pobediti. (Nap. prev.)

769

A lhem ijsko venanje

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

je u zlatno-utu knjigu imena onih koji su se izvukli, a svaki od otkupljenih je za uspomenu dobio komad zlata na kojem je bio simbol
sunca i slova D L S. Poto se povredio dok se penjao uz konopac,
C.R.C. je teko hodao. Starica mu ree da ne brine, ve da se zahvali
Bogu, koji mu je dopustio da ue u tako uzvienu svetlost. Nakon
toga oglasie se trube, a C.R.C. se probudio, ali san bee tako ivopisan da je jo uvek bio osetljiv na mestima gde behu povrede koje
je zadobio dok je sanjao.
S obnovljenom verom C.R.C. ustade i pripremi se za Hermetiko Venanje. Obukao je beli laneni kaput i vezao crvenu traku popreko preko ramena. U eir je zadenuo etiri rue, a za jelo je poneo
hleb, vodu i so. Pre no to je napustio kuicu, kleknuo je i zavetovao
se da e svako znanje koje mu bude otkriveno posvetiti sluenju svojim blinjima. Potom je s radou napustio svoju kuu.

D rugi

dan

Kada je stupio u umu koja je okruivala njegovu kuicu, C.R.C.-u

se inilo da se itava Priroda radosno pripremila za venanje. Veselo
pevajui, stigao je u zelenu pustopoljinu u kojoj stajae tri velika kedra, a na jednom od njih bee tabla sa natpisom koji je opisivao etiri staze to vode u palatu Kralja: prvu, kratku i opasnu, drugu,
zaobilaznu, treu, ugodni kraljevski drum, i etvrtu, namenjenu samo za nekvarljiva tela. Umoran i zbunjen, C.R.C. odlui da se odmori; odsekao je kriku hleba i spremao se da se poslui kad ga beli
golub zamoli za malo hleba. Goluba odjednom napade gavran, a
C.R.C. se, u svojim nastojanjima za razdvoji ptice, nesvesno znatno
udaljio niz jednu od etiri staze - onu koja je vodila prema jugu. Jak
vetar spreio ga je da se vrati pratei svoje tragove, pa se svat pomirio sa tim da je izgubio hleb i nastavio je putem sve dok u daljini
nije ugledao veliku kapiju. Poto se sunce spustilo, on pohita prema
portalu, na kojem je, meu ostalim figurama, bila tabla sa reima
Procul hinc procul ite profani2.
2
770

Lat. Odbite odavde, odbite vi koji ste profani. (Nap. prev.)

A L H E M IJ S K O V E N C A N JE
K R IS T IJ A N A R O Z E N K R O J C A

- NASLOVNASTRANA
IZDANJAIZ 1616. GODINE

& p m t e

Iz Rosencreutz,
Chemical Marriage

J d t:
C g r i f t m n f ? v i'fc n c ra 't .

N ajznaajnija od svih publiA k n o

i 4 f$.
kacija koje su ukljuene u
rozenkrojcersku kontrover0*
zu je A lh em ijsko venanje,
objavljeno u Strasburgu. Ovo
delo, koje je vrlo retko, trebalo bi reprodukovati u tanom faksim ilu, kako bi se
prouavaocim a pruila mogunost da pregledaju stvarni tekst, zbog raznih oblika
ifri k o je su u p o treb ljen e .
Verovatno nijedna dmga knjiga u istoriji ili knjievnosti
nije stvorila tako duboku uzn em iren o st kao ova nepretenciozna knjiica. O dm ah
n akon o b jav ljiv an ja, predm et irokih nagaanja posta@trapf>urg/
la je svrha za koju je knjiga
namenjena. Teolozi i filozofi
2fn vOrtMsung / fciart 3rt?nm .
su je podjednako i napadali i
A/tno Id .D C . x n .
branili, ali kada su se razliite tvrdnje ohladile, misterije koje okruuju knjigu ostale su nereenc. Priznato je da je njen autor bio
izuzetno uen ovek, a vredno je napom enuti da su se m eu onim a to su bili
duboko im presionirani sadrajem A lhem ijskog venanja nalazili umovi koji su
posedovali najdublje razum evanje m isterija Prirode.

Arcana publicata vilefiunt', gratiamprophanata amittant.

Ergo: ne Margaritaiobijceporcu,fttfi
sAfmofitbjierne rofiu.

Vratar u odori boje neba odmah je od C.R.C.-a zatraio njegovo

pozivno pismo i, kada mu ga ovaj dade, pozvao ga je da ue i zatraio da kupi oznaku. Nakon to se predstavio kao brat Crvenog Ruinog Krsta, C.R.C. je u zamenu za svoju flau za vodu dobio zlatni
771

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

disk na kojem behu slova S C. Poto se pribliavala no, putnik pouri do druge kapije, koju je uvao lav, a na koju bee privrena
tabla s reima Date et dabitur volis3; tu je pokazao pismo koje mu
je dao prvi vratar. Budui da je morao da kupi oznaku koja je nosila
slova S M, dao je svoje male pakovanje soli i pojurio da stigne do
kapija palate pre nego ih zakljuaju preko noi.
Prekrasna devica, zvana Virgo Lucifera4, gasila je svetla u dvorcu
kada je C.R.C. priao i on jedva uspe da se provue kroz kapiju koja
se zatvarala. FCada se zatvorila, uhvatila je deo njegovog kaputa, pa
on bi prisiljen da ga ostavi. Tu je njegovo ime zapisano u malenu
knjigu od najfmijeg pergamenta, koja je pripadala Gospodinu Mladoenji, a on na poklon dobi novi par cipela, kao i oznaku sa slovima
S P N. Potom ga paevi povedoe u malu odaju gde su mu nevidljivi
berberini odsekli ledeno sive uvojke sa temena, nakon ega je uveden u prostranu dvoranu gde se okupio prilian broj kraljeva, kneeva i naroda. Na zvuk trube svi posedae za sto, zauzimajui mesto
u skladu sa svojim dostojanstvom, tako da C.R.C. dobi veoma skromno sedite. Poto su veina prisutnih pseudo-filozofa bili uzaludni
pretendenti, banket postade orgija, koja je, meutim, iznenada prestala, na zvuk ponosne i nadahnute muzike. Gotovo pola sata niko
nije progovorio. Tada se, uz snaan zvuk, vrata trpezne dvorane u zamahu otvorie i nevidljive ruke unesoe hiljade upaljenih tankih svea.
Za njima su sledila dva paa, osvetljavajui prekrasnu Virgo Lucifera,
koja je sedela na prestolu koji se sam kretao. Devica odevena u belo
i zlatno tada ustade i najavi da e, kako bi se spreio ulazak nedostojnih osoba na mistino venanje, sledeeg dana biti postavljen komplet vaga na kojima e svaki gost biti izmeren da se utvrdi njegov
integritet. Oni koji ne ele da se podvrgnu tom iskuenju, izjavila je
ona, treba da ostanu u trpezariji. Nakon toga se povukla, ali mnoge
od tankih svea ostae da otprate goste u njihove odaje za noenje.
Veina prisutnih bili su ovoljno drski da veruju kako se bezbedno mogu izmeriti, ali njih devet - ukljuujui i C.R.C.-a - oseali
su svoje nedostatke tako duboko da su se bojali ishoda i ostali su u
dvorani, dok su ostali odvedeni u njihove spavae odaje. Tih devet
vezali su konopcima i ostavili same u tami. C.R.C. je usnio da je
3

Lat. Daj i bie ti dato. (Nap. prev.)

Lat. D evica Luonoa (Nap. prev.)

772

A lhem ijsko venanje

video mnoge Ijude okaene o niti iznad zemlje, a izmeu njih je leteo starac koji je, tu i tamo, presecao niti, usled ega su mnogi pali
na zemlju. Oni koji su se arogantno vinuli u blagorodne visine, padali su sa vee udaljenosti i zadobijali tee povrede od onih skromnih,
koji su padali sa manje udaljenosti i esto se prizemljavali bez potekoa. Smatrajui san dobrim znamenjem, C.R.C. ga prenese svome
kompanjomu i osta s njim u razgovoru do zore.

r e i dan

Nedugo nakon to je svanulo oglasie se tmbe i Virgo Lucifera, nagizdana u crveni barun, opasana belom earpom i okrunjena lovorovim vencem, ula je u pratnji dve stotine ljudi u crveno-belim livrejama.
Ona se obrati C.R.C.-u i njegovoj osmorici drugova rekavi im da
oni mogu bolje napredovati od drugih, samozadovoljnih gostiju. Tada je u sredite dvorane okaena zlatna vaga, a blizu nje je postavljeno sedam tegova, jedan dobre veliine, etiri mala i dva vrlo velika.
Mukarci u livrejama, od kojih je svaki nosio isukani ma i jak konopac, podeljeni su u sedam grupa, a u svakoj grupi izabran je zapovednik, koji je dobio zaduenje nad jednim od tegova. Poto se
ponovno popela na svoj visoki presto, Virgo Lucifera naredila je da
ceremonija pone. Prvi koji je stupio na vagu bio je car toliko pun
vrlina da ravnotea nije uspostavljena sve dok na drugom kraju nije
postavljeno est tegova. Stoga ga predadoe estoj grupi. Siromani
i bogati jednako su stajali na vagu, ali samo ih je nekoliko uspeno
prolo test. Oni su dobili odore od baruna i lovorove vence, nakon
ega su posedali na stepenice prestola Virgo Lucifere. Oni koji nisu
proli, bili su ismejani i bievani.
Kada je ispitivanje zavreno, jedan od kapetana zamolio je Virgo
Luciferu za dozvolu da i devetorica koji su se izjasnili kao nedostojni budu izmereni, a to kod C.R.C.-a izazva teskobu i strah. Od prvih
sedam u sp eo je sam ojedan i doekan je s radou. C.R.C. je bio
osmi, a on ne samo da je izdrao sve tegove, nego nije mogao biti pomaknut ak ni kada su se tri oveka okaila na drugom kraju grede.
Pa povika; ,,TO JE ON! C.R.C. je brzo osloboen i doputeno mu je
77 3

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

da oslobodi jednog od zarobljenika. On je izabrao prvog cara. Virgo

Lucifera tada zatrai crvene rue koje je C.R.C. nosio i on ih joj odmah dade. Ceremonija vaganja zavrena je oko deset sati pre podne.
Nakon to su odreene kazne za one ije mane su bile razotkrivene, svima je posluena veera. Nekoliko uspenih ,,umetnika, ukljuujui i C.R.C.-a, dobili su glavna sedita, nakon ega su im, u
Mladoenjino ime, podareni Zlatno Runo i Letei Lav. Virgo Lucifera
je zatim gostima pokazala velianstven pehar, izjavivi da je Kralj
zatraio da svi podele njegov sadraj. Nakon toga, C.R.C. i njegovi
drugovi su izvedeni napolje, na skele, gde videe kako se nad onima
koji nisu uspeli izvravaju razne kazne. Pre no to su napustili palatu, svakom od odbijenih gostiju dat je gutljaj zaborava. Izabrani se
tada vratie u dvorac, gde je svakom dodeljen po jedan ueni pa, a
ovi su ih proveli kroz razne delove zdanja. C.R.C. je video mnoge
stvari koje njegovi drugovi nisu bili privilegovani da vide, ukljuujui i Kraljevsku Grobnicu, gde je nauio vie no to postoji u svim
knjigama. Takoe je posetio i velianstvenu biblioteku i opservatoriju, u kojoj se nalazio veliki globus, trideset metara u preniku, sa
svim zemljama sveta obeleenim na njemu.
Tokom veere su razni gosti postavljali zagonetke, a C.R.C. je odgonetnuo zagonetku koju je o svom identitetu piostavila Virgo Lucifera.
Zatim u trpezarijsku dvoranu uoe dva mladia i est lepo odevenih
devica, a pratila ih je sedma devica koja je nosila dijademu. Ovu poslednju zvali su Vojvotkinja i pobrkana je sa Hermetikom Nevestom. Vojvotkinja ree C.R.C.-u da je primio vie od ostalih, pa bi
stoga trebalo da da vie zauzvrat. Vojvotkinja potom zamoli svaku
od devica da podigne po jedan od sedam tegova koji su jo uvek bili u velikoj sobi. Virgo Luciferije dat najtei teg, koji je okaen u Kraljiinu odaju, dok je pevana himna. U dmgu odaju je, tokom sline
ceremonije, prva devica okaila svoj teg i tako je nastavljeno, iz sobe u sobu, dok nisu zbrinuti svi tegovi. Vojvotkinja, zatim, C.R.C.-u i
njegovim dmgovima pmi svoju mku i povue se, praena svojim
devicama. Paevi tada povedoe goste u njihove odaje za spavanje. U
odaji dodeljenoj C.R.C.-u visile se retke tapiserije i prekrasne slike.

774

A lhem ijsko venanje

H r r c fo Iio w etk tlie 'I ig u r e c o n te /n in g e ll
tkc (ecrtts of tJie'Irc*li7c botli ^ re a t

Our

rJft tftfi l*Jwrrj/TTrrmmr

U%*rk
<jU*d &4u m sy ntetmf}*
/3sw%si* tttrJU /U **. fs r jtltjr
On t t J t t r t j r r t j t t tijr r t u j j
A n / m t r * / io A ntgftt tu u i
T t r j r m tt s n d j r j j/iU fiar j m t y

K L JU ZA V ELIK U E ILO ZO ESK U TAJNU

Iz Ashmole, Theatrum Chemicum Britannicum

O va slika, koja je klju za mistinu hriansku alhemiju, nedostaje u gotovo svakom prim erku knjige Theatrum C hem icum B ritannicum , delu koje je sastavio
Elijas Emol i koje sadri dvaesetak prikaza u kojim a se engleski pesnici bave
K am enom M udraca i herm etikim m isterijam a. S obzirom na dosledan nain
na koji je slik a n estala, m ogue je da je d ijag ram nam erno uk lo n jen , je r je
u stan o v ljen o da p rev ie o tk riv a ro zen k ro jcersk u arkanu. T akoe je vredno
775

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

napom enuti da su im ena vlasnika briljivo izbrisana iz ranih knjiga koje se
onose na alhemiju i hermetizam. Originalna im ena su obino bila neitka, prekrivena debelim a nanosim a m astila, to je postupak koji je esto ozbiljno naruavao knjigu. M ada se ponekad pronalaze izuzeci, u gotovo svakom sluaju
osakaene knjige se ili bave rozenkrojcerstvom ili sadre zagonetne spise za koje se smatra da su rozenkrojcerskog porekla. Pretpostavlja se da je ta praksa brisanja im ena vlasnika bila u cilju spreavanja otkrivanja ranih rozenkrojcera i
herm etiara na osnovu knjiga od kojih su bile sastavljenje njihove biblioteke.
Slika Eliasa Em ola prikazuje analogije izm edu H ristovog ivota i etiri velike podele alhem ijskih procesa. Tu je , takoe, razotkriveno i uenje da je Kam en Mudraca, po sebi, i m akrokosm os i mikrokosmos, te da otelovljuje naeia
astronom ije i kosm ogonije, kako univerzalne tako i Ijudske.

f t v r t i dan

Nakon to su se u vrtu oprali i napili iz fontane na kojoj je bilo nekoliko natpisa - meu kojima je jedan glasio: Pijte, brao, i ivite
- gosti su se, prevoeni Virgo Luciferom, uspeli uz 365 stepenika
kraljevskih vijugavih stepenica. Gosti su dobili lovorove vence i, poto je podignuta zavesa, nali su se pred Kraljem i Kraljicom. C.R.C.-a
ispuni strahopotovanje pred sjajem prestone dvorane i, naroito, pred
velianstvenou Kraljiine odore, koja su bila tako blistava da nije
mogao da je pogleda. Svakog gosta je Kralju predstavila jedna od devica i, nakon te ceremonije, Virgo Luciferaje odrala kratak govor u
kojem je kazivala o postignuima estitih ,,umetnika i molila da svaki od njih bude ispitan o tome da li je ona ispravno ispunila svoju dunost. Tada istupi stari Atlas i, u ime njihovih Kraljevskih Velianstava,
pozdravi neustraive filozofe, te uveri Virgo Luciferu kako bi trebalo
da primi kraljevsku nagradu.
Duina prestone dvorane bila je pet puta vea od njene irine. Na
zapadnoj strani se nalazio veliki trem na kojem su stajala tri prestola, od kojih je sredinji bio uzvien. Na svakom prestolu sedele su po
dve osobe: na prvom, drevni kralj sa mladom suprugom, na treem,
cmi kralj sa matronom pokrivenom velom pored njega, a na sredinjem prestolu, dve mlade osobe nad ijim glavama je visila velika i
776

A lhem ijsko venanje

skupocena kruna oko koje je lebdeo mali Kupidon, koji je ispaljivao

strele, prvo na dvoje ljubavnika, a zatim po dvorani. Pred Kraljicom
je, na malom oltam sa zlatnim ukrasima, leala knjiga povezana u
cmi barun. Osim toga, bila je tu i upaljena svea, nebeski globus,
siuni sat koji oglaava sate, mala kristalna cev iz koje je teklajasna, krvavo crvena tenost i lobanja sa belom zmijoma koja je puzala unutra i napolje kroz one upljine. Poto su predstavljeni, gosti
se povukoe niz vijugave stepenice u veliku dvoranu.
Kasnije, Virgo Lucifera objavi kako u zgradi zvanoj Kua Sunca
treba da se izvede komedija u korist est kraljevskih gostiju. C.R.C. i
njegovi dmgovi inili su deo kraljevske procesije, koja je, nakon prilinog peaenja, stigla u pozorite. Komad je bio iz sedam delova,
a nakon srenog zavretka svi se vratie kroz vrt i popee vijugavim
stepenicama u prestonu dvoranu. C.R.C. je primetio da je mladi Kralj
bio veoma tuan i da je, na banketu koji je usledio, esto slao meso
beloj zmiji u lobanji. Kada je sveanost zavrena, mladi Kralj, s malenom cmom knjigom sa oltara u mci, upitao je goste hoe li mu svi
biti odani kako u prosperitetu tako i u nevolji, a kada oni to drhtei
potvrdie, zatraio je da svaki od njih potpie svoje ime u malu cmu
knjigu, kao dokaz svoje odanosti. Kraljevske osobe tada ispie iz male kristalne fontane, nakon ega isto uradie i ostali. To bee nazvano Gutljaj Cutanja". Kraljevske osobe se potom tuno mkovae sa
svim prisutnima. Iznenada zazvoni malo zvono i kraljevi i kraljice odinah poskidae svoje bele odore i obukoe cme, u prostoriji su obeene crne draperije, a stolovi su uklonjeni. Oi kraljevskih osoba
povezane su sa est cmih taftanih marama, a est mrtvakih kovega
smeteno je u sredini sobe. Delat, Mavar, odeven u cmo i sa sekirom u mkama, uao je i, redom, odmbio glavu svakoj od est kraIjevskih osoba. Krv svake od njih prihvatana je u zlatne pehare, koji
su stavljani u kovege sa telima. Delatu je takoe odrubljena glava
i smetena je u mali sanduk.
Nakon to je uverila C.R.C.-a i njegove drugove da im se nita
nee desiti ako budu odani i iskreni, Virgo Lucifera naredi paevima
da ih odvedu u njihove sobe za noenje, a ona ostade da gleda mrtve. Oko ponoi C.R.C. se naglo probudi i, pogledavi kroz prozor,
vide sedam brodova kako plove po jezem . Iznad svakog je lebdeo
plamen; verovao je da su to duhovi obezglavljenih. Kada brodovi stigoe do obale, Virgo Lucifera ih saeka i na svako od est plovila
777

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

A lhem ijsko venanje

bee postavljen po jedan pokriven mrtvaki koveg. im su kovezi tako odloeni, svetla se pogasie, a plamenovi pooe nazad preko
jezera, tako da ostade samo po jedno svetlo koje se videlo na svakom brodu. Nakon to je odgledao tu udnu ceremoniju, C.R.C. se vratio u postelju i spavao do jutra.

P eti

dan

Ustavi u zoru i zamolivi svog paa da mu pokae ostala blaga

palate, C.R.C. je poveden niz mnoga stepenita do velikih gvozdenih vrata na kojima je bio udan natpis, koji je paljivo prekopirao.
Proavi kroz vrata, naao se u kraljevskoj riznici, u kojoj je svetlo
u potpunosti dolazilo iz nekoliko ogromnih bruenih dragulja. U centru je stajao trouglasti grob Gospe Venere. Podigavi bakama vrata u
podu, pa uvede C.R.C.-a u kriptu u kojoj je stajao veliki krevet na
kojem je, kada je njegov vodi podigao prckrivae, C.R.C. ugledao
Venerino telo. Predvoen njegovim paem, C.R.C. se potom pridmi svojim dmgovima, ne govorei im nita o svom iskustvu.
Virgo Lucifera, odevena u cmi barun i u pratnji svojih devica, zatim izvede goste u dvorite, gde je stajalo est mrtvakih kovega,
svaki sa osam nosaa. C.R.C. je bio jedini u grupi ,,umetnika koji
je sumnjao da su kraljevska tela jo uvek u tim kovezima. Kovezi
su sputeni u grobove i na njih je navaljeno veliko kamenje. Virgo
Lucifera tada odra kratak govor u kojem je svakog podstakla da pomogne u vraanju kraljevskih osoba u ivot, izjavljujui kako bi trebalo da s njom otputuju u Kulu Olimpa, jedino mesto na kojem se
mogu pronai lekovi neophodni za vaskrsenje est kraljevskih osoba.
C.R.C. i njegovi drugovi pooe za Virgo Luciferom na morsku
obalu, gde se svi ukrcae na sedam brodova, rasporeenih po nekom
udnom redu. Kada brodovi preplovie preko jezera i kroz uski kanal isplovie na otvoreno more, posetile su ih sirene, nimfe i boginje
mora, koje su, u ast venanja, kraljevskom pam poklonile velik i prekrasan biser. Kad su brodovi doli u vidokrug Kule Olimpa, Virgo
Lucifera naredi da bude opaljeno iz topa, kao signal njihovog dolaska. Na tornju se odmah pojavi bela zastava i mali pozlaeni amac,
778

u kojem se nalazio drevni ovek - upravnik kule - sa njegovim u belo odevenim straarima, izae u susret brodovima.
Kula Olimpa stajala je na ostrvu koje je bilo pravilan kvadrat i
okmeno velikim zidom. Uavi kroz kapiju, grupa je povedena do
podnoja sredinje kule, u kojoj se nalazila izvrsna laboratorija, gde
su gosti prinueni da udaraju i pem biljke, drago kamenje i svakakve dmge stvari, ekstrahuju njihove sokove i esencije i potom ih
stavljaju u ae. Virgo Lucifera je ,,umetnicima nametnula tako naporan rad da su se oseali kao robovi. Kada je dnevni posao zavren,
svakom je dodeljen po duek na kamenom podu. Poto nije mogao
da zaspi, C.R.C. je lutao razmiljajui o zvezdama. Naletevi na stepenite koje je vodilo do vrha zida, popeo se gore i gledao u more.
Ostavi tu neko vreme, oko ponoi opazi sedam plamenova koji su
se, preavi preko mora prema njemu, okupili na vrhu tomja centralne kule. Istovremeno dunue vetrovi, more se uzburka, a mesec
prekrie oblaci. Pomalo uplaen, C.R.C. stra niz stepenice, vrati se
u toranj i, legavi na svoj duek, zaspa uspavan zvukom nenog toenja iz fontane u laboratoriji.

S esti

dan

Sledeeg jutra, stari upravnik tomja, nakon to je pregledao posao

koji su svatovi obavili u laboratoriji i ustanovio da je zadovoljavajui, dao je da se iznesu merdevine, konopci i velika krila, pa se ovako obratio okupljenim ,,umetnicima: Moji dragi sinovi, jednu od ove
tri stvari svaki od vas mora danas stalno nositi sa sobom. Baene su
kocke i C.R.C.-u, na njegovu veliku alost, pripadoe teke merdevine. Onima koji su osigurali krila, ona su privrena za lea tako
veto da je bilo nemogue otkriti da su vetaka. Stari upravnik tada
zakljua ,,umetnike u donju sobu kule, ali je ubrzo u tavanici otvorena okmgla m pa i Virgo Lucifera ih sve pozva da se uspnu. Oni s
krilima odmah odletee kroz otvor, oni s konopcima imali su mnogo
potekoa, a C.R.C. je, sa svojim merdevinama, bio umereno brz. Na
dmgom spratu se svatovi, muziari i Virgo Lucifera okupic oko uredaja nalik fontani, u kojem su bila tela est kraljevskih osoba.
779

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

A lhem ijsko venanje

Boanska mo tog blistavog globusa je oveku prepoznatljiva kao sunce. Veliki
svetli i tamni elovi predstavljaju stvorene univerzume koji uestvuju u svetlosti
i tami koje su u prirodi Stvoritelja. Tamna polovina predstavlja Dubinu, ili Haos, Vene Vode koje se izlivaju iz B oanstva; svetli polukrug u kojem je lik
Apolona predstavlja dnevnu hem isferu sveta, kojom je u drevnim M isterijam a
vlaao Apolon. Tamni polukrug je nona hem isfera kojom vlaa Dionizije (Dionis), iji lik je jed v a vidljiv u mraku.

U N IV ERZU M STV O R EN DUALNIM P R IN C IP O M SV ET L O ST I I TAM E

Iz Fludd, Phdosophia Mosaica

V rhovno Boanstvo je sim bolizovano m alim globusom na vrhu, koji je podeljen na dve hem isfere, gde tam na polovina predstavlja boansku tam u kojom
Boanstvo sebe okruuje i koja mu slui kao skrovite. Sjajna hem isfera oznaava boansku svetlost koja je u B ogu i koja se, izlivajui se, m anifestuje kao
objektivna kreativna snaga. Veliki tamni globus levo i ispod tamne polovine gornje sfere oznaava potencijalnu tam u koja je bila nad prim ordijalnom dubinom
i unutar koje se kretao Duh Boji. Svetli globus, desno, je Boanstvo koje se otkriva iz tame. Tu je sjajna Re rasprila senke i formiran je prekrasan univerzum.
780

Virgo Lucifera tada postavi Mavarovu glavu u kutiju nalik kotlu,

u gomjem delu fontane, i prosu po njoj supstance pripremljene prethodnog dana u laboratoriji. Device ispod postavie lampe. Te supstance, kada prokljuae, prooe kroz mpe u bonim stranama aparata
i, nakon to padoe na tela, dole u fontani, rastvorie se. Poto je est
kraljevskih tela na taj nain redukovano u teno stanje, na donjem
kraju fontane otvorena je slavina i fluid je pretoen u ogromni zlatni
globus, koji je, kada bee napunjen, bio velike teine. Svi osim svatova se tada povukoe, a rupa u tavanici se na kratko otvori, kao i
ranije, i gosti se zbrkano popee na trei sprat. Tamo je globus bio
obeen o jak Ianac. Zidovi stana bili su od stakla, a ogledala su bila
tako rasporeena da su se sunevi zraci koncentrisali na sredinji globus, usled ega on postade vrlo vm. Kasnije su zraci sunca skrenuti
i globus je ostavljen da se ohladi, nakon ega je otvoren rezom dijamanta, otkrivajui u sebi prekrasno belo jaje. Ponevi ga sa sobom,
Virgo Lucifera ode.
Popevi se kroz jo jedna skrivena vrata, gosti se naoe na etvrtom spratu, gde je na blagoj vatri stajao kvadratni kotao pun srebmog
peska. Veliko belo jaje bee stavljeno na topli pesak da se razvije.
Ubrzo je puklo i pojavila se mna, zloudna ptica, koja se hranila krvlju pogubljenih kraljevskih osoba, razreenom s pripremljenom vodom. Pri svakom hranjenju njeno perje je menjalo boju, od crne se
promenilo u belu i, naposletku, postalo raznobojno, u skladu s raspoloenjem ptice, koje se popravilo. Tada je posluena veera, nakon
ega Virgo Lucifera odstupi sa pticom. Gosti se, pomou konopaca,
merdevina i krila, uzdigoe na peti sprat, gde za pticu bee pripremljena kupka obojena finim belim prahom; ptica je uivala u kupanju,
sve dok lampe postavljene ispod kade nisu ugrejale vodu do neugodne vreline. Kad je vrelina ptici uklonila svo perje, ova je izvaena,
781

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

ali je vatra nastavila da gori sve dok u kadi nije ostalo nita osim taloga u obliku plavog kamena. On je kasnije istucan i od njega je napravljen pigment kojim je obojena itava ptica, osim glave.
Gosti se nakon toga popee na esti sprat, gde je stajao mali oltar
slian onome u Kraljevoj prestonoj dvorani. Ptica je pila iz male fontane i nahranjena je krvlju bele zmije koja je puzala kroz upljine
lobanje. Sfera pored oltara se neprestano obrtala. Sat se oglasi jednom, dvaput, pa potom tri puta, a ptica tada poloi svoj vrat na knjigu, doputajui da joj bude odseena glava. Telo joj je spaljeno do
pepela, koji je smeten u kutiju od kiparisovog drveta. Virgo Lucifera ree C.R.C.-u i trojici njegovih drugova da su bili lenji i spori
,,radnici i da e zbog toga biti iskljueni iz sedme sobe. Poslati su
muziari da njih etvoricu, ismejane, kometima ,,oduvaju iz odaje.
C.R.C. i njegova tri dmga bili su obeshrabreni sve dok im muziari
ne rekoe da budu veseli, te ih povedoe vijugavim stepenicama na
osmi sprat tomja, direktno ispod krova. Tu ih je stari upravnik, koji
je stajao na maloj okrugloj pei, pozdravio i estitao im na tome to
ih je Virgo Lucifera odabrala za ovo vee delo. Tada ue Virgo Lucifera i, nakon to se nasmejala zbunjenosti svojih gostiju, presu pepeo
ptice u dugu posudu, pa napuni kutiju od kiparisovine beskorisnom
materijom. Potom se ona vrati na sedmi sprat, verovatno da zavara
one koji su se tamo okupili tako to e im dati da rade na lanom pepelu u kutiji.
C.R.C.-u i trojici njegovih drugova dato je da vlae ptiji pepeo
posebno pripremljenom vodom, sve dok smesa nije postala poput testa, nakon ega je bila ugrejana i stavljena u dva minijatuma kalupa.
Kada su ovi kasnije otvoreni, otkrili su dva svetla i gotovo transparentna ljudska lika, oko etiri ina visoka (homunkuli), jedan muki,
a drugi enski. Ti siuni oblici postavljeni su na satenske jastuke i
hranjeni krvlju ptice, kap po kap, dok nisu izrasli u normalnu veliinu, obdareni velikom lepotom. Iako su tela imala konzistenciju mesa, nisu pokazivala znakove ivota, jer u njima nije bilo due. Tela su
zatim okmena bakljama, a lica su im prekrivena svilom. Tada se pojavila Virgo Lucifera, nosei dve udne bele odore. Uoe, takoe, i
device, od kojih je est nosilo velike tmbe. Tmba je postavljena na
usta jednoj od dve figure i C.R.C. je video malenu mpu koja se otvorila na kupoli kule i zrak svetlosti kako se sputa niz cev tmbe i
ulazi u telo. Taj proces ponovljen je po tri puta na svakom telu. Dva
782

A lhem ijsko vetteanje

novooduhovljena oblika tada premestie na putniki leaj. U roku od

oko pola sata mladi Kralj i Kraljica se probudie, a Virgo Lucifera
im umi bele odore. Ovi ih obukoe i Kralj se lino najmilostivije
zahvali C.R.C.-u i njegovim dmgovima, nakon ega kraljevske osobe
odoe na brod. C.R.C. i njegova tri povlaena dmga se tada pridmie ostalimumetnicima, ne spominjui ta su videli. Kasnije su itavom dmtvu dodeljene Iepe odaje, gde su se odmarali do jutra.

S e d m i dan

Ujutro Virgo Lucifera proglasi da je svaki od svatova postao ,,Vitez Zlatnog Kamena. Stari upravnik tada svakom oveku podari zlatnu medalju, koja je na jednoj strani imala natpis ,,At. Nat. Mi., a na
dmgoj strani, Tem. Na. F. itavo dmtvo se na dvanaest brodova
vratilo u Kraljevu palatu. Zastave na brodovima nosile su znakove
zodijaka, a C.R.C. je sedeo ispod Libre. Kad su uplovili u jezero,
mnogi brodovi im izaoe u susret, a Kralj i Kraljica, zajedno sa svojim lordovima, damama i devicama, isplovili su na zlatnoj barci da
pozdrave goste koji se vraaju. Tada Atlas odra kratak govor u Kraljevo ime, pitajui, takoe, za kraljevske darove. Kao odgovor, stari
upravnik dade Kupidonu, koji je lebdeo oko kraljevskog para, mali,
udno oblikovani koveg. C.R.C. i stari gospodar, svaki nosei sneno beli steg sa crvenim krstom, povezoe se u koiji sa Kraljem. Na
prvoj kapiji stajao je vratar u plavoj odei, koji, kada vide C.R.C.-a,
ovoga zamoli da posreduje kod Kralja da ga oslobodi dunosti. Kralj
je odvratio da je vratar bio uveni astrolog koji je prisiljen da odrava kapiju za kaznu zbog zloina poinjenog tako to je gledao Gospu Veneru kako se odmara na svom leaju. Kralj dalje izjavi da
vratar moe biti osloboen tek kad bude pronaen neko ko je poinio isti zloin. Nakon to je to uo, C.R.C.-u srce potonu, jer je shvatio
da je on lino taj zloinac, ali u to vreme ostade nem.
Novonastali Vitezovi Zlatnog Kamena bili su duni da prihvate pet
pravila koja je sastavilo Njegovo Kraljevsko Visoanstvo: (1) da e
svoj Red posvetiti samo Bogu i Njegovoj pomonici, Prirodi; (2) da
e se gnuati svake neistoe i poroka; (3) da e uvek biti spremni da
783

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

pomognu onima koji su dostojni i kojima je pomo potrebna; (4) da

nee koristiti svoje znanje i mo za postizanje svetovnog dostojanstva; (5) da nee udeti da ive due no to je to Bog odreio. Oni su
tada, kako i dolikuje, imenovani u Vitezove, a ceremonija je potvrena u maloj kapeli, gde je C.R.C. okaio svoje Zlatno Runo i svoj
eir za veni spomen, i tu je upisao sledee: Summa Scientia nihil
Scire\ Fr. Christianus Rosencreutz. Fques aurei Lapidis'\ Anno 1459.
Nakon ceremonije, C.R.C. je priznao da je on taj koji je gledao
Veneru i, stoga, mora postati vratar na kapiji. Kralj ga neno zagrli i
bi mu dodeljena velika soba sa tri kreveta - jednim za njega, drugim
za starog gospodara kule i treim za starog Atlasa.
Alhemijsko venanje se tu naglo zavrava, ostavljajui utisak da
je C.R.C. trebalo narednog jutra da preuzme svoje vratarske dunosti. Knjiga zavrava usred reenice, s naznakom, u kurzivu, koju
je verovatno dao urednik.
Srednjovekovni filozofi su iza simbolizma alhemijskog venanja
sakrili tajni sistem duhovne kulture, pri emu su se nadali da e iskoordinirati disjecta memhra1kako ljudskog tako i socijalnog organizma.
Drutvo je, smatrali su oni, trostruka struktura koja ima analogiju u
trojednom ustrojstvu oveka, jer kao to se ovek sastoji od duha,
uma i tela, tako se drutvo sastoji od crkve, drave i stanovnitva. Netrpeljivost crkve, tiranija drave i gnev rulje su tri ubistvena inioca
drutva, koji tee da unite Istinu, kao to je ispriano u masonskoj legendi o Hiramu Abifu. Prvih est dana Alhemijskog venanja izlau
procese filozofskog ,,stvaranja, kroz koje mora proi svaki organizam. Tri kralja su trostruki duh oveka, a njihove supruge su odgovarajui prenosnici njihovog izraavanja u nii svet. Delat je um,
iji je vei deo - simbolizovan glavom - neophodan za ostvarenje filozofskog rada. Tako delovi oveka - koje alhemiari simbolizuju planetama i elementima - kada se pomeaju zajedno prema odreenoj
Boanskoj formuli, rezultiraju stvaranjem dve filozofske ,,bebe, koje, nahranjene krvlju alhemijske ptice, postaju vladari sveta.
Sa etike take gledita, mladi Kralj i Kraljica, vaskrsli na vrhu tornja i oduhovljeni Boanskim ivotom, predstavljaju snage Inteligencije
5

Lat. Vrhunac znanja je da se nita ne zna. (Nap. prev.)

Lat. Vitez Zlatnog K am ena (Nap. prev.)

Lat. (doslovno) raspreni delovi - ralanjivanje (Nap. prev.)

784

A lhem ijsko venanje

i Ljubavi, koje, na kraju, moraju predvoditi drutvo. Inteligencija i

Ljubav su dva velika etika izvora svetlosti sveta i odgovaraju prosvetljenom duhu i preporoenom telu. Mladoenja je stvarnost, a
nevesta preporoeno bie koje dostie savrenstvo tako to postaje
jedno sa stvarnou, kroz kosmiko venanje u kojem smrtni deo stie besmrtnost, sjedinjujui se sa svojim besmrtnim Izvorom. U Llermetikom Venanju se boanska i ljudska svest ujedinjuju u svetom
braku, a onaj u kojem se desi ta sveta ceremonija oznaava se kao
Vitez Zlatnog Kamena; on na taj nain postaje boanski filozofski
dijamant sastavljen od kvintesencije njegovog sopstvenog sedmostrukog ustrojstva.
Takva je istinska interpretacija mistinog procesa postajanja ,,Jagnjetove neveste. Jagnje Boje oznaeno je Zlatnim Runom, koje
je Jason bio prisiljen da osvoji pre no to je mogao da preuzme svoje kraljevstvo. Letei Lav je prosvetljena volja, apsolutni preduslov
ostvarenja Velikog Dela. Epizoda vaganja dua ljudi ima svoju paralelu u ceremoniji opisanoj u egipatskoj Knjizi mrtvih. Zidinama opasani grad u koji je uao C.R.C. predstavlja svetilite mudrosti, gde
borave pravi vladari sveta - inicirani filozofi.
Poput drevnih Misterija, koje su mu bile obrazac, Red Ruinog Krsta posedovao je tajni ritual, koji je kandidat proivljavao propisani
broj godina pre nego to bi postao kvalifikovan za unutranje stepene
drutva. Razliiti spratovi Kule Olimpa predstavljaju orbite planeta.
Uspinjanje fdozofa sa jednog na drugi sprat ima, takoe, i paralele
u odreenim ritualima Eleusinskih Misterija i obredima posveenim
Mitri, u kojima se kandidat uspinjao uz sedam preaga merdevima,
ili penjao uz sedam stepenica piramide, kako bi se oznailo oslobaanje od uticaja Planetamih Upravitelja. ovek postaje gospodar sedam svetova samo kada transmutira impulse dobijene od njih. Onaj
koji vlada nad sedam svetova i ujedinjen je sa Boanskim Izvorom
svoje vlastite prirode, taj konzumira Hermetiki Brak.

785

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

B E K O N , E K SP IR I R O Z E N K R O JC E R I

Rozenkrojcerska maska * ivot Viljema Sekspira * Ser Frensis Bekon # Potpisi u akrostihu # Znaajan broj trideset tri
# Filozofska smrt

*
Danas se razmatranje kontroverze Bekon ckspir rozenkrojceri
ne preduzima radi uzaludnog kopanja po kostima mrtvaca, ve u nadi
da e kritika analiza pomoi u ponovnom otkrivanju znanja koje je
za svet izgubljeno od kad su proroita uutala. V. F. C. Vigston je
bio taj koji je Barda iz Avona1nazvao fantomski kapetan ekspir,
rozenkrojcerska maska. To predstavlja jednu od najznaajnijih izjava vezanih za kontroverzu Bekon-ekspir.
Prilino je oigledno da Viljem ekspir nije mogao, bez neije pomoi, proizvesti besmrtne spise koji nose njegovo ime. On nije posedovao potrebnu knjievnu kulturu, jer grad Stratford, gde je odrastao,
nema kolu osposobljenu da prenese takve, vie oblike uenja, kakvi
su se ogledali u delima koja mu se pripisuju. Njegovi roditelji bili su
nepismeni, a u mladosti je ispoljio potpunu nezainteresovanost za uenje. Postoji samo est poznatih primera ekspirovog rukopisa. Sve su
to potpisi, a tri od njih nalaze se u njegovoj oporuci. vrljajui, nesiguran nain na koji su napravljeni pokazuje da ekspiru nije bilo
blisko korienje pera i oigledno je da je on ili kopirao potpis, koji
je za njega pripremljen, ili da mu je ruku, d o k je pisao, vodio neko
drugi. Nije otkriven nijedan potpisan rukopis ,,ekspirovih komada
ili soneta, niti postoji ak i predanje o njima, osim fantastine i nemogue izjave koja se pojavljuje u predgovoru za Veliki Folio.
1

786

N adim ak V iljema ekspira ( William Shakespeare, 1564-1616), po njegovom rodnom mestu, Stratfordu na Avonu (Stratford-on-Avon). (Nap. prev.)

Dobro snabdevena biblioteka trebalo bi da je esencijalni deo opreme autora ija knjievna dela pokazuju d aje upoznat sa literaturom
svih epoha, pa opet, nije zabeleeno da je ekspir ikada posedovao
biblioteku, niti je na bilo kom mestu u svojoj oporuci pomenuo knjige. Komentariui poznatu nepism enost ekspirove erke Dudit
(,Judith), koja je u dvadesetsedmoj godini mogla samo da nacrta krst,
umesto potpisa, Ignjacijus Doneli izjavljuje kako je neverovatno da
bi Viljem ekspir, ako je ve napisao drame koje nose njegovo ime,
dopustio da se njegova vlastita erka zadevoji i uda, a da nije mogla da proita nijedan red iz dela koja su njenog oca uinila bogatim
1 lokalno uvenim.
Postavljano je, takoe, i pitanje: Odakle je Viljem ekspir stekao
svoje znanje o savremenom francuskom, italijanskom, panskom i
danskom, da se ne govori o klasinom latinskom i grkom? Jer, uprkos retkoj sposobnosti razlikovanja s kojom je Iatinski koristio autor ekspirijanskih komada, Ben Donson2, koji je blisko poznavao
ekspira, izjavio je da je stratfordski glumac razumeo slabo latinski, a grki jo slabije ! Isto tako, nije li vie nego udno to nema
podataka o tome da je Viljem ekspir ikada igrao glavnu ulogu u uvenim dramama koje je navodno napisao, ili u nekim drugim, koje je
postavila trupa iji je bio lan? Istina, moda je imao mali interes u
Globus pozoritu (Globe Theatre) ili Pozoritu cmih monaha (Blackfriars Theatre), ali, kako se ini, vrhunac njegovih glumakih dostignua bio je Duh u Hamletu'.
Usprkos njegovoj dokazanoj krtosti, ekspir se, kako izgleda, nije ni najmanje potrudio da za svoga ivota preuzme kontrolu nad
komadima koji nose njegovo ime, od kojih su mnogi prvo objavljeni
anonimno, ili da za njih osigura naknadu. Onoliko koliko se moe dokuiti, nijedan od njegovih naslednika nije bio ni na koji nain ukljuen u tampanje Prvog Folia nakon njegove smrti, niti su od toga
imali financijske koriste. ekspirovi rukopisi i neobjavljene drame
bi mu, da je on bio njihov autor, svakako pribavile najvredniji imetak, pa, ipak, u njegovoj opomci - dok odreuje naroito raspolaganje
2

Ben, odnosno, Bendam in D onson (Benjam in Jonson, 1572-1637) - engleski renesansni dram ski pisac, pesnik i glum ac, ekspirov savrem enik.
N ajpoznatiji je po svojim satirinim kom adina, naroito Valpone, ili lisica
( Volpone), Alhemiar (Alchemist) i Bartolomejski sajam (Bartholomew Fair),
i po lirskim pesm am a. (Nap. prev.)
787

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

njegovim drugim najboljim krevetom i njegovom irokom srebrnom inijom - niti se pominje niti nagovetava da je posedovao ma
kakvu knjievnu produkciju.
Dok su Folios i (juartos' obino oznaeni sa iVilliam Shakespeare".
svi poznati potpisi stratfordskog glumca glase William Shakspere\
Krije li se u toj slovnoj razlici znaenje koje je dosad uglavnom previano? Stavie, ako su izdavai Prvog ekspirijanskog Folia potovali svoje kolege glumce onoliko koliko su tvrdili, na ta se u toj knjizi
ukazuje, zato su, kao da se radi o ironinoj aluziji na prevam koju su
poinili, na naslovnu stranu stavili njegovu oiglednu karikatum?
Nepomirljive su i odreene apsurdnosti u ekspirovom privatnom
ivotu. Dok je, navodno, bio u zenitu svoje knjievne karijere, on je,
zapravo, bio angaovan u kupovini slada, verovatno za prozvodnju
piva! Takoe, zamislite besmrtnog ekspira - navodnog autora Mletakog trgovca - kao zelenaa! Pa ipak, meu onima koje je ekspir
proganjao da od njih prikupi sitne sume bio je i njegov sugraanin
- neki Filip Roders (Philip Rogers) - kojega je tuio za nevraenu
pozajmicu od dva ilinga, to je oko etrdeset osam centi! Ukratko,
ne postoji nita poznato o ekspirovom ivotu to bi opravdalo knjievnu izvrsnost koja mu je pripisana.
Filozofski ideali obznanjeni kroz ekspirove komade izrazito pokazuju da je njihov autor bio u potpunosti upoznat sa odreenim doktrinama i naelima svojstvenim za rozenkrojcerstvo; zapravo, dubina
ekspirovih dela oznaava njihovog tvorca kao jednog od iluminata
te epohe. Veina onih koji su tragali za reenjem kontroverze Bekon-ekspir bili su intelektualisti4. Bez obzira na njihova uenjaka
dostignua, oni su prevideli vanu ulogu koju je u toj epohi u filozofskim dostignuima igrao transcendentalizam. Nadfizike misterije su
neobjanjive za materijalistu, kojega njegova obuka nije osposobila
za procenu obima njihove razgranatosti i kompleksnosti. Opet, ko
bi osim platoniste, kabaliste ili pitagorejca mogao napisati Buru, Magbeta, Hamleta, ili Cimbelinal Ko je osim nekog duboko upuenog u
paracelzijansko znanje mogao smisliti San letnje noil
3
4

Formati tampe. Svaki list fo lio knjige predstavlja polovinu originalnog papira, a kod quarto knjige je on etvrtina tam panog tabaka. (Nap. prev.)
Oni koji su posveeni vebanju i razvoju intelekta, kao i sledbenici filozofskog pravca nazvanog intelektualizam , koji intelektu daje prvenstvo nad
svim ostalim duhovnim funkcijam a. (Nap. prev.)

788

V IN JETA K O JA P R IK A Z U JE SV ET L O 1 O SEN EN O SLO V O A

Iz Shukespeare, King Richard The Secon, Quarto iz 1597.

O vde prikazana ukrasna vinjeta se odavno sm atra bekonovskim ili rozenkrojcerskim potpisom . Svetlo i tam no slovo A pojavljuju se u nekoliko knjiga koje
su izdali rozenkrojcerski em isari. Ako se ova slika uporedi sa onom iz A lciati
E m blem ata\ na jednoj od narednih strana, ifrovana upotreba dva slova A e
biti dodatno dokazana.

Otac modeme nauke, preinaitelj modemog prava, urednik moderne Biblije, patron modeme demokratije i jedan od utemeljivaa modemog slobodnog zidarstva, ser Frensis Bekon, bio je ovek mnogih
ciljeva i svrhe. Bio je rozenkrojcer, a neki su nagovetavali, onaj ro/.enkrojcer. Ako i ne ba Slavni Otac C.R.C. iz rozenkrojcerskih manifesta, on je sigumo bio visoki inicijat Rozenkrojcerskog reda i upravo
su njegove aktivnosti povezane sa tim telom tajnim od primame vanosti za prouavaoce simbolizma, ftlozoftje i knjievnosti.
Veliki broj tomova napisan je kako bi se ser Frensis Bekon ustanovio kao stvami autor drama i soneta populamo pripisanih Viljemu
ekspiru. Nepristrasno razmatranje tih dokumenata ne moe da ne
5

Delo obino poznato jednostavno kao Emblemata, prva knjiga simbola; pojavila se u Augsburgu (Nemaka), 1531. godine pod naslovom Viri Clarissimi
D. Andreae A lciati lurisconsultiss. Mediol. A d D. Chonradum Peutingentm
Augustanum. lurisconsidtum Emblematum Liber. To neautorizovano prvo izdanje je kompilovano iz manuskripta latinskih pesama koje je italijanski pravnik A ndrea Alkijato [Andrea Alciato, 1492-1550), poznat po latiniziranom
imenu Alkijati (Andreas Alciatus), navodni osniva francuske kole Pravnih
hum anista (Hum anisme juridiquej[ posvetio svom prijatelju Konradu Pojtingem (Conrad Peutinger) i razdelio poznanicima. Ubrzo je usledilo autorizovano izdanje iz 1534. godine, objavljeno u Parizu pod naslovom Andreae
A lciati E m blem atum Libellus (M ala knjiga am blem a Andree Alkijatija), a
do kraja XVII veka o b ja v lje n o je 171 izdanje. (Nap. prev.)

789

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

uveri one bez predrasuda u verovatnost bekonovske teorije. U stvari, ti entuzijasti, koji su se godinama borili za to da se ser Frensis Bekon prizna za pravog Barda iz Avona, moda bi odavno dobili sluaj
da su naglasili njegov najvaniji ugao, naime, da je ser Frensis Bekon, rozenkrojcerski inicijat, upisao u ekspirijanske komade tajna
uenja Bratstva R. C. i istinske rituale Reda slobodnih zidara, za koji
se jo moe ustanoviti da je bio njegov stvami osniva. Sentimentalni svet, meutim, ne voli da se odrie tradicionalnih heroja, bilo da
razrei kontroverzu, bilo da ispravi ono to je pogreno. Ipak, ako se
moe dokazati da bi se razreenjem zagonetke mogle otkriti informacije od praktine vrednosti za oveanstvo, tada e najbolji umovi sveta saraivati u poduhvatu. Kontroverza Bekon-Sekspir, po
shvatanju njenih najsposobnijih zagovomika, ukljuuje najdublje aspekte nauke, religije i etike, a onaj ko rei njenu tajnu jo moe u njoj
pronai klju toboe izgubljene mudrosti starina.
Priznanje Bekonovih intelektualnih dostignua navelo je kralja
Dejmsa da mu preda prevodilake mkopise onoga to je danas poznato kao Bihlija kralja Dejmsa (King James Bihle), verovatno radi
njihove provere, ureivanja i revizije. Dokumenti su ostali u njegovim rukama gotovo godinu dana, ali nema informacija ta se deavalo za to vreme. U vezi tog rada, Viljem T. Smidli6 pie:
,,N a kraju e se dok azati da je itav a sh em a A u to rizo v a n e Verzije B ib lije b ila d elo F ren sisa B e k o n a.
[V ideti M isteriju F ren sisa B eko n a
(T he M ystery o f F ra n cis B a co n )\

Prvo izdanje Biblije kralja Dejmsa sadri zagonetnu bekonovsku

vinjetu. Da li je Bekon u Autorizovanoj Bihliji kriptografski sakrio ono
to se nije usuivao da doslovno objavi u tekstu - tajni rozenkrojcerski klju za mistino i masonsko hrianstvo?
Ser Frensis Bekon je nesumnjivojiosedovao opseg opteg i ftlozofskog znanja potreban za pisanje Sekspirovih drama i soneta, jer
se obino priznaje da je bio kompozitor, pravnik i lingvista. Njegov
6

790

ViljemTomas Smidli (William Thomas Smed!ey. 1858-1920) -am erik i umetnik, kveker, koji je radio u novinam a, a potom studirao um etnost i grafiku
u Filadelfiji; lan N acionalne akadem ije za dizajn. N ajvie je radio kao ilustrator za asopise i knjige, ali je slikao i portrete i akvarele. (Nap. prev.)

kapelan, doktor Viljem Rauli7, i Ben Donson, obojica su potvrdili

njegova filozofska i poetska dostignua. Prvi Bekonu odaje izuzetno
priznanje:
B io sam podstaknut da m islim da ako je bilo kom oveku, u ovim
m o d e m im v rem en im a, od B o g a p ristig a o m laz zn an ja, to se desilo
njem u. Jer, m ad a je bio veliki ita knjiga, on svoje znanje nije stekao iz k njiga, ve iz nekih osn o v a i p red stav a u nutar sam og sebe.
(V ideti U vod u R esu scita tio )

Ser Frensis Bekon, koji ne samo da je bio sposoban advokat, ve i

uglaeni dvoranin, blisko je poznavao parlamentami zakon i etikeciju kraljevskog dvora prikazane u Sekspirovim komadima, koje teko da je mogao stei ovek na skromnom poloaju stratfordskog
glumca. Stavie, lord Verulem je posetio mnoge strane zemlje koje su
inile pozadinu predstava i stoga je bio u stanju da stvori autentinu
domau atmosferu koja se u njima nalazi, ali ne postoji podatak da je
Viljem Sekspir ikada putovao van Engleske.
U velianstvenoj biblioteci, koju je stekao ser Frensis Bekon, nalazili su se upravo oni tomovi koji su bili potrebni da se obezbede
citati i anegdote ukljueni u Sekspirove komade. Mnogi od komada,
u stvari, bili su izvedeni iz zapleta ranijih spisa, koji se u to vreme nisu
mogli nai u prevodu na engleski jezik. Zahvaljujui svojim sholastikim dostignuima, lord Verulem je mogao da ita originalne knjige,
a vrlo malo je verovatno da je to mogao i Viljem ekspir.
Postoji dosta kriptografskih dokaza da je Bekon imao udela u stvaranju ekspirovih komada. ifarski broj ser Frensisa Bekona bio je
33. U prvom delu Kralja Flenrija IV, re ,,Frensis pojavljuje se 33
puta na jednoj strani. Da bi se to postiglo, oigledno su bile potrebne
nezgrapne reenice, poput:
7

William R aw ley (c. 1588-1667) - svetenik Engleske crkve (Church o f Englan) i knjievni urednik, Bekonov lini sekretar i kapelan. Pun naslov
dela citiranog u nastavku je Resuscitatio, ili Stavljanje u svetlo javnosti nekoliko radova, dravnikh, istorijskih, filozofskih i teolokih, dosad nepoznatih, odpravednog, asnog Frensisa Bakona .... zajedno sa ivotom njegovog
G ospodstva 1657. (R esuscitatio, or, B ringing into P ublick Light Several
Pieces o f the Works, Civil, Historical, Philosophical, & Theological, Hitherto
Sleeping; o fth e Right H onourable Francis Bacon....Together with his Lorclship's Life 1657). (Nap. prev.)
791

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

O dm ah, Francise? Ne, Francise; ali sutra, Francise; ili, Francise,
u etvrtak; Francise, ili kad god ti hoe. Ali, F ranciseO 8

NASLOVNA STRANA
BARTONOVE
A N A T O M IJE
M E LA N H O U JE
Iz Burton,
A natom y o f Melancholv

Bekonovski strunjaci proglaavaju da jc Bartonova

Anatomija melanholije zapravo album Frensisa Bekon a, u k o jem je , tokom
mnogih godina svog bogatog ivota, sakupio udne
i retke delie znanja. Za ovu
naslovnu stranu se odavno
pretpostavlja da sadri krip ti n u p o ru k u . K lju te
ifre je lik koji p rik azu je
z a n e s e n ja k a sa isp ru e nom rukom , u donjem desnom uglu slike. Prem a
gospoi Elizabeti Vels Galu p 9, n e b e sk i g lo b u s, na
koji pokazuje zanesenjak,
je kriptini simbol ser Frensisa Bckona. Planetami znakovi, koji se p ojavljuju u
8

792

Henri IV, drugi in, scena III, prevod Zivojin Simi i Sima Pandurovi; ViIjem ekspir, Celokupna dela, knjiga peta, BIGZ, N arodna knjiga, NOLIT,
Rad. Beograd, 1978, str. 131 govori princ I lenri. U originalu stoji: Anon,
F rancis? No, Francis, hut tom om nv, Francis; or, Francis, o Thursdav; or
indeed, Francis. when thou wilt. But, Francis ", ili u osavremenjenoj verziji:
,, You want it in a second, Franeis? No, Francis. M aybe tomorrow, Francis,
or Thursday. Francis, w heneveryou want it. But, Francis
(Nap. prev.)
Elizaheth Wells Gallup (1848 1934) - am eriki pedagog i eksponent bekonovske teorije o autorstvu ekspirovih dela. (Nap. prev.)

oblacim a naspram okolnih figura 4, 5, 6 i 7, oznaavaju planetam e konfiguracije koje proizvode oblike prikazane zanesenosti. Bekonovi sledbenici proglaavaju da ovek koji sedi, sa glavom oslonjenom na m ku, predstavlja ser
Frensisa Bekona.

Svuda se kroz Sekspirove Folios i Quartos pojavljuje mnotvo

potpisa u akrostihu. Najjednostavniji oblik akrostiha je onaj u kojem
je ime - u ovim sluajevima Bekonovo - skriveno u prvih nekoliko
slova u redu. U drugoj sceni prvog ina Bure pojavljuje se upeatljiv
primer bekonovskog akrostiha:
B eg u n to te ll m e w h a t I am, b u t sto p t
A n d left m e to a b o o te lesse ln q u isitio n ,
C oncluding, sta y: n o ty e t. I0

Poetna slova u prvom i drugom redu, zajedno sa prva tri slova u

treem redu, formiraju re BACon (Bekon). Slini akrostihovi esto
se pojavljuju u Bekonovim priznatim spisima.
Smisao Sekspirovih drama je politiki usklaen sa priznatim gleditima ser Frensisa Bekona, iji neprijatelji su u komadima esto
karikirani. Isto tako, skriveni verski, ftlozofski i obrazovni tokovi u
tim komadima odraavaju njegove line stavove. Ne samo da u Bekonovim spisima i Sekspirovim komadima postoje upadljive slinosti u stilu i terminologiji, ve ima i odreenih istorijskih i filozofskih
netanosti, koje su zajednike i za jedne i za druge, kao to su identina pogrena citiranja Aristotela.
Oigledno shvativi da e budunost otkriti njegovu punu genijalnost, lord Verulem je u oporuci zavetao svoju duu, kroz rtve svoga
Spasitelja, uzvienom Bogu; naloio je da njegovo telo bude tajno sahranjeno; svoje ime i uspomenu zavetao je milosrdnim govorima,
stranim narodima, nastupajuim epohama i svojim sunarodnicima,
10

V is te e s to
Zaustili da kaete ko sam,
A l ste zastajali, i na zaludna mi
Pitanja rekli: 'Priekaj, jo n e .
B ura, prvi in, druga scena, prevod Zivojin Simi i Sima Pandurovi; Viljem ekspir, Celokupna dela, knjiga prva, BIGZ, N arodna knjiga, NOLIT,
Rad, Beograd, 1978, str. 37. (Nap. prev.)

793

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

poto protekne neko vreme. Taj deo, koji se pojavljuje u kurzivu, Bekon je izbrisao iz svoje oporake, kako izgleda, plaei se da je rekao previe.
BEK O N O V SK I PO TPIS
Iz Alciati, Emblemata

u d n a k n jig a iz k o je je
uzeta ova slika objavljena
je u Parizu 1618. godine.
Panju bekonovskih prouavalaca odmah je privukla svinja u prvom planu.
Bekon je esto koristio ovu
ivotinju kako bi se poigrao na raun svog imen a " , pogotovo to je ime
Bacon (B ekon) izvedeno
iz rei beech (b ukva), a
plod tog drveta se koristi
za tov svinja. Dva stuba u
pozadini imaju znatan m asonski znaaj. Dva slova A, skoro u sreditu slike jed n o svetlo, a drugo zaseneno - sam a su gotovo definitivan dokaz bekonovskog uticaja. N ajuverljiviji okaz, m eutim , je injenica da je 17 numeriki ekvivalent slova latinskog oblika Bekonovog imena Bacon (F. Baco), a u tri rei,
koje se pojavljuju na slici, im a 17 slova.

Prilino je oigledno da je, za ivota ser Frensisa Bekona, njegovo izvrdavanje bilo poznato odreenoj nekolicini. Prema tome, direktni
nagovetaji o pravom autoru Sekspirovih komada mogu se nai u
mnogim knjigama iz sedamnaestog veka. Na strani 33 (Bekonov ifarski broj) knjige Blago, ili skladiteporeenja, Roberta Kaudrija1
izdanje iz 1609. godine, pojavljuje se sledea znaajna aluzija:
11

Re bacon na engleskom znai slanina. (Nap. prev.)

12

R obert C aw drey (c. 15 3 8 -p o sle 1604) - tvorac prvog re n ik a en gleskog

jezika, A lfabetska tabela (Tahle Alphabeticall), 1604. godine. Citirana knjiga iz 1609. godine je dm go izdanje ovog naslova, a prvo je bilo 1600. godine. (Nap. prev.)

794

K ao to bi se ljudi sm ejali siro m ah u , ak o bi sk u p o cen u odoru,

k o ja m u je d a ta d a g lu m i i o d ig ra u lo g u n ek o g p le m en ito g lika na
p o zo m ici, po zav retk u p red stav c zadrao kao svoju so pstvenu i ep u rio se u njoj ta m o -v a m o .

Ponovljena upuivanja na re svinja i prisustvo kriptografskih

izjava na strani 33 razliitih spisa iz Bekonovog vremena, pokazuju
da su kljuevi njegove ifre bili njegovo vlastito ime, odnosno, poigravanje sa njim, ili njegovim numerikim ekvivalentom. Znaajni
primeri su uvena izjava Gazdarice Zurke u Veselim enama vindzorskim: Hang-hog is lattenfor Bacon, I \varrant you 'f naslovne
strane dela Grofica pembrouke Arkadije14 ( The Countess ofPembroke's Arcadia) i Vilinska kraljica (Faerie Queene), Edmunda Spensera'5 i amblemi koji se pojavljuju u elima Alkijatija i Vitera16. Dalje,
13

,, H a n g -h o g [okaiti-svinju] je latinski za slaninu, uvcravam te. U prcvodu

Borivoja Nedia (Vesele ie n e vindzorske, etvrti in, scena prva, Viljem Sekspir, Celokupna dela, knjiga prva, BIGZ, Narodna knjiga, NOLIT, Rad, Beograd, 1978, str. 253) stoji: GA URKA. Ne bila koja sam ako hang-hog
ne znai na latinskom grah i b ob. O vaj slobodan prevod, m eutim , nim alo ne ukazuje na ifarsku vezu sa B ekonom koju M enli Hol naglaava.
(Nap. prev.)

14

Delo ser Filipa Sidnija (Philip Sidney, 1554-1586), engleskog pesnika, dvoranina i vojnika, je d n e od n ajistaknutijih figura v iktorijanske epohc. Pom en u to o b iln o prozno elo , koje je n ap isan o krajem X V I v ek a i potom
objavljeno u nekoliko verzija, poznato je i kao A rkadija (A rcadia), ili Stara A rk a d ija (O ldA rcadia). Pem brouk (Pem broke) je grad u Pem broukim
(Pem brokeshire), u zapadnom Velsu. (Nap. prev.)

15 E d m u n d S p en ser (c. 1552-1599) - engleski pesnik, najpoznatiji upravo po

pom enutoj epskoj poem i i fantastinoj alegoriji koja velia dinastiju Tjudora i kraljicu Elizabetu I. Prva polovina ove nedovrene poem e objavljen a je 1590, a drugi deo 1596. godine; VHinska kraljica f i posebno znaajna
kao prvo elo pisano u spenserijanskim strofam a i kao najobim nije poetsko delo na engleskom jezik u . (Nap. prev.)
16

Dord Viter (George IVither, 1588 -1667) - engleski pesnik i satiriar. Ovde se
prvenstveno misli na njegovo delo Zbirka amblema, drevnih i savremenih (A
collection o f Emblemes, A ncient a n d M oderne, Q uickened witheh m etricall
illustrations, both Morall and divine: A n d D isposed into lotteries, that instruction, andgoodcounsell, may beefurthereby an honest andpleasant recreation)
iz 1635. godine. Tu je Viter stihovima propratio ilustracije holandskog gravera
795

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

re honorificabilitudinitatibus17, koja se pojavljuje u petom inu Uzaludnog Ijubavnog truda, rozenkrojcerski je potpis, na ta ukazuje njen
numeriki ekvivalent (287).
Opet, na naslovnoj strani prvog izdanja Nove Atlantide (New Atlantis) ser Frensisa Bekona, Otac Vreme je prikazan kako iznosi enski lik iz tame peine. Oko ureaja je latinski natpis: Vremenom e
tajna istina biti otkrivena. Krilatice i tamparski ureaji, koji se pojavljuju u knjigama objavljenim naroito u prvoj polovini sedamnaestog veka, defm itivno su bili planski crtani, ureivani i, u nekim
sluajevima, sakaeni.
Evidentno je, takoe, da su mispaginacije u Sekspirovim Folios i
drugim knjigama kljuevi bekonovskih ifri, jer ponovna izdanja esto u drugom formatu i rad nekog drugog tampara - sadre iste
greke. Na primer, prvi i drugi Folio ekspira raeni su potpuno drugaijim tipom tampe, kod razliitih tampara, u razmaku od devet
godina, ali u oba izdanja stranica 153 Komedija paginirana je 151, a
stranice 249 i 250 su numerisane 250, odnosno, 251. Takoe, u izdanju iz 1640. godine Bekonovog dela O vinosti i napredovanju u
uenju, stranice 353 i 354 su numerisane 351, odnosno, 352, a u izdanju iz 1641. godine Di Bartasovih Boanskih nedeljal8, potpuno
K rispina van Pasea (Crispin van Passe, ili Crispijn, C rispiaen i Chrispyn,
ili latinizirano, C rispinus, ili C rispianus, van de P asse, d e P as, P asseus,
15 64-1637), originalno nainjene za knjigu Jezgro izabranih am blem a
(N ucleus em blem atum selectissim orum , 1610-161 3 ), nem ak o g pesnika
G abrijela R olengagensa (G abriel Rollenhagens, 1583- 1619). (Nap. prev.)
17

18

796

H onorijicahilitudm itatihus je m noina u ablativu srednjovekovne latinske

rei honorificabilitudinitas, to se m oe prevesti kao biti u m ogunosti
da se dobiju poasti . (Nap. prev.)
G ijom di B artas (G uillaum e de Salluste D u Bartas, 1544-1590) - francuski
pesnik, hugenot, koji je sluio kod A nrija od Navare. Poznat je kao epski
pesnik. Nedelja, ili Stvaranje sveta (La Sepm aine; ou, Creation du m onde,
1578) bilo je izuzetno uticajno heksam etarsko delo koje govori o stvaranju
sveta i istoriji oveka. Prevedeno je na m noge jezik e, ukljuujui i engleski, i bilo je inspiracija za M iltonov Izgubljeni raj (P aradise Lost). Ubrzo
ga je sledilo delo D ruga nedelja (La Seconde Sepm aine, 1584), koje di Bartas nije uspeo da zavri pre fatalne bolesti. Kralj D ejm s je izuzetno cenio
di Bartasa, i hrabrio je pesnike da prevode njegova dela. Di Bartasova dela
su se na engleskom pojavila kao Esej o drugoj nedelji (Essay o f the Second
Week, 1598), odnosno, Boanske nedelje roenja sveta ( The D ivine Weeks o f

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

nedostaju stranice od 346, zakljuno sa 350. dok stranica 450 nosi

broj 442. Uoljiva je uestalost stranica koje se zavravaju brojevima 50, 51, 52, 53 i 54.

F R EN SIS BEK O N,
BARON V ER U LE M ,
V IK O N T O D
SE N T O LB EN A
Iz Bacon.
Avancement v fL e a r n in g 19

Lord Bekon je roen 1561.

godine, a istorija belei da
je um ro 1626. godine. Postoje zapisi, meutim, koji
ukazuju na verovatnou da
je njegova sahrana bila lana i da je, napustivi F.nglesku, pod dmgim imenom
iveo jo m nogo godina u
N em ak o j, gd e je odano
sluio tajnom drutvu, irenju ijih doktrina je posv e tio iv o t. in i se da
m alo su m n je m oe biti u
svesti nepristrasnih istraivaa da je lord Bekon bio
legitim ni sin kraljice Elizabete i erla od Lestera.

~<Qyo<DFeyycff''Tex_ vogyptr
v.c.
0 e veiRVgzzstcs'o syrgQgjo$&r

saxexQrozyrrv0zrx sczresrsxAxy stexxJyrsv^jrervx

stcvsmrr siiem n rsg a g sm s srg ^ a eg frrg rcsr-rrss
ptt/rx
orksBjrs srcsrss o x a r cm rm ggc& c
svarccsm rm vsgvocro sv sc e sa o <vzrvvs
oarrsPT vsrcorre scrpayr(yn d src rKsrcKggzjt
P P dnjj-. c loToc X X V I

the World's Birth, 1604), u prevodu engleskog pesnika D oue Silvestera

(Joshua Sylvester, 1563 1618). (Nap. prcv.)
19

Pun naslov ovog B ekonovog dela iz 1605. godine je O vinosti i napredovanju u uenju, B oanskom i Ijudskom ( O f the Proficience a n d Advancem ent o f Learning, D ivine a n d H um an). (Nap. prev.)
797

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Uslovi za dvoslovnu ifru lorda Verulema su potpuno ispunjeni

u mnotvu tomova tampanih izmeu 1590. i 1650. godine, kao i u nekim tampanim u drugim razdobljima. Ispitivanje stihova L. Digesa20,
posveenih uspomeni na preminulog Authour Maister W. Shakespeare",
otkriva upotrebu dva tipa fontova za velika i mala slova, a ta razlika
je najuoljivija kod velikih slova T, N i A (videti Prvi Folio). Sifra
je izbaena iz kasnijih izdanja.
Na prisustvo skrivenog materijala u tekstu esto ukazuje nepotrebna upotreba rei. Na esnaest nenumerisanih stranica izdanja Di
Bartasovih Boanskih nedelja iz 1641. godine nalazi se vepar koji natkriljuje piramidalni tekst. U tekstu se pojavljuje besmislen argon,
oiglednoo umetnut iz kriptografskih razloga i oznaen Bekonovim
potpisom - svinjom. Godinu dana nakon objavljivanja Prvog Folia
Sekspirovih komada iz 1623. godine, u ,,Lineburgu (Luncehurg, ili
Liineburg) je tampana izuzetna knjiga o kriptografiji Gustava Selena21, koji je javno predstavljen kao njen autor. Smatra se krajnje
20

21

798

L eonard D iges (L eona rd D ig g es, 1588-1635) - engleski pesnik i prevodilac, lan uvene D iges porodice iz K enta, sin astronom a Tom asa D igesa
(Thom as D igges, 1545-1595), unuk m atem atiara Leonarda D igesa (Leon a rd D igges, 1520-1559) i mlai brat dravnika ser D adlija D igesa (Sir
D udley D igges, 1583-1639). O d ra sta o je naperiferiji Sekspirovog rodnog
grada Stratforda na Avonu. Izdava m u je bio Edvard Blant (Edwar Blount,
ili B lunt, 1565-1632), jed an od ljudi koji su izdali P rvi Folio (First Folio)
Sekspirovih dela, 1623. godine. D igesova pesm a bila je trea od uvodnih
pesam a u tom izdanju. (Nap. prev.)
G ustavus S elen u sje pseudonim A vgusta II, vojvode od B runsvik-L ineburga
i Princa od B raunvajg-V olfenbitela [nem. Ernst A ugust H e rzo g zu Braunschw eig-L uneburg, F iirst von B raunschw eig-W olfenbuttel; lat. E rnestus
A u g u stu s, 1579-1666], zvanog A vgust M lai (A ugust d er Jim gere). Pod
pseudonim om G ustav S ele n je 1616. godine napisao knjigu o ahu, Sah, ili
igra kraljeva (D as Schach - oder Kdnigsspiel), a 1624. godine pom enuto
delo, K riptologija i kriptografija u IX knjiga (C ryptom enytices et Cryptographiae libri IX). I sam njegov pseudonim je kriptino ime, pri em u je
G ustavus anagram (U = V) od A ugustus, a prezim e, Selenus, izvedeno je
iz imena grke boginje zaduene za mesec (Liineburg - M eseev grad), Selene (gr. Zkf|vr|). N jegova knjiga o kriptografiji je uveliko zasnovana na
ranijim studijam a T ritem ija [lat. Jo h a n n es Trithem ius, nem . Jo h a n n von
Tritheim (Johan fon Trihajm), pravo ime Johann von Heidenberg (Johan fon
Hajdenberg), 1462-1516], nem akog svetenika, istoriara, teologa, kripto-

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

verovatnnim da ta knjiga predstavlja kriptografski klju za Veliki ekspirov Folio.

Osobene simbolike vinjete na poetku i kraju poglavlja ili knjige takoe obeleavaju prisustvo kriptograma. Mada se takvi omamenti mogu nai u mnogim ranim tampanim knjigama, oreeni
amblemi su svojstveni za knjige koje sadre bekonovske, rozenkrojcerske ifre. Svetlo i tamno-zaseneno A je zanimljiv primer. Imajui
na umu uestalost pojavljivanja svetlog i tamno-zasenenog A i svinje
u bekonovskom simbolizmu, sledea Bekonova izjava, u njegovom
Tumaenju prirode (Interpretation ofNature), vrlo je znaajna:
A k o bi se d esilo da k rm a a sv o jo m n ju k o m o tisn e slo v o A na
zem lji, h o ete li zb o g to g a p o m isliti d a bi, kao to je d n o slovo, m og la nap isati i celu trag e d iju ?

K R IP T I N A V IN JETA
Iz Ralegh, Historv o fth e World

Mnogi dokum enti pod uticajem bekonovske filozofije - ili nam enjeni da prikriju bekonovske ili rozenkrojcerske kriptogram e - koriste odreene konvencionalne crtee na poetku i kraju poglavlja, koji iniciranim a otkrivaju prisustvo
skrivenih informacija. Za priloeni om am ent je odavno prihvaeno d a je na njemu prisutan bekonovski uticaj i m oe se nai sam o u odreenom broju retkih
knjiga, koje sve sadre bekonovske kriptogram e. Te ifrovane pom k e bile su
sm etene bilo u knjigam a sam og B ekona bilo u knjigam a autora koji su bili
njegovi savrem enici ili pisali posle njega, a svi su pripadali istom tajnom dm tvu kojem je B ekon sluio svojim izvanrednim poznavanjem ifri i zagonetki.
Varijante ove vinjete krase Veliki ekspirov Folio (1623), Bekonov Novi organon
(Novum Organum, 1620), Bibliju sv. Dejmsa (St. Jam es Bible, 1611); Spenserovu
grafa i okultiste, koji se bavio m agijom , alhem ijom , kabalom i astrologijo m i ostvario znatan uticaj na razvoj oku ltizm a (bio je A gripin uitelj).
(Nap. prev.)
799

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

TAJNA U E N JA SVIH EPOHA

Vilinsku kraljicu (Faerie Q ueene, 1611) i Istoriju sveta (H istory o f the World,
1614), ser Voltera Rolija22 [videti Am eriku Bekonijanu (American Baconiana)23].

Rozenkrojceri i druga tajna drutva iz sedamnaestog veka koristili su vodene igove kao medije za prenos kriptografskih referenci,
pa su knjige, za koje se pretpostavlja da sadre bekonovske ifre, obino tampane na papiru koji nosi rozenkrojcerske ili masonske vodene igove; u istoj knjizi esto postoji vie simbola, poput ruinog
krsta, umi, grozdova groa i dmgih.
Dostupan je dokument koji moe dokazati znaajan klju za ifrn
kojom poinje Tragedija Cimbelina. Koliko je poznato, taj komad nikada nije objavljen i pojavljuje se samo u Foliu ekspirovih komada
iz 1623. godine. ifru ine broj redova i rei, ukljuujui interpunkciju,
naroito dugi i kratki uzvinici i ravni i kosi znakovi pitanja. Taj kod je
1900. godine otkrio Henri Viljem Bers (Henry William Bearse) i, poto je temeljno proverena njegova egzaktnost, objavljen je javnosti.
Ne ostaje mesta sumnji da je Masonski Red direktan izdanak srednjovekovnih tajnih dmtava, niti se moe porei da je slobodno zidarstvo prepuno simbolike i mistike antikog i srednjovekovnog sveta.
Ser Frensis Bekon je znao istinsku tajnu masonskog porekla i ima
razloga za sumnju da je prikrivao to znanje u iframa i kriptogramima. Bekona ne treba posmatrati iskljuivo kao oveka, ve pre kao
arinu taku izmeu nevidljivih institucija i sveta, koji nikada nije
bio u stanju da razlui glasnika od pomke koju je donelo. To tajno
dmtvo, poto je nanovo otkrilo izgubljenu mudrost vekova, a plailo se da to znanje moe opet biti izgubljeno, ovekoveilo ga je na dva
naina: (1) kroz otkrivanje, preko organizacije (Slobodnog zidarstva),
njegove mudrosti u obliku simbola inicijatima i (2) kroz otelovljavanje
njegovih arkana u dnevnoj knjievnosti, putem lukavo skovanih ifri i zagonetki.
22

23

800

M ,W 1 L U AM

SHAKESPEARES
CO ME DI E S ,
HISTORIES, &
TRAGEDIES.
Pubiifhed according totheTraeOriginaiiCopie.s

L 0

Prim edby IiaacIag g w d ,an d E d .B iw in t. i i f

D R U A U T O V 24 P O R T R E T E K SPIR A
Iz Shakespeare, Great Fo/io iz 1623. godine

N e postoje verodostojni ekspirovi portreti. Razlikc izm eu D ruautovog portreta, andos portreta, Jansen portreta, H ant portreta, F.bom portreta, Soest
portreta i Danford portreta25 ubedljivo dokazuju da umetnici nisu znali kako je

S ir Walter Raleigh (c. 1552-1618) - engleski aristokrata, pisac, pesnik, vojnik, dvoranin i istraiva. G odine 1594. uo je za Zlatni grad u Junoj
Americi i otplovio da ga pronae, te objavio rad o svojoj ekspediciji, a njeg ova preterivanja u tom delu su doprinela stvaranju legende o E1 Dorad u . Lano je optuen za veleizdaju i pogubljen. (Nap. prev.)

24 M artin D m aut je ime dvojice engleskih gravera flam anskog porekla, Martina D m auta M laeg (M artin D roeshout the Younger, roen 1601) i njegovog strica, M artina D m auta Starijeg (M artin D roeshout the Elder, c.
1560-c. 1642), ali nije sigum o ko je od njih autor ovog portreta. (Nap. prev.)

K njiga koju je u A m erici 1923. godine objavilo A m eriko B ekonovo dm tvo ( The B acon Societv o f A m erica), iz N jujorka. (Nap. prev.)

25 C handos p o rtra it je im e dobio po D ejm su B ridisu, treem vojvodi od

an d o sa (Ja m es B rydges. 3 rd D uke o f CLandos, 1 7 3 1 -1 7 8 9 ), njegovom
801

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

ekspir zaista izgledao. Pregled D ruautovog portreta otkriva nekoliko osobenosti. B ekonovski entuzijasti su uvereni da je to lice sam o k arikatura, verovatno posm rtna m aska F rensisa Bekona. K ada se D ruautov ekspir uporedi
sa portretim a i gravuram a koji prikazuju Frensisa Bekona, uoavaju se identine strukture lica, a razlike u izrazu izazvane su linijam a senenja. Prim etite,
takoe, naroitu liniju koja ide od uva do brade. Da li ta linija suptilno oznaava da je lice sam o m aska, koja se zavrava kod uveta? Prim etite, opet, da glava
nije povezana s telom , ve lei na kragni. N ajudniji od svega je kaput: jedna
polovina mu je okrenuta naopako. Crtajui kaput, um etnik je ispravno predstavio levu ruku, ali je kod desne ruke zadnji deo ram ena napred. Frenk Vudvord
(F rank Woodward) je istakao26 da na naslovnoj strani postoji 157 slova. To je
prvorazredni rozenkrojcerski potpis. Datum , 1623, plus dva slova ,,ON , iz rei ,,London, daju, jednostavnom num erikom ifrom , kriptini potpis Frensisa Bekona. A ko se 26 slova alfabeta zam ene brojevim a, 1 postaje A, 6 postaje
F, 2 postaje B, a 3 postaje C, dajui A FBC. Tome je dodato ON iz Londona,
to rezultira sa A FB C O N , koje, kada se preuredi, form ira F. BACON.
ranom vlasniku. T vrdilo se da je autor tog portreta ekspirov prijatelj, Riard B urbejd (R ichard Burbage, 1567-1619), ali prva poznata referenca
o slici je beleka D orda Virtjua (G eorge Vertue, 1684-1756), engleskog
g rav e ra i an tik v ara, koji iz jav lju je da ju je naslik ao D on T ejlo r (John
Taylor, c. 1585-1651).
Janssen P ortrait naslikan je oko 1610. godine, ali postoje tvrdnje da je lik
koji sedi, predstavljen na ovoj slici, dvoranin i pisac, ser Tom as O verburi
(Sir Thomas O verbury, 1581 -1613), a ni engleski slikar i portretista holandskog porekla, K om elije Jansen (Cornelius Janssen van Ceulen, 1593-1661),
vie se ne sm atra za um etnika koji ga je naslikao.
H unt p ortrait, poznat i kao Stratfordski portret ( The S tratford P ortrait o f
William Shakespeare), delo je nepoznatog um etnika, nastalo na prelazu iz
XVIII u X IX vek.
Slika nepoznatog um etnika, poznata kao A shbourne p ortrait, datirana je
1611. i navodno prikazuje ekspira kada je im ao 47 godina.
Soest Portrail)C delo Derarda, ili Deralda Soesta (Gerard, ili G eraldSoest,
c. 1600-1681) engleskog portretiste aktivnog krajem XVII veka; naslikan je najm anje 20 godina posle ekspirove smrti.
D u n fo rd p o rtra it delo je nepoznatog um etnika, a naziv je dobio po vlasniku, koji ga je predstavljao kao ekspirov portret zbog njegove slinosti sa
D ruautovim portretom . A ko se prihvati da je na slici ekspir, onda je to
jed ini njegov portret na kojem je prikazan sa m inuam a. (Nap. prev.)
26

802

U knj izi Sifarski potpis Frensisa Bekona (Francis Bacon 's Cipher Signatures,
1923) (Nap. prev.)

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

Dokazi ukazuju na postojanje grupe mudraca i uvenih Fratara,

koji su preuzeli odgovomost objavljivanja i ouvanja za budue generacije najprobranijih tajnih knjiga drevnih, zajedno sa nekim dmgim dokumentim a koje su sami priredili. Kako bi budui lanovi
bratstva mogli ne samo da prepoznaju te knjige, ve i da odmah uoe znaajne odlomke, rei, poglavlja, ili odeljke u njima, oni su stvorili simboliku abecedu hijeroglifskih crtea. Pomou odreenog
kljua i poretka, nekolicini pronicljivih je na taj nain omogueno
da otkriju onu mudrost pomou koje je ovek ,,vaskrsao u prosvetIjeni ivot.
Ogroman znaaj bekonovske misterije svakonevno postaje sve
oigledniji. Ser Frensis Bekon bio je karika u lancu velikih umova,
koji je ovekoveio tajnu doktrinu antike od njenog poetka. Ta tajna
doktrina skrivena je u njegovim kriptinim spisima. Potraga za tom
boanskom mudrou je jedini legitimni motiv za napor da se deifmju njegovi kriptogrami.
Masonsko istraivanje moe otkriti mnogo korisnog ako obrati panju na odreene knjige, objavljene tokom esnaestog i sedamnaestog
veka, koje nose ig i peat tajnog dm tva iji su lanovi prvi osnovali savremeno slobodno zidarstvo, ali su sami ostali neodirljiva
gmpa koja kontrolie i usmerava aktivnosti spoljanjeg tela. Nepoznata istorija i izgubljeni rituali slobodnog zidarstva mogu se ponovno otkriti u simbolici i kriptogramima srednjeg veka. Slobodno
zidarstvo je sjajni i slavni sin tajanstvenog i skrivenog oca. Tragove
svog roditeljstva ono ne moe da prati, jer je to poreklo zasenjeno
velom natfizikog i mistinog. Veliki Folio iz 1623. godine je prava
riznica masonske nauke i simbolizma, a nastupa vreme kad e Velikom Delu biti pridata panja kakvu zasluuje.
Mada je hrianstvo razbilo materijalnu organizaciju paganskih Misterija, ono nije moglo da uniti znanje o natprirodnoj moi, koje su
pagani posedovali. Stoga je poznato da su grke i egipatske Misterije u tajnosti ouvane kroz rane vekove crkve, a potom su, tako to
su odevene u simboliku hrianstva, prihvaene kao elementi te vere.
Ser Frensis Bekon je bio jedan od onih kojima je povereno odravanje i irenje arkana natfizikog, koje su izvorno posedovali paganski hijerofanti, a da bi se taj cilj postigao, formulisano je Bratstvo
R. C, ili je prihvaeno u organizaciju koja je ve postojala pod tim
imenom i postalo jedan od njenih glavnih predstavnika.
803

Bekon, Sekspir i rozenkrojceri

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

N ASLOVNA
STRANA U V EN O G
PR V O G IZ D A N JA
IST O R IJE SV E T A . SER
V OLTERA R O L IJA
Iz Ralegh,
Historv o f the IVorld

Kakvo je bilo to misteriozno znanje koje je posedovao ser Volter Roli,

a koje je proglaeno tetnim za britansku vladu?
Zato je pogubljen, kada optube protiv njega
nisu m ogle biti dokazane? D a li j e b io lan
onih tajnih drutava kojih su se plaili i mrzeli
ih, a koja su gotovo sruila p o liti k u i v ersk u
Evropu tokom esnaestog i sedam naestog veka? D a li jc ser Volter
Roli bio vaan inilac u
enigm i Bekon-Sekspir-rozenkrojceri-m asoni?
ini se da su ga oni koji tragaju za kljuevim a
te velike kontroverze gotovo u potpunosti prevideli. Njegovi savremenici
su jednoglasni u hvaljenju njegovog izvanrednog untelekta i dugo je smatran
za jednog od najbriljantnijih britanskih sinova.
Ser Volter Roli vojnik, dvoranin, dravnik, pisac, pesnik, filozof i istraiva bio je blistava figura na dvoru kraljice Elizabete. N akon E lizabetine smrti, na
tog istog oveka je kralj D cjm s nagom ilao sve uvrede koje je imao u svojoj
moi. K ukaviki D ejm s, koji se jeio na pom en oruja i plakao kao dete kad
bi ga neko nasam ario, bio je Ijubomoran na briljantnog dvoranin. Rolijevi neprijatelji, igrajui na kraljevu slabost, nisu prestali sa svojim neum oljivim progonom sve dok Roli nijc bio obeen, a njegovo obezglavljeno, raereeno telo,
s izvaenom utrobom , nije lealo pred njihovim nogama.
804

N aslovnu stranu, koja je ovde reprodukovana, Rolijevi politiki neprijatelji su

iskoristili kao m ono oruje protiv njega. Oni su ubedili D ejm sa I da je lice
centralne figure, koja uzie globus, njegova lina karikatura, a pobesneli kralj
je naredio da se uniti svaki prim erak te gravure. N ekoliko prim eraka je, meutim , izbeglo kraljev gnev, pa je , stoga, slika krajnje retka. G ravura je masa
rozenkrojcerskih i m asonskih sim bola, a figure na stubovim a, po svoj verovatnoi, kriju kriptogram . Ipak, jo znaajnija je injenica d a je na stranici nasuprot ove slike vinjeta identina onoj koja je upotrebljena u ,,Sekspirovom Foliu
iz 1623. godine, a takoe i u Bekonovom delu Novum Orgamtm.

Iz nekog razloga, koji neiniciranima nije vidljiv, dolo je do kontinuiranog i doslednog napora da se sprei rasplitanje bekonovskog
klupka. Kakva god da je sila, koja neprestano blokira napore istraitelja, ona je istrajna danas kao to je bila i neposredno nakon Bekonove smrti, a oni, koji pokuavaju da ree enigmu, jo uvek oseaju
teinu njene ozlojeenosti.
Svet koji ne shvata je uvek progonio one to su shvatali tajna delovanja Prirode i traio svaki zamisliv nain da istrebi uvare te boanske mudrosti. Politiki presti ser Frensisa Bekona na kraju je
potkopalo i to to je ser Volter Roli doekao sramotnu sudbinu zbog
toga to je njihovo transcendentalno znanje smatrano opasnim.
Krivotvorenje Sekspirovih rukopisa, podmetanje lanih portreta
i posmrtnih maski lakovemoj javnosti, fabrikovanje lane biografije,
sakaenje knjiga i dokumenata, unitavanje ili pravljenje neitkim ploa i natpisa koji sadre kriptografske pomke, sve je to poveavalo
tekoe prisutne pri reavanju bekonovsko-ekspirovsko-rozenkrojcerske zagonetke. Ajerlandove krivotvorine27 zavaravale su stmnjake godinama.
27

A jerlandove krivotvorine Sekspira (the Ireland Shakespeare forgeries) bile

su razlog proslave u Londonu 1790-ih godina, k a d a je britanski pisac i graver, Semjuel Ajerland (Sam uel Ireland, 17441800), objavio da je njegov sin,
Viljem Henri (PVilliam Henry freland, 1775-1835), pronaao izgubljeno blago u obliku Sekspirovih rukopisa, m eu kojim a su bila etiri kom ada, od
kojih su dva bila ranije nepoznata. C enjene linosti iz sveta knjievnosti,
poput D ejm sa Bosvela (Jam es Bosvvell, 1740-1795), kotskog advokata,
b io g rafa i pisca, i n ag ra iv an o g pesn ik a, H en rija D ejm sa Paja (H enry
Jam es Pye, 1745-1813), proglasili su da su manuskripti originalni, kao i brojni antkvarski strunjaci. Uzbuenje zbog biografskog i knjievnog znaaja
805

Bekon, ekspir i rozenkrojceri

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Prema dostupnom materijalu, vrhovni savet Bratstva R. C. bio je

sastavljen od odreenog broja pojedinaca koji su umrli takozvanom
filozofskom smru. Kada bi dolo vreme da inicijat zbog svog truda ue u Red, on je prigodno ,,umirao, u pomalo tajanstvenim okolnostima. Zapravo, menjao je ime i mesto stanovanja, a sanduk pun
kamenja, ili le obezbeen za tu svrhu, sahranjivan je umesto njega.
Veruje se da se to dogodilo i u sluaju ser Frensisa Bekona, koji se,
poput svih sluga M isterija, odrekao svih Iinih zasluga i dopustio
da drugi budu smatrani autorima dokumenata koje je on napisao ili
inspirisao.
Kriptini spisi Frensisa Bekona predstavljaju jedan od najmonijih opipljivih elemenata u tajnama transcendentalizma i simbolike
filozofije. Oigledno je da mora proi jo mnogo godina pre nego
to svet koji ne shvata ne pone da ceni transcendentni genij tog tajanstvenog oveka koji je napisao Novum Organum, koji je plovio,
u svom malom brodu, kroz Herkulove stubove, daleko izvan istraenog mora uenosti i iji ideali za novu civilizacije su velianstveno
izraeni u utopijskom snu o Novoj Atlantidi. Da li je ser Frensis Bekon bio drugi Prometej? Da li su ga njegova velika ljubav prema ljudima sveta i njegovo saaljenje nad njihovim neznanjem naveli da
donese boansku vatru sa neba, skrivenu unutar sadraja tampane
stranice?
Po svoj verovatnoi, kljuevi bekonovske zagonetku e biti pronaeni u klasinoj mitologiji. Onaj koji shvati tajnu Sedmo-Zrakog
Boga, razumee metod koji je Bekon primenio da ostvari svoje monumentalno delo. Lana imena koja je preuzimao bila su u skladu
sa atributima i poretkom lanova planetarnog sistema. Jedan od najmanje poznatih kljueva bekonovske enigme - ali najvaniji - je tree
izdanje dela Slike i tabele u boji grkog sofiste Filostrata i Kalistraotkria preokrenulo se u ogorenje, kada su m anuskripti proglaeni falsifikatom . Edm ond M aloun (E dm ond M alone, 1741-1812), najvei ekspirijanski uenjak svog vrem ena, uverljivo jc pokazao da jezik , pravopis i
rukopis nisu bili identini onim a to su pripaali vrem enu i osobam a kojim a su pripisivani, pa je Viljem Henri Ajerland, navodni nalaza manuskripta.
priznao prevam . Viljem Henri A jerland je, inae, tokom veeg dela ivota
bio poznat kao Semjuel (Sam uel) A jrland, kako se ini, po njegovom bratu koji je umro kao dete, pa mnogi izvori njegovo ime navode kao Semjuel
Viljem Henri A jerland (Sam uel William H enry Ireland). (Nap. prev.)
806

tove statue (Les Images ou Tableaicc de platte peinture des deux Philostrates sophistes grecs et les statues de Callistrate), Bleza de Vinera28,
objavljeno u Parizu 1637. godine. Naslovna strana te knjige - koju je,
kako ukazuje ime autora, kada se pravilno deifruje, napisao Bekon,
ili je bila napisana pod njegovim vostvom ili vostvom njegovog
tajnog drutva - je mnotvo vanih masonskih ili rozenkrojcerskih
simbola. Na stranici 486 pojavljuje se slika pod naslovom Hercules
Furieux29, koja prikazuje gigantski lik koji trese kopljem, a zemlja
pred njim je posuta udnim amblemima. U svom interesantnom delu,
Slika tresaa koplja reava zagonetku Se/cspira (Das Bild des Speershiittlers die Losung des Shakespeare-Ratsels, 1921), Alfred Frojnd
(AlfredFreund) pokuava da objasni bekonijanski simbolizam u Filostratu. On Bekona otkriva kao filozofskog Herkula, kojega e vreme uspostaviti kao istinskog Spear-Shaker (Shakespeare)'9.

28

Blez de Viner (fr. Blai.se de Vigenere, 1523 -1596) - francuski diplom ata
i kriptograf. Vinerova ifra je po njem u dobila ime, je r je u XIX veku
pogreno pripisana njem u, a zapravo je prvi pom inje italijanski kriptograf,
ovan Batista B elazo (ital. G iovan B attista Bellaso, 1505-7). De Viner
je autor vie od 20 knjiga, ukljuujui i Traktat o kom etam a (Traicte de
Com etes, 1580) i Traktat o ifram a (Traicte de Chijfres, 1585). U Traktatu
o ifram a opisao je ifru koja je kasnije po njem u dobila ime i ifru sa
,,autokljuem , koju je sam otkrio. V inerova ifra je dugo irnala epitet
,,neprobojna, tek skoro 300 godina kasnije (1850) u s p e o je da je razbije
engleski m atem atiar, filo zo f i protoraunarski naunik, g ro fC arls Bebid
(Charles B ahbage, 1791-1871). K njiga o kojoj se govori u tekstu je de
V injerov prevod Filostratovih Slika. (Nap. prev.)

29 Fr. Razjareni Herkul (Nap. prev.)

30 Igra rei: eng. ..Spear-Shaker" - tresa koplja, a kada sastavne rei spear (koplje) i sh a k er (tresa, onaj koji trese), odnosno, glagol sh a ke (tresti), zam ene m esta, dobija se Sekspirovo prezim e - Shakespeare. (Nap. prev.)
807

K riptogram kao inilac sim bolike filo zo jije

K R IP T O G R A M K A O IN IL A C
SIM B O L I K E FIL O Z O FIJE

Tajni alfabeti # Dvoslovna ifra * Slikovne ifre # Akroamatine ifre # Numerike i muzike ifre # Kodirane ifre

Nijedna rasprava koja se bavi simbolizmom ne bi bila potpuna

bez odeljka posveenog razmatranju kriptograma. Korienje ifara
je odavno priznato kao nuno u vojnim i iplomatskim krugovima,
ali je savremeni svet prevideo vanu ulogu koju kriptografija igra u
knjievnosti i fdozofiji.
Kada bi umee deifrovanja kriptograma postalo poznato, rezultiralo bi otkrivanjem mnogo dosad nesluene mudrosti koju su posedovali kako antiki tako i srednjovekovni fdozofi. Dokazalo bi da
su mnogi naizgled preopimi i rasplinuti autori bili priljivi kako bi
prikrili rei. ifre su skrivene na najsuptilniji nain: one mogu biti
sakrivene u vodenom igu na papim na kojem je knjiga tampana;
mogu biti povezane u koricama drevnih knjiga; one mogu biti skrivene u pogrenoj numeraciji stranica; mogu se izvaditi iz prvih slova
rei, ili prvih rei reenica; one mogu biti veto skrivene u matematikim jednainama, ili u naizgled nerazumljivim znakovima; mogu
biti ekstrahovane iz lakrdijakog argona, ili otkrivene pomou toplote, ako su napisane nevidljivim mastilom; one mogu biti ifre rei,
ifre slova, ili naizgled dvosmislene izjave, ije se znaenje moe
razumeti samo paljivim ponovnim itanjem; mogu se pronai u detaljno iluminiranim inicijalima ranih knjiga, ili otkriti procesom brojanja rei ili slova. Ako bi oni koji su zainteresovani za istraivanja
slobodnih zidara ozbiljno razmotrili ovu temu, mogli bi u knjigama
i rukopisima iz esnaestog i sedamnaestog veka pronai informacije
808

potrebne da se premosti postojei jaz u masonskoj istoriji izmeu Misterija drevnog sveta i poslednja tri veka masonerije.
Arkane drevnih Misterija nikada nisu otkrivene profanima, osim
preko medija simbola. Simbolizam je ispunio dvostruku dunost prikrivanja svetih istina od neiniciranih i njihovog otkrivanja onima koji su kvalikovani da razumeju simbole. Modeli su simboli bezoblinih
boanskih naela; simbolika je jezik Prirode. Mudri s potovanjem
probijaju veo i s jasnijom vizijom razmiljaju o stvamosti, dok neuki posmatraju unverzum simbola nesposobni da razlikuju lano od
istinitog. O Prirodi - Velikoj Majci - moe se rei da ona uvek ostavlja tragove u obliku udnih znakova na povrini stvari, ali samo
svojim najstarijim i najmudrijim sinovima, kao nagradu za njihovu
vem i pobonost, ona otkriva kriptini alfabet, koji je klju za znaenje tih tragova.
Hramovi drevnih Misterija razvili su svoje vlastite svete jezike, poznate jedino njihovim inicijatima, i njima je govoreno samo u svetilitu. Prosvetljeni svetenici smatrali su za svetogre raspravljanje
o svetim istinama viih svetova ili boanskim istinama vene Prirode
na istom jeziku koji vulgarni koriste za prepirke i razmirice. Svetoj
nauci potrebno je da bude formulisana na svetom jeziku. Izumljeni
su, takoe, i tajni alfabeti, pa su, kad god je tajne mudrih trebalo zapisati, upotrebljavani znakovi koji su neupuenima bili besmisleni.
Takvi oblici pisanja nazivani su svetim ili hermetikim alfabetima.
Neki od njih - poput aneoskog pisma - jo uvek se koriste u viim
stepenima masonerije.
Meutim, tajni alfabeti nisu bili potpuno zadovoljavajui, jer, iako su inili nerazumljivom pravu prirodu spisa, samo njihovo postojanje otkrivalo je injenicu da postoji i skrivena informacija - to su
svetenici takoe eleli da prikriju. Strpljivou ili proganjanjem,
kljuevi tih alfabeta su vremenom konano pronalaeni i nedostojni
su otkrivali sadraj dokumenata. Zbog toga je bilo neophodno upotrebiti suptilniji metod za skrivanje boanskih istina. Rezultat je bila
pojava kriptinih sistema pisanja, napravljenih tako da prikriju prisustvo kako poruke tako i kriptograma. Kada su smislili takav metod
prenoenja svojih tajni potomstvu, prosvetljeni su postakli kruenje
odreenih dokumenata, naroito obraenih umetanjem ifara koje sadre najdublje tajne misticizma i fdozofije. Na taj nain su srednjovekovni fdozofi rasejali svoje teorije irom Evrope, a da nisu izazivali
809

IA.IN A UENJA SVIH EPOHA

K riptogram kao inilac sim holike filozofije

surnnju, poto ni najdetaljnije ispitivanje knjiga koje su sadravale

te kriptograrne nije moglo da otkrije postojanje skrivene poruke.
Tokom srednjeg veka je mnogo pisaca - lanova tajnih politikih
ili verskih organizacija objavljivalo knjige koje sadre ifre. Tajno
pisanje postalo je hir; svaki evropski dvor imao je svoju diplomatsku
ifru, a inteligencija se mcusobno nadmetala u osmiljavanju udnih i komplikovanih kriptograma. Literatura petnaestog, esnaestog
i sedamnaestog veka proeta je iframa, od kojih nekoliko nikada nije deifrovano. Mnogi od velianstvcnih naunih i filozofskih intelekta tog perioda, zbog verske netolerancije njihovog vremena, nisu
se usuivali da objave svoje zakljuke. Kako bi za oveanstvo sauvalr plodove svojih intclektualnih napora, ti pioniri napretka sakrili
su svoja otkria u iframa, verujui da e budue generacije, ljubaznije od njihove vlastite, otkriti i znati da cene njihova uenja.
Zanimljivo je napomenuti da su mnogi ljudi iz crkve koristili kriptograme, strahujui da bi, ukoliko se posumnja u njihova nauna istraivanja, mogli biti ekskomunicirani, di doiveti jo goru sudbinu.
Tek nedavno je razmrena zapetljana ifra Rodera Bekona, koja otkriva injenicu da je taj rani naunik bio dobro upuen u teoriju elija. Drei predavanje pred Amerikim filozofskim dmtvom (American
Philosophical Societv), dr Viljem Romejn Njubold', koji je preveo
monaki ifrovani manuskript, izjavio je:
P o sto je crtei koji tak o tan o p rik az u ju stv a m i izg le o d re enih o b jckata da je teko odupreti se zakljuku da ih je B ekon video
k roz m ik ro sk o p . (...) To su sp e rm a to z o i i, te le sn e e lije i se m en e
c e v i.ja jn e elije, s ja sn o n az n a en im je z g rim a . P ostoji d ev et velikih crtea, od kojih barem je d a n znatno nalikuje odreenoj fazi raz v o ja o p lo e n e e lije .

Da Roder Bekon nije uspeo da prikrije to otkrie komplikovanom ifrom, bio bi progonjen kao jeretik i verovatno bi doiveo
sudbinu ostalih ranih liberalnih mislilaca. Uprkos brzom naprctku
nauke u poslednjih 250 godina, ona jo uvek nita ne zna o mnogim
originalnim otkriima srednjovekovnih istraivaa. Jedina zabeleka
0 tim vanim nalazima je
ona koja je sadrana u kriptogramima u knjigama
koje su objavili. Mada su
mnogi autori pisali o kriptografiji, knjige koje su
najvrednije za prouavaoce fdozofije i religije su
sledee: Polygraphia i Steganographia, Tritemija2,
opata iz Spanhajma, Merkur, ili tajni i hitri glasnik
(Mercury; or The Secret and
Swift Messenger), Dona
Vilkinsa3, esterskog biskupa, (Ediptts /Egvptiacus
1 druga dela jezuite Atanasija Kirhera i Cryptomenytices et Cryptographice,
Gustava Selena.
U V EN A K R IP T I N A
N A SL O V N A ST R A N A

(V ideti R eview o fR e v ie v v s, ju l 1921)

1

tVilliom Rom aine N ew hold (1865 1926) - am eriki filozof sa posebnim interesom za psihika istraivanja. Radio je 37 godina na Pesilvanijskom univerzitetu (U niversitv o f P ennsvlvania), od ega je dve poslednje decenije
(1907 1926) proveo kao profesor intelektualne i moralne filozofije. Bio je
autoritet za orijentalne jezike i grku filozofiju, a proslavio se svojim uspesima u deifrovanju srenjevekovnih manuskripta, za koje je dokazao da
su delo Rodera Bekona, i svojim prevodim a sem itskih svitaka iz rimskih
katakom bi. (Nap. prev.)

Iz Selenus, Cryptomenytices
et Cryptographice

G odinu dana nakon objavljivanja prvog ,,ekspirijanskog

2

Videti napom enu 3 na strani 149. (Nap. prev.)

John Wilkins (1614-1672) - engleski svetenik, prirodni filozof i pisac, osniva K raljevskog drutva (R oyal Societv). Bio je jedan od osnivaa nove
prirodne teologije, kompatibilne sa naukom toga vremena. Pomenulo delo iz
1641. godine je prva knjiga o kriptografiji na engleskom jeziku. (Nap. prev.)

810
811

K riptogram kao inilac sim bolike filozofije

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Velikog Folia, objavljena je znaajna knjiga o kriptogram im a i ifram a. Ovde

je data naslovna strana tog dela. Te godine kada je objavljeno (1642), u toku je
bila rozenkrojcerska kontroverza. Prevod naslovne strane je sledei: K riptologija i kriptografija, G ustava Selena, u devet knjiga, kojoj je dodato jasno objanjenje sistem a stenografije Johana Tritemija, opata iz Spanhajm a i Herbipolja,
oveka zadivljujueg genija. Proeto ostojnim izumima autora i drugih, 1624.
Verovalo se da je autor ove knjige Avgust, vojvoda od Braunvajga. Simboli i amblemi kojim a je ukraena naslovna strana, m eutim , konani su dokaz da je iza
ove publikacije bila p refinjena rozenkrojcerska ruka. N a dnu slike je plem i
(Bekon?) koji postavlja svoj eir na glavu drugog oveka. M ogue je da svetla u ovalnom ram u na vrhu predstavljaju svetionike, odnosno, da su poigravanje sa B ekonovim im enom 4. U dva prikaza sa strane su upadljive i suptilne
ekspirijanske aluzije. Na levoj strani je plem i (m ogue Bekon), koji predaje papir oveku zlokobnog izgleda, koji u ruci nosi koplje. N a desnoj strani,
ovek, koji na prethodnom prikazu nosi koplje, sada je u kostim u glum ca, nosi
m am uze i duva u rog. Aluzija na glum ca koji duva u rog i figura koja nosi koplje m nogo sugeriu, pogotovo to je koplje krajnji slog im ena Shakespeare".

Kako bi se ilustrovale osnovne razlike u konstruisanju ifara, one

su ovde grupisane pod sedam optih naziva:
1.
Slovna ifra. Najpoznatiji od svih doslovnih kriptogram a je
uvena dvoslovna ifra koju je opisao ser Frensis Bekon u svom delu De Augmentis Scientiarum5. Lord Bekon je stvorio sistem dok je
jo bio mlad ovek, nastanjen u Parizu. Dvoslovna ifra zahteva upotrebu dva stila slova, jedna uobiajenog izgleda, a druga naroito izrezana. Razlike izmeu dve gamiture tamparskih slova su u mnogo
sluajeva toliko minuciozne da je potrebna mona lupa kako bi se
otkrile. Prvobitno su ifrovane pom ke skrivane samo u reima, reenicama ili pasusima u kurzivu, jer kurzivna slova, koja su kitnjastija od regulamih slova, nude vie mogunosti za skrivanje tananih,
ali neophodnih varijacija. Ponekad se slova samo malo razlikuju u veliini, a u dmgim sluajevima u debljini, ili u ukrasnim dodacima. Kasnije se verovalo da je lord Bekon posedovao dva posebno pripremljena
4

E ngleska re za svetionik je haecon. (Nap. prev.)

Lat. O napretku nauka. Pun naslov ovog B ekonovog najveeg rukopisa na

latinskom jeziku, objavljenog 1623. godine, je De dignitate et augmentis
scientiarum (O vrednosti i napretku nauka) (Nap. prev.)

812

rimska alfabeta, u kojima su razlike tako trivijalne da je strunjacima gotovo nemogue da ih razlikuju.
Paljivi pregled prva etiri ekspirova folios otkriva da je irom knjige upotrebljeno nekoliko stilova slova, koji se meusobno
razlikuju u siunim, ali primetnim detaljima. Mogue je da su svi
,,ekspirovi folios sadravali ifre ubaene u tekst. Te ifre su moda dodate originalnim komadima, koji su mnogo dui u folios, nego u izvornim quartos, pri emu su, u nekim sluajevima, dodate
itave scene.
Meutim, dvoslovna ifra nije ograniena samo na spise Bekona
i ,,ekspira, ve se pojavljuje i u mnogim knjigama objavljenim tokom ivota lorda Bekona i skoro vek nakon njegove smrti. Govorei
o dvoslovnoj ifri, lord Bekon ju je nazivao omnia per omnia. ifra
se moe protezati kroz itavu knjigu i biti u nju ubaena u vreme
tampanja, bez znanja originalnog autora, jer ne zahteva promene
kako rei tako ni interpunkcije. M ogue je da je ta , a ,. t . a . f . a . f>. a ~ . . f . a . a . f . a f a ifra, iz politikih razloga,
cua.
umetnuta u vie dokumenata i knjiga objavljenih
tokom sedamnaestog veka. r a C . a . C . a . . a . f > . a . f . a . f . a . f . a . f .
Dobro je poznato da su ifre, u istu svrhu, upotrebljavane ve na Nikejskom r a . f a . f . d . (>. & .
< t. f . f? .a ..f > .
saboru.

D V O SL O V N IA L FA B E T
Iz Bacon, De Augmentis
Scientiarum

r a . ( > . d S . a . . f>.a.f>. a . f f . a . f . a . .

a . f 'a . .

O .o .rffE L fj.

O va slika je reprodukovana iz r f aS.<uC.a,C. a . f > . a . f > . a . f . a S

Bekonovog dela De Augmentis
Scientiarum i prikazuje dva alfab eta koja je on n ap rav io za
svoju ifru. Svako veliko i ma- r<t. S. < t.S. < t. f>. a.ff. a . ( . a . ( . a
lo slovo im aju po dva razliita
oblika oznaenih sa ,,a i ,,b .
VO.
U d v o slo v n o m sistem u nisu

. a f>.

.L a .C

813

K riptogram kao inilac sim bolike filozofije

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

uvek koriena dva alfabeta kod kojih su razlike tako uoljive kao u ovde datom primeru, ali su uvek upotrebljavana dva alfabeta; ponekad su varijacije toliko m inuciozne da je potrebna snana lupa da bi se videla razlika izm eu ,,a
i ,,b tipova slova.

Bekonovsku voslovnu ifru je danas teko koristiti, zbog toga

to je usvojena precizna standardizacija tipova slova, kao i zbog injenice da se sada vrlo malo knjiga slae runo. Kao dodatak ovom
poglavlju, na prethodnoj strani je prikazan faksimil dvoslovnog alfabeta lorda Bekona, u obliku u kojem se pojavio u engleskom prevodu dela De Augmentis Scientiarum, 1640. godine. Postoje etiri
alfabeta, dva za velika slova i dva za mala slova. Paljivo osmotrite
razlike izmeu njih i imajte na umu da svakim alfabetom vlada ili
slovo a ili slovo b, a da je, pri itanju rei, slova od kojih je sastavljena mogue podeliti u jednu od dve grupe: ona koja odgovaraju
slovu a i ona koja odgovaraju slovu b. Kako bi se primenila dvoslovna ifra, dokument mora da sadri pet puta vie slova nego to
ih ima u poruci koja se ifruje, jer ifra zahteva da se svako slovo
prikrije pomou pet drugih slova. Dvoslovna ifra pomalo nalikuje
na telegrafski kod, u kojem su slova promenjena u takice i crtice;
prema dvoslovnom sistemu, meutim, takice i crtice su predstavljene slovima a, odnosno, b. Re dvoslovna je izeta zbog injenice
da se sva slova alfabeta mogu svesti ili na slovo a, ili na slovo b. Primer dvoslovnog pisanja prikazan je u prateem dijagramu. Kako bi
se pokazao rad ove ifre, bie deifrovana poruka skrivena u reima:
Wisdom and understanding are more to be desired than riches 6.

iisctom a n f inictrstancfing

PR,IV1ER d v o s l o v n o g p i s a n j a

are morc k l e

P aljiv o p o g le d ajteo b lik eslo v au o v o j

reenici. Uporedite svako slovo sa dva
dcsired than nches
tipa slova u dvoslovnom alfabetu reprodukovanom iz dela lorda Bekona, De
Augmentis Scientiarum. K ada se uporede slovo ,,d u rei ,,wisdom " sa slovom ,,d u rei and", otkriva se veliko zakrivljenje na vrhu prvog, dok drugo
s

814

t- f

Eng. M udrost i razum evanje bi trebalo eleti vie nego bogatstvo. (Nap.
prev.)

praktino da uopte nem a zakrivljenja. U poredite slovo ,,i u rei ,,wisdom"

sa slovom ,,i u rei ,, understanding Kod prvog su linije zaobljene, a kod drugog uglaste. Slina analiza dva slova ,,e u rei desired " otkriva oigledne
razlike. Slovo ,,o u rei m ore razlikuje se od slova ,,o u rei ,,wisdom ",
je r im a m alenu linijicu koja se pm a s njegovog vrha prem a slovu ,,r . Slovo
,,a u rei than" je tanje i uglastije nego slovo a u rei are", dok se slovo
,,r u rei riches" razlikuje se od onog u u rei ,, desired po tom e to se krajnji uspravni zam ah zavrava loptom , um esto otrom takom. Te m ale razlike
otkrivaju da su u pisanju reenice prim enjena dva alfabeta.

Prvi korak je da se otkriju slova svakog alfabeta i

a a ti . tuK ihu.aaaft.aaati. daJ>.
zamene njihovim ekviva&
>
*6
lentim a ili b, u skladu sa
<m
aaf> afaacr. atuit.aSaStr.aSaff.
kljuem koji je lord Bekon
&
0
&
&
&
s
dao u svom dvoslovnom
a
$

a
a
,.tt$
S
<
d
>
*
a
S
H
ifo
.
a
C

$
.
f
>
a
a
a
a
S
a
a
a.
alfabetu (q.v ). U rei vv/.vdom, slovo W je iz alfabeta
K L JU D VO SLO VN E IFR E
b, pa ga treba zameniti sa
Iz
Bacon. De Augmentis Scientiarum
b. Slovo / je iz alfabeta a i
stoga se umesto njega sta- N akon to je d o k u m en t koji treb a da se devlja a. Slovo s je takoe iz ifruje redukovan na njegove ,,a i ,,b ekvialfabeta a, ali slovo d pri- valente, razbija se u grupe od po pet slova, a
pada alfabetu b. Slova o i pom ka se ita pom ou prikazane tabele.
m, koja oba pripadaju alfabetu a, zamjenjuju se sa a. Na taj nain re w i s d o m postaje baabaa.
Kada se ostale rei u reenici tretiraju na slian nain, a n d postaje aba,
u n d e r s t a n d i n g , aaabaaaaaabab, a r e , aba, m o r e , abbb, t o , ab, b e , ab,
d e s i r e d , abaabaa, t u a n , aaba, r i c h e s , aaaaaa.
Sljedei korak je spajanje svih slova zajedno: baabaaabaaaabaa
aaaabababaabbbabababaabaaaabaaaaaaa. Sve kombinacije upotrebljene u bekonovskoj dvoslovnoj ifri sastoje se od petoslovnih
grupa. Zbog toga se pun red slova mora razbiti u grupe od po pet,
na sledei nain: baaba aabaa aabaa abbba aaaab ababa babab
aabaa aabaa aaaaa. Svaka od tih petoslovnih grupa sada predstavlja
po jedno slovo ifre, a potrebno slovo se moe odrediti poreenjem
grupe sa alfabetnom tabelom Klju dvoslovne ifre iz DeAugmentis Scientiarum (q. v.): baaba T; aabaa = E; aabaa = E; aaaab = B;
815

TAJNA LJENJA SVIH EPOH A

ababa = L; abbba = P; babab = X; aabaa = E, aabaa = E; aaaaa = A;

meutim, zadnjih pet slova rei riches, postavljenih nakon take iza
poetnog sova r, odnosno, poslednjih pet slova a, ne raunaju se u
ifru. Tako ekstrahovana slova se sada redom spajaju, to rezultira
kao TEEBLPXEE.
Razumljivo je da na ovom mestu ispitiva od slova oekuje da
naine razumljivu re, ali e se vrlo verovatno razoarati, jer, kao u
prikazanom sluaju, ovako ekstrahovana slova i sama predstavljaju
kriptogram, dvostruko primenjen, kako bi oni, koji sluajno provale
dvoslovni sistem, bili obeshrabreni. Sledei korak se sastoji u tome
da se primeni devet slova, koja se obino nazivaju toak (ili disk) ifra (q.v.), sastovljena od dva alfabeta, od kojih se jedan okree oko
drugoga na taj nain da su omoguene brojane transpozicije slova. L
propratnoj rotaciji, slovo A unutranjeg alfabeta stoji nasuprot slovu H
spoljanjeg alfabeta, tako da su za potrebe ifre ta slova meusobno zamenjiva. Slova F i M, P i Y, W i D,
zapravo sva slova, mogu se premestiti kao to dva kruga pokazuju. Prema tome, devet slova ekstrahovanih
dvoslovnom ifrom, pomou toak ifre moe se zameniti sa devet drugih.
SA VREM ENA T O C A K ,
Tih devet slova se uzimaju kao da su
ILI DISK IFR A
u unutranjem krugu toka i zamenjuju se sa devet slova u spoljanjem
O vaj dijagram prikazuje toak ifru. M anji, ili unutrakrugu, koja stoje nasuprot unutranjim
n ji a lfa b e t k ru i, tako da
slovima. Na taj nain slovo T postaje
sv ako n je g o v o slovo m oe
slovo A, dva slova E postaju dva slobiti dovedeno naspram svava L, slovo B postaje slovo I, slovo
kog od slova veeg, ili spoL postaje slovo S, slovo P postaje sloljanjeg alfabeta. U nekim
vo
W, slovo X postaje slovo E, dva
sluajevim a je poruka napislova
E postaju dva slova L. Rezultat
sana unazad, ali se u naem
sluaju oba alfabeta itaju u
je ALLISWELL, to, kada se razdvoji
istom sm eru.
u rei, glasi; ,,All is well. 7
7
816

Eng. Sve je dobro. (Nap. prev.)

Kriptogram kao inilac sim bolike filozofije

Naravno, pomeranjem unutranjeg diska toak ifre, moe se, pored kombinacije prikazane na slici, dobiti mnogo raznih kombinacija
slova, ali ovo je jedina koja e poruci dati smisao, pa kriptograf mora nastaviti sa pokuajima sve dok ne dobije loginu i razumljivu poruku. Tek tada moe biti siguran da je deifrovao sistem. Lord Bekon
je primenjivao dvoslovnu ifru na mnogo razliitih naina. Samo u
,,ekspirovom fo liu verovatno postoji mnotvo upotrebljenih sistema, od kojih su neki toliko komplikovani da mogu zauvek osujetiti
sve pokuaje deifrovanja. U onim iframa koje je mogue deifrovati, ponekad a i b slova moraju zameniti mesta, a u drugim sluajevima skrivena poruka je napisana unazad; nekad se rauna samo svako
drugo slovo, i tako dalje.
Postoji nekoliko drugih oblika slovne ifre, u kojima se slova meusobno zamenjuju po unapred pripremljenom rasporedu. Najjednostavniji oblik je onaj u kojem su dva alfabeta napisana na sledei nain:

Zamenom slova donjeg alfabeta njihovim ekvivalentima iz gornjeg, dobija se besmisleni konglomerat, a skrivena poruka se dekodira obrtanjem procesa. Postoji, takoe, i oblik slovne ifre u kojem
je stvami kriptogram napisan u tekstu dokumenta, ali su, prema unapred utvrenom rasporedu, izmeu vanih rei umetnute nevane.
U slovne ifre spada i ono to se naziva potpis u akrostihu - to jest,
rei napisane vertikalno, niz stubac, pomou prvih slova svakog reda, a takoe i komplikovaniji akrostihovi, u kojima su vana slova
rasprena po itavom pasusu ili poglavlju. Dva ovde prikazana alhemijska kriptograma ilustruju jo jedan oblik slovne ifre, u kojem se
koriste prva slova svake rei. Svaki kriptogram utemeljen na rasporedu ili kombinaciji slova alfabeta naziva se slovna ifra.
817

K riptogram kao irtilac sim holike filozofije

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

A L H E M IJSK I K R IPTO G R A M
Iz Brown, H istorv o f C hem istrv

Dejms Kembel Braun od Kirhera pretampava interesantnu ifm. Velika slova iz sedam rei u spoljanjem km gu,
proitana u sm em kazaljke na satu, obiikuju re SV LPH V R . Velika slova iz
rei u drugom krugu, kada se proitaju
na isti nain, daju FIXVM. Velika slova
iz est rei u unutranjem krugu, kada
se pravilno rasporede, itaju se ESTSOL.
T ako je e k s tra h o v a n a sle d e a ifra:
Sum por Fixum S ol E s t, to je u prevodu: C vrst sum por je zlato.

mrekanjem na povrini vode, ili duinom i redosledom linija upotrebljenih pri senenju. Takvi kriptogrami nisu oigledni i moraju se
dekodirati pomou arbitrame meme skale, pri emu duina linije odreuje skriveno slovo ili re. Oblik i proporcije graevine, visina
tomja, broj pregrada na prozom, nabori odevnih predmeta - ak i proporcije ili dranje ljudskog tela - bili su korieni za skrivanje odreenih znakova ili simbola, koje osoba upoznata sa kodom moe
zameniti slovima ili reima.

A L H E M IJSK I K R IPTO G R A M
Iz G eheim e F iguren d e r R osenkreuzer

Poevi od rei VISITA i itajui u smem kazaljke na satu, sedam poetnih slova sedam rei upisanih u spoljanjem
krugu formiraju: VITRIOL. Ovo je vrlo jednostavna alhem ijska enigm a, ali
je podsetnik da bi oni koji prouavaju
herm etika, rozenkrojcerska, alhem ijska i m asonska dcla treb alo uvck da
budu u potrazi za skrivenim znaenjima um etnutim bilo u parabole i alegorije, bilo u kriptine rasporede brojeva,
slova i rei.
K R IP T I N I P R IK A Z B O A N SK E 1 PR IR O D N E PRAVDE

2.
Slikovna ifra. Sve slike ili crtei, koji pored svog jasnog znaenja poseduju jo neko znaenje, mogu se smatrati slikovnim kriptogramima. Primeri slikovnih ifara se esto pronalaze u egipatskoj
simbolici i simbolici rane sakralne umetnosti. Dijagrami alhemiara
i hermetikih filozofa su uvek slikovne ifre. Pored jednostavne slikovne ifre, postoji i njen vie tehniki oblik, u kojem se rei ili slova skriveni brojnim kamenjem u zidu, rairenim krilima ptica u letu,
818

Iz Selenus, C ryptom enytices et Cryptographice

Prvi krug prikazuje boanske prethodnike pravde, drugi, univerzalni domet pravde, a trei, rezultate ljudske prim ene pravde. Dakle, prvi krug se bavi boanskim principim a, drugi krug svetovnim poslovim a, a trei krug ovekom . Na
vrhu slike sei Tem ida, presedavajui duh zakona, a uz njena stopala tri druge kraljice - Junona, M inerva i Venera - ije haljine su ukraene geom etrijskim
figuram a. O sovina zak o n a spaja presto g o m jc boanske pravde sa prestolom

819

TAJNA IIENJA SVIH EPOHA

ljudskog suda na dnu slike. N a tom drugom prestolu sedi kraljica sa ezlom u
ruci, pred kojom stoji krilata boginja N em eza - aneo suenja.
Dve grupe horizontalnih linija dele drugi krug na tri dela. Vii i svetliji odeljak se
zove Vrhovna Oblast i prebivalite je bogova, dobrih duhova i heroja. Nii, tamni
odeljak je prebivalite poude, greha i neznanja. Izmeu ove dve krajnosti je vei
odeljak u kojem su pom eane moi i podsticaji kako vie tako i nie oblasti.
U treem, ili unutranjem kragu je ovek, desetostraka figura koja se sastoji od
devet delova - tri duhovna, tri intelektualna i tri duevna - ograenih jednim
ustrojstvom. Prema Selenu, ovekove tri duhovne osobine su misao, govor i delanje, njegove tri intelektualne osobine su pam enje, inteligencija i volja, a tri
duevne osobine su mu razum evanje, hrabrost i elja. Trei k rag je dalje podeljen na tri dela nazvana epohe: Z latna Epoha duhovne istine, u gom jem desnom odeljku, G vozdena Epoha duhovne tam e, u donjem desnom odeljku, i
B ronzana Epoha sloena od dva odeljka koji zauzim aju itavu levu polovinu
unutranjeg kruga, a sam i su podeljeni na tri dela. Najnii deo B ronzane Epohe prikazuje neukog oveka kojeg kontrolie prinuda, sreinji deo delim ino
probuenog oveka kojeg kontrolie jurisprudencija, a gom ji deo duhovno prosvetljenog oveka kojeg kontrolie ljubav. Dragi i trei krug obru se oko osovine zakona, ali boanski izbor zakona - Nebeska Pravda - skriven je iza oblaka.
Svi sim boli i figure kojim a je ukraena slika posveeni su detaljnom pojaavanju ovde naglaenih principa.

Poetna slova imena skrivana su u arhitektonskim Iukovima i svodovima. Znaajan primer takve prakse pronalazi se na naslovnoj strani treeg izdanja Montenjovih8 Eseja, gde inicijal B formiraju dva
luka, a F - polomljen luk. Uz slikovne kriptograme ponekad ide klju,
neophodan za njihovo deifrovanje. Lik moe pokazivati prema polaznom mestu ifre, ili u ruci moe nositi neto to razotkriva sistem
korienih merenja. esti su, takoe, i sluajevi u kojima je kriptograf namemo iskrivio ili neprikladno odenuo neki lik na svom crteu, stavljajui mu eir naopako, ma na pogrenu stranu, ili tit
na pogrenu mku, ili upotrebio neku slinu smicalicu. Peti prst na papinoj ruci, na Rafaelovoj Sikstinskoj Madoni, i esti prst na Josifovoj
nozi, na slici Venanju Device, istog umetnika, o kojima je mnogo raspravljano, veto su skriveni kriptogrami.
8

820

M iel Ejkem de M ontenj (fr. M ichel E yquem de M ontaigne, 1533-1592)

- francuski m islilac, m oralista, po litiar i knjievnik iz doba renesanse.
(Nap. prev.)

K riptogram kao inilac sim bolike filo zo jije

3. Akroamatina* ifra. Religijski i filozofski spisi svih naroda

obiluju akroamatinim kriptogramima, to jest, parabolama i alegorijama. Akroamatina ifra jedinstvena je po tome to dokument koji
je sadri moe biti preveden ili nanovo tampan, a da to ne utie na
kriptogram. Parabole i alegorije koriene su od davne antike do danas
da prenesu moralne istine na atraktivan i razum ljiv nain. Akroamatini kriptogram je slikovna ifra pretoena u rei, pa se i njena
simbolika mora tako tumaiti. Jevrejski Stari i Novi zavet, Platonovi
i Aristotelovi spisi, Homerovi Odiseja i Ilijada, Vergilijeva Enejida,
Apujeleve Metamorfoze i Ezopove Basne su izvrsni primeri akroamatine kriptografije u kojoj su skrivene najdublje i najuzvienije istine drevne mistine filozofije.
Akroamatina ifra je najsuptilnija od svih ifara, je rje parabolu
ili alegoriju mogue tumaiti na nekoliko naina. Prouavaoci Biblije
se vekovima suoavaju sa tom potekoom. Oni se zadovoljavaju
moralnim tumaenjem parabole i zaboravljaju da je svaku parabolu
i alegoriju mogue tumaiti na sedam naina, od kojih je sedmi - najvii potpun i sveobuhvatan, dok su ostalih est (i manje) interpretacija fragm entarne i otkrivaju samo deo tajne. Mitovi o stvaranju
sveta su akroamatini kriptogrami, a boanstva razliitih panteona
su samo kriptini likovi koji, ako se pravilno shvate, postaju sastavni delovi boanskog alfabeta. Nekolicina iniciranih je shvatila istinsku prirodu tog alfabeta, dok mnotvo neiniciranih oboava njegova
slova kao bogove.
4. Numerika ifra. Napravljeni su mnogi kriptogrami u kojima se
brojevi, u razliitim sekvencama, zamenjuju slovima, reima, ili ak
itavim mislima. itanje numerikih ifara je obino uslovljeno posedovanjem naroito ureene tabele korespondencija. Numeriki kriptogrami u Starom zavetu su toliko komplikovani da je samo nekoliko
uenjaka, koji su poseovali rabinsko znanje, ikada tragalo za razotkrivanjem njihove tajne. U svom delu CEdipus ZEgyptiacus, Atanasije Kirher opisuje nekoliko arapskih kabalistikih teorema, a veliki
deo pitagorejske misterije bio je skriven u tajnom metodu zamene
slova za brojeve, koji je bio u modi meu grkim misticima.
9

A kroam atino (gr. aK poajiaT iK oc;) - ono to je odrccno za sluanje;

usm eno, u obliku predavanja; k o je m je potrebno usm eno objanjenje, odnosno, teko razum ljivo. (Nap. prev.)

821

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Najjednostavnija numerika ifra je ona u kojoj se slova alfabeta

zamenjuju brojevima u uobiajenom nizu. Tako A postaje 1, B 2, C 3,
i tako dalje, raunajui slovo I i slovo J k a o 9, a slova U i Fkao 20.
Re ,,yes bi, po ovom sistemu, bila napisana 23-5-18. Sifra se moe oteati izokretanjem alfabeta, tako da Z postane 1, Y 2 , X 3 , i tako
dalje. Umetanjem beznaajnog, ili neuraunatog broja nakon svakog
od brojeva koji su od znaaja, ifra se jo efikasnije skriva, pa se
dobija: 23-16-5-9-18. Re ,,yes se pronalazi eliminisanjem drugog
i etvrtog broja. Sabiranjem 23, 5 i 18 dobija se 46. Stoga je 46 numeriki ekvivalent rei ,,yes. Prema jednostavnoj numerikoj ifri,
zbir 138 je jednak reima Note carefully l0. Zbog toga, u 138. redu,
na 138. stranici, ili u 138. pasusu knjige u kojoj je primenjen ovaj
metod, moe biti sadrana skrivena poruka. Pored ove jednostavne
numerike ifre postoji mnotvo drugih, tako komplikovanih da se,
bez kljua, niko ne moe nadati da e ih reiti.
Autori ponekad baziraju svoje kriptograme na numerikoj vrednosti svog imena; na primer, ser Frensis Bekon je vie puta koristio
kriptini broj 33 - numeriki ekvivalent njegovog imena. Numerike
ifre esto ukljuuju paginaciju knjige. Pogrena paginacija, mada se
generalno pripisuje nepanji, esto krije vane tajne. Pogrena paginacija pronaena u ,,Sekspirovom Foliu iz 1623. godine i dosledno
ponavljanje slinih greaka u razliitim knjigama tampanim u istom
razdoblju naveli su uenjake i kriptografe na znaajno razmiljanje.
Izgleda da u bekonovskim kriptogramima svi brojevi stranica koji
se zavravaju na 89 imaju posebno znaenje. Na 89. stranici Komedija, u ,,Sekspirovom Foliu iz 1623. godine, nalazi se pogrean
tamparski tip slova u paginaciji, pri emu je 9 sloeno iz znatno
manjeg tipa slova nego ,,8 . Stranica 189 potpuno nedostaje, a postoje dve stranice numerisane 187; na stranici 188 je druga cifra 8
jedva neto malo vea od polovine prve. U Istorijama je stranica 289
pravilno numerisana i nema posebnih obeleja, ali stranica 89 nedostaje. U nekoliko knjiga koje je Bekon objavio pojavljuju se sline
greke, u ta je esto ukljuena 89. stranica.
Postoje i numerike ifre iz kojih se kriptina poruka moe ekstrahovati raunajui svaku desetu re, svaku dvadesetu rei, ili svaku
pedesetu re. U nekim sluajevima brojanje je nepravilno. Prva vana
10

822

Eng. Obratite panju. (Nap. prev.)

Kriptogram kao inilac sim bolike JHozofije

re moe se pronai kao stota, druga kao devedeseta, trea kao osamdeseta, i tako dalje, dok se ne doe od desete rei. Raunanje se zatim vraa na 100 i proces se ponavlja.
5. Muzika ifra. Don Vilkins, kasnije esterski biskup, je 1641.
godine pustio u opticaj anonimni esej pod naslovom Merkur, ili tajni
i hitri glasnik. U toj maloj knjizi, koja je uveliko izvedena iz vietomnih rasprava Tritemija i Selena, autor izlae metod kojim muziari, zamenjujui muzike note slovima alfabeta, mogu meusobno
da razgovaraju. Dve osobe koje razumeju kod mogu meusobno razgovarati jednostavnim sviranjem odreenih nota na klaviru ili nekom drugom instrumentu. Muziki kriptogrami mogu biti ukljueni
na nepojmljivom mestu; pomou odreenih sistema mogue je uzeti
ve postojeu muziku temu i u nju sakriti kriptogram, a da se kompozicija nimalo ne promeni. Sifru mogu skrivati zastavice na notama, ili se stvami zvukovi nota mogu zameniti slogovima koji isto zvue. Ovaj poslednji metod je efikasan, ali je polje njegove primene
pomalo ogranieno. Jo uvek postoji nekoliko muzikih kompozicija
ser Frensisa Bekona. Njihovo ispitivanje moglo bi otkriti muzike
kriptograme, jer je sasvim sigumo da je lord Bekon bio dobro upoznat sa nainom njihove konstrukcije.
6. Arbitrarna ifra. Sistem zamene slova alfabeta hijeroglifskim
znakovima je previe lak za dekodiranje da bi bio popularan. Albert
Pajk opisuje arbitramu ifru zasnovanu na raznim delovima krsta vitezova templara, gde je svaki ugao predstavljao slovo. Mnogi udni
alfabeti koji su izmiljeni obezvreeni su pomou tabele ponavljanja. Prema Edgam Alanu Pou (Edgar Allan Poe), velikom kriptografu, najee slovo u engleskom jeziku je E, a ostala slova, po redosledu njihove uestalosti su sledea: O, I, D, H, N, R, S, T, V, Y, C, F,
Q, L, M, W, B, K, P, Q, X, Z. Dmgi autoriteti tvrde da je tabela uestalosti sledea: E, T, A, O, N, I, R, S, H, D, L, C, W, U, M, F, D, G,
P, B, V, K, X, Q, J, Z. Pukim brojanjem koliko se puta neki znak
pojavljuje u poruci, zakon ponavljanja razotkriva englesko slovo umesto kojega arbitrami znak stoji. Dodatnu pomo predstavlja i injenica da, kada se kriptogram razdeli na rei, postoje samo tri pojedinana
slova koje mogu formirati rei: A, /, 0 . 11 Tako svaki pojedinani
11

O vo se, naravno, odnosi na engleski jezik. A je neodreeni lan u gram atici,

a m oe im ati i znaenje jed an ; / je zam enica prvog lica jed n in e - ja; O je

823

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Kriptogram kao inilac sim bolike filozofije

znak odvojen od ostatka teksta mora biti jedno od ta tri slova. Za detalje ovog sistema videti priu Zlatni kukac (The G oldBug), Edgara
Alana Poa.
ZZLjt6itln*J~>(*uirfj/ & rt tZZirriZZyAZit<mmJ cj/Z Z J'lrZtzn -cfZ/iZnZcU
%

nr y v c r o

i n

cZZtnu/ifj j SeZiJtij/7tnU y

?sADnT

JZ4U

JJU*

7 1

A*0 JBff

Z U

J f

u i"

J mmmA

& **

>

J tt JffiiU n m /Z ef\dfaY aa/ttw t.

t& k

T tjA

Jn t

r h ttk

Xm ff

im th

2 * /

C tu tA

/<

U ii*

**

ff*

Jtm tdI JtmttA

JtAat.

D * U iK

C J m tl

T * tt

A tk

J/*n

J ftm

Ldm /U

vtuixnrotfiHJ
Jjrm m t CtftA

%y/u*/rraiftf ca//&

J /d

n * In

CSjtA

u t

tAa&tv&r

Vm JJt

Jhl&

evJA rxi
JA tm

JU /fi

C a ff

la d t

J%

*H n

fiim d Jt/fk

Jnm /M

JVnn

jiftfih

n
J//m

KA BA L IST I K I I M A G IJS K I ALFABETI

Iz Barretl. M agus

Rani i srednjovekovni filozofi su sm iljali udne alfabete kako bi svoje doktrine i ciljeve sakrili od profanih. Neki od tih altab eta se jo uvek upotrebljavaju u ogranienom obim u u viim stepenim a slobonog zidarstva. M eu tim
uzvik, kao i u srpskom jeziku. Isti sluaj bi u srpskom jeziku bio, pored pom enutog slova O , i sa slovim a A, E, /, U i S, koja kao sam ostalna predstavljaju rei. (Nap. prev.)

824

alfabetim a najuvenije je verovatno aneosko pism o, na priloenoj slici oznaeno sa The Writing called M alachim " ]2. Pretpostavlja se da su njegovi znaci izvedeni iz sazvea. Napredni prouavaoci okultne filozofije e se sresti sa
mnogim dokum entim a u kojim a su ti znaci upotrebljeni. Ispod svakog slova prvog alfabeta, u gom jem redu, nalaze se njihovi ekvivalenti u engleskom jeziku, a iznad svakog slova ostala tri alfabeta nalaze se njihova ekvivalentna slova u hebrejskom .

Da se dekodiranje arbitrame ifre uini teim, meutim, znakovi se

ponekad razbijaju u rei i, dalje, tabela ponavljanja se delimino ponitava dodeljivanjem dva ili vie razliitih znakova svakom slovu, ime se postie da je nemogue tano proceniti uestalost ponavljanja.
Dakle, to se vei broj arbitramih znakova primeni za predstavljanje
svakog od slova alfabeta, to je tee deifrovati arbitrarni kriptogram.
Drevni tajni alfabeti su, korienjem tabele uestalosti kao jedinog rekvizita, uz poznavanje jezika na kojem je kriptogram prvobitno napisan, umerenu koliinu strpljenja i malo genijalnosti, relativno laki
za ekodiranje.
7.
Kodirana ifra. Veina savremenih oblika kriptograma je kodni
sistem. Najpoznatiji oblik takvog sistema je Morzeov kod za upotrebu u telegrafskim i beinim komunikacijama. Taj oblik ifre moe
biti malo zakomplikovan tako to se u dokument ubace take i crtice,
pri emu su take i dvotake oznaene takama, a zarezi i taka-zarezi crticama. Postoje i kodovi koje koristi poslovni svet, a koji se
mogu reiti samo korienjem tajne kodne knjige. Poto pruaju ekonomian i efikasan nain prenosapoverljivih informacija, korienje
takvih kodova je daleko uestalije nego to prosena osoba moe i
da posumnja.
Pored prethodne klasifikacije postoji vie razliitih sistema tajnih
pisama, od kojih neka koriste mehanike ureaje, druga boje. Nekoliko njih koristi raznovrsne razliite objekte da njima predstave rei,
pa ak i itave misli. Meutim, poto su te sloenije ureaje drevni
narodi, ili srednjovekovni filozofi i alhemiari retko upotrebljavali,
oni nemaju direktnu vezu sa religijom i filozofijom. Srednjovekovni
12 Eng. Pismo zvano Malahim (Nap. prev.)
825

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

mistici su, pozajmljujui terminologiju iz razliitih umetnosti i nauka, razvili sistem kriptografije koji sakriva tajne ljudske due iza tennina to se generalno primenjuju u hemiji, biologiji, astrologiji, botanici
i fiziologiji. ifre te vrste mogu deifrovati pojedinci upueni u duboke filozofske principe na kojima su ti srednjovekovni mistici bazirali svoje teorije o ivotu. Puno informacija o nevidljivoj prirodi
oveka skriveno je iza naizgled hemijskih eksperimenata, ili naunih spekulacija. Stoga bi svaki prouavalac simbolizma i filozofije
trebalo da bude prilino dobro upoznat sa fundamentalnim principima kriptografije; to umee e mu dobro posluiti, ali e mu pored
toga pruiti i fascinantan metod razvoja otrine mentalnih sposobnosti. Sposobnost razlikovanja i posmatranje su neophodni tragaocu
za znanjem, a nijedno uenje se ne moe meriti sa kriptografijom, kada se radi o stimulisanju tih moi.

S IM B O L IZ A M SL O B O D N O G ZIDA R STVA

Stubovi koje su podigli Setovi sinovi # Enoh i Kraljevski

Lukovi * Dinizijske Arhitekte # Rimsko Drutvo # Solomon,
personifikacija Univerzalne Mudrosti * Neprocenjivo naslee slohodnog zidarstva

U nekoliko ranih masonskih manuskripta - na primer, Harlejan, Sloan, Lansdoun i Edinburg-Kilvining' - navedeno je da je zanatski stale iniciranih graditelja postojao pre Potopa, a da su njegovi lanovi
1

826

H a r l f j a n m a n u s k r i p t (H arleian M anuscript, 1625)je stari zapis P ravilnika

slobodnog zidarstva, tako nazvan je r je zaveden kao folio br. 2054 u zbirci
rukopisa u B ritanskim m uzejim a, koje su prvobitno prikupili Robert Harli
(R ohert H arlev, 1661-1724), erl od O ksforda, proslavljeni prem ijer kraljice Ane, i njegov sin Edvard Harli (E dw ard H arley, 1689-1741), a poznati
su kao Biblioteka H arlejan (Bibliotheca H arleian, ili H arleian Labrary), i
kao H arlejan, ili Harli kolekcija (H arleian, ili H arley Collection); kolekcija sadri ilum inirane m anuskripte iz perioda od ranog srednjeg veka do
renesanse, nastale u Francuskoj, N em akoj i Italiji.
S l o a n m a n u s k r i p t i (Sloane M anuscripts) su tri kopije (br. 3848 iz 1646,
br. 3323 iz 1659. i br. 3329 iz c. 1700. godine - Britanski muzej) masonskih
Starih pravilnika (O ld C onstitutions), a deo su velike kolekcije rukopisa i
artefakta koje je sakupio lekar ser H ans Sloan (H ans Sloane, 1660-1753);
tem e tih nekoliko hiljada m anuskripta obuhvataju m edicinu, alhem iju, hemiju, botaniku i hortikulturu, istraivanja i putovanja, m atcm atiku i prirodnu istoriju, m agiju i religiju.
L a n s o u n m a n u s k r i p t (Lansdowne M anuscript, c. 1560) je veom a rana verzija porekla Reda slobodnih zidara, iz sredine ili druge polovine XVI veka.
E d i n b u r g - K j l v i n i n g m a n u s k r i p t (Edinburgh-Kilwinning Manuscript, c. 1670)
je im e dobio po slavnoj kotskoj M aterinskoj K ilvining loi (M other Kilw inning Lodge), a znaajan je zbog detalja o ranom slobodnom zidarstvu
u Skotskoj. (Nap. prev.)

827

S im bolizam slobodnog zidarstva

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

radili na uzgradnji Vavilonske Kule. Masonski Pravilnik, koji datira

iz 1701. godine, daje sledei naivni izvetaj o poreklu nauka, umetnosti
i zanata iz kojih je izveden najvei deo masonskog simbolizma:
R ei u vam kako je prvi put p oela ta dostojna N auka. Pre N oje v o g P otopa p o sto jao je ov ek zvan L am eh, kao to je zap isan o u
etv rto m p o g lav lju P o sta n ja , a taj L am eh im ao j e dv e en e. Jednoj
im e bee A da, a drugoj Sela; sa prvom enom , A dom , d obio j e dva
S in a, je d n o g k o ji se zv a o Jov il i d ru g o g , Ju v a la, a sa d ru g o m enom , Selom , dobio je S ina i erku, a to etvoro dece pok ren u e sve
Z anate na svetu. Jovil je bio stariji sin i on je osnovao V etinu G eom etrije, i on je razd v o jio stada, na O v ce i Ja g n jad u po ljim a, i prvi
n a in io K ue od K am e n a i D rveta, kao to se navo d i u p o m e n u to m
poglavlju, a njegov Brat, Juval, ustanovio je um ea sviranja i pevanja,
O rgulje i H arfii. Trei brat [Tovel, odnosno, T ovel-K ain] o sn o v ao
j e K o v ak i z a n at, d a se o b ra u je G v o e i e lik , a n jih o v a sestra,
N oem a, izum ela je um ee Tkanja. Ta deca znala su da e se B og Osvetiti za G reh, pa su, zbog toga, bilo vatrom , bilo vodom , zapisali te
N au k e, koje su o sn o v ali, n a d v a k a m e n a S tuba, k ak o bi m o g le biti
p ro n a e n e n ak o n Potopa. Jed an kam en naziv an j e M e rm e r - nesag o riv u V atri, a drugi L aturus [m esing?], nepo to p iv u V odi.

Autor ovog Pravilnika nakon toga izjavljuje da je jedan od tih stubova kasnije pronaao Hermes, koji je oveanstvu preneo tajne, koje
su na njemu bile upisane.
U svojim Jevrejskim starinama, Josif Flavije pie da je Adam unapred upozorio svoje potomke da e greno oveanstvo biti uniteno
potopom. Sitova deca su, zbog toga, kako bi sauvali svoje nauke i
filozofiju, uzdigla dva stuba, jedan od cigala, a drugi od kamena, i na
njima zapisali kljueve svoga znanja. Patrijarh Enoh - ije ime znai Inicijator - oigledno je personifikacija sunca, poto je iveo 365
godina. Takoe, on je konstruisao podzemni hram sastavljen od devet
zasvoenih odaja, jednu ispod druge, i u najdublju odaju postavio
trouglastu zlatnu plou, na kojoj se nalazilo apsolutno i neizrecivo
Ime Boje. Prema nekim izvetajima, Enoh je napravio dve zlatne
delte. Veu je postavio na beli kockasti oltar u najnioj odaji, a manju je dao na uvanje svom sinu Matusalu, koji je obavio rad na konstruisanju odaja od cigle, prema obrascu koji je njegovom ocu otkrio
Najuzvieniji. Kroz oblik i raspored tih zasvoenih odaja Enoh je
828

ovaplotio devet sfera iz drevnih Misterija i devet svetih nivoa zemlje, kroz koje inicijat mora proi da bi dosegao plamtei Duh to
boravi u njenom sredinjem jezgru.
Prema simbolizmu slobodnog zidarstva, Enoh je, u strahu da e celokupno znanje o svetim Misterijama biti izgubljeno u vreme Potopa,
podigao dva stuba pomenuta u citatu. Na metalnom stubu je, odgovarajuim alegorijskim simbolima, ugravirao tajno uenje, a na mermernom stubu je postavio natpis, koji kae da e uskoro u podzemnoj odaji
biti pronaeno neprocenjivo blago. Poto je tako, pun vere, dovrio svoja
dela, Enoh je prenesen sa vrha brda Morija. Vremenom je lokacija tajnih odaja izgubljena, ali se, nakon to su protekli vekovi, pojavio dmgi
graditelj - inicijat iz reda Enoha - i on je, dok je postavljao temelje
za drugi hram posveen Velikom Arhitekti Univerzuma, otkrio davno izgubljene odaje i tajne koje su se u njima nalazile.
Kralj Henri VIII je odredio Dona Lejlana2 da pregleda arhive razliitih religijskih institucija, koje je kralj raspustio, i skloni na uvanje svaku znaajnu knjigu ili manuskript. Meu dokumentima, koje je
Lejland iskopirao, bila je i serija pitanja i odgovora o tajni Masonerije, koju je napisao kralj Henri VI. U odgovoru na pitanje: Kako je
Masonerija stigla u Englesku? , dokument kae da je Piter Gover,
Grk, putovao u potrazi za znanjem u Egipat, Siriju i svaku zemlju u
kojoj su Feniani posadili Masoneriju; uspevi da ue u sve masonske
loe, mnogo je nauio i, vrativi se, iveo je u Velikoj Grkoj. Prouo
se po svojoj mudrosti, osnovao veliku lou u Grotonu i proizveo mnogo masona, od kojih su neki otputovali u Francusku i tamo irili Masoneriju; iz Francuske je, vremenom, red preao u Englesku.
Cak i povrnom prouavaocu ove teme mora biti vidljivo da je ime
Piter Gover, Grk, samo anglicizovan oblik imena Pitagora; shodno
tome, Groton, gde je osnovao svoju lou, se lako moe identifikovati
kao Krotona. Tako je uspostavljena veza izmeu grkih filozofskih
Misterija i srednjovekovnog slobonog zidarstva. U svojim belekama o pitanjima i odgovorima kralja Henrija, Viljem Preston3 opimo
2

John Leyland, takoe i L eland (c. 1503/15061552) engleski pesnik i antikvar, opisan kao otac engleske lokalne istorije; kapelan kralja Henrija
VIII. (Nap. prev.)

IVilliam Preston (1 7 4 2 -1 8 1 8 ) - lotski pisac, mason. Taan datum njegove

inicijacije u slobodno ziarstvo nije poznat, ali se veruje da je bio izm eu

829

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

govori o zavetu tajnosti, koji su praktikovali drevni inicijati. Pozivajui se na Plinijev autoritet, on opisuje Anaksarha, koji je, kada je
zatoen sa namerom da se iz njega izvuku neke od tajni koje su mu
bile poverene, odgrizao sopstveni jezik i pljunuo ga u lice Nikokreonu, kiparskom tiraninu. Preston dodaje da su Atinjani duboko potovali
bronzanu statuu bez jezika, koja je oznaavala pobonost s kojom
su se odnosili prema svojim tajnama vezanim zakletvom. Vredno je
pomenuti i da je, prema manuskriptu kralja Henrija, Masonerija poreklom sa Istoka i da je bila prenosilac umea i nauka civilizacije
primitivnim ljudima zapadnih naroda.
Meu simbolima slobodnog zidarstva upadljivo je sedam slobodoumnih umea i nauka. Pomou gramatike se ovek ui da na
plemenit i odgovarajui nain izrazi svoje najdublje misli i ideale;
pomou retorike on je osposobljen da sakrije svoje ideale ispod
zatitnog omotaa dvosmislenog jezika i metafora; pomou logike
on je uveban da organizuje intelektualne sposobnosti kojima je
obdaren; pomou aritmetike on ne samo da je upuen u tajnu univerzalnog poretka, ve stie i klju za koliinu, veliinu i proporciju; pomou geometrije je uveden u matematiku oblika, harmoniju
i ritam anela i filozofiju organizacije; pomou muzike se podsea
da je univerzum zasnovan na zakonima nebeskih harmonija i da
su sklad i ritam sveproimajui; pomou astronomije on stie razumevanje neizmemosti vremena i prostora, pravih odnosa izmeu samog sebe i univerzuma i velianstvenosti one Nepoznate Sile,
koja vodi neizbrojne zvezde nebeskog svoda kroz bezgranini svemir. Slobodni zidar, dakle, suoava se sa nekoliko problema s kojima
se ne moe izboriti.

1762. i 1763. godine, u Londonu. P red u zeo je veliko prouavanje slobodnog zidarstva, njegovog porekla i uenja, a jo ga je vie intenzivirao kada
je izabran za Potovanja dostojnog M ajstora. K roz kontakte sa m asonim a
irom sveta stekao je veliko znanje o Zanatu i skupio m aterijale od kojih je
kasnije nastala njegova najpoznatija knjiga, M asonske ilustracije (Illustrations o f M asonry), objavljena 1772. godine. (Nap. prev.)
830

Sim bolizam slobodn og zidarstva

D lO N IZ IJS K I A R H IT E K T I

Najproslavljenije od drevnih majstorskih bratstava bilo je bratstvo

Dionizijskih arhitekata. Ta organizacija bila je sastavljena iskljuivo
od inicijata kulta Baha-Dionisa i bila je naroito posveena nauci gradnje i umetnosti dekorisanja. Poto su proglaeni za uvare tajnog i svetog znanja arhitektonike, njenim lanovima bilo je povereno ukraavanje
i izgradnja javnih graevina i spomenika. Vrhunske odlike njihovih mkotvorina uzdigle su lanove gilde na poziciju uzvienog dostojanstva;
smatrani su vodeim zanatlijama na svetu. Zbog prvih plesova izvedenih u ast Dionisa, on je smatran osnivaem i pokroviteljem pozorita,
a dionizijanci su se specijalizovali u konstruisanju graevina prilagoenih za predstavljanje dramskih izvoenja. U kmnom ili polukrunom
partem oni su uvek podizali oltar Eshilu, uvenom grkom pesniku,
kojeg je, kad se pojavio u jednom od svojih komada, gomila besnih gledalaca optuila da je otkrio jednu od duboko potovanih tajni Misterija, te je bio primoran da sklonite potrai na Dionisovom oltam.
Dionizijski arhitekti su tako paljivo obezbeivali tajne svog majstorstva da postoje samo fragmentami zapisi o njihovim ezoterijskim
uenjima. Don A. Vajs ovako sumira oskudne podatke o redu koji su
dostupni:
S ig u m o je d a su se pojavili pre 1000. godine pre nove ere, a izg le d a d a su uiv ali p o se b n e p riv ile g ije i im u n itete. P o sed o v ali su
tajne naine rasp o zn av an ja i bili spojeni naroitim v ezam a, koje su
b ile p o zn a te sa m o njim a. B ogatiji p rip ad n ici b ratstv a obav eziv ali
su se d a e o b ez b e iv ati siro m an iju brau. Bili su p o d eljen i u zaje d n ic e , k o jim a su ru k o v o d ili M ajsto r i U p rav n ici, a n aziv an e su
ynvoiK iai (p o v e z a n e k u e). Je d n o m g o d in je su o d r a v a li v elik u
sv e a n o st i v iso k o su p o to v an i. N jih o v e ce rem o n ije sm atran e su
svetim . T v rd ilo se da ih je Solom on, na zahtev H iram a, kralja Tira,
zap o slio u sv o m h ram u i p alatam a. B ili su, tak o e, an g ao v an i za
izg rad n ju D ijan in o g h ram a u E fesu. Im ali su sred stv a m e u so b n e
k o m u n ik a cije iro m ta d a p o zn a to g sv eta i od njih su, n esu m n jiv o ,
nikle gilde Putujuih M asona, koji su bili poznati u srednjem veku.
(Videti O belisk i slobodno zidarstvo)
831

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Bratstvo Dionizijskih arhitekata proirilo se irom Male Azije, stigavi ak i u Egipat i Indiju. Bilo ih je u gotovo svim zemljama koje
izlaze na Sredozemno more, a sa rastom Rimskog carstva utrli su svoj
put i u centralnu Evropu, pa ak i u Englesku. Najvelianstvenije i
najtrajnije graevine u Konstantinopolju, na Rodosu, u Atini i Rimu
podigli su ti nadahnuti majstori. Jedan od najuvenijih meu njima
bio je Vitruvije4, veliki arhitekta, poznat kao autor dela Deset knjiga
o arhitekturi (De Architectura Lihri Decem). U raznim odeljcima svoga dela Vitruvije daje nekoliko nagovetaja o filozofiji koja je u pozadini dionizijskog koncepta primene principa simetrije na nauku
arhitekture, izvedenog iz proporcija koje je Priroda ustanovila izmeu delova i organa Ijudskog tela. Reprezentativan je sledei izvod iz
Vitruvijevog dela, na temu simetrije:
O b lik h ra m a za v isi od sim e trije , p rin c ip a koji a rh ite k ta m o ra
n ajp a ljiv ije razm otriti. U sied p ro p o rc ije , oni su u av a k o y (a. Prop o rcija je korespondencija izm eu m era delo v a itavog d ela i izm eu celine i odreenog dela koji je uzet za standard. Iz toga rezultiraju
p rincipi sim etrije. B ez sim etrije i p ro p o rc ije ne bi m o g lo biti princip a u o b lik u m a k o g hram a, to je st, ak o m e u n je g o v im d elo v im a
n em a p rec izn o g od n o sa, k akav je m e u u d o v im a d o b ro o b lik o v an o g ov ek a. Jer, lju d sk o telo j e p riro d a tako o b lik o v a la d a je lice,
od brad e do v rh a ela i p o e tk a k o ren a kose, d eseti d eo itav e visine; rairena aka, od m n o g zgloba do vrha srednjeg prsta, je iste
v eliin e; g lav a, od brad e do tem en a, j e osm i d eo v isin e, a sa vratom i ram enim a, od vrha gm di do najnieg korena kose, je esti deo;
od sred in e grudi d o vrh a tc m en a je etvrti d eo visine. A k o p o sm atram o visinu sam o g lica, razm ak od d n a b rad e d o u n u tran je strane nozdrva [i odatle] do linije izm eu o brva je identian; o d atle do
n ajn ieg k o ren a k ose je tak o e trei deo, uk lju u ju i i elo. D uina sto p ala j e je d n a estin a v isine tela, p o d lak tice je d n a etv rtin a, a
4

832

M arko V itravije Polio (lat. M arcus Vitravius Pollio, ivio i radio u I veku
p.n.e.) - rim ski pisac, arhitekta i inenjer, autor slavnog rim skog arhitektonskog traktata D e architectura, lihri decem (D eset knjiga o arhitekturi).
Ovo delo se prvi put pojavilo na srpskom jeziku 1951. godine u prevodu Matije L opca i izdanju Svjetlosti , iz Sarajeva; isti izdava je objavio delo i
1990. godine. Beogradska G raevinska knjiga objavila je tri izdanja ovog
dela, u prevodu Renate Jadrein-M ili, 2000, 2003, i 2006. godine, a beogradski Zavod za izdavanje udbenika, u prevodu Zoje Boji, svoje izanje
2009. godine. (Nap. prev.)

S im bolizam slobodnog zidarstva

irin a g ru d i j e ta k o e je d n a e tv rtin a . O sta li u dovi ta k o e im aju
svoje sim etrin e p ro p o rcije i, njih k o ristei, uveni antiki slikari i
v ajari stekli su v elik u i b esk rajn u slav u .

Kao preiveli ostaci drevnih dionizijskih rituala, dva Cezarijanova5 dijagrama prikazana na ovim stranicama su od neprocenjive
vrednosti za savremenog mistikog arhitektu.

M IS T E R IJA
M A KRO KO SM O SA
P r e c r ta n o iz C e z a r ija n o v o g
iz d a n ja V itr u v ija

Sum irajui odnose izmeu ljudskog tela i teorije

a rh ite k to n ik e , V itru v ije
pie:
Poto je priroda oblikovala ljudsko telo tako da su njegovi udovi
u pravoj meri proporcionalni sa okvirom
kao celinom, ini se da
su drevni imali dobar
razlog za svoje pravilo da u savrenoj graevini razliiti delovi
m oraju biti u tanim
simetrinim odnosima
prema optoj emi. Otuda, dok su nam prenosili o d g o v araju a
ureenja za sve tipove
5

ezare di Lorenco ezarijano (it. Cesare d i Lorenzo C esariano) - arhitekta

i teoretiar arhitekture u M ilanu, krajem XV i poetkom XVI veka. Najvie
je zapam en upravo kao prvi prevodilac V itm vijeve raspravc O arhitekturi
(D e Architectura) na savrem en jezik (italijanski), a prevod je nadogradio
svojim kom entarim a; delo je objavljeno, sa kopiranim drvorezim a, u Komu,
1521. godine. (Nap. prev.)
833

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Sim bolizam slobodn og zidarstva

graevina, oni su bili posebno paljivi da to urade u sluaju hramova posveenih bogovim a, graevina kod kojih vrenosti i greke obino traju
zauvek. ( ...) Stoga, ako je utvreno da je broj zasnovan na ljudskim prstim a i da postoji sim etrina korespondencija izmeu pojedinanih udova i celokupnog oblika tela, u skladu sa odreenim delom odabranim
da bude standard, m oem o samo imati potovanje prem a onim a koji su,
pri konstruisanju hram ova besm rtnih bogova, tako uredili delove svojih dela da pojedini delovi i itav projekat budu usklaeni u svojim proporcijam a i sim etriji.
[Videti D eset knjiga o arhitekturi ( The Ten B ooks on Architecturej]
Neki veruju da je sv. Pavle bio iniciran u D ionizijske M isterije, je r u desetom
stihu treeg poglavlja P rvep o sla n ice K orinanim a on sebe naziva m ajstorom
graditeljem , ili adeptom :
,,Po blagodati Bojoj koja mi je data, ja sam kao m udar neim ar postavio tem elj, a drugi zida na njem u. 6

kabalistike trijade. Kilenski Hermes, kojeg je opisao Hipolit, toliko nalikuje niem oveku iz ezarijanovog izdanja Vitruvija, da se opravdano m ogu sm atrati identinim .
Povezavi figuru sa Dionisom, zbog listova vinove loze, koji su joj upleteni u kosi, isti pisac zakljuuje:
O vde ja sn o i oigledno im am o udno preivljavanje grkog kosm ikog boanstva, koje je prekopirao i unakazio sirovi srednjovekovni
crta, ali vem o ouvano i potpuno prepoznatljivo.
Sline figure mogu se nai u Agripinom spisu D e occulta philosophia (O okultnoj filozofiji). Klju dat za njihovo tum aenje je, m eutim , kao i kod ezarijanovih dijagram a, krajnje neadekvatan. A gripa izjavljuje da ovek, kao tip nieg
sveta, u sebi sadri sve brojeve, mere, teine, krctanja i elemente. Tajna doktrina
slobodnog zidarstva je , poput one dionizijskih arhitekata, pre svega zainteresovana za pokuaj da se filozofski izmere ili procene delovi i proporcije m ikroko sm o sa, tako da, p o m o u zn an ja o d atle izvuenog, m oe biti realizo v an a
vrhovna am bicija njihove vetine - stvaranje savrenog oveka.

M IS T E R IJA
M IK R O K O SM O SA
Precrtano iz
Cczarijanovog izdanja
Vitruvija

O vde je prikazana mis te rio z n a P la to n o v a

Re, koja je bila razap e ta u p ro sto ru pre
p o sta n k a sv eta. A non im n i a u to r K a n o n a
(The Canon) pie:
Logos, ili dua sveta ,p re m a P lato n u ,
grki Hermes i Hrist,
prem a hrianskim
g n o sticim a, svi su
je d n o te isto, kao i
hebrejski Adam Kadm on - druga osoba
6

834

Prevod Vuk Stefanovi K aradi; kod njega, dakle, stoji m udar neim ar .
U prevodu dr Luja Bakotia kae se dobar neim ar . (Nap. prev.)

Graevine koje su podigli Dionizijski Graditelji su zaista bile ,,propovedi u kamenu\ ak su i neinicirani, mada nesposobni da potpuno shvate kosmike principe otelotvorene u tim remek-delima ljudske
ingenioznosti i marljivosti, bez izuzetka bili preplavljeni oseanjem
za velianstvenost i simetriju koji je za rezultat imao savrenu koordinaciju stubova, svodova, lukova i kupola. Ti nadahnuti graditelji
verovali su da je sitnim varijacijama u veliini, materijalu, tipu, rasporedu, ukraavanju i boji mogue izazvati u prirodi posmatraa neke posebne mentalne ili emocionalne reakcije. Vitruvije, na primer,
opisuje raspored bronzanih vaza po sobi, uraen na takav nain da
proizvodi neke odreene promene u tonu i kvalitetu Ijudskog glasa.
Na slian nain, svaka odaja kroz koju je u Misterijama kandidat prolazio, im alaje svoju osobenu akustiku. Tako je u jednoj odaji glas
svetenika bio pojaavan sve dok njegove rei ne bi prouzrokovale
da i sama soba pone da vibrira, dok je u drugoj glas bio priguen i
omekan do te mere da je zvuao poput udaljenog zveanja srebmih
zvona. Opet, u nekim od podzemnih prolaza kandidat je oigledno
bio lien moi govora, jer, iako je vikao iz petnih ila, nije mogao da
uje ak ni apat. Nakon nekoliko koraka, meutim, ustanovio bi da
i njegov najlaki uzdah odjekuje stotinama puta.
835

S im bolizam slobodn og zidarstva

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Najvia ambicija Dionizijskih Arhitekata bila je izgradnja graevina koje bi stvorile posebne utiske usklaene sa svrhom za koju je
sama struktura projektovana. Oni su, kao i pitagorejci, verovali da je
kombinacijama pravih i krivih linija mogue pobuditi svako eljeno
mentalno stanje ili emociju. Stoga su do kraja napomo radili na stvaranju graevine koja je u savrenoj harmoniji sa strukturom samog
univerzuma. Moda su ak verovali da tako konstruisana graevina,
zbog toga to se ni u kom pogledu ne slae sa bilo kojom postojeom realnou, ne bi bila podlona raspadanju, ve bi trajala do kraja
trajanja smrtnog vremena. Kao logian zakljuak, na osnovu njihovog
fdozofskog kretanja misli, takva graevina bi - en rapport sa Kosmosom - takoe postala i proroite. Neki rani radovi o magijskoj
filozofiji nagovetavaju da je Zavetni Koveg po karaktem bio proroite, jer je imao naroito pripremljene odaje u svom enterijem. One
su svojim oblikom i rasporedom bile tako usklaene sa vibracijama
nevidljivog sveta da su hvatale i pojaavale glasove vekova upisanih
i potpuno postojeih u grai astralne svetlosti.
Savremeni arhitekti, neobueni za te drevne suptilnosti u profesiji kojom se bave, esto stvaraju arhitektonske apsurdnosti, koje bi
svoje tvorce navele da pocrvene od sramote, samo kad bi shvatiti
njihov stvarni simboliki znaaj. Tako su faliki amblemi obilato
rasuti meu ukrasima na bankama, poslovnim zgradama i robnim
kuama. Deava se da i hrianske crkve nadvisuju bramanske ili
muhamedanske kupole, ili su dizajnirane u stilu koji je pogodan za
jevrejsku sinagogu ili grki hram posveen Plutonu. Savremeni dizajner moe smatrati da je vanost tih neumesnoti trivijalna, ali za uvebanog psihologa je svrha za koju je zgrada podignuta u velikoj meri
osujeena prisutnou takvih arhitektonskih neslaganja. Vitruvije
ovako definie naela podesnosti, kako su ih zamislili i primenjivali
dionizijanci:
P o d e sn o st j e sled ee: sa v re n stv o stila koje se p o stie k ad a je
d elo au to ritativ n o k o n stru isan o na o d o b ren im n aelim a. O n a proizlazi iz propisa (gr. 0pcmop5>), iz upotrebe, ili iz prirode. Iz propisa, u sluaju g ra e v in a o tv o ren ih p rem a nebu, u ast Ju p itero v o j
M unji, N ebu, S uncu, ili M esecu, je r to su bogovi ije tragove i m an ifestacije v id im o pred naim o im a na nebu, k ad a je v ed ro i svetlo. H ram ovi posveeni M inervi, M arsu i H erkulesu bie dorski, je r

836

m u k a sn ag a tih b o g o v a ini d a n en o st b u d e sasvim n ep rim eren a

njihovim kuam a. U hram o v im a posveenim V eneri, Flori, P rozerpini, Izvorskoj Vodi i N im fam a, bie pronaeno da poseban znaaj ima
k o rin tsk i stil, je r su to d elik atn a b o an stav a, pa e njeg o v i tananiji
obrisi, n jegovo cvee, lie i o m am en taln e spirale biti prikladni da
se tam o postave. Izgradnja h ram o v a u jo n sk o m stilu p osveenih Junoni, D ijani, O cu Bahu i d m g im b o g o v im a te vrste, bie u skladu sa
srednjom pozicijom koju oni zauzim aju, je r e tak v a gra ev in a biti
p rik lad n a k o m b in a cija d o rsk e o zb iljn o sti i k o rin tsk e d elik atn o sti.

Opisujui drutva jonskih majstora, Hoze da Kosta7 izjavljuje da

su dionizijski obredi bili utemeljeni na astronomiji, koju su inicijati
toga reda povezivali sa graditeljskim umeem. U raznim dokumentima koja se bave poreklom arhitekture nalaze se nagovetaji da su
velike graevine, koje su podigli ti inicirani majstori, bile bazirane
na geometrijskim uzorcima preuzetim iz sazvea. Dakle, hram je
mogao biti planiran prema sazveu Pegaz, ili je model za zgradu
suda moglo biti sazvee Vaga. Dionizijci su razvili osoben kod, pomou kojeg su mogli meusobno da komuniciraju u mraku, a i simboli
i terminologija njihove gilde uglavnom su bili izvedeni iz arhitektonskih elemenata.
Mada su zbog svojih filozofskih naela bili stigmatizovani kao pagani, vredno je napomenuti da su ti Dionizijski majstori bili gotovo
univerzalno zaposleni u izgradnji ranohrianskih samostana i katedrala, ije kamenje i do dana dananjeg nosi specifine oznake i simbolc koje su ti slavni graditelji urezali na njegovoj povrini. Meu
ukrasnim rezbarijama na fasadama velikih crkava Starog Sveta esto
se nalaze prikazi kompasa, vinklova, lenjira, drvenih ekia i grupa
graevinskih alatki, veto ubaenih u zidne dekoracije, pa ak i postavljenih u ruke svetaca i proroka ije slike ili statue stoje u uzvienim
niama. U drevnim portalima katedrale Notr Dam, koja je unitena
7

Hipolit Hoze da Kosta (Hipolito Jose da Costa Pereira Furtado de Mendonqa,

17741823) - portugalski novinar, m ason, svetski putnik i brazilski diplom ata (Brazil je u to vreme bio portugalska kolonija). G odine 1820. objavio
je u L ondonu esej Skica za isto rija t dionizijskih m ajstora (Sketch f o r the
H istorv o fth e D ionysian Artificers), u kojem je pokuao da dokae da je
savrem eno slobodno zidarstvo izvedeno iz filozofskih i religijskih ideja antike G rke. (Nap. prev.)

837

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

tokom Francuske revolucije, krila se velika tajna, je r su meu rezbarijama bili brojni rozenkrojcerski i masonski simboli, a prema zapisima sauvanih od strane alhemiara koji su prouavali njihove bareljefe,
tajni procesi transmutacije metala bili su prikazani u njihovim grotesknim, pa ipak najznaajnijim figurama.
Pod u obliku ahovske table, na kojem stoji savremena loa slobodnih zidara, stara je tabla za pisanje Dionizijskih Arhitekata i, mada
savremena organizacija vie nije ograniena na radnike gilde, ona
jo uvek uva u svojim simbolima metafizike doktrine drevnog drutva iji je ona verovatno izdanak. Istraiva porekla simbolizma slobodnog zidarstva, koji eli da ue u trag razvoju reda kroz vekove,
pronai e praktian predlog u sledeoj izjavi Carlsa V. Heketoma;
,,A h, s obzirom n a to da je slobodno zidarstv o drvo ije se korenje proirilo kro z toliko m nogo zem lje, proizlazi d a se tragovi toga
m oraju p ronai u n je g o v im plo d o v im a, da su n jeg o v je z ik i o b red
zadrali m n o g o od razn ih sekti i in stitu c ija kroz k o je je p ro lo pre
no to je stig lo do sv o g sa an je g stanja, p a se u slo b o d n o m zidarstvu su sre em o sa indijskim , eg ip atsk im , je v re jsk im i h rian sk im
id ejam a, te rm in im a i sim bolim aA
(V ideti Tajna d ru tva svih e p o h a i d ra v a )

Rimska Collegic vinih arhitekata su oigledno bila podrazred

veeg jonskog udruenja, poto su njihova naela i organizacija gotovo identini onima kod starijih jonskih institucija. Takoe, sumnjalo se da su dionizijci duboko uticali na ranu islamsku kultum, jer
deo njihove simbolike pronaao je svoj put u Misterije dervia. U jednom trenutku su dionizijci sebe nazivali Solomonovi Sinovi, a jedan
od njihovih najvanijih simbola je Solomonov Peat - dva isprepletena trougla. Taj motiv se esto moe pronai u vidljivim delovima
muhamedanskih damija. Veruje se da su Vitezovi Templari - koji su
sumnjieni za sve i svata - bili u kontaktu sa tim Dionizijskim majstorima i da su mnoge od njihovih simbola i doktrina uneli u srednjovekovnu Evropu. Ali, ono to slobodno zidarstvo najvie od svega
duguje dionizijskom kultu je veliko mnotvo njegovih simbola i rituala koji se odnose na nauku arhitekture. Od tih drevnih i slavnih zanatlija takoe je primljeno i naslee nedovrenog Hrama Civilizacije
8

838

Lat. collegium - drutvo, zajednica u slubi (pl. collegia - drutva) (Nap. prev.)

Sim bolizam slobodnog zidarstva

- ogromne, nevidljive graevine na kojoj su ti inicirani graditelji neprekidno radili od nastanka njihovog bratstva. To mono zdanje, koje
je rueno i obnavljano s vremerta na vreme, ali iji temelji ostaju nepokolebljivi, prava je Veita Kua, kojoj je hram na vrhu brda Morija
samo nestalan simbol.
Dionizijski Arhitekti su, osim operativnog aspekta svoga reda, imali
i spekulativni ftlozofski kod. Smatrali su da je Ijudsko drutvo gruba
i neotesana kamena kocka, tek nedavno izrezana iz kamenoloma elementame Prirode. Taj sirovi blok bio je pravi objekat na kojem su ti
spretni majstori radili - polirali ga, inili ga etvrtastim i pomou finih rezbarijapretvarali ga u udo lepote. Dok su mistici meditacijom
oslobodili svoje due od okova materije, a filozofi pronali svoju najueniju radost u dubinama misli, ti majstorski radnici su ostvarili
osloboenje od Toka Zivota i Smrti tako to su nauili da zamahuju
svojim ekiima u istom ritmu kojim se kreu vrtlone snage Kosmosa. Potovali su Boanstvo premeno u Velikog Arhitektu i Majstora
Zanatliju, koji veito izdubljuje gmbe kamene kocke iz podmja prostora i postavlja ih u ravnoteu u univerzumima. Dionizijci su potvrdili da je konstmktivnost vrhovni izraz due i, uskladivi se sa uvek
vidljivim stvaralakim prirodnim procesima koji se oko njih deavaju, verovali su da se besmrtnost moe postii ako se na takav nain
postane deo kreativnih posredovanja Prirode.

S O L O M O N , P E R S O N IF IK A C IJA
U N IV E R Z A LN E M U D R O STI

Ime Solomon moe se podeliti na tri sloga, SOL-OM-ON, koji simbolizuju svetlost, slavu i istinu, zajedno i pojedinano. Solomonov
Hram je, dakle, pre svega Kua Veite Svetlosti, a njegov zemaljski simbol je kameni hram na vrhu brda Morija. Prema uenjima Misterija, postoje tri Solomonova Hrama - kao to postoje tri Velika
Majstora, tri Svedoka i tri Tabemakla Transfiguracije. Prvi hram je
Velika Kua Svemira, u ijem sreditu sedi sunce (SOL) na svom zlatnom prestolu. Dvanaest znakova zodijaka se kao Kolege-Zanatlije
839

S im bolizam slobodnog zidarstva

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

okupljaju oko svog blistavog gospodara. Tri svetlosti - zvezdana, solama i lunama - obasjavaju taj Kosmiki Hram. U pratnji svoje svite
planeta, satelita i asteroida, taj Boanski Kralj (SOLomon), s ijom
slavom se nijedan zemaljski vladar nikada nee izjednaiti, prolazi u
otmenoj pompi niz avenije prostora. Dok CHiram prestavlja aktivnu fiziku svetlost sunca, SOLomon oznaava njegov nevidljivi, ali
svemoni, duhovni i intelektualni sjaj.
Drugi simbolini hram je Ijudsko telo - Mala Kua napravljena
na sliku Velike Univerzalne Kue. Apostol Pavle pita:
,,N e znate li da ste hram B oji i da D uh Boji ob itav a u v am a?9

U hramu od kamena slobono zidarstvo ne moe biti dmgo do pekulacija, ali u ivom hramu tela slobodno zidarstvo je operativno. Trei
simbolini hram je Kua Due, nevidljiva graevina ije razumevanje je vrhovni arkanum slobodnog zidarstva. Misterija te neopipljive
zgrade skrivena je ispod alegorije Soma^ Psihikon'0, ili Svadbenog
Ruha" koje je opisao sv. Pavle, Odede asti i Dike Velikog Svetenika Izraela, utog Ogrtaa budistikih kaluera i Plave i Zlatne
Odore, na koju Albert Pajk upuuje u svom Simholizmu. Duu, izgraenu od nevidljive vatrene supstance, plameni zlatni metal, Majstor Radnik, Hiram Abif, baca u kalup od gline (fiziko telo) i ona se
naziva Rastopljeno More. Hram ljudske due izgradila su tri MajstoP rvaposlanica K orinanim a 3:10, prevod Vuk Stefanovi K aradi. (Nap.
prev.)
10 Soma Psihikon (gr. a S p a - telo; vj/o^ikoc; - duevno, od H/u^f) - dua)
- Duevno Telo term in koji sv. Pavle koristi u Prvoj posla n ici Korinanim a 15:44: Seje se telo duevno, ustaje telo duhovno. Postoji telo duevno i postoji telo duhovno. (Prevod Vuk Stefanovi Karai) (Nap. prev.)

ra Zidara koji personifikuju Mudrost, Ljubav i Slubu, a kad je izgraen u skladu sa Zakonom ivota, duh Boji prebiva na tom Svetom
Mestu. Hram Due je prava Vena Kua, a onaj ko moe da je podigne
ili ohlikuje je zaista Majstor Zidar! Najbolje informisani masonski
pisci shvatili su da je Solomonov Hram predstavljanje Univerzalnog
Hrama u minijaturi. to se toga tie, A. E. Vejt, u Novoj enciklopediji slobodnog zidarstva, pie:
Makrokosmiki je po karaktem, tako da je Hram simbol svcmira, vrsta njegove manifestacije.
Solomon, Duh Univerzalne Prosvetljenosti - mentalne, duhovne,
moralne i fizike - personifikovan je kraljem zemaljskog naroda. Mada
je veliki vladar tog imena moda sagradio hram, onaj ko priu uzme u
obzir iskljuivo iz njenog istorijskog ugla nikada nee oistiti kojetarije koje prekrivaju tajne trezore. Kojetarije su umetnuti materijal
u obliku povrnih simbola, alegorija i nivoa, koji nemaju legitimni
udeo u izvomim Misterijama slobodnog zidarstva. S obzirom na gubitak pravog ezoterijskog kljua za masonske tajne, Albert Pajk kae:
Niko sada ne putuje s visine Kabaona12 na gumno Omana Jevuzite'f niti je video svog Gospodara, odevenog u plavo i zlatno,
niti su egrti i Kolege-Zanatlije jo uvek plaeni na svojim odgovarajuim Stubovima, niti je Majstorov alat Tabla za pisanje, niti
on koristi u svom radu Kredu, Ugljen i Zemljanu posudu, niti egrt, kada postane Kolega-Zanatlija, prelazi sa vinkla do kompasa, jer
znaenja tih izraza kao simbola su odavno izgubljena.

11 A legorija o svadbenom ruhu je iz Jevanelja p o M ateju 22:11-14: 11 A

uavi car da vidi goste, ugleda onde oveka neobuena u svadbeno ruho.
12 I ree mu: Prijatelju, kako si uao am o bez svadbenog ruha? A on outa. 13 Tada ree car slugam a: Sveite mu ruke i noge, pa ga uzm ite i bacite u tamu najcm ju; onde e biti pla i krgut zuba. 14 Jer su mnogi zvani,
ali je m alo izabranih. Svadbeno ruho je tu sinonim za stanje svesnosti, a
upravo o njcm u govori sv. Pavle u P oslanici F ilipljanim a 2:5, kada kae:
Zato n e k a je u vam a ista m isao koja je i u Hristu Isusu. (Prevod V. S. Karadi) (Nap. prev.)
840

Prema drevnim rabinima, Solomon je bio inicijat Misterijskih kola, a hram koji je izgradio bio je zapravo kua inicijacije u kojoj se
nalazilo mnotvo paganskih filozofskih i falikih amblema. Narovi,
stubovi sa palmama na vrhu, Stubovi pred vratima, vavilonski hemvim i raspored odaja i draperija, sve to upuuje da je hram napravljen po modelu egipatskih i atlantianskih svetilita. Isak Majer u
Kabali daje sledee zapaanje:
12

M alo kraijevstvo u A frici u VII veku. (Nap. prev.)

13

Jevuziti pripadaju H am ovoj liniji i potom ci su H ananovog sina Jevuseja

(P ostanje 10:15-16). (Nap. prev.)
841

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

P seudo-K lem ent Rim ski pie: B og j e stvorio oveka, m uko i
ensko. M uko je H rist: ensko, C rk v a . K abalisti su Sveti D uh nazivali m ajka, a C rkvu Izraela, erka. N a zidovim a svoga hrarna Solom on je ugravirao slike m ukog i enskog naela, kako bi skicirao
tu m isteriju; takve su, reeno je , bile tig u re heruvim a. To, m eutim ,
nije bilo u skladu sa reim a Tore. O ni su bili sim boli V ieg, duhovnog, oblikovatelja ili initelja, pozitivnog ili m ukog, i N ieg, pasivnog, negativnog ili enskog, koje je prvi oblikovao ili n ain io T

U sevemu Afriku i Malu Aziju masonerija je dola sa izgubljenog

kontinenta Atlantide, ne pod svojim sadanjim imenom, nego pod
optom oznakom oboavanja Sunca i Vatre. Drevne Misterije nisu prestale da postoje kada je hrianstvo postalo najmonija svetska religija. Veliki Pan nije umro! Slobodno zidarstvo je dokaz njegovog opstanka. Pre-hrianske Misterije jednostavno su preuzele simboliku
nove vere i kroz njene ambleme i alegorije nastavile da prenose iste
istine koje su bile vlasnitvo mudrih od poetka sveta. Nema pravog
objanjenja, dakle, za hrianske simbole osim onoga koje se krije
unutar paganske filozofije. Bez misterioznih kljueva koje su nosili
hijerofanti egipatskih, indijskih i persijskih kultova, dveri Mudrosti ne
mogu se otvoriti. Razmotrite, stoga, smemoga duha, uzvienu alegoriju o Hramu i njegovim Graditeljima i shvatite da ispod njenog doslovnog tumaenja skrivena lei Kraljevska Tajna.
Prema talmudskim legendama, Solomon je razumeo misterije Kabale. Takoe, on je bio alhemiar i nekromant, sposoban da kontrolie demone i od njih i drugih stanovnika nevidljivih svetova osigurao
je veliki deo svoje mudrosti. U svom prevodu Clavicula Salomonis,
ili Kljua kralja Solomona, delu u kojem se verovatno iznose magijske tajne koje je Solomon prikupio i koristio u prizivanju duhova, a
koje, prema Frenku K. Higinsu, sadre mnogo dodatnih podataka o
masonskim inicijacijskim ritualima, S. L. Mekgregor Maters prepoznaje verovatnou da je kralj Solomon bio arobnjak u punom smislu te rei. On tvrdi:
,,N e v idim n ije d n o g raz lo g a da se su m n ja u trad iciju k o ja autorstv o K lju a d o d elju je kralju S o lo m o n u , je r, m e u o stalim a, Josif,
je v rejsk i istonar, posebno spom inje m agijska dela koja se pripisuju tom m onarhu; to su potvrile m n oge istonjake tradicije, a njeg o v a m a g ijsk a vetin a se esto p o m in je u H iljadu i je d n o j n o i.
842

S im bolizam slobodn og zidarstva

Po pitanju Solomonovih natprirodnih moi, Josif u svojoj osmoj

knjizi Jevrejskih starina pie:
O tro u m n o st i m u d ro st k o jim a je B og obdario S olom ona bili su
tako veliki da jc on prem aio d rev n e narode u tolikoj m eri da nijc
bio ni na koji nain inferioran u odnosu na Egipane, za koje se kae
da su po razum evanju bili izn ad svih ljudi; (...) Takoe, B og g a je
o sp o so b io da naui vetinu p ro teriv an ja dem ona, to je za njega bilo
korisna i spasonosna nauka. Sastavio jc , takoe, i inkantacije koje su
ublaavale duevne porem eaje. Z a sobom je ostavio nain upotrebe
egzorcizm a, p o m o u kojeg su pro teriv an i d em oni, tako da se nikada
ne vrate, a taj rnetod leenja je v eo m a m oan i do d ananjeg dana.

Srednjovekovni alhemiari su bili uvereni da je kralj Solomon shvatio

Hermesove tajne procese, pomou kojih je bilo mogue umnoavati
metale. Dr Bakstrom pie da je Univerzalni Duh (CHiram) pomogao
kralju Solomonu da izgradi svoj Hram, jer je Solomon, koji je bio upuen u mudrost alhemije, znao kako da kontrolie tu bestelesnu esenciju i, stavljajui je u svoju slubu, prouzrokovao je da ga nevidljivi
svemir snabde ogromnim koliinama zlata i srebra, za koje je veina
ljudi verovala da su dobavljena u rudnicima, prirodnim metodima.
Tajne islamske vere sada uvaju dervii - ljudi koji su, odrekavi se
svetovnosti, izdrali test hiljadu i jednog dana iskuenja. Delaludinu14, velikom persijskom suft pesniku i ftlozofu, pripisuje se osnivanje
14

M evlana Delaludin M uhamed Balkhi Rumi (farsi:

s**-* jjjI! JZG
1207 1273) persijski islam ski filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufi mistik. Sm atra se jed n im od najveih m istikih pesnika islama, koji je pisao
na persijskom jeziku. Ime Rumi, po kojem je opte poznat, je opisno i znai R um ljanin , a dobio ga je zbog toga to je ivot proveo u Rumu (Rumski sultanat), ananja srednja A nadolija, kojim je nekada vladalo Istono
rimsko carstvo. M evlana (farsi: LV>) na farsiju znai na vodi, ,,na uitelj, ili na gospodar . Rum ijeva najpoznatija poem a je Masnevija (farsi:
l k o j a se sastoji od est knjiga i bavi se raznim tem am a, esto
u obliku parabola ili anegdota napisanih u slikovitom stihu. M eu muslim anskim m is tic im a je poznata kao Kuran na p e r s ijs k o m " . Rumi je inspirisao stvaranje nezavisnog sufijskog bratstva m evlevija (farsi:
nazvanih prem a poasnoj tituli m evlana, koju su uenici dodeljivali svom
uitelju. O vaj red je postao poznat u Evropi kao vrtei derv ii , prem a
vanoj ulozi ritualnog plesa u obaveznom sedm inom obredu nazvanom
sam a. (Nap. prev.)
843

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Reda Mevlevija, ili vrteih dervia, iji pokreti egzoterino oznaavaju kretanje nebeskih tela, a ezoteriki rezultiraju uspostavljanjem
ritma koji stimulie centre duhovne svesti unutar tela plesaa.

S im bolizam slobodn og zidarstva

N e p r o c e n j i v o N A SLE E
SL O B O D N O G ZIDARSTVA

P rem a m istikom kanonu, uvek na zem lji postoji odreeni broj

sv etih Ijudi koji su p rihvaeni u b lisk o za jed n itv o sa B o an stv o m .
O n a j k o ji z a u z im a n a jv i i p o lo a j m e u sv o jim s a v re m c n ic im a
naziva se O sa (Kiitb) ili P ol svoga vrem ena. (...) K utbu su podrccna dva sveta bia koja nose titulu O d a n i, a dodeljen a su im m esta
sa n jegove d esn e i leve strane. Ispod n jih su e tv o rica P o sre d n ik a
(E v tad ), a na sled eem niem n iv o u j e pet S v e tlo sti (E n v ar) i sedam 'Veoma D obrih (A khjar). Sledei rang ispunjava etrdeset O dsu tn ih (R idal-i-ghaib), takoe zvanih i M u en ic i (uheda). K ada
O s a n apusti ov o zem aljsk o po sto jan je, nasle u je g a O d a n i koji
je za u zim ao m esto uz n je g o v u desn u ruku. (...) Jer, tim sv etim ljud im a, koji ta k o e n ose i za je d n ik e titu le G osp o d ari D u a i U pra v n ic i, p o v ere n a je d u h o v n a d o m in a cija nad o v ean stv o m , koja
d alek o p rem a u je p riv re m e n u v last zem aljsk ih v la d ara.
(V ideti L. M. D . G a m e t15, M isticiza m i m a g ija u Turskoj)

Osa je tajanstvena osoba koja se, nepoznata i nesluena, mea s

ljudima i koja, prema tradiciji, ima svoje omiljeno mesto na krovu
Kabe. D. P. Braun16, u delu Dervii (The Dervishes) daje opis tih ,,Gospodara Dua.

Sanctum sanctorum slobodnog zidarstva je ukraena gnostikim

hiljaduvekovnim draguljima; njegovi rituali odzvanjaju boanski nadahnutim reima proroka i mudraca. Stotina pobonih donela je svoje
darove mudrosti na njegov oltar; nebrojena umea i nauke doprineli
su njegovom simbolizmu. Slobodno zidarstvo je opte-svetski univerzitet, koji o slobodoumnim umeima i naukama o dui poduava
sve one koji ele da posluaju njegove rei. Njegove stolice su mesta
za uenje, a njegovi stubovi podupiru luk univerzalnog obrazovanja.
Na njegovim tablama upisane su vene istine svih epoha, pa je u onima koji su shvatili njegove svete dubine osvanuo uvid da unutar slobodnog zidarstva lei skrivena davno izgubljena arkana za kojom su
tragali svih narodi jo od postanka ljudskog razuma.
Filozofska snaga slobodnog zidarstva lei u njegovim simbolima
- neprocenjivom nasleu iz drevnih Misterijskih kola. U pismu Robertu Freku Guldu, Albert Pajk pie:

15

Lusi M eri Dejn G am et (i.ucv M ary Ja n e G arnett, 1849-1934) - britanska

folkloristkinja i putnica. Pun naslov citiranog dela iz 1912. godine je Misticizam i magija u Turskoj; izvetaj o religijskim doktrinama, monakim organizacijam a i ekstatikim m oim a dervikih redova (M ysticism a n d m agic
in Turkey; an account o f the religious doctrines, monastic organisation, and
ecstatic povvers o f the dervish orders). (Nap. prev.)

U m ojoj intelektualnoj viziji poelo je da se u o bliava neto imp ozantnije i velianstvenije, sveano tajanstveno i veliko. inilo mi
se p oput P iram ida u njihovoj osam i, u k o jim a jo neotkrivenih odaja m oda lei skriveno za prosvetljenje buduih narataja, svetih knjig a E g ip an a, za sv e t tak o d u g o iz g u b lje n ih ; p o p u t S fin g e, d o p o la
zak o p an e u pustinji. S lo b o d n o zid arstv o , u sv o m sim b o lizm u , koji, zajed n o sa njeg o v im d u h o m b ratstv a, ini n jeg o v u bit, d rev n ije
je od bilo koje ive sv etsk e religije. O n o p o sed u je sim b o le i doktrine za koje je Z aratustra rau n ao da su stariji od njega; ini mi se
d a je uzvien, ali b ezvredan p rizo r d rev n a Vera naih pred ak a pred
sv cto m dri svoje sim b o le, n ek a d a tak o reite, a sada nem e, i uzalu d n o trai tum aa. I k o n an o sam u v id eo d a p ravu v eliin u i veli a n ste n o st slo b o d n o g zid arstv a ini n jeg o v o v lasn itv o nad tim i
d ru g im sim b o lim a i d a je n jeg o v sim b o lizam n jeg o v a d u a.

16

Don Porter Braun (John PorterB row n, 1 8 1 4 -1 8 7 2 )- am eriki orijentalista

i diplom ata, prvi am eriki poslanik na turskoj porti u Kostantinopolju. Pun
naslov pom enutog dela iz 1868. godine je D ervii, ili orijentalni spiritualizam (Dervishes, o r O riental Spiritualism ). (Nap. prev.)

Mada su hramovi u Kamaku i Tebi sada samo velianstvena gomila

polomljenog kamenja koje je pregazilo vreme, duh egipatske filozofije jo uvek trijumfalno marira kroz vekove. Iako su u kamenu

844

845

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

isklesana svetilita drevnih bramina sada naputena, a njihove rezbarije se izmrvile u prah, mudrost Veda i dalje traje. Mada proroanstva ute, a Kuu Misterija sada ine samo redovi sablasnih stubova,
duhovna lepota Helade i dalje blista nesmanjenim sjajem. Iako su Zaratustra, Hermes, Pitagora, Platon i Aristotel sada samo blede uspomene u svetu koji je nekada potresala transcendentnost njihovog
intelektualnog genija, ipak u mistinom hramu slobodnog zidarstva
ti bogo-ljudi ponovno ive u svojim reima i simbolima, a kandidat,
koji prolaze kroz inicijaciju, osea da se nalazi licem u lice s tim prosvetljenim hijerofantima davno prolih dana.

M IST I N O H R I A N ST V O

.S'v. Irinej o H ristovom ivotu * Prvohitno Isusovo ime #

Krten ovek Eseni Arturijanski ciklus Merlin Carobnjak

Istinita pria o ivotu Isusa iz Nazareta nikad nije otkrivena svetu, kako u prihvaenim Jevaneljima tako ni u Apokrifima, mada se
nekoliko zalutalih nagovetaja moe pronai u nekim od komentara
koje su napisali ante-nikejski Oci. Podaci o njegovom identitetu i poslanju nalaze se meu neprocenjivim misterijama koje se do danas
uvaju u tajnim trezorima ispod Kue Brae. O nekolicini vitezova templara, koji su bili inicirani u arkanu druza, nazarena, esena,
johanita i drugih sekti koje i dalje nastanjuju udaljene i nepristupane tvrave Svete zemlje, ispriane su udne prie. Znanje o ranoj
istoriji hrianstva koje su templari posedovali bilo je nesumnjivo jedan od glavnih razloga za njihov progon i konanog unitenje. Neslaganja u spisima ranih crkvenih otaca ne samo da su nepomirljiva, ve
nesumnjivo pokazuju da su, ak i tokom prvih pet vekova posle Hrista, ti ueni ljudi za osnovu svojih pisanja imali tek neto vie od
folklora i glasine. Za onoga ko je lak vemik sve je mogue i nema
problema. Osoba neoptereena emocijama, meutim, u potrazi za injenicama suoava se sa mnotvom problema koje stvaraju nesigurni inioci, od kojih su tipini sledei:
Prema popularnoj koncepciji, Isus je bio razapet kada je imao
trideset i tri godine, a u treoj godini svoje slube, nakon to je krten. Oko 180. godine, sv Irinej, lionski biskup, jedan od najeminentnijih ante-nikejskih teologa, napisao je spis Protivjeresi (Adversus Haereses), napad na doktrine gnostika. U tom radu Irinej je, na
846

847

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

osnovu autoriteta samih apostola, izjavio da je Isus iveo do starosti.

Citat:
,,0 n i, m e u tim , kak o bi u sta n iv ili sv o je p o g re n o m ilje n je o
o n o m e to j e nap isan o , i da p ro p o v ed am prik lad n u g o d in u G o sp o d n ju 1, tv rd e da je O n p ro p o v ed a o sam o go d in u d an a, a zatim postradao dvanaestog m eseca. [Govorei tako], oni zaboravljaju vlastiti
n e d o sta ta k , u n ita v a ju i n je g o v c e lo k u p a n rad i k rad u i M u onu
d ob koja je i p o treb n ija i u g le d n ija od bilo koje d ru g e, tu p o o d m ak liju dob, m islim , tokom koje je kao uitelj O n p rem a io sve ostale. Je r kak o bi O n m o g ao im ao svo je uenike, ak o nije p o u av ao ?
I k a k o bi m o g a o p o u a v a ti, o sim ak o nije d o se g a o d o b U itelja?
Je r k ad j e d o a o da se k rsti, O n jo ne bee nav rio sv o ju trid csetu
g odinu, ve je tek treb alo da n apuni trid e set g o d in a (je r L uka, koji
je p o m e n u o N je g o v e g o d in e , o v ak o kae: I sam Isus im a e oko
trid e set g o d in a kad p o e 2, kada j e do ao da prim i k rten je) i (p re m a tim lju d im a), O n je p ro p o v ed ao s a m o jc d n u g o d in u , raunajui
o d N jegovog krtenja. K ad je protekla N jegova trideseta godina, postradao je , a bio je , zapravo, jo uvek m lad ovek, koji nipoto nijc
m ogao do iv eti starost. S ada, k ad a p rv a faza ran o g iv o ta o b u h v ati
trideset godina, svako e priznati da ona nastavlja da se protee dalje d o e trd ese te g odine, ali od e trd ese te i p ed esete g o d in e ov ek
p o in je da se k ree p rem a staro sti, ko ju j e n a G o s p o d p o se d o v a o
d o k j e j o isp u n ja va o slu b u U itelja, kao to Je v an e lje i sve starein e sv edoe; oni koji su u A ziji upozn ali Jo v an a, u e n ik a G ospo d n jeg , (p o tv r u ju ) da im je Jovan p ren eo te in fo rm acije. I on je
o sta o m e u n jim a do v rem e n a T rajana. N ek i od n jih , tav ie, nisu
videli sam o Jo v an a, ve i d ruge ap o sto le, i od n jih su uli po tp u n o
iste iz v etaje , te sv e d o e o (v a lja n o sti) izjav e. K o m e b ism o o n d a
radije trebali verovati? D a li takvim ljudim a, ili P tolom eju, koji nikada nije video apostole i koji nikada, ni u svojim snovim a, nije pron aao ni najm an ji trag a p o sto la ?

M istino hrianstvo

Jevanelja uine konzistentnom tako to e izbrisati sve takve izjave. On takoe navodi da je doktrina raspea bila vexata questio3 meu hrianima ak i tokom drugog veka. On kae:
,,U Irinejev d o k az se ne m o e d irati. Po sv ak o m naelu ispravne
kritike, kao i d o k trin e v ero v atn o e, on je n ep o b itan .

Dalje bi trebalo napomenuti da je Irinej tu tvrdnju nainio naizgled u suprotnosti sa drugom, aktuelnom u njegovo vreme, o tome
da je Isusova sluba trajala samo godinu dana. Od svih ranih Otaca,
jedino je Irinej, koji je pisao u rasponu od osamdeset godina nakon
smrti Jovana Jevaneliste, trebalo da ima prilino tane informacije.
Ako su sami uenici ispriali da je Isus ivio do duboke starosti u
telu, zato je misteriozni broj 33 samovoljno odabran da simbolizuje
trajanje Njegovog ivota? Da li su dogaaji iz Isusovog ivota namerno izmenjeni kako bi se njegova dela prikladnije uklopila u model
koji su ustanovili brojni Bogovi Spasitelji koji su mu prethodili? Da
su te analogije bile priznate i koriene kao snaga u preobraanju
Grka i Rimljana vidljivo je iz pregleda spisa Justina Muenika, jo jednog autoriteta iz drugog veka. Justin se u svojoj Apologiji ovako obraa paganima:
,,A takoe, kad k aem o d a je Re, koja je prvo roenje Boga, bila stv o ren a b ez sek su aln o g sjed in jen ja, i d a j e O n, Isus H rist, na
u itelj, b io razap et i um ro, i v ask rsao , i u zd ig ao se na nebo, mi ne
predlaem o bilo ta drugaije od o noga to i vi vem jete o onim a koj e p o tu jete kao sin o v e Ju p itera. (...) I, ako sm o ustvrditi da j e Boja R e ro en a o d B o g a n a p o seb an n ain , d m g a ije od u o b iajen e
g en eracije, n ek a to, k ako je g o re reen o , ne b ude neto izv an red n o
za v as, koji k a e te d a j e M e rk u r a n e o sk a re B oja. A li, ak o iko
z a m e ri to j e O n b io ra z a p e t, i u t o m e j e O n je d n a k sa o n im navodnim sin o v im a vaeg Jupitera, koji su postradali, kao to sm o sad a n ab ro ja li.

Komentiriui prethodni odlomak, Godfri Higins napominje da je

on sreom promakao rukama unititelja koji su pokuali da naraciju
1

Jevanelje p o Luki 4:19, prevod Vuk Stefanovi K aradi; pojavljuje se i

u Starom zavetu, Knjiga proroka Isaije 6 1 :2: ,,Da oglasim godinu milosti
G ospodnje i dan osvete Boga naega, da uteim sve alosne , prevod uro
Danii. (Nap. prev.)

Iz ovoga je vidljivo da su prvi misionari hrianske crkve bili daleko vie voljni da priznaju slinosti izmeu njihove vere i paganskih
vera, nego to su to bili njihovi naslednici u kasnijim vekovima.

Je v a n e lje p o L uki 3:27, prevod Vuk Stefanovi K aradi. (Nap. prev.)

848

Lat. spom o pitanje (Nap. prev.)

849

M istino hrianstvo

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

NIMB I AUREOLA
U SIM B O L IZ M U

h A udslev.
H andbook o f
Christian Svmholism *

U nastojanju da se ree neki od problema koji su proizlazili iz svakog pokuaja da se tano zabelei Isusov ivot, predloeno je da su
moda u Siriji u to vreme ivela dva ili vie verskih uitelja koji su
nosili ime Isus, Jehoua, ili Joua, i da je ivot tih ljudi moda uneo
zabunu u jevaneljske prie. U svom delu Tajne sekte Sirije i Libana
(,Secret Sects o fSvria and the Lehanon), Bernard H. Springet5, masonski pisac, citira iz rane knjige, ije ime nije smeo da otkrije zbog
njene povezanosti sa ritualom sekte. Poslednji deo njegovog citata
povezan je sa temom o kojoj je re:

Z lani krugovi oko

glava paganskih bog o v a i hrianskih
svetaca ukazuju kako na to da se oni
k u p aju u sunevoj
slav i tak o i na injenicu da duhovno
sunce unutar njihovih sopstvenih priro d a z ra i sv o jim
blistavim zracim a i
o k ru u je ih nebeskim sjajem. K.ad god
je n im b sa stav ljen
od prav ih blistavih
lin ija , so la rn o g je
zn a e n ja ; kad god
su za zrake upotreb ljen e krive linije,
on u estv u je u lunam oj prirodi; kad god su te linije sjedinjene, on sim bolizuje skladno m eanje
oba naela. Kruni nim b je solaran i m uki, dok je nim b rom boidnog oblika,
ili oblika vesica piscis, lunarni i enski. Ista sim bolika sauvana je u km nim
i rom boidnim oblicim a prozora u katedralam a. itava je nauka sadrana u obliku, boji i ukrasim a aureola svetaca i m uenika. O bian zlatan prsten najee
okruuje glavu kanonizovanog sveca, a Bog Otac i Bog Sin imaju m nogo okienije oreole, obino ukraene krstom sv. ora, cvetnim krstom , ili krstom
prekrivenim ljiljanim a, sa sam o tri vidljiva kraka.

Tokom prolog veka objavljeno je nekoliko knjiga da bi se dopunili oskudni opisi Isusa i njegove slube dati u Jevaneljima. U nekim sluajevim a te pripovesti tvrde da su utemeljene na nedavno
otkrivenim ranim manuskriptima, a u drugim, na direktnom duhovnom otkrivenju. Neki od tih spisa su vrlo uverljivi, a drugi su neverovatni. Postoje uporne glasine da je Isus posetio Grku i Indiju i
tamo uio, kao i da je u Indiji otkriven novac kovan tokom prvog
veka u Njegovu ast. Zna se da na Tibetu postoje ranohrianski zapisi, a monasi iz budistikog manastira na Cejlonu jo uvek uvaju
zapis koji ukazuje da je Isus boravio meu njima i upoznao se sa njihovom fdozofijom.
Iako rano hrianstvo prua sve dokaze o orijentalnom uticaju, to
je tema o kojoj savremena crkva odbija da razgovara. Ako bi se ikada

850

A utorstvo nad delom P rirunik o hrianskom sim bolizm u (H andbook o j

C hristian S vm bolism ), iz 1865. godine, p otpisuju b raa O u d sli, D ord
Edaun O udsli (G eorge Ashdovvn A udsley, 1838-1925), arhitekta, um etnik,
ilustrator, pisac, dekorater i kreator orgulja, i Viljem D ejm s O usli (William Jam es A udsley, 1833-1907), takoe arhitekta. Zajedno su bili autori
vie lepo ilustrovanih knjiga. (Nap. prev.)

A li Jahve poseja sem e esena, u svetosti i ljubavi, za m noge narataje. Tada doe voa anela, po zapovesti BO G A , da uzdigne nasle d n ik a G lasa Ja h v eo v o g . I, n ak o n jo etiri g en eracije, n asled n ik
je roen i n azv an Jo u a, a b io je d ete Jo sifa i M arije, p o b o n ih poklonika Jahvea, koji je stajao p odalje od svih drugih Ijudi osim esena. 1 taj Joua, u N azaretu, ponovno uspostavi Jehovu i obnovi m noge
od izgubljenih obreda i cerem onija. K ad m u je bilo trideset i est god in a iv o ta, k am en o v a n je do sm rti u Jeru sa lim u (...)

Pun naslov pom enute Springetove (B ernard H. Springett) knjige iz 1922.

godine je Tajne sekte Sirije i L ibana; razm atranje njihovogporekla, vere i
relligijskih ceremonija i njihova veza i uticaj na savrem eno slobodno zidarstvo (Secret sects o f Svria a n d the Lebanon; ci consideration o f their origin,
creeds a n d religious ceremonies, a n d their connection with a n d influence
upon m odern freem asonry). (Nap. prev.)
851

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

nesumnjivo utvrdilo da je Isus bio inicijat paganskih grkih ili azijskih

Misterija, to bi za konzervativnije pripadnike hrianske vere verovatno
bilo slino kataklizmi. Ako je Isus bio otelovljeni Bog, kao to su otkrili
sveani crkveni sabori, zato se o Njemu u Novom zavetu kae nareen
od Boga Prvosvetenik po inu Melhisedekovu 6? Rei, ,,po inu,
predstavljaju Isusa kao pripadnika linije ili reda u kojem mora da ima
i dmgih sa jednakim, ili ak viim dostojanstvom. Ako su Melhisedeci bili boanski ili sveteniki vladari svetskih naroda pre inauguracije
sistema privremenih vladara, onda izjava koja se pripisuje sv. Pavlu
ukazuje da je Isus bio ili jedan od tih filozofski odabranih, ili je pokuavao ponovo da uspostavi njihov sistem vladavine. Bie zapameno da je Melhisedek izveo istu ceremoniju pijenja vina i lomljenja
hleba7, koju je izveo i Isus na Poslednjoj veeri.
Dord Faber8 izjavljuje da je originalno Isusovo ime Jescua Hammassiah. Godfri Higins je otkrio dve reference, jednu u Midrajoholetu (Midrashjoholeth), a dmgu u Abodazari (Abodazara) (ranim
jevrejskim komentarima Svetog pisma), u smislu da je prezime Josifove porodice bilo Panter (Panther), jer se u oba rada navodi da je
ovek izleen ,,u ime Isusa Ben PanteraA Ime Panter uspostavlja direktnu vezu izmeu Isusa i Baha - kojega su odgajili panteri, a ponekad je prikazivan ili kako jae na jednoj od tih ivotinja, ili u
kolima koja one vuku. Takoe, koa pantera bila je sveta u nekim
od egipatskih inicijacijskih ceremonija. Monogram IHS, koji se sada
tumai da znai lesus Hominum Salvator (Isus Spasitelj Coveanstva),
jo je jedna direktna veza izmeu hrianskih i bahovskih obreda.
IHS je izvedeno iz grkog YHX, koje je, kao to oznaava njegova numerika vrednosti (608), simbol sunca i ini sveto i skriveno Bahovo
ime. (Videti Keltske druide Godfrija Higinsa.) Postavlja se pitanje, da
6

Poslanica Jevrejim a 5:10, prevod Vuk Stefanovi K aradi. (Nap. prev.)

Postanje 14:18-20 (Nap. prev.)

Dord Stenli Faber (George Stanlev Faber, 1773 -1854) - anglikanski teolog i plodan pisac. V erovao je da su svi svetski m itovi iskvarene verzije
originalnih pria iz B iblije i zastupao teoriju dana-epoha, oblik kreacionizm a koji je interpretacija prie o stvaranju date u P ostanju, a po kojoj se
est dana stvaranja ne odnosi na obine dvadsetetvoroasovne dane, ve
na m nogo due periode, od vie hiljada ili miliona godina. Tvrdnju koja je
navedena u tekstu izneo je u svom elu Poreklo p aganske idolatrije (The
O rigin of'Pagan ldolatry) iz 1816. godine. (Nap prev.)

852

M istino hrianstvo

li je rano rimsko hrianstvo pomeano s oboavanjem Baha zbog brojnih paralela u dvema verama? Ako se to moe potvrditi dokazima, mnogo dosadanjih neshvatljivih zagonetki u Novom zavetu bie reeno.
Uopte nije neverovatno da je sam Isus prvobitno predstavio kosmike aktivnosti kroz alegorije, koje su kasnije pobrkane sa Njegovim
vlastitim ivotom. Ne moe se osporiti da Xpiaxoi;, Hrist, predstavlja solamu energiju koju su potovali svi drevni narodi. Ako je Isus
otkrio prirodu i svrhu te solame energije pod imenom i linou Hrista, dajui tako toj apstraktnoj sili atribute bogooveka, On je samo
sledio presedane koje su postavili svi prethodni Svetski Uitelji. Taj
bogoovek, tako obdaren svim kvalitetama Boanstva, oznaava latentnu boanstvenost u svakom oveku. Smrtni ovek postie deifikaciju samo kroz izmirenje sa boanskim Sopstvom. Jedinstvo sa besmrtnim Sopstvom uspostavlja besmrtnost, a onaj ko pronae svoje
pravo Sopstvo je, dakle, ,,spaen. Taj Hrist, ili boanski ovek u oveku, ovekova je prava nada za spasenje - ivi Posrednik izmeu
apstraktnog Boanstva i smrtnog oveanstva. Kao to su Atis, Adonis, Bah i Orfej, po svoj verovatnoi, prvobitno bili prosvetljeni Ijudi,
koji su kasnije zamenjeni simbolikim linostima to su nastale kao
personifikacija te boanske moi, tako je i Isus bio pobrkan sa Hristom, ili bogoovekom, o ijim udesima je propovedao. Poto je
Hrist bio bogoovek zatvoren u svakom stvorenju, prva dunost inicijata bila je da oslobodi, ili ,,vaskrsne, to Veito Jedno u sebi. Onaj
ko bi dosegao ponovno sedinjenje sa svojim Hristom, zbog toga je nazivan Hrianin, ili Krten ovek.
Jedna od najdubljih doktrina paganskih filozofa tie se Univerzalnog Boga-Spasitelja, koji kroz Svoju vlastitu prirodu podie due
preporoenih Ijudi na nebo. Taj koncept je nesumnjivo inspiracija za
rei pripisane Isusu: ,,Ja sam put i istina i ivot; niko ne dolazi Ocu
osim kroz mene.9 U nastojanju da se od Isusa i Njegovog Hrista naini jedna osoba, hrianski pisci su skrpili zajedno doktrine koje
moraju biti razloene nazad u svoje prvobitne sastojke, ako se eli
da se ponovo otkrije pravi smisao hrianstva. U jevaneljskim pripovestima Hrist predstavlja savrenog oveka, koji se, nakon to je
proao kroz razliite faze Svetske Misterije, simbolizovane pomou trideset i tri godine, uzigao u nebesku sfera, gde se sjedinio sa
9

Jevanelje po Jovami 14:6, prevod Vuk Stefanovi Karadi (Nap. prev.)

853

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

svojim Venim Ocem. Pria o Isusu, onakva kako je sada sauvana

- poput masonske prie o Hiramu Abifu - deo je tajnog inicijacijskog
ritualizma, koji pripada ranohrianskim i paganskim Misterijama.
Tokom vekova koji su neposredno prethodili Hrianskoj Eri, tajne paganskih Misterija su postupno pale u ruke profanih. Proavaocu uporedne religije vidljivo je da su te tajne, koje su prikupile male
grupe vemih filozofa i mistika, bile preodenute u novo simboliko
mho i na taj nain nekoliko vekova sauvane pod imenom Mistino
Hrianstvo. Uopteno se pretpostavlja da su eseni bili uvari tog znanja i Isusovi inicijatori i edukatori. Ako je tako, Isus je nesumnjivo
bio iniciran u istom Melhisedekovom hramu u kojem je Pitagora uio
est vekova ranije.
Eseni - najistaknutija od ranih sirijskih sekti - bili su red pobonih mukaraca i ena koji su iveli asketske ivote, dane provodei
u jednostavnom radu, a veeri u molitvi. Josif, veliki jevrejski istoriar, govori o njima najlepim reima. On kae:
,,0 n i ue o b esm rtn o sti d ue i sm atraju da n ag ra d am a p rav ed n osti treba o zb iljn o teiti.

Na dmgom jednom mestu dodaje:

Ip a k je tok n jih o v o g iv o ta bolji neg o k od d ru g ih ljudi, a svoje
iv o te su p o tp u n o posv etili p o ljo p riv red i.

Pretpostavlja se da je ime Eseni izvedeno iz drevne sirijske rei

koja znai ,,lekar; verovalo se da su ti ljubazni ljudi smisao svoga
postojanja videli u tome da lee bolesne u umu, dui i telu. Prema
Eduardu ireu, imali su dve glavne zajednice, ili centra, jedan u Egiptu, na obalama jezera Maoris, a drugi u Palestini, u Engadi, blizu
Mrtvog mora. Neki strunjaci trag esena prate unazad do kola Proroka Samuila, ali se veina slae da je njihovo poreklo ili egipatsko
ili orijentalno. Njihovi metodi molitve, meditacije i posta nisu se razlikovali od onih kod svetih ljudi sa Dalekog istoka. Clanstvo u esenskom redu bilo je mogue samo nakon godinu dana iskuenja. Ta
Misterijska kola, kao i mnoge dmge, imala je tri stepena, a kroz sve
njih uspeno je prola samo nekolicina kandidata. Eseni su bili podeljeni u dve razliite zajednice, od kojih se jedna sastojala od lanova
koji su iveli u celibatu, a druga od lanova koji su stupali u brak.
854

M istino hrianstvo

Eseni nikada nisu postajali trgovci, ili se ukljuivali u trgovinski

ivot gradova, ve su se izdravali od poljoprivrede i uzgoja ovaca za
vunu, kao i zanatima poput grnarstva i drvodeljstva. U Jevaneljima i Apokrifima, Josif, Isusov otac, naziva se i stolar i lonar. U apokrifnom Jevanelju po Tomi, kao i Jevanelju po Pseudo-M ateju,
opisuje se kako dete Isus pravi vrapce od gline koji, na pljesak njegovih dlanova, oivljavaju i odleu. Smatralo se da eseni pripadaju
bolje obrazovanoj klasi Jevreja i postoje izvetaji o tome da su uzimani za tutore dece rimskih inovnika stacioniranih u Siriji. injenica da je meu njima bilo tako mnogo zanatlija razlog je to se
njihov red smatra praocem savremenog slobodnog zidarstva. Simboli
esena ukljuuju vie graditeljskih alatki, a oni su tajno uestvovali
u podizanju duhovnog i filozofskog hrama namenjenog da slui kao
prebivalite ivog Boga.
Poput gnostika, eseni su emanacionisti. Jedan od njihovih glavnih
ciljeva bila je reinterpretacija Mojsijevog Zakona u skladu sa odreenim tajnim duhovnim kljuevima, koje su uvali jo od vremena
osnivanja svog reda. Iz toga bi sledilo da su eseni bili kabalisti i da
su, poput nekoliko drugih sekti koje su u to vreme procvetale u Siriji, iekivali dolazak Mesije, obeanog u ranim biblijskim spisima.
Veruje se da su Josif i Marija, Isusovi roditelji, bili lanovi esenskog
reda. Josif je bio mnogo stariji od Marije. Prema Protevangelijumu]l\
bio je udovac i imao odrasle sinove, a u Jevanelju po Pseudo-Mateju, on se prema Mariji odnosi kao prema malom detetu koje je mlae od njegovih sopstvenih unuka. U svom detinjstvu Marija je bila
posveena Gospodu, a apokrifni spisi sadre brojne izvetaje o udima koja su povezana sa njenim ranim detinjstvom. Kada je imala
dvanaest godina, svetenici su odrali sabor o budunosti tog deteta
koje je posveeno Gospodu, ajevrejski veliki svetenik, koji je nosio opleak, uao je u Svetinju nad Svetinjama, gde mu se ukazao aneo, govorei: Zaharija, izai i pozovi udovce meu ljudima i neka
svaki uzme po jedan tap, a ona e biti ena onome kome Gospod bude dao znak. Idui u susret svetenicima, koji behu ispred udovaca,
Josif je prikupio tapove od svih ostalih ljudi i dao ih na uvanje svetenicima. A Josifov tap bio je upola krai od ostalih, pa svetenici,
vraajui tapove udovcima, ne obratie panju na Josifov, ve ga
10 Apokrifno Jevaneljepo Jakovit, ili Jakovljevo Protojevanelje (Nap. prev.)
855

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

ostavie u Svetinji nad Svetinjama. Kada su svi ostali udovci primili

nazad svoje tapove, svetenici su ekali znak sa neba, ali on ne doe. Josif, zbog svojih poodmaklih godina, nije traio da mu vrate njegov tap, jer bilo mu je nezamislivo da bi mogao biti izabran. Ali,
aneo se pojavi visokom svetemku i naredi mu da vrati kratki tap,
koji je leao neprimeen u Svetinji nad Svetinjama. im veliki svetenik preade tap Josifu, bela golubica polete s njegovog kraja i
slete na glavu starog stolara, te njemu dadoe dete.
Urednik Svetih knjiga i rane knjievnosti Istoka ( The SacredBooks
and Early Literature ofthe East)n skree panju na osobit duh s kojim
je Isusovo detinjstvo tretirano u veini apokrifnih knjiga N ovogzaveta, posebno u jednom delu, koje je pripisivano nevernom Tomi,
najstarijoj grkoj verziji koja datira iz oko 200. godine:
D ete H rist predstavljeno je gotovo kao derite, koje psuje i unitava one koji m u sm etajuA

To apokrit'no delo, sraunato da podstakne svoje itaoce strahom

i trepetom, bilo je populamo tokom srednjeg veka, jer je bilo u potpunom skladu sa okrutnim i progoniteljskim duhom srednjovekovnog
hrianstva. Kao i mnoge druge rane svete knjige, Toinina knjiga bila je fabrikovana za dve tesno povezane svrhe: prvo, kako bi zasenila
pagane u izvoenju uda, i drugo, da sve nevemikc podstakne strahom od GospodaA Apokrifni spisi te vrste nemaju moguih osnova
u injenicama. Hrianska ,,udesa, koja su u jednom trenutku predstavljala preimustvo, postala su njegova najvea odgovomost. Natprirodne pojave, ubaene tokom lakoveme epohe da bi se impresionirali
neuki, u ovom veku postiu samo otuenje inteligentnih.
U Grkom Jevanelju po Nikodimu objavljeno je da su, kada je Isus
doveden pred Pilata, zastave koje su nosili rimski straari naklonile
svoje vrhove odajui mu poast, uprkos svih napora koje su vojnici
11

856

Pun naslov ovog dela u etrnaest tomova iz 1917. godine je Svete knjige i rana
knjievnost Istoka, sa istorijskim pregledom i opisima (The sacred books and
earlv literature o f the East; with an historical survev a n d descriptions), a
pomenuti urednikje arls Frensis Home (Charles Francis Horne, 1870-1942)
- am eriki autor, p ro feso r en gleskog na n jujorko m G rad sk o m koledu
(Citv C ollege o fN e w York), koji je napisao i uredio vie od stotinu knjiga,
veinom vietom nih istorijskih dela. (Nap. prev.)

M istino hrianstvo

uloili da ih u tome spree. Takoe, u Pilatovim pismima se pojavljuje izjava da je Cezar, naljutivi se na Pilata to je pogubio pravednog oveka, naredio da mu bude odmbljena glava. Dok je izgovarao
molitve za oprotenje, Pilata je posetio aneo Gospodnji, koji je ponovo uverio rimskog prokuratora, obeavi mu da e itavo hrianstvo pamtiti njegovo ime, a kada Hrist doe po dmgi put, da sudi
svom narodu, on (Pilat) bi trebalo da doe ispred Njega, kao Njegov
svedok.
Prie, poput gore navedenih, predstavljaju vrste obloge koje su
se tokom vekova spojile sa telom hrianstva. Narodni um bio je samoproklamovani uvar i prenosilac tih legendi i gorko se suprotstavljao svim naporima da se vera oslobodi tih sumnjivih nanosa. Iako
narodna tradicija esto sadri neke osnovne elemente istine, ti elementi obino su van svake mere iskrivljeni. Tako su detalji, mada prie
uopteno mogu biti utemeljene na istini, beznadeno pogreni. O istini, kao i o lepoti, moe se rei da je najlepa kada nije ulepana. Kroz
maglu fantastinih izvetaja, koji zamuuju pravi temelj hrianske
vere, nekolicini razboritih jedva je vidljiva velika i plemenita doktrina, koju je svetu saoptila velika i plemenita dua. Josif i Marija,
dve pobone i svetoumne due, koje su posveene sluenju Bogu i
sanjaju o dolasku Mesije da slui Izraelu, posluali su naloge velikog svetenika esena da pripreme telo za dolazak velike due. Tako
je roeno bezgreno zaee Isusa. Pod bezgrenim se podrazumeva
isto, pre nego natprirodno.
Isusa su odgajili i obrazovali eseni i kasnije je iniciran u najdublju
od njihovih Misterija. Poput svih velikih inicijata, morao je da putuje prema istoku, pa su godine Njegovog ivota o kojima se ne govori nesumnjivo provedene u upoznavanju sa tajnim uenjem, koje e
On kasnije saoptiti svetu. Poto je zavrio asketske vebe svoga reda, dosegao je Krtenje. Poto se na taj nain ponovo sjedinio sa vlastitim duhovnim izvorom, krenuo je, u ime Onoga koji je bio razapet
pre postojanja svetova, okupio oko Sebe uenike i apostole i uputio
ih u tajno uenje koje bee izgubljeno - delom, u najmanju mku - iz
doktrina Izraela. Njegova sudbinaje nepoznata, ali je, po svoj prilici, propatio progon, koji je sudbina onih koji nastoje da rekonstmiu
etike, filozofske ili religijske sisteme svoga vremena.
Obraajui se mnotvu, Isus je govorio u parabolama; Svojim uenicima je takoe govorio u parabolama, ali uzvienijim i filozofske
857

TAJNA UENJ A SVIH EPOHA

prirode. Volter je izjavio da je hrianska crkva trebalo da kanonizuje Platona, jer je, kao prvi predlaga misterije Ilrista, vie nego
bilo ko drugi doprineo njenim fundamentalnim doktrinama. Isus je
Svojim uenicima pokazao da je nii svet pod kontrolom velikih duhovnih bia, koja su ga oblikovala po volji Venog Oca. Um tog velikog anela bio je i um sveta i svetovni um. Kako Ijudi ne bi umrli
od svetovnosti, Veni Otac je stvorio najstariju i najuzvieniju od
Svojih sila Boanski Um. Taj Boanski Um ponudioje Sebe kao
ivu rtvu i svet ga je slomio i pojeo. Nakon to je na tajnoj i svetoj
veeri dao Svoj duh i Svoje telo dvanaestorici racionalnih stvorenja,
taj Boanski Um postao je deo svakog ivogbia. ovekuje tako
omogueno da koristi tu mo kao most preko kojeg moe da pree i
dostigne besmrtnost. Onaj ko je uzdigao duu do tog Boanskog Uma
i sluio Mu, bio je pravedan, a, nakon to je ostvario pravednost, oslobodio je taj Boanski Um, koji se nakon toga u slavi ponovo vratio
Svom vlastitom boanskom izvom. Zbog toga to im je doneo to znanje,
uenici rekoe jedan dmgome: Evo, On sam je olienje tog Uma!

A r t u r i j a n s k i C IK L U S I
LEG E N D A O S v E T O M G R A L U

Prema legendi, telo Hnsta (Duhovnog Zakona) dato je na uvanje dvojica ljudi, koje Jevanelja samo ovla spominju. Bili su to
Nikodem i Josif iz Arimateje12, obojica poboni ljudi koji su, mada
nisu uvrteni meu Hristove uenike ili apostole, meu svim ljuima bili izabrani da uvaju Njegove svete ostatke. Josif iz Arimateje
bio je jedan od inicirane brae, a A. E. Vejt ga u svojoj Novoj enciklopedijislobodnogzidarstva (A New Encyclopcedia of Freemasonry)
naziva, prvi biskup hri.anstva. Upravo kao to je sv. Petar (?) osnovao svetovnu (ili vidljivu) mo Svete Stolice, tako je duhovno (ili
nevidljivo) telo vere povereno Tajnoj Crkvi Svetog Grala, kroz apostolsko naslee Josifa iz Arimateje, ijem ouvanju su dati trajni simboli Saveza - neiscrpni pehar i koplje koje krvari.
12
858

Je v a n e lje p o Jovanu 19:38-42 (Nap. prev.)

M istino hrianstvo

Verovatno sluajui uputstva sv. Filipa, Josif iz Arimateje je, nosei svete relikvije, nakon prolaska kroz brojne i razliite tekoe,
stigao do Britanije. Tu mu je dodeljena lokacija za izgradnju crkve i na
taj nain je osnovana Glastonberijska opatija (Glastonbuty Abbey).
Josifje posadio svoj tap u zemlju, a on je pustio koren i postao udesan tmoviti grm koji cveta dva puta godinje, a koji se danas naziva
glastonberijski tm. Nita se ne zna o kraju ivota Josifa iz Arimateje. Neki vemju d aje, poput Enoha, prenesen, neki da je sahranjen
u Glastonberijskoj opatiji. Uinjeni su ponovni pokuaji da se pronae Sveti Gral, za koji mnogi vemju da je skriven u kripti ispod drevne opatije. Nedavno otkriven glastonberijski putir, za koji poboni
pretpostavljaju da je originalni Sangreal, kritiki istraivai teko mogu prihvatiti za pravi. Osim njegovog inherentnog znaaja kao relikvije, poput uvenog antiohijskog putira, kada se uvidi da se o hrianskim
Misterijama pre osamnaest vekova praktino znalo tek malo vie od
onoga to se moe danas otkriti, on zapravo nita ne dokazuje.
Poreklo mita o Gralu, kao i gotovo svaki drugi elemenat u velikoj drami, udnovato je nedostian. Dovoljna osnova za njega moe
se pronai u lolklom britanskih ostrva, koji sadri mnoge prikaze maginih kotlova, kazana, pehara i pijaih rogova. Najranije legende o
Gralu opisuju pehar kao pravi rog izobilja. Njegov sadraji bili su
neiscrpni, a oni koji su mu sluili nikada nisu bili gladni ili edni.
Jedan prikaz tvrdi da, koliko god oajno bolesna neka osoba bila, osam
dana ne bi umrla ako bi pogledala pehar. Neki stmnjaci vemju da je
Sveti Gral ovekoveenje svetog pehara korienog u obredima posveenim Adonisu i Atisu. Pehar ili putir za priee upotrebljavan
je u nekoliko drevnih Misterija, a bog Bah esto je simbolizovan u
obliku vaze, pehara, ili ume. U oboavanju Prirode neiscrpni Gral
oznaava dareljivost etve, kojom se odrava ljudski ivot; poput
M erkurovog kraga bez dna, on je nepresuan izvor prirodnih bogatstava. Na osnovu dostupnih dokaza, simbolici Grala bilo bi zaistapogreno pripisati iskljuivo hriansko poreklo.
U arturijanskom ciklusu pojavljuje se udna i tajanstvena figura
- Merlin, arobnjak. U jednoj od legendi o njemu reeno je da je, kad
je Isus bio poslat da oslobodi svet od ropstva zlu, Supamik odluio
da poalje Antihrista da poniti njegova dela. avo je, tako, u obliku
uasnog zmaja, natkrilio mladu enu koja se sklonila u svetilitu da
pobegne od zla koje je unitilo njenu porodicu. Kada je Merlin, njeno
859

M istino hrianstvo

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

dete, roen, dobio je osobenosti svoje ljudske majke i demonskog

oca. Merlin, meutim, nije siuio silama tame, ve je, preobrativi se
u istinsku svetlost, zadrao samo dve od natprirodnih moi koje je
nasledio od oca: proricanje i izvoenje uda. Pria o Merlinovom paklenom ocu se zaista mora smatrati alegorijskom aluzijom na injenicu da je bio filozofski sin zmije ili zmaja, to je titula primenjivana za sve inicijate Misterija, koji na taj nain priznaju Prirodu za
svoju smrtnu majku, a mudrost, u obliku zmije ili zmaja, za svog
besmrtnog Oca. Brkanje zmaja i zmije sa silama zla bilo je neizbena posledica pogrenog tumaenja prvih poglavlja Postanja.
Artur je, kao dete, poveren na uvanje Merlinu, arobnjaku, i u svojoj mladosti je od njega primio uputstva o tajnoj doktrini, te verovatno
bio iniciran u najdublje tajne prirodne magije. Uz Merlinovu pomo,
Artur je postao vodei general Britanije, to je stepen dostojanstva
pobrkan sa kraljevskim. Nakon to je A rtur izvukao B ranstokov13
ma iz nakovnja i tako zasnovao svoje boansko pravo na vostvo,
Merlin mu je dodatno pomogao da od Gospe od jezera osigura sveti
ma Ekskalibur. Poto je ustanovio Okrugli Sto i ispunio svoju dunost, Merlin je nestao, prema jednom izvetaju, iezavi u vazduhu, gde jo uvek postoji kao senka koja po volji kom unicira sa
smrtnicima, a prema drugom, samovoljno se povukavi u veliku podzemnu kamenu odaju, koju je zapeatio iznutra.
Prilino je sigumo da su mnoge legende o Karlu Velikom kasnije
povezane sa Arturom, koji je najpoznatiji po uspostavljanju Reda
Okruglog stola u Vinesteru. Nema pouzdanih informacija koje se odnose na ceremonije i inicijacijske rituale Okruglog Stola . Prema
13

860

U nordijskoj legendi ( Volsunga sagi), Branstok (Branstock) je veliko hrastovo drvo koje raste u dvorani Volsunga, O dinovih potom aka. O din, stareina bogova, zabio je magini ma G ram (ili Balmung) u to drvo, rekavi
da on m oe pripasti sam o ratniku koji uspe da ga izvue iz drveta, a onaj
kojem to poe za rukom sebi e osigurati pobedu u borbama. Mnogi, ukljuujui devetoricu Volsunga, pokuali su, ali nisu uspeli da izvuku ma, a
to je na kraju polo za m kom jednom od Volsunga, najveem nordijskom
heroju, Sigm undu. Dolo je do zavisti i sukoba. K onano se Sigm und borio i sa O dinom , prem enim u starca, a Odin je slomio ma. Sigm und ga je
ostavio svom sinu Sigurdu, koji ga je nanovo iskovao da ubije kovaa Fafnira, sina kralja patuljaka, H rajdm ara, najm onijeg arobnjaka u M idgardu. (Nap. prev.)

jednoj prii, Sto je bio obdaren moima irenja i skupljanja, tako da

je za njega moglo sesti petnaest ili petnaest stotina, zavisno od potrebe. Najei izvetaji govore o stalnom broju od dvanaest ili dvadeset i etiri viteza koji su se u isto vreme mogli smestiti oko Okruglog
Stola. Dvanaest je oznaavalo znakove zodijaka, kao i Isusove apostole. Imena vitezova, kao i njihovi grbovi, krasili su njihove stolice.
Kada je prikazano njih vadeset etiri kako sede za Stolom, svaki
od dvanaest znakova zodijaka podeljen je na dva dela - na svetlu i
tamnu polovinu - da se oznae none i dnevne faze svakog znaka.
Kao to se svaki znak zodijaka svakog dana uzdie dva sata, tako su
i dvadeset etira viteza predstavljali sate, dvaeset i etiri stareine
pred prestolom u Otkrivenju i dvadeset etiri persijska boanstva
koja predstavljaju duhove delova dana. U sreditu Stola bila je simbolina rua Stradanja naeg Gospoda, Isusa Hrista, simbol vaskrsenja
kojim je On ,,ustao '4 iz mrtvih. Postojalo je tu i tajanstveno prazno
sedite, zvano Opasno Sedite, na koje niko nije smeo da sedne, ukoliko nije uspeo u svojoj potrazi za Svetim Gralom.
U Arturovoj linosti moe se pronai novi oblik stalno ponavljanog
kosmikog mita. Britanski princ je sunce, njegovi vitezovi su zodijak, a njegov blistavi ma bi mogao predstavljati suneve zrake, pomou kojih se bori i unitava zmajeve mraka, ili moe biti zemljina
osa. Arturov Okrugli Sto je svemir; Opasno Sedite je presto savrenog oveka. U svom zemaljskom smislu, Artur je bio Veliki Majstor
tajnog hriansko-masonskog bratstva filozofskih mistika, koji su sebe nazivali Vitezovi. Artur je dobio uzvien poloaj Velikog Majstora
tih Vitezova, jer je vemo ostvario izvlaenje maa (duha) iz nakovnja od baznog metala (svoje nie prirode). Kao to to uvek biva, istorijski Artur je ubrzo pomean sa alegorijama i mitovima njegovog
reda, sve dok nisu postali nerazdvojni. Nakon Arturove smrti na polju Kamblan, njegove Misterije su prestale, a on je ezoterijski odnesen na cmom brodu, kao to je to tako lepo opisao Tenison u svojoj
Morte d A rthur'5. Veliki ma Ekskalibur je takoe baen nazad u vode
14

Re ,,ustao M enli Hol je ovde stavio pod navodne znake je r se radi o igri
rei, poto su rei ,,rua i ,,ustao u engleskom jezik u sinonim i - rose".
(Nap. prev.)

15

S rednjefrancuska varijanta francuskog la m ort d 'A rth u r - A rturova smrt.

(Nap. prev.)
861

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

venosti - to je sve ivi prikaz sputanja kosmike noi na kraju

Dana Univerzalne Manifestacije. Telo istorijskog Artura sahranjeno
je verovatno u glastonberijskoj opatiji, u zgradi blisko identifikovanoj sa mistinim obredima kako Grala tako i arturijanskog ciklusa.

M istino hrianstvo
nom godinje u Karleonu, Vinesteru, ili u Kamelotu, kako bi proslavili Duhove.
H rabri i sam opouzdani iz svih delova Evrope teili su da budu prim ljeni u taj
plem eniti red britanskog vitetva. N jegovi zahtevi bili su plem enitost, vrlina i
junatvo, a oni koji su u odreenom stepenu posedovali te kvalitete bili su
dobrodoli na dvor kralja A rtura u K amelotu. Skupivi oko sebe najhrabrije i
najplem enitije evropske vitezove, kralj A rtur odabrao je njih dvaeset i etiri,
koji su odvanou i integritetom nadm aivali sve ostale, i od njih form irao
svoj Krug O kruglog Stola. Prema legendi, svaki od tih vitezova bio je tako velik u dostojanstvu i moi da nijedan nije m ogao zauzeti uzvienije seite od
ostalih, pa je, kada su se okupljali za stolom da proslave godinjicu svoga osnivanja, bilo neophodno da se koristi okrugli sto, kako bi svi mogli zauzeti stolice jednake vanosti.
Iako je verovatno da je Red O kruglog Stola imao svoje naroite rituale i sim bole, znanje o njim a nije preivelo vekove. E lijas Em ol je u svoju knjigu o
Redu Podvezice na dve stranice um etnuo sliku koja prikazuje obeleja svib vitekih redova, a m esto izdvojeno za sim bol O kruglog Stola ostavljeno je prazno. G lavni razlog za gubitak sim bolizm a O kruglog Stola bio je prerana smrt
kralja A rtura na polju K am blana (542. godine), u etrdesetprvoj godini ivota.
M ada je u uvenoj bici unitio svog ogorenog neprijatelja, M ordreda, to ga
je kotalo ne sam o njegovog ivota, ve i ivota gotovo svih vitezova O kruglog Stola, koji su um rli branei svog zapovednika.

V E L IK I D O R D I
O G R L IC A REDA
P O D V EZ IC E
Iz Ashmole, Order o fth e Garter

O K R U G L I STO K R A L JA ARTURA
Iz Jennings, The Rosicrucians, Their Rites and Mysteries

Prem a predanju, A rtur je , kada je bio deak od petnaest godina, krunisan za

kralja Engleske, 516. godine. Ubrzo nakon to se popeo na presto osnovao je
Red V itezova O kruglog Stola u Vindzoru. Vitezovi su se. potom , susretali jed 862

R ed p o d v ez ic e je v ero v atn o
form irao Edvard III, imitirajui
vitezove O kruglog Stola kralja
A rtura, institucije koja je beznadeno rasut nakon bitke kod
K am blana. P o p u larn a p ria o
tom e da je p o d v ezica g ro fice
od S alisb erija bila p rv o b itn a
in sp ira c ija za o sn iv an je reda
je neodriva. M oto Reda podvezice je H oni so it qui m a ly
p e n s e (Stid neka je onoga ko
863

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

o tom e zlo m isli)16. N a sv. ora se gleda kao na zatitnika reda, je r on simbolie prirodu oveka koja nadvladava Z m aja svoje nie prirode. Poto se pretpostavlja da je sv. ore iveo u treem veku, on je verovatno bio mitoloka
linost pozajm ljena iz paganske mitologije.

K R ST I R A SPE E U PA G A N SK O M
I H R I A N SK O M M IST IC IZ M U

Srednjovekovni rozenkrojceri su nesumnjivo posedovali pravu

tajnu arturijanskog ciklusa i legende o Gralu i veliki deo njihovog simbolizma bio je ukljuen u taj red. Mada je legenda o Gralu najoigledniji od svih kljueva Hristove misterije, posveeno joj je najmanje
razmatranja.

Legenda Aurea * Izgubljene aleksandrijske biblioteke # Krst

u paganskom simbolizmu # Raspee, kosmika alegorija #
Raspee Kecalkoatla # Ekseri Stradanja

Jedna od najzanimljivijih legendi povezanih sa krstom je ona

sauvana u delu Aurea Legenda, Jakova Voraginskog'. Pria je o tome da je Adam, osetivi da se blii kraj njegovog ivota, zamolio
svog sina Sita da obavi hodoae u Edenski vrt i od anela koji straari na ulazu osigura Ulje Milosra, koje je Bog obeao oveanstvu.
Sit nije znao put, ali mu otac ree da je u smeru istoka i e biti lako
slediti stazu, jer kad su Adam i Eva bili proterani iz Vrta Gospodnjeg,
na stazi, kuda su njihova stopala koraala, nikada nije narasla trava.
Sit je, sledei uputstva svoga oca, pronaao Edenski vrt bez potekoa. Aneo koji je uvao kapiju dozvolio mu je ulazak i Sit nasred vrta ugleda veliko drvo, ije grane su dosezale do neba. Drvo
je bilo u obliku krsta i stajalo na rubu litice koja je vodila nadole, u
dubine pakla. Meu korenjem stabla video je telo svog brata Kajina,
koji je tu bio zatoen upletenim granama. Aneo je odbio da Situ da
Ulje Milosra, ve mu je umesto toga podario tri semenke Drveta
ivota (neki kau Drveta Poznanja). Sit se s njima vratio svome ocu,
koji je bio toliko presrean da vie nije eleo sa nastavi da ivi. Tri dana
1

16 Videti napomenu 7 na strani 612. (Nap. prev.)

864

Jakov Voraginski (lat. Jacobus de Varagine, ili Voragine; it. Giacom o da

Varazze, ili Jacopo da Varazze; c. 1230-1298) - italijanski hroniar i enovljanski arhibiskup, autor, ili bolje reeno, kompilator hagiografije Zlatna
legenda (lat. L egenda aurea, ili L egenda sanclorum ), jenog od najpopulam ijih religijskih dela u srednjem veku. (Nap. prev.)

865

K rst i raspee u paga n sk o m i hrianskom m isticizm u

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

kasnije je umro, a tri semenke su pokopane s njim, u njegovim ustima, onako kako je aneo naredio. Semenke su postale mladica sa tri
debla u jednom, koja je u sebe upijala Adamovu krv, tako da je Adamov ivot bio u drvetu. Noje je iskopao to stablo iz korena i uzeo ga
sa sobom na Arku. Kada su se vode povukle, on je sahranio Adamovu lobanju ispod brda Kalvarija, a drvo zasadio na vrhu brda Liban.
Kada se naao usred tog drveta (gorueg grma), Mojsije je imao
vizije i od njega odsekao arobni tap pomou kojeg je mogao da
uini da voda potee iz kamena. Ali, poto je propustio da pozove
Gospoda kada je drugi put udario u stenu, nije mu dozvoljeno da ponese sveti tap u Obeanu Zemlju, tako da ga je zasadio u brdima
Moava. Nakon mnogo traganja, kralj David je pronaao stablo, a njegov sin Solomon pokuao je da ga upotrebi za stub u hramu, ali njegovi stolari nisu mogli da ga iseku tako da odgovara; uvek je bilo
ili predugako ili prekratko. Na kraju, zgroeni, oni ga odbacie i
upotrebljeno je za most koji spaja Jerusalim sa okolnim brdima. Kada je kraljica od Sabe dola kralju Solomonu u posetu, od nje se oekivalo da pree preko mosta. Ona je, meutim, kad je videla drvo,
odbila da na njega spusti svoje stopalo, ve je, umesto toga, nakon to
se kleei pomolila, skinula sandale i pregazila potok. To je toliko
impresioniralo kralja Solomona da je naloio da se klada obloi zlatnim ploicama i postavi iznad vrata njegovog Hrama. Tamo je ostala sve dok njegov pohiepni unuk nije ukrao zlato i, kako zloin ne
bi bio otkriven, zakopao drvo.
Iz zemlje u kojoj je deblo zakopano odmah je izbio izvor vode,
koji je postao poznat kao Vitezda. Tu su dolazili bolesni iz cele Sirije
da se lee.2 Aneo banje postao je uvar drveta i ono je ostalo neuznemiravano dugi niz godina. Na kraju je deblo isplutalo na povrinu
i opet je upotrebljeno kao most, ovaj put izmeu Kalvarije i Jerusalima, i preko njega je Isus preao da bude razapet. Na Kalvariji nije
bilo drvea, tako da je stablo iseeno na dva dela, kako bi posluilo
kao krst na kojem je Sin Coveji razapet. Krst je postavljen na istom mestu na kojem je bila pokopana Adamova lobanja. Kasnije,
kada je krst pronaia carica Jelena3, pokazalo se da su u tom jednom
2

Jevanelje p o Jovanu 5:1-4 (Nap. prev.)

Flavija Julija H elena (lat. Flavia Iulia H elena, c. 2 4 9 - c. 329), poznatija

sam o kao carica Jelena, ili sv. Jelena; m ajka rim skog cara K onstantina I

866

drvetu sadrane etiri razliite vrste (koje predstavljaju elemente), a

krst je potom nastavio da lei sve bolesnike kojima je bilo doputeno
da ga dodirnu.
IS T O R IJA T
SV ET O G KRSTA
Iz Berjeau4.
Historv o fth e Holy Cross

(1) A dam upuuje Sita kako do stigne do Edenskog

vrta.
(2) Sit stavljatri sem enke sa
D rveta Zivota pod jezik
m rtvog Adama.
(3) Kraljica od Sabe, odbivi da stupi nogam a na sveto
drbo, gazi preko potoka.
(4) Postavljanje svetog drveta iznad vrata Solom onovog hrama.
(5) H ristovo raspee na krstu napravljenom od greda
nainjenih od svetog drveta.
(6) Razlikovanje pravog krsta od druga dva proverom
njegove moi da mrtve vrati u ivot.

Preovlaujua ideja da je potovanje krsta ogranieno na hrianski svet pobija se ve najpovrnijim istraivanjem njegovog mesta
u religijskom simbolizmu. Rani hriani koristili su sva raspoloiva
Velikog. Po predanju, nastalom ve u IV veku, Jelena je u Jerusalim u pronala jed n u od najveih hrianskih relikvija, asni krst, pa se zbog toga
potuje kao svetica i u rim okatolikoj i u pravoslavnoj crkvi. (Nap. prev.)
4

an Filiber Bere (Jean Philihert Berjeau, 1809-1891) - francuski novinar,

m ason. K njiga Istorijat svetog krsta je iz 1863. godine. (Nap. prev.)
867

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

sredstva da prikriju pagansko poreklo svojih simbola, doktrina i rituala. Oni su ili unitili svete knjige drugih naroda meu kojima su se
naselili, ili ih uinili nedostupnim prouavaocima uporedne filozofije, oigledno verujui da su na taj nain mogli da suzbiju sve podatke o prehrianskom poreklu svoga uenja. U nekim sluajevima su
spisi razliitih antikih autora kvareni, pasusi kompromitujue prirode su odstranjivani, ili su ubacivani strani materijali. Verovatno laan
pasus kod Josifa u vezi Isusa je primer naveden da ilustruje tu sklonost.

K rst i raspee u paga n sk o m i hrianskom m isticizm u

p o h ran jen u kui je d n o g od b ib lio tek ara. (...) P ro tek lo je n ek o lik o
sati izm eu spaljivanja flote, koja je zap aljen a po C ezaro v o m nare en ju , i tren u tk a k ad a su se za p alile p rve zg rad e sm eten e u blizini
luke; a (...) b ib lio tek ar, uz p o m o n ek o lik o sto tin a ro b o v a d o d eljenih m u zeju , uspeo j e da spasi n ajd ra g o ce n ije sv itk e T

Po svoj verovatnoi, knjige koje su spaene lee zakopane ili u

Egiptu, ili u Indiji, a dok ne budu pronaene, savremeni svet mora
ostati u neznanju o mnogim velikim filozofskim i mistinim istinama. Antiki svet je jasnije razumeo te karike koje nedostaju - kontinuitet paganskih Misterija u hrianstvu.

IZ G U B L JE N E A L E K S A N D R IJS K E B IB L IO T E K E

Pre poetka hrianske ere, sedam stotina hiljada najvrednijih knjiga, pisanih na pergamentu, papirusu, velenu5 i vosku, kao i ploe od
kamena, terakote i drveta, skupljeno je iz svih delova antikog sveta
i smeteno u Aleksandriji, u zgradama posebno pripremljenim za tu
svrhu. To velianstveno skladite znanja bilo je uniteno serijom od
tri poara. Delove koji su izbegli poar koji je zapalio Cezar kako bi
unitio flotu u luci, unitili su hriani oko 389. godine, posluavi
naredbu Teodosija, koji je naloio unitenje Serapeuma, graevine posveene Serapisu, u kojoj su knjige drane. Pretpostavlja se da je taj
poar unitio biblioteku koju je Marko Antonije poklonio Kleopatri
da elom nadoknadi onu, izgorelu u poaru 51. godine.
O tome je H. P. Blavacka u Razotkrivenoj Izidi napisala:
O ni [rabini iz P alestine i m udraci] kau da nisu svi svici i m anuskripti, za koje se u istoriji belei da su ih spalili C ezar, h rian sk a ru lja , 38 9 . g o d in e , i a ra p sk i g e n e ra l A m ru , p ro p a li k a k o se
o b in o veruje, a pria koju nam go v o re je sledea: U v rem e nadm etan ja ok o presto la, 51. g o d in e p.n .e, izm eu K leo p atre i n jen o g
brata P to lo m e ja D ionisa, B rukion, koji je sadrav ao vie od sedam
sto tin a h iljada u drvo p o v ezan ih svitak a i v atro o tp o rn ih p erg am enata, je popravljan, p a j e veliki deo originalnih m anuskripta, koji su
sm atrani n ajd ra g o ce n ijim , a k ojim a nisu bili naprav ljen i du p lik ati,
5

868

Velen (st. fr. velin, lat. vitulus) - pergam ent od telee koe; fina i glatka,
pergam entu slina hartija. (Nap. prev.)

K r s t u p a g a n s k o m s im b o l iz m u

U svom lanku o Krstu i raspeu u Enciklopediji Britanika, Tomas

Mekol Felou ( Thomas Macall Fallovv) baca mnogo svetla na drevnost tog ideografa.
U p o tre b a k rsta kao relig ijsk o g sim b o la u p reh rian sk im vrem en im a i m eu n eh rian sk im n aro d im a v ero v atn o se m o e sm atrati g o to v o u n iv e rz a ln o m i u v e o m a m n o g o slu a je v a b ila je
p o v ez an a sa nek im o b lik o m o b o a v an ja p riro d e .

Ne samo da je sam krst objekat poznat u umetnosti svih naroda, ve

je njegovo potovanje esencijalni deo verskog ivota veeg dela oveanstva. To je zajedniki simbol meu Indijancima Seveme, Srednje i June Amerike. Viljem V. Sejmur ( iVilliam Wood Seymour) kae:
A ste k a b o g in ja k ie n o sila je k rst u ru ci, a T olteci su tvrdili
da ih je n jih o v o b o a n stv o K ecalk o atl p o u ilo o zn ak u i ritu alu krsta, d ak le n jeg o v o g tapa, ili sk ip tra m o i, slin o g k ro si6, a njegov
p lat b io j e p rek riv en crv en im k rsto v im a .
[K rst u tradiciji, isto riji i u m etn o sti
( The C ross in Tradition, H isto ry a n d A r t)]
6

Krosa (fr. crosse; it. croccia) - biskupski tap, ili taka (takoe, pastirski tap).
(Nap. prev.)
869

K rst i raspee u p agan skom i hrianskom m isticizm u

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Krst su takoe visoko cenili i Japanci i Kinezi. Za pitagorejce je

najsvetiji od svih brojeva bio broj 10, iji simbol je X, ili krst. Kako
u japanskom tako i u kineskom jeziku oznaka broja 10 je krst. Budistiki toak ivota sastoji se od dva preklopljena krsta, a njegovih
osam vrhova je sauvano u hrianstvu u naroito oblikovanom krstu vitezova templara, koji je u sutini budistiki. Indija je sauvala
krst ne samo u svojim rezbarijama i na slikama, ve i u arhitekturi;
veliki broj tamonjih hramova je - poput hrianskih crkava i katedrala - podignuto na temeljima u obliku krsta.
Na tibetanskim mandalama, nebo je prikazano u obliku krsta, s
demonskim kraljem na svakoj od etiri kapije. Upeatljiv krst velike drevnosti otkriven je u peinama na ostrvu Elefanta, u bombajskoj luci. Razliite vrste krstova su om iljeni m otiv u umetnosti
Haldeje, Fenikije, Egipta i Asirije. Inicijati Eleusinskih Misterija u
Grkoj, dobijali su krst koji su, u vreme inicijacije, nosili oko vrata na lancu, ili vrpci. Za rozenkrojcere, alhemiare i iluminate, krst
je bio simbol svetlosti, jer je svako od tri slova L V X izvedeno iz nekog dela krsta.

TAU KRST

TAU krst bio je znak za koji je G ospod rekao Ijuima

iz Jerusalim a da njim e obelee svoja ela, kako prenosi
prorok Jezekilj.8 Takoe je, kao simbol osloboanja, bio
stavljan na one koji su bili optueni za zloine, ali su
dobili oslobaajue presude.

1___

TAU krst bio je nacrtan na elu svih koji su

primljeni u Misterije Mitre. Kada bi kralj bio iniciran u Egipatske Misterije, TAU krst mu je postavljan na usne. Tetovirali su ga na svoja tela
kandidati za neke od Misterija amerikih Indijanaca. Kod kabalista,
TAU krst je simbolizovao nebo, a pitagorejci su njime oznaavali
tetraktis. Hermesov kaducei bio ie izdanak TAU krsta (videti Alberta
Pajka).

C r u x a n s a ta 9

T a u KRST

Postoje tri razliita oblika krsta. Prvi se nazivaTAU (tanije TAV).

On veoma nalikuje savremenom slovu T i sastoji se od horizontalne
preage koja stoji na vertikalnom stubu, a dva kraka su mu jednake
duine. Hrast, poseen nekoliko stopa iznad zemlje, sa gomjim delom
poloenim, u ovom obliku, preko donjeg, bio je simbol druidskog
boga Hu. Pretpostavlja se da je taj simbol nastao meu Egipanima,
od rairenih rogova bika ili ovna (Taurus ili Arijes), sa vertikalnom
linijom koju ini njegovo lice. Ponekad se oznaava kao krst eki,
jer ako se dri za vertikalnu bazu, ne razlikuje se od malja ili ekia.
U jednoj od kabalistikih masonskih legendi, Hiram A bif je dobio
eki u obliku Tau krsta od svog pretka, Tubal-Kajina. Tau krst je sauvan u savremenoj masoneriji u obliku simbolizma glavatog lenjira7. Kako se ini, to je najstariji oblik krsta koji postoji.
7
870

Na engleskom Tsquare. (Nap. prev.)

Drugi tip krsta je onaj kod kojeg se iznad T, ili TAU krsta, nalazi
krug, obino spljoten u obliku uspravljenog ovala. Drevni su ga nazivali Crux ansata, ili krst ivota. To je bio klju drevnih Misterija i
verovatno je na osnovu njega nastala savremenija pria o zlatnom kljuu za nebo, u posedu sv. Petra. U egiptskim Misterijama kandidati su
prolazili kroz sve oblike stvamih i imaginamih opasnosti, drei iznad glave Crux ansata, pred kojim su sile tame zbunjene paale. Prouavalac treba da se seti rei In hoc signo vinces'0. Kao to je uoio
Riard Pejn Najt, TAU oblik krsta se ne razlikuje od Venerinog peata. On navodi:
K rst tog o b lik a se p o n ek ad u o a v a na k o v an icam a, a n ek o lik o
ih j e p ro n a e n o u S erap iso v o m h ram u [S erap eu m u ], sru en o m u
8

Jezekilj 9:4-6 (Nap. prev.)

Videti napom enu 5 na strani 129. (Nap. prev.)

10

Videti napom enu 1 na strani 769. (Nap. prev.)

871

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

sveoptem un iten ju tih g ra e v in a koje je preduzeo ca r T eodosije,
a hrian sk i antikvari tog vrem en a za njih su rekli da o zn aav aju
budui iv o tT

C R U X A N SA TA

K rst i raspee u pagan skom i hrianskom m isticizm u

pomilovanja, a bio je sahranjivan sa njima, da oznai besmrtnost due. Nosili su ga mnogi bogovi i boginje i oigledno je oznaavao
njihovu boansku blagonaklonost i ivotvomu snagu. U Kairskom muzeju nalazi se velianstvena kolekcija krstova u mnogim oblicima,
veliinama i konstrukcijama, koja dokazuje da su bili uobiajen simbol meu Egipanima.

I krst i krug bili su faliki sim boli, je r je drevni svet

oboavao generativne sile Prirode kao izraz kreativnih
osobina Boanstva. Crux ansata je, kao kom binacija
m ukog TAU i enskog ovala, predstavljao principe
raanja.
FIG URA SA U SK R N JEG
OSTRVA K O JO J JE NA L E IM A

Ogist Le Plonon, u svom delu Svete Misterije kod Maja i Kia (Sacred Mvsteries Among
the Mayas and Quiches) primeuje da se Crux
ansata, koji on naziva Klju Nila i Simbol simbola, bilo u potpunom obliku, bilo kao jednostavan TAU, moe videti
kao ukras na grudima statua i bareljefa u Palenki, Kopanu i irom
Srednje Amerike. On primeuje da je taj krst uvek povezan sa vodom, da je kod Vavilonjana bio amblem vodenih bogova, kod Skandinavaca, neba i besmrtnosti, a kod Maja, podmlaivanja i oslobaanja
od fizike patnje.
Imajui u vidu povezanost tog simbola sa vodama ivota, grof
Goble d Alvija ", u svojoj knjizi Migracija simbola, upozorava na
injenicu da su instrument koji nalikuje na Crux ansata, nazivan Nilometar, drevni Egipani koristili za merenje i regulisanje plavljenja
reke Nil. Verovatno je ta povezanost sa Nilom prouzrokovala da Crux
ansata bude smatran sitnbolom ivota, jer Egipat je u potpunosti zavisio od plavljenja te reke, neophodnih za navodnjavanje koje bi osiguralo dovoljno letine. U svicima od papirusa Crux ansata prikazan je
kako izlazi iz usta egipatskih kraljeva kada su neprijateljima izricali
11 Een Felisian Alber, grof Goble d Alvija (Eugene Felicien Albert, Count Goblet
d'Alviella, 1846 -1925) - belgijski m ason, pravnik. liberalni senator, profesor istorije religije i rektor na briselskom univerzitetu ( U niversite Libre
de B ruxelles ULB). Proslavio se upravo pom enutom knjigom iz 1891.
godine, M igracija sim bola (La M igration des svm boles), koja predstavlja
jedan od osnova religijske arheologije. (Nap. prev.)
872

C R UXAN SATA

Da je Crux ansata migrirao u mnoge delove sveta dokazuje injenica

da je bio postavljen na leim a bar
jed n e od m isterioznih kam enih figura pronaenih na Uskrnjem ostrvu u junom Pacifiku. Statua o kojoj
je re - jed n a od najm anjih u grupi
- jedrenjakom je donesena u London i sada je u Britanskom m uzeju;
C n tx ansata na leima figure je jasno vidljiv.

R imski

i grki katoliki krstovi

Trei oblik krsta je poznat kao rimski ili grki tip i usko je povezan sa raspeem Isusa Hrista, iako je malo verovatno da je krst,
koji je za to upotrebljen, nalikovao uobiajenom savremenom obliku. Neograniene su podvrste krstova, koje se meusobno razlikuju
po relativnim proporcijama njihovih vertikalnih i horizontalnih delova. Kod tajnih redova razliitih generacija nalazimo sloene krstove, kao to su trostruki TAU krst u Kraljevskom Luku slobodnog
873

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

zidarstva i dvostruki ili trostruki krstovi u masonskom i rimokatolikom simbolizmu.

Za hrianina krst ima dvostruki znaaj. Prvo, to je simbol smrti
njegovog Istkupitelja, kroz ije muenitvo on osea da sauestvuje
u slavi Boga; drugo, to je simbol poniznosti, strpljenja i tereta ivota. Zanimljivo je da bi krst trebalo da je simbol i ivota i smrti. Mnogi narodi duboko razmatraju astronomski aspekt religije i verovatno
je da su Persijanci, Grci i Hindusi na krst gledali kao na simbol ekvinocija i solsticija, uverem da je u odreenim godinjim dobima
sunce simbolino razapeto na tim zamiljenim nebeskim uglovima.
injenica da je tako puno naroda smatralo svog Spasitelja za personifikaciju sunanog globusa, uverljiv je dokaz da krst mora da je
postojao kao astronomski element u paganskoj alegoriji. Ogist Le
Plonon je verovao da je potovanje krsta delimino postojalo zbog
uzdizanja sazvea zvanog Juni Krst, koje je nastupalo neposredno
pred godinju sezonu kia, a poto su se uroenici sa tih geografskih
irina u potpunosti oslanjali na to da e im kie poveati useve, oni
su krst videli kao godinje obeanje pribliavanja oluja, koje su za
njih znaile ivot.
Postoje etiri osnovna elementa (kako prema antikoj filozofiji tako i prema savremenoj nauci), a drevni narodi su ih predstavljali pomou etiri kraka krsta, stavljajui na kraj svakog kraka misteriozna
kabalistika stvorenja da simbolizuju mo svakog od tih elemenata.
Tako su element zemlju simbolizovali bikom, vodu, korpijom, zmijom,
ili orlom, vatru, lavom, a vazduh, ljudskom glavom okruenom krilima. Znaajno je da bi etiri slova ispisana na pergamentu (neki kau
na drvetu) i privrena na vrhu krsta u vreme raspea trebalo da budu prva slova etiri hebrejske rei koje oznaavaju etiri elementa;
Ja m m in , more ili voda; Nour, vatra; Rouach, vazduh, i Ieheschah,
suva zemlja (videti Moral i Dogma, Alberta Pajka).
To to se krst moe napraviti otvaranjem, ili razvijanjem strana
kocke, prouzrokovalo je da taj simbol bude povezan sa zemljom.
Iako je krst u krugu dugo bio smatran znakom planete Zemlje, zapravo bi ga trebalo smatrati simbolom sloenih elemenata zemlje, jer
je ona sastavljena od etiri trougla elemenata. Hiljadama godina krst
je identifikovan sa planom spasenja za oveanstvo. Elementi - so,
sumpor, iva i Azot - upotrebljavani u izradi Kamena Mudraca u alhemiji, esto su simbolizovani krstom. Krst etiri glavna ugla takoe
874

K rst i raspee u pagan skom i h rianskom m isticizm u

je imao svoje tajno znaenje, a masonske trojke jo uvek idu na etiri

strane sveta, koje pokazuje kompas, u potrazi za Izgubljenom Reju.
Smatralo se da je materijal od kojeg je krst napravljen esencijalni
element njegove simbolike. Tako, zlatni krst simbolizuje prosvetljenje; srebmi krst, proienje; krst od baznih metala, ponienje; drveni
krst, aspiraciju. Cinjenica da je kod mnogih naroda bio obiaj da se
mke u molitvi raire uticala je na simboliku krsta, koji je, zbog svog
oblika, poeo da se smatra za simbol ljudskog tela. Smatra se da su
etiri glavna dela Ijudske strukture - kosti, miii, nervi i krvni sudovi - doprineli simbolici krsta. To je posebno zbog injenice da se
kimeni nervi ukrtaju na dnu kime, to je podsetnik da je Gospod
bio razapet takoe i u Egiptu 12.
ovek ima etiri prenosnika (odnosno medijuma) izraavanja, pomou kojih duhovni Ego kontaktira spoljanji univerzum: fiziku
prirodu, vitalnu prirodu, emocionalnu prirodu i mentalnu prirodu.
Svaka od njih uestvuje u naelu jednog od osnovnih elemenata, a
etiri stvorenja, koja su im kabalisti dodelili, prouzrokovala su da
krst bude simbol sloene prirode oveka.

SP E E -

K O S M I K A A L E G O R IJA

Nebrojeni Spasitelji umrli su za grehe oveka i od ruku oveka i

kroz svoju smrt su se na nebu zauzeli za due svojih delata. Muenitvo Bogooveka i iskupljenje sveta kroz Njegovu krv bilo je esencijalno naelo mnogih velikih religija. Gotovo sve takve prie mogu se
povezati sa oboavanjem sunca, jer blistava kugla dana je Spasitelj, koji
svake godine umire za svako stvorenje u njegovom univerzumu, ali
se iz godine u godinu ponovno pobedniki uzdie iz groba zime. Doktrina raspea je nesumnjivo utemeljena na tajnim tradicijama Drevne
Mudrosti; ona je stalni podsetnik na to da je boanska priroda oveka
uvek razapeta u ivotinjskom organizmu. Neke od paganskih Misterija ukljuivale su u ceremoniju inicijacije razapinjanje kandidata
12

O tkrivenje 11:8: I telesa njihova ostavie na trgu velikoga grada, koji se

duhovno zove Sodom i Egipat, gde i Gospod njihov bi razapet. (prevod Vuk
Stefanovi K aradi) (Nap. prev.)
875

K rst i raspee u pagan skom i hrianskom m isticizm u

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

na krstu, ili polaganje njegovog telo na oltar u obliku krsta. Tvrdilo se

da je Apolonije iz Tijane (Antihrist) bio iniciran u egipatski Arkanum u Velikoj piramidi, gde je visio na krstu dok nije izgubio svest,
nakon ega je na tri dana poloen u grob (sanduk). Dok je njegovo
telo bilo bez svesti, za njegovu duu se mislilo da je prela u svet besmrtnika (mesto smrti). Poto je pobedila smrt (uvidevi da je ivot
vean), vratila se u telo, koje se tada podiglo iz sanduka, nakon ega
su ga svetenici pozdravili kao brata, jer su verovali da se vratio iz
zemlje mrtvih. Ovaj koncept je, u sutini, bio uenje Misterija.

A P O L O N IJE
IZ T IJA N E

Iz Historia Deorum
Fatidicorum
Po pitanju A polonija i
njegovih izvanrednih
moi, Frensis Baret, u
svom delu Biographia
A n tiq u a , n ak o n to
opisuje kako je A polonije uguio pobunu
ne prozborivi ni re,
nastavlja:
,,On je dosta puto v a o i za sebe
izjav ljiv ao da je
zakonodavac; razum eo je sve jezike, a da ih nije
uio; imao je iznenaujuu sposobnost da zna ta
se deava na ogrom nojudaljenosti i, u vreme kada
je car D om icijan
bio izboden, A po lo n ije se n alazio veom a daleko i, stojei na gradskoj trnici, uzviknuo; Udri! Udri! - ovoga puta tiranina vie nem a.
876

Razum eo je je z ik ptica; osuivaoje ples i ostale zabave te vrste; preporuivao je m ilosre i pobonost; putovao je u gotovo sve zem lje sveta.
a um ro je u veom a dubokoj starosti.

R a z a p e t i s p a s it e l ji

Impozantna je lista ovekoveenih smrtnika koji su patili za oveka da bi mogao primiti dar venog ivota. Meu onima koji su istorijski ili alegorijski povezani sa raspeem su Prometej, Adonis, Apolon,
Atis, Bah, Buda, Krina, Horus, Indra, Iksion, Mitra, Oziris, Pitagora, Kecalkoatl, Semiramida i Jupiter. Prema fragmentamim postojeim izvetajima, svi ti heroji dali su svoje ivote sluei oveanstvu
i, s jednim ili dva izuzetka, umrli su kao muenici zarad ljudskog napretka. Na mnogo misterioznih naina su okolnosti njihove srnrti bile
namemo skrivene, ali je mogue da je veina njih bila razapeta na
krstu ili drvetu. Prvi prijatelj ljudi, besmrtni Prometej, bio je razapet
na vrhu planine Kavkaz, a leinar je postavljen nad njegovom jetrom
da svojim kandama grebe i kida njegovo meso i tako ga mui kroz
itavu venost. Prometej nije posluao Zevsovu zapovest i ljudima
je odneo vatru i besmrtnost, te je patio za ljude, sve dok nije doao
Herkul i oslobodio ga njegove vekovne agonije.
Razmatrajui raspee persijskog Mitre, D. P. Landi je napisao:
D jupi nam kae da je M itra pogubljen razapinjanjem , a vaskrsao
je 25. m arta. U p e rsijsk im M iste rija m a je telo m la d i a, n aizg led
m rtv o g , bilo izlagano, to j e p re ta v lja lo sim u laciju n jeg o v o g povratka u ivot. V erovalo se da j e on svojim patnjam a o bezbedio njihovo spasenje, pa je zbog toga nazivan njihovim Spasiteljem. Njegovi
sv e ten icim a uvali su m u g ro b do p o n o n o g b denja, 25. m arta, u
tam i i glasno nariui; kad bi, odjednom , svetlost sinula sa svih strana, svetenik bi povikao: Radujte se, o, sveti inicirani, va Bog je vaskrsao! N jegova sm rt, njegovi bol i patnja, doneli su vam spasenje.
(V ideti M o n u m en ta ln o h ria n stvo )

U nekim sluajevima, kao to je sa Budom, mit o raspeu se mora uzeti pre u alegorijskom nego u doslovnom smislu, jer su nain
877

Krst i raspee u p agan skom i h rianskom m isticizm u

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

njegove smrti zabeleili njegovi vlastiti uenici u Knjizi Velikog UpokojenjaB. Meutim, sama injenica da je sa tim herojima povezano
simboliko upuivanje na smrt na drvetu dovoljna je da se dokae
univerzalnost prie o raspeu.
Istonoindijski ekvivalent Hristu je besmrtni Krina, koji je, sedei u umi i svirajui flautu, opinjavao ptice i ivotinje svojom muzikom. Pretpostavlja se da su tog boanski nadahnutog Spasitelja
oveanstva njegovi neprijatelji razapeli na drvetu, ali je uloen veliki napor da se uniti svaki dokaz koji upuuje u tom smeru. Tako
Luj Zakolio14, u svojoj knjizi Biblija u Indiji, opisuje Krininu smrt:
K rin a je sh v atio da je za n jeg a do ao as da n ap u sti zem lju i
vrati se u krilo o n o g a koji g a je poslao. Z ab ran iv i svojim uenicim a d a ga slede, otiao je , je d n o g dana, da obavi sv o ju a b lu c iju 15
n a o b alam a G an g a (...). D oavi n a svetu reku, za g n ju rio je tri puta, a onda, k lek av i i pogled av i u nebo, m o lio se, iek u ju i sm rt.
U tom p o lo aju pro b o d en je strelam a je d n o g od o nih ije zlo in e
j e otkrio, a koji su, uvi za njeg o v o pu to v an je do G an g a, oform ili
ja k o d red i krenuli pov ed en i p lan o m da ga ubiju (...) T elo B o g o o veka ubice su okaile n a grane drveta, kako bi postalo plen leinara.
K ad a su se vesti o sm rti p ro irile, ljudi su u gom ili d o li, p red v o eni A runom , K rininim najdraim uenikom , da p o k u p e njegove
13

svete ostatke. Ali sm rtni o k v ir Iskupitelja bee nestao - nem a sum nje d a se v ratio u svoje n eb esk o p reb iv alite (...) a d rv o na k o jem
je b io o k aen iz n en ad a p o sta d e p rek riv en o velik im crv en im cveto v im a i rairi oko sebe n ajsla i m iris.

Ostali izvetaji o Krininoj smrti kau da je bio vezan za drvo u

obliku krsta pre no to su strele u njega uperene.
To to u Murovom Hinduskom panteonu postoji slika Krine sa
ranama od eksera u akama i stopalima, a u Inmanovim Drevnim verama slika koja prikazuje orijentalno boanstvo sa neim to bi lako
moglo biti rupa od eksera u jednom od njegovih stopala, trebalo bi,
za one sa nepristrasnim umovima, da bude dovoljan motiv za dalje
istraivanje te teme. to se tie zapanjujuih otkria do kojih bi se moglo doi idui u tom pravcu, D. P. Landi u svom Monumentalnom
hrianstvu daje sledei podatak;
O dakle su Persijanci dobili svoju predstavu o tom proroanstvu,
k oje, tak o p ro tu m a en o , o d aje p o tu H ristu i njeg o v o j sp asonosnoj
m ilosti i ljubavi p rik azan im na k rstu ? K ak o u sim b o lin o m tak o i
u stvam om raspeu vidim o sve njihove znam enitosti. A ko je dolo iz
Indije, kako je stiglo, ako ne iz jed n o g zajednikog, prvobitnog centra svih prim itivnih i istih religija? Postoji n ajneobinija slika, ilustrativna za itavu tem u, a ono to p rikazuje v em jem d a je prethodilo
hrianstvu. P rekopirana je iz M urovog H induskog p a nteona, ne kao
k u rio zitet, ve kao n ajje d in stv e n iji sp o m e n ik rasp e u . N e u su u je m se d a jo j d o d elim dru g o im e, do ra sp e e u p r o sto ru . (...) M oe
li to b iti rtv a - o v e k , ili S v e te n ik i rtv a u je d n o m , iz h in d u sk e
m ito lo g ije , k o ji j e seb e p o n u d io n a rtv u p re no to su p o sto jali
sv eto v i? M o e li to biti P lato n o v d m g i B og, koji se u tisn u o u svem ir u obliku krsta? Ili je to njegov boanski ovek, koji bi bio bievan, m uen, sputan, kojem su oi sagorene i koji je , na kraju, nakon
to je p retrp eo sv ak o jak a zla, b io razap et? P laton j e teo lo g iju uio
u E g ip tu i n a Isto k u i m o ra d a j e z n a o o ra sp e im a K rin e, B ude,
M itre \e t aL). U sv ak o m slu aju , relig ija Indije im ala j e svoju m itsku razap etu rtv u d av n o pre h ria n stv a , k ao tip p rav o g raspea
[Pro D eo e t E c c le s ia l'6], a j a sam sk lo n d a m islim d a g a im am o na
ovoj izv an red n o j slici.

M aha-parinibhana Sutta - Veliki govor o konanom utm uu (Poslednji Budini dani) - najdua od svih sutta u Pali kanonu, deo D igha Nikaye - Zbirke dugih govora, sastavljene od 34 sutte, koja je prva od pet nikaya, ili zbirki, koje sa in ja v a ju S u tta P ita k u , je d n u od Tri k o a re P a li Tipitake
teravada budizm a. M aha-parinibbana sutta opisuje dogaaje pre, tokom i
neposredno posle konanog Budinog osloboenja (parinibbana). O va ivopisna pripovest sadri velik deo uenja o D hammi, ukljuujui i Budina poslednja uputstva, koja slue kao putokaz na koji nain budizam treba iveti
i praktikovati posle Budine smrti. (Nap. prev.)

14 Louis Jacolliot (1837-1890) - francuski advokat, kolonijalni sudija, pisac

i predava. Tragao je za indijskim korenim a zapadnog okultizm a i verovao u postojanje izgubljenog kontinenta u Pacifiku. Pun naslov citirane
knjige iz 1869. godine je Biblija u Iniji ili ivot Isusa Krine (La Bible dans
l'lnde, ou la Vie de Iezeus Christna) i uticala je na brojna nagaanja o Isusovom boravku u Indiji koja su se pojavila u XX veku. (Nap. prev.)
15

878

A blucija (lat. ab-lutio) - pranje, um ivanje, ienje; obredno pranje. (Nap.

prev.)

16

Lat. Za Boga i crkvu. (Nap. prev.)

879

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

K rst i raspee u pagan skom i h rianskom m isticizm u

R A SPE E U PR O STO RU
Iz Higgins, Anacalvpsis

O ovom izvanrenom orijentalnom crteu D. P. Landi je napisao:

Lii na hriansko raspee u mnogim aspektim a, a u nekim drugim
ne. Crte, stav i tragovi eksera u akama i stopalima ukazuju na hriansko poreklo, dok paranska kruna
sa sedam iljaka, odsustvo drveta i
uobiajenog natpisa i zraci sjaja iznad izgleda da ukazuju na neko nehriansko poreklo. M oe li to biti
Zrtva-ovek, ili Svetenik i rtva u
jednom , iz hinduske mitologije, koji je sebe ponudio na rtvu pre no
to su postojali svetovi?

Savremeni svet zaveden je u s rom odnosu prema takozvanim paganskim boanstvima i poeo je da ih posmatra u svetlu potpuno
drugaijem od njihovog stvamog karaktera i znaenja. Ismevanje i
klevetanje, koje hrianstvo upuuje Krini i Bahu, odlian su primer kako oni, koji su sasvim pogreno shvatili smisao tajnog znaenja alegorija, proganjaju besmrtna naela. Ko je bio razapeti ovek
Grke, o kojem su na povrinu isplivale nejasne glasine? Higins smatra da je to bio Pitagora, a ranohrianski autori su potisnuli pravu
priu o njegovoj smrti, jer je bila u sukobu sa njihovim uenjima.
Takoe, da li je istina da su rimski legionari na bojnom polju nosili
barjake na kojima su bili krstovi sa razapetim Sunce-ovekom?

ini se da je taj udni besmrtnik, ije ime znai pernata zmija, izaao
iz mora, nosei sa sobom misteriozni krst. Na njegovoj odori bili su
ukrasni oblaci i crveni krstovi. U njegovu ast su, u raznim delovima Meksika, bile postavljene velike zmije isklesane od kamena.
Kecalkoatiov krst postao je sveti simbol meu Majama, a, prema
dostupnim zapisima, aneli Maja Indijanaca imali su krstove u razliitim bojma naslikane na svojim elima. Slini krstovi bili su postavljeni iznad oiju onih koji su inicirani u njihove Misterije. Kad
je Kortez stigao u Meksiko, doneo je sa sobom krst. Prepoznavi ga,
domoroci su verovali da je on Kecalkoatl koji se vratio, jer ovaj bee
obeao da e se u neodreenoj budunosti vratiti i istkupiti svoj narod.
U Anakalipsi, Godfri Higins baca neto svetla na krst i njegov
simbolizam u Americi:
In k e su im ali k rst od v rlo fm og m erm era, ili p rele p o g ja sp isa ,
v iso k o u g laan, iz je d n o g k o m ad a, tri etv rtin e lakta du g , a tri prsta iro k i d eb eo . u v a n j e u sv eto j o d aji p alate i o d av a n o m u je
velik o p o to v an je. pan ci su taj k rst o b o g atili zlato m i d rag u ljim a
i postavili g a u katedrali u K usku. M eksiki hram ovi su u obliku krsta i g led aju n a etiri tran e sveta. N a slik am a u K o d e ksu B o rd ija 17
K ecalk o atl j e p red sta v lje n p rik o v an n a krst. P o n ek ad su tu ak i
dva lopova razapeta sa njim . U Vol. N o. II. ploa 75, B og je razapet
n a N eb esim a, o k ru en sa d ev e tn a est likova, to je broj m eto n ik o g
c ik lu s a 18. Z m ija g a li a v a o rg a n a z a ra z m n o a v a n je . U K o d e k su
17

Codex Borgianus, C odexB orgia, ili Borgia Codex, ili Codex Yoalli Ehecati,
je srednjoameriki manuskript o ritualima i proricanju i generalno se vemje
da je napisan pre panskog osvajanja M eksika. Kodeks je napravljen od ivotinjske koe, ima 76 strana i ita se s desna u levo; svi listovi, osim krajnjih, obostrano su oslikani. Kodeks pripada veoj skupini mkopisa, Bordija
gm pi m anuskripata, a oboje su dobili ime po italijanskom kardinalu Stefanu Bordiji (Stefano Borgia), u ijem posedu su bili. Kodeks je kasnije predat u Vatikansku biblioteku. Predloeno je da se nazove Codex Yoalli Ehecatl,
to je nauaski za No i Vetar, mada nije sigumo da su ga napravili Nauasi.
Z abunu oko im ena K oeksa m oe uneti to to se i grko-sahidski uncijalni
m anuskript Jevanelja, paleografski datiran u V vek, p rem a svom prvom
vlasniku, Stefanu Bordiji, naziva istim imenom, Kodeks Bordija (Codex
Borgianus). (Nap. prev.)

18

M etoniki ciklus, M etonski ciklus ili M etonov ciklus - pojam iz hronologije, nazvan po starogrkom astronomu, matematiam, geometm i inenjem,

R aspee K ecalkoatla

Jedan od najznaajnijih razapetih Svetskih Spasitelja je srednjoameriki bog vetrova ili Sunca, Kecalkoatl, ije aktivnosti su indijanski svetenici Meksika i Srednje Amerike drali u velikoj tajnosti.
880

881

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

B o rd ija (str. 4, 72, 73, 75) m eksiki B og p red stav ljen je razap et i
prikovan na krst, a na dm gom m estu kako na njem u visi sa krstom u
m kam a. U je d n o m sluaju, gde j e lik je d v a n aznaen , k r s tje crven,
odea j e obojena, a lice i ake su sasvim cm i. A ko je to bilo hrianstvo N estorija iz G erm anicije, kako je m ogao pouavati d a je razapeti Spasitelj bio cm ? Im e Boga koji je bio razapet bilo je K ecalkoatl.

K rst i raspee u pagan skom i hrianskom m isticizm u

raskom adan za kazan, i s jednakim razlogom zahtevam o, iako neko
m oda ne misli da su Jevreji Novog sveta (lord Kingsboro je nastojao
da dokae da su M eksikanci bili potomci Jevreja] na svog Mesiju primenili ne sam o sva proroanstva iz Starog zaveta, koji se odnose na
Hrista, ve isto tako i m noge od dogaaja vezanih za njega, koja su
zabeleena u Jevaneljim a.

Raspee Rei u prostoru, raspee goluba, koje se esto via u religijskoj simbolici - oboje su podsetnici na pagansku natkriljenost.
injenica da krst formiraju rairena krila ptice u odnosu na njeno telo bez sumnje je jedan od razloga to su Egipani koristili pticu kao
simbol besmrtne prirode oveka i esto je prikazuvali kako lebdi
iznad mumiftciranog tela preminulog, nosei u jednoj od svojih kandi znak ivota, a u drugoj znak daha.

E k s e r i S t r a d a n ja

R A SPE E K E C A L K O A T L A IZ KOD EKSA B O R D IJA

Iz Kingshorough. Antiquities o f Mexico

Lord K ingsboro19 pie:

Zar moemo da ne uputimo na sedamdeset treu stranicu Bordija MS,
na kojoj je Kecalkoatl predstavljen prvo razapet, a zatim, kako izgleda,
M etonu A tinskom (gr. Micov o AOrivuToc V vek p.n.e), koji ga je otkrio
u saradnji sa atin sk im astronom om , E uktem onom (gr. Euienjpcov; lat.
Euctemon). Metoniki ciklus traje 19 godina i obuhvata 235 lunacija, ili sinodikih meseci, nakon ega se M eseeve mene ponavljaju u iste dane solam e godine. Prem a savrem enim podacim a, 235 lunacija traje oko 6.939
dana i 16,5 sati, a 19 solam ih godina traje oko 6.939 dana i 14,5 sati, to je
razlika od svega nekoliko sati za 19 godina. (Nap. prev.)
19

882

Edvard King, vikont K ingsboro (E dw ard King, Viscount K ingsborough,

1795-1837) - irski antikvar. G odine 1831. izdao je prvi tom M eksikih

Tri eksera Stradanja pronala su svoj put u simbolizam brojnih

rasa i vera. Postoje mnoge legende o tim ekserima. Jedna od njih kae da je prvobitno bilo etiri eksera, ali su hebrejski kabalisti i arobnjaci jedan dematerijalizovali ba u trenutku kad je trebalo da bude
proboden kroz Uiteljevo stopalo. Zbog toga je bilo neophodno da
mu se prekrste noge. Druga legenda kae da je jedan od eksera zakucan u krunu i da jo uvek postoji kao carska dijadema evropske
kue. Opet, jo jedna pria kae da je deo uzda Konstantinovog konja bio ekser Stradanja. To je, meutim, malo verovatno, poto su
ekseri bili napravljeni od gvoa, a u to vreme je bio obiaj da se koristite zailjeni drveni klinovi. Hargrejv Denings, u svom delu Rozenkrojceri, njihovi obredi i tajne, upozorava na injenicu da ig ili
znak, nazivan iroka strela, koji je u Engleskoj korien da oznai
kraljevsku imovinu, nije nita drugo do zajedno grupisana tri eksera
starina (Antiquilies o f M exico), kolekciju kopija raznih srednjoam erikih
kodeksa, u kojoj se prvi put naao i celokupan D rezdenski kodeks. D ruga
dva tom a M eksikih starina objavljena su posthum no. (Nap. prev.)
883

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

raspea, a da je njihovim stavljanjem vrhom uz vrh formiran drevni

egipatski simbol, TAU krst.
U svom delu Drevno slobodno zidarstvo, Frenk K. Higins reprodukuje masonsku kecelju sa kolosalne kamene figure u Kirigui, u Gvatemali. Sredinji omament na kecelji su tri eksera Stradanja, rasporeeni
potpuno isto kao kod britanske iroke strele. Znaajno je da su bila potrebna tri eksera da se razapne Hrist, tri ubice da se ubije Hiram Abif,
a tri rane da se pogubi princ Koh, Oziris meksikih Indijanaca.
C. V. King, u svom delu Gnostici i ono to je od njih preostalo, ovako opisuje gnostiki dragulj:

K rst i raspee u pagan skom i hrianskom m isticizm u

lo p o k u av ati da bilo ta p o stig n e vlastito m snagom , ve da bi sam o trebalo da slui kao sredstvo kojim e se izvriti B oanska volja.
Iznad g lav e su u p isan a slova: I. N. R. J, a n jih o v o n ajv an ije znaen je jc: ln N o h is R eg n a t J e su s (U n am a kralju je Isus). Ali takav
sm isao o v o g n atp isa p rak tin o m o g u sp o zn ati sam o oni koji su zaista relativ n o um rli u sv etu elja i u zd ig li se iznad isk u en ja line
eg zisten cije, ili, da se to izrazi d ru g im reim a, oni koji su postali
ivi u H ristu i u k o jim a je , stoga, u sp o stav ljen o k raljev stv o Isusa
(sv ete volje ljubavi k o ja izlazi iz srca B o g a).

G nostika Plerom a, ili k om binacija svih E ona [jc] izraena prik azo m o v ek a koji dri svitak (...). L eva ruka je o b lik o v a n a kao
tri sav ijen a klin a ili eksera; n esu m n jiv o isti sim bol koji Bcl esto
d ri u isp ru e n o j ru ci na v a v ilo n sk im c ilin d rim a , k o ji su p o to m
o tk rili je v re js k i k ab a listi u v rh o v im a slo v a in , a sre n jo v e k o v n i
m istici u Tri E k saera sa K rsta.

Od tog mesta Hargrejv Denings nastavlja Kingove pekulacije i

istie slinosti eksera i obeliska, ili stuba, kao i toga da kabalistika
vrednost hebrejskog slova Sin, ili Sin, iznosi 300, naime, 100 za svaki iljak.
Ekseri Stradanja su izuzetno vani simboli, posebno kada se shvati da, prema ezoterijskim sistemima kulture, postoje odreeni tajni
centri sile u dlanovima i tabanima.
Vaenje eksera i isticanje krvi i vode iz rana bili su simboli odreene tajne filozofske prakse u Hramu. Mnoga od orijentalnih boanstava imaju tajanstvene simbole na rukama i nogama. Takozvani otisci
Budinih stopala su obino ukraeni velianstvenim probijanjem sunevih zraka na mestu gde je ekser probio Hristovo stopalo.
U svojim belekama o teologiji Jakoba Bemea, dr. Franc Hartman
ovako saima mistinu simboliku raspea:
JA K O B BEIVIE, TEV T O N SK I T E O Z O F

K rst p re d sta v lja ze m a ljsk i iv o t, a k ru n a od trn ja p atn ju d u e

e lem e n ta m o g tela, ali takoe i p o b ed u du h a nad elem en tim a tam e.
Telo j e nag o da u kae da se k an d id at za b esm rtn o st m o ra oslo b o diti svih elja za zem aljskim a stvarim a. E igura je p rikucana za krst,
to sim b o lizu je sm rt i p red a ju volje sopstva, te da ono n e bi treba884

Iz Viljcm Louovog prevoda Dela Jakoba Bemea

Jakob Beme roen je 1575. godine u sclu u blizini Gcrlica, a umro je 1624. godine u leskoj. Imao je malo kole i u ranoj dobi je postao obuarski egrt. Kasnije je postao obuarski kalfa, oenio se i imao etvoro dece. Jednoga dana,
885

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

dok je uvao obuarsku radnju svoga m ajstora, uao je m isteriozni stranac, za
kojeg se ispostavilo da je , m ada je izgledao kao da ne poseduje m nogo ovosvetskih dobara, veom a m udar i plem em t u duhovnom postignuu. Stranac je
upitao za cenu para cipela, ali mladi Beme se nije usudio da izgovori cifru, zbog
straha da e naljutiti svoga m ajstora. Stranac je insistirao i Bem e napokon ree cenu, koja je bila najvie to bi se njegov majstor mogao nadati da dobije za
cipele. Stranac ih odm ah kupi i ode. N eto dalje niz ulicu m isteriozni stranac
stade i glasno povika: Jakobe, Jakobe, izai! Zauen i uplaen, Beme istra iz kue. udni ovek upre svoje oi u m ladia - velike oi, koje sevahu i
kao da behu ispunjene boanskom svetlou. On uze m ladievu desnu ruku te
mu se obrati sledeim reima: Jakobe, ti si mali, ali e biti velik i postae dmgi ovek, takav kakvom e se Svet diviti. Zato budi poboan, plai se Boga i
potuj N jegovu Re. itaj m arljivo Sveto pism o, u kojem im a U tehu i Uputstvo. Jer pretrpee mnogo Patnje i Siromatva i bie Progonjen, ali budi hrabar i
istrajan, je r Bog te voli i m ilostiv je prem a tebi D uboko dirnut predskazanjem, Beme postade snaan u svojoj potrazi za istinom, kao nikada do tad. Konano, njegovi napori bili su nagraeni. Sedam dana je ostao u tajanstvenom
stanju tokom kojeg su m u se otkrile tajne nevidljivog sveta. Za Jakoba Bemea
je reeno da je celom oveanstvu objavio najdublje tajne alhem ije. Umro je
okm en porodicom , a njegove poslednje rei bile su: Sada, dakle, idem u raj.

M IST E R IJA A PO K A L IPSE

Sveti grad Efes # Autorstvo Apokalipse # Alfa i Omega #

Jagnje Boje # Cetiri jahaa # Broj zveri

*
Postojanje Dijaninog hrama u Efesu ini taj grad svetim za Misterijsku religiju, jer sedam uda antikog sveta bilo je podignuto da oznai skladita teko razumljivog znanja. H. P. Blavacka o Efesu pie:
B ilo j e to a rite u n iv e rz aln e ta jn e d o k trin e; n eo b in a laborato rija iz k o je je , reen o eleg an tn o m g rk o m frazeo lo g ijo m , izn ik la
kvintesencija budistike, zaratustrijanske i haldejske filozofije. Artem id u , g ig an tsk i stv a m i sim b o l te o zo fsk o -p an te istik ih ap strak cija,
v elik u m ajk u M u ltim a m m a ', an d ro g in a i zatitn icu e fesk ih sp isa ,
p o k o rio j e P avle; ali, m ad a su se ap o sto lsk i o d u ev ljen i p reo b raenici p retv arali d a su spalili sve svoje k n jig e o u d n o m u m e u , xa
7cr.pu:pYa, o stalo ih j e d o v o ljn o d a m o g u d a ih p ro u av aju , k ad a se
o h lad ilo n jih o v o p o etn o o d u e v lje n je.

Jedno od najzanimljivijih tumaenja alegorije raspea je ono koje identifikuje oveka Isusa sa linom sveu pojedinca. Upravo ta
lina svest je ona koja se zainje i prebiva u oseaju odvojenosti, a
pre no to udna dua moe da se ujedini sa uvek-prisutnim i sve-proimajuim Ocem, ta linost se mora rtvovati kako bi se Univerzalna Svest mogla osloboditi.

(V ideti R a zo tkriven u Izid u )

Kao veliki centar paganskih uenja, Efes je bio poprite mnogih

ranohrianskih mitova. Tvrdilo se da je bio poslednje prebivalite
Device Marije, kao i da je tamo bio grob sv. Jovana Bogoslova. Prema legendi, sv. Jovan ovaj ivot nije napustio na uobiajen nain,
ve je, izabravi za sebe podzemnu grobnicu, uao u nju d o k je jo
l

886

M ultimama, ili M ultim am ija (lat. M ultimamma, ili M ultimammia - sa mnogo dojki), latinski je naziv za efesku A rtem idu, prikazanu sa velikim broje m dojki; grk a v arijan ta tog im ena je P o lim asta (gr. n o A .u p a a x o q ).
(Nap. prev.)
887

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

bio iv i za sobom zatvorio ulaz, zauvek nestavi za poglee smrtnika. Drevnim Efesom su kolale prie da e sv. Jovan spavati u svom
grobu sve do povratka Spasitelja i da se, u momentu kada se apostol
spustio na svoj odar, zemlja iznad grobnice preklopila poput prekrivaa na krevetu.
Podvrgnuta kritici vie od svih ostalih knjiga koje su ukljuene u
Novi zavet, Apokalipsa - koja se uobiajeno pripisuje sv. Jovanu Bogoslovu - daleko je najvaniji, ali najmanje shvaen spis meu gnostikim hrianskim spisima. Iako je Justin Muenik proglasio d aje
Knjigu Otkrivenja napisao Jovan, jedan od Elristovih apostola, to
autorstvo osporeno je ve u drugom veku posle Hrista. U treem veku su te prepirke postale akutne, pa su ak i Dionizije Aleksandrijski2 i Evsevije napali jovanovsku teoriju, izjavljujui d a je Knjigu
Otkrivenja i Jevanelje po sv. Jovanu napisao neki Kerint4, koji je
2

Dinizije A leksandrijski, ili D ionizije Veliki (gr. Aiovucnot; A kf\av5pria<;;

Aiovuaiog o Meya(;; f 265) - episkop aleksandrijski od 248. godine do smrti. O njem u je ostalo dosta inform acija, je r je za ivota napisao m nogo pisama, od kojih je do danas u originalu preivelo sam o jedno, ali se ostala
m ogu pronai prepisana u Evsevijevim delim a. (Nap. prev.)

Evsevije Kesarijski (Euzcbije Cezarejski) ili Evsevije/Euzebije Pamfil (gr.

Euapioc;, lat. Eusebius Pamphili - Euzebije [prijatelj] Pamfilov, c. 265-339)
- hrianski istoriar, em dita, apologeta i filolog, od 311. godine episkop u
rodnoj K esariji (lat. Caesarea), u rimskoj provinciji Palestini; bio je poznanik cara K onstantina. Za sobom je ostavio veliki broj ela od kojih se
naroito istiu dva istoriografska naslova, C rkvena istorija (o d H ristovog
vrem ena do K onstantinove p o b ed e n a d L icinijem 324. godine) (H istoria
Ecclestiastica) i ivot Konstantinov. (Nap. prev.)

K erint (gr. KtjpivGo;; lat. C erinthus, c. 100) - rani hrianski gnostik kojega su rani crkveni oci nazivali arhijeretikom. Nasuprot proto-ortodoksnom
hrianstvu, K eritova kola sledila je jevrejski zakon i koristila Jevanelje
prem a Hebrejima, koje je poricalo da je Vrhovni Bog stvorio svet, kao i Isusovu boanstvenost. Po Keritovoj interpretaciji, H ristje d o a o Isusu prilikom krtenja i vodio ga tokom slube, ali ga je napustio u vrem e raspea.
Kerint je pouavao u vreme kada hrianstvo nije imalo jasno definisan odnos prem a judaizm u i grkoj filozofiji. Po svom oslanjanju na jev rejsk i
zakon i skrom noj ocem Isusa, b io je slian ebonitim a i ostalim jevrejskim
hrianim a. U definisanju Dem ijurga kao Stvoritelja sveta, Kerint se poklapao sa grkim filozofskim dualizm om i naslutio gnostike. N jegov opis
Hrista kao bestelesnog duha koji se privremeno nastanjuje u oveku Isusu,

888

M isterija A pokalipse

posudio ime velikog apostola kako bi hrianima bolje plasirao svoje doktrine. Kasnije je autorstvo Apokalipse u pitanje doveo i Jeronim 5, a u vreme reformacije su njegove primedbe oiveli Luter i
Erazmo. Dananji kritiniji uenjaci nisu naklonjem nekada opteprihvaenoj ideji da je Knjiga Otkrivenja bila stvami zapis mistinog iskustva koje je imao sv. Jovan, dok je taj vidovnjak bio u
izgnanstvu na ostrvu Patmos. Izloena su, stoga, dmga objanjenja
simbolizma koji proima knjigu i prvobitnog motiva za njeno pisanje.
Razumnije meu tim teorijama mogu se saeti na sledei nain:
Prvo, na osnovu teine dokaza koje Otkrivenje samo pma u svom
sadraju, ono se slobodno moe proglasiti paganskim spisom - jednom od svetih knjiga Eleusinskih ili Frigijskih Misterija. Kao posledica toga, pravi autor dela, koji izlae dubine egipatskog i grkog
misticizma, mora da je i sam bio inicijat, te stoga duan da pie samo simbolikim jezikom Misterija.
Dmgo, mogue je da je Knjiga Otkrivenja napisana da pomiri prividno neslaganje izmeu ranohrianske i paganske religijske fdozofije.
Kad su zeloti primitivne heianske crkve krenuli da hristijanizuju paganizam, paganski inicijati uzvratili su snanim naporom da paganizuju
poklapa se sa kasnijim Valentinovim gnosticizm om . Rana hrianska tradicija opisuje K erinta kao savrem enika i pro tiv n ik a Jovana Jevaneliste,
koji j e J e va n eljep o Jovanu napisao protiv njega. Sve to se zna o Kerintu potie iz pera njegovih teolokih protivnika. Prve sum nje u istinitost
Jovanovog autorstva Otkrivenja javile su se meu antimontanistima sredinom
II veka u M aloj A ziji, kolevci hilijazm a i m ontanizm a. Ovi antim ontanisti,
koje je Epifanije kasnije nazivao ,,alogim a, izgleda da su u odbrani hrianske o rtodoksije otili u drugu krajnost. Jedan od tih aloga, prezviter
(svetenik) Gaj, koji je delovao u Rim u u doba pape Z efirina (199-217),
odluno je napao novu opasnujeres. Poto su se montanisti pozivali na apostola Jovana u odbrani svojih uenja, Gaj je, bez mnogo takta, u radikalnom
negiranju svih m ontanistikih argum enata, odbacio O lkrivenje Jovanovo,
pripisujui njegovo pravo autorstvo jeretiku Kerintu. (Nap. prev.)
5

Sveti Jeronim Stridonski (gr. E u ae p io ; Sco<ppovio<; 'Icpovupo;; lat. Eusebius Sophronius H ieronym us, 3 3 1 -4 2 0 ) - poznat je kao prevodilac Biblije
sa grkog i hebrejskog na latinski. Taj prevod, populam o nazvan Vulgata,
bio je zvanini biblijski tekst katolike crkve do 1979. godine, k a d a je objav ljen a Neovulgata. Znaajan je i po istorijskim spisim a, naroito delom
O slavnim Ijudim a (D e viris illustribus), koji su puni vrlo dragocenih podataka. (Nap. prev.)

889

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

hrianstvo. Hriani nisu uspeli, ali pagani jesu. S propadanjem paganizma, inicirani paganski hijerofanti su osnovu svojih dejstava preneli na nosioca prim itivnog hrianstva, usvajajui nove simbole
kulta da njima prikriju one veite istine, koje su uvek neprocenjiv
posed mudrih. Apokalipsajasno pokazuje rezultirajui spoj paganske
i hrianske simbolike i na taj nain daje nepobitan dokaz o aktivnosti tih iniciranih umova, koji su elovali tokom ranog hrianstva.
Tree, izloena je teorija da Knjiga Otkrivenja predstavlja pokuaj beskrupuloznih pripadnika odreenog religijskog reda da potkopaju Hrianske Misterije, tako to satirizuju njihovu filozofiju. Nadali
su se da e taj opaki cilj postii pokazujui da je nova vera samo ponavljanje starih paganskih doktrina, nairoko ismejavajui hrianstvo i koristei njegove vlastite simbole da ga omalovae. Na primer,
zvezda koja je pala na zemlju (Otkrivenje 8:10-11) mogla se protumaiti tako da oznai Vitlejemsku Zvezdu, a gorina te zvezde (nazvane Pelen, a koja truje oveanstvo) mogla bi oznaiti ,,lano uenje
hrianske crkve. Mada je ta poslednja teorija stekla odreenu meru
popularnosti, dubina Apokalipse navodi razboritog itaoca na neizbean zakljuak da je to najmanje verovatna od tri hipoteze. Za one
koji mogu da probiju veo njenog simbolizma, nadahnuti izvor dokumenta ne zahteva dodatne potkrepljujue dokaze.
U konanoj analizi, istinska filozofija se ne moe ograniiti ni veroispoveu ni frakcijom; u stvari, ona je nespojiva sa bilo kakvim
vetakim ogranienjem ljudske misli. Pitanje paganskog ili hrianskog porekla Knjige Otkrivenja je, stoga, od malog znaaja. Sutinska
vrednost knjige lei u velianstvenoj epitomi Univerzalne Misterije
- opservaciji koja je sv. Jeronima navela da izjavi kako se moe protumaiti na sedam potpuno razliitih naina. Neobuen o dosezima
antike misli, savremeni teolog se m na koji nain ne moe nositi sa
sloenou Apokalipse, je rje za njega taj mistini spis samo fantazmagorija boanskog nadahnua, koje je on u Ijutom iskuenju da dovede u pitanje. U ogranienom prostoru koje je ovde na raspolaganju,
mogue je skicirati samo u kratkim crtama nekoliko istaknutih karakteristika vizije proroka sa Patmosa. Paljivo razmatranje razliitih
paganskih Misterija materijalno e pomoi i u popunjavanju neizbenih praznina u ovom skraenju.
U prvom poglavlju Apokalipse, sv. Jovan opisuje Alfu i Omegu, koji
je stajao usred sedam zlatnih svenjaka. Okrueno svojim plamteim
890

M isterija A pokalipse

planetamim upraviteljima, to Uzvieno Jedno, na taj nain otelovljuje, u jednom impresivnom i misterioznom liku, itav opseg evolucionog rasta oveanstva - prolog, sadanjeg i budueg.

PR E ST O BOGA I JA G N JE T A
Iz Jacob Behmen, IVorks

Pred prestolom Bojim bilo je kristalno m ore koje predstavlja am ajim , ili ive vode to su iznad nebesa. Pred prestolom su takoe bila i etiri bia - bik,
lav, orao i ovek. Ta bia su prestavljala etiri ugla stvaranja, a m notvo oiju kojim a su bila prekrivena su zveze zvezdanog svoda. Dvadeset i etiri stareinc imaju isto znaenje kao svetenici okupljeni oko Cererinog kipa u Velikom
eleusinskom obredu, kao i persijski G eniji, ili bogovi dnevnih sati, koji su, odbacujui svoje krune, veliali Svetoga. K ao sim bol deljenja vrem ena, stareine
oboavaju bezvrem eni i trajni Duh, koji je usred njih.
891

M isterija A pokalipse

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Dr Rudolf tajner pie:

Prvi stadijum o v ekovog zem aljskog razvoja protekao je u vrem e kada j e ze m lja jo uvek b ila v a tre n a , a prv e lju d sk e in k am acije nastale su iz elem e n ta vatre; n a k raju svo je ze m a ljsk e k arijere
o v e k e iz seb e, p o m o u sile e le m e n ta v atre , stv a ra la k i zraiti
svoje u n u tran je bie. Taj k o n tin u iran i razvoj o d p o e tk a do k raja
zem lje o tk riv a se v id o v ito m kad na astra ln o m p lanu vidi arh etip
o v e k a u razvoju. (...) P o etak ze m a ljsk e ev o lu cije stoji n a vatrenim sto p alim a, njen kraj u vatrenoj po d rci, a p o tp u n a m o tv o rake re i, k o ja e k o n an o p o b ed iti, vidi se u v atren o m iz v o m koji
izlazi iz u sta .
[V ideti O kultne p e a te i s tu b o v e ( O ccu lt S ea ls a n d C o lu m n s)\

Misterija, ijom moi on upravlja. Kao onaj koji je nanovo roen iz

duhovne tame u savrenu mudrost, reeno ja da taj arhimag kae:
,,N e boj se, ja sam Prvi i Poslednji. I ivi, i bejah m rtav i evo iv
sam u v ek e vek o v a, i im am k lju ev e od sm rti i od p ak la.x

U drugom i treem poglavlju sv. Jovan dostavlja do sedam crkava koje su u Aziji, zabrane koje je primio od Alfe i Omege. Crkve
su tu analogne preagama mitraistikih merdevina, a Jovan, koji je ,,u
duhu, uspinjao se kroz orbite sedam svetih planeta dok nije dosegao
unutranju povrinu Empireja.
Anonimni autor dela Coveanstvo: njegovo poreklo i sudbina (Mankind: Their Origin and Destiny)9 pie:

U svom Restauriranom Novom zavetu (Restored New Testament),

Dejms Morgan Prajs6 povezuje odnos razliitih delova Alfe i Omege sa sedam svetih planeta drevnih naroda. Citat:
O p isan a L o g o s-fig u ra je k o m p o z itn a slika sedam sv etih p lan eta: on im a sneno belu kosu K rona ( O ca v rem ena), Z evsove nairok o -v id e e o g n jen e oi, A rejev m a, H elijevo b listav o lice i h ito n 1
i p o jas A fro d ite; no g e su m u od ive, m e tala p o sv e e n o g H erm esu,
a n jegov g las j e k ao h u k a ta lasa o k ean a ( m n o g ih v o d a ), im e se
alu d ira na S elenu, b o g in ju M eseca, godin jih do b a i v 5 d a.

Sedam zvezda koje to ogromno Bie nosi u svojoj desnoj ruci su

Upravitelji sveta; plameni ma koji izlazi iz njegovih usta je Tvorako Fiat, ili Re Moi, kojom je ubijena iluzija materijalne trajnosti. Tu je takoe zastupljen, u itavom svom simbolinom sjaju, i
hijerofant Frigijskih Misterija, sa svojim razliitim znakovima koji
simbolizuju njegove boanske atribute. Sedam svetenika koji nose
lampe su njegovi sluitelji, a zvezde koje nosi u ruci su sedam kola
6

Jam es M organ P ryse (1849-1942) - am eriki autor, izdava, teo zo f i osniva G nostikog dm tva (G nostic Society). D elo R estaurirani Novi zavet
objavljeno je 1914. godine. (Nap. prev.)

Hiton (gr. ^trcov) - kratka bela, vunena ili lanena haljina bez m kava koja
se kod starih G rka nosila, slino naoj koulji, do golog tela i pasala pojasom; haljina, om ota. (Nap. prev.)

892

N akon to je dua p roroka u svom ekstatinom stanju brzim letom p rola kroz sedam sfera, od sfere m eseca do sfere S atum a, odnosno, od planete koja o d g o v ara K anceru, kapiji oveka, do planete
koja o d g o v ara K aprikom u, koji je k apija bogova, otvara m u se nova k apija n a najviem n eb u i u zodijaku, ispod koje se obre sedam
p lan eta, je d n o m reju, n a n eb esk o m svodu, o d n osno, ono m c to su
d revni zvali c r v s ta llin u m p r im u m ', ili k rista ln o n eb o .

Kada se uporede sa istonjakim sistemom metafizike, te crkve

predstavljaju akre, ili nervne ganglije du ljudske kime, pri emu su
vrata na nebu hrahmarandra, odnosno vrh na temenu lobanje (Golgota), kroz koji kimena duhovna vatra prolazi ka osloboenju. Crkva u Efesu odgovara muladhari, ili krsnom ganglionu, a ostale crkve
viim ganglijama, u sklau sa redosledom datim u Otkrivenju. Dr Stajner otkriva odnos izmeu sedam crkava i delova arijevske rase. Tako, efeska crkva odgovara arhi-indijskom ogranku, crkva u Smimi,
arhi-Persijancima, crkva u Pergamu, haldejsko-cgipatsko-semitskom
8

Otkrivenje Jovanovo 1:17-18, prevod Vuk Stefanovi Karadi. (Nap. prev.)

Autor ovog dela vie nije anoniman. Radi se o Artum Djotu Tomsonu (Arthur
D yot Thomson, 1822-?), koji je, pored ovog dela iz 1872, godine, autor jo
nekoliko interesantnih naslova, kao to su Istorija Jevanelja idoktrinarno
uenje ( The G ospel H istory a n d D octrinal Teachin) i Ispitivanje udesnih
pripovesti (Exam ination O fT h e M iraculous Narratives). (Nap. prev.)

10

Lat. kristalno prvo (Nap. prev.)

893

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

ogranku, crkva u Tijatiri, grko-latinsko-rimskom ogranku, crkva u

Sardu, tevtonsko-anglo-saksonskom ogranku, filadelfijska crkva, slovenskom, a crkva u Laodikiji, manihejskom ogranku. Sedam crkava
takoe oznaava i grke samoglasnike, od kojih su Alfa i Omega prvi i poslednji. Postoje razlike u miljenju po pitanju poretka po kojem bi sedam planeta trebalo povezati sa crkvama. Neki polaze od
pretpostavke da Satum predstavlja crkvu u Efesu, ali, iz injenice
da je ovaj grad bio posveen boginji meseca i da je sfera meseca, pored toga, prva iznad zemlje, planete bi oigledno trebalo da se uspinju u svom drevnom poretku od meseca do Satuma. Od Satuma bi
se dua prirodno uzdigla kroz vrata u Empirej.
U etvrtom i petom poglavlja sv. Jovan opisuje presto Boji, na
kojem je sedeo Sveti Koji bee i Koji jeste i Koji dolazi ". Oko
prestola su bila dvadeset i etiri manja sedita, na kojima su sedeli
dvadeset i etiri stareine, obueni u bele haljine i sa zlatnim vencima na glavama. ,,I od prestola izlaahu munje i glasovi i gromovi, i
sedam svenjaka ognjenih gorahu pred prestolom, a to su sedam duhova Bojih. 12 Onaj to je sedeo na prestolu drao je u desnoj mci
knjigu zapeaenu sa sedam peata, koje nijedan ovek ni na nebu
ni na zemlji nije bio dostojan da otvori. Tada se pojavi Jagnje (Arijes, prvi i glavni znak zodijaka), koje bee zaklano, koje je imalo
sedam rogova (zraka) i sedam oiju (svetlosti). Jagnje uze knjigu iz
desnice Onoga koji je sedeo na prestolu, a etiri bia i sve stareine
padoe niice i poklonie se Bogu i Jagnjetu. Tokom ranih vekova
hrianske crkve jagnje je bilo opte prihvaeno kao simbol Hrista i
sve do petog sabora u Kostantinopolju ( Quinisext Synod\ 692. godine) lik razapetog oveka je zamenjivan likom Agnus D ei'\ Kao to
je to pronicljivo istakao jedan pisac na tu temu, korienje jagnjeta
ukazuje na persijsko poreklo hrianstva, jer su Persijanci bili jedini
narod koji je prvi znak zodijaka simbolizovao jagnjetom.
Budui da je jagnje rtva za greh drevnih pagana, rani mistini
hriani mislili su da je ta ivotinja prikladan simbol za Hrista, koga
su smatrali svetskom rtvom za greh. Grci i Egipani su veoma potovali jagnje ili ovna, esto stavljajui njegove rogove na ela svojim
11

O tkrivenje Jovanovo 4:8, prevod Vuk Stefanovi K aradi. (Nap. prev.)

12

O tkrivenje Jovanovo 4:5, prevod Vuk Stefanovi K aradi. (Nap. prev.)

13

Lat. Jagnje Boje (Nap. prev.)

894

M isterija A pokalipse

bogovima. Skandinavski bog Tor nosio je eki napravljen od para

ovnujskih rogova. Korienju jagnjeta davana je prednost u odnosu
na ovna, oigledno zbog njegove istote i nenosti; isto tako, poto
je i sam Stvoritelj simbolizovan Arijesom, Njegov Sin bi, kako sledi, bio mali ovan, ili Jagnje. Kecelja od jagnjee koe, koju su slobodni zidari nosili preko onog dela tela kojeg simbolizuje Tifon ili Juda,
predstavlja proiavanje generativnih procesa, to je preduslov za
istinsku duhovnost. U toj alegoriji Jagnje oznaava proienog kandidata, njegovih sedam rogova predstavljaju delove prosvetljenog razuma, a sedam oiju - akre, ili usavrenu ulnu percepciju.

E PIZ O D E IZ M IS T E R IJA A PO K A L IPSE

Iz K lauberl4, Historiae Biblicae Veteris et Novi Testamenti

U sredinjem planu, sv. Jovan Bogoslov klei pred pojavom A lfe i O m ege koji stoji usred sedam svetlo sti i o kruen au reo lo m p lam en a i dim a. N a nebu
14 Jo z ef Sebastijan K lauber (Joseph Sebastian Klauber, c. 1700- 1768) - nemaki um etnik - graver, pripadnik uvene K lauber porodice gravera i izdavaa. Sa bratom Johanoin Baptistom Klauberom (Johann Baptist Klauber,
1712- c. 1787) i G otfridom B em ardom G ocom (G ottfried B ernhard Gdz,
1708-1774) osnovao je izdavaku kom paniju katolike lepe um etnosti.
K njiga H istoriae Biblicae, Veteris et Novi Testamenti, sa sto gravura, obja v lje n a je 1757. godine. (Nap. prev.)
895

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

M isterija A pokalipse

iznad, dvadeset i etiri stareine, sa svojim harfam a i kadionicam a, klanjaju se

pred presto lo m D revnoga, iz ije ruke Jagnje uzim a k n jig u zap eaen u sa
sedam peata. Sedam duhova Bojih, u obliku pehara iz kojih izlaze plam eni
jezici, okruuju glavu D revnoga, a etiri iva bia (heruvim i) klee na uglovim a N jegovog prestola. U g ornjem levom uglu prik azan o je sedam anela
koji nose trube, kao i oltar Boji i aneo sa kadionicom . U gornjem desnom
uglu su duhovi vetrova; ispod njih je devica odevena u sunce, kojoj su data krila da m oe odleteti u pustinju. Desno od nje je scena koja predstavlja duhove
Boje kako zbacuju zlu zm iju u bezdan. U donjem levom uglu prikazan je sv.
Jovan kako od anela, ije noge su stubovi ognjeni i ije lice je bljetavo sunce, prim a knjiicu, koju mu je reeno da pojede, ako hoe da shvati tajne duhovnog ivota.
Na slici se, pored toga, nalazi i niz drugih sim bola, ukljuujui epizode iz unitenja sveta i kristalno m ore koje se izliva iz B ojeg prestola. Predstavljanjem
ovakvih sim bolikih ideja u obliku rituala i dram atinih epizoda, ovekoveene
su tajne Frigijskih M isterija. K ada je ta sveta rasko na taj nain otkrivena itavom oveanstvu, bez izuzetka, a svakoj Ijudskoj dui dodeljen njen sopstveni inicijator u sveti obred filozofskog ivota, oveanstvu je data blagodat,
koja se ne m oe u potpunosti razm eti sve dok m ukarci i ene ne postanu prijem iviji za duhovne m isterije.
E T IR I JA H A A A PO K A L IPSE
Iz S o lis'5, Biblische Figuren

Poglavlja, od estog zakljuno sa jedanaestim, posveena su izvetaju o otvaranju sedam peata na knjizi koju dri Jagnje. Kada je
slomljen prvi peat, dojaha oveka na belom konju, koji nosae venac i drae u ruci luk. Kad je slomljen drugi peat, dojaha ovek na
riem konju, a u ruci mu je bio veliki ma. Kad je slomljen trei peat, dojaha ovek na crnom konju, sa vagom u rukama. A kad je
slomljen etvrti peat, dojaha Smrt na bledom konju i pakao je iao za
njom. Moe se tumaiti da etiri jahaa Apokalipse oznaavaju etiri glavna dela ljudskog ivota. Roenje je predstavljeno jahaem na
belom konju, koji pobedonosno dolazi da osvaja, plahovitost mladosti predstavljena je jahaem na riem konju, koji uzima mir sa
zemlje, zrelost je predstavljena jahaem na cmom konju, koji sve meri na vagi razuma, a sm rtje predstavljena jahaem na bledom konju,
kojem je data vlast nad etvrtinom zemlje. U istonjakoj fdozofiji
ti konjanici oznaavaju etiri jitge, ili epohe sveta, koje izjahuju u
vreme koje im je odreeno i za izvestan period postaju vladari stvaranja.
896

U alegoriji o etiri konjanika - prem a filozofskim m isterijam a - postavljeno je

stanje oveka po fazam a njegovog ivota. U svom prvom i duhovnom stanju
on je radostan. K ada se spusti u podruje iskustva, on nosi ma. Kada dosegne
fiziki izraz - to je njegovo najm anje duhovno stanje - on nosi vagu, a filozofskom sm rif' jc ponovno puten u najvie sfere. U drevnim rimskim igrama,
koije sunca vukla su etiri konja razliitih boja, pa se konjanici apokalipse mogu protumaiti da predstavljaju solam u energiju to jae na etiri elementa, koji
slue kao mediji njenog izraza.

Komentariui vadeset etvrti govor Zlatoustog, Djupi, u delu

Poreklo svih kultova, ili univerzalna religija, navodi da je svaki
od etiri elementa bio predstavljen konjem koji nosi ime boga koji
15

Virgil Solis ( Virgil, ili Virgilius S olis, 1514-1562) - nem aki crta, graver
i grafiar, koji je radio u N im bergu, pripadnik plodne um etnike porodice.
P osebno u ticajn e bile su njeg o v e ilu stracije za O v id ijev e M eta m o rfo ze.
(Nap. prev.)
897

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

je postavljen iznad elementa . Prvi konj, koji oznaava plameni eter,

nazivan je Jupiter i zauzimao je navie mesto u redosledu elemenata.
Taj konj bio je krilat, veoma hitar i, opisujui najvei krug, okruavao je sve ostale. Sijao je najistijom svetlou, a na telu su mu
bile slike sunca, meseca, zvezda i svih tela u eterinim regionima.
Drugi konj, koji oznaava element vazduha, bio je Junona. Bio je podreen Jupiterovom konju i opisivao je manji krug; njegova boja bila
je cma, ali mu je onaj deo koji je bio izloen suncu postao svetao, ime se oznaavaju dnevna i nona stanja vazduha. Trei konj, koji
simbolizuje element vode, bio je jrosveen Neptunu. Imao je teak
hod i opisivao je vrlo mali kmg. Cetvrti konj, koji oznaava statiki
element zemlje, opisan kao nepokretan i kako nestrpljivo poigrava,
bio je Vestin konj. Uprkos njihovim razlikama u temperaturi, ta etiri konja su zajedno harmonino ivela, to je u skladu sa naelima
filozofa, koji su proglasili da je svet sauvan pomou sloge i harmoninosti njegovih elemenata. S vremenom, meutim, Jupiterov trkai konj zapalio je grivu konja zemlje; takoe, gromovitog konja
Neptuna prekrio je znoj, koji je preplavio nepominog Vestinog konja, a posledica je bio Deukalionov potop. Na kraju e vatreni Jupiterov konj pojesti ostale, kada tri nia elementa - proiena kroz
reapsorpciju u plamenom eteru - izau obnovljeni, uspostavljajui
nebo novo i zemlju novu 16.
Kad je otvoren peti peat, sv. Jovan ugleda one koji su umrli za
re Boju. Kad je slomljen esti peat, nasta veliki zemljotres, sunce
se zamrai, a mesec postade kao krv. Dooe aneli vetra i jo jedan
aneo, koji peatom obelei ela 144.000 sinova Izrailjevih, da budu zatieni kad nastupi grozni dan patnje. Sabiranjem cifara prema
pitagorejskom sistemu numerike filozofije, broj 144.000 svoi se na
9, to je mistini simbol oveka, a takoe i broj inicijacije, jer onaj ko
proe kroz devet stupnjeva M isterija dobija znak krsta kao simbol
njegove obnove i osloboenja od okova vlastite paklene, ili nie, prirode. Dodavanje tri cifre prvobitnom svetom broju 1,44, ukazuje na
uzdizanje misterije u treu sferu.
Kad je slomljen sedmi peat, nasta tiina koja potraja pola sata.
Tada izaoe sedam anela i svakome bee data truba. Kad sedam
anela dunue u svoje trube - zazvuavi sedmoslovnim imenom
16
898

Otkrivenje Jovanovo 21:1, prevod Vuk Stefanovi Karadi. (Nap. prev.)

M isterija A pokalipse

Logosa - usledile su velike katastrofe. Zvezda, zvana Pelen, pala je

s neba, oznaavajui na taj nain da je tajna doktrina drevnih data
ljudima, koji su je oskmavili i prouzrokovali da mudrost Boja postane destruktivna sila. I jo jedna zvezda - koja simbolizuje lanu
svetlost ljudskog razuma kao razliitu od boanskog razuma inicijata - pala je s neba i njoj (materijalistikom razumu) bee dat klju
bezdana (Prirode), koji je otvorila, izazvavi da iz njega izau svakakve vrste zlih stvorenja. I doe, takoe, jedan silni aneo, koji bee
odeven u oblak, ije je lice bilo kao sunce, a njegove noge i stopala
kao ognjeni stubovi, i jednom nogom staoje na vode, a drugom na
zemlju (hermetiki Antropos). To nebesko bie dade sv. Jovanu knjiicu i ree mu da je pojede, to vidoviti uini. Knjiga je predstavnik
tajne doktrine - one duhovne hrane kojom se hrani duh. A sv. Jovan,
koji je bio ,,u duhu, najeo se mudrosti Boje i glad njegove due bila
je utoljena.
Dvanaesto poglavlje govori o velikom udu koje se pojavilo na
nebu: Zena obuena u sunce, s mesecom pod nogama i sa vencem od
dvanaest zvezda na glavi. Ta ena predstavlja sazvee Virgo, kao i
egipatsku Izidu, koju je, kad je trebalo da rodi sina Horusa, napao Tifon, nastojei da uniti dete koje su bogovi predodredili da pogubi
Duha Zla. Rat na nebu povezan je sa unitenjem planete Ragnarok i
padom anela. Moe se protumaiti da devica oznaava samu tajnu
doktrinu, a njen sin, inicijata roenog iz materice MisterijaA Duh zla,
dakle, personifikuje velikog zmaja koji je pokuao da, unitavanjem
majke onih prosvetljenih dua to neumomo rade za spas sveta, kontrolie oveanstvo. Misterijama (devici) su data krila i one su odletele u pustinju, a zli zmaj pokuao je da ih uniti poplavom (lanih
doktrina); meutim, zemlja (zaborav) je progutala lane doktrine i
Misterije su istrajale.
Trinaesto poglavlje opisuje veliku zver koja se izigla iz mora,
sa sedam glava i deset rogova. Faber u tom amfibijskom udovitu vidi Demijurga, odnosno, Stvoritelja sveta, kako se uzdie iz Okeana
Haosa. Mada veina tumaa Apokalipse razne zveri u njoj opisane
razmatra kao tipine zle sile, to gledite je neizbena posledica nepoznavanja drevnih doktrina iz kojih je simbolika knjige izvedena.
Astronomski, veliko udovite koje se izdie iz mora je sazvee
Ketus (kit). Poto su verski isposnici sam univerzum smatrali za zlu fabrikaciju koja hvata u zamku, doli su do toga da i Stvoritelja smatraju
899

M isterija A pokalipse

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

tkaem zabluda. Stoga su, veliko morsko udovite (svet) i njegov

Tvorac (Demijurg), ija snaga potie od Zmaja Kosmike Moi, poeli
da se personifikuju kao zver uasa i razaranja, koja tei da proguta
besmrtni deo ljudske prirode. Sedam glava udovita predstavljaju
sedam zvezda (duhova) koje sainjavaju sazvee Veliki medved, koje su Hindusi nazivali Riiji, ili Kosmiki Kreativni Duhovi. Deset
rogova Faber povezuje sa deset iskonskih patrijarha. Oni, takoe, mogu oznaavati i drevni zodijak od deset znakova.
Broj zveri (666) je zanimljiv primer upotrebe kabalizma u Novom zavetu i meu ranim hrianskim misticima. U sledeoj tabeli
Kirher pokazuje da imena Antihrista, kako ih navodi Irinej, sva imaju 666 kao numeriki ekvivalent.
T

300

30

30

50

10

40

300

300

300

80

40

10

50

300

70

50

10

<;

200

70

200

200

666

666

666

666

Pored toga, Dejms Morgan Prajs navodi da prema tom metodu

raunanja, grki izraz f](ppr|v, koji oznaava niu svest, ima 666 kao
svoj numeriki ekvivalent. Takoe, kabalistima je dobro poznato da
Ir|aon;, Isus, kao svoju numeriku vrednost ima drugi sveti i tajni
broj - 888. Kada se saberu cifre broja 666 i ponovo saberu cifre dobijenog zbira, rezultat je sveti broj - 9, simbol oveka u njegovom
neregenerisanom stanju i staze njegovog vaskrsenja.
900

etrnaesto poglavlje poinje sa Jagnjetom koje stoji na gori

Sion (istonom horizontu), a oko njega je okupljeno njih 144.000
sa Bojim imenom zapisanim na elima. Zatim aneo najavljuje
pad Vavilona - grada smetenosti ili svetovnosti. Stradaju oni koji
ne nadvladaju svetovnost i ne uvide da je trajan duh - a ne materija, jer, poto nemaju drugih interesa osim materijalnih, oni odlaze u propast zajedno sa m aterijalnim svetom. I sv. Jovan ugleda
Nekog slinog Sinu ovejem (Persej), kako jae na oblaku (supstancama nevidljivog sveta) i u ruci ima otar srp, te Blistavi srpom ponje zemlju. To je simbol Inicijatora koji u sferu stvamosti otputa
vie prirode onih, simbolizovani zrelim itom, to su dosegli taku
osloboenja. I doe jo jedan aneo (Volar17) - Smrt - takoe sa
srpom (Karma), koji ponje vinovu lozu zemaljsku (one koji su iveli od lane svetlosti), te je baci u veliku kacu gneva Bojeg (istilinu sferu).
Poglavlja, od petnaestog zakljuno sa osamnaestim, sadre izvetaj o sedam anela (Plejade), koji izlivaju svoje ae na zemlju. Sadraj njihovih aa (labava energija Kosmikog Bika) nazvan je sedam
poslednjih zala. Tu je, takoe, predstavljena i simbolina figura, nazvana Vavilonska bludnica, opisana kao ena koja sedi na crvenoj
zveri sa sedam glava i deset rogova. Zena bee obuena u porfim i
skerlet i nakiena zlatom, dragim kamenjem i biserima, a u ruci je
imala zlatni pehar pun gnusoba. Ta figura bi mogla da bude pokuaj
(verovatno umetnut) da se omalovai Kibela, ili Artemida, antika Velika boginja Majka. Budui da su pagani oboavali Mater Deorum'*
preko simbola koji odgovara enskom generativnom naelu, rani hriani su ih optuili da oboavaju kurtizanu. Poto su gotovo sve drevne
Misterije ukljuivale provem neofitovog moralnog karaktera, zavodnica (animalna dua) je ovde prikazana kao paganska boginja.
U devetnaestom i dvadesetom poglavlju je izloena priprema mistinog sakramenta, nazvanog svadba Jagnjetova. Nevesta je dua
neofita, koji postie svesnu besmrtnost sjedinjujui se sa sopstvenim
17

Volar (gr. B oduri;; lat. Bodtes - naziv koji potie iz Egipta) - je d n o od 88

savrem enih sazvea, koje je bilo uvrteno i meu 48 Ptolom ejevih sazvea. Lik Volara na nebu predstavlja uvara M alog i Velikog m edveda,
sazvea koja se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini. (Nap. prev.)

18

Lat. M ajka Bogova (Nap. prev.)

901

M isterija A pokalipse

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

duhovnim izvorom. Nebesa se jo jednom otvorie i sv. Jovan ugleda

belog konja, a jaha (prosvetljeni um), koji na njemu sedee, nazvan je Vemi i Istiniti. Iz usta mu je izlazio otar ma, a za njim su
sledile nebeske vojske. Po ravnicama nebeskim odigrao se mistini
Armagedon - poslednji veliki rat izmeu svetlosti i tame. Sile zla,
pod persijskim Ahrimanom, borile su se protiv sila dobra, pod Ahura-Mazdom. Zlo je pobeeno i zver i lani prorok baeni su u jezero
ognjeno, koje gori sumporom. Satana je sputan na hiljadu godina.
Zatim usledi poslednji su; knjige se otvorie, ukljuujui i knjigu
ivota. Mrtvima je sueno po njihovim delima, a oni ija se imena ne
naoe u knjizi ivota baeni su u jezero ognjeno. Za neofita Armagedon predstavlja poslednju bitku izmeu tela i duha, kada se prosvetljena dua, konano nadvladavi svet, uzdie u jedinstvo sa svojim
duhovnim Sopstvom. Sud oznaava vaganje due i pozajmljen je iz
Ozirisovih Misterija. Ustajanje mrtvih iz grobova i iz mora iluzije
predstavlja dovrenje procesa Ijudske regeneracije. Jezero ognjeno,
u koje su beeni oni to nisu proli teko iskuenje inicijacije, oznaava vatrenu sferu animalnog sveta.
U dvadesetprvom i dvadesetdrugom poglavlju su predstavljeni novo nebo i nova zemlja, koji e biti uspostavljeni na kraju Ahrimanove vladavine. Sv. Jovan, koji u duhu bee prenet na veliku i visoku
goru (mozak), ugleda Novi Jerusalim kako silazi kao nevesta nakiena za svog mua. Sveti Grad predstavlja obnovljeni i usavreni svet,
masonsku otesanu kamenu kocku, jer je grad bio savrena kocka, kao
to je zapisano, negova duina i irina i visina jednaka je 19. Temelj
Svetog Grada sastojao se od sto etreset i etiri kamena, u dvanaest
redova, iz ega je vidljivo da Novi Jerusalim predstavlja mikrokosmos, pravljen po uzoru na vei univerzum u kojem stoji. Dvanaest
vrata tog simbolinog dodekaedra su znaci zodijaka, kroz koje se
nebeski impulsi sputaju u nii svet, dragulji su drago kamenje zodijakih znakova, a providne zlatne ulice su bujice duhovne svetlosti
koje inicijat prelazi na svom putu ka suncu. U tom gradu nema materijalnog hrama, jer Bog i Jagnje su hram, a nema ni sunca ni meseca, jer su Bog i Jagnje svetlost. Proslavljen i produhovljen inicijat
je tu prikazan kao grad. Taj grad e na kraju biti sjedinjen s duhom
Bojim i apsorbovan u Boansku blistavost.

U gom jem levom uglu prikazano je unitenje Vavilona, kao i aneo koji baca
kam en veliki kao vodenini u m ore govorei: Tako e sa hukom biti baen
Vavilon grad veliki, i nee se vie nai. 20 Ispod je konjanik, nazvan Vemi i Istiniti, koji baca zver u bezdan. Doie desno je aneo s kljuem bezdana, koji velikim lancem vezuje Satanu na hiljadu godina. Gore, na nebesima, predstavljen je
Neko slian Sinu Covejem, koji nosi veliki srp i njime anje letinu sveta. U sreditu je Sveti Grad, Novi Jerusalim , s dvanaest vrata i Jagnjetovom gorom, koja
se u njemu uzdie. Od prestola Jagnjetovog izlazi velika kristalna reka, ili voda
ivota, koja oznaava duhovnu doktrinu: svakome ko je otkrije i pije njene vode
dodeljuje se besmrtnost. Kleei na visokoj litici, sv. Jovan gleda mistini grad,
arhetip savrene civilizacije koja e nastupiti. Izna Novog Jerusalima, u velikom
probijanju sunevih zraka slave, nalazi se presto Drevnoga, koji je svetlost onih
to prebivaju u neuporedivom carstvu duha. Izvan spoznaje neiniciranih, svet je
stalno-rastua m asa sastavljena od duhovnih izabranika. Iako hodaju zem ljom
kao obini sm rtnici, oni su iz odvojenog sveta i njihovim neprekidnim zalaganjem kraljevstvo Boje se polako, ali sigum o uspostavlja na zemlji. Te prosvetIjene due su graditelji N ovog Jerusalim a, a njihova tela su ivo kam enje u
njegovim zidovima. Osvetljeni bakljom istine oni nastavljaju svoj rad, a kroz njihove aktivnosti e se zlatno doba vratiti na zemlju, a sile greha i sinrti bie unitene. Zbog toga su mudri izjavili da e vrli i prosvetljeni Ijudi, um esto da se
uzdignu na nebo, spustiti nebo dole i ustanoviti ga usred sam e zemlje.

19 Otkrivenje Jovanovo 21:16, prevod Vuk Stefanovi Karadi. (Nap. prev.)

20

902

JOVANOVA V IZ IJA N OV OG JE R U SA L IM A
Iz Klauber. Historiae Biblicae Veteris et Novi Testamenti

O tkrivenje Jovanovo 18:21, prevod Vuk Stefanovi Karadi. (Nap. prev.)

903

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

I sv. Jovan vide reku Vode ivota, koja je izlazila iz prestola Jagnjetovog. Reka predstavlja tok koji se izliva iz Prvog Logosa, koji
je ivot svih stvari i aktivni uzrok itavog stvaranja. Tu je takoe
bilo i Drvo ivota (duh), koje je raalo dvanaest rodova plodova, a
ije lie je bilo za leenje naroda. Drvetom je predstavljena godina,
koja svakog meseca donosi neko dobro za odravanje postojeih
stvorenja. Isus tada govori sv. Jovanu da je On izdanak i rod Davidov i sjajna zvezda Danica (Venera). Sv. Jovan zakljuuje reima:

ISL A M SK A V ER A
*
Muhamedov ivot * Objava Kurana # Oprotajno hodoae
* Prorokov grob # Kaba u Meki # Tajna doktrina islama

B la g o d a t G o s p o d a n a e g a Isu sa H ris ta sa s v im a s v e tim a .

A m in . 21

*
Reprezentativan primer hrianskog stava prema islamu, barem do
skoranjih godina, predstavlja postskriptum Aleksandra Rosa' angliziranoj verziji ser d Rierovog2 fransuskog prevoda Kurana, objavljenoj 1649. godine. Autor postskriptuma protiv Muhameda i Kurana
usmerava sledeu pogrdu:
D obri itao e, v eliki A rap sk i P rev aran t sada je k o n an o , p osle
hitjadu godina, p reko F rancuske stigao u E nglesku, a njegov K uran,
ili zb rk a g reak a, (d erite d efo rm isa n o kao i roditelj i to lik o ispunjeno je retin o u koliko je i njeg o v a oparena glava bila p una skorbuta) nauio je d a govori engleski. (...) A k o bacite p ogled na K uran,
nai ete d a je to p ap a zjan ija sa stav ljen a o d sled ea etiri sastojka:
1. od K o ntradikcija, 2. od B o g o h u ljen ja, 3. od sm enih B ajki, 4. od
L ai.

21 O tkrivenje Jovanovo 22:21, prevod Vuk Stefanovi Karadi. (Nap. prev.)

904

A lexander Ross (c. 1590-1654) - plodni kotski pisac i konzervativni polemiar. Prevod Kurana na engleski (sa francuskog prevoda) jedno je od njegovih najveih dostignua. (Nap. prev.)

A ndre d Rier (A ndre D u R yer, 1580- 1660) francuski orijentalista, diplom atski p redstavnik u K onstantinopolju i francuski konzul u A leksandriji
u Egiptu, a po povratku u Francusku, oko 1630. godine, postao je kraljev
prevodilac za orijentalne jezike. Autor je treeg zapadnog prevoda Kurana
(L'Alcoran de M ahom et), objavljenog 1647. godine. G odine 1630. objavio
je Tursku gram atiku na latinskom , a 1634. p rev e o je na francuski Saadijev
ulistan, carstvo rua (G ulistan ou l'Em pire des Roses, de Saadi); za sobom je ostavio Tursko-latinski renik. (Nap. prev.)
905

TAJNA U E N JA SVIH EPO H A

Islam ska vera

Optuba protiv Muhameda zbog bogohuljenja naglaena je zbog

toga to je on potvrdio da Bog, kao neoenjen, nije mogao imati Sina! Varljiv argument, meutim, oigledno je iz Prorokovih vlastitih
pogleda na prirodu Boga, sadranih u drugoj suri Kurana:
,,A A llah o v je i istok i zapad; ku d a god se o k ren ete, p a - tam o
je A lla h o v a strana. - A llah je , zaista, n eizm jem o d o b ar i O n sve
zna. N evjernici govore: A llah j e uzeo sebi d ije te . H v aljen n e k a je
O n! N aprotiv, N jeg o v o je sve o no to j c na n eb e sim a i n a Z em lji.
N jem u se sve pokorava; O n je stvoritelj nebesa i Z em lje, i k ad a neto o lu i, za to sam o rekne: B u d i! - i o n o b u d e. 3

Drugim reima, Bog islama samo poeli, a predmet te elje odmah nastaje, dok Bog Aleksandra Rosa mora nastaviti u skladu sa
zakonima ljudske generacije!
Muhamed, islamski Prorok, eljeni svih naroda, roen je u Meki,
570. (?), a umro u Medini, 632. godine, ili jedanaeste godine nakon
Hidre. Voington Irving4 ovako opisuje znakove i uda koji su pratili Prorokovo roenje:
N jeg o v a m ajk a nije im ala nik ak v ih p o ro ajn ih m uka. U tren u tku n jegovog d o la sk a na svet, neb esk a sv etlo st o sv e tlila j e o k o ln e
ze m lje, a n o v o ro en e je , podiui oi ka neb u , u sk lik n u lo : B og
je velik! N em a B o g a do B oga, a ja sam njegov p ro ro k ! N eb o i zem lja, uvereni sm o u to, bili su u znem ireni njeg o v im d o lask o m . Jezero S av a p o v u k lo se n az ad u svoj tajni izvor, o s ta v lja ju i sv o je
ivice suve, dok se reka T igari izlila iz svog k orita i prep lav ila susedne zem lje. P alata p ersijsk o g k ralja K osrua p o tresla se iz tem elja,
a njenih nekoliko kula sruilo se na zetnlju. (...) iste znam enite noi, sveta Z aratustrina vatra, koju su uvali m udraci i koja j e b ez prekida go rela v ie od h iljadu g odina, iznenada se ugasila, a svi ioli
p o p ad a e .
[V ideti M u h a m e d i n je g o vi n a sled n ici
( M a h o m et a n d H is S u ccesso rsj]
3

Kur'an, sura 2, Al-Baqara (Krava), 115-117, prevod Besim Korkut(Nap. prev.)

Washington Irving (1783 -1 859) am eriki pisac, esejista, b iograf i istoriar. Njegova biografija M uhameda, M uham ed i njegovi naslednici (Mahomet
and His Successors), o b jav ljen aje 1850. godine. (Nap. prev.)

906

Dok je Prorok jo bio tek prohoala beba, doao je aneo Gavrilo,

sa sedamdeset krila, razrezao ga i otvorio, te mu izvukao srce. Tako
ga je Gavrilo oistio od cme kapi prvobitnog greha, koja je u svakom ljudskom srcu zbog Adamove izdaje, a zatim je organ vratio na
njegovo mesto u telu Proroka. (Videti napomenu u E. H. Palmerovom' prevodu Kurana)
U mladosti je Muhamed putovao sa mekanskim karavanima, a jednom prilikom sluio je kao titonoa kod svog strica i proveo dosta
vremena meu Beduinima, od kojih je nauio mnogo o verskoj i filozofskoj tradiciji drevne Arabije. D okje putovao sa svojim stricem,
Abu Talibom, Muhamed je doao u doir sa nestorijanskim hrianima, poto su se jedne noi utaborili pored jednog od njihovih manastira. Tu je mladi budui Prorok dobio mnogo informacija o poreklu
i doktrinama hrianske vere.
Kako su prolazile godine, Muhamed je ostvario znaajan poslovni uspeh i, kada je imao oko dvadeset i est godina, oenio se bogatom udovicom, gotovo petnaest godina starijom od njega, koja je bila
jedan od njegovih poslodavaca. Udovica, Hatida po imenu, bila je
oigledno pomalo koristoljubiva, jer, uvidevi da je njen rnladi poslovoa veoma delotvoran, reila je da ga zadri na tom poloaju
doivotno! Hatida je bila ena izuzetnog mentaliteta i njenom integritetu i predanosti treba pripisati rani uspeh islamskog pokreta. Svojim brakom Muhamed se uzdigao iz pozicije prilinog siromatva do
velikog bogatstva i moi, a njegovo ponaanje bilo je tako uzomo da
je u cijeloj Meki postao poznat kao vemi i istiniti.
Muhamed bi iveo i umro kao potovani Mekanac da nije bez oklevanja rtvovao i svoj imetak i dmtveni poloaj zbog slube Bogu,
iji glas je uo dok je meditirao u peini na planini Hira, u mesecu Ramazanu. Iz godine u godinu Muhamed se penjao stenovitim i pustim
obroncima planine Hira (od tada nazvane Debel Nur - Planina svetlosti) i tamo, u svojoj usamljenosti, molio Boga da mu ponovo otkrije
istu religiju Adama, onu duhovnu doktrinu koja je, kroz nesuglasice
religijskih frakcija, bila izgubljena za oveanstvo. Hatida, zabrinuta
zbog asketizma svoga mua, koji mu je naruavao fiziko zdravlje,
5

Edvard Henri Palm er (Edvvard H enry P alm er, 1840-1882) - engleski orijentalista, m nogostrano talenatovani autor brojnih radova velikog lingvistikog dometa. N jegov prevod Kurana pojavio se 1880. godine. (Nap. prev.)
907

Islam ska vera

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

ponekad mu se pridruivala u njegovim iznurujuem bdenju i enskom intuicijom je oseala patnje njegove due. Napokon, jedne noi,
u njegovoj etrdesetoj godini, dok je leao na podu u peini, umotan
u ogrta, velika svetlost eksplodira nad njim. Prevladan oseajem savrenog mira i razumevanja u blaenstvu nebeskog prisustva, on je
izgubio svest. Kad je doao k sebi, opet je aneo Gavrilo stajao pred
njim i pokazivao svileni al ispisan tajanstvenim znakovima. Iz tih
znakova Muhamed je stekao osnovnu doktrinu, koja je kasnije otelovljena u Kuranu. Tada je Gavrilo progovorio jasnim i prekrasnim glasom, objavljujui Muhamedu da je on Prorok Boga ivoga.
Drhtei u strahu, Muhamed je pourio do Hatide, bojei se da su
ga vizijom nadahnuli isti zli duhovi to su sluili paganskim magovima, koje je toliko mnogo prezirao. Hatida ga je uverila da ga titi
njegov sopstveni ivot pun vrlina i da ne treba da se plai zla. Poto
ga je uverila, Prorok je oekivao naredne posete Gavrila. Kada one
nisu usledile, meutim, duu mu je ispunio takav oaj da je pokuao
samoubistvo, ali u trenu kad je hteo da se baci sa litice, zaustavila
ga je iznenadna ponovna pojava Gavrila, koji je opet uverio Proroka
da e mu, kada nastupi pravo vreme, biti data objava, koja je potrebna njegovom narodu.
Verovatno kao rezultat perioda usamljenosti provedenih u meditaciji, Muhamed je, kako se ini, imao ekstatike gubitke svesti. Kae
se da je, dok su mu diktirane razne sure Kurana, povremeno padao
u nesvest i da je, bez obzira na hladnou okolnog vazduha, bio prekriven grakama znoja. esto su ti napadi nastupali bez upozorenja;
u drugim prilikama sedeo bi umotan u ebe, kako bi spreio hladnou od obilnog znoja, a, dok je oigledno bio nesvestan, diktirao je
razne pasuse, koje je mali krug pouzdanih prijatelja pamtio ili zapisivao. Jednom prilikom, u poznijoj dobi, kada je Abu Bekr ukazao
na sede dlake u njegovoj bradi, Muhamed je, podigavi kraj svoje
brade i pogledavi ga, objasnio da je njena belina posledica fizike
agonije, koja je pratila njegova razdoblja nadahnua.
Ukoliko se smatra da su spisi koji se pripisuju Muhamedu samo
halucinacije epileptiara - i zbog toga se odbace - njegovi hrianski kritiari bi trebalo da paze kako ne bi, zajedno sa Prorokovim
doktrinama, takoe ugrozili i sama uenja koja lino prihvataju, jer se
za mnoge od uenika, apostola i svetaca rane crkve zna da su imali
nervne poremeaje. Muhamedov prvi preobraenik bila je njegova
908

ena, Hatida, a za njom su sledili ostali lanovi njegove ue porodice, to je okolnost koja je podstakla ser Viljema Mjuira6 da zabelei:
Muhamedovu iskrenost snano potkrepljuje to to najraniji preobraenici u islam ne samo da su bili estitog karaktera, ve su bili
njegovi bliski prijatelji i ljudi iz njegovog omainstva, koji, blisko
upoznati sa njegovim privatnim ivotom, nisu mogli da ne uoe,
ukoliko ih je bilo, one protivrenosti koje, vie ili manje, postoje izmeu zanimanja Iicememog prevaranta van kue i njegovih postupaka kod kue.
[Vidi M u h a m e d o v iv o t (T h e L ife o f M o h a m m a d )]
Meu prvima koji su prihvatiti islamsku veru bio je Abu Bekr,
koji je postao Muhamedov najblii i najvemiji prijatelj, zapravo, njegov alter ego. Abu Bekr, ovek briljantnih postignua, materijalno
je doprineo uspehu Prorkovog poduhvata i, u skladu s eljom koju
je Prorok izrazio, postao je voa vemika nakon Muhamedove smrti.
Aja, Abu Bekrova erka, kasnije je postala Muhamedova supmga i
tako je jo vie uvrena bratska veza izmeu ta dva oveka. Tiho,
ali marljivo, Muhamed je objavljivao svoje doktrine u malom kmgu
monih prijatelja. Kada ga je entuzijazam njegovih sledbenika konano naterao da javno obznani svoju misiju, ve je bio voa snane
i dobro organizovane gmpe. Plaei se Muhamedovog rastueg prestia, stanovnici Meke su, odriui se starostavne tradicija da krv ne
moe biti prolivena u svetom gradu, odluili da ubiju Proroka i tako
zatm islam. Razne gmpe udruile su se u tom poduhvatu, kako bi krivica za zloin bila ravnomemije rasporeena. Otkrivi opasnost na
vreme, Muhamed je ostavio svog prijatelja Alija u krevetu i sa Abu
Bekrom pobegao iz grada, a nakon to je veto izmakao Mekancima,
pridmio se glavnini svojih sledbenika, koji su pre njega otili u Jatrib
(kasnije nazvan Medina). Na tom dogaaju, nazvanom Hidra, ili
,,Iet - utemeljen je islamski hronoloki sistem.
6

Sir William M uir (1819-1905) - kotski orijentalist specijalizovan za epohu

M uham eda i ranih kalifata; pun naslov ovde citiranog etvorotom nog dela,
objavljenog od 1858. do 1862. godine, je M uham edov ivo t i istorija islam a do ere H idre (A Life o f M ahom et a n d H istory o f Islam to the Era o f
the H egira), a pored njega, glavna dela su mu A nali ranih kalifata (Annals
o flh e E a rly C aliphate) i K alifat: njegov uspon, slahljenje i p a d ( The Caliphate: Its rise, decline a n d j'all). (Nap. prev.)
909

Islam ska vera

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

M U H A M ED O V O N ONO
PUTOVANJE NA NEBO
Iz D'OhssorP, Tableau
General de l'Empire Othoman

U sedam naestoj suri K urana

pie d a je jed n e noi M uhamed prenesen iz hrama u Meki u hram u Jerusalim u, ali
nisu dati detalji o tom udesnom putovanju.8 U M ikat
al-Masabihu9, navodi se Muham ed o v o p is so p stv en o g
uspona kroz sedam nebesa
u ledeno prisustvo Boga pod
mnogim velovim a i svog kasnijeg povratka u postelju,
sve u jednoj noi. M uham eda je usred noi probudio
aneo G avrilo, koji je, izvadivi Prorokovo srce, oprao
7

Ignjacije M urad Oson (Ignatius M ouradgea d'O hsson, 1740-1807) ameriki orijentalist, istoriar i diplom ata; poreklom je iz jerm enske, katolike porodice i ponekad se pom inje kao M uradkan Tosunijan (M uradcan
Tosunvan), to je njegovo pravo prezime. Nasledio je oca kao prevodilac u
vedskoj ambasai; s usponom na plemikoj lestvici, uzeo je ime sa vedsko-francuskim prizvukom. Dugo je iveo u Francuskoj. Delo Opti prikaz otom anskog carstva ( Tableau G eneral de l'Em pire O thom an) objavljeno je u
Parizu, sukcesivno, u 7 tom ova, izm eu 1788. i 1824. godine. (Nap. prev.)

upljinu Z am zam v o d o m 10, a sam o srce napunio verom i naukom . udno stvorenje, zvano Alborak, ili munja, dovedeno je da bude Prorokovo prenosno sredstvo. Alborak je opisan kao bela ivotinja oblika i veliine mule, s glavom ene
i repom pauna. Prem a nekim verzijam a, M uham ed je A lboraka jah ao sam o do
Jerusalim a, gde se, spustivi se sa brda M orija, uhvatio za donju preagu zlatnih m erdevina sputenih sa neba i, u pratnji G avrila, uspeo se kroz sedam svetova koji odvajaju zem lju od unutranje povrine em pireum a. Na kapiji svake
sfere stajao je po jed an od patrijarha, koje je M uham ed pozdravljao kako je
stupao na razliite nivoe. N a kapiji prvog neba stajao je Adam; na kapiji drugog, Jovan i Isus (sestrii); na treem, Josif; na etvrtom, Enoh: na petom, Aron:
na estom, M ojsije, a na sedmom, Avraham. Dat je i drugi redosled patrijarha i
proroka, u kojem se Isus nalazi na kapiji sedm og neba, i kae se da je M uhamed,
stigavi dotle, zatraio od Isusa da posreduje za njega pred Bojim prestolom .

Nakon Hidre je Prorokova mo postojano rasla, sve dok osme

godine Muhamed nije uao Meku, posle gotovo beskrvne pobede, i
ustanovio je kao duhovno sredite svoje vere. Postavivii svoju zastavu sevemo od Meke, on je ujahao u grad i, nakon to je nainio
sedam krugova oko svete Kabe, naloio je da se u njenoj oblasti smi
360 kipova. T adaje uao u samu Kabu, oistio je od njenih idolopoklonikih udmenja i graevinu posvetio Alahu, monoteistikom
Bogu islama. Muhamed je, zatim, svim svojim neprijateljima zagarantovao amnestiju za njihove pokuaje da ga unite. Pod njegovom zatitom mo i slava Meke su poveani i postala je arina taka velikog
godinjeg hodoaa, koje sve do danas vijuga preko pustinje u mesecima hodoaa i u svojoj sviti broji vie od sedamdeset hiljada
uesnika".
nain sugerisao o najrazliitijim aspektim a ljudskog ivota, a delo je persijskog tradicionaliste A l-T abrizija (Im am Wali ad-D in M uham m ad ibn
A bdullah al-K hatib al-Tabrizi, um ro 742. g. hidre/1341). (Nap. prev.)

Kur'an, sura 17, A l-Isra (Nono putovanje), 1, prevod Besim Korkut: HvaIjen neka je onaj koji je u jednom asu noi preveo Svoga roba iz Hrama
asnog u Hram aleki, iju sm o okolinu blagoslovili kako bism o mu neka
znam enja Naa pokazali. (Nap. prev.)

10 Zamzam (ar. ?j* J), ili Izvor Zamzama, ili Zamzam izvor - izvor koji se nalazi
u M asdid al H aram u (ar. .>>.^ '1
- Sveta dam ija), dvadeset metara
istono od Kabe. Prem a islamskom verovanju, to je udom stvoren izvor
Boje vode, koji je izbio pre vie hiljada godina, kada je Avrahamov mali sin
Ismail bio edan i plakao za vodom, te udarao nogom o zemlju. M ilioni hodoasnika poseuju izvor svake godine za vreme hada (ar. r-=-), ili Umraha
(ar. j* ^ ), hodoaa u Meku, kako bi pili njegovu vodu. (Nap. prev.)

M ikat al-M asabih (M ishkatu T-M asabih) - jedna od najveih zbirki hadisa (ar. J x * ) , pouka koje je poslanik M uham ed govorio, ili na neki drugi

11 Danas je taj broj mnogo vei. Godine 2008. Meku je posetilo blizu 1.730.000,
a 2009. godine 1.613.000 inostranih hodoasnika. (Nap. prev.)

910

911

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

KABA, SV ETO M E ST O ISLA M A

Detalj panorame Meke iz D'Ohsson, Tableau General de I'Empire Othman

Kaha, ili graevina u obliku kocke u sreditu je velikog dvorita damije u Meki, najsvetije je m esto u islam skom svetu. Prem a njem u se sledbenici Proroka
m oraju okrenuti pet puta dnevno, u vrem e odreeno za m olitvu. Poput posveen ik a gotovo svih drugih vera, m uslim ani su sc tokom m o litv e p rvobitno
okretali prem a istoku, ali je kasnijim dekretom nareeno da svoja lica okreu
prem a Meki.
M alo se zna o istoriji Kabe pre no to je posveena da bude m uham edanska
dam ija, osim da je graevina bila paganski hram. U vrem e kad je Prorok osvojio M eku, K aba i okolno dvorite imali su 360 idola, koje je M uham ed unitio, zapravo, i pre nego to jc stigao do sam og svetilita. D revna kua, kako
se K aba naziva, nepravilna je kocka dugaka oko 38 stopa, visoka 35 i iroka
30 stopa. D uina svakog bonog zida pom alo varira, a duina krajnjih zidova
preko jed n e stope. U jugoistonom uglu zida, na prigodnoj udaljenosti od tla
(oko pet stopa), ugraen je sveti i m isteriozni A braham ov cm i kam en, ili aerolit. Kada ga je aneo Gavrilo dao patrijarhu, kam en je bio tako izrazite beline da
je m ogao da se vidi iz svih delova zem lje, ali je, kasnije, pocm eo zbog grehova ljudi. Taj crni kam en, ovalnog oblika i oko sedam ina u preniku, razbijen
je u sedm om veku, pa ga sada na okupu dri srebm i okvir.
912

Islam ska vera

Prema predanju, 2.000 godina pre stvaranja sveta Kaba je prvi put izgraena na
nebu, gde njen model jo uvek postoji. A dam je podigao K abu na zemlji tano
ispod mesta na nebu koje zauzima original, a izadabrao je kamenje sa pet svetih
planina, Sinaja, Al-udi, Hire, M aslinove gore i Libana. Deset hiljada anela
postavljeno je da uva graevinu. U vreme Potopa, sveta kua je unitena, ali su
je posle obnovili Avraham i njegov sin Imael. [Za detalje videti Renik islama
(A D ictionary o flsla m )]. M esto K abe je prvobitno verovatno zauzim ao praistorijski kameni oltar, ili prsten od neotesanih monolita, slian Stounhendu. Kao
i hram u Jerusalim u, K aba je prola kroz brojne prom ene, pa sadanja graevina nije nastala pre sedamnaestog veka hrianske ere. Kada je M eka opljakana 930. godine, uveni cm i kam en zauzeli su Karmati i u njihovom posedu
o sta o je vie od dvadeset godina, a spom o je pitanje da li je kamen koji su konano vratili u zam enu za kneevsku otkupninu zaista originalni blok, ili kopija.
N a sevem oj strani Kabe su tobonji grobovi H agare i Im aela, a u blizini vrata (to je oko sedam stopa iznad tla) je kam en na kojem je stajao A vraham dok
je obnavljao K abu. R azliiti pokrovi su uvek bili prebacivani preko kockaste
graevine; sadanja draperija, koja se m en jajed n o m godinje, od cm og je brokata izveenog zlatom . M ale kom ade stare draperije hodoasnici neguju kao
svete relikvije.
U laz u K abu obavlja se preko pokretnog stepenita. U nutranjost je obloena
raznobojnim m rerm erom , srebrom i pozlatom . Iako je zgrada uglavnom zamiljena da bude bez prozora, to stanovite je osporeno. Pristup krovu je kroz
posrebrena vrata. O sim svetim knjiga, K aba sadri i trinaest lampi. U velikom
dvoritu oko zgrade je niz svetih predm eta, a om een je kolonadom , koja se
prvobitno sastojala od 360 stubova. O tvore ka dvoritu ini devetnaest kapija,
to je sveti i znaajan broj m etonikog ciklusa, a takoe i broj kam enja u unutranjem prstenu od Stounhenda. Sedam velikih m inareta iznad Kabe, i jedan
za svete cerem onije povezane sa zgradom , obuhvataju sedam oblasti oko sredinje Kabe, u oiglednom pokuaju da se predstavi kretanje nebcskih tela.

Desete godine nakon Hidre, Muhamed je predvodio oprotajno

hodoae i poslednji put jahao na elu vernika svetim putem koji
vodi do Meke i Cmog Kamena. Poto je imao jak predoseaj svoje
bliske smrti, eleo je da to hodoae bude savren model za hiljade
onih koji e usledili.
Voington Irving pie:
S vestan d a ga ivot lagano naputa, M uham ed je , tokom tog poslednjeg b o rav k a u svetom g radu svoje vere, n astojao da svoje doktrin e d u b o k o u ree u u m o v e i srca sv o jih sle d b en ik a. U tu sv rh u
913

Islam ska vera

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

propovedao je esto s propoveaonice u Kabi, ili na otvorenom

prostoru, sa lea svoje kamile. Sluajte moje rei, rekao bi on,
jer ne znam hoemo li se, nakon ove godine, ikada ovde opet sastati. Oh, moji sluaoci, ja sam samo ovek, poput vas; aneo smrti moe se pojaviti svakoga trena i moram se povinovati njegovom
pozivu. Dok je tako propovedao, pria se da su se sama nebesa
otvorila, a glas Boji je progovorio, rekavi: Danas sam usavrio
tvoju veru i u tebi ostvario svoju milost. Kada su ove rei izgovorene, mnotvo je palo u oboavanju, pa je klekla ak i Muhamedova kamila.
[Videti Muhamed i njegovi naslednici
(Mahomet and His Successors)]
Obavivi oprotajno hodoae, Muhamed se vratio u Medinu.
Sedme godine nakon Hidre (7. H.) u Kejbaru je uinjen pokuaj
da se Prorok otruje. Cim je Muhamed uzeo prvi zalogaj otrovane hrane, otkri mu se zla namera, ili u ukusa mesa, ili, kao to vemici vemju, boanskim posredstvom. Meutim, ve je bio progutao mali deo
hrane i do kraja ivota je gotovo neprekidno patio od posledica trovanja. Kada ga je, 11. H, napala njegova konana bolest, Muhamed je
isticao da je suptilno delovanje otrova bilo indirektan uzrok to mu
se pribliava kraj. S tim je povezano i to to je tokom svoje poslednje bolesti ustao jedne noi i posetio groblje u predgrau Medine,
oigledno vemjui da e on, takoe, uskoro biti ubrojan meu pokojne. Tada je rekao sluitelju kako mu je ponuen izbor da nastavi
svoj fiziki ivot, ili da ode kod svog Gospoda, te da je on izabrao
da se susretne sa svojim Stvoriteljem.
Muhameda su veoma muili glava i bok, kao i groznica, ali se 8.
juna inilo da se oporavlja. Pridmio se svojim sledbenicima u molitvi i, lino sedei u dvoritu, odrao je vemicima predavanje jasnim i snanim glasom. Izgleda, meutim, da je preopteretio svoju
snagu, jer mu je bila neophodna pomo da stigne do Ajine kue, koja se otvarala prema dvoritu damije. Tu je, na tvrdoj slamarici postavljenoj na golom podu, Prorok islama proveo poslednja dva sata
na zemlji. Kada je videla da njenog supmga mui intenzivan bol,
Aja - tada ve devojka od dvadeset godina - podigla je sivu glavu
mukarca, kojegje poznavala jo od najranijeg detinjstva i koji mora da joj je bio vie kao otac nego supmg, i drala ga je u namju do
914

kraja. Osetivi da je smrt nad njim, Muhamed se molio: O Gospode,

molim te, pomozi mi u samrtnim mukama. Tada je, gotovo apatom,
ponovio tri puta: Gavrilo, prii mi blie. (Za detalje pogledati Muhamedov ivot ser Viljema Mjuira.) U delu Heroj kao Prorok (The Hero
as Prophet), Tomas Karlajl12 ovako pie o Muhamedovoj smrti:
Njegove poslednje rei bile su molitva, slomljeni uzvici srca
koje se u drhtavoj nadi otima prema svom Stvoritelju.
Muhamed je sahranjen ispod poda stana u kojem je umro. Sadanje stanje groba je ovako opisano:
Iznad Hudre13je zelena kupola, koju natkriljuje veliki pozlaeni polumesec, koji se izdie iz reda globusa. Unutar zgrae su
grobnice Muhameda, Abu Bekra i Omera, sa mestom rezervisanim
za grob naeg Gospoda Isusa Hrista, koji e, kako kau muslimani,
ponovo posetiti zemlju, umreti i biti sahranjen u Al-Medini. Pretpostavlja se da je grob Fatime, Prorokove erke, u posebnom delu
zgrade, mada neki tvrde da je sahranjena u Baki. Za Prorokovo telo se kae da je ispmeno u punoj duini na desnom boku, sa desnim dlanom koji podupire desni obraz, lica okrenutog prema Meki.
Odmah uz njega je smeten Abu Bekr, ije lice je nasuprot Muhamedovog ramena, a zatim Omer, koji je u istom poloaju u odnosu
na svog prethodnika. Meu hrianskim istoriarima populama je
pria o tome da muhamedanci veruju kako je Prorokov koveg
okaen u vazduhu, za ta nema osnova bilo gde u muslimanskoj
12

Thomas C arlyle (1 7 9 5 -1 8 8 1 ) - kotski istoriar, filozof i esejist. Kao fiIozof bio je idealist, a kao istoriar istakao se stilom prikazivanja i shvatanjem da istoriju stvaraju velike linosti, heroji. Prema prolosti se odnosio
sa puno m isticizm a. Pom enuto delo zapravo je dm go poglavlje knjige O
herojima, ohoavanju heroja i herojskom u istoriji (On Heroes, Hero-Worship, A n d The H eroic In H istorv) iz 1841. godine, a pun naslov poglavlja
je H eroj kao Prorok. M uham ed: Islam (T he H ero A s Prophet. M ahom et:
Islam ). (Nap. prev.)

13

H udra (ar. A) znai koliba, a ovde se odnosi na kue u kojim a je Prorok

M uham ed u M edini boravio sa svojim supm gam a. Prem a nekim izvetajim a, poslanik M uham ed je, kada je izgraena Prorokova dam ija u M edini, izgradio dve kolibe za svoje dve ene. Jedna je bila za A ju, a dm ga za

Islam ska vera

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

literaturi, a N ib u r14 sm atra da ta pria m ora da je p ro istek la iz grubih slika k oje su pro d av an e stran c im a .
(V ideti R e n ik isla m a )

Po pitanju Muhamedovog karaktera bilo je velikih zabluda. Nema dokaza koji bi poduprli optube to mu pripisuju ekstremnu
okrutnosti i razuzdanost. S druge strane, to su nepristrasni istraivai blie i detaljnije ispitivali Muhamedov ivot, to su vidljiviji postajali finiji kvaliteti njegove prirode. Prema Karlajlovim reima:
Sam M uham ed, nakon svega to se m oe rei o njem u, nije bio
p u ten ov ek . V eom a se v ara m o ak o to g o v e k a sm a tram o za o b in o g p o h o tljiv ca, u glavnom o d ato g ned o sto jn im u icim a - tavie,
u icim a b ilo k oje vrste. N jegovo d o m ain stv o b ilo je najted ljiv ije;
n jeg o v u u o b i aje n u h ranu inili su je m e n i hleb i voda. P o n ek ad
n a n jeg o v o m o g n jitu m e secim a nije p aljen a vatra. (...) S iro m aan ,
m arljiv, sla b o o p sk rb lje n ov ek , n e z ain tereso v an za o n o za ta su
v u lg arn i Ijudi n a p o rn o radili. (...) N az iv ali su g a P ro ro k , k a ete?
Z ato to je stajao tam o, licem u lice sa njim a; tam o, ne zatv o ren u
sv etilite b ilo kak v e m isterije, vien kak o krpi svoj plat, p o p rav lja
svoje cipele, bo ri se, savetuje, zap o v ed a m e u njim a; oni m o ra da
su v id eli k a k a v j e o v e k bio, pa n ek a ga n az iv a ju k ak o im drago!
N em a tog cara, sa njegovim tijaram a, kojeg su sluali kao tog ov ek a u platu koji je sam k rp io .

Zbunjen naizgled beznadenim zadatkom da se Prorokov ivot pomiri sa apsurdnim tvrdnjama koje su dugo prihvatane kao verodostojne, Voington Irving ga meri na vagi pravednosti.
Saudu. K asnije je imao vie ena pa su kolibe izgraene i za njih. M uhamed je za ivota sagradio devet takvih koliba i u njim a je proveo poslednjih deset godina, a u jednoj od njih je njegov grob sve do Sunjeg dana.
Istoriari se slau oko lokacije pet Hudri, koje su pripadale Hafzi, Aji,
Saudi, Z ainat bint K azimi i Um Salm i, a sve su bile na istonoj strani od
Prorokove damije. (Nap. prev.)
14

916

Karl Pol Rajnhold Nibur (K arl P aul R einholdN iehuhr, 18921971) ameriki teolog, autor veeg broja knjiga. Zahvaljujui teolokom liberalizm u,
dvadesetih godina XX veka poeo je kao levo orijentisani svetenik, da bi
se tridesetih preorijentisao na neo-ortodoksnu teologiju, objanjavajui da
je greh ponosa stvorio zlo u svetu. (Nap. prev.)

N jegovi vojni uspesi nisu probudili ni ponos ni hvalisavost, kao

to bi bio sluaj d a su u injeni iz seb in ih nam era. U v rem e svoje
n ajv ee m oi, zad rao je istu je d n o sta v n o st pona.anja i n astu p an ja
k ao i u d an im a sv o jih n ed aa. (...) To sa v re n o o d ric a n je so p stv a,
p o v e z a n o sa o ig le d n o m , isk re n o m p o b o n o u , k o je se p ro te e
k ro z razn e faze n je g o v e su d b in e , o n o j e to zb u n ju je k ad a se pokua form iranje pravilne procene M uham edovog karaktera. (...) Kad a se naginjao nad sm rtnom posteljom svog m alenog sina Ibrahim a,
m irenje sa B ojom voljom videlo se u njegovim postupcim a tokom
te n ajv ee od svih patnji, a n ad a da e se uskoro p o n o v o pridruiti
svom d etetu u raju b ila je n jeg o v a u teh a.
(V ideti M u h a m e d i n jeg o vi n a sled n ici)

Aja je, upitana nakon Prorokove smrti o njegovim navikama, odgovorila da je sam krpio svoju odeu, popravljao svoju obuu i pomagao joj u kunim poslovima. Koliko daleko od zapadnih koncepata
0 Muhamedovom krvoednom karakteru je Ajino jednostavno priznanje da je iznad svega voleo da ije! Takoe je prihvatao pozive robova i sedao da obeduje sa slugama, a za sebe je izjavljivao da je i sam
sluga. Od svih poroka najvie je mrzeo laganje. Pre smrti je oslobodio
sve svoje robove. Svojoj porodici nikada nije dozvoljavao da za line
ciljeve koristi bilo milostinju bilo novac od desetka koji mu je davao
njegov narod. Bio je sklon slatkiima, a za pie je koristio kinicu. Svoje vreme podelio je na tri dela: prvi je dao Bogu, drugi svojoj porodici, a trei sebi. Taj poslednji deo, meutim, kasnije je rtvovao kako
bi sluio svom narodu. Oblaio se uglavnom u belo, ali je nosio i crvenu, utu i zelenu odeu. Kada je uao u Meku, Muhamed je imao
cmi turban i nosio je cmi baijak. Oblaio je samo najjednostavniju odeu, izjavljujui da bogate i upadljive odore ne odgovaraju pobonome,
1 nije se izuvao pri molitvi. Posebno je bio zaokupljen istoom zuba,
pa je i u vreme svoje smrti, kada je ve bio preslab da govori, iskazao
elju za akalicom. Kada bi se plaio da neto ne zaboravi, Prorok bi
vezivao konac za svoj prsten. Jednom je imao vrlo fin, zlatan prsten,
ali, primetivi da su njegovi sledbenici, po ugledu na njega, poeli da
nose slino prstenje, skinuo ga je i daleko bacio, kako njegovi slebenici ne bi stekli zlu naviku (Videti Muhamedov ivot)
Najea i oigledno najtetnija optuba koja se upuuje Muhamedu odnosi se na poligamiju. Oni koji iskreno vemju da je harem
917

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

nepomirljiv sa duhovnou trebalo bi da dosledno krenu u odstranjivanje Davidovih psalama i Solomonovih poslovica sa spiska nadahnutih spisa, jer harem islamskog Proroka je bio beznaajan u poreenju
sa onima koje su imali najmudriji kralj Izraela i navodni miljenik
Svevinjega! Populamu koncepciju da je Muhamed pouavao kako
ene nemaju duu, te da mogu dosei nebo jedino kroz brak, Prorokove rei i stavovi, izreeni i izraeni tokom njegovog ivota, ne
potkrepljuju. U referatu naslovljenom Uticaj islama na drutvene uslove (Influence oflslam on Social Conditions), proitanom tokom Svetskog parlamenta religija, odranog u Cikagu 1893. godine, Muhamed
Veb15 iznosi optubu i na nju ovako odgovara:
,,Za M u h a m ed a i K u ra n je reeno da eni p o riu du u i stav ljaju
j e u ran g sa iv o tin ja m a . K u ra n j e p o sta v lja u sa v re n u i p o tp u n u
je d n a k o st sa m u k arcem , a P ro ro k o v a u en ja je u n ek im asp ek tim a
esto stav ljaju u nad re en p oloaj u o d n o su na m u k a rc a.

Gospodin Veb svoje stanovite potvruje citiranjem trideset petog

stiha trideset tree sure Kurana:
M u slim an im a i m uslim an k am a, i v je m ic im a i v jem icam a, i poslu n im m u k a rc im a i p o slu n im e n am a, i isk ren im m u k a rc im a
i isk ren im e n am a, i strp ljiv im m u k a rc im a i strp ljiv im e n am a,
i p o n iz n im m u k a rc im a i p o n iz n im e n a m a , i m u k a rc im a koji
d ije le z e k a t i e n a m a k o je d ije le ze k at i m u k a rc im a k o ji p o ste i
e n a m a k o je poste, i m u k a rc im a koji o sv o jim stid n im m je stim a
v o d e b rig u i e n a m a k o je o sv o jim stid n im m je stim a v o d e b rig u ,
15

918

M uham ed A lek san d ar Rasel Veb (M o h a m m e d A le x a n d e r R u sse ll Wehh,

1846-1916) - am eriki pisac, izdava i otom asnki am b asa d o ru Ujedinjenim nacijama. P o eoje kao prezbiterijanac, ali je 1881. godine zapoeo potragu za pravom verom i iitao ogrom nu literaturu o religijskim tem am a,
detaljno prostudiravi budizam i islam, da bi, konano, 1888. godine, sebe
form alno p ro g lasio za m uslim ana. Bio je glavni p red stav n ik islam a na
Prvom svetskom parlam entu religija 1893. godine u ikagu, g d e je , pored
pom enutog govora, U ticaj islam a na drutvene uslove (The Infiuence o f
Islam Upon Social C onditions) izloio i referat D uh islam a (The Spirit o f
Islam j, oba su uvrtena u dvotom no izdanje parlam entarnog zapisnika iz
1884. godine, naslovljenog Prvi svetski parlam ent religija (The First Worlds
P arliam ent o f Religions). (Nap. prev.)

Islam ska vera

i m u k a rc im a koji esto sp o m in ju A lla h a i en am a koje esto spom in ju A lla h a - A lla h je , d o ista, za sv e n jih o p ro st i v elik u n ag radu p rip re m io . 16

Tu je dostizanje neba jasno postavljeno kao problem ije je jedino reenje povezano sa zaslugom pojedinea.
Na dan svoje smrti Muhamed je rekao Fatimi, svojoj voljenoj
erki, i Safiji, svojoj tetki: Radite ono to e vam omoguiti da
budete prihvaeni kod Gospoda, je r ja zaista kod Njega nemam
uticaja da vas spasim na bilo koji nain. Prorok niti je savetovao
ene da se oslanjaju na vrline svoga mua, niti je na bilo koji nain ukazao na to da spasenje ene zavisi od ljudske slabosti njenog
supruga.
Bez obzira na sve suprotne tvrdnje, Muhamed nije odgovoran za
protivrenosti i nedoslednosti u Kuranu, je r knjiga nije sastavljena i
nije dobila svoj sadanji oblik sve do vie od dvadeset godina nakon
njegove smrti. U svom sadanjem obliku Kuran je, najveim delom,
zbrka prepriavanja kroz koje povremeno sine primer istinskog nadahnua. Od onoga to se zna o oveku Muhamedu, realno je pretpostaviti da plemenitiji i fmiji delovi predstavljaju stvamu Prorokovu
doktrinu; ostatak su oigledne interpolacije, od kojih neke proizlaze
iz nesporazuma, a dmge su direktni falsifikati sraunati da zadovolje
privremene ambicije osvajakog islama. Na tu temu Godfri Higins
govori sa svojom uobiajenom pronicljivou:
O v d e im am o K u ra n M u h am ed a i p rv a etiri iskrena i rev n o sn a
oca i K uran osvajakih i velianstvenih Saracena naduvan ponosom
i tatin o m . K uran ek lek tik ik ih filo zo fa v ero v atn o nije o d g o v ara o
o sv a ja im a A zije. N ovi j e m o rao biti n a k a le m lje n n a stari, kako
bi se p ro n alo o p rav d an je za n jih o v e zlo in e .
(V ideti A n a ka lip su )

Nekolicini razboritih je oigledno da je Muhamed posedovao znanje tajne doktrine, koja mora da je inila sr svih velikih filozofskih,
verskih, ili etikih institucija. Muhamed je stupio u dodir sa uenjima
drevnih M isterija na jedan od etiri mogua naina: (1) direktnim
16

Kur'an, sura 33, Al-Ahzab (Saveznici) 35, prevod Besim Korkut (Nap. prev.)
919

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

kontaktom sa Velikom kolom u nevidljivom svetu, (2) preko nestorijanskih hrianskih monaha, (3) preko tajanstvenog svetog oveka
koji se pojavljivao i nestajao u estim intervalima tokom razdoblja u
kojem su mu otkrivene sure Kurana, ili (4) preko dekadentne kole,
koja je ve postojala u Arabiji, a koja je, uprkos tome to je upala u
idolopoklonstvo, i dalje zadrala tajne kulta Drevne Mudrosti. Jo se
moe dokazati da je arkana islama direktno utemeljena na drevnim paganskim Misterijama odravanim u Kabi vekovima pre Prorokovog roenja; u stvari, opte je priznato da su mnoge ceremonije, koje su sada
otelovljene u islamskim Misterijama, sauvane iz paganske Arabije.
enski princip je stalno iznova naglaen u islamskoj simbolici.
Na primer, petak, koji je posveen planeti Veneri, za muslimane je
sveti dan; zeleno je Prorokova boja, a, kao simbol bujnosti, neizbeno je povezano sa Svetskom Majkom; pa i islamski polumesec i kriva sablja mogu se protumaiti da oznaavaju oblik polumeseca bilo
Meseca bilo Venere.
Denings kae:
S lavni K am en iz K ab ara, K abe, K abira. ili K ebira u M eki, koje g a V em i tako p o b o n o ljube, je T alism an. N a n jem u se, k ako se
k ae, i danas vidi urezan lik V enere sa p olum eseco m . I sam a K ab a
je p rv o b itn o bila id olopokloniki hram , u kojem su A rapi oboav ali A l-U zu (B og i Isa), koja je V enera.
(V ideti K inilijevu k njigu E noh, d ru g i B o ji g la sn ik)

Ser Viljem Dons17 pie:

M uslim ani su ionako neka vrsta heterodoksnih hriana: oni su
hriani, ako L ok (Locke) pravilno rasuuje, je r vrsto veruju u bezgreno zaee, boanski karakter i uda M LSIJE, ali su heterodoksni,
je r esto k o odbijaju njegov k arak ter S ina i n jego v u izjed n aen o st,
kao B oga, sa O cem , o ijem je d in stv u i atrib u tim a gaje i izraavaju
n ajstran ije ideje, a nau dok trin u sm atraju apso lu tn im b o g o h u ljenjem i insistiraju na tom e da su nae ko p ije S veto g p ism a iskvarili
k ako Jev reji tako i h ria n i.
17 Sir William Jones (1746-1794) - engleski filolog i prouavalac drevne Indije, osniva A zijskog drutva (Asiatic Society); posebno je poznat po tvrdnji da su indo-evropski jezici povezani. (Nap. prev.)
920

Islam ska vera

Prorokovi sledbenici tvrde da su sledei redovi izbrisani iz hrianskog Jevanelja:

I kad je Isus, sin M arijin, rekao, O sinovi Izraela, zaista sam apostol B oji i p o slat sam da p o tv rd im Z ak o n koji mi je d at i d o n esem
d o b re vesti o ap o sto lu , koji e doi p o sle m ene, a ije e im e biti
A H M E D .

U ovom tekstu, koji sadri Isusovo proroanstvo o uteitelju koji

treba da doe posle Njega, dalje se tvrdi da bi re uteitelj trebalo prevesti kao slavan i da je direktno upuivanje na Muhameda; takoe i
da se ni na koji nain ne moe tumaiti da plameni jezik, koji je siao
na apostole na Pedesetnicu, oznaava obeanog uteitelja. Meutim,
kada im se zatrai definitivni dokaz da su originalna Jevanelja sadravala te takozvane oiene reference o Muhamedu, muslimani
postavljaju kontra-zahtev da se obezbede originalni dokumenti na kojim a je hrianstvo zasnovano. Sve dok se takvi spisi ne pronau,
spoma taka mora ostati izvor kontroverzi.
Zanemariti kultumu batinu dobijenu iz islama bilo bi neoprostiv
previd, jer kada je polumesec trijumfovao nad krstom u junoj Evropi,
on je bio pretea civilizacije kojoj nije bilo jednake u njeno vreme.
U delu Studije u damiji (Studies in a Mosque), Stenli Lejn Pulls pie:
T okom g o to v o osam v ek o v a p o d sv o jim m u h a m ed an sk im vladarim a, panija j e za itavu E vropu bila blistav prim er civilizovane
i p rosvetljene drave. (...) U m etnost, k n jievnost i nau k a su cvetale
kao nigde drugde u Evropi. Studenti iz Francuske, N em ake i Engleske sjatili su se da piju iz izvora u en ja koji je tekao sam o u m avarskim g rad o v im a. H irurzi i d o k to ri iz A n d alu z ije bili su p red v o d n ici
nauke; ene su p odsticane da se posvete ozbiljnim studijam a i ene
doktori nisu bile nepoznate m eu stanovnicim a K ordobe. U paniji,
i sam o u paniji, m o g lo se o vladati m atem atik o m , astro n o m ijo m i
b o tan ik o m , isto rijo m , filo zo fijo m i su d sk o m p rak so m .
18 Stanley Lane-Poole ( 1854-1931) - britanski orijentalista i arheolog, koji je
radio u Britanskom m uzeju (British M useum ), zatim u Egiptu, izuavajui
egipatsku arheologiju, i kao profesor arabistike na D ablinskom univerzitetu (D uhlin Universitv). K njiga Studije u dam iji (Studies in a M osque) obja v lje n a je u Kairu 1883. godine. (Nap. prev.)
921

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Biblioteka originalnih izvora ( The Lihrarv oj Original Sources) |l)

ovako sumira uinke islama:
R ezultati m u h a m e izm a su u veliko potcenjen i. U v eku n ak o n
M u h am ed o v e sm rti on je od h ria n stv a otrgao M alu A ziju, A frik u
i paniju, vie od pola civ iliz o v an o g sveta, i uspo stav io civ ilizaciju , n ajviu u svetu tokom M ranog sred n je g veka. D o v eo j e arapsku rasu do najv ieg step en a n jenog razvoja, podig ao p oloaj en a
n a Istoku, m ada je zadrao poligam iju; bio je izrazito m onoteistiki
i, sve dok Turci nisu stekli kontrolu nad najveim elom , podsticao
j e n ap re d ak .

Islam ska vera

stom veku napravio duboku studiju optike i otkrio uveavajuu mo

konveksnih soiva i, takoe iz jedanaestog veka, Avicena, ili Ibn Sina23, ija je medicinska enciklopedija bila standard njegovog vremena, i veliki kabalist, Avicebron, ili Ibn Gabirol24.
Upravo citirani autoritet nastavlja:
O sv rt n a n au k u m u h a m ed a n ac a e p o kazati d a su oni poloili
prve tem elje h em ije i n ap rav ili zn aajan n ap red ak u m atcm atici i
o p tici. N jih o v a o tk ria n ik a d a n isu im ala uticaj koliki je treb alo da
im aju na tok evropske civilizacije, ali razlog za to bio je u tom e to
sam a E v ro p a n ije b ila d o v o ljn o p ro sv etljen a d a ih shvati i iskoristi.
G eb ero v o zap aan je da je o k sid iran o g v o e tee n eg o pre o k sid acije m o ralo j e d a b u d e p o n o v n o n ain jen o . Tako je bilo i sa nekim
od njihovih dostig n u a u optici i m n o g im njihovim g eografskim otkriim a. O plovili su A friku d avno pre V aska da G am e. Sastav bam ta je u se v em u E vropu d o ao od njih. N ik ad a n e sm em o zab o rav iti
d a je m ran o d o b a u h rian sk o j E vropi b ilo d o b a sjaja u m u h am ed a n s k o m sv etu . U o b la sti filo z o fije A rap i su za p o e li u sv a jan jem
n eo platonizm a, koji su pronali u E vropi, te postupno radili unazad
do A risto te la.

U istom delu, meu velike islamske naunike i filozofe, koji su znaajno doprineli ljudskom znanju, ubrojani su i Geber20, ili afer, koji
je u IX veku postavio temelje moderne hemije, Ben Musa21, koji je u
desetom veku uveo teoriju algebre, A lhazen22, koji je u jedanaePun naslov ovog desetotom nog dela, sukcesivno objavljivanog krajem XIX
i poetkom XX veka, autora Olivera Dozefa Taera (Oliver Joseph Thatcher,
1857-1937), amerikog istoriara, profesora na ikakoni univerzitetu (University o o f Chicago), je Biblioteka originalnih izvora: ideje koje su uticale
na civilizaciju, prevedene iz originalnih dokum enata (The lihrary ofo rig in a l
sources; ideas that have injiuenced civilization, in the original documents,
translated). (Nap. prev.)

19

20

Abu Musa Dabir ibn Hajan (ar.

o t jG h c . 721 - c . 815) - istaknuti uenjak, hem iar i alhemiar, astronom i astrolog, inenjer, geolog, filozof, fiziar, farm aceut i lekar. N jegovo etniko poreklo nije sigurno, pa je prem a
jednim izvorim a A rapin, a prem a dm gim Persijanac. Poznat je u hrianskom svetu po svom latinizaranom imenu - G eber (lat. Geber), a u Evropi
je u XIII veku anonimni autor stvorio opus alhemijskih i metalurkih spisa
pod imenom Geber, pa se on uglavnom naziva Pseudo-Geber. (Nap. prev.)

21

Abu Abulah M uham ed bin M usa A1 H orezm i (pers./ar. j

jj
c. 8 0 0 - c. 850) - persijski m atem atiar iz IX veka, koji je
uveo m odem u num eriku notaciju. M alo se zna o At H orezm ijevom ivotu; bio je lan bagdadske A kadem ije nauka i pisao o m atem atici, astronomiji i geografiji. Termin algebra je u m atem atiku uvela njegova istoim ena
knjiga. (Nap. prev.)

22

Abu Ali al-Hasan ibn al-Hasan ibn al-Hajtam , latinizovano Alhacen, ili AIhazen (ar. J
j j ,4*$J*, per. Ot' fA*. lat: Alhacert, ili Alhazen,
9 6 5 - c. 1039) - arapski ili persijski uenjak, koji je dao veliki doprinos

922

Sta znai suptilna misterija feniksa koji se ponovno raa svakih

esto godina? Iz svetilita Svetskih Misterija apatom stie nejasan
odgovor. est stotina godina pre Hrista, feniks mudrosti (Pitagora?)
kako optici, tako i fizici, anatom iji, astronom iji, inenjerstvu, m atem atici,
m edicini, oftalm ologiji, filozofiji, psihologiji, spoznaji vizuelne percepcije
i nauci uopte. Ponekad se naziva al-Basri (ar. <
s po njegovom rodnom m estm , Basri. U srednjovekovnoj Evropi nadimak mu je bio Ptolomej
dm gi (lat. Ptolem aeus Secunus), ili, jednostavno, ,,Fiziar . (Nap. prev.)
23

Abu Ali al-H usein ibn Abd A lah ibn Sina, poznat kao Abu Ali Sina (pers.
^ > jI
iiy jo ee, kao Ibn Sina (ar.
J f l , a u Evropi ipak najpoznatiji po latiniziranom im enu A vicena (lat. A vicenna, gr. ApiTiJavoc;,
c. 980 -1037) - persijski uenjak, najvei fiziar i filo zo f svoga vremena.
Pored toga, bio je i astronom , hem iar, geolog, islam ski psiholog, islamski uenjak, islamski teolog, logiar, paleontolog, matematiar, lekar, pesnik i
naunik. Avicenizam , Avicenina filozofija koja predstavlja neoplatonistiku verziju aristotelizm a, je m isaona struja za koju se sm atra da je izvrila
ogrom an uticaj na trinaestovekovnu sholastiku. (Nap. prev.)

24

Videti napom enu 3 na strani 533. (Nap. prev.)

923

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

rairio je svoja krila i umro na oltaru oveanstva, uniten u rtvenoj

vatri. U Nazaretu je ptica ponovno roena iz sopstvenog pepela, samo da umre na drvetu ije korenje je u Adamovoj lobanji. Godine
600. pojavio se Ahmed (Muhamed). Opet je feniks stradao, ovaj put
od kejbarskog otrova, te se iz svog pepela uzdigao da rairi krila irom Mongolije, gde je u dvanaestom veku Dingis Kan uspostavio
vladavinu mudrosti. Kruei monom pustinjom Gobi, feniks je opet
odustao od svog oblika, koji sada lei sahranjen u staklenom sarkofagu ispod piramide to na njemu dri neizrecive figure Misterija.
Nakon to je proteklo esto godina od smrti Dingis Kana, da li se Napoleon Bonaparta - koji je za sebe verovao da je ovek sudbine - u
svojim lutanjima susreo sa tom udnom legendom o kontinuiranom
periodinom preporodu mudrosti? Da li je osetio irenje krila feniksa u sebi i verovao da se u njemu otelozvorila nada sveta? Orao na
njegovoj zastavi bi lako mogao biti feniks. To bi objasnilo ta ga je
podstaklo da poveruje kako je predodreen da uspostavi kraljevstvo
Hristovo na zemlji i, moda, bilo klju za njegovu slabo shvaenu
naklonost prema muslimanima.

SIMBOLIZAM AMERIKIH INDIJANACA

Ceremonija lule mira Istorijski Hijavata # Midevivin vraanje amerikih Indijanaca # Popol Vuh # Misterije
Sihalbe

Sevemoameriki Indijanac je po prirodi simbolist, mistik i fdozof. Kao kod veine uroenikih naroda, njegova dua je en rapport
sa kosmikim silama koje se manifestuju oko njega. Ne samo da su
njegovi Manidoi' kontrolisali stvaranje iz svojih uzvienih sedita
iznad oblaka, ve su silazili u svet Ijudi i meali se sa svojom crvenom decom. Sivi oblaci koji su visili iznad horizonta bili su dim
1

924

Manido, ili Manitu naziv koji se koristi za oznaavanje duhova meu mnogim algonkinskim narodim a, koji ine najbrojniju i najraireniju jezik u
grupu (vie stotina plem ena) m eu dom orodakim narodim a u Severnoj
A m erici. K oncept M anidoa porazum eva aspekt m eusobne povezanosti
i ravnotee prirode i ivota, a u jednostavnijim uslovim a moe znaiti duh.
Taj duh je shvatan i kao (opipljiva) osoba i kao koncept. Sve ima svog Manitua - svaka biljka, svaki kam en, ak i ureaji. U am anistikoj tradiciji
manitui (ili m anidoog ili manidoovvag) su povezivani kako bi se postigao
eljeni efekat, poput m anitua biljaka za ozdravljenje, ili m anitua bizona
za dobar ulov. U traiciji A niinabega m anidoow ag su jed an aspekt Velike
povezanosti. Slini term ini koje koriste A niinabegi su m anidoow ish, za
m ale ivotinje, m anidoow ag i m anidoons, za insekte, a ta dva pojm a znae
m ali d u h . U nekim je zic im a , kao to su alg o n k in sk i Jinu (iy n u ), re
m anituw je prvobitno oznaavala podvodna bia kojim a lovci nude duvan
kako bi se smirila kada putuju preko njihovih teritorija. Ime kanadske provincije M anitoba, nazvane po istoim enom jezeru, potie od im ena m esta
M a n itu -w a p o w , M an itu o v te sn ac , na je z ik u p lem en a Kri ili O dibve.
M anitoulin takoe znai i ,,duh ostrva . (Nap. prev.)
925

Sim bolizam am erikih Indijanaca

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

udnim pustolovinama neustraivih heroja, koji su, mada su bili u fizikom telu, prodrli u svetove mrtvih, nesumnjivo dokazuju prisustvo Misterijskih kultova meu sevemoamerikim crvenim ljudima.
Gde god da su Misterije bile ustanovljene, priznavane su kao ekvivalent filozofske smrti, jer su oni koji su prolazili kroz rituale iskuavali sva zagrobna stanja dok su jo bili u fizikom telu. Prolaenjem
kroz ritual, inicijat je, zapravo, sticao sposobnost da po volji ulazi i
izlazi iz svog fizikog tela. f o je filozofski temelj alegorija o avanturama u indijanskoj Zemlji Senki, ili Svetu Duhova.
Hartli Bur Aleksandar3 pie:

od kalumeta2 bogova, koji su mogli da prave vatru od okamenjenog

drveta i koriste komete kao plamen. Ameriki Indijanci naselili su
ume, reke i nebo mirijadama natprirodnih i nevidljivih bia. Postoje legende o itavim plemenima Indijanaca, koja su ivela na dnu
jezera, o rasama koje nikada nisu viene tokom dana, ve su izlazile
iz svojih skrivenih peina i lutale zemljom po noi, te iz zaseda napadale neoprezne putnike; takoe, i o Simi Indijanacima, s ljudskim telom i krilima kao kod slepog mia, koji su iveli u mranim
umama i na nepristupanim liticama, a spavali obeeni o grane i izboine stena, sa glavom prema dole. Filozofija crvenog oveka o
elem entam im stvorenjima je verovatno rezultat njegovog bliskog
kontakta s prirodom, ija su neobjanjiva uda postala izvor takvih
metafizikih pekulacija.
Indijanci Seveme Amerike su, kao i rani Skandinavci, smatrali da
je zemlja (Velika Majka) srednji nivo i da je omeena odozgo nebeskom sferom (prebivalitem Velikog Duha), a odozdo tamnim i zastraujuim podzemnim svetom (prebivalitem senki i submundanih
sila). Poput Haldejaca, oni su prostor izmeu povrine zemlje i neba
delili na razliite slojeve, koji se sastoje, jedan od oblaka, dmgi od
staza nebeskih tela, i tako dalje. Podzemlje je bilo podeljeno na slian nain i, kao u grkom sistemu, za inicirane je predstavljalo kuu
Manjih Misterija. Stvorenja sposobna da funkcioniu u dva ili vie
elemenata smatrana su glasnicima izmeu duhova tih razliitih nivoa.
Pretpostavljalo se da je prebivalite mrtvih na udaljenom mestu: gore, na nebesima, ispod zemlje, u udaljenim kucima sveta, ili s one
strane irokog mora. Ponekad reka tee izmeu sveta mrtvih i ivih
i, u tom smislu, javlja se paralela sa egipatskom, grkom i hrianskom teologijom. Za Indijance je broj etiri naroito svet, valjda zato to je Veliki Duh stvorio Svoj Univerzum unutar kvadratnog rama.
f o podsea na potovanje koje su pitagorejci odavali tetradi, smatrajui da je ona odgovarajui simbol Stvoritelja. Legendame prie o

Indijancu je bilo neophodno da za svoj Kalumet nabavi crveni kamen iz kamenoloma za lule, gde je, u dalekoj prolosti, doao Veliki
Duh i, oblikovavi svojim vlastitim rukama veliku lulu, puio je na

92 6

K alum et je cerem onijalna sveta lula koju su neki am eriki indijanski narodi tradicionalno koristili da zakljue dogovore ili ugovore, ili da upute molitve tokom relig ijsk ih cerem onija. D uvan je kod Ind ijan aca b io sim bol
uda stvaranja, pa su puenjem iskazivali potovanje Velikom Duhu, Stvoritelju. Sveta lula im ala je i znaajnu politiku ulogu, je r je koriena pri
zakljuivanju sporazum a izm eu razliitih plem ena, kao i sa evropskim
doseljenicim a, pa je esto nazivana i lula mira. (Nap. prev.)

,,O d ob ale do o b ale, sveti K am u let je in d ijan sk i oltar, a n jeg o v

dim j e p rik la d n a p o n u d a n eb u .
[V ideti M ito lo g ija s v ih ra sa (M yth o lo g y o f A ll R a c e s)]

U Napomenama, u istom delu, dat je sledei opis ceremonije lule:

M ajsto r ce rem o n ije je , p o n o v n o se p o d ig av i na no g e, nap u n io
i p rip alio lulu m ira, sv o jo m so p stv en o m vatrom . P o v u k av i tri dim a, je d a n za d m g im , prvi je ispustio p rem a zenitu, d m g i p rem a tlu,
a trei p re m a S uncu. P rv im in o m isk azao j e za h v aln o st V elikom
D uhu, zb o g to g a to j e o u v ao n jeg o v iv o t tokom p ro tek lih godina, kao i zb o g to g a to m u je d o zv o ljen o da p risu stv u je n a tom
veu. D m g im se zah v alio svojoj M ajci, Z em lji, na n jen im razliitim p ro izv o im a koji su m u slu ili kao hrana. A treim j e isk azao
zah v aln o st S uncu, n a n jeg o v o j n ik ad -n ed o staju o j sv etlo sti, koja
nad sv im a v eito sija.

H artlev B urr A lexa n d er (1873 1939) - am eriki filozof, pisac, pedagog,

naunik, pesnik i ikonograf, sa naroitim poljem interesovanja usm erenim
na am erike Indijance. Pom enuto enciklopedijsko izdanje, M itologija svih
rasa (M ythology o f A ll Races), vietom no je delo koje je sukcesivno izlazilo u dm goj polovini XIX veka i poetkom XX veka, a A leksandar je autor dva tom a - vol. X: Severna A m erika (North Am erican, 1916) i vol. XI:
Latinska A m erika (Latin A m erican, 1920). (Nap. prev.)

927

Sim holizam am erikih Indijanaca

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

etiri ugla stvaranja, te na taj nain ustanovio tu najsvetiju ceremoniju. Mnotvo indijanskih plemena - od kojih su neka putovala hiljadama milja - nabavljalo je sveti kamen iz tog jednog kamenoloma,
u kojem je Veliki Duh odluio da bi trebalo da vlada veni mir.

NAVAHO
PEA N A SLIK A
Prem a originalnom
crteu H ostina K laha4

N avaho suve ili peane slike pravljene su

prskanjem raznobojnih zem ljan ih pigm enata na osnovu od
glatkog peska. Ovde
4

Hosteen Klah (Ser levoruki na N avaho nareju); roen kao Avej Eskej
(Ahway Eskay, 1867-1937) - Navaho umetnik i vra. D okumentovao je aspekte N avaho religije i njene cerem onijalne prakse. Takoe je bio i majstor
tkalac. Roen je poto su se N avaho Indijanci vratili u svoju postojbinu.
nakon to su bili silom sm eteni u rezervat u Bosk Redondu (Bosque Redondo). Klah nije pohaao dravnu kolu, ve je proao obuku tradicionalne m uke cerem onijalne prakse (pojanje i slikanje u pesku). N ajee se
veruje d a je Hostin Klah bio interseksualan, odnosno, da je posedovao atipina seksualna obeleja na osnovu kojih se nije m oglo rei da je m uko
ili ensko, pa je proao i obuku enske cerem onijalne prakse (tkanje). Klah
je bio nadle (to znai onaj koji je transform isan, ili onaj koji se menja ). G odine 1916. istkao je prostirku sa prikazom Jejbihej (Yeibichei)
plesa. U svoje tkanje uneo je vie p restava N avaho relig ije, kao to je
sluaj i sa ovde prikazanom peanom slikom iz 1919. godine. Tu njegovu
praksu su mnogi N avaho tradicionalisti smatrali svetogem , to je i danas
stav mnogih N avaho Indijanaca. (Nap. prev.)

928

reprodukovana slika okruena je boginjom duge i prikazuje epizodu iz Nav aho k o sm o g o n ijsk o g m ita. P rem a H o stin u K lahu, N avaho peanom sveten ik u koji je n ain io ovu slik u , N avahoi ne v eru ju u id o lo p o k lo n stv o , pa
sto g a ne prave slik e svojih b o gova, ve o v ek o v eu ju sam o njih o v e m entalne koncepte. K ao to bogovi p rav e slik e na o b lacim a u po k retu , tako su
i sv eten ici pravili slike na p esku, a kada je cilj crtea bio o stv aren , on je
b risan zam ah o m ruke. Prem a K lah u , narodi Z uni, Hopi i N av ah o im ali su
z a je d n i k i p o sta n a k ; svi su izali iz z c m lje , a z a tim su p o d e lje n i n a tri
naroda.
N avahoi su se prvi put pojavili pre oko 3000 godina, na m estu koje se sada
zove La Plate planina (La Platte Mountairi), u K oloradu. etiri svete planine
N av ah o a su La P late, M ont T ejlo r (M ount Taylor), N av ah o p la n in a i San
F rancisko planina. Dok su ova tri naroda bila pod zem ljom , te etiri planine
bile su dole sa njim a. Istone p lanine bile su bele, ju n e plave, zapadne ute,
a sevem e cm e. U zdizanje i sputanje tih planina izazivalo je sm enu dana i noi. K ad su se uzdizale bele planine, to je bio dan pod zem ljom ; kad su se uzdizale ute, sum rak; cm e p lanine donosile su no, a plave, zom . N avahoi su
razlikovali sedam glavnih boanstava, ali H ostin Klah nije m ogao rei da li
su ih Indijanci povezivali sa planetam a. B akoidi (Bakochiddy), je d an od tih
sedam glavnih bogova, bio je beo, sa svetlom , crvenkastom kosom i sivim oima. N jeg o v otac bio je zrak sunca, a njeg o v a m ajka dnevna svetlost. On se
uspeo na nebo i, u neki aspektim a, njegov ivot im a paralele sa H ristovim .
Da bi osvetio otm icu svog deteta, K ahodsode (Kahothsode), bog riba, izazvao je veliku poplavu. K ako bi pobegli od unitenja, Zuni, H opiji i Navahoi
su izali na povrinu zem lje.
O vde reprodukovana peana slika je deo lekovite serije priprem ljene za iscelenje bolesti. U cerem oniji ozdravljenja pacijent je postavljan na crte, koji je
napravljen u posveenom hoganu 5, a iskljueni su svi koji su napolju. Sveta
svastika u sreditu crtea je m oda najuniverzalniji religijski simbol i predstavlja etiri ugla sveta. Dva boga grbavca, na desnoj i levoj strani, poprim aju svoj
izgled od velikih oblaka koje nose na leima. U religijskoj umetnosti N avahoa, m uka boanstva su uvek prikazana sa okruglim glavama, a enska sa kvadratnim glavama.
5

Hogan - tradicionalna kua naroda N avaho, sveta za one koji prihvataju

N avaho religiju. Prema predanju, narod dabrova dao je kojotu klade i uputstva kako da izgradi prvi hogan, sada poznat kao raljasti tap ili ,,muki hogan, koji nalikuje na piram idu sa pet trouglastih strana; ispred tog
hogana je trem , a korien je sam o za svete ili privatne cerem onije. K runi ili ,,enski hogan je porodini dom i mnogo je vei, a nem a trem. U
njem u se igraju deca, ene kuvaju, tkaju, priaju i zabavljaju se, a mukarci se ale i pripovedaju prie. (Nap. prev.)
929

S im bolizam am erikih Indijanaca

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Indijanac ne oboava sunce; on taj sjajni globus pre smatra kao prikladan simbol Velikog i Dobrog Duha, koji zauvek zrai ivot svojoj
crvenoj deci. U indijanskom simbolizmu zmija - posebno Velika Zmija
- predstavlja drugi dokaz koji ukazuje na prisustvo Misterija na severnoamerikom kontinentu. Letea zmija je atlantianski znak inicijata;
sedmoglava zmija predstavlja sedam velikih ostrva Atlantide (gradovi
Cibola?), kao i sedam velikih praistorijskih kola ezoterijske filozofije. Stavie, ko moe sumnjati u postojanje tajne doktrine u Americi kada vidi nasip u obliku velike zmije u okrugu Adams (Adams County),
u Ohaju, gde je ogroman reptil prikazan kako iz sebe izbacuje Jaje Postojanja? Mnoga plemena amerikih Indijanaca su verovala u reinkarnaciju, a neka u transmigraciju. Oni su ak svojoj deci davali imena
za koja su pretpostavljali da su ih nosili u prethodnom ivotu. Postoji
izvetaj o primeru da je roditelj nehotice detetu dao pogreno ime, nakon ega je beba neprestano plakala, sve dok greka nije otklonjena!
Verovanje u reinkamaciju je prevladavalo meu Eskimima. Stari Eskimi su neretko izvravali samoubistvo kako bi se reinkamirali u porodici nekih upravo venanih mladenaca.
Ameriki Indijanci pravili su razliku izmeu duha i stvame due
mrtve osobe, to je znanje ogranieno na inicijate Misterija. Kao i platonisti, oni su takoe razumeli naela arhetipske sfere, u kojoj postoje obrasci svih oblika manifestovanih na zemaljskom nivou. S njima
su delili i teoriju o Gmpnim, ili Stareinskim, Duama koje nadziru
ivotinjske vrste. Verovanje crvenog oveka u duhove uvare ugrejalo bi Paracelzusovo srce. Kad bi ti uvari postigli znaaj zatitnika
itavih klanova ili plemena, nazivani su totemi. U nekim plemenima
impresivne ceremonije obeleavaju slanje mladia u umu da poste
i mole se, gde ostaju sve dok im se ne prikae duh uvar. Koje god
stvorenje da se tom prilikom pojavi postaje njihov naroit genij, kojem se obraaju kada ih pritisnu nevolje.
Izvanredan heroj sevemoamerikog indijanskog folklora je Hijavata, ije ime, prema Luisu Spensu, znai Onaj koji traga za vampum6-pojasom . Hijavatu odlikuje to da je nekoliko vekova ranije
predvideo kasniji san Vudroa Vilsona (Woodrow Wilson) o Ligi naroda. Sledei stope Skulkrafta7, Longfelou je pobrkao istorijskog
6

Videti napom enu 8 na strani 115. (Nap. prev.)

H enri K o u S k u \k ra i\(H e n ry R o w e S ch o o lc ra ft, 1793-1 8 6 4 ) - am erik i

geograf, geolog i etnolog, zapaen po svom ranom p ro u av an ju kultura

930

irokekog Hijavatu sa Manabozhoom8, mitolokim junakom Algonkina i Odibvi. Hijavata, poglavica Irokeza, uspeo je, nakon mnogih
neuspeha i razoarenja, da ujedini pet velikih naroda Irokeza u ,,Ligu pet naroda9. Prvobitni cilj lige - ukidanje rata tako to bi bio zamenjen odlukama arbitranog vea - nije bio u potpunosti uspean,
ali je snaga Srebmog lanca dodelila Irokezima solidamost kakvu
nije postigao nijedan dmgi savez sevemoamerikih Indijanaca. Hijavata se, meutim, suoio sa istom onom opozicijom koja se konfrontira svakom velikom idealisti, bez obzira na vreme ili rasu. Samani su
protiv njega okrenuli svoju magiju i, prema jednoj legendi, stvorili
zlu pticu, koja je, nasrui sa neba, pred njegovim oima rastrgla na komade njegovu erku jedinicu. Kad je Hijavata, ostvarivi svoju misiju,
am erikih uroenika, kao i po svom otkriu izvora reke M isisipi, 1832. godine. Skulkraftova ena, Dejn Donston (Jane Johnston) bila je dete Odibve
Indijanke i kotsko-irskog doseljenika i svoje znanje jezika i legendi naroda
O dibve podelila je sa suprugom , to je kasnije predstavljalo deo m aterija la koji je H enri V osvort L o n g felo u (Henry Wadsworth Longfellow ,
1807-1882), am eriki vaspita i pesnik, ugradio u svoju epsku poem u Hijavatinapesm a (The Song o f Hiawatha). (Nap. prev.)
8

M anabozho (ili N anabozho, Venabozhoo, N anabu...) - Veliki zec - najistaknutiji varalica u indijanskoj mitologiji - dobrohotni kultum i heroj algonkinskih plem ena, naroito popularan m eu narodim a O dibve i M enomini,
iz severo-istonih uma. M anabozho ima znaajnu ulogu u stvaranju, snabdevanju i transform isanju i jedno je od najznaajnijih stvorenja u mitologiji am erikih Indijanaca. Pored raliitih izgovora njegovog imena u raznim
dijalektim a, neki A lgonkini i O di-K ri Indijanci istu linost nazivaju imenom Visakedjak, to je ime poteklo iz folklora Kri Indijanaca. M anabozho
je slian nekim dm gim algonkinskim herojima, kao to su G luskap Vabanakija, Napi Crnih stopala i Visakeak plem ena Kri, pa se o njim a prepriavaju iste legende, sam o to im e heroja varira. (Nap. prev.)

Irokezi, takoe poznati i kao H audenosauni, ili N arod sa dugim kuam a\

su udm enje nekoliko plem ena indigenoznih naroda Sevem e Amerike. Nakon to su se narodi koji su govorili irokeki organizovali u razliita plem ena, sm etena uglavnom na podruju dananje drave N jujork, napravili
su u XVI veku, ili ranije, udruenje danas poznato kao Irokeka liga, ili
Liga m ira i m oi . Prvobitna Irokeka liga je najee poznata kao Pet naroda, poto su je inila plem ena M ohauk, Oneida, O nondaga, Kajuga i Seneka. N akon to tm sejirid m io i narod Tuskarora, 1722. godine, Irokezi
su postali poznati kao Sest naroda. Liga je oliena kroz Veliko vee, skuptinu pedeset naslednih poglavica. (Nap. prev.)
931

S im bolizam am erikih Indijanaca

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

otplovio u svom samohodnom kanuu u pravcu zalaska sunca, njegov

narod shvatio je pravu veliinu svog dobrotvora i dodelio mu dostojanstvo poluboga. U svojoj Hijavatinoj pesmi, Longfelou je velikog
indijanskog dravnika postavio u armantno okruenje magije i arolija, ali se kroz lavirint simbola i alegorija uvek nazire lik Hijavate inicijata - personifikacije samog crvenog oveka i njegove filozofije.

M ID EV IV IN SK J ZA PIS NA B R E Z O V O J K ORI
L jubaznou Elis Palm er H enderson (A tice P alm er H enderson)

Svitak od brezove kore jed an je od najsvetijih poseda inicijata m id ev iv in a10,

ili odibvanskog Velikog drutva vraeva. O tim svicim a pukovnik G erik Male ri" pie:
10

M idevivin (Midewiwin), takoe i m idevin (Midewin) ili m edevivin (Medewiwin) - Veliko drutvo vraeva - tajanstvena religija aboridinskih grupa
u prim orskim oblastim a, Novoj F.ngleskoj i oblasti Velikih jezera u Severnoj Americi. N jeni pripanici nazivaju se midev (midew), a upranjavanje
m idevivina naziva se mide. M ide se m oe prevesti kao ,,m isterija, ,,misteriozno", ,,uhovno, ,,pobono , ,,sveto ili ,,cerem onijalno, zavisno od
konteksta. Izveena im enica m idevivin tako znai biti u m idevi . Povremeno se mukarac u midevivinu naziva midevivini (Midewinini - midev mukarac), to se ponekad prevodi kao ,,aman ili vra, a ena - midevikve
(midewikwe - m idev ena). (Nap. prev.)

11 Garrick Mallery ( 1831-1894) - am eriki arm ijski pukovnik, pravnik i etnolog. Svoje izuavanje znakovnog jezika i piktografa am erikih Indijanaca zapoeo je dok je bio stacioniran u Fort Rajsu (Fort Rice), na teritoriji
D akota Inijanaca (1876). G odine 1877. M alen je dodeljen G eografskom
i geolokom institutu SAD za prouavanje indijanskih crtea. N apisao je
vie dela o am erikim Indijancim a, kao to su: Kalendar naroda Dakota
932

N ajpotpunije i najveroostojnije izvetaje o m idevivinu dao je V. D. H ofm an12

u Sedm om godinjem izvetaju Z avoda za etnologiju (Seventh Armual Report
o fth e Bureau o f Ethnologv). On pie:
M idevivin - Drutvo m ide, ili am ana - sastoji se od neogranienog
broja m ideva oba pola. D rutvo je klasifikovano u etiri odvojena i
razliita stupnja, m ada ak i meu nekim lanovim a preovladava opti
u tisak da je svaki stupanj iznad prvog p rak tin o sam o p onavljanje.
Sticanje vee moi pojedinca kroz napredovanje zavisi od toga da li
se izloio pogotku vraarskih vreica u rukam a svetenika koji vode
slubu. (...) O biaj m ide svetenika uvek je bio da uvaju zapise na
brezovoj kori, na kojoj su se nalazile delikatno urezane linije da piktografski predstave tlocrt broj stupnjeva na koje vlasnik ima pravo. Takvi
zapisi ili slike su svetinja i nikada se jav n o ne izlau pogledim a.

I lf j

1 11 !

n
s
s
i
iillS

,,Za osobe upoznate sa tajnim drutvim a, dobro poreenje za midevivinske slike bilo bi ono to se naziva tabla za pisanje m asonskog reda, koja je tam pana, objavljena i jav n o izloena, a da nije otkrivena
nijedna tajna reda; ipak, ezoteriku ona ne sam o da je znaajna, ve i
korisna, je r mu pom ae da zapam ti detalje cerem onije.

Dva pravougaona dijagram a predstavljaju dva stupnja M ide lo e13, a prava linija kroz sreite, duhovni put, ili prav i uzan put, koji prolazi kroz stupnjeve. Linije koje prestavljaju tangente na sredinji Put oznaavaju iskuenje, a
lica na zavrecim a linija manidoe, ili mone duhove. Piui o midevivinu, Skulkraft, veliki autoritet po pitanju am erikih Indijanaca, kae:
,,U drutvu m idevivin cilj je da se naue vie doktrine duhovne egzistencije, njena priroda i nain postojanja, kao i uticaj koji ona vri na
ljude. To je udruenje ljudi koji ispovedaju najvie znanje poznato plem enim a.

(A Calendar o f the Dakota Nation. 1877), Uvod u prouavanje znakovnog

jezika meu severnoamerikim Indijancima kao Uistracija gestovnog govora oveanstva (Introduction to the Study ofSign Language among the
North American Indians as illustrating thc Gesture Speech o f Mankind.
1880) i druga. (Nap. prev.)
12

Volter Dejms Hofman (fValter James Hoffman, 1846-1899) - ameriki etnolog, autor vie dela o Indijancim a. (Nap. prev.)

13

Mide loa, ili midevigan (midewigaan), poznata i kao mide-vigivam (mide-wiigiwaam - m ide vigvam ), kada je mala, ili m idevigam ig ( midewigamig
- mide graevina), kada je velika; prevodi sc kao Velika loa vracva. Obino je graena na istini u umi, ili na proplanku. M idevigan je kupolaste
strukture, sa irinom i duinom u odnosu jedan na prema etiri. (Nap. prev.)
933

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Sim bolizam am erikih Indijanaca

Prema legendi, Manahozho, veliki Zec, koji je bio sluitelj Dzhe Manidoa, Dobrog D uha, opazio je , gledajui odozgo pretke O dibvi, da su bez duhovnog
zn an ja, p a j e u p u tio v id ru u m iste rije m id ev iv in a. M anahozho je iz g rad io
m idevigan i inicirao vidru, ustrelivi u njeno telo svete M igis (m ale ljuske,
sveti sim bol M ide). O nda je ivotinji dodelio besm rtnost i poverio jo j tajne
Velikog drutva vraeva. Cerem oniji inicijacije prethodila je znojna kupka, a
sam a se sastoji uglavnom od prevladavanje uticaja zlih m anidoa. Inicijant je
takoe upuivan i u um ee isceljivanja, kao i (suei po slici III u lanku gospodina Hofmana) u poznavanje usm eravanja sila koje se kreu kroz vitalne centre ljudskog tela. Iako je krst vaan sim bol u m idevivinskim obredim a, mora
se napom enuti da su m ide svetenici upom o odbijali da se odreknu svoje vere
i preobrate se u hrianstvo.

C rv en a D eca S u n ca ne oboavaju Jed n o g Boga. Z a njih je Jedan Bog apsolutno bezlian, a sve Sile koje em aniraju iz Jednog Boga
su line. To je upravo obm uto od populam e zapadne koncepcije o linom Bogu i bezlinim delatnim silam a u prirodi. Sami odluite koje
je od ovih uverenja vie filozofsko. Ta D eca Sunca oboavaju Pem atu Zm iju, koja je glasnik Sunca. Bio je to Bog K ecalkoatl u M eksiku,
G ukum ac kod naroda K ie, a u Peruu je nazivan A m aru. O d potonjeg im ena p otie naa re A m erika. Am aruka je , doslovno prevedeno, Z em lja P em ate Z m ije. Svetenici tog B oga M ira su nekada, iz
svog glavnog centra u K oridiljerim a, vladali obem a A m erikam a. Svi
C rveni Ijudi koji su ostali v em i drevnoj religiji jo uvek su p o d njihovim uticajem . Jedan od njihovih ja k ih centara bio je u G vatem ali,
a njihov R ed b io je autor knjige zv an e Popol Vuh. N a K ie je zik u ,
G u k u m ac j e taan ekvivalent K ecalkoatlu u N ahuatl jezik u ; kecal,
rajsk a ptica; koatl, zm ija - Z m ija s velom od perja rajske p tic e !

KOM AD IN D IJA N SK E
G R N A R IJE
L jubaznou
Elis Palm er H enderson

Ovaj interesantni komad pronaen je etiri stope pod zcmIjom, ispod gomile bezvrednih
krhotina polom ljene rane indijanske gm arije, nedaleko
od ruevina Kaza Grande (Casa
Grande) u Arizoni. Znaajan
je zbog svoje uparljive slinosti sa m asonskim kom pasom i lenjirom. Indijanski posue u obliku koara i ebad esto su ukraeni crteim a koji su od naroitog m asonskog i filozofskog interesa.

PO PO L VUH

Nijedna druga sveta knjiga ne izlae tako potpuno inicijacijske rituale velike kole mistine ftlozofije, kao to to ini Popol Vuh. Sama
ta knjiga dovoljna je da se neospomo utvrdi filozofska izvrsnost crvene rase.
Dejms Morgan Prajs pie:
934

Popol Vuh je otkrio otac Himenez14, u sedamnaestom veku. Francuski prevod, Brasera de Burbura15, objavljen je 1861. godine. Jedini potpuni engleski prevodje onaj Keneta Silvana Gatrija16, koji je
u nastavcima objavljen u ranim izdanjima magazina Re (The Word)
i korien je kao osnova za ovaj tekst. Deo Popol Vuha preveo je na
engleski, sa veoma vrednim komentarima, Dejms Morgan Prajs, ali,
naalost, njegov prevod nije nikada dovren. Druga knjiga Popol
14

F ran cisk o H im en ez (Francisco Xim enez, (1 6 6 6 -1 7 2 9 ) - d o m inikanski

svetenik, pastor crkve sv Tom e u uili (Chuila) poznat po konzervaciji
indigenozne m ajanske pripovesti danas poznate kao Popol Vuh. K njiga je
nap isan a na latinskom je z ik u , ali se sm atra da je b aziran a na o rig in alnom m ajanskom kodeksu. Originalni m anuskript, napisan oko 1550. godine, je izgubljen, ali se kopija m kom pisanog duplikata nastalog poetkom
XVIII veka danas uva u ikagu. (Nap. prev.)

15 O pat S arl-E tjen B raser de B u rb u r (Abhe Charles-Etienne Brasseur de

Bourhourg, 1814 -1 8 7 4 ) - ugledni francuski pisac, etnograf, istoriar i arheolog, koji je postao specijalista za Srednju Ameriku. N jegovi spisi, publikacije i restauracije istorijskih dokum enata mnogo su doprineli znanju o
jezicim ia tog regiona. (Nap. prev.)
16

K enet Silvan Launfol Gatri (Kenneth Sylvan Laimfal Guthrie, 1871-1940)

- rodom Skot, eipiskopalni svetenik, fd o zo f i pisac; objavio je seriju prevoda antikih fd o zo fa, m eu kojim a i kom pletna Plotinova dela (1918).
(Nap. prev.)
935

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Vitha uglavnom je posveena inicijacijskom ritualu naroda Kie. Te

ceremonije su od prvorazrednog znaaja za prouavaoce masonskog
simbolizma i mistine filozofije, jer su, bez svake sumnje, utvrdile
postojanje antikih i boanskih ustanovljenih misterijskih kola na
amerikom kontinentu.
Luis Spens, opisujui Popol Vuh, daje vie prevoda naslova manuskripta. Prelazei preko varijacija, Knjiga Mat i Zapis Zajednice, on smatra da je ispravan naslov verovatno Zbirka ispisanih
listova, gde Popol oznaava pripremljenu koru, a Vuh, dokument, ili ,,knjigu, od glagola uoch, pisati. Dr Gatri tumai da rei Popol Vuh znae Senatska knjiga, ili Knjiga svete skuptine";
Braser de Burbur je naziva Sveta knjiga, a otac Himenez oznaava kao Nacionalnu knjigu . U svojim lancima o Popol Vuhu,
koji su se pojavili u petnaestom tomu Luciferal7, Dejms Morgan
Prajs, pristupajui temi sa stanovita mistika, to delo naziva Knjiga azumog vela . U samom Popol Vuhu se stari zapisi, iz kojih je
pokrteni Indijanac koji ga je sastavio pribavio svoj materijal, nazivaju Pria o ljudskoj egzistenciji u Zemlji senki i o tome kako
je ovek video svetlost i ivot .
Oskudni domorodaki zapisi koji su dostupni sadre obilje dokaza da je kasnijom civilizacijom Srednje i June Amerike beznadeno dominirala crna umetnost njihovog svetenstva. U konveksnosti
svojih namagnetisanih ogledala indijanski arobnjaci zarobili su inteligencije elementamih bia i, gledajui u dubinu tih gnusnih ureaja, na kraju su napravili skiptar korien kao arobni tapi. Neofite,
odevene u cme odore, u njihovoj potrazi za istinom, zlokobni vodii su
vodili kroz zapletene prolaze nekromantije. Levom stazom sputali
17

Lucifer - teozofski magazin; prvo izanje objavljeno je u Londonu, septem bra 1887. godine, a lzdala ga je Helena Petrovna Blavacka, k o jaje, sve
do smrti, 1891. godine, bila i njegov urednik. Kourednik je uz nju, od 1889.
do 1891. godine, bila Ani Besant (Annie Besant, 1847-1933), uvena teozofkinja, borac za enska prava, pisac i govornik. Ani Besant ga jc samostalno ureivala do septem bra 1895, a tada je kourednik postao D ord
Robert Stou Mid. U magazinu su objavljivani lanci o filozofskim, teozofskim , naunim i religijskim tem am a, kao i prikazi knjiga; izlazio je dvanaest puta godinje, na 50 do 60 strana, a poslednji od dvadest tom ova
objavljen je avgusta 1897. godine; ta d a je m agazin preunenovan u Teozof
skipregled(The Theosophical Review). Za eset godina izlaenja, u Luciferu je objavljeno vie od 2800 lanaka. (Nap. prev.)

936

Sim bolizam am erikih Indijanaca

su se u mrane dubine paklenog sveta, gde su uili kako da kamenju

podare mo govora i da suptilno zavode umove ljudi svojim napevima i fetiima. Kao to je tipino za izopaenosti koje su preovladavale, niko ne bi mogao pristupiti u vee Misterije sve dok svojom
rukom ne bi prineo ljudsku rtvu i dok krvaree srce rtve ne bi bilo
uzdignuto pred iscerenim licem kamenog idola, kojeg su nainili svetenici, iji lanovi su shvatali, mnogo vie no to su se usuivali da
priznaju, pravu prirodu demona kojeg je nainio ovek. Krvoloni i
neopisivi obredi, koje su praktikovali mnogi centralnoameriki Indijanci, moda predstavljaju ostatke kasnijeg atlantianskog izopaivanja drevnih Misterija posveenih suncu. Prema tajnoj tradiciji, tokom
kasne epohe Atlantide crna magija i arobnjatvo su dominirali ezoterijskim kolama, to je rezultiralo krvavim rtvenim obredima i
jezivim idolopoklonitvom, koji su, na posletku, sruili atlantiansko
carstvo, pa ak prodrli i u arijevski religiozni svet.

M isterije ibalbe
Prinevi ibalbe (Xihalba) (kako pripoveda Popol Vuh) poslali
su svoje etiri sove kao glasnike do Hunhun-ahpua i Vukub-hunhun-ahpua, naredivi im da smesta odu na mesto inicijacije, u tvrave na gvatemalskim planinama. Poto nisu proli testove koje su
im prinevi ibalbe postavili, dva brata su - prema drevnom obiaju - svojim ivotim a platili svoje nedostatke. H unhun-ahpu i
Vukub-hunhun-ahpu su sahranjeni zajedno, ali glava Hunhun-ahpua
je postavljena meu grane svetog stabla sudovnjae18, koje je raslo
nasred puta to je vodio u uasne Misterije ibalbe. Stablo sudovnjae se odmah prekri plodovima, a Hunhun-ahpuova glava vie se
nije videla, jer se spojila sa ostalim plodovima stabla sudovnjae. Ikik
(Xquiq) je bila devica, erka princa Kuumakika (Cuchumaquiq).19
18 Sudovnjaa (lat. Lagenaria siceraria) - vrsta tikve; smatra se jednom od
najstarijih gajenih biljaka. (Nap. prev.)
19

Srpska transkripcija imena uzeta je iz prevoda Popol Vuha Jelene Galovi,

prema verziji na panskom, Ermila Abreua Gomesa (Emrilo Abreu Gomez);
Sveta knjiga Maja, Popol Vuh, Rad, Beograd, 1998. (Nap. prev.)
937

S im bolizam am erikih Irtdijanaca

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Od oca je ula o velianstvenom stablu sudovnjae i, u elji da poseduje njegove plodove, uputila se sama na tmumo mesto gde jc ono
raslo. Kad je Ikik pmila ruku da ubere plod sa stabla, u nju joj pade pljuvaka iz usta Hunhun-ahpua, a on se obrati Ikik, govorei:
Ova pljuvaka i pena je moje potomstvo, koje sam ti upravo dao.
Sada e moja glava prestati da govori, je r je ona samo glava lea,
koji vie nema telo.
Pratei uputstva Hunhun-ahpua, mlada devojka vratila se u svoj
dom. Kada je njen otac, Kuumakik, kasnije otkrio da ona treba da
postane majka, pitao ju je za oca njenog deteta. Ikik je odgovorila
da je dete zaeto dok je gledala u glavu Hunhun-ahpua u stablu sudovnjae i da jo nije bila sa mukarcem. Kuumakik nije poverovao
u njenu priu i, na podsticaj prineva ibalbe, zahtevao je njeno srce u umi. Poto su je krvnici odveli, Ikik ih je zamolila da joj potede ivot, s ime se oni sloie, te umesto njenog srca u umu stavie
plod odreenog drveta (kauuka), iji je sok bio crven i gust poput
krvi. Kada su prinevi ibalbe postavili navodno srce na uareno
ugljevlje na oltam da izgori, sve ih iznenadi miris koji se odatle rairi, jer nisu znali da su spalili plod miriljave biljke.
Ikik je rodila blizance, koji su nazvani Hunahpu (Hunahpu) i
Ibalamke (Xhalanque), a iji ivoti behu posveeni osveti smrti
Hunhun-ahpua i Vukub-hunhun-ahpua. Godine su prole i dva deaka su stasala u zrele ljude, a njihova dela bila su velika. Posebno
su se isticali u odreenoj igri, zvanoj tenis, ali pomalo slinoj hokeju. uvi za junatvo mladia, prinevi ibalbe upitae: ,,Ko su,
dakle, ti koji sada ponovo poinju da igraju nad naim glavama i
koji beskrupulozno drmaju (zemlju)? Zar Hunhun-ahpu i Vukub-hunhun-ahpu, koji su eleli da se uzvise pred naim licima, nisu
mrtvi? Tako su prinevi ibalbe poslali po dva mladia, Hunahpua
i Ibalamkea, ne bi li i njih unitili u sedmodnevnim M isterijama.
Pre no to su poli, dva brata pozdravie se sa svojom babom, pri
emu usred kue posadie trsku, rekavi joj da e sve dok trska bude ivela znati da su ivi. 0 , naa bako, o, naa majko, ne plaite,
pogledajte znak nae rei koji ostaje s vama. Hunahpu i Ibalamke potom odoe, svaki sa svojim saharkanom (duvaljkom), i mnogo dana putovali su opasnim stazama, sputajui se kroz krivudave
gudure i niz strme litice, pored udnih ptica i kljualih izvora, prema svetilitu ibalbe.
938

Bilo je sedam iskuenja u ibalbanskim Misterijama. Pripremni

ispit za dvojicu avanturista bio je prelazak preko reke blata, a potom i preko potoka krvi; te teke podvige ostvarili su koristei
svoje sabarkane kao mostove. Nastavivi dalje, stigli su do mesta
na kojem su se ukrtala etiri puta - crni, beli, crveni i zeleni put.
Hunahpu i Ibalamke su znali da e prvi test biti provera njihove
sposobnosti da uoe razliku izmeu prineve ibalbe i drvenih figura odevenih tako da im nalikuju, te da se svakom od prineva
moraju obratiti njegovim tanim imenoin, bez da prethodno o tome dobiju ma kakve podatke. Kako bi ipak pribavio te informacije, Hunahpu je iupao dlaku iz svoje noge, koja se pretvori u
udnog insekta zvanog an (Xan)2Q; odzujavi niz crni put, an je
uao u venicu prineva ibalbe, ubo u nogu figuru najbliu vratima i otkrio da je u pitanju lutka. Istim lukavstvom utvrdio je da
je i druga figura od drveta, ali kada je ubo treu, dolo je do trenutne reakcije. Ubovi redom svakog od dvanaest okupljenih prineva,
insekt je tako otkrio njihova imena, je r su prinevi jedan drugoga
zvali po imenu, razm atrajui uzrok tajanstvenih uboda. Saznavi
na taj neoboan nain eljene informacije, insekt je zatim odleteo
natrag do Hunahpua i Ibalamkea, koji, tako ojaani, neustraivo
prioe pragu ibalbe i predstavie se vanaestorici okupljenih
prineva.
Kad im rekoe da se poklone kralju, Hunahpu i Ibalamke se
nasmejae, je r su znali da je figura na koju su ih uputili bila beivotna lutka. Mladi pustolovi se nakon toga ovako obratie dvanaestorici prineva po imenina: Zdravo, Hun-kame (Hun-came);
zdravo, Vukub-kame ( Vukub-came); zdravo, ikiripa (X iquiripat);
zdravo, Kuumakik (Cuchumaquiq); zdravo, Ahalpuh (Aha/puh);
zdravo, A halkana (Ahalcana); zdravo, am iabak ( Cham iabak);
zdravo, am iaholona (Chamiaholona); zravo, Kikik (Quiqxic);
zdravo, Patan (Patan); zdravo, Kikre (Quiqre); zdravo, Kikrikak
(Quiqrixqaq)P Kada su ih ibalbanci pozvali da sednu na veliku
kamenu klupu, Hunahpu i Ibalamke odbie da to uine, izjavljujui da im je dobro poznato da je kamen toliko ugrejan, da bi ih sprio do smrti ako na njega sednu. Prinevi ibalbe tada naredie
20

M itski, fantastian insekt - u prevodu P opol Vuha Jelene G alovi - ,,osa;

u nekim prevodim a na engleski naziva se kom arac an (mosquito Xari).
(Nap. prev.)
939

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Hunahpuu i Ibalamkeu da se odmore preko noi u Kui senki. Tako je zavren prvi stepen ibalbanskih Misterija.
Dmgo iskuenje odrano je u Kui senki, gde je svaki od kandidata poneo borovu baklju i cigam, s nalogom da i jedno i dmgo moraju
biti zapaljeni tokom itave noi, a da, opet, moraju ujutro biti vraeni
nepotroeni. Znajui da je smrt altemativa neuspehu u testu, mladii
umesto borovih baklji zapalie perje are (jer veoma nalikuju) i stavie svice na vrhove cigara. Videvi svetla, oni koji su gledali bili su sigumi da su Hunahpu i Ibalamke upali u zamku, ali kad nastupi jutro,
baklje i cigare vraene su straarima ncpotroene i jo uvek upaljene. Uz
uenje i strahopotovanje, prinevi Sibalbe piljili su u nepotroene
baklje i cigare, jer ove nikada ranije nisu vraene netaknute.
Tree iskuenje je verovatno odrano u peini zvanoj Kua kopalja. Tu su mladii bili prisiljeni da se, sat za satom, brane od najjaih
i najvetijih ratnika, naomanih kopljima. Hunahpu i Ibalamke su
umirili kopljanike, koji nakon toga prestae da ih napadaju. Tada se
usredsredie na dmgi i najtei deo testa: punjenje etiri vaze najreim cveem, ali da, pritom, ne napuste hram da to cvee skupe. U nemogunosti da prou pored straara, dva mladia obezbedie pomo
mrava. Ta siuna stvorenja odmilee u vrtove hrama i vratie se sa
cvetovima, tako da su do jutra vaze bile napunjene. Kad Hunahpu i
Ibalamke pokazae cvee dvanaestorici prineva, ovi, u uenju, prepoznae da je cvee ubrano iz njihovih sopstvenih privatnih vrtova.
Zaprepaeni, prinevi ibalbe poee da se dogovaraju kako da unite neustraive neofite i pripremie za njih sledee iskuenje.
Kao etvrti test, dvojica brae naterani su da uu u Kuu hladnoe, gde su ostali celu no. Prinevi ibalbe smatrali su da e hladnoa ledene peine biti nepodnoljiva, a opisana je kao prebivalite
smrznutih vetrova severa. Hunahpu i Ibalamke, meutim, zatitie
se od smrtonosnog uticaja smrzavajueg vazduha tako to su zapalili vatm od borovih iarki, ija je toplota naterala duha hladnoe
da napusti peinu, pa, kad je svanulo, mladii ne bejahu mrtvi, ve
puni ivota. Cak i vea nego prethodna bila je zauenost prineva
ibalbe kada Hunahpu i Ibalamke opet uoe u venicu u pratnji
svojih uvara.
Peto iskuenje takoe je bilo none prirode. Hunahpu i Ibalamke
su uvedeni u veliku odaju, koju istog trena ispunie divlji tigrovi.
Bili su primorani da tu ostanu celu no. Mladii su tigrovima bacili
94 0

Sim bolizam am erikih Indijanaca

kosti, koje ovi samlee u komadie svojim jakim eljustima. Gledajui u Kuu tigrova, prinevi ibalbe videe ivotinje kako vau
kosti i rekoe jedni drugima: Napokon su nauili (da spoznaju mo
ibalbe) i predali su se zverima. Ali, kad u zoru Hunahpu i Ibalamke izaoe iz Kue tigrova neozleeni, ibalbanci povikae: Koje
su rase ovi!?, jer nisu mogli da shvate kako bilo koji ovek moe pobei besu tigrova. Tada prinevi ibalbe pripremie novo iskuenje
za dvojicu brae.
esti test predstavljao je boravak u Kui vatre od zalaska do izlaska sunca. Hunahpu i Ibalamke uli su u veliku sobu ureenu poput pei. Sa svih strana uzdizao se plamen, a vazduh je bio zaguljiv; vruina je bila tako velika da bi oni koji bi kroili u tu odaju
mogli da preive samo nekoliko trenutaka. No, u zoru, kada su vrata pei otvorena, Hunahpu i Ibalamke izaoe neoprljeni besom
plamena. Prinevi ibalbe, videvi da su ta dva neustraiva mladia preivela sva iskuenja koja su im pripremili kako bi ih unitili,
ispunie se strahom da e sve tajne ibalbe pasti u ruke Hunahpua
i Ibalamkea. Zato priprem ie poslednje iskuenje, iskuenje jo
stranije od svih kroz koja su proli, sigurni da mlaii nce izdrati taj kljuni test.
edmo iskuenje odrano je u Kui slepih mieva. Tu je u mranom podzemnom lavirintu vrebalo mnotvo udnih i odvratnih stvorenja unitenja. Ogromni slepi mievi leprali su ememo kroz hodnike
i visili sklopljenih krila sa rezbarija na zidovima i stropovima. Tu je
iveo i Hamazok (Camazotz), Bog slepih mieva, gnusno udovite
sa telom oveka i krilima i glavom slepog mia. Hamazok je nosio
veliki ma i, lebdei kroz mrak, jednim zamahom svoje otrice obezglavljivao bi svakog neopreznog znatieljnika koji je eleo da pronae put kroz odaje ispunjene uasom. Ibalamke je uspeno proao
kroz taj uasan test, ali je Hunahpuu, kojeg je drao njegov uvar,
Hamazok odrubio glavu.
Kasnije je Hunahpu magijom oivljen i dva brata su, osujetivi
sve pokuaje ibalbanaca da im ugroze ivote, kako bi bolje osvetili
ubistvo Hunhun-ahpua i Vukub-hunhun-ahpua, dopustili da budu spaljeni na lomai. Prah njihovih kostiju baen je zatim u reku i od njega odmah postadoe dva velika oveka-ribe. Kasnije, uzevi oblik
starih lutalica, plesali su za ibalbance i izvodili neobina uda. Jedan
bi drugoga isekao na komade, a zatim ga jednom reju vaskrsavao,
941

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Sim bolizam am erikih Indijanaca

ili bi magijom spalili kue, a onda ih odmah obnovili. Slava dvojice plesaa - koji su zapravo bili Hunahpu i Ibalamke - konano
je stigla i do dvanaestorice prineva ibalbe, koji poelee da ta dva
udotvorca pred njima izvedu svoje podvige. Nakon to su Hunahpu
i Ibalamke ubili psa prineva i vratili ga u ivot, spalili kraljevsku palatu i odmah je obnovili i izveli druge demonstracije svojih maginih
moi, monarh ibalbanaca zatraio je od magova da i njega unite i
potom vrate u ivot. Tako Hunahpu i Ibalamke ubie prineve ibalbe, ali ih nisu vratili u ivot, te su se na taj nain osvetili za ubistvo Hunhun-ahpua i Vukub-hunhun-ahpua. Ti heroji kasnije su se
uzdigli na nebo, gde su postali nebeska svetla.

K ljuevi

za

M isterije ibalbe

Le Plonon pie:
Z a r ove inicijacije slik o v ito ne p o d se a ju na ono to je E noh
rek a o da je v id e o u sv o jim v iz ija m a ? O n a p la m te a k u a k rista la,
k o ja gori vrelinom i ledeno je hladna - ono m esto gde su bili vatreni luk, to b o la c sa strelam a , p la m en i m a - on o d ru g o m e sto , gd e
je m orao da pree preko uboreeg potoka i reke vatre - i onih krajnjih delova Z em lje, punih svih vrsta ogrom nih zveri i ptica - ili naselja u kojem se p o jav io onaj v elik e slave, kak o sedi n a su n ev o m
g lo b u su - i, k o n a n o , n ije li d rv o ta m a risk e u sre d itu z e m lje , za
koje su m u rekli da je D rvo poznanja, slino stablu sudovnjae, nasred puta, gde su ibalbanci postavili glav u H unhu n A h p u a, n akon
to su ga rtvovali zb o g toga to nije uspeo da se izbori sa prvom
p ro b o m inicijacije? (...) K andidati za in icijaciju u sv ete m isterije
m orali su proi k ro z stran a iskuenja da bi uli u ibalbu. N e izg led aju li ona kao d u p lik at o n o g a to se u b laem o b lik u d eav alo
pri inicijaciji u E leusinske M isterije, kao i u velikim egipatskim miste rija m a , iz k o jih s u p r e k o p ir a n e ? Z a r o p is o n o g a to je o d k and id a ta za m is te rije u ib alb i z a h te v a n o da zn a ju , p re no to b u d u
prihvaeni, (...) ne podsea na sline udesne podvige za koje se kae da su ih o bavljali M ahatm e, B raa u Indiji, te na n ek o lik o odlom aka iz K njige D anilove, koji je b io iniciran u m isterije H aldejaca,

942

ili M aga, koji su, p rem a E u b u lid u , bili p o deljeni u tri k lase, ili roda, od kojih su najvii inili n aju e n iji?
(V ideti S ve te M isterije k o d M aja i K ia )

U svojim uvodnim napomenama za Popol Vuh, dr Gatri predstavlja niz vanih paralela izmeu te svete knjige Kia i svetih spisa
drugih velikih civilizacija. U testovima kroz koje su Hunahpu i Ibalamke prisiljeni da prou on pronalazi sledeu analogiju sa upotrebom znakova zodijaka u Misterijama Egipana, Haldejaca i Grka:
A rijes, p relaz p rek o rek e b lata. T aurus, p relaz p rek o rek e krvi.
G em in i, o tk riv an je dv e lutke, k o p ije k raljev a. K ancer, K ua tam e.
L eo, K u a k opalja. V irgo, K ua h lad n o e (u o b iajen o p u to v an je u
Pakao). Libra, K ua tigrova (m aja staloenost). Skorpio, K ua vatre. Sagitarijus, K ua slepih m ieva, gde je Bog H am azok obezglavio
je d n o g od h ero ja. K ap rik o m , izg aran je n a stm itu (dualni Feniks).
A k v ariju s, rasp riv an je n jih o v o g p ep ela u reku. P isces, p retv aran je
n jih o v o g p ep e la u Iju d e-rib e, a k asn ije p o n o v o u Ijudski o b !ik.

ini se prikladnije da se reka krvi dodeli Arijesu, a reka blata Taurusu, i uopte nije neverovatno da je u drevnom obliku legende redosled reka bio obmut. Najzadivljujui zakljuak dr Gatrija je njegov
napor da ibalbu poistoveti sa drevnim kontinentom Atlantidom. U
dvanaest prineva ibalbe on vidi vladare atlantianskog carstva, a
u maginom Hunahpuovom i Ibalamkeovom unitenju tih prineva,
alegorijski prikaz traginog kraja Atlantide. Za inicijataje, meutim,
oigledno da je Atlantida jednostavno simbolika figura kojom je
predstavljena misterija porekla.
Bavei se prvenstveno problemima mistine anatomije, gospodin
Prajs povezuje razliite simbole opisane u Popol Vuhu sa okultnim centarima svesti u ljudskom telu. U skladu sa tim, on u elastinoj lopti
pinealne lezde i Hunahpuu i Ibalamkeu vidi dvostruku elektrinu
struju usmerenu du kimenog stuba. Naalost, gospodin Prajs nije
preveo onaj deo Popol Vuha koji se direktno odnosi na inicijacijsku
ceremoniju. On smatra da je ibalba senovita, ili eterika sfera, koja je,
prema misterijskim uenjima, bila smetena unutar tela same planete.
Cetvrta knjiga Popol Vuha zavrava se izlaganjem o izgradnji velianstvenog belog hrama, u kojem je bio uvan tajni cmi boanski
943

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

kamen kockastog oblika. Gukumac (ili Kecalkoatl) poseduje mnoge

osobine kralja Solomona: izvetaj o izgradnji hrama u Popol Vuhu
podsea na priu o Solomonovom hramu i nesumnjivo ima slino
znaenje. Prvo to je privuklo Brasera de Burbura da prouava religijske paralelizme u Popol Vuhu bila je injenica da je hram, zajedno
sa cmim kamenom koji je sadravao, nazvan Kaahaha (Caabaha),
to je naziv zapanjujue slian nazivu Hrama, ili Kabe (Caaba), koji sadri sveti cmi kamen islama.
Hunahpuovi i Ibalamkeovi podvizi deavaju se pre samog stvaranja ljudske rase i zato treba smatrati da su u sutini duhovne misterije. ibalba nesumnjivo oznaava nii univerzum haldejske i
pitagorejske fdozofije; prinevi ibalbe su dvanaest upravitelja nieg univerzuma, a dve figure, ili lutke, u sredini meu njima, mogu se
protumaiti kao dva lana znaka drevnog zodijaka, umetnuta u nebesa da astronomske Misterije uine neshvatljivim za profane. Silazak
Hunahpua i Ibalamkea u podzemno kraljevstvo ibalbe, prelaskom
reka preko mostova nainjenih od njihovih duvaljki, ima suptilnu
analogiju sa silaskom duhovne prirode oveka u fiziko telo kroz odreene natfizike kanale, koji se mogu uporediti sa duvaljkama, ili
cevima. Saharkan je, takoe, i odgovarajui simbol kimene modine i snage koja prebiva u njenom malenom, sredinjem otvoru.
Dva mladia su pozvani da igraju Igru Zivota sa Bogovima Smrti
i, samo uz pomo natprirodnih moi, koje su im dali ,,Mudraci, oni
mogu da pobede te tmume gospodare. Testovi predstavljaju duu koja luta kroz sub-zodijake domene stvorenog univerzuma, a njihova
konana pobeda nad Gospoarima Smrti predstavlja uznesenje duhovne i prosvetljene svesti iz tomja prirode, koji je potpuno uniten
u vatri duhovnog proienja.
Da su Kii posedovali kljueve misterije regeneracije vidljivo je
iz analize simbola koji se pojavljuju na likovima njihovih svetenika
i bogova. U dmgom tomu Anala Meksikog nacionalnog muzeja (Anales del Museo Nacional de Mexico) reprodukovana je glava lika za
koji se generalno smatra da predstavlja Kecalkoatla. Nain njenog
vajanja je izrazito orijentalnog karaktera, a na temenu glave se pojavljuju kako izlazee sunce duhovnog prosvetljenja sa hiljadu zrakova,
tako i zmija osloboene kimene vatre. Hinduska akra je nesumnjiva
i esto se pojavljuje u religijskoj umetnosti triju Amerika. Jedan od
izrezbarenih monolita u Srednjoj Americi ukraen je glavama dvaju
94 4

S im bolizam am erikih Indijanaca

slonova sa njihovim jahaima. Takve ivotinje nisu postojale u zapadnoj hemisferi jo od praistorije i oigledno je da su te rezbarije
rezultat kontakta sa udaljenim azijskim kontinentom. Meu Misterijam a srednje-amerikih Indijanaca je i izuzetna doktrina o posveenim ogrtaima, ili, kako su nazivani u Evropi, maginim platovima.
Poto je sjaj bogova bio fatalan za smrtne oi, oni su se, kada bi se
pojavljivali da iniciraju svetenike, odevali u te ogrtae. Slino tome,
alegorija i bajka su ogrtai kojima je uvek obavijena tajna doktrina.
Popol Vuh je takav magini plat koji skriva, a duboko u njegovim
naborima sedi bog Kie fdozofije. Masivne piramide, hramovi i monoliti Srednje Amerike mogu se povezati sa stopalima bogova, iji su
gomji delovi kao u svetilitu zatvoreni u magine ogrtae nevidljivosti.

945

M isterije i n jihovi em isari

M IST E R IJE I N JIH O V I EM ISA R I

Homerov zlatni lanac # Hipatija, aleksandrijska neoplatonistkinja # Boansk 'C' Kaljiostro # G rofod Sen Zermena #
Oblikovanje amerike zastave # Deklaracija nezavisnosti

Da li je boansko znanje koje je inilo vrhunski posed paganskog

svetenstva preivelo unitavanje njihovih hramova? Da li je jo uvek
dostupno oveanstvu, ili lei zakopano ispod kojetarija vekova, sahranjeno unutar samih svetilita, koja su nekada bila osvetljena njegovim sjajem? Origen pie:
,,U E g ip tu fd o z o fi p o se d u ju u z v ie n o i ta jn o z n a n je o p riro d i
B o g a .

ta je Julian nagovetavao kad je govorio o tajnim inicijacijama

u svete Misterije sedmozrakog Boga, koji podie due u spasenje kroz
svoju sopstvenu prirodu? Ko su bili blagosloveni teurzi koji su razumeli te dubine o kojima se Julian nije usuivao da govori? Ako je
ta unutranja doktrina uvek bila skrivena od masa, za koga je bio
smiljen jednostavniji kod? Nije li vrlo verovatno da su eksponenti
svakog aspekta savremene civilizacije - filozofskog, etikog, religijskog i naunog - neupueni u pravo znaenje samih teorija i naela
na kojima su zasnovana njihova uverenja? Da li umetnosti i nauke,
koje je rasa nasledila od starijih naroda, skrivaju ispod svoje lepe
spoljanjosti misteriju tako veliku da samo najprosvetljeniji intelekt
moe shvatiti njen znaaj? Nesumnjivo j e da j e sluaj upravo takav.
Albert Pajk, koji je prikupio mnotvo dokaza o izvrsnosti doktrina koje su objavile Misterije, podupire svoje tvrdnje citirajui spise
946

Klimenta Aleksandrijskog, Platona, Epikteta, Prokla, Aristofana i Cicerona, koji su svi ujedinjeni u hvaljenju visokih ideala tih institucija. Uz jasna svedoenja tako uglednih autoriteta ne moe postojati
opravdana sumnja u to da su inicijati Grke, Egipta i ostalih drevnih
zemalja posedovali pravo reenje za one velike kultume, intelektualne,
moralne i dmtvene probleme, s kojima se, nerazreenim, suoava
oveanstvo dvadesetog veka. Citalac ne sme protumaiti da ova izjava znai da je antika predvidela i analizirala svaku sloenost ove
generacije, ve pre da su Misterije razvile metod kojim je um bio tako uveban u temeljnim ivotnim istinama da je mogao inteligentno
da se nosi sa bilo kojim hitnim sluajem koji bi mogao nastupiti. Stoga su sposobnosti rasuivanja organizovane jednostavnim procesom
mentalne kulture, jer se tvrdilo da tamo gde je razum vrhovni vladar, ne moe postojati nedoslednost. Smatralo se da mudrost podie
oveka do stanja Boanstva, to je injenica koja objanjava zagonetnu izjavu da su Misterije transformisale ,,u boanstva zveri koje riu.
Nadmonost bilo kog filozofskog sistema moe se odrediti samo
na osnovu izvrsnosti njegovih proizvoda. Misterije su pokazale superiornost svoje kulture dajui svetu umove tako nadmone veliine,
due tako blaenih vizija i ivote tako izvanredne besprekomosti da su,
ak i nakon prolaska vekova, sadanji duhovni, intelektualni i etiki
standardi potomstva ustanovljeni na uenjima tih pojedinaca. Inicijati
razliitih kola Misterija iz prolih epoha formiraju stvami zlatni lanac nad-ljudi i nad-ena, koji povezuje nebo i zemlju. Oni su karike
onog Homerovog zlatnog lanca, za koji se Zevs razmetao da njime
moe vezati nekoliko delova univerzuma za vrh Olimpa. Sinovi i erke Izide su zaista slavna loza - osnivai nauka i filozofije, pokrovitelji
umetnosti i zanata, koji transcendencijom svoje boanski dobijene moi podravaju graevine svetskih religija podignute njima u ast. Osnivai doktrina koje su uobliavale ivote nebrojenih generacija, ti
inicijati-uitelji svedoe o onoj duhovnoj kulturi koja je uvek postojala - i uvek e postojati - kao boanska institucija u svetu ljudi.
Oni koji predstavljaju ideal izvan poimanja masa, moraju se suoiti sa progonom nerazboritog mnotva, koje je bez boanskog
idealizma to inspirie napredak i racionalnih sposobnosti to nepogreivo prosejavaju istinu od lai. Mnogo Inicijata-Uitelja je, stoga,
gotovo uvek nesreno. Pitagora, razapet, a njegov univerzitet spaljen;
Hipatija, izvuena iz koija i, ud po ud, rastrgana na komade; Zak
947

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

M isterije i n jihovi em isari

de Mole, na koga je seanje jo ivo, nestao u plamenu; Savonarola,

spaljen na trgu u Firenci; Galileo, prisiljen da se na kolenima odrekne ubeenja; ordano Bruno, spaljen od strane inkvizicije; Roder
Bekon, primoran da svoje eksperimente nastavi u tajnosti svoje elije i znanje ostavi skriveno u iframa; Dante Aligijeri, umro prognan
iz svog voljenog grada; Frensis Bekon, strpljiv pod teretom progona;
Kaljiostro, najoklevetaniji ovek modemog vremena - itava ta slavna linija nosi beskrajno svedoanstvo ovekove neovenosti prema
oveku. Svet je uvek bio sklon da nagomilava odobravanja budalama i klevete misliocima. Tu i tamo dogaali su se znaajni izuzeci,
kao u sluaju grofa od Sen ermena, fdozofa koji je preiveo svoje
inkvizitore i kroz istu transcendenciju svoga genija stekao poziciju
odgovarajueg imuniteta. Ali ak i slavni grof - iji je prosvetljeni
um zasluio priznanje sveta - nije mogao izbei da bude proglaen
za varalicu, arlatana i avanturistu. Sa te duge liste besmrtnih mukaraca i ena, koji su svetu predoavali Drevnu Mudrost, troje je izadabrano kao izvanredan primer za detaljnije razmatranje: na prvom
mestu je najeminentnija ena-filozof svih vremena, dmgi je najoklevetaniji i najprogonjeniji ovek od poetka hrianske ere, a trei je
najbriljantniji i najuspeniji savremeni eksponent te Drevne Mudrosti.

H ipatija
Sedei u fdozofskoj stolici, koju je prethodno zauzimao njen otac,
Teon, matematiar, besmrtna Hipatija je godinama bila centralna figura u aleksandrijskoj koli neoplatonizma. Ta plemenita ena, podjednako uvena i po dubini svojih uenja i po armu svoje linosti,
koju su graani Aleksandrije voleli, a sudije toga grada esto konsultovale, izdvaja se sa stranica istorije kao najvei od paganskih muenika. Lini uenik maga Plutarha i upuena u dubine platonistike
kole, Hipatija je u raspravama i javnom potovanju bacila u zasenak sve zagovomike hrianske doktrine na sevem Egipta. Mada su
njeni spisi nestali kad su muhamedanci spalili biblioteku u Aleksandriji, neki negovetaji o njihovoj prirodi mogu se prikupiti iz izjava
autora, njenih savremenika.
948

K E B E S O V A 1 T A B L IC A
Iz Vcenius1, Theatro M ora! cle la Vida H um ana

Kebes iz Tebe (gr. Kepri;, V- IV vek p.n.e.) - uenik Sokrata i Filolaja, u

Platonovom dijalogu Fedon prestavljen kao ozbiljan tragalac za istinom,
vian u argum entim a i oprezan u odluivanju. Suda i Diogen Laertije mu
pripisuju tri dijaloga - H ehdom , Frinih i Tahlica. (Nap. prev.)

O ktavije Venije (lat. O ctavius Vaenius), ili Oto Venije (lat. Otto Venius),
latinizirano je ime Ota van Vena (Otto van Veen, c. 1556-1629), flamanskog
949

M isterije i njihovi em isari

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Postoji legenda o tom e da je K ebesova Tablica, dijalog izmeu K ebesa i Gerundija, bio zasnovan na drevnoj tabli postavljenoj u K ronovom hram u u Atini
ili Tebi, na kojoj je bio naslikan itav razvoj ljudskog ivota. A utor Tablice, Kebes, bio je Sokratov uenik, a iveo je oko 390. godine p.n.e. Svet je predstavljen kao velika planina. Iz zem lje, u njenom podnoju, izlaze m irijade ljudskih
bia, koja se uspinju u potrazi za istinom i besmrtnou. Cilj ljudskog postignua
- istinske sree - je iznad oblaka, koji skrivaju vrh planine. Figure i grupe su
rasporeene na sledei nain: ( I) vrata na zidu ivota; (2) G enije, ili Inteligencija; (3) prevara; (4) miljenja, elje i zadovoljstva; (5) srea; (6) snaga; (7) ast,
nezasitost, laskanje; (8) alost; (9) tuga; (10) beda; (11) jad ; (12) bes, ili oaj;
(13) kua nesree; (14) pokajanje; (15) istinito m iljenje; (16) lano m iljenje;
(17) lana doktrina; ( 18) pesnici, govom ici, geodete, et. a l.;( 19) neum erenost,
seksualno zadovoljenje i m iljenje; (20) put istinske doktrine; (21) um erenost
i strpljenje; (22) istinita doktrina; (23) istina i uverenje; (24) nauka i vrline;
(25) srea; (26) najvie (prvo) zadovoljstvo m udraca; (27) lenji i zabludeli.

Hipatija je po svemu sudei napisala komentare na Diofantovu

Aritmetiku, na Ptolomejev Astronomski kanon i na Konusnepreseke,
Apolonija iz Perga. Sinesije, biskup u Ptolemaisu, njen odani prijatelj, pisao je Hipatiji da mu pomogne u izgradnji astrolaba i hirdometra. Prepoznavi transcendenciju njenog intelekta, uenjaci mnogih
naroda okupili su se u akademiji, gde je predavala.
Vie pisaca smatra da Hipatijina uenja imaju hrianski duh; zapravo, ona je skinula veo misterije u koji se uvio novi kult, drei
slikara, crtaa i humaniste, od 1594. do 1598. godine, uitelja Petera Paula
Rubensa (Peter Paul Rubens). Poznat je po studiju koji je vodio u Antverpenu, iz kojega je izalo nekoliko knjiga sa simbolinim slikama, meu kojim a
su Quinti Horatii Flacci emblemata (1607), Amorum emblemata (1608) i
Amoris divini emblemata (1615). N avedena knjiga, iji je pun naslov Pozo-

rite moralnog ivoia u sto amblema iz Epiktetovog Primnika morala i

Tublice Kebesa, platonistikogjilozofa (Theatro Moral De La Vida Humana
en Cien Emblemas Con el Enchiridion de Epictelo y la Tabla de Cebes,
Philosofo Platonico, 1701), zapravo je pansko izdanje dela Theatre moral de la vie humaine (Brisel,1669), u koje su bile ukljuene ilustracije i
latinski citati iz van Venovog dela Emblemata Horatiana, kao i panski prevod G om berviljove [M aren L em a de G om bervilj (Marin le Roy, sieur du
Parc e td e Gomherville, 1600-1674, francuski pesnik i romanopisac)] DokIrine manira (Doctrine des moeurs), Epiktetovog Enhiridiona (Prirunika
morala) i K ebesove Tablice. (Nap. prev.)
950

veoma jasna predavanja o njegovim najkomplikovanijim principima,

tako da su mnogi novi preobraenici u hrianstvo naputali tu veru
kako bi postali njeni uenici. Hipatija ne samo da je uverljivo dokazala pagansko poreklo hrianske vere, ve je i raskrinkala navodna
uda, koja su hriani predstavljali kao znakove boanske naklonosti, pokazujui da te pojave kontroliu prirodni zakoni.
U to vreme je aleksandrijski arhiepiskop bio Kiril - kasnije poznat
kao osniva doktrine hrianskog Trojstva i kanonizovan zbog svoje
revnosti. Videvi u Hipatiji trajnu pretnju objavi hrianske vere, Kiril je - barem posredno - bio uzrok njenog traginog kraja. Uprkos
svim kasnijim naporima da se sa njega spere Ijaga zbog njenog ubistva, ostaje neospoma injenica da nije uinio ni najmanji pokuaj
da sprei taj prljavi i brutalni zloin. Jedini komadi opravdanja koji se moe ponuditi u njegovu odbranu je taj da je Kiril, zaslepljen
inima fanatizma, smatrao kako je Hipatija arobnica povezana sa
avolom. Nasuprot inae optoj izvrsnosti literamih dela Carlsa Kingslija3, primetno je da on Hipatijin karakter, u svojoj istoimenoj knjizi,
detinjasto skicira. Bez izuzetka, oskudne istorijske reference o toj devianskoj ftlozofkinji svedoe o njenoj vrlini, integritetu i apsolutnoj
odanosti principima Istine i Ispravnosti.
Mada je istina da se najbolji umovi hrianstva toga vremena lako
mogu osloboditi odgovomosti za participes criminis4, neumoljiva Kirilova mrnja se nesumnjivo prenela na fanatinije pripadnike njegove vere, posebno na gmpu monaha iz Natrijumske pustinje5. Predvoeni Petrom itaem6, divlji i nepismeni ljudi napali su Hipatiju na sred
ulice, dok je ila iz akademije ka svojoj kui. Izvukavi bespomonu
3

Charles Kings/ey (1 819-1875) - engleski svetenik, univerzitetski profesor, istoriar i rom anopisac. Svoj interes za istoriju pokazao je u nekoliko
dela, meu kojim a su Heroji (The Heroes, 1856), deja knjiga o grkoj mitologiji i nekoliko istorijskih romana, od kojih su najpoznatiji Hipatija (Hypatia, 1853), Herevard (Herevvard the Wake, I 865) i Na zapad! (Westward
Ho! - 1855). (Nap. prev.)

Lat. uestvovanje u zloinu. (Nap. prev.)

N aziv koji se u hrianskoj literaturi printenjuje za Vadi E1 N atrun, to je

arapsko ime doline i grada smetemh u oblasti Beheira u F.giptu. (Nap. prev.)

Kao voa rulje u izvorima se navodi samo ovek po imenu Petar, ali se pretpostavlja da se radi o Kirilovom pom oniku, Petru Citau. (Nap. prev.)
951

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

enu iz njenih koija, odveli su je do Cezarejske crkve. Strgavi joj

odeu, udarali su je toljagama do smrti, nakon ega su joj Ijuturama
ostriga sastrugali meso sa kostiju, a osakaene ostatke oneli do mesta zvanog Kinaron ( C in a rn n ), gde su ih spalili.
Tako je 415. godine nestala najvea ena inicijat antikog sveta,
a sa njom je pala i neoplatonistika kola u Aleksandriji. Seanje na Hipatiju je u hagiolatriji rimokatolike crkve verovatno ovekoveeno
u linosti Katarine iz Aleksandrije.

G rof di K aljiostro
,,Boanski Kaljiostro, u jednom momentu idol Pariza, u sledeem
usamljeni zatvorenik u tamnici inkvizicije, preao je kao meteor preko lica Francuske. Prema njegovim memoarima, koje je napisao tokom zatoenitva u Bastilji, Alesandro Kaljiostro roen je na Malti,
u plemikoj, ali nepoznatoj porodici. Odgajan je i kolovan u Arabiji, pod tutorstvom Altotasa, oveka dobro upuenog u nekoliko grana fdozofije i nauku, a takoe i majstora transcendentalnih umea.
Iako Kaljiostrovi biografi generalno ismejavaju taj navod, oni su potpuno neuspeni da umesto njega ponude bilo koje logino reenje za
izvor njegovih velianstvenih zaliha arkanskog znanja.
Grof di Kaljiostro, koji je oznaen kao varalica i arlatan, pri emu
su njegova uda proglaena za opsenarstvo, a njegova velikodunost
osumnjiena da ima skriveni motiv, nesumnjivo je najoklevetaniji
ovek u modernoj istoriji. V. H. K. Troubrid7 pie:
N epoverenje da m isterija i m agija uvek inspiriu, uinilo je Kaljiostra, sa n jeg o v im fantastinom linou, lakom m eto m za klev etu . N ak o n to j e do n e p re p o z n a v a n ja iz re e ta n z lo s ta v lja n je m ,
nastav ila je da ga linujc, da se tako izrazim , pred rasu d a, p asto rak
klevete. V ie o d sto g o d in a n jeg o v lik se lju ljao na v e a lim a sram ote, na kojim a su hiri tradicije ispisali prokletstvo za svakoga ko
pok u a da ga sa njih skine. N jeg o v a subina bila je n je g o v a slava.

M isterije i njihovi em isari

Z ap am en je u istoriji ne to lik o po b ilo em u to je uinio, koliko
po o n o m e to je n je m u u in jen o .
( Cagliostro,

B O A N S K I" K A L JIO S T R O
N a osnovu U donove8
biste K aijiostra

G ro f K aljiostro je opisan kao

ovek ne preterano visok, ve
etv rtastih ram en a i dubokih
grudi. N jegova glava, koja je
bila velika, bila je obilno pokrivena cmom kosom eljartom
unazad od njegovog irokog i
plem enitog ela. Oi su mu bile crne i vrlo sjajne, a kada je
uenicima strasno, nairoko govorio o nekim dubokim tem am a, obrve su m u se d izale i
klatio je glavom kao lav obrastao u grivu. ake i stopala bili
su mu m ali - to je naznaka
plem enitog porekla - a itavo
njegovo dranje bilo je dostoja n stv e n o i stu diozno. Bio je
p u n e n e rg ije i m o g a o je da
obavi ogrom nu koliinu posla.
O devao se pom alo fantastino,
a novac iz svog nepresunog
novanika toliko nije alio da je dobio titulu O tac Sirom anih ; ni od koga
nije nita uzim ao i odravao se u velianstvenosti u kom binaciji hram a i palate, u Rue d la Sourdiere. Prem a njegovoj sopstvenoj izjavi, u M isterije ga je
inicirao niko drugi do g ro f od Sen erm ena. Putovao je itavim svetom i u ruevinam a drevnog Vavilona i N inive otkrio m udraca, koji je shvatio sve tajne
ljudskog ivota.
8

952

Viljem R aderforf Hejs Troubrid ( William Rutherford H aves Trowbridge,

1866- 1938) (Nap. prev.)

[V ideti Kaljiostro, sjaj i beda M ajstora M agije

the Splendour an d M isery o f a M aster o f Magic)\

an A ntoan LJdon (Jean-Antoine Houdon 17411828) - poznati francuski

vajar stila klasicizma. Njegova najpoznatija dela su portretne skulpture koje
se odlikuju ivotnou i karakterizacijom . (Nap. prev.)
953

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Prema rairenom verovanju, Kaljiostrovo pravo ime je uzepe Balzamo (Giuseppe Balsamo) i bio je Sicilijanac po roenju. Posljednjih
godina, meutim, pojavile su se sumnje u to da je takvo uverenje u
skladu sa injenicama. Jo se moe dokazati da su zlonameme tirade o nesrenom grofu, barem delom, usmerene protiv pogrenog oveka. uzepe Balzamo roen je 1743. godine od potenih, ali skromnih
roditelja. Od detinjstva je pokazivao tendencije ka sebinosti, ispraznosti, pa ak i kriminalu, te je nakon niza ludorija nestao. Troubrid
(loc. cit.) daje dovoljno dokaza da Kaljiostro nije bio uzepe Balzamo i na taj nain pobija najgore optube protiv njega. Nakon est
meseci zatvora u Bastilji, Kaljiostro je na suenju osloboen sumnje
za bilo kakvu povezanost sa kraom poznate Kraljiine ogrlice9,
9

A fera kraljiine ogrlice (fr. Affaire du collier de la reine) predstavlja splet

okolnosti koji je doveo do incienta na dvoru kralja L uja X V I, a njegov
glavni akter bila je Lujeva kraljica, M arija A ntoaneta. Incident je om renu
kraljicu, ija je reputacija ve bila naruena skandalim a i traevim a, kasnije doveo i na sud. Pariki draguljari su godinam a skupljali dijam ante za
ogrlicu koju su eleli da prodaju gospoi de Bari ( Madame du Barr\>), uticajnoj ljubavnici Luja XV. Sm rt Luja XV, 1774. godine, pokvarila im je
planove. Pokuali su da ogrlicu prodaju novoj kraljici, Mariji Antoaneti, ali
ju je ona obila. O sirom aena aristokratkinja, ana de Valoa Sen Remi
(Jeanne de Valois-Saint-Remv), isplanirala je da ogrlicu tskoristi kako bi lako
zaradila bogatstvo ili uticaj. U martu 1784. godine upoznala je Luja Renea
Eduara (Louisa Renea Edouarda), kardinala od R ohana i biveg am basadora francuskog dvora u A ustriji, koji je pao u nem ilost M arije A ntoanete
nakon to je neke njene tajne otkrio njenoj strogoj majci, nadvojvotkinji Mariji Tereziji. Kardinal je, meutim, eleo da sledi primer ostalih kardinala i
postane predsednik francuske vlae, a da bi to ostvario, morao je ponovno
zadobiti kraljiinu naklonost. ana, veta varalica, koja se kardinalu predstavila kao grofica Lamot (Lamotte), ugovorila je sastanak izm eu njega i jedne prostituke, za koju je on mislio da je M arija Antoaneta, i uverila ga da
joj je kraljica lino rekla kako eli da on uzm e tu ogrlicu, koju e ona kasnije platiti. On ju je posluao i ogrlicu dao ,,grofici , m islei da e je ova
odneti kraljici, ali ju je ana dala svom muu, koji je iz ogrlice povadio
dijamante i prodao ih u Londonu. Draguljari su zahtevali da im kraljica plati, ali M arija A ntoaneta nije znala o kojoj je ogrlici re. Kardinal i samoprozvana grofica su izvedeni pred sud, koji je njega oslobodio optubi, a
nju osudio na bievanje i zatvor za prostitutke. M ada je K aljiostro bio optuen da je uestvovao u zaveri, osloboen je svih optubi, jer nije utvrena bilo kakva njegova povezanost sa itavim sluajem . (Nap. prev.)

954

M isterije i n jihovi em isari

a kasnije je utvrena injenica da je on zapravo upozorio kardinala de

Rohana da se taj zloin priprema. Uprkos tome, meutim, to ga je
Francuski prvostepeni sud oslobodio kao nevinog, umetnik, sa veim talentom nego inteligencijom, uloio je smiljeni napor da oklevee Kaljiostra, prikazavi ga na slici kako u ruci dri kobnu ogrlicu.
Suenje Kaljiostru nazvano je prologom Francuske revolucije. Tinjajui animozitet protiv Marije Antoanete i Fuja XVI izroen iz
ovog suenja kasnije je eksplodirao u holokaust Vladavine terora.
U brouri Kaljiostro i njegov egipatski obred s/obodnog zidarstva
(Cagliostro and His Egvptian Rite o f Freemasonrv), Henri R. Evans10
takoe veto brani tog mnogo progonjenog oveka od sramote koja
je nepravedno povezana sa njegovim imenom.
Iskreni istraitelji injenica koje okruuju ivot i misterioznu ,,smrt
Kaljiostra smatraju da se prie to su protiv njega kolale mogu povezati sa mahinacijama inkvizicije, koja je na taj nain nastojala da
opravda njegov progon. Osnovna optuba protiv Kaljiostra bila je
da je pokuao da osnuje masonsku lou u Rimu - nita vie. Sve ostale optube su kasnijeg datuma. Iz nekog neobjanjivog razloga,
papa je Kaljiostrovu smrtnu kaznu preinaio u doivotnu robiju. Sam
taj in pokazuje potovanje prema Kaljiostru, koje su gajili ak i njegovi neprijateiji. Mada se veruje da je umro nekoliko godina kasnije
u inkvizicijskoj tamnici u dvorcu San Feo, malo je verovatno da je
bilo tako. Postoje glasine da je pobegao, a prema jednoj veoma znaajnoj prii, Kaljiostro je odleprao u Indiju, gde su njegovi talenti
dobili priznanje, koje im je uskraeno u politikom voenoj Evrope.
Nakon stvaranja svog Fgipatskog obreda, Kaljiostro je izjavio da,
poto su ene bile primane u drevne Misterija, nema razloga da budu iskljuene iz savremenih redova. Princeza od Lambala" utivo je
prihvatila dostojanstvo Poasne uiteljice (Mistress ofH onor) u njegovom tajnom drutvu, a to vee, kada je obavljena njena inicijacija,
bili su prisutni najvaniji lanovi francuskog dvora. Sjaj dogaaja
10

Broura am erikog novinara i istoriara m agije, H enrija Ridlija Evansa

(Henrv Ridgely Evans, 1861-?), Kaljiostro i njegov egipcUski obred slobodnog zidarstva, p rv o b itn o je objavljena 1919. godine kao feljton u Magazinu novog doba (The New Age Magazine). (Nap. prev.)
11 M arija Tereza Lujza od Savoja, princeza od Lambala (Marie-Therese Louise
de Savoie-Carignan, princesse de Lamballe, 1749 1792) - pripadnica vladarske kue Savoja. (Nap. prev.)
955

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

privukao je panju masonske loe u Parizu. Njihovi predstavnici, u

iskrenoj elji da shvate masonske Misterije, izabrali su uenog orijentalistu Kur de ebelena za svog portparola i pozvali grofa di Kaljiostra da prisustvuje konferenciji, kako bi pomogao u rasvetljavanju
niza vanih pitanja masonske filozofije. G rof je prihvatio poziv.
Kaljiostro je 10. maja 1785. godine prisustvovao konferenciji na koju je pozvan, a njegovi snaga i jednostavnost odmah su mu pribavili
povoljno miljenje celog skupa. Kuru de ebelenu bilo je dovoljno
nekoliko rei da ustanovi kako ne samo da razgovara sa kolegom
uenjakom, ve sa ovekom koji ga beskonano nadilazi. Kaljiostro
je odmah odrao govor, koji je bio tako neoekivan, tako potpuno
razliit od iega to je taj skup ikada ranije uo, da su svi ostali bez
rei zadivljeni. Kaljiostro je izjavio da je Ruin Krst drevni i pravi
simbol Misterija i, nakon kratkog opisa njegovog originalnog simbolizma, razgranatog u razmatranje simbolikog znaenja slova, predvideo je pred skuptinom budunost Francuske, izloivi je na grafiki
nain, koji nije ostavio mesta sumnji da je govomik bio vidovit ovek sa natprirodnim moima. udnim rasporedom slova abecede,
Kaljiostro je detaljno prorekao strahote dolazee revolucije i pada
monarhije, minuciozno opisujui sudbinu raznih lanova kraljevske
porodice. Takoe je prorekao i dolazak Napoleona i nastanak Prvog
Carstva. Sve to je uinio kako bi pokazao ta se moe postii pomou vrhunskog znanja.
Kasnije, kada je uhapen i poslat u Bastilju, Kaljiostro je na zidu
svoje elije napisao sledeu ifrovanu pomku koja, kada se protumai, glasi: Godine 1789. ete opsednutu Bastilju, 14. jula, smiti
od krova do temelja. Kaljiostro je bio tajanstveni zastupnik vitezova templara, rosenkrojcerski inicijat, ija je velianstvena koliina
uenja osvedoena dubinom Egipatskog obreda slobodnog zidarstva.
Tako, grof di Kaljiostro ostaje jedan od najudnijih likova u istoriji
- za kojega su prijatelji verovali da je iveo veno i da je prisustvovao svadbi u Kani12, a kojega su neprijatelji optuivali da je otelovIjeni avo! Njegove moi proricanja veto je opisao Aleksandar Dima
u Kraljiinoj ogrlici (Le Collier de la Reine). Svet, kojem je na svoj
udan nain nastojao da slui, nije ga prihvatio, ve je nastavio da
12 Jeva n e lje p o Jovanu 2:1-11. Svadba u Kani je dogaaj prilikom kojega je
Isus izveo svoje prvo udo - pretvaranje vode u vino. (Nap. prev.)
956

M isterije i njihovi em isari

kroz vekove neumoljivo proganja ak i samo seanje na tog slavnog

adepta, a on se, ne mogavi da ostvari veliko delo to mu je bilo nadomak mku, sklonio u stranu, ostavivi prostora svom uspenijem
sunarodniku, grofu od Sen ermena.

rof od

S en Z

erm ena

Tokom prve polovine osamnaestog veka pojavila se u diplomatskim krugovima Evrope najzagonetnija linost u istoriji - ovek iji
je ivot bio tako blizu da bude sinonim za misteriju, da je enigma
njegovog pravog identiteta bila nereiva za njegove savremenike,
kao i za kasnije istraivae. G rof od Sen ermena priznat je kao izvanredan uenjak i lingvist svoga doba. Njegova svestrana dostignua protezala su se od hemije i istorije do poezije i muzike. Veoma
veto je svirao nekoliko instmmenata, a meu njegovim brojnim kompozicijama je i kratka opera. Takoe je bio i slikar retkih sposobnosti, a veruje se d a je izuzetne svetlosne efekte, koje je stvorio na
platnu, postigao meanjem pigmenata sa sedefom u prahu. Stekao je
svetsku prepoznatljivost po sposobnosti da u svojim slikama reprodukuje originalni sjaj dragog kamenja koje se pojavljuje na kostimima njegovih likova. Njegova lingvistika vetina graniila se sa
natprirodnim. Govorio je nemaki, engleski, italijanski, portugalski,
panski, francuski, s pijemontskim naglaskom, grki, latinski, sanskrit, arapski i kineski, s takvom tenou da je u svakoj zemlji koju
je posetio bio prihvaen kao domai. Bio je vet u tolikoj meri d aje
mogao isti tekst pisati obema rukama istovremeno. Kad bi dva komada papira nakon toga bila preklopljena jedan preko drugog, sa svetlom iza njih, tekst na jednom od njih bi se potpuno poklapao, slovo
na slovo, sa tekstom na drugom.
Kao istoriar, grof od Sen ermena posedovao je neobjanjivo znanje o svakom dogaaju u prethodne dve hiljade godina, a u svojim
reminiscencijama je, do u intimne detalje, opisao dogaaje iz prethodnih vekova, u kojim aje igrao vanu ulogu. Pomagao je Mesmeru u razvijanju teorije mesmerizma i, po svoj prilici, bio je stvami pronalaza te nauke. Njegovo poznavanje hemije bilo je toliko duboko
957

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

M isterije i n jihovi em isari

da je mogao ukloniti nedostatke kod dijamanata i drugih dragulja to je podvig koji je, zapravo, izveden na zahtev Luja XV, 1757.
godine. Takoe, bio je priznat kao likovni kritiar bez premca, te je
esto konsultovan u vezi slika pripisivanih velikim majstorima. Istinitost njegove tvrdnje da poseduje fabulozni eliksir ivota potvrdila je madam Pompadur (Madame de Pompadour), koja je otkrila,
kako je izjavila, da joj je darovao neku neprocenjivu tenost, iji se
efekat ogledao u tome da joj je ouvala mladalaku ivotnost i lepotu preko dvadeset pet godina nakon normalnog vremena.

politike situaciju u Evropi i savrena vetina kojom je parirao napadima njegovih diplomatskih protivnika. Brojne evropskih vlade,
ukljuujui i francusku, angaovale su ga kao tajnog agenta i sve
vreme je nosio akreditive koji su mu omoguavali entree'1 u najekskluzivnije kmgove.
U svojoj odlinoj monografiji, Grof od Sen ermena, tajna kraljeva
(Comte de St.-Germain, the Secret o f Kings), gospoa Kuper-Oukli14
nabraja najvanija imena pod kojima se ta neverovatna linost krila
izmeu 1710. i 1822. godine. Ona pie:
,,U to m p erio d u M. de Sen erm e n a p ro n alazim o kao m ark iza
o d M o n tfe ra ta (M arquis de M ontferrat), g ro fa B e la m a re a (C om te
Bellamarre), ili A jm ara (Aymar) u Veneciji, viteza eninga (Chevalier Schoening) u P izi, v iteza V eldona (Chevalier Weldon) u M ilanu
i L ajp cig u , g ro fa S o ltik o v a (Com te Soltikoff) u en o v i i L eg h o m u ,
g ro fa C a ro g ija (G r a f Tzarogy) u v alb ah u i T rizd o rfu , p rin ca R ak o cija (Prinz Ragoczy) u D re zd e n u i g ro fa od Sen erm e n a u Parizu, H agu, L o n d o n u i S an k t P ete rb u rg u .

PR IN C R A K O C I OD
TRA N SILVA NIJE
G R O F OD SEN ER M E N A

G eneralno se pretpostavlja
da je veliki misteriozni adept,
koji je sebe nazivao g ro f od
Sen erm en a, roen 1710.
godine, ali, mada crkveni registar u Ekem fordu (Eckernforde) ima podatak o njegovoj
smrti 1784. godine, on je vien u nekoliko navrata nakon
tog d atum a - p risu stv o v ao
je m asonskoj k o nferenciji
1785. godine, a vien je i u
Veneciji 1788. godine. Poslednje istorijsko pom injanje Sen erm en a datira iz
1822. go d in e, kada se ukrcavao za Indiju.

Zapanjujua tanost njegovih prorokih iskaza obezbeila mu je

ne mali stepen slave. Mariji Antoaneti predvidio je pad francuske
monarhije, a takoe je bio svestan i nesrene sudbine kraljevske porodice, godinama pre no to se revolucija zaista desila. Meutim,
krunski dokaz grofovog genija bilo je njegovo prodomo shvatanje
958

Oigledno je da je M. de Sen ermena prisvajao ta razliita imena u interesu rada u politikoj tajnoj slubi, za koju istoriari pretpostavlja da je bila glavna misija u njegovom ivotu.
Prema opisima, grof od Sen ermena bio je srednje visine, dobrih
telesnih proporcija i pravilnog i prijatnog izgleda. Ten mu je bio malo zagasitiji, a kosa tamna, iako je esto prikazivana napuderisana.
Jednostavno se odevao, najee u cmo, ali mu je odea dobro pristajala i bila najboljeg kvaliteta. Navodno je bio opsednut dijamantima,
koje je nosio ne samo na prestenju, ve i na svom satu i lancu, na
burmutici i na kopama. Draguljar je jednom prilikom procenio da
kope na njegovim cipelama vrede 200.000 franaka. G rof je generalno prikazivan kao ovek srednjih godina, bez ijedne bore i bez bilo
kakvih fizikih mana. Nije jeo meso, niti je pio vino, zapravo, retko
je obedovao u bilo ijem prisustvu. Mada ga je nekolicina plemia na
13

Fr. ulazak (Nap. prev.)

14

Izabela Kupcr-Oukli (Isahel Cooper-Oaklev, 1853/4-1914) - istaknuta britanska teozofkinja i spisateljica, roena u Indiji (Am ricar, Punab). Knjiga
G rojodSen Zermena (Comte de St.-Germairi) objavljena je 1912. godine.
(Nap. prev.)
959

M isterije i n jihovi em isari

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

1789. g o d in e, pet g o d in a n ak o n n jeg o v e n av o d n e sm rti, a neki tvrde da su s njim razg o v o rali p o etk o m d ev etn aesto g veka. B io j e u
n eu siljen im i in tim n im o d n o sim a sa k ru n isan im g la v am a E v ro p e i
cen jen p rijatelj m n o g ih u g led n ih o so b a svih n acio n aln o sti. ak se
spom inje u m em oarim a i pism im a iz tog vrem ena, ali uvek kao zagonetan ovek. Fridrih Veliki (Friedrich der Grofie), Volter ( Voltaire),
m adam de P om padur, R uso (Rousseau), e ta m 19 i Valpul, svi su ga
lino p o zn av ali, n ad m eu i se m e u so b n o u rad o zn alo sti o njegovom poreklu. M eutim , tokom vie desetina godina, koje je proveo
p re d sv e to m , n ik o n ije u sp e o d a o tk rije z a to se p o ja v io k ao ja kobinski ag en t u L on d o n u , kao zav eren ik u S an k t P eterburgu, kao
a lh em ia r i p o zn av alac slik arstv a u P arizu , ili kao ruski g en eral u
N ap u lju . ( ...) S ad a je z a v e sa k o ja z a k la n ja n je g o v a d e la p o n o v o
p o v u e n a u stran u i d o p u ten o n am j e d a g a v id im o k ako svira vio lin u u m u z ik o j sobi u V ersaju, traari sa H o raso m V alpulom u
Londonu, sedi u biblioteci Fridriha Velikog u Berlinu, ili vodi sastanke ilu m in ata u p e in a m a p o red R ajn e.

francuskom dvoru smatrala za arlatana i varalicu, Luj XV je ozbiljno zamerao dvoranima koji su o njemu pravili potcenjivake opaske. Uljudnost i dostojanstvo, koje karakteriu njegovo ponaanje,
zajedno sa njegovom savrenom kontrolom u svakoj situaciji, svedoe o uroenoj prefinjenosti i kulturi nekoga roenog sa manirima.
Pored toga, taj izuzetni ovek imao je iznenaujuu i impresivnu
sposobnost predvianja, i to do najsitnijih detalja, svakog pitanja
koje bi mu neko uputio, pre nego to bi ono bilo postavljeno. Takoe je, pomou neega slinog telepatiji, mogao da oseti kada je njegovo prisustvo bilo potrebno u nekom udaljenom gradu ili oblasti;
ak postoje zabeleke o tome da je imao zapanjujuu naviku ne samo da se pojavljuje u svom i apartmanima svojih prijatelja bez konvencionalnog korienja vrata, ve da ih je na slian nain i naputao.
M. de Sen ermen je proputovao mnoge zemlje. Tokom vladavine Petra III bio je u Rusiji, a od 1737. do 1742. godine na dvoru aha Persije, kao poasni gost. O njegovim lutanjima Una Bir15 pie:
P u to v a n ja g ro fa od Sen erm e n a trajala su dugi n iz g o d in a i
ob uhvatila veliki broj zem alja. B io je poznat i cenjen od P ersije do
F ran cu sk e i o d K alk u te do R im a. H o ras V alpul16 razg o v arao je s
njim u L ondonu 1745. godine; K lajv 17 ga je poznavao u Indiji, 1756.
g o d in e ; g o s p o a d A d e m a r 18 n a v o d i d a ga j e u p o z n a la u P a riz u ,
Baronica U na Konstans Poup-Henesi, devojako Bir (Dame Una Constance
Pope-Hennessy, nee Una Constance Birch , 1876-1949) - britanska spisa-

15

teljica, uglavnom autorka istorijskih ela i biografija. (Nap. prev.)

16

H oras, ili H oracio Valpul, etvri erl od O rforda ( Horace , ili Horatio Walpole, 4th Earl o f Orford, 1717-1797) - engleski istoriar um etnosti, antikvar i politiar. (Nap. prev.)

17

18

960

G eneral-m ajor Robert Klajv, prvi baron Klajv (Major-General Robert Clive,
ls t Baron Ciive, 1725-1774), poznati kao Klajv od Indije (Clive oflndia)
- b ritanski o ficir koji je usp o stav io vojnu i politik u su p rem aciju Istono-m dijske kom panije (East India Company) u ju n o j Indiji i Bengalu.
(Nap. prev.).
G abrijela Polina Savinji Butije ( Gabrielle Pauline Chavignv Bouthillier,
c. 1735-1822) - praunuka Leona Butijea Savinjia (Leon Bouthillier Chavigny, 1608-1652 ), m inistra Luja XIII; dvorska dam a M arije Antoanete.
Bila je udata za francuskog oficira i diplom atu Z an-B altazara d Adem ara
(Jean-Balthazar d'Adhemar, 1736-1790), grofa od A dem ara i M onfokona.

[V ideti Devetnaesti vek

(The Nineteenth Centurv), januar, 1908]

G rof od Sen ermena se generalno smatra vanom figurom u ranim aktivnostima slobodnih zidara. Ulagani su, meutim, verovatno
sa zadnjim namerama, stalni napori da se njegova povezanost sa masonima diskredituje. Primer za to je izvetaj koji se pojavljuje u Tajnoj
tradiciji u slobodnom zidarstvu (The Secret Tradition in Freemasonry),
Artura Edvarda Vejta. Autor, nakon to daje nekoliko vrlo omalovaavajuih primedbi na tu temu, pojaava svoj lanak reprodukovanjem gravure pogrenog grofa od Sen ermena, naizgled ne znajui
da razlikuje velikog iluministu od francuskog generala. Ipak e van
svake sumnje biti ustanovljeno da je grof od Sen ermena bio i mason i templar; zapravo, Kaljiostro u svojim memoarima daje direktan
iskaz o svojoj inicijaciji u red Vitezova templara, kojom je mkovodio
M emoari grofice d A dem ar objavljeni su 1836. godine pod naslovom Seanja Marije Antoanete (Souvenirs sur Marie-Antoinette). (Nap. prev.)
19

Viljem Pit, prvi erl od etema ( William Pitt, Ist Earl o f Chatham, 1708-1778)
- britanski vigovski politiar; premijer Ujedinjenog kraljevstva (1766-1768).
O bino se uz njegovo ime dodaje Stariji (the Elder), kako bi se razlikovao
od sina, Viljem a Pita M laeg ( William Pitt the Younger, 1759-1806), najm laeg britanskog prem ijera (1 7 8 3-1801, i 1804-1806). (Nap. prev.)
961

M isterije i n jihovi em isari

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Sen ermen. Mnoge od slavnih linosti s kojima je grof od Sen ermena bio povezan bili su masoni visokog poloaja i sauvano je dovoljno beleki o njihovim diskusijama odranim da se dokae kako
je on bio majstor nauke slobodnog zidarstva. Pored toga, prilino je
sigumo da je bio povezan sa rozenkrojcerima - verovatno je bio
stvami stareina tog reda.
Grof od Sen ermena bio je temeljno upoznat sa naeiima orijentalne ezoterije. Primenjivao je istonjaki sistem meditacije i koncentracije i u nekoliko prilika vien je kako sedi s ukrtenim nogama i
sa mkama postavljenim u poloaj koji je praktikovao Buda. Imao je
utoite u srcu Himalaja, gde se povremeno povlaio od sveta. Jednom prilikom je izjavio da e ostati u Indiji osamdesetpet godina,
a da e se zatim vratiti na scenu svog evropskog delovanja. S vremena na vreme priznavao je da je izvravao zapovesti sile vie i vee od sebe. Ono to nije rekao bilo je to da je ta via sila bila kola
Misterija, koja ga je poslala u svet da ispuni odreenu misiju. Grof
od Sen ermena i ser Frensis Bekon su dva najvea emisara koja je
Tajno Bratstvo poslalo u svet u posljednjih hiljadu godina.
Teozofski pisac, E. Frensis Udni20, vemje da grof od Sen ermena nije bio sin princa Rakocija21 od Transilvanije, ve da je, kada se
u obzir uzme njegova starost, bio niko dmgi nego sam princ, koji je
bio poznat po dubokoj filozofskoj i mistinoj prirodi. Isti pisac vemje da je grof od Sen ermena 1784. godine proao kroz filozofsku
sm rf, poput Frensisa Bekona, 1626. godine, ili Ferenca Rakocija,
1735. godine. On takoe smatra da je grof od Sen ermena bio uveni grof d Geble (Comte de Gabalis), a kao grof Hompe22 bio je
20

E m est Frensis Udni ( Ernest Francis Udny, ?1935), alias, Frensis A djar
(Francis Adyar ) - holandski teo zo f i svetenik Liberalne katolike crkve.
N ajpoznatije delo mu je Kasnije inkarnacije Frensisa Bekona (Later Incarnations ofF rancis Bacori), koje je im alo vie izdanja. Vie knjiga objav io je pod svojim teozofskim im enom , Frensis Adjar. (Nap. prev.)

21

Ferenc II Rakoci (ma. II. Rakoczi Ferenc, 1676-1735) - m aarski feudalac, sin Ferenca I R akocija i Jelene, erke Petra Zrinskog; transilvanijski
vojvoda od 1704. godine; voa m aarskog ustanka protiv H abzvurgovaca,
1703-1711. godine; lan Reda zlatnog m na. (Nap. prev.)

22

Ferdinand fon Hompe od Bolhajm a (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim,

1744-1805) - Sedam deset prvi Veliki M ajstor Reda sv. Jovana, poznatog
i kao Vitezovi H ospitalci (The Knights Hospitaller), Suvereni vojni red sv.

962

poslednji Veliki Majstor Maltekih vitezova. Dobro je poznato da

su mnogi lanovi evropskih tajnih dmtava iz razliitih razloga lairali svoju smrt. Maral Nej23, lan Dmtva nepoznatih filozofa, pobegao je ispred streljakog stroja i pod imenom Piter Stjuart Nej (Peter
Stuart Ney) iveo je i vie od trideset godina radio u koli u Sevemoj
Karolini. Na samrtnoj postelji, P. S. Nej je rekao doktom Loku (Locke),
prisutnom lekam, da je bio francuski maral Nej.
U zakljuku lanka o identitetu nedokuivog grofa od Sen ermena, Endrju Lang24 pie:
,,D a li je Sen erm en zaista u m ro u p alati p rin ca K arla fon H ese n a , o k o 1 7 8 0 -1 7 8 5 . g o d in e ? Ili je , s d ru g e stra n e , p o b e g a o iz
fran cu sk o g zatv o ra, gd e je G ro sli25 m islio d a g a je v id eo u vrem e
francuske revolucije? D a li g a je lord L iton u p oznao oko 1860. god in e? (...) Je li on m isterio zn i M o sk o v ljan in , sav etn ik D alaj L am e?
K o zna? O n je vatra lutalica p isaca m em oara u osam naestom veku.
[V ideti Istorijske m isterije (H istorical M ysteriesj\

23

Jovana od Jerusalima, Rodosa i Malte (Sovereign Militaiy Hospitaller Order

ofSt. John o f Jerusalem o f Rhodes and o f Malta) i Malteki vitezovi (Chevaliers de Malte); bio je prvi N em ac izabran na tu funkciju. (Nap. prev.)
M ielN ej (Michel Ney, 1769-1815) - najpoznatiji N apoleonov maral. Za
zasluge u odbrani Francuske, u vrem e restauracije Luja X V III, dobio je
titulu pera (1814). Po povratku N apoleona, u martu 1815. godine, vratio se
u njegovu slubu i kom andovao gardom u bici kod Vaterloa. Za vreme druge restauracije uhvaen je u begu, optuen za izaju i osuen na smrt. Sahranjen je na parikom groblju Per Laez (Pere Lachaise). (Nap. prev.)

24 Andrew Lang (1 8 4 4 - 1912) - ploan kotski uenjak, pesnik, rom anopisac,

novinar, knjievni kritiar i istoriar, a dao je i znaajan doprinos u oblasti
antropologije. Bio je jed an od najznaajnijih skupljaa narodnih pria i
bajki; najpoznatiji je po svojim publikacijam a o folkloru, m itologiji i religiji. C itirano delo, Istorijske misterije (Historical Mysteries) je iz 1904.
godine. (Nap. prev.)
25

Pjer-an Grosli (Pierre-Jean Grosley, 1718-1785) - francuski uenjak, lokalni istoriar, putopisac i posm atra drutvenih obiaja u doba prosvetiteljstva. (Nap. prev.)
963

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

E p i z o d e IZ A M E R I K E i s t o r i j e

Mnogo puta postavljeno je pitanje, da li je vizija Nove Atlantide Frensisa Bekona proroki san o velikoj civilizaciji koja e se
uskoro uzdii na tlu Novog Sveta? Ne moe se sumnjati u to da su se
tajna drutva Evrope urotila da na amerikom kontinentu uspostave
novu naciju, zaetu u slobodi i posveenu ideji da su svi ljudi stvoreni jednaki.26 Dva dogaaja u ranoj istoriji Sjedinjenih Drava svedoe o uticaju tog tihog tela koje je tako dugo vodilo sudbine naroda i
religija. Oni su stvorili nacije kao prenosioce objave ideala, a nacije
preivljavaju dok su odane tim idealima; kada se od njih udalje, nestaju poput Atlantide iz starine, koja je prestala da poznaje bogove.
U svojoj izvrsnoj kratkoj raspravi, Naa zastava (Our Flag), Robert Alan Kempbel27 oivljava detalje mrane, ali najznaajnije, epizode iz amerike istorije - dizajniranja kolonijalne zastave 1775.
godine. Izvetaj ukljuuje misterioznog oveka o kojem nema dostupnih informacija, osim da je bio u bliskim odnosima kako sa generalom Dordom Vaingtonom tako i sa Bendaminom Frenklinom.
Sledei njegov opis preuzet je iz Kempbelove rasprave:
M alo se, kak o izgleda, zna o tom starom g o sp o d in u , a u m aterijalim a, na k o jim a se za sn iv a ovaj izvetaj, n jego v o im e nije nijednom spom enuto, je r se o njem u govori kao o Profesoru, i tako mu
se obraaju. B io je oig led n o znatn o stariji od se d am d e set g o d in a
i esto se p o zivao n a istorijske d o g a aje koji su se o d ig rali vie od
je d n o g veka ranije kao da je bio ivi svedok n jih o v o g o d vijanja.
Ip ak , jo u v e k j e b io u sp ra v a n , sn a a n i a k tiv a n - zd ra v , sr a n i
26

Citat iz Getishurkog ohraanja, govora am erikog predsednika A braham

Linkolna, koji predstavlja jedan od najpoznatijih govora u am erikoj istoriji. Linkoln ga je odrao tokom Am erikog graanskog rata, 19. novem bra
1863. godine, prilikom osveivanja Vojnikog narodnog groblja u Getisburgu (Soldiers National Cemetery in Gettvsburg), u Pensilvaniji. (Nap. prev.)

27

Pun naslov pom enute knjige je Naa zastava, ili evolucija zvezda i pruga
(Our Flag, or The Evolution o fth e Stars and Stripes), a objavljena je 1890.
godine. O autoru, Robertu A lanu K em pbelu (Robert Allen Campbelt) nem a
raspoloivih podataka. (Nap. prev.)

964

M isterije i n jihovi em isari

otroum an - tako ja k i na svaki nain energian, kao da je bio u najb o ijim g o d in a m a sv o g iv o ta. B io je visok, fino gra en , sav ren o
staloen i veom a dostojanstvenih m anira, u isto vrem e uljudan, graciozan i zap o v cd an . Z a o n o v rem e i s o b ziro m na o b iaje k o lonista , b io j e o so b e n p o sv o m n a in u iv lje n ja , j e r n ije je o m e so ,
iv in u ili ribu; n ik ad a za ishranu nije ko ristio b ilo ta z e le n o , bilo kakvo korenje, ili ita nezrelo i nije pio estoka pia, vino ili pivo, ve je o g ran iio svoju ish ran u na itaric e i n jih o v e p rera ev in e,
plodove koji su sazreli na stab ljik am a izloenim suncu, orahe, blag
aj i p o slastice od m eda, eera, ili m elase.
B io j e d o b ro o b razo v an , v iso k o k u ltiv isan , rasp o lag ao k ako opsen im tako i razn o razim in fo rm acijam a, i vrlo stu d io zan . Proveo
je znatno vrem e u strpljivom , u p o m o m i paljivom prouavanju niza vrlo retk ih starih k n jig a i d rev n ih m a n u sk rip ta, k o je je , k ak o se
ini, d eifro v ao , p rev o d io , ili p rep isiv ao . Te k n jig e i m an u sk rip te,
zajed n o sa so p stv en im sp isim a, n ik a d a n ije n ik o m e p o k azao i nije
ih ni sp o m in jao u raz g o v o rim a s p o ro d ico m , osim na n ajn eu siljeniji n ain , a u v ek ih j e p a ljiv o z a k lju a v a o u v elik i, sta ro m o d an ,
k o ck a st, g v o e m o k o v an , te ak , h rasto v sa n d u k , k ad g o d j e naputao svoju sobu, ak i u vrem e obroka. P raktikovao je duge i este usam ljene etnje, sedeo na v rh o v im a okolnih brda, ili razm iljao
u sred zelen ih i cv etn ih livada. B io j e p rilin o lib eralan - ali nim alo rasip an - u tro en ju sv o g no v ca, k o jim j e b io d o b ro o pskrbljen.
Bio je m iran, m ad a vrlo srd aan i v eo m a zan im ljiv lan p o ro d ice i
o ig led n o je b io na svom teren u b ez o b zira na to k o ja bi tem a iskrsla u razg o v o m . U kratko, bio je onaj k o g a bi svi p rim etili i poto v ali, za k o g a j e m alo njih o sealo d a g a do b ro p o zn aje, a k o jeg a
niko nije m ogao da navede da govori o sebi - o tom e odakle je doao, zato je o stao, ili k u d a je p u to v a o .

Zbog neeg to je malo vie od puke sluajnosti, odbor, koji je Kolonijalni kongres imenovao da dizajnira zastavu, prihvatio je poziv
da, dok je u Kembridu, bude gost kod iste poroice kod koje je boravio Profesor. Tu se general Vaington s njim udruio zarad odluivanja o odgovarajuem amblemu. Po znacima koje su meusobno
razmenili, bilo je oigledno da su i general Vaington i doktor Frenklin prepoznali Profesora, te je jednoglasno pozvan da postane aktivni
lan odbora. Tokom postupaka koji su usledili, Profesor je tretiran s
najdubljim potovanjem, a svi njegovi predlozi odmah su sprovoeni
u delo. On je predstavio uzorak, za koji je smatrao da je simboliki
965

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

prikladan za novu zastavu, a ostalih est lanova odbora su ga bez oklevanja prihvatili i glasali su da se aranman koji je predloio Profesor odmah usvoji. Nakon epizode sa zastavom, Profesor je tiho nestao
i o njemu se vie nita ne zna.
Da li su general Vaington i doktor Frenklin prepoznali Profesora
kao emisara Misterijske kole, koja je ve dugo kontrolisala politike sudbine na planeti? Bendamin Frenklin bio je filozof i slobodni
zidar -- verovatno rozenkrojcerski inicijat. On i markiz de Lafajet28
- takoe tajanstven ovek - predstavljaju dve najvanije karike u
lancu okolnosti koje su kulminirale osnivanjem prvobitnih trinaest
amerikih kolonija kao slobodnih i nezavisnih drava. Filozofska dostignua doktora Frenklina su dobro potvrena u Almanahu sirotog
Riarda (Poor Richard's Almanac)29, koji je on dugi niz godina objavljivao pod imenom Riard Saunders (Richard Saunders). Njegov
interes za slobodno zidarstvo vidi se takoe i u njegovom ponovnom
objavljivanju Andersonovog dela Ustrojstva slobodnih zidara (Constitutions o f Free-Masons), retkog i mnogo osporavanog dela na tu
temu.
Tokom veeri, 4. jula 1776. godine, dogodila se druga misteriozna epizoda. U staroj skuptinskoj zgradi u Filadelfiji grupa ljudi okupila se zbog vanog zadatka da se presee i poslednja spona izmeu
stare i nove zemlje. Bio je to ozbiljan trenutak i vie prisutnih plailo se da e njihovi ivoti biti zalog njihove hrabrosti. Usred rasprave
odjeknuo je estok glas. Diskutanti zastadoe i okrenue se da pogledaju stranca. Ko je bio taj ovek koji se iznenada pojavio meu
njima i zapanjio ih svojom govomikom vetinom? Nikad ga ranije
nisu videli, niko nije znao kad je uao, a njegova visoka pojava i bledo lice ispunie ih strahom. Glasom koji je zvonio svetim arom, uzbudio ih je do dna due. Njegove zavrne rei odjeknule su kroz zgradu:
28

Mari o zef Pol Iv Ro ilber, m arkiz de La Fajet ( Marie-Joseph Paul Yves

Roch Gilhert du Motier, Marquis de La Fayette, 1757-1834), ili Lafajet
(Lafayette) - francuski aristokrat i oficir, general u A m erikom revolucionam om ratu i komandant Nacionalne garde ( Garde Nationale) tokom Francuske revolucije (Nap. prev.)

29

Poor Richard's Almanack bio je godinjak koji je objavljivao Bendam in

F renklin pod p seudonim om S iroti R ia rd (Poor Richard), ili R iard
Saunders (RichardSaunders). Publikacija je u kontinuitetu izlazila od 1732.

M isterije i n jihovi em isari

Bog je Americi dao da hude slobodna!" Kad je stranac utonuo u

stolicu iscrpljen, dolo je do eksplozije divljeg entuzijazma. Ime za
imenom stavljano je na pergament: Deklaracija o nezavisnosti je potpisana. Ali, gde je bio ovek koji je ubrzao ostvarenje tog besmrtnog
zadatka - koji je za trenutak podigao veo sa oiju skupa i otkrio im,
barem delimino, veliku svrhu zbog koje je koncipirana nova nacija?
Nestao je i niti je ikada ponovo vien niti je utvren njegov identitet. Ova epizoda podudara se sa dmgima sline vrste, koje su zabeleili drevni istoriari, pratei osnivanje svake nove nacije. Da li su
u pitanju sluajnosti, ili to pokazuje da je boanska mudrost drevnih
Misterija jo uvek prisutna u svetu i slui oveanstvu kao to je to
inila i u davnini?

do 1758. godine. (Nap. prev.)

966

967

Z akljuak

ZAKLJUAK

Filip, kralj Makedonije, ambiciozan da svom etmaestogodinjem

sinu Aleksandru obezbedi uitelja koji e biti najsposobniji da mu
prenese najvie grane uenja i elei da princ za svog mentora ima
najuvenijeg i najuenijeg od velikih filozofa, odluio je da stupi u
kontakt sa Aristotelom. Poslao je grkom mudracu sledee pismo:
FILIP ARISTOTELU, UZDRAVLJE: Znaj da imam sina. Iskazujem
mnoge hvale bogovima, ne toliko zbog njegovog roenja, koliko zbog
toga to je roen u tvoje vreme, jer se nadam da e, ako ga ti bude
obrazovao i upuivao, postati dostojan nas obojice i kraijevstva koje
e nasleditiT Prihvativi Filipov poziv, Aristotel je etvrte godine
108. Olimpijade otputovao u Makedoniju i ostao osam godina kao
Aleksandrov uitelj. Ljubav mladog princa prema uitelju postala je
velika poput one koju je oseao za svog oca. Izjavio je da mu je otac
dao postojanje, ali da mu je Aristotel dao blagostanje.
Aristotel je Aleksandru Velikom saoptio osnovna naela antike
mudrosti i pred filozofovim stopalima makedonski mladi shvatio je
transcendenciju grkog uenja, onako kako je bila personifikovana u
Platonovom besmrtnom ueniku. Poto ga je njegov prosvetljeni uitelj
uzdigao do praga filozofske sfere, ugledao je svet mudraca - svet koji
mu je naloio da ne pokorava svoju sudbinu i ogranienja svoje due.
Aristotel je u slobodno vreme ureivao i pravio beleke za Homerovu Ilijadu, te je zavrenu knjigu pokazao Aleksandru. Ta knjiga je
mladog osvajaa toliko zaivila da ju je nosio sa sobom u sve svoje
pohode. U vreme njegove pobede nad Darijem, otkrivi meu plenom
velianstveni, draguljima optoen, koveg sa pomadama, izruio je
njegov sadraj na zemlju i izjavio da je konano pronaao sanduk
dostojan Aristotelovog izdanja Ilijade\
Dok je bio u svom azijskom pohodu, Aleksandar je saznao da je
Aristotel objavio jedno od njegovih najcenjenijih predavanja, to je
968

duboko oalostilo mladog kralja. Tako je Aleksandar, Osvaja Poznatog, poslao Aristotelu, Osvajau Nepoznatog, sledee prekomo i
patetino priznanje o nedostatnosti svetovne pompe i snage: ALEKSANDAR ARISTOTELU, UZDRAVLJE: Pogreili ste to ste objavili one grane nauke koje dosad nisu mogle da se steknu osim usmenim
putem. Cime u nadmaivati ostale ako je svima postalo ostupno
dublje znanje koje sam od Vas stekao? to se mene tie, drae mi je
da veinu oveanstva nadmaim u suptilnijim granama uenja, nego opsegom moi i vlasti. Zbogom . Primanje tog iznenaujueg
pisma nije izazvalo talasanje u mimom Aristotelovom ivotu, koji je
odgovorio da, mada je predavanje saopteno mnotvu, niko od onih
kojima nije lino odrao predavanje (kojima nedostaje duhovno razumevanje) ne moe shvatiti njegov pravi znaaj.
Nakon par godina, Aleksandar Veliki otiao je na put kojim odlazi sve puteno, a sa njegovim telom sruila se i graevina carstva,
podignuta na njegovoj linosti. Godinu dana kasnije, Atistotel je takoe preao u vei svet, o ijim misterijama je tako esto diskutovao
sa svojim uenicima u Liceju. Ali, kao to je Aristotel nadmaivao
Aleksandra u ivotu, tako ga je nadmaio i u smrti, jer, iako se njegovo telo raspadalo u opskumom grobu, veliki filozof nastavio je da
ivi u svojim intelektualnim dostignuima. Epoha za epohom plaale
su mu danak zahvalnosti, narataj za naratajem prouavao je njegove
teoreme, sve dok, pomou iste transcendencije svojih racionalnih
sposobnosti, Aristotel - gospodar onih koji znaju, kako ga je nazvao Dante - nije postao stvami osvaja istog onog sveta koji je Aieksandar teio da ukroti maem.
Tako se pokazalo da za hvatanje oveka nije dovoljno porobiti njegovo telo - potrebno je vrbovati njegov razum; da za oslobaanje oveka nije dovoljno raskovati okove sa njegovih udova - njegov um
se mora osloboditi ropstva vlastitom neznanju. Fiziko osvajanje uvek
mora propasti, jer raa mrnju i svau; ono podstie um da osveuje
pobesnelo telo; ali, svi ljudi su duni, voljno ili nevoljno, da posluaju onaj intelekt u kojem prepoznaju kvalitete i vrline vee od svojih vlastitih.
To da je filozofska kultura antike Grke, Egipta i Indije prevazilazila ovu savremenog sveta, moraju priznati svi, ak i najokoreliji
modemisti. Zlatno doba grke estetike, intelektualizma i etike nikada nije domaeno. Pravi filozofi spadaju u najplemenitiji red Ijudi:
969

TAJNA U EN JA SV'IH EPOHA

nacija ili rasa koja je blagoslovena da poseduje prosvetljene mislioce je zaista srena, a njeno ime e zbog njih ostati upameno. U
uvenoj Pitagorinoj koli u Krotonu, smatrano je da je filozofija neophodna za ivot oveka. Za onoga ko nije shvatio dostojanstvo moi
razmiljanja, ne moe se rei da zaista ivi. Stoga, kada bi se, zbog
uroene izopaenosti, lan bilo dobrovoljno povukao iz filozofskog
bratstva, ili bi iz njega bio prisilno izbaen, za njega je u groblju zajednice postavljan nadgrobni spomenik, jer onaj ko je napustio intelektualno i etiko traganje kako bi ponovo uao u materijalu sferu,
sa njenim ulnim iluzijama i lanim ambicijama, smatran je mrtvim
u sferi Stvamosti. Pitagorejci su smatrali da je ivot, predstavljen robovanjem ulima, duhovna smrt, a umiranje za ulni svet smatrali su
duhovnim ivotom.
Filozofija damje ivot, u kojem otkriva ostojanstvo i svrhu ivIjenja. Materijalnost daruje smrt, u kojoj umrtvljuje ili zamrauje one
sposobnosti ljudske due, koje bi trebalo da reaguju na oivljujue
impulse kreativne misli i oplemenjene vrline. Koliko su samo inferiomi, u odnosu na te standarde davnih dana, zakoni po kojima ljudi
ive u dvadesetom veku! Dananji ovek, uzvieno stvorenje sa beskonanom mogunou samopoboljanja, u nastojanju da bude veran
lanim standardima, odvratio se od svog roenjem steenog prava na
razumevanje - ne shvatajui posledice - i ponire u vrtlog materijalne
iluzije. Dragoceni raspon svojih zemaljskih godina on posveuje patetinom, uzaludnom nastojanju da sebe uspostavi kao neprolaznu silu u carstvu prolaznih stvari. Postepeno, seanje na njegov ivot kao
duhovnog bia nestaje iz njegovog objektivnog uma i on sve svoje
delimino probuene sposobnosti fokusira na kipuu konicu industrije, koju je poeo da smatra jedinom stvamou. Iz blagorodnih
visina svoga Sopstva polako tone u tmume dubine prolaznosti. Pada
na nivo zveri i u ivotinjskom obliku mrmlja o problemima koji proizlaze iz njegovog isuvie nedovoljno poznavanja Boanskog Plana.
Tu, u jezivom meteu velikog industrijskog, politikog i komercijalnog pakla, ovek se previja u samostvorenoj agoniji i, pmajui mku
u kovitlajuu maglu, tei da epa i zari groteskne fantome uspeha i moi.
Ne znajui ta je uzrok ivota, ne znajui ta je svrha ivota, ne
znajui ta lei iza misterije smrti, mada u sebi ima odgovore na sva ta
pitanja, ovek je spreman da rtvuje lepo, istinito i dobro na krvlju
970

Zakljuak

obojenom oltaru svetovne ambicije. Svet filozofije - taj prekrasan

vrt, u kojem misli mudraca ive u bratskim vezama - nestaje sa vidika. Na njegovom mestu uzdie se carstvo kamena, elika, dima i
mrnje - svet u kojem milioni potencijalno ljudskih stvorenja jurcaju tamo-vamo u oajnikom nastojanju da postoje i da istovremeno
zadre ogromnu insituciju koju su podigli, a koja, kao neka mona,
neodoljiva sila, neizbeno tutnji prema nepoznatom kraju. U tom fizikom carstvu, koje ovek gradi u ispraznom verovanju da moe
zaseniti kraljevstvo nebesnika, sve se pretvara u kamen. Fasciniran
sjajem dobiti, ovek gleda u lice pohlepe, slino Meduzinom, i stoji
okamenjen.
U ovom komercijalnom dobu nauka se bavi iskljuivo klasifikovanjem fizikih znanja i istraivanjem svetovnih i iluzomih delova prirode. oveka njena takozvana praktina otkria jo vre sputavaju
okovima fizikog ogranienja. Religija je, takoe, postala materijalistika: lepota i dostojanstvo vere mere se ogromnim bogatstvom graevina, veliinom nekretnina, ili bilansom stanja. Filozofija, koja
spaja nebo i zemlju poput monih merdevina, uz ije preage su se
prosvetljeni svih epoha uspinjali u ivo prisustvo Stvarnosti - ak
je i filozofija postala prozaina i heterogena masa suprotstavljenih
pojmova. Njena lepota, njeno dostojanstvo, njena transcendencija vie ne postoje. Kao i druge grane ljuske misli, postala je materijalistika - ,,praktina - a njene aktivnosti su tako usmerene da i same
moda doprinose izgradnji ovog modemog sveta od kamena i elika.
U rang takozvanih uenih uzdie se novi red mislilaca, kojem najbolje odgovara naziv Skola svetovnih mudraca. Doavi do zapanjujueg zakljuka da predstavljaju ono to je najbolje u intelektu, ta
uena gospoda imenovala su sebe za konane sudije svih znanja, kako ljudskih tako i boanskih. Ova gmpa tvrdi da svi mistici mora da
su bili epileptiari, a veina svetaca neurotiari! Za Boga izjavljuju
da je proizvod primitivnog sujevrja, za univerzum da nije namenjen
ni za kakvu odreenu svrhu, za besmrtnost da je tvorevina mate, a
za izvanrednu indiviualnost da je samo sluajna kombinacija elija! Za Pitagoru tvrde da je patio od kompleksa nie vrednosti, za
Sokrata da je bio notorna pijanica, za sv. Pavla da je bio podloan
ukalupljivanju, za Paracelzusa da je sramotan arlatan, za grofa di
Kaljiostra da je varalica, a za grofa od Sen ermena da se u istoriji istie kao prevarant!
971

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

Z akljuak
JO V A N I V IZ IJA
A P O K A L IP S E
P re m a g ra v u ri
ana D uvea1

an D uve iz Langra (Langres) (roen

1485, a v ero v atn o
um ro neg d e p osle
1561. godine, kada
su njegove ilustracije za A pokalipsu
tam pane u obliku
knjige), bio je najs ta r iji i n a jv e i
francuski renesansn i g ra v e r. O sim
injenice da je bio
z la ta r fra n cu sk o g
k ralja, o D u v eu se
m alo zna. N jegove
g rav u re za K n jig u
otkrivenja, napravljene nakon to je
prevalio sedam dejSM RM K HAC C t AU1$ CO/V
iv m u s c o im K tA > # sto ca i
setu godinu, bile su
P M M A WMAa$ AiocAiiPsi
i 3VT<r AC VTSA UTEBA. TEXTVJ
\AOACC3NMXlATA AOHBITO
njegovo remek-delo.
8 i IAM VBCf&M P frrriO V M N O O O
[Za dodatne inform a c ije o to m opskum om m ajstoru,
konsultovati lanak V iljema M. A jvinsa m laeg2, objavljen u asopisu Umet<v>7 (77?t? /Ir7.s), maj, 1926.] Jovanovo lice na gravuri zapravo je Duveov portret.
O va gravura, poput m nogih dm gih koje je nainio D uve, obiluje filozofskom
sim bolikom .
1

Jean D uvet (1 4 8 5 - posle 1562) - francuski renesansni zlatar i graver, danas najpoznatiji po svojim gravuram a. Bio je prvi znaajan francuski grafiar. Njegovi najuveniji radovi su 23 gravure za Apokalipsu, ija je naslovna
strana, k o ja je ovde prikazana, datirana 1555. godinom . (Nap. prev.)

Viljem M ils A jvins mlai ( William M ills Ivins, Jr, 1881 -1961) - upravnik
odela tam panih m aterijala u M etropoliten m uzeju um etnosti u Njujorku,
od njegovog osnivanja, 1916. godine, do 1946. godine. (Nap. prev.)

972

ta je zajedniko uzvienim konceptima o prosvetljenim spasiteljima sveta i mudracima i tim zakrljalim, iskrivljenim proizvodima
,,realizma u ovom veku? Dananji bezduni kultumi sistemi su irom sveta samleli mukarce i ene i oni vape za povratkom prognane
epohe lepote i prosvetljenja za neim praktinim u najviem smislu te rei. Nekolicina poinje da uvia kako su takozvane civilizacije, u svom sadanjem obliku, na taki nestanka, da su hladnoa,
bezoseajnost, poslovnost, efikasnost i materijalna efikasnost nepraktini, a da je samo ono to pma mogunost za izraavanje ljubavi
i ideala uistinu vredno. itav svet je u potrazi za sreom, ali ne zna
u kom smem da trai. Ljudi moraju nauiti da srea kmnie potragu
due za razumevanjem. Samo kroz ostvarenje beskonane dobrote i
beskonanog dostignua moe se osigurati mir unutranjeg Sopstva.
Uprkos ovekovom geocentrizmu, postoji neto u Ijudskoj svesti to
dopire do filozofije - ne ovog ili onog filozofskog pravila, ve jednostavno do filozofije u najirem i punom smislu.
Velike filozofske institucije prolosti moraju vaskrsnuti, jer samo one mogu strgnuti veo koji razdvaja svet uzroka od sveta posledica. Samo Misterije - ti sveti Fakulteti Murosti - mogu oveanstvu, koje se bori, otkriti vei i sjajniji univerzum, koji je pravi
dom duhovnog bia to se zove ovek. Savremena filozofija u tome
nije uspela; ona je dola dotle da miljenje smatra samo intelektualnim procesom. Materijalistika misao je beznadena i po ivotnom
kodu i po svojoj kom ercijalizovanosti. Mo da sa ispravno misli
je spasitelj oveanstva. Mitoloki i istorijski Iskupitelji svih epoha bili su personifikacije te moi. Onaj ko je malo racionalniji od
svog suseda, malo je bolji od svog suseda. Onaj ko funkcionie na
viem nivou racionalnosti od ostatka sveta nazvan je najveim misliocem. Onaj ko funkcionie na niem nivou smatra se varvarinom.
Tako je uporedni racionalni razvoj prava mera evolucionog statusa
pojedinca.
Ukratko reeno, istinska svrha antike filozofije bila je da se otkrije nain na koji bi se ubrzao razvoj racionalne prirode, umesto da
se eka na sporije prirodne procese. Taj vrhovni izvor moi, to postignue znanja, to otkrivanje boanske unutranjosti, krije se pod
epigramskom izjavom filozofskog ivota. To je bio klju za Veliko
Delo, za misteriju Kamena Mudraca, jer je znailo da je alhemijska
transmutacija ostvarena. Stoga je antika filozofija prvenstveno bila
973

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

ivljenje ivota, a na dugom mestu intelektualni metod. Filozof u najviem smislu moe postati samo onaj ko ivi filozofski ivot. Ono to
ovek ivi to spoznaje. Dakle, veliki fdozof je onaj iji je trostruki
ivot - fiziki, mentalni i duhovni - u celosti posveen i potpuno proet njegovom racionalnou.
ovekova fizika, emocionalna i mentalna priroda obezbeuju
okruenja meusobno korisna ili tetna jedno za drugo. Budui da
je fizika priroda neposredno okruenje mentalne, sposoban da racionalno razmilja samo je onaj um koji je ustolien u skladno i visoko
rafinirano materijalno ustrojstvo. Stoga su ispravno delovanje, ispravno oseanje i ispravno razmiljanje preduslovi ispravnog znanja,
a postizanje filozofske snage je mogue samo onima koji su uskladili svoje miljenje sa svojim ivljenjem. Mudri su stoga izjavili da
niko ne moe dostii vrhunac u nauci znanja dok prvo ne dostigne
vrhunac u nauci ivljenja. Filozojka snaga jeprirodni izdanakfilozofskog ivota. Ba kao teka fizika egzistencija naglaava vanost
fizikih stvari, ili ba kao to monaki metafiziki asketizam uspostavlja poeljnost ekstatikog stanja, tako i potpuna filozofska apsorpcija uvodi svest mislioca u najuzvieniju i najplemenitiju od svih sfera
- isti filozofski, ili racionalni svet.
U civilizaciji koja se prvenstveno bavi uspesima u ekstremnim
svetovnim aktivnostima, filozof predstavlja uravnoteujui intelekt
sposoban da proceni i predvodi kultumi rast. Uspostavljanje filozojskog ritma u prirodi pojedinca obino zahteva petnaest do dvadeset
godina. Tokom itavog tog perioda uenici starine stalno su bili podvrgavani najstroijoj disciplini. Svaka ivotna aktivnost bila je postepeno odvajana od ostalih interesa i usredsreivana na rasuivanje.
U antikom svetu postojao je jo jedan, najvaniji, inilac, koji je
zapoeo stvaranje racionalnog intelekta, a koji je potpuno van poimanja savremenih mislilaca: naime, inicijacija u filozofske Misterije.
ovek koji bi pokazao svoju naroitu mentalnu i duhovnu sposobnost bio je prihvatan u telo uenih i otkrivano mu je neprocenjivo
naslee arkanskog znanja, uvanog iz generacije u generaciju. To
naslee fiiozofske istine je neuporedivo blago svih epoha, a svaki
uenik primljen u hratstvo mudrih davao je, zauzvrat, svoj lini doprinos toj zalihi tajnog znanja.
Jedina nada sveta je filozofija, jer sve tuge savremenog ivota
proizlaze iz nedostatka odgovarajueg fdozofskog koda. Oni koji
974

Z akljuak

barem delom oseaju dostojanstvo ivota ne mogu a da ne uvide

ispraznost koja je oigledna u aktivnostima ove epohe. Dobro je reeno da nijedan pojedinac ne moe uspeti sve dok ne razvije sopstvenu filozofiju ivota. Ne mogu ni rasa ili nacija postiei istinsku
veliinu, sve dok ne formuliu odgovarajuu filozofiju i ne posvete svoje postojanje politici usklaenoj sa tom filozofijom. Tokom
Svetskog rata, kada je takozvana civilizacija jednu svoju polovinu
bacila protiv druge u pomami mrnje, ljudi su nemilosrdno unitili
neto dragocenije ak i od ljudskog ivota: oni su izbrisali zapise o
ljudskom miljenju pomou kojega se ivot moe inteligentno usmeriti. Istinita je Muhamedova objava da je mastilo filozofa dragocenije od krvi muenika. N eprocenjivi dokumenti i izvetaji o
dostignuima, znanje utemeljeno na vekovima strpljivog posmatranja i eksperimentisanja, koje su obavili odabrani na zemlji - sve
je uniteno s jedva nagovetenim kajanjem. ta je znanje, ta su istina, lepota, ljubav, idealizam, filozofija ili religija kada se uporede
sa ovekovom eljom da, za nemerljivo malen deli vremena, kontrolie infinitezimalnu taku u kosmikom prostranstvu? Samo da
bi zadovoljio neki kapric ili poriv ambicije, ovek bi iz korena iupao univerzum, mada dobro zna da za par kratkih godina mora
otii, ostavljajui potomstvu, kao stari razlog za novu otimainu,
sve ono to je zaplenio.
Rat - nepobitan dokaz iracionalnosti - jo uvek tinja u srcima ljudi; on ne moe umreti dok ne bude prevladana ljudska sebinost. Naoruana raznolikim izumima i sredstvima unitavanja, civilizacija e
nastaviti svoju bratoubilaku svau kroz budue vekove. Meutim,
u ovekovom umu raa se veliki strah - strah da e civilizacija na
kraju samu sebe unititi u velikoj, kataklizminoj borbi. Tada e morati ponovo da se odigra veita drama obnove. Iz ruevina civilizacije, kojaje umrla kada je umro njen idealizam, neki primitivni ljudi,
koji su jo u materici sudbine, morae da izgrade novi svet. Predviajui bedu tog dana, filozofi svih epoha eleli su da u graevinu
novog sveta bude ugraeno ono najistinitije i najizvrsnije od svega
to je ranije postojalo. Boanski zakon glasi da zbir prethodnih ostvarenja mora biti temelj svakog novog poretka stvari. Veliko filozofsko blago oveanstva mora biti sauvano. Moe se dopustiti da
propadne ono to je povrno; ono to je temeljno i esencijalno mora
ostati, bez obzira na cenu.
975

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

U L A Z U K U U M IS T E R IJA
Iz K hunrath, A m phitheatrum Sapientice A eternae

O vu sim boliku sliku, koja predstavlja p u t u veni ivot, Kunrat je u biti opisao
na sleei nain:
O vo je Portal am fiteatra jedine prave i vene Mudrosti - uzan, zaista,
ali dovoljno velianstven i posveen Jahveu. Do tog portala uspinje
se m istinim , neospom o uvodnim , stepenitem , postavljenim kao to
je prikazano na slici. O no se sastoji od sedam teozofskih, ili, radije,
filozofskih stepenika D oktrine Vemih Sinova. N akon uspinjanja preko tih stepenika, staza ide uporedo sa putem Boga Oca, bilo direktno,
inspiracijom, bilo pomou raznih posrednikih sredstava. Prema sedam
proroanskih zakona koji sijaju sa portala, oni koji su boanski inspirisani imaju mo da uu i da, oim a tela i uma, vidc, razm iljaju i na
hriansko-kabalistiki, proroko-m agijski i fiziko-hem ijski nain istrae prirodu Mudrosti, Dobrote i Moi Stvoritelja; da do kraja, do smrti,
ive teozofski, a ne sofistiki, te da tako stvoreni ortodoksni filozofi
m ogu, pom ou iskrene filozofije, da izloe dela G osponja i dostojno
slave Boga, koji je na taj nain blagoslovio te pnjatelje B oga.
G o m ja slika i opis predstavljaju jed n o od najznaajnijih izaganja ikada napravljenih o izgledu Kue M udraca i nainu na koji se u nju m ora ui.
976

Z akljuak

Platonisti su razlikovali dva temeljna oblika neukosti; prostu neukost i sloenu neukost. Prosta neukost je samo nedostatak znanja i
zajednika je za sva stvorenja to postoje posle Prvog Uzroka, koji
jedini poseduje savrenstvo znanja. Prosta neukost je uvek aktivan
agens, koji nagoni duu da stremi ka sticanju znanja. Iz tog devianskog stanja nesvesnosti nie elja da se postane svestan, a kao njena
posledica javlja se poboljanje mentalnog stanja. Ljudski intelekt je
uvek okruen oblicima postojanja koji su izvan procene njegovih delom razvijenih sposobnosti. U tom podruju neshvaenih objekata nalazi se nikad-izneverujui izvor mentalnih stimulansa. Na taj nain,
mudrost, na posletku, rezultira iz nastojanja da se racionalno savlada problem nepoznatog.
U krajnjoj analizi, sam Konani Uzrok moe se nazvati mudrim;
jednostavnije reeno, samo Bog je dobar. Sokrat je izjavio da su znanje, vrlina i korisnost jedno sa uroenom prirodom dobra. Znanje je
stanje spoznavanja, vrlina stanje bitisanja, a korisnost je stanje delanja. Ako se mudrost shvati kao sinonim za mentalnu potpunost, oigledno je da takvo stanje moe postojati samo u Celini, jer ono to je
manje od Celine ne moe posedovati punou Celokupnosti. Nijedan
deo stvaranja nije potpun; stoga, svaki deo je do te mere nesavren
da pada uskraen od potpunosti. Tamo gde postoji nepotpunost, mora postojati i neukost, jer svaki pojedinani deo, mada je sposoban
da spozna svoje Sopstvo, ne moe postati svestan Sopstva u ostalim
delovima. Filozofski razmotreno, rast je, sa stanovita ljudske evolucije, proces koji se iz heterogenosti produava u homogenost. Vremenom, dakle, izolovana svest o pojedinanim fragmentima se ponovo
spaja, kako bi postala potpuna svest o Celini. Tada, i jedino tada, stanje sve-znanja je apsolutna stvamost.
Stoga, sva su stvorenja relativno neuka, a, opet, relativno mudra; relativno nita, a, opet, relativno sve. Mikroskop oveku otkriva njegov
znaaj; teleskop, njegovu beznaajnost. Kroz venost postojanja ovek
postepeno raste kako u mudrosti tako i u razumevanju; njegova stalno
irea svest u sebe ukljuuje sve vie spoljanjeg. ak i u ovekovom
sadanjem stanju nesavrenosti, raa se njegova spoznaja da nikada
nee biti istinski srean dok ne bude savren i da od svih sposobnosti
koje doprinose njegovom samo-savrenstvu nijedna nije toliko znaajna kao racionalni intelekt. Kroz lavirint raznolikosti, samo prosvetljen um moe, i mora, da povede duu u savrenu svetlost jedinstva.
977

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Osim proste neukosti, koja je najpotentniji faktor mentalnog rasta, postoji jo jedna, koja je daleko opasnija i suptilnija. Taj drugi
oblik, nazvan dvostruka, ili sloena neukost, moe se ukratko definisati kao neukost neukosti. Oboavajui sunce, mesec i zvezde i prinosei rtve vetrovima, primitivni divljak teio je da pomou sirovih
fetia umilostivi svoje nepoznate bogove. On je iveo u svetu punom uda, koja nije shvatao. Sada veliki gradovi stoje tamo gde je
nekada lutao krivonogi ovek3. oveanstvo sebe vie ne smatra primitivnim ili domorodakim. Naslednik duha uenja i strahopotovanja je duh sofisticiranosti. Dananji ovek oboava svoje uspehe,
a neizmemost prostora i vremena ili potiskuje u dno svoje svesti, ili
ih potpuno zanemamje.
Dvadeseti vek od civilizacije pravi feti, a sopstvene fabrikacije
ga razbijaju; sam je oblikovao svoje bogove. oveanstvo je zaboravilo koliko je zapravo infinitezimalno, nestalno i neuko. Ptolomej
je ismejan zbog toga to je shvatao da je zemlja centar svemira, a savremena civilizacija je ipak, kako se ini, utemeljena na hipotezi da
je planeta Zemlja najtrajnija i najvanija od svih nebeskih sfera i da
su bogovi, na svojim zvezdanim prestolima, fascinirani monumentalnim i epohalnim dogaajima koji se odigravaju na tom sferinom
mravinjaku u Haosu.
Iz epohe u epohu ljudi neprekidno napomo rade na izgradnji gradova, kako bi, uz pompu i mo, mogli njima da vladaju - kao da
zlatni listi ili deset miliona podanika mogu uzdii oveka iznad dostojnosti njegovih sopstvenih misli i uiniti da sjaj njegovog skiptra
bude vidljiv sa dalekih zvezda. Dok se ova malena planeta okree
du svoje orbite u svemiru, ona sa sobom nosi oko dve milijarde
ljudskih bia koja ive i umim nesvesna tog nemerljivog postojanja
to lei izvan gmdve na kojoj borave. U poreenu sa beskrajnou vremena i prostora, ta su kapetani industrije, ili gospodari finansija?
3

Parafraza stihova am erikog pesnika B artona Egberta Stivensona (Burton

Egbert Stevenson, 1872-1962):
M ada su gradovi nikli nad grobovim a
gde je krivonogi ovek vodio rat (...)
(Though cilies have sprung above ihe graves
Where the crook-boned m en m ade war)
Iz pesme Evolucija (Evolution); zbirka Home Book oj' Verse, 19 12. (Nap. prev.)

978

Zakljuak

Ako se jedan od tih plutokrata i uzdigne dok vlada samom zemljom,

nije li on samo sitni despot koji sedi na zmu kosmike praine?
Filozofija oveku otkriva njegovo srodstvo sa Celokupnou. Pokazuje mu da je brat sunaca koja takaju nebeski svod; uzdie ga od
poreskog obveznika na uskovitlanom atomu do graanina Kosmosa.
Ui ga da, mada je fiziki vezan za zemlju (iji su deo njegova krv i
kosti), unutar njega ipak postoji duhovna mo, boanstvenije Sopstvo, kroz koje je on jedno sa simfonijom Celine. Neukost neukosti
je, dakle, stanje samozadovoljstva nesvesnosti, u kojem ovek, ne znajui nita van ogranienog podruja svojih fizikih ula, gmbo izjavljuje da nema vie niega to bi trebalo znati! Onaj ko ne poznaje
ivot osim fizikog je samo neuk, ali onaj ko izjavljuje da je fiziki
ivot najvaniji i uzdie ga do nivoa vrhovne stvamosti - taj ne zna
da je neuk.
Da Beskonani nije eleo da ovek postane mudar, On mu ne bi
dao sposobnost spoznaje. Da Njegova namera nije bila da ovek postane moralan, On u ljudsko srce ne bi posejao seme vrline. Da je On
predodredio da ovek bude ogranien na svoj uski, fiziki ivot, On
ga ne bi opskrbio opaajima i osetljivou, koji su sposobni da uhvate, barem elimino, neizmemost spoljanjeg univerzuma. Telali filozofije pozivaju sve ljude u drugarstvo duha; u bratstvo misli; u skup
Sopstava. Filozofija poziva oveka da izae iz uzaludnosti sebinosti, iz tuge neukosti i oaja svetovnosti, iz travestije ambicije i okmtnih stisaka pohlepe, iz crvenog pakla mrnje i hladne grobnice mrtvog
iealizma.
Filozofija e povesti sve ljude u prostrane, mirne vidike istine,
jer svet filozofije je zemlja mira, u kojoj je onim finijim kvalitetima, sadranim unutar svake Ijudske due, data mogunost da se
izraze. Tu se ljudi pouavaju udima vlati trave; svakom tapu i kamenu darovana je mo govora i kazuju tajne svog bitisanja. Celokupan ivot, okupan u blistavosti razumevanja, postaje udesna i
predivna realnost. Iz etiri ugla stvaranja odzvanja mona himna
radosti, jer tu, u svetlosti filozofije, otkriva se svrha postojanja; mudrost i dobrota doputaju da Celina postane vidljiva svakom ljudskom nesavrenom intelektu. Cenjivo srce ovenosti na tom mestu
pronalazi drugarstvo, koje iz najdubljih kutaka due izvlai one velike zalihe dobrote to tamo lee poput plemenitih metala u nekoj
dubokoj skrivenoj ili.
979

TAJNA l/ E N JA SVIH EPOHA

Pratei stazu koju su pokazali mudri, tragalac za istinom konano

stie do vrha planine mudrosti i, gledajui nadole, posmatra panoramu ivota koja se pred njim prostire. Gradovi u ravnici su samo malene mrljice, a horizont je na sve strane zamuen sivom izmaglicom
Nepoznatog. Dua shvata da mudrost lei u irini vizije, da se poveava u odnosu na vidik. Tada, dok misli uzdiu oveka ka nebesima,
ulice se gube u gradovima, gradovi u narodima, narodi na kontinentima, kontinenti na zemlji, zemlja u svemiru, a svemir u beskrajnoj venosti, sve dok, konano, ne ostanu dve stvari: Sopstvo i dobrota Boga.
Dok ovekovo fiziko telo ivi sa njim i mea se sa nemarnom
gomilom, teko je zamisliti da ovek zaista nastanjuje sopstveni svet
- svet koji je otkrio uzdizanjem samog sebe u zajednicu sa dubinama vlastite unutranje prirode. ovek moe da ivi dva ivota. Jedan je borba koja traje od materice do groba. Njegov raspon meri se
ovekovom vlastitom kreacijom - vremenom. Moe se prigodno
nazvati nesmotren ivot. Drugi ivot traje od spoznaje do beskonanosti. On poinje razumevanjem, traje zauvek i vodi se na nivou
venosti. Naziva se filozofski ivot. Filozofi niti su roeni niti umiru, je r nakon to postignu spoznaju besmrtnosti, oni su besmrtni.
Nakon to su jednom optili sa Sopstvom, shvataju da unutar njega
postoje besmrtni temelji koji nikada nee minuti. Na toj ivoj, ivotnoj osnovi - Sopstvu - oni podiu civilizaciju koja e trajati i
nakon to sunce, mesec i zvezde prestanu da postoje. Budale ive
samo za danas, filozofi ive zauvek.
Kada ovekova racionalna svest jednom otkotrlja kamen i izae
iz svog groba, ona vie ne umire, jer za to drugo, ili filozofsko roenje, nema propadanja. Pod tim ne bi trebalo podrazumevati fiziku
besmrtnost, ve da je fdozof spoznao kako njegovo fiziko telo nije
nimalo vie njegovo pravo Sopstvo nego to je fizika zemlja njegov pravi svet. U spoznaji da su on i njegovo telo neto razliito da, iako oblik mora propasti, ivot nee - on postie svesnu besmrtnost. To je besmrtnost o kojoj je Sokrat govorio kada je rekao:
A nit i M elet m e zaista m ogu pogubiti, ali m e ne m ogu ozlediti. 4

980

Epiktet (gr. E t u k t t i t o i ; , 5 0 c. 1 3 8 ) , P rirunik m orala \Enheiridion (gr.

E^^eipiSiov)], 5 3 . centralna reenica (na osnovu Platona, O dhrana Sok ra to va , 2 0 c-d). (Nap. prev.)

Zakljuak

Za mudre je fiziko postojanje samo spoljanji prostor oko dvorane ivota. Ljuljanje otvara vrata tog predsoblja, prosvetljeni prelaze u
vee i savrenije postojanje. Neuki ive u svetu omeenom vremenom i prostorom. Za one, meutim, koji shvate znaaj i dostojanstvo
Bivstvovanja, to su samo fantomski oblici, iluzije ula - proizvoljne
granice, koje namee ovekovo neznanje o trajanju Boanstva. Filozof ivi i ushiuje se spoznajom tog trajanja, jer za njega je Svemudri Uzrok dizajnirao taj beskonani period kao vreme celokupnog
postignua.
ovek nije tako beznaajno stvorenje kako izgleda; njegovo fiziko telo nije pravo merilo njegovog pravog sopstva. Nevidljiva priroda oveka je ogromna poput njegovog razumevanja i nemerljiva
poput njegovih misli. Prsti njegovog uma poseu za zvezdama i hvataju ih; njegov duh mea se sa kucajuim ivotog samog Kosmosa.
Onaj ko je postigao stanje razumevanja, time je poveao svoju mogunost spoznaje da u sebe postepeno ukljuuje razne elemente univerzuma. Nepoznato je samo ono to tek treba da bude ukljueno u
svest tragaoca. Filozotija pomae oveku da razvije oseaj zahvalnosti, jer kako razotkriva velianstvenost i dostatnost znanja, ona takoe
razvija i one latentne moi i sposobnosti, koje oveku omoguavaju
da ovlada tajnama sedam sfera.
Iz sveta fizikih tenji inicijati starine zvali su svoje uenike u
ivot svesti i duha. Mistenje su kroz vekove stajale na pragu Stvarnosti - tom hipotetikom mestu izmeu noumena \ fenomena, Supstance i senke. Dveri Misterija stoje uvek odkrinuta i onih koji to
ele mogu proi u prostrano prebivalite duha. Svet filozofije ne
lei ni desno ni levo, ni gore ni dole. Poput suptilne esencije, on
proima celokupan prostor i celokupnu supstancu; on je svuda; on
prodire u najdublje i najudaljenije delove svih bia. U svakom
mukarcu i eni su te dve sfere povezane kapijom, koja vodi od
ne-sopstva i njegovih interesa do Sopstva i njegove spoznaje. Kod
mistika je ta kapija srce; kroz produhovljenje svojih emocija on
kontaktira taj uzvieniji nivo, koji, kada se jednom oseti i spozna,
postaje sutina vredna utroenog vremena. Kod filozofa, razum je
kapija izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta; prosvetljeni um premoava jaz izmeu telesnog i bestelesnog. Tako se raa boanstvo
unutar onoga koji vidi, a on se od ljudskih interesa uzdie do interesa bogova.
981

U ovoj eri ,,praktinih stvari, Ijudi ismejavaju ak i samo postojanje Boga. Oni se rugaju dobroti, dok zbunjcnim umovima razmiljaju o fantazmagoriji materijalnosti. Zaboravili su stazu, koja vodi
iznad zvezda. Velike mistine institucije antike, koje su pozvale oveka da ue u svoje boanske naslee, smrvljene su, a institucije Ijudskih intriga sada stoje tamo gde su nekada drevne kue uenja uzdigle
misteriju ukraenih stubova i uglaanog mermera. U belo odeveni mudraci, koji su svetu dali svoje ideale kulture i lepote, skupili su oko
sebe svoje halje i otili iz ljudskog vidokruga. Ipak, ova mala zemlja
okupana je, kao u stara vremena, u sunevoj svetlosti svojih Provienjem poslatih Tvoraca. iroko otvorenih oiju, odojad se suoava
sa misterijama fizike egzistencije. Ljudi nastavljaju da se smeju i
plau, vole i mrze; neki jo uvek sanjaju o plemenitijem svetu, potpunijem ivotu, savrenijem ostvarenju. I kod jednih i kod drugih,
srce i um oveka, kapije koje vode iz smrtnosti u besmrtnost, jo uvek
su odkrinute. Vrlina, ljubav i idealizam su jo uvek regeneratori oveanstva. Bog nastavlja da voli i upravlja sudbinom Svoje kreacije.
Staza jo uvek vijuga navie, do postignua. Covekova dua nije liena svojih krila; ona su samo skupljena pod njenom odorom od mesa. Filozofija je uvek ta magina sila koja, odvajajui posudu od gline,
oslobaa duu od robovanja navikama i izopaenosti. Jo uvek, kao
u stara vremena, osloboena dua moe razviti svoja krila i vinuti se
do samog izvora sebe same.
Telali Misterija ponovo govore, nudei svim ljudima dobrodolicu u Kuu Svetlosti. Velika institucija m aterijalnosti nije uspela.
Lana civilizacija, koju je izgradio ovek, preokrenula se i, poput
Frankentajnovog udovita, unitava svog tvorca. Religija besciljno luta u lavirintu teoloke spekulacije. Nauka impotentno udara u
barijere nepoznatoga. Samo transcendentalna filozofija poznaje stazu. Samo prosvetljeni razum moe poneti navie, do svetlosti, onaj
ovekov deo koji razume. Samo filozofija moe nauiti oveka da se
dobro rodi, da dobro ivi, da dobro umre i da se, u savrenoj meri,
ponovo rodi. U tu druinu izabranih - onih koji su odabrali ivot znanja, vrline i korisnosti - fdozofi epoha pozivaju TEBE.

B IB L IO G R A F IJA

# Knjige koje su citirane ili konsultovane tokom pripreme

Enciklopedijskog pregleda masonske, hermetike, kabalistike i rozenkrojcerske simbolike filozofije #

W. M a r s h a m
Book o f thc Master, The (New York and
London, 1898) House o f the Hidden
Places, The (London, 1895)
A d am s,

A g r ip p a , H e n r v C o r n e l iu s

De Occulta Philosophia, Libri tres ( .

1551)
Magische Werke (Berlin, 1916)
Three Books o f Occult Philosophy or
Magic (Chicago, 1898)
Vanities o f the Arts and Sciences, Thc
(Paris?, 1537)
Works o f Henry Comelius Agrippa, The
(Lugduni, circa 1531)
A

l c ia f ,

A n d r e /e

Emblemata (Antwerp, 1608); do (Paris, 1618)

A lex a n d er , H artley B urr

M ythology o f All Races, The (B oston.

1916)
A n d er so n , J am es

Constitutions o f the Free-Masons, The (London, 1723)

A n d r e /e , J o i i a n n V a l f . n t i n

Confessio Fratemitatis (Frankfort, 1615)

Fame, Fratcmitatis (Frankfurt, 1615)

A n d r e w s , W. S., a n d C a r u s , P a u l
Magic Squares and Cubes (Chicago, 1908)
A nonymous

A Miscellaneous Metaphysical Essay (London, 1748)

An Enquiry into the Constitution, Discipline, Unity and Worship o f the Primitive Church (London, 1713)
A Philosophical! Epitaph in Hierogliphicall Figures (London, 1673)
Book Sealed with Seven Seals, The (Manuscript in German, circa 1750)
Canon, The (London, 1897)
Codex: Nuttall. Facsimile o f ancient Mexican Codex (Cambridge, 1902)
Complete Book o f Magic Science (London, 1575). (Copy o f British Museum
Manuscript)
Freemasons Pocket Companion, The (Glasgow, 1771)
Goetia, the Lcsser Key o f Solomon (Chicago, ~ )
Hermetical Triumph, The, To which is added The A ncient War o f the Knights
(L o n d o n ,1723)
History o f Friar Bacon (London, 1796)

982
983

TAJNA UENJA SVJH EPO H A

M ysteries o f the Rosie Cross (London,
1891)
On M ankind their O rigin and Destiny
(L o n d o n ,1872)
Turbae Philosophorum (Vienna, 1750)
A q iiin a s , S t . T h o m a s

Sunnna Theologica (London, 1912)

A s h m o l k , E l ia s

Institution, Laws & Ceremonies o f the

Most Noble Order o f thc Garter, The
(London, 1693)
Theatnim Chemicum Britannicum (London, 1652)

Bibliografija
History o f Winds, The (London, 1671)
Novum Organum Scientiarum (Amsterdam, 1694)
Opuscula Historico-Politica (Amsterdam,
1695)
Resuscitatio, etc. (London, 1661)
Scripta In Naturali ct Universali Philosophia (Amsterdam, 1653)
Sermones Fideles (Amsterdam, 1685)
Sylva Sylvarum , and the New A tlantis
(London, 1627)
Sylva Sylvamm, Sive Hist. Naturalis, et
Nova Atlantis (Amsterdam, 1661)
B a c s t r o m ' s (D r . S i g i s m u n d ) C o l l m c t i o n

A ubrhy, J o h n

OK A i .c i i k m i c a l M a n u s c r i p t s

Letters Written by Eminent Persons o f

the Seventeenth and Eighteen Centuries (London, 1813)

18 volumes of manuscript copies from rare

alchemical writings, and a number o f
original manuscripts bound in. At least
part are from the original Bacstrom Collection mentioned by A. E. Waite in
his "Brotherhood o f the Rosy Cross,"
pagcs 549-560.

W. & G.
Handbook o f Christian Symbolism (London, 1865)

A u d s i .k v ,

City o f God, The (Lodon,

1609?) Homilies on the Gospel according to St. John (Oxford, 1849)

A ijg u s t in k , S t .

Avalon A rthur

Serpent Powcr, The (Madras, 1924)

D.
Principles o f Light and Color, The (London, 1878)

B a b b it t , H d w in

B a c o n , S ir F r a n c i s

Advancement o f Leaming, The (London,

1640); do, Latin (Amsteram, 1694);
do, First Edition, two sections (London, 1605)
Essaye.s or Counsels, Civill and Morall,
The (London, 1639) Historia Regni Henrici Septimi (Amsteram, 1695)
Historia Vitas et Mortis (Amsteram, 1663);
do, English (London, 1638)
History o f thc Reign o f King Henry the
Seventh, The (London, 164 [)

984

Vohime I
The G reat Work o f tJie Lapis Sophorum
according to Lambspring's Process.
Thc Work o f the Jewish Rabbi, by Rabbi
Isaac Calvo o f Jerusalem.
The Work with Wolfram, by a Venctian
Nobleman.
Thrce Proccsses for Obtaining The Tincture, by Baron de Welling.
A Treatise C oncerning the Tincture o f
Antimony, communicated to his friend
Thcodore in 1536, by Theophrastus Paracelsus.
O f the Tincturc o f Antimony, by Roger
Bacon. (Printed pagcs insertc.)
A Proccss for Obtaining the Tincturc
frorn Urine. by an American Clergytnan, with remarks by Dr. Bacstrom.
Thc P rocess o f the A m eriean A dept.
(M anuscript in German.)

Volume 2
Thc Work o f Philope Ponia for accomplishing the Elixer, copied from Manuscript dated 1587.
The Process o f Philip Pony for accomplishing thc Tincture, as practised by
Quercitan's Daughter.
T he Work o f N eptis, com m unicated by
him to Quercitanus.
The Theory and Practice o f the Philosopher's Store, described by Quercitan's
Daughter.
Volume 3
Count Bemardus Trevisan on the Transmutation o f Metals.
A Treatise o f Bemard Earl o f Trevisan of
the Philosophers Stone. Printed copy
with note by Dr. Bacstrom.
The Answer o f Bemardus Trevisanus to the
Epistle ofThomas o f Bononia, Physician
to King Charles the Eighth. Printed copy
with many notes by Dr. Bacstrom.
Volume 4
The Way to Operate the Elixir, copied from
an O riginal M anuscript w ithout any
date or signature.
Some Curious Processes extracted from
an old manuscript cntitled The Loving
Mite, with remarks by Dr. Bacstrom.
The Work with the Butter o f Antimony, as communicated verbally to Mr.
Hand by a possessor. Curious practical
experiments on somc metals. An Ancient Manuscript.
Volume 5
A Short Process Indicated, translated from
the German.
On a Short Process for Regenerating Metals.
Extracts from Paracelsus.
Remarks on the Work entided Zoroaster's
Cave, and also on Astromagus's Magical Gold.

Thc Process o f Alexis Piemontese. Alchemical Aphorisms. Several Ancient Manuscripts.

Volume 6
The Chemist's Key, by Jlenry Nollius.
Monsr. de la Brie's Process for accomplishing the Tincture, translated from
the French. Rcmarks on the above, by
Dr. Bacstrom.
Another Process for accom plishing the
same, copied from a manuscript o f Dr.
Bacstrom.
Some Thoughts on a Hint Given by Basil
Valentine o f a Via Sicca Regencreationis Principiorum, by Dr. Bacstrom.
Copy o f an Anonymous Letter sent to Mr.
Ford, conceming the Lapis Philosophorum.
Process for the Lapis with Nitre and Gold.
Thoughts on Nynsicht's Lctterto Hartman,
from the Latin, Anonymous Letter sent
to Dr. Bacstrom in 1788, Original Letter with Envelope.
Volume 7
Fifty-five Letters o f Michael Sendivogius
to the R osey-C rucian Society, w ith a
dcscription o f their Seal. From old
Manuscript.
Volume 8
Remarks on the Fountain o f Bemhard, by
Albert Beyer.
On the Lapis Philosophorum, copied from
a Manuscript. Extracts from Metallurgia, or the Generation o f Metals, translated from the German. The Process
o f Leona Constantia, Abbess, from the
German work, The Sun-flower o f the
Wise.
M ultum in Parvo. From a L atin M anuscript.
Opus Maximum, the Science o f Alchemy.

985

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

B ibliograjija

Volume 9

Volume II

The Archbishop o f Roanc's Questions on

Aichemy answcred by William e Concs, copied from a manuscript datc
1216.
The Practice o f Philosophers.
Lully's Theory o f the Philosophcrs Fircs
explaincd by Ripley.
An Alchemical Dialoguc between a Disciple and His Master.
A Process by the aid o f which a Woman
supported her Family.
The Work o f thc Great Elixir.
The Science o f Alchimy.
Copy o f an Act by William and Mary permitting the multiplying o f Metals.
An Original ancient Manuscript entidcd
The Book o f Alchemy.

ATreatise o f the Animal Stone, by Samuel Norton.

Fundamental Doctrine conceming thc First
Root of thc Philosopher's Stone, by Fricr
Vinccntius K.offsky.
Gloria Mundi, A Collection of Wisdom from
Ancient Philosophers.
A Process, by Baron de Welling.
A Treatise of Aristode the Alchemist, to
Alexander Magnus, conccming the Stone o f the Philosophcrs.
Extracts from An Ancient Treatise on the
Lapis Philosophorum by Ah Puli, translated from the Arabic.
The Philosophical Legacy.
Chrisostomi Ferdinandi de Sabot, Practiea Naturae Vera.
Extracts from the Key to the Hermetic Sciences. From the French.

Vohime 10

The Processes of Mr. John Yardley o f Worcestcr.

The Work o f St. Dunstan.
The Work o f Johannes Gier.
Dedication prefixed to the Gennan Edition o f Trevisan's Works.
Aphorisms Rcspecting the Philosophical
Metallic Work.
The Philosophical Processes o f Charas
Stella. A Process upon Lead.
Letter o f Dr. Dippelius concerning die
Sophie fincture.
Curious Anecote Copicd from die French
Expedition to Egypl.
The Pontic, or Mercurial Watcr ofthc Wise,
by C'hrysogonus dc Puris Uranapolita.
Remarks on Pontanus.
Extract from Metallurgia.
Concordantia Philosophorum.
Explanation o f die Allegorical Description o f thc Principles o f the Great Work
in D'Espagret's Hennetic Secrets.
A Letter from Dr. Bacstrom
Another Letter from Dr. Bacstrom.

986

Volume 12
Letters to the Curious, Discovering Secrets
o f Great Moment, byjoel Langelotus,
M.D.
Coelum Philosophorum, or Faithful Directions how to obtain the Hcrmetical
Treasurc.
Archidoxorum, seu de Secretis Natura Libri deccmitem Manualia, by Paracelsus.
Thc C anons or A phorism s o f A lexander
von Suchtcn.
Instructions respecting Antimonial Labours for the Sophie Mercury, by von
Suchten, M.D.
An Ancient Manuscript concerning Avicene on the First Matter.
Obscrvation collected frorn the conversation o f Dr. Helvetus and the Brass-founder who tum ed lead into gold.
Remarks on the Second Book o f Henry
von Batsdorff, called Filum Ariadnes.
By Dr. Bacstrom.

Volume 13
The Golden Chain o f Homer. (Aurea Cantcna Homeri.)
Instructions respecting the Art o f Transmuting and Ameliorating the Metals,
by Wiltiam Baron von Shrocdcr, F.R.S.
Johannis dc Monte Raphaim, the foremnner o f Aurora.
Aphorisms conceming thc Universal Salt.
A Tmc Rcvclation o f the Manual Operation for the Universal Medicine, by the
Philosopher o f Leyden. Two short manuscripts in the form o f notes.

Volame 14
Thc Hcrmetica! Signification o f the Symbols and Attributes o f Isis.
Egyptian Hieroglyphics from the most remotc Antiquity.
The Hcrmetical Signification o f the Hierglyphical Symbols cut in stone ovcr
the Doors o f Notre Dame at Paris.
The Mineral Gluten, by Dorothea Juliana
Wallachin, a female Adept.
The Mysteries Containcd in Sendivogius,
explained, copied from a rare manuscript.
Extracts from Letters supposed to be by
Sendivogius, from a rare manuscript.
The Practice o f William Blomefeeld o f
the Noblc Science o f Alchemy.
Two Ancient Manuscripts.

Volume 15
Chemical Moon-Shine, by a LoverofTmth.
From the Gcrman.
Philosophical consideration o f the Col Firc.
F,xpcriments by Modestin Fachsen, Director o f the Mint at Lcipzig.
Particular Processes o f David Beuther M.D.,
written while he was in Prison.
On the Sphaera Satumi by Paracetsus.
Sal Alembrot or Aqua Mercurii o f Paracclsus.

The Wai o f the Knights, by John Sternhals Bishop o f Bamberg.

The Key o f Alchcmy, by Sarnucl Norton,
1577.

Volume 16
The Emerald Table, with notcs by Dr.
Bacstrom.
Thc Allegory o f King Solomon's Navigations and King Hiram's Ships explained by Dr. Baestrom.
Processes from Johti Gottfried Jugels' Experimental Chemistry.
Neuman on thc Nature and Difference of
Salt-Petre.
Sir K enelm D igby's Sal Enixum and
Abbe Rousseaus Primum Ens Salis.
Extracts from Seventy-Nine Wonders o f a
Certain Subject.
Extracts from the Concordantia Chymica,
by John Joachim Becker.
A Particular Process on Silver from Bacon Kunkel von Lowenstern.
Thc Epistle o f Amoldus dc Villa Nove to
the King o f Naples, and Myriam's lnstructions to King Aros.
Schroeder's Hint, respecting the Spirit o f
Mercury, also the work o f Leona Constantia.
Ancient Manuscript.
Another ancient Manuscript.

Vohime 17
Alchcmy A select collcction ofTestimonies respecting the Doctrincs and Practices o f the ancient A lchem ists. In
severa) parts.

Volume 1H
CoIIection o f Manuscripts on Magic, the
Qabbalah, etc.
B a lla rd , R oblrt

Solution o f the Pyramid Problem, The (New

York, 1883)

987

Bibliografija

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

B a n i k r ( A b b f .)

B l a k e , W il l ia m

B k o v v n , J a m e s C a m p h k i .l

CA KTA RI, V lN C E N Z O

Mythology and Fables o f the Ancients,

The (London, 1739)

Marriage o f Heaven and Hell, The. (Hand-colored copy from original in British
Museum.)

A History of Chemistry (Philadelphia, 1920)

Lc Imaigini degli Dei degli Antichi (Venezia, 1609)

Le Imagini degli Del degli Antichi (Padova, 1626)

B a r c l .a y , J o h n

Loves o f Polyarchus 8c Argcnis, The (Lond o n ,1636)

Satyricon (Hackiana, 1674)
B a r r f t t , F rancts

Magus, The, or Celestial Intelligencer (London, 1801)

B la v a tsk y , H e l e n e P e t r o v n a

Esoteric Instructions o f The Theosophical

Society, The Isis Unveiled (New York,
1877)
Secret Doctrine, The (London, 1888)

B a u l d v v in , W i l l i a m

A Treatise o f Moral Philosophy (London,

1651)
B ayley, H a r o l d

A New Light on the Renaissance (London, 1909)

Lost Language o f Symbolism, The (Lond o n ,1912)
Shakcspeare Symphony, The (London, 1906)

Gleanings o f Antiquities (London, 1724)

G.
Narrativc o f the Operation and Recent Discoveries in Egypt and Nubia (London,
1820)
B e l z o n i,

B r o w n 11, S a n g e r
Scx Worship and Symbolism (Boston, 1922)

Astronomy for All (London, 1911)

B o h m e, J akob

A New Systcm, or, an Analysis o f Ancient Mythology (London, 1774)

Von der Menschwerdung Jesus Christi (Amsterdam, 1682)

XL Questions Conceming the Soule (London, 1647)
Theosophia Rcvelata (Hamburg, 1715)
Works o f Jacob Behmen, The, The Teutonic Theosopher (London, 1764)
B o n d , F r e d e r ic k B l ig h , a n d L e a , T h o m a s
S lMCOX

Cabala containcd in the Coptic Gnostic

Books, The (Oxford, 1917)
New Pearl of Great Price, The (London, 1894)
B o o t h , W il l ia m S t o n f .

Some Acrostic Signaturcs o f Francis Bacon (Boston, 1909)

B o u t e l l f ., C l a r e n c f . M i l e s

E. A. W a l l i s
Book o f the Dead, The (London, 1913)
Gods o f the Egyptians, Thc (London, 1904)
Oris and the Egyptian Resurrection (London and New York, 1911)
B udge,

A natom y o f M elancholy, The (O xford,

1628); do (London, 1660)
C a l c o t t , W e l l in s

A Candid Disquisition o f the Prinetples

and Practices o f the most Ancient and
Honourablc Society o f Frce and Accepted Masons (London, 1769)
Dictionary o f thc Holy Bible, The (London, 1800)

B o y l a n , P a t r ic k

R etnaines C oncerning Britain (London,

1657)

B ergerac, C yrano

Comical History o f the States and Empires of the WorId o f the Moon, The (London, 1687)
B e s a n t , M r s . A n n ie ( W o o d )

Ancient Wisdom (London, 1922)

A Study in C o n scio u sn e ss (L ondon,
1907)

988

B o y se, S am uel

New Pantheon, The (Dublin, 1786)

B r k it h a u p t , C h r is t ia n u s

Ars Decifratoria sive scientia occultas Scripturas Solveni et Legendi preamissa

est disquisitio historica de variis modis
Occulte Scribendi. (Helmstadii, 1737)

History o f the Devil and the Idea o f Evil,

The (Chicago, 1900)
C a s s o u , C i i a r i .h s

Rcligions de la Perse, de la Chaldee et de

lEgypte
C a u s e u s , M ic h a k l A n g e l u s

Romanum Museum (Rome, 1746)

C aw dry, R o bert

Treasurie or Storehouse o f Similes, The

(London, 1609)
C h a r e e t o n , W a it e r

A Temary o f Paradoxes (London, 1650)

C h a t t o , W ii . i .i a m A n d r e w

Facts and Speculations on the Origin and

History of Playing Cards (London, 1848)
P.
Histoire de la Magie (Paris, 1876)

C h r is t ia n ,

C h r is t ie . J a m e s

Disquisitions upon the Painted Greek Vases (London, 1825)

C alm et

C a m d e n , W il l ia m

Thoth, the Hermes of Egypt (London, 1922)

C a r ijs , P a u i.

B urton, R obert

Man o f Mt. Moriah,The (Chicago, 1898)

B e n n , A l p iir e d W il l ia m

Greek Philosophers, The (London, 1882)

B r o w n , R o b e r t H e w it t

Stellar Theology and Masonic Astronomy

(New York, 1882)

B ryant, J a co b

B o n u s o f F e r r a r ia
B eaum ont, J ohn

Dervishes, Thc (Philadelphia, 1868)

B lo ch , S tella

B atchklor, H . C rouch

Francis Bacon Wrote Shakespeare (London, 1912)

B row n, J ohn P

C a m p b e l i ., R o b e r t A l l e n

C h u r c i i w a r d , A l b f .r t

Arcana of Freemasonry, The (London, 1915)

Stgns and SymboIs o f Primordial Man,
The(London, 1910)
C ea r k e , J a m es F reem a n

Ten Great Religions (Boston and New

York, 1883)

Our Flag (Chicago, 1890)

C l a r k f , N a t a i . ie R ig e
C a r d a n ijs , H ie r o n y m u s

In Cl. Ptolemaei de Astromm Iudiciis (Basil, 1578)

C arlyle, T hom as

Hero as Prophct, The (Boston, 1901)

Bacon's Dial in Shakcspeare (Cincinnati,

1922)
C l e m e n t o f A l e x a n d r ia

Writings contained in The Ante-Nicene

Fathers (New York, 1926)

989

Bibliografija

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

C O L E , JO H N

D 'a l v ie l l a . C o u n t G o b l l t

A Treatise on the Circular Zodiac o f Tentyra(London, 1824)

Migration o f Symbols, The (Westminster,

1894)

D ' o h s s o n , Df. M
Tableau General de l'Empire Othoman (Paris, 1787)

Grecian and Roman Mythology (New York,

1849)

C O L U M N A , FR A N C ESC O

D a n t e A l ig h ie r i

D 'o l iv e t , F a b r e

E c k a r t s h a u s f .n , K a R L v o n

Hypnerotomachia, ubi humana omnia non

nisi Somnium esse ostendit, atque obiter plurim a scitu sane quam digna
commemorat (Venice, 1499)

La Divina Commedia (Torino, 1891)

La Vita Nuova (New York, 1901)

Hebrew Tongue Restored, The (New York,

1921)

Cloud upon the Sanctuary, The (London,

1919)

D o n n e l l y , Ig n a t iu s

E d g a r , J o hn a nd M orton

D a v i d s o n , D., a n d A l d e r s m i t h , H.
Great Pyramid, Its Divine Message, The
(London, 1925)
D a v i d s o n , P.
Misdetoe and Its Philosophy, The (Glasgow, 1892)

From Religion to Philosophy (London, 1912)

D a v ie s , E d w a r d

C ory, A l e x a n d lr T u rn er

Mythology and Rites o f the British Druids, The (London, 1809)

Atlantis, the Antediluvian World (New

York and London, 1882)
Cipher in the Plays and on the Tombstone, The (Minneapolis, 1899)
G reat Cryptogram , The (C hicago, New
York, and London, 1888)
Ragnarok: The Age o f Fire and Gravel
(New York, 1886)

D e a n e, J o h n B a th urst

D o y l e , S ir A r t h u r C o n a n

C o R Y , I s AAC P r e STON

Worship of the Serpent, The (London, 1830)

Ancient Fragments (London, 1832)

D e B o u r b o u r g , L 'a b b e B r a s s l u r ( T r a n -

Coming o f the Fairies, The (New York,

1922)

C o o k , A rth u r B ern a rd

Zeus, A Study in Ancient Reilgion (Cambridge, 1925)

C o R N F O R D , F r ANCIS M a CDONALD

H ieroglyphics o f Horapollo N ilous, The

(London, 1840)

C r a v e n , J. B .

D w ig h t , M . A .

Great Pyrami
Passages and Chambers, The (Glasgow,
1923)

E d w a r d s , C h il p e r ic

Hammurabi Code, The (London, 1921)

E r m a n , A dolf

A Handbook o f Egyptian Religion (London, 1907)

R.
Cagliostro and his Egyptian Rite o f Freemasonry (Washington, 1919)

E v a n s, H enry

lator)

PopolVuh (Paris, 1861)

Doctor Robert Fludd die English Rosicrucian (Kirkwall, 1902)

D f.e , A .

C r o l l i, O s w a l d

Chemical Collection, TTie (London, 1629)

E v er a rd , D r . (T ranslator)
D r u m m o n d , H enry

Natural Law in the Spiritual World (New

York, 1883)
D r u m m o n d , SlR W.
(Edipus Judaicus, The (London, 1866)

D ivine Pym ander o f Hermes M ercurius

Trismegistus,The (London, 1650)
Divine Pymander, The. Bath reprint with
introduction by Hargrave Jennings (London, 1884)

Basilica Chymica.

D e M o n tf.-S n y d e r s

C r o s s , R . W . J lr lm y L.

M etamorphosis Planetarum

D u m a s, A lexa nd rf.

Fa b e r , G e o r g e S tan ley

D f. Q u i n c e y , T h o m a s

Queen's Necklace, The (Boston, 1890)

Joseph Balsamo (Boston, 1890)

Origin o f Pagan Idolatry, The (London,

1816)

D u n l a p , S. F.
Sod, The Mysteries o f Adoni (London, 1861)

F a b r i c i u s , Jo. A l b e r t u s
Codex Pseuepigraphus VeterisTestamenti (Hamburg, 1722)

True Masonic Chart, The, or Hieroglyphic Monitor (New York, 1854)

C U L I.E N , C H A R L E S

History of Mexico, The (Philadelphia, 1804)

C u m on t.F ranz

Astrology and Religion among the Greeks

and Romans (New York and London,
1912)
Mysteries ofM ithra.The (Chicago, 1910)

Historico-Critical lnquiry into thc Origin

o f the Rosicrucians and the Freemaso n s(L o n d o n ,1886)
D erm ott, L a u .

D u p u is , C h a r l e s F r a n c o is

True Ahiman Rezon, The (New York, 1805)

Origin o f Religious Worship, The (New

Orleans, 1872)

D e V ig e n e r e , B l a is e

D urant,

C U L P L P E R , N lC H O L A S

Les Images ou Tableaux de platte peinture des deux Philostrates sophists Grecs
et les statues de Callistarte (Paris, 1637)

Complete Hcrbal, The (London, 1835)

Semeiotica Uranica (London, )

D ic, b y , S ir K e n e l m

D u r n i n g - L a w r e n c f ., S ir E d w i n

O f Bodies, and o f Mans Soul (London, 1669)

Bacon is Shake-Speare (New York, 1910)

Shakespeare Myth, The (London, 1912)

C u N IN G H A M , G R A N V IL L E

D in s m o r e , C h a r l e s A l l e n

Bacon's Secret Disclosed in Contemporary Books (London, 1911)

Teachings o f Dance, The (Boston and New

York, 1910)

990

W. J.
Story o f Philosophy, The (New York,
1926)

Du R y e r , S ie u r
Alcoran o f Mahomet, The (London, 1649)

F a i r h o l t , W. F.
Gog and Magog, The Giants o f Guildhall
(L o n d o n ,1859)
Fa l c o n e r , J o h n

Cryptomenysis Patefacta, or the Art o f

Sccret Information disclosed without a
Key (London, 1685)
F a l l o w s , S a m u f .l

Popular and Critical Bible Encyclopaedia, The (Chicago, 1919)

991

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Bibliografija

Fa ncourt, C u a rles S i. J ohn

G a rd n er , J am es

G r e g o r y ( S a in t a n d P o p e )

History o f Yucatan, The (London, 1854)

Faiths o f the World, The (London, 1858-60)

Morals on the Book o f Job (Oxford, 1850)

F a r n e l l , L e w i s R.
Greecc and Baby!on (Edinburgh, 1911)

G ardner,

F. L e ig h
Bibliotheca Rosicruciana (London, 1903)

G r im m , J a c o b

D if .o o S a a v f d r a Idea dc
Un Principe Politico Christiano (Amsterdam, 1659)

Fa xa rd o , D on

F eleo w s, John

Mysteries o f Freemasonry, The (London,

1877)

M.J.
Mysticism and Magic in Turkey (London,
1912)

G a rn ett, L ucy

Goldcn and Blessed Casket o f Nature's

Marvels, The (London, 1893)
Hieroglyphical Figures, and Theory and
Practise of the Philosophers Stone (London. 1624)

An Explication o f the Diall Sett Up in the

Kings Garden at London, an. 1669 (Ltege, 1673)

Ausgang der Artznen-Kunst (Sulzbach,

1683)

H a m i l t o n , S ir W i l l i a m

H e l m h o l t z , H e r m a n n L. F. V o n
Sensations o f Tone (London, 1912)

H a l l , F r a n c is

Classic Myths, The (New York, 1911)

M. C o u r t Df.
Monde Primitif, Analyse et Compare avec
lc Monde Modeme (Paris, 1776)

G e b e l in ,

G ic h t e l , J o h a n n G e o r g

Theosophia Practica ( , 1736)

D.
Kabbalah, The (London, 1920)

G in s b u r g , C iir is t ia n

F erg u sso n , J am es

G i. a u b e r , J o h n R u d o l p h

Tree and Serpent Worship (London, 1873)

Works o f the Highly Experienccd and Famous Chymist (London, 1689)

F o s b r o k e , T i i o m a s D iid l e v

Encyclopaedia of Antiquities (London, 1825)

G o d w i n , W il l i a m

F r a z f . r , S ir J a m e s G e o r g e

Golden Bough, The (London, 1917)

Lectures on Metaphysics and Logic (Boston, 1865)

H artm ann, F ranz

In the Pronaos o f thc Temple o f Wisdom

(London, 1890)
Life and Doctrines o f Jacob Boehme, The
(London, 1891)
Occult Science in Medicine (London, 1893)
Paracelsus and The Substance o f His Teachings (London, 1887)
Secret Symbols o f The Rosicrucians, The
(Boston, 1888)

Lives of the Necromancers (London, 1834)

H a s t i n g , J a m f .s

E.
Life SymboIs as Relatcd to Sex Symbolism (New York, 1924)

A D ictionary o f the Bible (Edinburgh,

1899)
Encyclopaedia o f Religion and Ethics (New
York and Edinburgh, 1915)

F r a n c k , A dolph

Kabbalah, The (New York, 1926)

G o i .d s m i t h -, E l i z a b e t h

A.
indian Masons' Marks, o f the Moghul Dynasty (London, 1911)

G orham ,
F r eu n d , A lfred

Das Bild des Speershiittlers die Losung des

Shakespeare-Ratsels (Hamburg, 1921)

H e i n d k l , M a x a n d A u g u s t a Foss
Message o f the Stars, The (Mount Ecclesia, 1922)

A.
Dictionary o f the Sacred Language o f All
Scriptures and Myths (London, 1923)

F lu d d , R obert

Collectio Operum (Oppenhemi, 1617)

Philosophia Moysaica (Goudae, 1638)
Responsum ad Hoplocrisma-Spongum (Goudac, 1638)

H a f .c k e l , E r n s t

Riddle o f the Universe, The (New York,

1900)

G a y l e y , C h a r l e s M il l s
F i .a m m e l , N i c h o e a s

H. A.
Myths ofNorthem Lands (New York, 1895)

W. L.
Brother o f the Third Degree, The (Chicago, 1894)

G arver,

G a sk eee, G .
F ig u l u s , B e n e d ic t ijs

Teutonic Mythology (London, 1882)

G ije r b e r ,

H e in d e l , M a x

Freemasonry and Catholicism (Oceanside, 1919)

Rosicmcian Cosmo-Conception, The (Seatle, 1909)
U npublished m anuscripts (C ourtesy o f
Mrs. Heindel)

G o u ld , R o bert F reke

H aven, D r . M a rc

Le Maitre Inconnu Cagliostro (Paris, 1912)

R.
Life and Death o f M other Shipton, The
(London, 1687)
H ead,

H k l m o n t , J o h a n n is B a p t is t t ; V o n

H e s io d

Compositions from the Works and Days

and Theogony o f Hesiod (London, 1817)
H eyd on , J ohn

English Physicians Guide: or a Holy Guide, The (London, 1662)

Wise Mans Crown; or The Glory o f the
Rosic-Cross, The (London, 1664)
H eyw ood, T homas

Gynaikcion (London, 1624)

Hierarchie o f the Blessed Angells, The
(London, 1635)
S.A.E.
Prince o f Poets, The (London, 1926)
H ic k s o n ,

H if . r o c i . e s

Upon the Golden Verses o f Pythagoras

(London, 1682)
H ig g in s , F r a n k C .

Ancient Freemasonry (New York, 1923)

A. U. M., Thc Lost Word (New York, 1914)
Cross o f the Magi, The (New York, 1912)

U nheard-of Curiosities (London, 1650)

A Concise History o f Freemasonry (London, 1904)

G a l l u p , M r s . E l i z a b e t h W e i .e s

G r e f .n , H e n r y

H k c k e t h o r n , C h a r l f .s W i i . i . ia m

H ig g in s , G o d f r k y

Bi-literal Cypher o f Sir Francis Bacon,

The(London, 1900); do (Detroit, 1910)

Shakespeare and The Emblem Writers

(London, 1870)

Secret Societies o f All Ages and Countries, The (London, 1897)

Anacalypsis (London, 1836)

Celtic Druids, The (London, 1827)

G a f f a r e l J a m f .s

992

993

Bibliografija

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

E. Y.
Book o f Enoch, The (London, )
Book o f FO,Thc (London, 1878)

L a n e - P o o l e , S t a n i .e: y

Pragmatism (New York, 1909)

K h u n r a t i i , H e n r ic t

Historical Mysteries (London, 1905)

H om er

J e n n in g s , H a r g r a v e

Odyssey, The ( , 1525)

H o r t , W. J il l a r d
New Pantheon, The (London, 1829)

Inian Religions, The (London, 1890)

Letters o f Hargrave Jennings, The (Bach,
1895)
Live Lights or Dead Lights (London, 1873)
Phallicism (London, 1884)
Rosicrucians, Their Ritcs and Mysteries,
The (London, 1887)

Amphitheatrum Sapientiae, etc. (Hanover, 1609)

H u g h e s , T i i o m a s P a t r ic k

J o H N S O N , M f.EVIN

Hone Sabbaticae (New York, 1893)

Mahomet, The Iliustrious (London, 1829)

J a c o l l i o t , L o u is

H o i s i n g t o n , H. R.
Oriental Astronomer, The (Jaffna, 1848)

J a m f .s , W i i . l ia m

H o n e , W i i . i . ia m

Ancient M ysteries Described (London,

1823)

A Dictionary o f Islam (London, 1895)

H u n t , G a i l i . ia r d

History o f thc Seal o f the United States,

The (Washington, 1909)
In m a n , T hom a s

Ancient Faiths Embodied in Ancient Names (London, 1872)

Ancient Pagan and M odern Christian
Symbolism (New York, 1874)
I r e l a n d , S a m u e i.

Miscellaneous Papers and Legal lnstruments under the Hand and Seal o f William Shakespeare (L ondon, 1796).
(Joseph Haslewood's copy containing
25 examples o f W. H. Ireland's forgeries mounted with explanatory notes.)

Bible in India, The (New York, )

M.
Beginnings o f Freemasonry in America,
The (New York, 1924)

JON F.S, S lR W lL L lA M

Works o f Sir William J ones, The (London, 1799)

Works o f Flavius Josephus, The (Oxford,
1839)

Jovius,

P a u i. us

Vitac Illustrium Virorum (Basil, 1578)

B.
Dialogues o f Plato, The (New York, 1905)

J0W ETT,

K a l i s c i i, I s id o r

Sepher Vezirah, a Book on Creation (New

York, 1877)

W ritings contained in The A nte-N icene

Fathers (New York, 1926)

History o f thc Parsis (London, 1884)

I r v in c i , W a s h i n g t o n

Mythology o f Ancicnt Greece and ltaly,

The (London, 1831)
Secret Societics o f the Middlc Ages (London, 1887)

New Schaff-Herzog Encyclopedia o f Religious Knovvledge, The (London and

New York, 1909)

994

Human Atmosphere, The (London, 1920)

K e ig h t l e y , T iio m a s

Studies in a Mosque (London, 1883)

L a n g , A n drfw

L a w r e n c e , B a s u . E.
Notes on the Authorship o f The Shakespeare Plays and Poems (London, 1925)
L e n o ir , A l e x a n d r e

K in g , C .

W.
Gnostics and Their Remains, The (London, 1864)

La Franche-Maconnerie (Paris, 1814)

Nouvel Essai sur la Tablc Isiaque (Paris,
1809)

K in g s b o r o u g h , L o r d

L e n o r m a n t , F r a n c o is

Antiquities o f Mexico (London, 1848)

Chaldean Magic: Its Origin and Develop-ment (London, 1877)

K in g s f o r d , A n n a

Astrology Theologized (London, 1886)

Virgin o f the World, The (London, 1885)
K in g s l e y , C h a r l e s

Hypatia (London, 1920)

K a r a k a , D o s a b h a i F r a m ji

J a c k s o n , S a m u e i. M a c a u l e y ( E d it o r )

K i l n e r , W a l .t e r J .

JO S E P H U S , FLAVIUS

I r e n ./e u s a n d J u s t i n M a r t y r

Mahomet and his Successors (New York,

1854)

K enealy,

L f. P l o n g e o n , A u g u s t u s

Queen Moo and The Egyptian Sphinx (New

York, 1900)
Sacred Mysteries among the Mayas and
the Quiches (Ncw York, 1909)

K ir c h e r , A t iia n a s iu s

Ars Magna Scieni (Amsterdam, 1669)

Magnes sive de Arte Magnetica Opus Tripartitum ( ,1643)
(Edipus /Egyptiacus (Rome, 1652)
Sphinx Mystagoga (Amsterdam, 1676)
K i .a u b e r , J o s e p h o a n d J o a n n e

Historias Biblica: Veteris a Novi Testamenti ( ,1640?)

K n tg h t, R ic h a r d Pa y n e

A Discourse on the Worship o f Priapus

(London, 1894)
Symbolical Language o f Ancient Art and
Mythology, The (New York, 1876)
K u n o w , A m e l ie D e v e n t e r V o n

Francis Bacon, Thc Last o f the Tudors

(New York, 1924)

K elly, E d w a r d

L a e r t iu s , D io g e n e s

Alchemical Writings o f Edward Kelly, The

(London, 1893)

Dc Vitis, Dogmatibus, etc. (Amstelaedami, 1692)

L e v i , E i . ip h a s

Dogme et Ritucl de la Haute Magie (Paris, 1894)

History o f Magic, The (London, 1922)
Le Livre des Splendeurs (Paris, 1894)
Les Mysteres de la Kabbalc (Paris, 1920)
Magical Ritual o f thc Sanctum Regnum,
The (London, 1896)
Transcendental Magic (Chicago, 1910)
L e w is , W il l ia m

A Course o f Practical Chemistry (London, 1746)

L llX Y , W II.t.IA M

An Astrological Prediction o f the Occurrcnces in England (London, 1648)

Anima Astrologieae: or a Guide for Astrologers (London, 1676)
Astrology Modesy Treated o f in threc
Books (London, 1647)
Merlin Reviv'd (London, 1615)

995

Bibliografija

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

L l o y d , J o h n U ri

M annhart, W .

M o ntfau con

Novi,

Etidorhpa (Cincinnati, 1896)

Zauberglaube und Geheimwissen (Berlin,

1920)

Antiquity Explained by Montfaucon (London, 1721)

Morufauconii Antiquitates Graecac et Romanae (Nurnberg, 1757)

C e l e n t a n o V a l i . is

L u n d y , J o h n P.

Monumental Christianity (New York, 1876)

L y c o s t h e n i ;s , C o n r a d i j s

Prodigiorum ac O stentorum Chronicon

(Basle, 1557)
Ly t t o n , L o r d B ulw er

Zanoni (London, 1843)

M a a c k , F e r d in a n d ( E d it o r )

M artyn, John

Bucolicks ofV irgil, The (London, 1749)

M a s s e y , G f.r a l d

A Book o f the Beginnings (London, 1881)

Natural Genesis, The (London, 1883)

M a u r ic e , T h o m a s

M a c g o w a n , K e n n f .t h , a n d

M c C a r t y , L o u i s P.
Great Pyramid Jeezeh, The (San Francisco, 1907)

R o sse , H erm an

Masks and Demons (New York, 1923)

M a c G r e g o r - M a t h e r s , S. L.
Book o f the Sacred Magic o f Abra-Melin
the Mage, The (New York, 1905)
Kabbalah Unveiled, The (New York. 1912)
Key o f Solomon the King, The (London,
1889)
M a c k e n z i f ., D o n a l d

Ancient Man in Britain (London, 1902)

Migration o f Symbols, The (New York,
1926)
M a ck ey , S a m rso n A rn o ld

Mythological Astronomy o f the Ancients

Demonstrated, Thc (Norwich, 1824)

Indian Antiquities (London, 1800)

M e a d , G.R.S.
Apollonius o f Tyana (London and Bcnares, 1901)
Fragments o f a Faith Forgotten (London,
1900)
Hymn o f the Robe o f Glory, The (London, 1908)
Orpheus (London, 1896)
Pistis Sophia (London, 1921)
Simon Magus, An Essay (London, 1892)
Thrice Great Hermes, The (London, 1906)
M e r l i n , R.
Origine des Cartes a Jouer (Paris, 1869)
M e y r ic k , S a m u e l , a n d S m it h , C h a r l e s

M acoy, R ohert

Gencral History, Cyclopedia and Dictionary o f Freemasonry (New York, 1870)

O a k l e y , 1. C o o p e r

Hindu Pantheon, The (London, 1810)

Comte de St.-Germain, The (Milan, 1912)

Tracts o f a Hidden Tradition in Masonry
and M ediaeval M ysticism (London,
1900)

M o o r e, G eorge F oote

M a t h e r , J r ., F r a n k J e w e t t

Chymisehe Hochzeit: Christiani Rosencreutz, Anno 1459(Berlin, 1913)

Costume o f the Original Inhabitants o f The

British Islands, The (London, 1815)
L. H.
A Study in the Five Zarathushtrian Gathas(O xford, 1892)

M o r e l l , J. D .

An Historical and Critical View o f the Speculative Philosophy o f F.urope in the

Nineteenth Century (New York, 1872)

Scrutinium Chymicum (Frankfort, 1687)

Viatorium (Rothomagi, 1651)

Life of Henry Comclius Agrippa, The (London, 1856)

Guide for thc Perplexed, The (London, 1919)

M a lc o lm , J. C o o per

"Tau", The (Brochure. 1901)

996

Minsheu's Guide into die Tongues, with

their agreement and consent with one
another in nine languages (London,
1626)

Round Towcrs o f Ireland, The (London,

1834)
Signs and Symbols, Twelve Lectures on
Freemasonry (New York, 1906)
O 'N f il l , J o h n

M o r e e y , S y l v a n u s G r is w o l d

Inscriplions at Copan (Washington, 1920)

Night o f the Gods, The (London, 1893)

O r r , J a m e s ( E d it o r )

M u i r , S ir W i l l i a m

Life of Mohammad, The (Edinburgh, 1912)

M ij l h a l l , M a r io n M c M u r r o u g h

Beginnitigs or Glimpses o f Vanished Civilizations (London, 1911)

M u l l e r , F. M a x

Natural Rcligion (London, 1889)

M y e r , Is a a c

Qabbalah, The Philosophical Writings o f

Avicebron (Philadelphia, 1888)
Scarabs (Ncw York, 1894)
N a u m a n n , E m il

History o f Music, The (London, )

N a x a g a r a s , J o iia n n

Coneordantia Philosophomm (Breslau, 1712)

N ew berry , T h o m a s

M in s h e u , J o h n
M a im o n id e s , M o s e s

O 'B r ie n , H e n r y

O l I V E R , G e ORGE
M o r i .ey, H e n r y

M il l s ,

M a i e r , M k 'h a e i .

Rosicrucian, Hermetic and Alchemical Manuscript, written and illustrated in the

year 1606 in Naples.

M o o r e, E dw ard

Judaism (Cambridgc, 1927)

Portraits o f Dante, The (Princeton, 1921)

C l a u o iu s D e D o m in ic o

Tabcmaclc and the Temple (London, 1887)

Intemational Standard Bible Dictionary,

The (Chicago, 1915)
M.
Essay on the Mysteries o f Eleusis (London, 1817)

OUVAROEF,

O w f .n , C h a r l e s

An Essay Towards a Natural History o f

Serpcnts (London, 1742)
F. H.
Paracelsus, His Auroa, &: Trcasure o f the
Philosophers As also The Water-Stone
ofT h e Wise Men (London, 165-?)

O xon,

P a e m k r , E. H. ( E d i t o r )
Qur'an,The (Oxford, 1880)
Pa pu s

Tarot o f the Bohem ians, The (London,

1919)

N o s t r a d a m i j s , M ic h a e l

Pa r a c e l su s

True Prophecies o f Michael Nostradamus,

The(L ondon, 1685)

Complete Writings o f Paracelsus o f Hohenheim, The (Strasbourg, 1616)

997

Bibliografija

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Hermetic and Alchemical Writings o f Aureolus Philippus Theophrastus Bombast o f Hohenheim called Paracelsus
the Great, The (London, 1894). Edited
by Arthur Edward Waite.
P a r a d in , C l a u d e

Symbola Heroica (Leiden, 1600)

P h i l p o t , ( M r s .) J. H.
Sacred Tree or The Tree in Religion and
Myth, The (London, 1897)

P o r t a , G io v a n n i B a t t is t a D e l l a

R f. d g r o v e . H . S t a n l e y

De Occultis Literarum Notis (Montisbeligardi,1593)

Magiae Naturalis, Libri Viginti (Frankfort,
1591)

Alchemy: Ancient and Modem (London,

1911)
Bygone Beliefs (London, 1920)

P lE T R O Dl A B A N O

Gli Elemcnti Magica (M anuscript on vellum, early 17 th centuiy)

Pa y n e , J o h n ( T r a n sla t o r )

PlC iN O R IU S, L a URENTIUS

Book o f the Thousand Nights and One

Night, The (London, 1884) Tales from
the Arabic (London, 1884)

Mensae Isiacae Expositio (Frankfort, 1608)

P e m b e r t o n , J r H enry

Shakespere and Sir Walter Ralegh (Philadelphia and London, 1914)

P erry, R a lph B arto n

Present Philosophical T endencies (New

York, 1916)
P e r r y , W. J .
Children of die Sun, The (New York, 1923)
P h a n f .g , C j .

Cinquante Merveilleux Secrets d'Alchimie

(Paris, 1912)
P niL A L E T H E S , ElR E N A E U S

Ripley Reviv'd (London, 1678)

P h ii.a i.e t h e s , E u g e n iu s

Anthroposophia Theomagica (London, 1650)

Euphrates, Or the Waters o f the East (London, 1655)
Lum en de Lum ine: o r a New M agicall
Light (London, 1651)
Second Wash, The (London, 1651)
P h i l o J u d / e:u s

Works of, The (London, 1854)

998

Astrologer o f the Nineteenth Century, The

(London, 1825)

Religious Ceremonies and Customs o f the

scvcral Nations o f the World (London,
1731)

P a r s o n s , A i.b e r t R o s s

Harper's Dictionary o f Classical Literature and Antiquities (New York, 1897)

R a ph a el

Works o f Edgar Allan Poe, The (New York,

1904)

P ic a r t , B e r n a r d

New Light on the Great Pyramid (New

York, 1893)

P e c k , H arry T hursto n

P o e , E d gar A llan

P lK E , ALBERT

A lbert Pike C entenary Souvenir o f His

Birth (Washington, 1909) (By several
eminent Masons)
Ancient and Accepted Scottish Rite ofFreemasonry. The Constitutions and
Regulations o f 1762. (New York, A.M.
5664)
Ex Corde Locutiones (Washington, 1897)
Irano-Aryan Faith and Doctrine (Louisville, 1924)
Letter (The) "Human Genus" o f the Pope,
Leo XIII, and the Reply for the Ancient and Accepted Scottish Ritc o f
Freemasonry (Charleston, 1884)
Liturgy o f the Ancient and Accepted Scottish Rite o f Freemasonry (A.M. 5638)
Masonic Symbolism
Morals and Dogma o f the Ancient and
Accepte Scottish Rite o f Freemasonry (Charleston, A.M. 5641)
Sephar H'Debarim (The Book o f the Words)
(A.M.5638)

R e n o u f , S ir P . L e P a g e ( T r a n s l a t o r )
PO T T , ( M r S .) H e NRY

Francis Bacon and His Secret Society (London, 1891)

P o t t e n g e r , M il t o n

Symbolism (Sacramento, 1905)

Egyptian Book o f the Dead, The (London, 1904). (Contains many notes in
autograph o f Gerald Massey.)
R e n s s e l a e r , ( M r s .) J o h n K in g V a n

P r e t o n , W il l ia m

Devil's Picture Books, A History o f Playing Cards, The (London, 1892)

Prophetical, E ducational and Playing
Cards (Philadelphia, 1912)

Illustrations of Masonry (London, circa 1801)

R h in d ,

C.
An Analysis o f the Egyptian Mythology
(London, 1819)

R ic h a r d s o n ,J .

P rasa d , R am a

Nature's Finer Forces (London, 1911)

P r ic h a r d ,J .

P ryse, J a m es M o rgan

Book o f the Azure Veil, The ("Lucifer" Magazine, 1894-1895)

Restored New Testament, The (New York,
1916)

W. C.
High Priest o f Israel, The (London, 1868)
Works o f Mr. Jonathan Richardson, The
(L o n d o n ,1773)
R ic h e p in , J e a n

Nouvelle Mythologie lllustree (Paris, 1920)

R o berts, S am uel

Gypsies, The (London, 1842)

P tolem y

Ptolemy's Tetrabiblos (London, 1822)

Q u a r l e s , F r a n c is

Emblems, Divine and Moral (London, 1824)

M.
Philosophical Works o f Francis Bacon,
Thc (London, 1915)

R o bertso n , John

R o sen ro th , K o rr V on
R a l e g h , S ir W a l t e r

History o f the World, The (London, 1614)

Kabbala Denudata (Francofurti, 1677)

Ross, A l e x a n d f .r
M ystagogus Poeticus (London, 1648)

Book o f the Cabalistick Art (Undatcd manuscript copy)

A.
Tacheographia seu Ars Celeriter 8c compendiose quaelibet inter perorandum
verba, ut ne unum quidem excidat, describendi (Paris, 1683)

P l u n k e t , E m m e l i n e M.
Ancient Calendars and C'onstellations (London, 1903)

R a n d , B e n ja m in

S a l m o n , W il l ia m

Modem Classical Philosophers (Boston and

New York, 1908)

Compleat English Physician, The (London, 1693)

P lS T O R , JO H N

R am say, C h a r l e s

S a in t - M a r t in , L o u is C l a u d e D e

Man: His True Nature and Ministry (London, 1864)

999

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Bibliografija

S a l v e r t i ;, E u s e b e

S l YFFERT. O s K A R

SlN GER, ISIDORF. ( E

Occult Scienccs and The Philosophy o f

Magic, The (London, 1846)

A Dictionary o f Classical Antiquitics (London. 1904)

Jewish Encyclopedia, The (New York, 1903)

S in g f . r , S a m u e l W e l l e r

S p r i n g e t t , B e r n a r d H.
Secret Secrets o f Syria and the Lebanon
(London, 1922)

S a n d i v o g i u i s , M il h e e l

S e y m o u r , W il l ia m

W.
Cross in Tradition, History and Art, The
(New York, 1898)

R esearches into the H istory o f Playing

Cards (London, 1816)

S o u i e r , E. G.
Serpent Symbol, The (New York, 1851)

J. R a l s t o n
Notes on the Cabbalah o f the Old Testament (From "The Path," N.Y., 1887)
Source o f Measures, The (Cincinnati, 1875)

History of Philosophy, The (London, 1743);

do (London, 1687)

A New Light o f Alchymie (London, 1650)

M.D., 1I a r r i s E.
Anatomy o f the Brain and Spinal Cord
(Philadelphia, 1915)

S anthe,

SC H EIB LH ,

J.

Theoretical and Practical Teaching Concerning the Book o f Thot, Thc (Stuttgart, 1857)
S f'H E R E R , VALENTIN

Diirer, Des Meisters Gemalde Kupferstiche und Holzschnitte (Stuttgart, 1908)

S c H O E E F e R, lo A N N IS

Collectanca Antiquitatum in Urbe atque

Agro Moguntino Repcrtarum (Mainz,
1520)
R.
Indian Tribes o f the United States, The.
Edited by Francis S. Drake. (Philadelphia, 1884)

SC H O O LCR A ET, H e NRY

SCHOTTO, CiASPARE

Physica Curiosa (Herbipoli, 1697)

S c iIU R E , E d OUARD

Grcat Initiatcs, The (London, 1920)

SllAK.HSPE.ARH, W IE E IA M

First Collected Edition o f the Dramatie

Works o f W illiam Shakespeare. The
(London, 1623)
Second Collectcd Edition o f thc Dramatic
Works o f W illiam Shakespeare, The
(London, 1632)
Third Collected E/dition o f the Dramatic
Works o f W illiam Shakespeare, The
(L o n d o n ,1663)
Fourth Collected Edition o f the Dramatic
Works o f W illiam Shakespearc, The
(L o n d o n ,1685)
Shakespeare (William) Works (London,
1880-1891). Quarto Facsimiles.
SlIA W . C l.E M E N T B.

Frithiofs Saga (Chicago, 1908)

E.
A Key to Physic, and thc Occult Sciences
(London, 1787)
A New and C'omplcte Astrology (London,
1785)

S ib ly ,

S C O T T , W ALTER

Hcrmetica (Oxford, 1924,1925, and 1926)

S e in g a l t , J a c q u e s C a s a n o v a D e

S lC K E L S , D a NIEL

Gencral Ahiman Rezon and Freemason's

Guidc, The (New York, 1920)

Mcmoirs (Boston, 1903)

S l c u h js , D l o d o r u s
S e l e n u s , G u sta v u s

Cryptomenytices, et Cryptographia;, Libri

IX (Lunteburg, 1624)
S e l e r , D r . E d ija r d ( E l u c id a t e d b y )

Codex Vaticanus No. 3773 (Berlin and London, 1902-1903)

S e p h a r ia l

Kabala o f Numbers, The (London, 1914)

1000

Historia (Paris, 1513)

SlD N E Y , S lR P h ILIP

Countesse of Pcmbrokes Arcadia, Thc (London, 1633)

d ITOR)

S k in n e r ,

T.
Mystery o f Francis Bacon, The (London,
1912)
S m e d l e y , W il l ia m

S m i t h , D a v id E u g e n e

History o f Mathematics (Boston, 1925)

S m it h , G e o r g e

Chalean Account o f Genesis, The (New

York, 1876)

S t e ffe n , A lbert

Hieram und Salomo (Domach, 1925)

S t f .i n e r , D r . R u d o l f

Manuscript lectures on the Rosicrucians

O ccult Seals and Colum ns (London,
1924)
Submerged Continents o f Atlantis and Lemuria (Rajput Press, 1911)
Way o f Initiation, The (New York, 1910)
S t e n g el , G eorg

S m it h , R o b e r t

Harmonics, or the Philosophy o f Musical

Sounds (London, 1759)
S m y t h , C. P i a z z i
Lifc and Work at the Great Pyramid (Edinburgh, 1867)
O ur Inheritance in the G reat Pyram id
(London, 1874)
S peed , John

History o f Great Britaine, The (London,

1627)
S pf .n c e , L e w i s

Myths and Legends o f Babylonia and Assyria (London, 1916)

Myths o f Mexico and Pem, The (New York,
1913)
Myths o f the North American Indians (New
York, 1914)
S penser, E d m .

A.
M odern Thinkers and Prescnt Problcm s
(New York, 1923)
S i n g e r , J r ., E d g a r

S t a n i. ey, T h o m a s

Faerie Queene (The): The Shepheards Calendar: Together with other Works (London, 1617)

Emblems (Munich, 1635)

S t e n r in g , K n u t

Book o f Formation, The (London, 1923)

S t e p h e n , H e n r ie

A World o f Wonders (London, 1607)

L.
Incidents o f Travel in Central A m erica
(London, 1841)

S teph en s, J ohn

S t il l m a n , J o h n M a x s o n

Paracelsus, His Personality and Influence

(Chicago, 1920)
S t o d d a r t , A n n a M.
Life of Paracelsus, The (Philadelphia, 1911)
S w a n w ic k , A n n a

Dramas o f /Eeschylus, The (London, 1873)

SW IN B U R N E , C llA R L E S

William Blake, A Critical Essay (London,

1868)
S y l v e ste r , J o su a h

Du Bartas, His Divine Weekes and Workes (London, 1641)

1001

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

S.
History o f Playing Cards, The (London,
1865)

T aylor, E dw ard

T aylor, J ohn

VVater Poet's Works, Thc (London, 1630)

T a y i .o r , T h o m a s

A Dissertation on the Eleusinian and Bacchic Mysteries (Amsterdam, )

An Ansvver to Dr. Gilles Supplement (London, 1804)
An Essay on the Beautiful by Plotinus
(London, 1917)
Apuleius on the God o f Socrates (London, 1822)
Arguments o f the Emperor Julian against
the Christians (London, 1809)
Cratylus Phaedo, Parmenides and Timaeus o f Plato (London, 1793)
Description o f Greece, by Pausanias, The
(London, 1794)
Eleusinian and Bacchic Mysteries (New
York, 1891)
Five Books o f Plotinus (London, 1794)
Fragments o f Proclus (London, 1825)
lam blichus on The M ysteries (London,
1895)
Life o f Pythagoras, by lamblichus (London, 1818)
Metamorphosis, or Golden Ass o f Apuleius (London, 1822)
M etaphysics o f Aristotle (London, 1801)
Miscellanies in Prose and Verse (London,
1805)
Mystical Hymns of Orphcus (London, 1896)
Ocellus Lucanus on the Nature of the
Universe; etc. (London, 1831)
Phaedrus o f Plato (London, 1792)
Philosophical and Mathematical Commentaries o f Proclus (London, 1788)
Political Fragments o f Archytas, Charondas, Z aleucus and others (Chiswick,
1822)

1002

Bibliografija
Pythagoric Sentences o f Demophilus (London, 1804)
Rhetoric, Poetic, and Nicomachean Ethics o f Aristotlc (London, 1818)
Sallust on The Gods and the World (London, 1793)
Select Works o f Plotinus (London, 1817)
Select Works o f Porphyry (London, 1823)
Six Books of Proclus on the Theology o f
Plato (London, 1816)
Theoretic Arithmetic (London, 1816)
Treatises o f Fictions on Suicie London,
1834)
Two Orations o f the Emperor Julian (London, 1793)
Two Treatises o f Proclus (London, 1833)
Works o f Plato, Thc (London, 1804)
T e m p l e , R o n a i .d

Message from the King's Coffer, The (Sausalito,1920)

T h o m a s , W i i .l i a m , a n d P a v i i t , K a t e

Book o f Talismans, Amulets and Zodiacal

Gems, Thc (Philaelphia, circa 1914)

T u l a n e U n iv e r s it y ok L o u is i a n a , T h e ( P lJ B I.I S t l E k )

Tribes and Temples (New Orleans, 1927)

T u r p in ,

M.
Histoirc de la Vie de Mahomet (Paris, 1773)

V O LN EY,

U llah , M eam et

W a it e , A r t h u r E d w a r d

History o f the Afgans, The (London, 1829)

A New Encyclopaedia o f Frcemasonry

(London, 1921)
Book o f C crcm onial Magic, The (London, 1911)
Brotherhood o f the Rosy Cross, Thc (London, 1924)
Doctrine and Literature o f thc Kabalah
(London, 1902)
False Monarchy o f Demons, The (Ortginal Manuscript)
Lives o f Alchemystical Philosophers (London, 1888)
Occult Scicnces, The (London, 1891)
Real History o f the Rosicrucians, The (London, 1887)
Secret Doctrine in Israel, The (Boston, 1914)
Secret Tradition in Freemasonry, The (Lond o n ,1911)
Works o f Thomas Vaughan, The (London,
1919)

U pha m , E dw ard

History and Doctrine of Budhism, The (London, 1829)

V f. n i u s , O t h o

Theatro Moral dc la Vida Humana (Amberes, 1733)

V a il , C iia r l e s H .

Ancient Mysteries and Modem Masonry,

The (New York, 1909)
V a l e n t i n e , B a s il .

Last Will and Testament o f Basil Valentine, The (London, 1671)

Trium phant C hariot o f Antimony, with
Annotations o f Theodore Kirkringius,
M. D., The (London, 1678)

T h o m a s s i n , SlM O N

Recueil des Figures, G roupes, Therm es,

Fontaines, Vases et autres Omements
(Paris?, circa 1689)
T oy, C raw fo rd H o w ell

Judaism and Christianity (Boston, 1902)

V e r s t f .g a n , R i c t ia r d

Restitution o f Decayed Intelligence, The

(London, 1628)
V i b e r t , L io n e l

Rare Books o f Freem asonry, The (London, 1923)

T r i s m o s i n , S o i .o m o n

Splendor Solis (Reprint o f Manuscript dated 1582, in British Museum)

T r it h e m iu s , J o h n

Liber Octo Ouaestionum (Frankfort, 1550)

Steganographiae nec non Claviculae Salomonis (Cologne, 1635)
W.R.H.
Cagliostro, the Splendour and Misery o f a
Master o f Magic (New York, 1910)

T r o w b r id g e ,

Ten Books on Architecture, The (Cambridge, 1914). Translated by M orris

Hicky Morgan.

N. d e M o n t f a u g o n d e
Com te de G abalis (Paterson, 1914); do,
original in French (Cologne, 1684)
Sub-M unanes; or, The Elementaries o f
the Cabala (Bath, 1886)

V ie l a r s , A b b e

V iT R U v iu s

Cesarianos Edition o f Vitmvius (Como,

1521)
Di Lucio Vitmvio Pollione de Architectura Libri Dece (Venice, 1524)

M.
Ruins o f Empires, The (London, 1792)

W eem es, J ohn

O bservations, Natural and Moral (London, 1636)

W e id f . n f i e l d J o h a n n e s S e g e r u s

Secrets o f the Aepts, The (London, 1685)

W e is s f ., J o i i n A.
Obelisk in Freemasonry, The (New York,
1880)
W e e e c o m e , H e n r y S.
Ancient Cymric Medicine (London, 1903)
W e l l in g , G e o r g iu s V o n

Salt, Sulphur and Mercury (Frankfort and

Leipzig, 1760)

100 3

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

G.
Manners and Customs o f the Ancient Egyptians (London, 1837) First Series; do
(London, 1841) Second Series.
W lL K lN S O N , J .

W f.i . l s , H . G .

Outline o f History (London, 1920)

W e s t c o t t , W il l ia m W y n n

A Recent Spiritual Development (London, 1917)

An Essay upon The Constitution o f Man:
Spirit, Soul, Body (London, )
An Introduction to die Study o f the Kabalah (London,1910)
Data o f the History o f the Rosicrucians
(London, 1916)
Hermetic Arcanum (London, 1893)
Isiac Tablet of Cardinal Bembo, The (Bath,
1887)
Magic Roll, The (London, 1903)
Notes on a Curious Certificate and Seal
(London, 1906)
Numbers, Their Occult Power and Mystic
Virtues (London, 1911)
Origin and History o f Astrology, The (London, 1902)
Religion, Philosophy and Occult Science
o f China, The (London, 1911)
Rosicrucians (The), Past and Present, at
Home and Abroad (London, )
Rosicrucian Thoughts on the Ever-Buming Lamps o f the A ncients (London,
1885)
Sepher Yetzirah (London, 1911)
Somnium Scipionis (London, 1894)
Star Lore o f the Bible, The (London, 1912)
W [-: s t r o p p , H o d d e r

Bibliografija

M., a n d

W a kf,

C.

St -

W IL L IA M S , JO H N

Life and Actions o f Alexander the Great,

The (London, 1829)
W IL L IS , W IL L IA M

Shakespeare-Bacon Controversy, The. A

Report o f the Trial o f an Issue in Westminster Hall, 1627. (London, 1903)
W i l s o n , H. H.
Vishnu Purana, The (London, 1840)
W IL S O N , J a MES

A Complete Dictionary o f Astrology (Lond o n ,1819)

W IL S O N , T H O M A S

Swastika, The (Washington, 1896)

D r. W .
History o f Philosophy (London, 1898)
W lN D E L B A N D ,

W IT H E R , G e ORGE

A Collection o f Emblemes, Ancient and

M odeme (London, 1635)
W o l f i u s , H ie r o n y m u s

Epicteti Enchiridion, item Cebetis Thebani Tabula (Basle, 1561)

W o O D W A R D , FR A N K

Francis Bacon's Cipher Signatures (London, 1923)

NILAND

Ancient Symbol Worship (New York, 1875)

W.F.C.
Columbus of Literature, The (Chicago, 1892)
Francis Bacon versus Phantom Captain
Shakespeare (London, 1891)
Hermes Stella (London, 1890)
W ig s t o n ,

W lL D F .R , A L E X A N D E R

Philosophy and Ethics o f the Zoroasters

( , 1885)

1004

W o O D W A R D , P a RKER

Early Life o f Lord Bacon, Thc (London,

1902)
W r i g h t , D u d l f .y

D m idism , the A ncient Faith o f Britain

(London, 1924)
C.
Indian M asonry (Ann Arbor, M ichigan,
1907)

W r ig h t , R o b e r t

W U L K E R , R lC H A R D

G eschichte der Englishchcn L itteratur

(Leipzig und Wien, 1896)
Y -W o r t h , W.

Chymicus Rationalis; or, The Fundamental Grounds o f the Chymical Art (London, 1692)
M is c e l l a n e o u s

A nales del Museo N acional de M exico

(Mexico, 1882)
Annual Report o f the Board o f Regcnts
o f thc Smithsonian Institution for the
year ending June 30th, 1915. (Washington, 1916)
Ancient Gems (London, ). From Collections o f Earl Percy, Hon. C. T. Grcville, T. M. Slade.
Biblische Figuren des Alten Testaments
ganz kunstlich gerissen durch dcn wcit
beriihmten Vergilium Solis, Maler und
Kunstecher zu Numbcrg.
Catholic Encyclopcdia, The (New York,
1909)
Collectanca Chemica (London, 1893). By
several authors.
Dictionnaire M ytho-Hermetique (Paris,
1758). By Antoine-Joseph Pernety.
Egyptian Magic (London, 1896). By S.S.
D.D.
Encyclopaedia Britannica, The (New York,
1911), Eleventh Edition.
English Hexapla, The (London, 1841). Being six English translations o f the New
Testament.
Geheime Figuren der Rosenkreuzer (Ultona, 1785)
Hermetic Museum (The), Restore and
Enlargcd (London, 1893); do (Frankfort, 1678)
History o f the HoIy Cross, The (London,
1863)
Household Words, A Weekly Joumal (New
York). Conucted by Charlcs Dickens.

Koran (The): commonly callcd Thc Alcoran o f Mohammcd (London, 1734).

Translated by George Salc from thc
Arabic.
La Biblia Que Es, Los Sacros Libros dcl
Vieio y Nucvo Testamento (1569). The
"Bear Bible," first Protestant Spanish
Bible.
Library o f Original Sources, Thc (Milwaukee, 1915)
Margarita Philosophica (Basil, 1508). First
Encyclopaedia printed in Europc.
Mosaizc Historic der Hebrceuwse Kerke
(Amsterdam, 1700) Nurembcrg Chronicle, The (Nuremberg, 1493) Phenix,
The (Ncw York, 1835). By several authors.
Reprints from Ars Quatuor Coronatorum
(Margate froin 1892 to 1903). By several authors.
Review o f Reviews (New York, 1921)
Sacred Books and Early Literature o f the
East, The (London and New York, 1911).
Edited by Prof. Charles F. Home.
Sam m lung der G roessten G eheim nisse
Ausserordentlicher Menschen in alter
Zeit (Koeln, 1725). By several authors.
Smithsonian Institution, Burcau o f Ethnology (Washington, 1904). Bull. 28.
Third Annual Report o f thc Burcau o f
Ethnology (Washington, 1884)
Fifth Annual Report o f the Bureau o f
Ethnology (Washington, 1887)
Sixth A nnual R eport o f the B ureau o f
Ethnology (Washington, 1888)
Eighth Annual Report o f the Bureau o f
Ethnology (Washington, 1891)
Ninth A nnual Report o f the Bureau o f
Ethnology (Washington, 1892)
Fourteenth Annual Report o f the Bureau
ofE thnology (Washington, 1896)
N ineteenth Report o f thc A m erican Bureau o f Ethnology (Washington, 1900)

1005

TAJNA U EN JA SVIH E P O H A
Tw enty-First Annual Report o f the Bureau o f American Ethnology (Washington, 1903)
Twenty-Third A nnual Report o f the Bureau o f American Ethnology (Washington, 1904)

Twenty-Fifth Annual Report o f the Bureau o f American Ethnology (Washington, 1903-04)

World Almanac and Book o f Facts, The
(New York, 1925). Edited by Robert
Hunt Lyman.

IN D EK S

A
Aba, Veliki Otac - njegovo mesto u Sefirotskom Drvetu - 533
Abrakadabra - kao antiko razlikovanje
alteracije polova, prema Mekiju - 208
Abraksas - kao antiko razlikovanje alteracije polova, prema Mekiju - 208
Abraksas - Kingov opis - 77
A braksas - njegova numerika vrednost
- 76, 283
Abraksas - opis izgleda - 76, 77
Abraksas - Vasilidov naroit koncept Boanstva - 76
Abraksas - obino simbolizovan kao sloeno stvorenje - 76
Acilut - Bezgranini Svet Boanskih Imena - 515
Adam (ADM) - njegov znaaj, prema Notarikonu - 549
Adam - analogija sa Hiramom - 324
Adam - analogija sa Sefirot - 527
Adam - etiri Adama, svaki u po jednom
od etiri kabalistika sveta - 549
Adam - dua koja se ukljuuje - 553
Adam - Denings u njegovom liku vidi tip
Sivinog lingama - 552
Adam - filozofsko znaenje njegovog proterivanja iz Edenskog vrta - 549, 557
Adamiki ovek - crvena zemlja od koje
je oblikovan predstavlja vatru - 554
Adamiti - gnostika sekta - 79
Adam - kabalistika koncepcija - 527

1006

Adam - kabalistika legenda o Adamu i

krstu - 866, 867
Adam Kadmon - analogija sa Sefirotskim
drvetom - 530
Adam Kadmon - personifikacija desct korenova Drveta ivota - 517
Adam Kadmon - prototipski Univerzalni
ovek - 517
Adam -- kojem je pripisana mo duhovnog
raanja - 555
Adam - koncept prema Zoharu 550
Adam, Mali (Zauir Anpin) - Mikroprozopus - 533
Adam - muhamedanski koncept njegovog
proterivanja iz Raja - 551
Adam nakon pada - simbol Ideje ljudske
iskvarenosti - 3 2 4
Adam - Notarikon u njegovom imenu prema sv. Avgustinu - 549
Adam - njegova androgina priroda - 550,
551
Adam - njegova mo duhovnog raanja
-5 5 5
Adam - njegova univerzalna priroda i konstitucija - 549
Adam - njegov pad u svet Asija - 549
Adamovo drvo - legenda o njemu - 866
Adam - platonistika Ideja oveanstva
prema neoplatonistima - 548
Adam - povratak u Edenski vrt - 557, 558
Adam - predstavnik pune duhovne prirode oveka - 550
Adam - primitivni Falus - 552

1007

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Adam - prototip Hrista -- 549, 5 5 1
Adam - Sv. Avgustin ga poredi sa Hristom - 557
Adam - tip Hrama - 555
Adam - uporeen sa Makrokosmosom, ili
Demijurgom - 551
Adam - uporeen sa M ikrokosm osom 551
Adam - uporeen sa pitagorejskom monadom - 548
Adam, Veliki (Arikh Anpin) - Makroprozopus - 533
Adepti - kao posednici istinskih tajni transmutacije i umnoavanja - 720
Adepti - njihove moi - 721
ADM - znaenje - 549
Adonaj - personifikacija sunca - 181
Adonaj - Misterije ezoterijskog uenja judaizma - 541
Adonis (Adoni) - njegove Misterije - 119
Adonis - egzoterijsko ime jevrejskog Bog a - 119
Adonis - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Adonisove Misterije - inicijacija Pitagore
u njih - 263
Adonis - oboavanje sunca pod njegovim
imcnom - 87
Adonis - shvaen kao sinonim za Atisa 120
Adonis - solamo boanstvo - 87, 120, 181
Afar min haadamah - prah zemaljski - 648
Afrodita - ime planete Venere - 278
Agnosticizam - verovanje da je priroda krajnosti nespoznatljiva - 45
Ahriman - Duh Zla u Persijskim Mistcrijam a - 67
Ahriman - njegov simbolizam u igri aha
-5 8 2
Ahriman - ovaploen u nioj prirodi oveka - 67
Ahura-Maza, ili Ormuzd - Duh Dobra u
Persijskim Misterijama - 67

1008

Aima, Velika Majka - njcna konstitucija u

Sefirotskom drvetu - 533
AIN - deo trojedne prirode AIN SOFA 514
AIN SOF AUR deo trojedne prirodc AIN
S O F A -5 1 4
AIN SOF - jedino besmrtno, iz kojcg je sve
olo - 510
AIN SOF - kabalistika teorija o nainu
na koji je stvaranje iz Njega projektovano 511
AIN SOF - kabalistiki koncept - 510
AIN SOF - neuslovljeno stanje svih stvari - 510
AIN SOF - njcgova trojedna priroda - 510
AIN SOF - njegov simbol - 660
AIN SOF - prem a kabalistim a, iz njega
emanira etrdeset sfera - 512
AIN SOF - simbolizovan kmgom - 511
AIN SOF - simbolizovan zatvorenim okom
-5 1 0
AIN SOF - veno stanje Bivstvovanja - 510
AIN SOF - za kabaliste, Najdrevniji od svih
drevnih - 510
Ajntajn, Albert (Albert Einstein) - teorija
koja napada mehanike principe povezane sa brzinom - 42
Akacija - (Videti Bagrem)
Akadcmici - ogranak Akademske filozofske kole - 28
Akademija - Platonova kola - 26
Akademska filozofska kola koju je osnovao Platon - 26
Akiba, rabin - verovatni autor Sefer Jecire - 494
Akroamatina ifra - definicija - 821
Akroamatina ifra - najsuptilniji oblik ifre -8 2 1
Akroamatina ifra - primeri - 821
Akrostih - (Vidcti Potpis u akrostihu)
Aksiomi drevnih o Prirodi - 174
Aktniki - jedna od najvanijih podvrsta salamandera - 465

Akustina svojstva hramova inicijacije 348

Akvarijus - kae sa da silfi imaju njegovu
prirodu - 469
Akvarijus - njcgova simbolika - 213
Albert Veliki (Albert de Grot) [Albertus
Magnus (Albert de Grott)] - njegove alhemijske moi - 680
Albert Veliki (Albertus Magnus) - jedan od
alhemiara - 682
Alborak - ivotinja koja je prenela Muhameda u Jeruslaim - 910
Alegorija i mit - korieni za ovekoveenje znanja - 312
Alegorija o Adamu i Evi - kosmiki mit
-4 0 7
Alegorija - oblik akroamatine ifre - 821
Alegorija o Bogu Sinca - hrianstvo je pozajmilo od pagana - 187
Alegorija raspea - njena tumaenja - 886
Alegorija - u njoj je skrivena tajna formula regeneracije - 168
Aleim - (Videti Elohim)
Aleksandar, Hartli Bur (Hartley BurrAlexander) - o Kalumetu i ceremoniji lule
-9 2 7
Aleksandar Veliki - njegova dostignua u
porcenju sa Aristotelovim - 970
A leksandar Veliki - njegova privrenost
Aristotelu - 968
Aleksandar Veliki - njegovo priznanje Aristotelu o nedostatnosti svetovne pompe i snage - 969
A leksandar Vcliki - odrastao pod Aristotelovim tutorstvom - 968
Aleksandrijska biblioteka - njeno spaljivanje - 868
Aleksandrijski Serapis - 82
Aleksandrijski svetionik - 261
Alfabet, boanski - njegova slova oboavana su kao bogovi - 823
Alfabet, dvoslovni - koji je nainio ser
Frensis Bekon - 813

Alfabeti, hermetiki - njihova primena 809, 824

Alfabcti, kabalistiki - 824
Alfabeti, magijski - 824
Alfabeti - numerike vrenosti - 284
Alfabeti, sveti - njihova primena - 809, 824
Alfabet - tabela ponavljanja u njemu - 823
Alfa i Omega - odnos sa sedam svetih plancta - 890
Alfa i Omega - otelovljuju evolucioni rast
oveanstva - 891
Algebra - njenu teoriju uveo je Ben Musa
-9 2 2
Alhazen - utemeljiva optike - 922
Alhemiari - jedna od karika u zapadnom
lancu okultne nauke - 624
Alhemiari - njihove alegorije treba doslovno shvatati - 710
Alhcmiari - njihove istinske doktrine skrivene su u bajkama - 710
Alhemiari, rani - njihova molitva - 720
Alhemiari - simbolizovani kao rudari koji kopaju zemlju - 197
Alhemiari - spisak - 680
Alhemiar mora da radi istovremeno u etiri sveta - 710
Alhemija - uva trostruki klju za dveri venog ivota - 703
Alhemija, egipatska - njen klju - 722
Alhemija - intenziviranje prirodnih procesa - 707
Alhemija - izvomo boanska nauka - 640
Alhemija - jedna od najstarijih nauka - 699
Alhemija, kosmika - nastojanje Lucifera
da je izvede rezultiralo je materijalnim
univerzumom - 709
Alhemija - misterija u tri sveta - 703
A lhem ija - nije samo spekulativno ve i
operativno umee - 700
A lhem ija - njena naela bila su poznata
drevnim narodima - 700

1009

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

Alhemija - njena naela isprepletana su sa
kabalizmom - 496
Alhemija - njena svrha je da se oplodi i odgaji seme onoga to je ve prisutno 181
Alhemija - njena svrha nije da se napravi
neto ni iz ega - 181, 703
Alhcmija - njenc dvadesetdve faze prema
Solomonu Trismozinu - 717
Alhemija - njene simboline supstance 709
Alhemija - njenih dvanaest faza - 716
Alhemija - njenih etmaest procesa ili stanja - 704
Alhemija - njeno poreklo - 700, 702
Alhemija - njen simbol je tri puta tri - 703
Alhemija - oblikovana po uzom na zakone Prirode - 707
Alhemija - otkrivanje semena Boanstvenosti - 198
Alhemija - pregled njenih ciljeva - 708
Alhemija - razlozi za njeno skrivanje - 702
Alhemija - religija tokom srednjeg veka
-7 0 2
Alhemja - tajna formula regenracije skrivena u alegoriji - 168
Alhemija - temelji se na prirodnom fenomenu rasta - 703
Alhemija - trasmutacija luciferskog intelekta u hristovski intelekt - 193
Alhemija - tri glavne boje hermetike med ic in e - 170
Alhemija - trostmko umee simbolizovano trouglom - 703
Alhemija - ukidanje engleskog zakona protiv umnoavanja metala - 681
Alhemija - umee poveanja i dovoenja
u savren procvat - 707
Alhemija - vemi asistent Prirode - 707
Alhemijska definicija sunca - 193
Alhemijska formula - jedan od njenih sastojaka postoji samo u prirodi oveka
-7 1 8

1010

Alhemijska formula za Kamen muraca 730

Alhemijska so - njcno trostmko telo - 709
Alhemijska iva - njeno trostruko telo 709
Alhemijske formule - iz njih je namemo
izostavljan po jedan element - 723
Alhemijske formule - prvenstveno su alegorijski simboli - 723
Alhemijske organizacije - 721
Alhemijski androgin - predstavlja ostvarenje magnum opusa- 637
A lhem ijski kriptogram - prim eri - 811,
818
Alhemijski procesi - pogreno shvaeni kao
isto materijalni - 718
Alhemijski simboli - rani majstori ih nisu
standardizovali - 710
Alhemijski simboli - tabela - 713
Alhemijski sumpor - njeno trostm ko telo
-7 0 9
Alhcmijsko porcklo reda slobodnih zidara
-3 2 7
Alhemijsko venanje - epizode u njemu 768
Alhemijsko venanje - iza njegovog simbolizma skriven je tajni sistem duhovne kulture - 782
Alhemijsko venanje - mogu klju za bckonijansko rozenkrojcerstvo - 768
Alhemijsko venanje - njegov autor - 768
Alhemijsko venanje- njegovih prvih est
dana izlau procese filozofskog stvaranja - 784
Alhem ijsko venanje - pregled njegovog
simbolizma - 768
Alhemijsko ,,zlato - mogu proizvesti samo inicirani - 719
Alkahest - njegova priprema jedan je od
ciljeva alhemije - 708
Alkalija (luina) - njen simbol - 649
Aligijeri, Dante (Dante Alighieri) - klju
za njegovu Boanstvenu komediju - 678

Alkoholni stimulansi - njihovi korisnici postaju en rapport sa astralnim planom 470

Altotas - Kaljiostrov uitelj - 952
Amajlije - njihova lekovita svojstva - 483,
497
Amam - isto to i Kecalkoatl - 935
Amerika zastava - aktivnosti tajanstvenih emisara Misterija u njenom dizajniranju - 965
Amerike kolonije - prvi veliki politiki
eksperiment rozenkrojcera -- 638
Amerike kolonije - dizajniranjc njihove
zastave - 964
Ameriki Indijanci - (Videti Indijanci, ameriki)
Amerika - poreklo rei - 935
Amon - Egipani ga poistoveivali sa sunccm - 185
Amon - oboavanje sunca pod njegovim
imenom - 87
Anton - personifikacija sunca - 181
Amuleti - njihova lekovita svojstva - 483,
497
Analogija - klju ovekovog postojanja u
etiri sveta - 523
Anaksagora - njegova definicija Boga - 20
Analogna Kabala - njena funkcija - 496
Anarhija - prema Pitagori, nema zloina koji joj je ravan - 268
Anatomija - oveanstvu ju je otkrio Hermes - 127
Anatomija melanholije - naslovna strana
-7 9 2
Anatomija melanholije - poistoveuje ser
Frensisa Bckona i Johana Valentina Andreu - 632
Anatomska analogija - njeno prisustvo u
svetim knjigama - 303
Andrea, Johan Valentin (Johannes Valentus Andreae) - autor Alhem ijskog venanja - 7 6 8

Andrea, Johan Valentin (Johannes Vaientus Andreae) - generalno slovi za autora Confessio Fraternitatis - 634
Andrea, Johan Valentin (Johannes Valentus Andreae) - njegov identitet pozajmio je ser Frensis Bekon - 634
Andrea, Johan Valentin (Johannes Vaientus Andreae) - pretpostavka da je bio
osniva rozenkrojcerskog reda - 611
Andrea, Johan Valentin (Johannes Valentus Andreae) - uzvieni izaslanik Ruinog Krsta - 634
Androgin, alhemijski - predstavlja ostvarenje magnum opusa- 637
Androgina priroda Adama - 548
Androgina priroda Elohim (Boga) - 5471
Aneli - nemaju ljudski oblik - 195
Aneli - njihov pad predstavljen ratom na
nebu- 899
Aneli - poreklo njihovih krila - 195
Aneli (Eoni) - proizvod est emanacija
sjedinjenih sa veitim plamenom - 75
Aneli - uputili su oveanstvo u Kabalistike Misterije - 493
Aneli - zato su im data krila - 378
Aneo sa srpom - njegova simbolika- 901
Aneoski je z ik - predstavljen kabalizmom
-6 4 0
Aneosko pismo - njegova primena - 809,
824
Animalna dua - zavodnica neofita - 9 0 1
Animalni svet - predstavljen jezerom ognjenim - 901
Anima mundi - dua sveta - Serapis korien kao njen simbol - 80
Ankos, Zerar (Gerard Encausse) - (Videti
Papus)
A ntares - sm atran najgorim svetlom na
nebesima - 367
Antikc filozofije - uticaj prouavanja nebeskih tela na njih - 202
Antike nauke - uticaj prouavanja nebeskih tela na njih - 202

1011

Indeks

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Antike religije - uticaj prouavanja nebeskih tela na njih - 202
Antihton - mogui sinonim za Lilit - 278
Antihton - prema Pitagori, svet produhovIjenog etra - 271
Antihton - spckulacije o njegovom postojanju i prirodi - 278
Antihrist - njegov numeriki ekvivalent 900
Antimon - njegov simbol - 648
Antimon - u alhemiji simbolizovan zmajcm - 714
Antropos - deo duhovne prirode koji se
nikada ne inkamira u materiju - 316
Antropos - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 579
Anubis - Egipani ga poistoveivali sa suncem - 185
Apis - najsimbolinija od svih ivotinja 389
Apis - njegovo posveenje - 389
Apis - njcgovo utapanje kao simbol smrti
-3 9 1
Apis - oznaava inkamaciju Boga-Uma u
ivotinji - 391
Apis - pravina i lepa slika Ozirisove due, prema Plutarhu - 390
Apis - simbol duhovne prirode donjeg sveta - 390
Apis - simbol materijalnog sveta - 390
Apis - (Videti Bik)
A p o ka lip sa - epitoma Univerzalne Misterije - 890
Apokalipsa - jedna od svetih knjiga Eleusinskih i Frigijskih Misterija - 889
Apokalipsa - jedna od tri najvee knjige
kabalizma - 494
Apokalipsa - mogue da je napisana da satirizuje ftlozofiju Hrianskih Misterija
-8 9 0
Apokalipsa - najkritikovanija knjiga Novog zaveta - 888

1012

Apokalipsa - najvaniji meu gnostikim

hrianskim spisima - 882
Apokalipsa - njeno autorstvo osporeno je
ve u dmgom veku posle Hrista - 882
Apokalipsa - tri teorije o tome zato je napisana - 883, 884
Apokrifni spisi o Isusovom ivotu - 850
Apolonije iz Tijane - 870
Apolonije iz Tijane - jedan od predstavnika neopitagoreizma - 26
Apolonije iz Tijane - njegovo raspee u Misterijama - 870
Apolonije iz Tijane - poseta Delfskom proroitu - 247
Apolon - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 871
Apolon - jedan od uzora za Isusa kao simbol prolene ravnodnevice - 181
Apolon - kontrolie tri vremenska razdoblja, prolost, sadanjost i budunost
-6 6 3
Apolon - personiftkacija sunca - 175, 181
Apolon - Pitagorin otac - 257
Apostolsko naslee neprekinuto od Hermesa do danas - 127
Apsolut - deftnisan kao jedno prema Platonu - 21
Apsolut - njegova mogua realizacija kroz
intelektualnu intuiciju - 34
A psolut - prem a kabali, bez supstance,
esencije ili inteligencije - 504
Apsolut - prema kabali, nedefinisan, ali
proima itav prostor - 504
Apsolut - uenje Fihtea i elinga - 34
Apsolut - (Videti AIN SOF; Bog)
Apulej - izjava koju pripisuje Izidi - 158
Apulej - opis inicijacijc u Eleusinske Misterije - 92
Apulej - opis Izide - 163
Aqua fo rtis - u alhemiji nazivana nojev
stomak" - 708
A rapi- jedna od karika u zapadnom lancu
okultne n a u k e -6 1 8

A rbitrama ifra - kako se formira - 823

Arbitrama ifra - sredstva za deifrovanje
-8 2 5
Ares - petao kao njegov simbol - 379
Arhaneli - stanovnici sunca - 195
Arhaneli - ncmaju ljudski oblik - 195
Arhaneli - njih deset u Brijatikom Svetu -5 1 8
Arhidruid - duhovna glava druidskog red a -6 0
Arhidruid - njegova ceremonijalna odora
-6 1
A rhetip oveka, Platonov - identian sa
Hiramom - 324
Arhetip - model univerzuma - 137
Arhetipske boanske misli-oblici duhovnih i materijalnih stvari - 235
Arhctipski Adam - analogija sa Sefirot 527
Arhetipski nivo - u njemu je sardana itava nia manifestacija ivota - 235
Arhetipski nivo - jedan od etiri ela univerzuma - 235
Arhetipski nivo - sinonim za intelekt Trojednog Boanstva - 235
Arhetipski Um - kako je rairen kroz sve
stvoreno - 236
Arhctip svemira - prema Pitagori, broj deset - 272
Arheus - sinonim za astralno telo - 477
Arheus - sinonim za duhovni vazduh - 477
Arheus - sinonim za vitalnu ivotnu silu
-4 7 7
Arheus - vitalna supstanca u Prirodi pomou koje sve opstaje - 477
A rhidem oni - u svetu A sija odgovaraju
svakom od deset Arhanela u svetu Brija - 5 2 1
Arhitekti Tabernakla - 588
Arhitektonika - Vitruvije je poredi sa ljudskim telom - 832, 833
Arhitektonika - znanje o njoj povereno je
Dionizijskim arhitektima - 831

Arhitektonska filozofija - njena boanska

naela osloboena kroz meditaciju 335
Arhitektura - izvor simbola i terminologije Dionizijskih arhitekata - 837
Arhitektura - kako su rani sveteniei u njoj
koristili vibracije zvuka - 348
Arhitektura - njene boanske tajne ugraene u zdanja - 332
Arhitektura - njeni elementi mogu se uporediti sa muzikim moalitetima i notama - 348
Arhitektura - njeni geometrijski uzorci prvobitno su preuzeti iz sazvea - 837
A rhitektura - njen uticaj na ljudski ivot
-3 3 1
A rhitektura - njen uticaj na m entalnu i
emocionalnu prirodu - 835, 836
Arhitektura - otelotvorenje kosmikih principa - 835
Arhitektura - podesnost u njoj - 836
Arhitektura, savremcna - simbolike apsurdnosti u njoj - 836
Arhitektura - simetrija u njoj - 832
Arhitektura - znaaj simetrije u njoj - 832
Arijes, sazvee - period kada se proleni
ekvinocij odvija u njemu - 207, 391
Arijevska rasa - njeni delovi povezani sa
sedam crkava u Aziji - 893
Arikh Anpin - (Videti Makroprozopus)
Aristokle - pravo Platonovo ime - 27
Aristotel - dvostruka priroda filozofije 28
Aristotelianizam - nasuprot platonizmu 28,29
Aristotel - najvei Platonov uenik - 28
Aristotel - njegova dostignua u poreenju sa dostignuima Aleksandra Velikog - 970
Aristotel - Tejlorov (Thomas Tayior) rezime filozofije morala - 28
Aristotel -T ejlorova (Thomas Taylor) poast geniju - 28

1013

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Aristotel - tutor Aleksandra Velikog - 968
Aritmetika - jedno od sedam slobodoumnih umea i nauka - 830
Aritmetika - m ajka m atematikih nauka
-2 8 6
Aritmomantija - mogui oblik proricanja
koji je primenjivao Pitagora - 274
Arka - prema ranim crkvenim ocima, simbol crkve - 553
Armagedon - poslednja bitka izmeu tela
i duha - 902
Armagedon - poslenji veliki rat izmeu
svetlosti i zame - 902
Amold od Viljanove (Arnaldus de Villa
Nova, Arnaldus de Villanueva, Arnaldus Vdlanovanus, Arnaudde ViUeNeuve,
Arnau de Vilanova) - uitelj Ramona
Ljulja - 690
Arsen - njegov simbol - 648
Artemida - (Videti Dijana)
Arturijanski ciklus o Misterijama Grala 858
Artur, kralj - osniva Reda Vitezova Okmglog Stola - 862
Artur, kralj - pouavao ga je i inicirao
Merlin, arobnjak - 860
Artur, kralj - povezan sa mnogo legendi
o Karlu Velikom - 860
Asar-Hapi - (Videti Serapis)
Asasini - sekta koju je voa kontrolisao
upotrebom narkotika - 489
Asgard - njegovo poreklo u Atlantidi - 114
Asija - Elementami Svet Supstanci - 515
A socijacionalizam - teorija o asocijaciji
(povezivanju) ideja - 45
Aspiracija - simbolizovana drvenim krstom - 875
Aspiracija - simbolizovana jarcem - 391
Aspiracija - simbolizovana krilima - 377
Aspiracija - simbolizovana Velikom piramidom - 162
Astarta - ime planete Venere - 278

1014

Irtdeks
Astralna svetlost - manifestacija amajima u niim svetovima - 645
Astralna svetlost - naziv koji transcendentalisti koriste za Azot - 709
Astralna svetlost - simbolizovana u Tarotu - 574
Astralna vatra - manifestovana kroz elektricitet i magnetizam - 369
Astralna vatra - osetljivost biljaka, minerala i ivotinja na nju - 369
Astralna vatra - pribavljana iz tela make
-3 8 8
Astralno-svetlosna tela cvea - prema Gafarelu - 478
Astralno-svetlosno telo - daleko prijemivije za impulse i neskladnosti nego fiziko telo - 477
Astralno telo - sinonim za arheus - 477
A strologija - dokazi o njenom uticaju u
svim svetskim religijama - 208
Astrologija, geocentrina i heliocentrina
- osnova dve razliite filozofske kole
-2 1 4
Astrologija, geocentrina - ograniena na
zemaljsku stranu Prirode - 214
Astrologija, heliocentrina - upotreba za
analizu viih intelektualnih i duhovnih
sposobnosti oveka - 2 1 4
A strologija - izvom o boanska nauka 640
Astrologija - jedna od najstarijih nauka 699
A strologija - koju je oveanstvu otkrio
Hermes - 127
Astrologija - sveta nauka drevnih naroda
-2 1 9
Astrologija - rani spisi se najbolje shvataju kad se itaju u svetlu astrologije 182
Astroloka fdozofija - dva razliita sistema - 214
Astroloka Kabala - njena funkcija - 497

Astronomija - dokazi o njenom uticaju u

svim svetskim religijama - 208
Astronomija - fizika i filozofska - 279
Astronom ija - jedno od sedam slobodoumnih umea i nauka - 830
Astronomija, matematika i muzika - o njima je pouavao Pitagora - 262
Astronomija - Pitagorin sistem - 277
Astronomija - rani spisi se najbolje shvataju kad se itaju u svetlu astronomije
- 182
Astronomija - sutinska za racionalno razumevanje Boga, oveka, ili prirode 267
Astronomska terminologija - koriena u
ifrovanju - 826
Astronomske opservatorije - dokazi o njihovom postojanju u svim delovima sveta - 202
Astronomski aspekt legende o Hiramu 329
Astrum - nevidljivo telo oveka - 477
Atis - ezoterijsko tumaenje njegovih obreda - 122
Atis - jcdan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Atis - oboavanje sunca pod njegovim imenom - 87
Atis - shvaen kao sinonim za Adonisa 120

Atis - simbol oveanstva - 122

Atis - simbol ljudske svesti - 122
Atis - smatran kao sinonim za Adonisa 120
Atlantida - izvorite alhemije - 702
Atlantida - klju grke mitologije - 114
Atlantida - mogua aluzija na Edenski vrt
- 115
A tlantida - njena prestonica kao arhetip
Novog Jerusalima - 114
Atlantia - njenih deset kraljeva uporeeno sa tetraktisom - 112

Atlantida - njeno potonue moda je ovekoveeno u prii o Potopu - 115

Atlantida - njeno potonue oznaava involuciju duha - 115
Atlantida - Platonov opis je kako istorijski tako i alegorijski - 112
Atlantida - Podaci koje navodi Termije da
dokae njeno postojanje - 108
Atlantida - re izvedena od Atlas - 110
Atlantida - simbolizam dcsct ostrva - 114
Atlantida - simbol trostruke prirode kako
univerzuma tako i ljudskog tela - 112
Atlantida - smitsonovski izvetaj - 108
A tlantianski inicijati - prvi ,,boanski
vladari Egipta - 117
Atlantianski misterijski hram - 667
Atlantianski misterijski rituali - osnova
svetih knjiga sveta - 117
Atlantiansko carstvo - izvomo poznato
kao Posejdonida - 667
Atlantiansko oboavanje sunca i vatre izvor slobodnog zidarstva - 842
Atlantiansko oboavanje sunca - nastavljeno u hrianstvu i paganizmu - 115
Atlantik - re izvedena od Atlas - 110
Atlas - jedan od kraljeva Atlantide - 110
Atomi - Demokritova teorija o njihovom
obliku i veliini - 22
Atomistika teorija - verovanje epikurejaca - 31
Atum - personifikacija sunca - 181
Audhumla - Majka Krava Skandinavaca
- 168
A.U.M. - ukazuje na potovanje pridavano naelu zvuka - 491
Aurea Legenda - kabalistika legenda o
krstu - 859
Aureola i nimb u simbolizmu - 850
Aurike emanacije - procenjivanje mentalnog razvoja, osobina due i fizikog
zdravlja iz njih - 168
Aurike emanacije - simbolizovane eirom - 168

101 5

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Auriko jaje - AIN SOF sfera entiteta nazvanog ovek - 512
Auriko jaje - analogija lzmeu njega i
Kosmikog Jajeta - 512
Auriko jaje makrokosmosa i mikrokosmosa 650
Auriko jaje - njime jc obavijeno ovekovo tclo - 512
Auriko ja je - simbolizovano na Bcmbinskoj Ploi 241
Aitram potabile njegova priprema jcdan
je od ciljeva alhemije - 708
Autorstvo nad ekspirijanskim spisima 786-791
Avgustijanizam najbolje definisan kao
hrianski platoniziam - 35
Avgustijanizam - tvorac ncpogreivosti crkve - 35
Avgustijanizam - vrhunac patristikc filozoftjc 35
Avgustin, sv. - Notarikon u Adamovom
imcnu 549
Avgustin, sv. - poreenje Hrista sa Adam o m - 549
Avgustin, sv. - poreenje crkve sa Evom
-5 4 9
Avicena (Ibn Sina) - njegova Mcdicinska
enciklopcdtja bilaje stanar njegovog
vremcna - 923
Avraham Jevrejin -njegova knjiga - 693
Avraham Jevrejin -njegovi simboli - 695
Avrahamov obred (obrezanje) - savez sa
Jedinim Jednim Bogom u matcrijalnom
svetu - 499
Avraham - prema kabalistima, autor Sefer
J e c ire - 494
Avraham - upoznao Egipat sa kabalizmom
-4 9 3
Azot - njegova priroda - 709
Azot, solami - isto to i Mudra iva - 725
Azot univerzalna ivotna sila - 709

1016

Indeks

B
Baal - haldejski bog - 370
Babit, Edvin D. (Echvin D. Babbitt) - najimpozantnija koncepcija atoma - 22
Babit, Edvin D. (Edwin D. Babbitt) - izjava o svetlosti - 350
Bad, F.mest Alfred Tomson Volis (Sir Ernest Alfred Thompson Wallis Budge) o skarabeju - 364
Bafomet - njcgova simbolika - 438
Bagrem - amblem besmrtnosti - 409
Bagrem - amblem istote - 409
Bagrem - amblem prolene ravnonevice
-4 0 9
Bagrem - amblem regeneracije - 409
Bahanalije - degradacija bahovskih obreda - 107
Bahanalijc - nisu predstavnici stanara
istote Misterija - 398
Bahanalije - njihov uzrok - 488
Bah - imao dclom atribute sunca - 185
Bah - jedan od ranih paganskih oblika mita o Hristu - 106
Bah - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Bah - jcdan od uzora za lsusa kao simbol
prolene ravnodnevice - 187
Bah - mundana racionalna dua - 104
Bah - njegovo sveto imc je IHS - 852
Bah - njegovo vaskrsenje - 106, 107
Bah - oblik solarne energije - 105, 106
Bahove Misterijc - mitraistiki obredi su
ih prevazili - 72
Bahove Misterije - njihova svrha je iskobeljavanje racionalne iz iracionalne due - 105
Bahovi obredi - 106
Bahovski i hrianski obredi - povezani
upotrebom monograma IHS - 852
Bahov tirs - njegova simbolika - 328
Bah - personifikacija sunca - 187

Bah - Pitagorejci su ga zvali Titanika monada - 105

Bah - pod nadimkom Panter poistoveivan sa Isusom - 852
Bah - predstavnik vie prirode oveka 105
Bah - prema Plutarhu, Grci su ga identifikovali sa Ozirisom - 167
Bah - smatran istovetnim sa Dionisom 108
Bajke - utemeljene na drevnom mistinom folkloru - 376
Bakama zmija - simbolizam njenog uzdizanja - 329
Bakstrom, Sigismund (Sigism ond Backstrom) - o prevodima i tumaenjima
Tabule Smaragdine - 723
Balder - Norveani ga smatrali solamim
boanstvom - 185
Balder - osnova inicijacijskog rituala u
Odinistike Misterije - 88
Balder - rola koju je kandiat igrao u Odinistikim Misterijama - 88
Balzamo, uzepe (Giuseppe Balsamo) pobrkan sa Kaljiostrom - 954
Bakar - njegov simbol - 648
Banane - smatrano da su donesene sa planete Venere - 370
Baret, Frensis (Francis Barrett) - o Apoloniju iz Tijane i njegovim moima 876
Baret, Frensis (Francis Barretl) - o Hermesu Trismegistosu - 127
Baret, Frensis (Francis Barrett) - Paracelzusove titule - 6859
Barton, Robcrt (Robert Burton) - (Videti
Demokrit mlai)
Bastilja - Kaljiostro je predvideo njen pad
-9 5 6
,,Bekon - ime skriveno u ekspirijanskim
s p isim a - 793
Bekon, Roder (Roger Bacon) - jedan od
alhemiara - 680

Bekon, Roder (Roger Bacon) - njegova

teorija elija - 810
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) analogija sa Hiramom - 326
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) ovek mnogih ciljeva i svrha - 789
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) jedan od osnivaa modeme nauke i filozofijc - 42
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) lana imena koja je preuzimao - 806
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacori) njegova dvoslovna ifra - 814, 815
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) njegov dvoslovni alfabet - 813, 814
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacori) njegove kvalifikacije za pisanje Sekspirovih komada i soneta - 788
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) njegovi kriptini spisi su najm oniji
opipljivi elemcnt u simbolikoj filozofiji - 806
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacori) njegovi kriptini spisi su najm oniji
opipljivi element u transcendentalizmu
-8 0 6
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) njegovo roenje i uvena smrt - 7 9 1 ,
806
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bakori) pretpostavlja se da je pozajmio identitet Johana Valentina A ndree- 637
Bckon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) rozenkrojcerske ruc kao kope na njegovim cipelama - 402
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacori) rozenkrojcerski inicijat - 789
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) u njegovim kriptogramima je tajna mudrost antike - 797
Bekon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) urednik Bibiije kralja D ejmsa (King
Jam es Bible) - 788

1017

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Bckon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) uticaj njcgovih idcja na rcd slobodnih
zidara - 326
Bckon, ser Frensis (Sir Francis Bacon) on i grof od Sen ermcna su dva najvea emisara Misterija - 962
B ekon-ekspir kontroverza - previena
uloga koju je igrao transcenentalizam
- 788
Bekonovska ifra - otkrivena u rnispaginaciji - 796, 822
Bckonovska zagonetka - kljuevi za nju
- 806
Bekonovska zagonetka - napori da sc otea njeno razrecnje - 805
Bekonovski (induktivni) sistem miljenja
-3 6
Bekonovski potpis na vinjeti ~ 789, 790,
799
Bekonovski potpis - p rim e r- 794, 799
B ekonovsko rozenkrojcerstvo - njegov
klju mogue je pronai uAIhemijskom
venanju - 768
Bekonovsko-ekspirovsko-rozenkrojcerska zagonetka - napori da se otea njeno razreenje - 805
Bel - personifikacija sunca - 181
Beli bik - amblem inicijata - 391
Beli bik - njcgova simbolika 391
Beli luk - najbolji lek protiv opsednutosti
-4 1 5
Belo - jcdna od glavnih boja hermetike
medicine - 170
Bclo - povezano sa danom - 199
Belzebub - poreklo imena - 370, 371
Bclzebub - zli duh vazduha - njegovo prebivalite - 653
Bembinska ploa - analogija izmeu njenih trijada i Sefirot - 235, 238
Bembinska ploa - dijagramska predstava
platonistike filozofije - 242
Bembinska ploa - dizajnirana od strane
inicijata najvieg reda - 232

1018

Indeks
Bembinska ploa - formirala jc oltar u
Velikoj piramidi - 222
Bembinska ploa - gde se nalazila - 225
Bembinska ploa - istorijski podaci - 225
Bembinska ploa - Iirherovi napori da
razrei misteriju - 227
Bembinska ploa - Kirherov rczime njene simbolike - 233
Bembinska ploa - klju za haldejsku, grku i egipatsku teologiju - 226
Bembinska ploa - Lenoarova izjava o njenoj namcni - 231
Bembinska ploa - Levijev klju - 228
Bembinska ploa - mogue epipatskog,
gnostikog porekla - 241
Bembinska ploa - mogu tlocrt odajc u
kojoj su odravane Izidine M iste rije233
Bembinska ploa - na njoj je prikazana
univerzalna rasprostanjenost dobrote 235
Bembinska ploa - njcne trijade predstavljaju stvaralake impulse - 233
Bembinska ploa - njeni simboli su deo
misterija koje su objanjavali svetenici - 232
Bembinska ploa - njcn opis - 226
Bembinska ploa - njen simbolizam sadran u savrcm enim kartam a za igru 581
Bembinska ploa - podlona mnogim interpretacijama - 241
Bembinska ploa - prcdmet kontroverzi
- 231
Beinbinska ploa - razliite interpretacije
- 241
Bcmbinska ploa - Vestkotovo tumaenje
- 229
Bembinska ploa - zakljuak opata Banijca o njoj - 243
Beme, Jakob (Jakoh Bohme) - njegov mistini simbolizam raspea - 884

Beme, Jakob (Jakoh Bohme) - njegov Tetragramaton u ljudskom srcu - 336

Ben Musa - uveo teoriju algebre - 922
Bergson, Anri (Henri Bergson) - filozofija utemeljcna na prctpostavci kreativne
evolucije - 44
Bergsonov koncept Boga - 44
Berklijanizam - shvatanje da je univerzum
proet umom i da ovaj njime upravlja
-4 5
Bcrnard (grof) od Trevisa (Count Bernard
ofTreviso) - jedan od alhemiara - 680
Bemard (grof) od Trevisa (Count Bernard
o f Treviso) - jedan od najistrajnijih u
alhcmijskom istraivanju - 698
Bers, Henri Viljem (Henrv Wiliiam Bearse) - otkric ifrc u Tragediji Cimheiina - 808
Beskraj - Anaksimandar ga proglaava izvorom svega - 20
Besmrtna i smrtna priroda oveka 308
Besmrtni Smrtnik - Stareina dana - 601
Besmrtnost due - druidsko uenje - 63
B esm rtnost duc - sim bolizovana feniksom - 384
Besmrtnost due - uenje esena - 854
Besmrtnost - koju je stekao Adamiki ov e k -5 5 8
Besmrtnost - njeno sticanje prolaenjem
Sfingc 155
Besmrtnost - ograniena na Boga, prema
Hegclu - 40
Besmrtnost - oznaena krstom - 558
Besmrtnost - postignuta kroz spoznaju da
je ivot vean - 876
Besmrtnost - produkt filozofskog ivota
-9 8 0
Besmrtnost - realizacija pravog Sopstva
-9 8 0
Besmrtnost - simbolizovana paunom - 380
Besmrtnost - simbolizovana prstenom - 433
Besmrtnost - simbolizovana zmijom - 373

Besmrtnost - spoznavanje prirode ivota

i Istine - 141
Besmrtnost - stccna jedenjem plodova
sa Drveta ivota - 407
Besmrtnost steena kroz samospoznaju
-5 5 8
B esm rtnost - stecna uz pomo Boanskog Uma - 858
Besmrtnost - uspostavlja se jeinstvom
sa besmrtnim Sopstvom - 853
Bezdan - simbol Prtrode - 899
Bezgreno zace - istorijske linosti za
koje je izjavljeno da su roene na taj
n a in -4 5 1
Bezgreno zaee Isusa - njegovo znaenje - 857
Bezgreno zace - koncept grofa d Geblea - 471
Bezgreno zaee Pitagore - 262
Bihlija (biblijski spisi) - neadekvatan prevod - 545
Bihlija - knjiga hemijskih i alhemijskih
formula - 710
Biblija - ser Frensis Bekon kao njen urednik - 788
Biblioteka u Aleksandri ji - njeno spaljivanje - 868
Biblioteke koje su unitili hriani kako
bi sakrili pagansko poreklo svojih doktrina - 868
Bie, regenerisano - nevesta u alhem ijskom vcnanju - 785
Bihejviorizam - procena karaktcristika kroz
analizu ponaanja - 37
Bik, beli - amblem inicijata - 391
Bik, beli - njegova simbolika - 391
Bik - faliki amblem - 389
Bik, Kosmiki - njegova energija simbolizovana sa seam aa - 901
Bik - njegovo oboavanje nije ogranieno
na Egipat - 389
Bik - predstavlja jedan od etiri ugla stvaranja - 891

1019

Indeks

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Bik - simbol rada koji obavlja Priroda 176
Bik - simbol Solamog oveka - 390
Bik - znaenje egipatskog simbolizma 207
Bilje - koje je Pitagora koristio u leenju
-2 6 8
Biljka - zato je objekt potovanja - 401
Biljka - zato je smatrano da ima lekovita
svojstva - 401
Biljke - njihova upotreba u leenju bolesti - 483
Biljke - osetljivost na astralnu vatm - 369
Biljke - upotreba u leenju bolesti - 484
Biljke - upotreba za izazivanje vidovitosti
-4 8 7
Biljke - upotreba za razvoj duhovne, duevne, moralne ili fizike sile - 484
Biljke - zato su koriene kao simboli 401
Biljke - ive u svetu koji se sastoji od zgusnute strane etiri primam a elementa 453
Biologija - izvor religijskih doktrina i naela - 303
Bioloka term inologija - koriena u ifrovanju - 826
Bir, Una Konstans ( U na C o n sta n ce B irch)
- o lutanjima Sen ermena - 960
Biser - njegova simbolika - 197
Blavacka, Helena Petrovna (E jien a tfe m p o m a Sjianam cKaH ) - izjava o mistinim svojstvima biljaka - 487
Blavacka, Helena Petrovna (EaeH a Flem p o m a E jiaeam cK au) - njeno povezivanje boja sa sedmostrukim ustrojstvom
oveka - 355
Blavacka, Helena Petrovna (EjieHa lle m p o m a Ejiaeam cKaH) - o emanacijama
iz Ketera - 531
Blavacka, Helena Petrovna (E jien a I le m p o m ta Ejtaeam cKasi) - o neadekvatnom
prevodu biblijskih spisa - 545

1020

Blavacka, Helena Petrovna (E jtetta Ile m p o e n a EjtaeamcKcm ) - opis Efesa - 887

Blavacka, Helena Petrovna (E jtetta IJem p o e n a B jtaeam cK an) - opis katastrofe
Atlantide - 116
Blavacka, Helena Pctrovna (E jtetta IJem p o e tta Ejtaeam cKaH) - opis spaljivanja
biblioteke u Aleksandriji - 868
Blavacka, Helena Petrovna (EjteHa Tlem p o e n a E jtaeam cK an) - o poreklu oboavanja zmije - 373
Blavacka, Helena Petrovna (E jten a IJem poeH a E jtaeam cK an) - rezime paganskog koncepta oveka - 302
Blizanci - njihova simbolika - 218
Boas - (Videti Jahin i Voas; Voas)
Boemska braa - pretpostavlja se da su rozenkrojcerski red - 618
Bog - Anaksagorina definicija - 20
Bog - Aristotelova definicija - 28
Bog - aseksualna re kojom je u P o sta n ju
prevedena androgina hebrejska re u
mnoini, Elohim - 547
Bog - Bergsonov koncept - 44
Bog - Hegelov koncept - 40
Bog i ovek - meusobna analogija - 304
Bog - kabalisti ga nisu smatrali za linost,
ve za boansko ustrojstvo, ili temelj
-5 1 6
Bog - kako su ga pagani personifikovali
-3 0 8
Bog - koncept stoika - 29
Bog - Ksenofanova definicija - 21
Bog - njegova priroda je, prema Pitagori,
sastavljena od supstance istine - 268
Bog - njegova sedam deset dva im ena 495
Bog - njegov broj i pol otkrivaju Elohim
-5 4 7
Bog - njegove sedamdeset dve moi - 496
Bog - njegovih deset imena - 516
Bog - njegovo kretanje je, prema Pitagori,
kruno - 268

Bog - njegovo sveprisustvo prikazano na

Bembinskoj Ploi - 235
Bog - njegovo telo je, prema Pitagori, sastavljeno od supstance svetlosti - 268
Bogoovek misterijskih rituala - personifikacija Duhovne Vatre - 329
Bogoovek - njegovo mucnitvo je esencijaino naelo mnogih velikih religija
- 875
Bogovi - dodeljeni im planetami tronovi
- 182
B ogovi i boginje m itologija - personifikacija vitalnih sila Prirode - 52
Bogovi - njihove slike nisu predmet oboavanja - 307
Bogovi Pauci - znaenje - 369
Bog - Paskalova definicija - 522
Bog - Pitagorin opis - 268
Bog - Platonova definicija - 27
Bog - po pretpostavci, najpotpunije se
shvata kroz spoznavanje Prirode - 357
Bog - shvaen kao bezlian kod crvenih
ljudi - 934
Bog - Sokratova definicija - 23
Bog-Spasitelj, univerzalni jedna od najdubljih paganskih doktrina - 853
Bog - Spenserova definicija - 46
Bog - Spinozina definicija - 37
B o g - stav skeptika prema teorijama o njemu - 29
Bog Sunca kod hriana - pozajmljen od
pagana - 187
Bog Sunca kod hriana - sastavljen od
paganskih boanstava - 187
Bog Sunca - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 574
Bog, um irui - alegorija o ubistvu Sopstva od strane nesopstva - 125
Bog, umirui - aspekt Obeenog oveka
- 125
Bog, umirui - klju univerzalnog i individualnog iskupljenja i ohnavljanja 125

Bog, umirui - mit o njcmu 117

Bog, umirui - tajna ovekoveena u raspeu i smrti Isusa - 125
Bog, umirui - univerzalna tajna meu prosvetljenima 125
Bog - uporeen sa Velikim ovekom univerzuma - 301
Bog - Veliki Univerzum - 493
Bog - (Videti Apsolut)
Bog - (Videti Boanstvo)
Bog - vrhovna inividualizacija Univcrzalne Escncijc 514,515
Bog - Zenon i Ksenofan proglaavaju da
je loptastog oblika - 21
Boja - grka teorija o boji izloena je u
tetraktisu - 352
Boja i ton - analogijc sa planetama - 356
Boja - korespondencije sa muzikim notama, prema Babitu - 353
Boja - njen odnos sa planetama, prema
drevnim narodima - 351
Boja - njeno koricnje na Tibetu da se
izraze razliita raspoloenja - 351
Boja - odnos sa sedmostrukim ustrojstvom
oveka 355
Boja - Pitagora je odredio boju svakog dela kreacije - 341
Boja - Platonova cfinicija - 352
Boja - prirodni jezik religijskih i filozofskih doktrina - 351
Boje - njihova sim bolika u hrianskoj
crkvi - 200
Boje - njihova terapcutska vrednost - 200
Boje - odnos sa znacima zodijaka - 355
Boje - Pitagora ih koristio u leenju - 269
Boje - povezane sa muzikim tonovima
-

200

Boje - povczane sa trostrukom prirodom

oveka - 200
Boje, primame - predstavljene trijadom

-2 9 6
Boje, primame - njih sedam - 200

1021

Indeks

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Boje, sekundame - predstavljene tetradom
-2 9 6
Bolest - hermetika teorija o sedam osnovnih metoda leenja - 482
Bolesti - izleene Karnenom mudraca 173
Bolest - njen najvaniji uzrok je remeenje astralno-svetlosnog tela - 477
Bolest - njenih sedam primamih uzroka
-4 8 0
Bor - oboavan u Kabirskim Misterijama
- 123
Borman, Tomas (Thomas Boreman) - opis
jednoroga - 392
Borova iarka - faliki simbol - 397
Borova iarka - njena simbolika - 328
Borova iarka, sveta - u ljudskom telu
predstavlja je pinealna lezda - 328
Bor - simbol Boga Spasitelja - 408
Botanika terminologija - koriena u ifrovanju - 826
Boanska i ljudska svest - njihovo hermetiko venanje - 785
Boanska Mo - oboavana kroz nia kraljevstva Prirode - 357
Boanska Porodica - predstavljena 47. Euklidovim problemom - 398
Boanska Vatra - Luciferova zloupotreba
-7 1 0
Boanska Vatra - solami zraci - 732
Boanske emanacije - njihov poredak prema kabalistima - 534
Boanski alfabet - njegova slova oboavana su kao bogovi - 823
Boanski Otac - monada je njegov simbol
-2 9 5
Boanski Pimander - jedno od dva uvena Hermesova dela - 130
Boanski Pim ander-najuveniji hermetiki fragment - 135
Boanski Pimander - obrazloenje hermetike kosmogonije - 135
Boanski Pim ander - pregled - 135

1022

Boanski Um - Isusova uenja o njemu -

858
Boanski Um - njegova podela dvanaestorici racioalnih stvorenja - 858
Boanski Um - njegovo rtvovanje radi
spasenja sveta - 858
Boanski Um - pesonifikovan Isusom - 858
Boanstvenost - njena panteistika priroda otkrivena kroz Elohim - 547
Boanstvenost - njeno otkrivanje alhemijskim delom - 198
Boanstvo - ponekad simbolizovano delovima lica -311
Boanstvo - simbolizovano prstima - 309
Boanstvo - (Videti Bog i Apsolut)
Boino drvo - njcgovo poreklo - 330
Boino drvo - obeleava grob mrtvog boga sunca - 4 10
Boino drvo - relikt iz obreda posveenih Atisu - 121
Boja imena - oblikovana od kombinacija
sedam planetamih harmonija - 347
Boje Ime - njegove sedamdesetdve moi

-4 9 6
Braa - tim nazivom su pozdravljani oni
koji bi uspeno proli inicijaciju - 473
Brak - dve teorije o njegovoj svrsi - 556
Brak - hrianska crkva mu se u osnovi
protivi - 556
Brak - simbolizovan heksadom - 297
Brak - u alhemiji simbol sjedinjavanja elemenata - 714
Brama - personifikacija sunca - 18 1
Braminske Misterije - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Bratstvo Zlatnog i m inog Krsta - (Videti
Rozenkrojceri)
Brauni (kuni duhovi) - (Videti Gnomi)
Braun, Dejms Kembel (James Camphell
Brown) - o hermetikim knjigama - 130
Braun, Dejms Kembel (James Campbell
Brown) - preglcd ciljeva alhemije - 708

Braun, Robert Hjuit (Robert Hewitt Brown)

- izjava o godinjem prolasku sunca
kroz zodijak - 183
Braun, Robert Hjuit (Robert Hewitt Brown)
- izjava o znaenju sazvea Leo - 215,
216
Brija - Arhanelski Svet Stvaranja - 515
Brodovi - znaenje njihove izrade u obliku riba i ptica - 361
Brod - simbolizuje Izidino usmeravanje
lae ivota - 172
Broj - definicija - 287
Brojevi - dva reda - 28
Brojevi i slova - apsolutni simboli govora
-5 2 3
Brojevi i slova - kljuevi celokupnog znan ja - 5 2 8 , 530
Brojevi - izgubljen klju nauke o njima 280
Brojevi - iz nauke o njima razvila se pitagorejska filozofija - 292
Brojevi - jedan od Sefarim pomou kojih
je stvoren Univerzum - 498
Broievi - nadsavreni, manjkavi i savren i- 2 9 1
Brojevi - njihova korespondencija sa oblicima i idejama - 523
Brojevi - njihova primena na oblike i ideje - 5 2 3
Brojevi - potovanje koje su im ukazivali
pitagorejci - 281
Brojevi - parni i nepami - 288
Brojevi - pamo-pami, pamo-nepami i nepamo-nepami - 288, 290
Brojevi - pitagorejci jedan i dva nisu smatrali brojevima - 272
Brojevi - pitagorejski brojani sistem poinjao je sa tri i etiri - 272
Brojevi - prosti, sloeni i prosto-sloeni
- 288, 290
Broj - njegovih eset emanacija - 499
Broj - Pitagora je odredio broj svakog dela kreacije - 341

Broj - proizvod slova - 523

Broj - razlika izmeu 1 i broja - 287, 288
Broj Zveri (666) - 900
Bronza - predstavlja ustrojstvo prosenog
pojedinca - 596
Bruno, ordano (Giordano Bruno) - teorija univerzuma - 46
Buba na mrtvoj strai (drvotoac) - njena
simbolika - 369
Buba - (Videti Skarabej)
Buda - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Buda - mit o njegovom raspeu ima alegorijski smisao - 877
Buda - njegove inkamacije povezane sa
putanjom sunca - 329
Budistike Misterije - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Budizam - njegov uticaj na hrianstvo 851
Budnost - simbolizovana lavom - 388
Bunar Velike piramide - mogue pljakaka mpa - 151

c
Celibat - njegov znaaj u Misterijama - 556
Celibat - opasnost koju nosi njegova sveopta primena - 556
Celibat - poreklo doktrine - 556
Cels - razlike u zahtevima paganskih i hrianskih Mistcrija - 54
Ceremonijalna magija - motivi njenog korienja - 436
Ceremonijalna magija - nije nuno zla 435
Ceremonijalna magija - teorija i praksa 437
Ceremonijalna magija - umee prizivanja
i kontrolisanja duhova - 435
Ceremonija lule - opis- 927
Ccrera - boginja poljoprivrede - 96

102 3

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

Cerera - pokroviteljka Misterija - 96
Cerera - posvcene joj Velikc Eleusinske
Misterije - 95
Cerera - u njenu ast slavljene su Eleusinske Misterije - 91
Cetus - izvoenje rei - 362
Cetus (Kit) - sazvee - 362
Ciceron - njegovo slavljenje filozofije 19
Cigani - potomci Egipana - 561
Cigani - potomci Serapisovih svetenika
-5 6 1
Ciklus Nunosti - njegovo pojavljivanjc
u simbolizmu Tarota - 573
Cimbal - simbol kljune note Prirode 173
Cinabarit - njegov simbol - 648
Civilizacija - feti dvadesetog veka - 978
Civilizacija, modema - njena nepraktina
priroda - 973
Civilizacija - njen Hram je nedovreno
delo Dionizijskih arhitekata - 838
Civilizacija, savrena - njen arhetip je Novi Jerusalim - 903
Civilizacija, savrena - njen ideal - 335
Collegia, rim ska - ogranci Dionizijskih
arhitekata - 838
Confessio Fraternitatis R. C. a d Eruditos
Europce - jedan od manifesta Rozenkrojcerskog bratstva - 629
C.R.C. - uveni osniva rozenkrojcerskog
reda - 6 10
C.R.C. - njegova grobnica - 626
C.R.C. - njegovo obrazovanje u Arabiji i
Fesu - 606
C.R.C. - poziv na Alhemijsko venanje -

769
Crkva - njena nepogreivost, izdanak avgustijanizma - 35
Crkva - Sv. Avgustin je poredi sa Evom
-5 5 7
Crkva - uspostavljanje njene duhovne tno i- 8 5 8

1024

Indeks
Crkva - uspostavljanje njene svetovne mo i- 8 5 8
Crkvena vladavina - simbolizovana praznoverjem - 335
Crkveni oci - njihovi spisi bazirani su na
folkloru i glasinama - 847
Cma magija - njen najopasniji oblik - 438
Cm a magija - ograniena na none sate
- 199
Cma magija - opstala u savremenim oblicima misli - 439
Cma magija - primenjivalo ju jc svetenstvo centralno i srednjeamerikih inijanaca - 936
Cmi kamen - njegovo pojavljivanje u religijskom simbolizmu - 429
Crni kamen - njegovo potovanje u Kabi
u Meki - 429
Cmi magovi - neminovne rtve samounitenja - 437
Cmo - povezano sa nou - 199
Cmo - predstavlja smrt i kvarenje - 170
Crtanje - poreklom je iz Egipta - 554
Crvena rua - njena boja povezuje se sa
hristovom krvlju - 617
Crvena zemlja - od koje je oblikovan Adamiki ovek oznaava vatru - 554
Crveno - jedna od tri glavne bojc hcrmetike medicine - 170
Crveno - povezano sa silom - 200
Crux ansata - 871
C ntx ansata - klju drevnih Misterija 871
Crux ansata - na ruevinama u Centralnoj
Americi - 872
Crux ansata - njegova simbolika kod Egipana - 872, 873
Crux ansata - njegova simbolika kod Maja i Skandinavaca - 872
Crux ansata - njegova slinost sa Nilometrom - 872
Crux ansata - poznat kao simbol ivota
-8 7 2

C ntx ansata - njegov oblik - 871

Crux ansata - simbol venog ivota koji
nosi Izida - 168
Cvet lotosa - njegova simbolika - 401
Cvet - simbol duhovnog razvoja - 617
Cvet - simbol seksualne istote - 401
Cvet - simbol sistema za razmnoavanje
-3 0 5
Cvetovi - zato su birani da budu simboli
-4 0 1

akra - njeno pojavljivanje na centralnoamerikim monolitima - 944

akra - njeno pojavljivanje u simbolizmu
Tarota - 573
akre- predstavljene jagnjetovim oima
-8 9 5
akre - predstavljene sa sedam crkava u
Aziji - 893
akre - simbolizovane lotosom - 401
amok, Tomas (Thomas Charnock) - jedan od alhemiara - 680
arobno prstenje - primeri - 431
arobno prstenje - priprema - 431
arobnjatvo - ne sme se brkati sa filozofijom - 434
arobnjatvo - njegovo prisustvo meu
centralno i junoam erikim Indijancim a - 9 3 6 , 937
arobnjatvo - (Videti C m a magija)
empresove grane - njihovo znaenje na
Izidinoj statui - 170
empres - simbol majinskog principa 408
ervord, Albert (Alhert Churchward) zapaanje o uticaju zodijaka na ljudski
ivot - 219
etiri Adama - svaki u po jednom od etiri kabalistika sveta - 549
etiri doba - kod Grka - 430

etiri - dmgi broj u pitagorejskom brojanom sistemu - 272

etiri elem enta - analogija sa bojama u
Tarot kartama - 580
etiri elementa - njihovi harmonijski intervali - 354
etiri elem enta - njihova kvintesencija
predstavljena Iz id o m - 173
etiri elementa - odnos sa etiri jahaa
Apokalipse - 897, 898
etiri elementa - pre silaska Lucifera - 645
etiri elementa - u skladu sa njihovom
harmonijom svc stvari transmutiraju i
regeneriu se - 173
etiri elementa - simbolizovana prstima
-3 0 9
etiri elementa - simbolizovana mkama i
nogama - 309
etiri epohe - predstavljene pomou etiri jahaa Apokalipse - 903
etiri epohe starih Grka - predstavljene
bojama u savremenim kartama za igm
-5 8 1
etiri hinduske juge - 430
etiri jahaa Apokalipse - alegorija o njima - 897
etiri jahaa Apokalipse - njihov odnos
sa etiri elementa - 897, 898
etiri jahaa Apokalipse - predstavljaju
etiri dela ljudskog ivota - 896
etiri jahaa Apokalipse - predstavljaju
etiri epohe sveta - 896
etiri juge - nain njihovog izraunavanja
-4 3 0
etiri - njegovi atributi - 296
etiri Sefirotska drveta - 527
etiri sveta kabalistikog sistema - 515
etiri sveta kabalistikog sistema - analogija sa bojama u Tarot kartama - 580
etiri sveta kabalistikog sistema - sadre prototipove oveanstva - 522
etiri sveta kabalistikog sistcma - u skladu sa Jezekiljevom vizijom - 521

102 5

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

etiri - sveti broj kod Indijanaca- 926
etiri ugla stvaranja - analogija sa bojama u Tarot kartama - 580
etrdeset kabaiistikih sfera - emaniraju
izA IN S O F A -5 1 2
etrdeset nivoa vibracije - emaniraju iz
AIN SOFA 512
ini - jedan od sedam osnovnih metoda
leenja bolesti - 482
Cistota - simbolizovana bagremom - 409
istota - simbolizovana krilima - 377
oveanstvo - Hiram kao njegov prototip
-3 2 4
oveanstvo - njegov evolucioni izraz 218
oveanstvo - njegov evolucioni rast otelovljen u Alfi i Omegi 891
oveanstvo - njegovo spasenje postie
se kroz mo da se ispravno misli - 973
oveanstvo - simbolizovano Atisom 122
ovculjak-lutka - idolopoklonstvo je poniklo iz njegove upotrebe - 303
oveuljak-lutka - kojeg su drevni koristili kao sloeni simbol znanja - 303
ovek, Adamiki - crvena zemlja od koje
je oblikovan predstavlja vatru - 554
ovek-bik - simbol sloene prirode oveka - 376
ovek - Blavackin rezime paganskog koncepta - 302
ovek - broj 9 je njegov mistini simbol
-8 9 8
ovek - doslovno shvatanje da je stvoren
na sliku Boju - 219
ovek i Bog - meusobna analogija - 298
ovek - Mali Univerzum - 493
ovek - mera svih stvari, prema humanizmu - 37
ovek, Nebeski - analogija sa Sefirot 530
ovek - njegova duhovna dua simbolizovana zlatom - 596

1026

ovek - njegova fizika priroda nije prava mera njcgovog Sopstva - 980
ovek - njegova nia priroda predstavljena Titanima - 105
ovek - njegova proiena i obnovljena
Ijudska priroda simbolizovana srebrom
-5 9 6
ovek - njegova sedm ostruka m istina
priroda - 299
ovek - njegova slocna priroda - 133
ovek - njegova sloena priroda simbolisana krstom - 875
ovek - njegova smrtna i besmrtna priroda - 308
ovek - njegova supremacija koju je isticala patristika filozofija - 35
ovek - njegova trostruka boanska priroda sim bolizovana Velikom piramidom - 158
ovek - njegova unutranja priroda je potencijalno zlato - 648
ovek - njegova via priroda okovana je
za njegovu ncprilagoenu linost - 94
ovek - njegova via priroda predstavljena Bahom - 105
ovek - njegovo etvorostruko telo simbolizovano Velikom piramidom - 159
ovek - njegovo telo kao hram Boga ivoga - 399
ovek - njegovo utonue u prolaznost 970
ovek - njegov povratak u rajsko stanje
-5 4 8
ovekova dua - simbolizovana Persefonom u Eleusinskim Misterijama - 93
ovekova nia priroda - podeljena na tri
dela - 194
ovekova svest - njena transmutacija od
baznih, animalnih elja u prosvetijenu,
iskupljenu, pobonu svest - 705
ovekovo telo - alhem ijska laboratorija
za rozenkrojcere - 609

ovckov pad - oznaava involuciju duha

- 114
ovekov pad - predstavljen jesenjim ekvinocijem - 331
ovek Pauk - lcgenda amerikih Indijanaca - 369
ovek - posle smrti nijc ni bolji ni loiji
nego pre - 94
ovck - predstavlja jedan od etiri ugla
stvaranja - 891
ovek - predstavljanje njegove vostruke
due u simbolizmu Tarota - 571
ovek - prema Pitagori, nainjen na sliku
Boju - 269
ovek - pretpostavka da se razvio od vodozemnog stvorenja - 361
ovek, savreni - njegov presto simbolizuje Opasno sedite - 861
ovek, savreni - predstavljen Hristom - 853
ovek - sim bolizovan zavrnim kamenom Velikc piramide - 159
ovek - sloeno bie - 105
ovek - stvoren od strane Elohim - 547
ovek - trostruka struktura koja se sastoji
od duha, uma i tela - 784
ovck, Univerzalni - Jahve - 600, 601
ovek, Univerzalni - nazvan Starcina
dana - 600, 601
ovck - uzignut do stanja Boastva pomou mudrosti - 947
ovek, Veliki - analogija sa Sefirotskim
drvetom - 530
ovek - uticaj okruenja na njega - 331
udovita - njihova upotreba u drevnim
Misterijama - 360
ulna opaanja - jedini kanali primanja
znanja, prema sensizmu - 48
ulna percepcija - njena ogranienja - 350

utanje - smatrano jednim od osnovnih

principa Pitagorejskog reda - 267

D
Daat - hipotetika jedanaesta Sefira - 535,
536
Daat - Re koja izlazi iz Boanske Misli,
kreativna mo u drugom svetu - 538
Daemon - grki naziv za vii red elementala - 454
Dani u godini - simbolizovani u savremenim kartama za igru - 581
Dan - njegov simbol - 647
Danteov Pakao - simbol duhovne prirode
ogranicne na plutonsku linost - 94
Darvinizam - doktrina prirodne selekcije
i fizike evolucije - 45
David - njegovo ime predstavlja epigenezu - 553
Deca - prihvatana u Eleusinske Misterije
-9 9
Decimalni sitem - poreklo - 300
Deda Mraz - njegovo poreklo - 3304
Deifikacija - smrtni ovek je postie kroz
izmirenje sa boanskim Sopstvom 853
Dejvidson, Piter (Peter Davidson) - priznanje biljkama - 484
Dekada - njeni atributi - 300
Dekada - savren broj - 300
Dekart, Renc (Rene Descartes) - jedan od
osnivaa modeme nauke i filozofije - 42
Deklaracija o nezavisnosti - udan incident prilikom njenog potpisivanja - 966
Delfin - posveen Apolonu i Neptunu - 359
Delfin - simbol Hrista - 359
Delfski tronoac - njegova osnova - 254
Delfski tronoac - njegova tri nogara simbolizuju tri vremenska razdoblja koja
kontrolie Apolon - prolost, sadanjost i budunost - 669
Delfski tronoac - njegov najautentiniji
oblik - 254
Delfsko proroite - 669

1027

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPO H A

Delfsko proroite - Jamblihova izjava o
njemu - 253
Delfsko proroite - njegova starost - 251
Delfsko proroite - njegovo otkrie - 251
Delfsko proroite - njegovo poreklo - 249
Delfsko proroite - pre je duhovna, ezotcrijska misterija, nego istorijska - 669
Delfsko proroite - predvidelo Pitagorino roenje - 262
Delfsko proroite - uticaj na grku kulturu - 255
Delovanje - jedini deo Boga koji je spoznatljiv za nia ula - 3 1 1
Delovanje - sfera materijalnog svcta - 194
Delovanje - (Videti Ispravno delovanje)
Demetra - (Videti Cerera)
Demijurg - analogija sa Sefirotskim drvetom - 533
Demijurg - besmrtni smrtnik individualizovan iz Plcrome - 75, 77
Demijurgiki zakon - simbolizovan orlom - 378
Demijurg - identifikovan sa jevrejskim Bogom, Jahveom - 77
Demijurg - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 570
Demijurg -- podeljena miljenja gnostika
-7 7
Demijurg - predstavljen Adamom - 551
Demijurg - predstavljen u liku hijerofanta
u Misterijama - 98
Demijurg - simlolizovan pomou zveri iz
Otkrivenja - 8993
Demijurg - Stareina dana - 601
Demokratija, univerzalna - njeni neprijatelji - 326
Demokratija, univerzalna - uticaj Bekonovih ideala na red slobodnih ziara - 326
Demokratije - direktan izdanak rozenkrojcerskih aktivnosti - 638
Demokrit mlai [Robert Barton (Rohert
Burton)] - autor Anatomije melanhotije
-6 3 5

102 8

Demokritova atomistika teorija - izvedena iz pitagorejske doktrine o Monadi

-2 2
Demon - deo duhovne prirode koji se nikada ne inkamira u materiju - 316
Demoni - iskrivljene refleksije duhovnih
moi viih svetova - 519, 520
Demoni - koje je kontrolisao Pitagora 274
Demoni - simbolizovani insektima - 363
Demoni - njihove hijerarhije su rezultat
sudara gomjih svetova, Aciluta, Brije i
Jecire, sa elementima donjeg svcta, Asije -5 1 9
Demon - naziv pod kojim je hrianska
crkva okupila sve elem entam e entitete
-4 6 9
Dervii, vrtei - njihova ezoterijska organizacija - 844
Deset - broj predstavljen krstom - 870
Deset imena Boga - 516
Deset - njegovi atributi - 300
Deset - prema pitagorejcima, veliki broj
svih stvari - 272
Desct - prema Pitagori, arhetip svemira 272
Deset - prema Pitagori, najsavreniji od
svih brojeva - 218
Deset Zapovesti - analogija sa Sefirotskim
drvetom - 531
Deset Zapovesti - njihova simbolika - 422
Detelina - simbol principa Trojstva - 415
Deukalion i Pira - ponovno naseljavanje
zemlje - 416
Devet - broj emanacija iz korena Boanskog Drveta - 703
Devet - broj ezoterijskog oveka - 703
Devet -b r o j koji predstavlja mistini simbol oveka - 898, 900
Devet - broj koji predstavlja mistini simbol inicijacije - 898
Devet - njegovi atributi - 299

Devet - simbol oveka u njegovom neregenerisanom stanju i staze njegovog

vaskrscnja - 7007
D evica i Lav - njihovo pojavljivanje u
simbolizmu Tarota - 573
Devica Marija - hrianska metamorfoza
Izide - 163
Devica Sofija - (Videti Izida)
Devianska zemlja - produkt kristalizacije
solamih i lunamih zraka u vodi - 732
Deviin prolazak - paralela u astronomiji
- 189
Dezintegracija - funkcija evolucije, prema Spenseru - 46
Di, Artur (Arthur Dee) - o odnosu Prirode
i umea - 707
Di, Don (John Dee) - jedan od alhemiara - 680
Dijamant - njegova simbolika - 197
Dijana (Artemida) - grka boginja meseca, nazivana Majka Sveta - 209
Dijana - kao Multimamija je izvor duhovne hrane - 333
Dijanin hram u Efcsu - 260
Dijatonska lcstvica - imena nota izvedena
iz brzine i veliine planeta - 347
Dijatonska lestvica - njeni harmonijski interavali - 338
D ijatonska lestvica - Pitagorin eksperiment za utvrivanje njcnih harmonijskih intervala - 339
Dijatonska lestvica - Pitagorino otkrie 338
Dinsmor, arls Alen (Charles Allen Dinsmore) - klju za Danteovu Boanstvenu komediju - 678
Diodor - o Iziinom natpisu na stubu u
Nisi - 165
Diogen - najuveniji kinik - 25
Dionis - Grci su ga identifikovali sa Ozirisom - 167
Dionis - imao delom atribute sunca - 185

Dionis - obredi slini Bahovim obredima

- 107
Dionis - poistoveen sa Bahom - 107
Dionis - (Videti Bah)
Dionizije - nisu predstavnici standarda istote Misterija - 398
Dionizijski arhitekti - drevno tajno dmtvo 107, 332
Dionizijski arhitekti - Hram Civilizacije
njihovo je nedovreno elo - 838
Dionizijski arhitekti - najproslavljenije od
drevnih majstorskih bratstava - 831
Dionizijski arhitekti - njihove simbole i
doktrine doneli su u Evropu vitezovi
templari - 838
Dionizijci - njihov uticaj na islam - 838
Dionizijski arhitekti - njihov filozofski kod
-8 3 9
Dionizijski arhitekti - posvetili su se vaskrsenju Duha Kosmike Lepote - 332
Dionizijski arhitekti - povereno im je znanje o arhitektomci - 831
Dionizijski arhitekti - Vajsovo sumiranje
podataka o redu - 831
Dionizijski arhitekti - zaposleni u izgradnji hrianskih crkava - 837
Disk ili Toak ifra - primer - 816
Djin - plameni duh, vladar salamandera
-4 6 6
Djui, Don (John Dewey), instrumentalist
- njegova filozofija - 48
Dobri duhovi - pomau vredne poduhvate
-4 3 7
Dobro i zlo - koncept stoika - 29
Dobro - njegov izvor u duhu - 519
Dobro - Platonova definicija - 27
Dobro - rat izmeu njega i Zla zasnovan
je na smeni dana i noi - 199
Dobrota - njena uni verzalna rasprostranjenost prikazana na Bembinskoj Ploi 235
Dobrota - njeno preimustvo irom univerzuma - 235

102 9

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Dobro - zbir svih stvari - 337
Dodekaedar - jedno od pet Pitagorinih geometrijskih tela - 274
D odekaedar - zato je nazvan temeljom
sveta - 712
Dodonsko proroitc - najstarije u Grkoj
-2 4 9
Dodonsko proroite - predsedavao mu je
Jupiter - 255
Dogmatici - definicija - 29
Doktrine filozofije i religije - podeljene
da zadovolje potrebe ljudskog intelekta
-5 1
Dom - glorifikovan kao vrhovna institucija - 398
Doneli, Ignjacijus Lojola (Ignatius Loyola
Donnelly) - komentar o grkoj mitolog i j i - 114, 115
Dostignue - simbolizovano prstenom 433
Dovrenje - prvobitno simbolizovano venanim prstenom - 433
Dragulji i kamenje - planete kojima odgovaraju - 433
Dragulji i kamenje - zodijaki znaci kojim a odgovaraju - 434
Dragulji - korespondencije sa planetama
i zodijakim znacima - 433
Dragulji - njihov uticaj - 431
Dramond, Henri (Henry Drummond)
izjava o protoplazmi elementa - 453
Drijade - (Videti Gnomi)
Droge - njihovi korisnici postaju en rapport sa astralnim planom - 470
Drogc - upotreba za izazivanje vidovitosti
-4 8 7 , 488
Drugarske veze meu Pitagorinim uenicima - 267
Drugo roenje - alegorija o njemu simbolizovana reproduktivnim procesom 639
Druidi - njihova nauna misao - 58
Druidi - njihova religijska verovanja - 63

1030

Indeks
Druidi - presti u Britaniji i Galiji - 58
Druidi - stroga apstinencija - 62
Druid - poreklo rei - 58
Druidska kola - podeljena na tri ela - 70
Druidske Misterije - 57
Druidske Misterije - inicijacija - 63
Druidske Misterije - magnetska svojstva
imele - 58, 59
Druidske Misterije - oboavanje sunca 60, 63, 34
Druidske Misterije - poreklo - 59, 60
Druidske Misterije - slinost sa Bahovim
i Eleusinskim Misterijama, kao i sa obredima posveenim Izidi i Ozirisu - 58
Druidske Misterije - za inicijate se govorilo da su ponovo roeni - 65
Druidski hramovi - krunog oblika - 64,

65
Druidsko oboavanje planeta - 64
Druidsko uenje o besmrtnosti due - 63
Druidsko uenje o reinkamaciji - 63
D mtvena podela - predstavljena bojama
Tarot karata - 564
Drtvo nepoznatih filozofa - (Videti Rozenkrojceri)
Drutvo - trostm ka struktura koja se sastoji od crkve, drave i stanovnitva 784
Drvee koje govori - iskustvo koje je sa
njim imao Aleksandar Veliki - 701
Drvee - naziv za visoko prosvetljene murace - 405
Drvee - njegovo oboavanje bazirano na
njegovoj korisnosti - 407
Dmaut, Martin (Martin Droeshout) - portret Viljema ekspira - 801
Dmtvo, ljudsko - uporeeno sa gmbom,
neotesanom kamenom kockom - 839
Drvee - njegovo pominjanje u svetim
spisima - 405
Drvee - oboavano kao zastupnici Boanstva - 403
Drveni krst - simbol aspiracije - 875

Drvo alhemije - 411

Drvo, boino - relikt iz obreda posveenih Atisu - 121
Drvodeljstvo - esensko umee - 855
Drvo klasine mitologije - 37
Drvo Poznanja Dobra i Zla - njegov simbol - 657
Drvo Poznanja Dobra i Zla - predstavlja
neravnoteu - 407
Drvo Poznanja Dobra i Zla u Edenskom
vrtu - 557
Drvo, Sefirotsko - analogija sa Adamom
Kadmonom - 531
Drvo, Sefirotsko - analogija sa Deset Zapovesti - 531
Drvo, Sefirotsko - analogija sa ljudskim
telom - 527
Drvo, Sefirotsko - analogija sa molitvom
Gospodnjom - 531
Drvo, Sefirotsko - analogija sa Protogonosom - 530, 531
Drvo, Sefirotsko - kompendijum jevrejske filozofije - 526
Drvo, Sefirotsko - njegova podela na pet
delova - 533
Drvo, Sefirotsko - njegova tri stuba i njihov znaaj - 526
Drvo, Sefirotsko - otelovljenje jevrejske
filozofije - 526
Drvo, Sefirotsko - poduprto sa tri vertikalna stuba - 536
Drvo, Sefirotsko - ponekad se prikazuje
kao ljudsko telo - 527
Drvo, Sefirotsko - sastavljeno od eset globusa - 526
Drvo, Sefirotsko - simbol oslanjanja na
vlastite snage - 530
Drvo - simbolika njegove strukture - 404
Drvo - simbol Makrokosmosa - 403
Drvo - simbol Mikrokosmosa - 404
Drvo Sitim - (Videti Akacija)
Drvo Univerzuma - 403
Drvo vitezova okruglog stola - 404

Drvo ivota - njegovih deset korenova u

Acilutskom Svetu - 517
Drvo ivota - njegova simbolika - 904
Drvo ivota - njegov simbol - 657, 865
Drvo ivota - predstavlja duhovnu taku
ravnotee - 407
Drvo ivota u Edenskom vrtu - 557
Drvo ivota - usvojeni simbol Misterija
-4 0 8
Drave - pagani su ih shvatali kao sloene entitete - 3 1 5
Dravna vladavina - simbolizovana strahom - 335
Duada - njen znaaj za Adamovo proterivanje iz Edenskog vrta - 548, 549
Duada - simbol iluzije - 295
Duada - simbol neznanja - 294
Duada - simbol polariteta - 295
Duada - simbol Velike Majke - 295
Dubina - jedna od deset emanacija Broja
-5 0 1
Dugo Lice (Makroprozopus) - prva emanacija iz AIN SOFA - 515
Dugovenost - simbolizovana komjaom
-3 7 5
Duh - analogija sa kostima - 416
Duh oveka - analogija sa suncem solarnog sistema - 194
Duh oveka - Hiram kao njegov otelovljeni deo - 332
Duh oveka - simbolizovan sa tri Velika
Majstora Jerusalimske Loe - 332
Duh - elem entali nemaju besm rtni duh
-4 5 5
Duh i dua - nisu sinonimi - 711
Duh - inicijacija kao njegov proleni ekvinocij - 331
Duh i regenerisano telo - njihovo alhemijsko venanje - 785
Duh - izvor dobra, prema drevnim Misterijama - 5 19
Duh - jedna od deset emanacija Broja 500

1031

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Duh - kae se da ga je Darvin proterao iz
univerzuma - 45
Duh, ljudski - predstavljen Obeenim ovekom - 123
Duh - mladoenja u alhemijskom venanju - 785
Duh - njegovi simbolini ekvinociji - 331
Duh - njegovo inkarniranjc u materiji 316
Duh - njegovo sputanje u materiju simbolizovano kroz Itar - 119
Duh - njegov silazak u materiju nazvan
je toak ivota i smrti 316
Duhovi uvari klanova ili plemena - nazivani Totemi - 930
Duhovi uvari - verovanje amerikih Inijanaca - 930
Duhovi prirode - drevni narodi verovali su
da je prirodna selekcija njihovo delo 458
Duhovi Prirode - koje je kontrolisao Pitagora - 274
Duhovi prirodc - nakon smrti se razgrauju nazad u elemenat iz kojeg su iniviualizovani - 456
Duhovi prirode ne mogu ih unititi zgusnuti elementi - 455
Duhovi prirodc - nisu besmrtni - 455
Duhovi prirode - njihova filozofija je verovatno bramanistikog porckla - 456
Duhovi prirode - pan ili satir uhvaen je
iv u vreme Konstantinove vladavine
- 461
Duhovi Prirode - predstavljaju spccijalizovan tip inteligcncije daleko ispred
oveka - 470
Duhovi prirodc - prema Grcima, mnogi
od njih su sposobni da funkcioniu u
fizikom svetu - 461
Duhovi prirode - pretpostavljalo se da donose oluke za stvorcnja bez organizovanog mentaliteta - 456

103 2

Indeks
Duhovi prirode - razlika izmeu tela ljudi
i njihovog tela je onolika kolika je i
razlika izmeu materije i duha - 455
Duhovi P rirode-sim bolizovani insektima
-3 6 3
Duhovi prirode - stanovnici duhovnog
dvojnika vidljive prirode - 453
Duhovi Prirode - subhumani su u racionalnoj inteligenciji - 470
Duhovi Prirode - (Videti Elementali)
Duhovi vatre - (Videti Salamanderi)
Duhovi vazduha - (Videti Silfi)
Duhovi zemlje - okupljaju se u velike konklavc u odrceno doba godine - 460
Duhovi zemlje - (Videti Gnomi)
Duhovi, zli - izopaenje i unitavanje koja ine - 437
Duhovi, dobri - pomau vredne poduhvate - 437
Duhovna dua oveka - simbolizovana zlatom - 596
Duhovna energija - njeni vrtlozi simbolizovani lotosom - 402
Duhovna involucija - oznaena potonuem Atlantide i biblijskim padom oveka - 114
Duhovna mo crkve - njeno uspostavljanje - 858
Duhovna priroda oveka - podeljena na
tri dela - 194
Duhovna priroda oveka - predstavljena
Adamom - 550
Duhovna priroda oveka, trostruka - simbolisana u Tarot kartama - 570
Duhovna priroda - simbolizovana srccm
- 305
Duhovna smrt - robovanje ulima, prema
pitagorejcima - 970
Duhovna vatra - Hiram kao njen simbol
-3 2 8
Duhovna vatra - njen simbol - 645
Duhovna vatra - personifikuje je bogoovck misterijskih rituala - 329

Duhovna voda - njcn simbol - 645

Duhovna zemlja - njen simbol - 645
Duhovni razvoj - predstavljen pomou tri
planine - 640
Duhovni standardi - postavili su ih inicijati u Misterije - 947
Duhovni svet - sfera posreovanja - 194
Duhovni svet - sfera prouzrokovanja - 193
Duhovni um - retrospekcija kao esencijalna za njegov razvoj - 20
Duhovni vazduh - njegov simbol - 645
Duhovni vazduh - sinonim za arheus - 477
Duhovni ivot - simbol njegovog izlivanja u manifestaciju - 647
Duhovno prosvetljenje - kako se dostie
-3 4 4
Duhovno raanje - pripisano Adamu 555
Duhovno razumevanje - povezano sa letnjim solsticijem filozofije - 331
Duhovno roenje - simbolizovano feniksom - 384
Duhovnost - njen stepen oznaavan je odeom koja je noena - 313
Duhovno sunce, trostruko - ezoterini dijagram njegovog ustrojstva - 670
Duh - predstavljen Drvetom ivota - 904
Duh - simbolizovan sferom - 646
Duh - simbolizovan takom - 647
Duh - simbolizovan u igri aha - 583
Duh - simbolizovan vatrom na oltaru - 421
Duh sveta - (Videti Spiritus mundi)
Durdali - (Videti Gnomi)
Dua, animalna - zavodnica neofita - 901
Dua due zakona - (Videti Kabala)
Dua, dvostruka, ovekova - njeno predstavljanje u simbolizmu Tarota - 571
Dua oveka - sastoji se od tetrade - 296
Dua oveka - simbolizovana Persefonom
u Eleusinskim Misterijama - 93, 96, 97
Dua - eseni su uili o njenoj besmrtnosti
-8 5 4
Dua i duh - nisu sinonimi - 711

Dua koja se razvija - predstavljena imenom Mesija - 553

D ua koja se ukljuuje - predstavljena
imenom Adam - 553
Dua - koja spava tokom svog fizikog
ivota osuena je da spava kroz itavu
venost - 94
Dua - koncept stoika - 29
Dua - konstruktivnost je njen vrhovni
izraz, prema Dionizijskim arhitektima
-8 3 9
Dua - Lokov koncept - 44
Dua - nain na koji ulazi u nie svetove
-6 4 5
Dua - ne moe da se razvije i napreduje
bez tela - 197
Dua - njene moi, prema Aristotelu - 28
Dua - njene osobine procenjene na
osnovu aurikih emanacija - 168
Dua - njeno iskobeljavanje u bahovskim
o b red im a- 105
Dua - njeno oslobaanje prikazano pomou ptica - 379
Dua - prem a D em okritu, ima atom sku
strukturu - 22
Dua - simbolizovana dimom u Bahovim
M isterijam a- 107
Dua - simbolizovana Rastopljenim Morem - 839
Dua - Sokratovo stanovite - 23
Dua sveta (anima mundi) - Serapis korien kao njen simbol - 80
Dua sveta - Heraklit je shvata kao izdah
njenih vlanih delova - 20
Dua zakona - (Videti Mina)
Due, Grupne - verovanje crvenih Ijudi 930
Due ljui - ceremonija njihovog vaganja
-7 8 5
Dvanaest - pojava tog broja ukazuje na
uticaj zodijaka na ljudski ivot - 219
Dvanaest prostih hebrejskih slova - 506

1033

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Dvanaest svetih ivotinja - danas potnate
kao sazvea - 376
Dvanaest - znaenje tog broja kod drcvnih naroda - 600
Dvanaest - znaenje tog broja u alhcmiji
-7 1 2
Dva - njegovi atributi - 294
Dva - Pitagora nije smatrao za broj - 272
Dvoglavi Feniks - prototip androginog ov e k a -3 8 7
Dvoglavi Feniks - simbol konanog androginog stanja ljudskog bia - 609
Dvoglavi Orao - simbol konanog androginog stanja ljudskog bia - 609
Dvorite Tabemakla - 675
Dvoslovna ifra - metod deifrovanja 814,815
Dvoslovna ifra - njena konstrukcija -815
Dvoslovna ifra - njen klju - 815
Dvoslovna ifra - uslovi za nju postoje u
brojnim knjigama - 798
Dvoslovni alfabet - koji je nainio ser
Frensis Bekon - 813
Dvoslovno pismo - primer - 814
Dvostruka dua oveka - njeno predstavljanje u simbolizmu Tarota - 571
Dvostruki - scdam od dvadesetdva hebrejska slova - 499
Dvostrakost - sainjena od pozitivnog i ncgativnog pola reproduktivnog sistcma, u
kojoj je Jesod muko, a Malkut ensko
- kreativna mo u etvrtom svetu - 538

Davo -- njegov oblik - 364

oberti, Vinenco (Vincenzo Gioherti) autor filozofije ontologizma - 4 6

D
Dejms, Viljem ( Wi/liam James) - uunio
populamom teroiju pragmatizma - 48

1034

Indeks
Denings, Hargrejv (Hargrave Jennings)
- o Ekserima Stradanja - 883, 884
Denings, Hargrejv (Hargrave Jennings)
- o falikom simbolizmu Adama - 552
Denings, Hargrejv (Hargrave Jennings)
- o Kabi - 920
Denings, Hargrcjv (Hargrave Jennings)
- o misterijama Grala - 676
Denings, Hargrcjv (Hargrave Jennings)
- o Ploama Zakona - 425
Donson, Bendamin (Benjamin Jonson)
- priznanje Bekonovom gcniju - 791
Dons, Scr Viljem (Sir William Jones) izjava da su muslimani vrsta heterodoksnih hriana - 920

E
Edenski vrt - mogua aluzija na Atlantidu
- 115
Edcnski vrt - njcgov simbol - 653
Edenski vrt - sadran u Svetovima Acilut,
Brija i Jecira - 519
Edip i Sfinga - 155
F.fes - opis koji daje Blavacka - 887
Efcs - poprite mnogih ranohrianskih
mitova - 887
Efes - sveti grad Misterijske religije - 887
Efod - njegova proroka mo - 598
Egipat - atlantianski inicijati, njcgovi prvi ,,boanski vlaari - 117
Egipatska religija - njeno poreklo - 585,
586
Egipatska zemlja - kabalistiko znaenjc
-3 2 9
Egipatske Misterijc - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Egipatski obred slobodnog zidarstva - stvorio ga je Kaljiostro - 955
Egipatski simbolizam - sauvan u Tarot
kartama - 561
Egipatski uticaj na knjievnost, filozofiju
i arhitckturu - 586

Ego - taka koncentrisane svesti - 512

Egzoterici - jedan od dva razreda ucnika
u Pitagorejskoj koli - 267
Egzoterika tumaenja - data masama - 52
Eklekticizam - dclinicija - 31
Eklekticizam Jovana od Solsberija (John
ofSalisbury) - ogranak sholastike kole -3 6
Ekseri Stradanja - legenda o njima - 883
Ekseri Stradanja - njihova simbolika - 884
Ekskalibur - njegova simbolika - 860-862
Ekvilibrijum - (Videti Uravnoteenost)
Ekvinociji i solsticiji - 206
Elefanta - Pitagora jc iniciran u tamonjim peinama - 263
Elejska filozofska kola - koju je osnovao
Ksenofan - 21
Elektricitet - naziv za Azot - 709
Elektricitet - simbolizovan zmijom - 373
Elektus - trei stupanj u Pitagorcjskoj filozofskoj koli - 267
Elementali - magovi su upozoravani da nikad ne iznevere njihovo poverenje - 460
Elementali - meusobno su ratovali kroz
materijalnu supstancu fizikog univerzuma - 469
Elementali - motivi njihovog prizivanja
-4 3 6
Elementali - nakon smrti se samo razgrauju nazad u elemenat iz kojeg su individualizovani - 456
Elementali - nalikuju na oveka po organizaciji i obliku - 455
Elementali - nastanjuju duhovnog dvojnika vidljive Prirode - 453
Elementali - nemaju besmrtnu duu ~ 456
Elementali - nesposobni za duhovni razvoj, ali su visokog moralnog karaktera
-4 5 6
Elementali - ne treba ih brkati sa istinskim ivotnim talasima koji se razvijaju kroz nevidljive svctove - 457

Elcmentali - nisu duhovi, ve su izineu

ljudi i duhova - 455
Elementali - njihova tela sastavljena su
od nadsupstancijalne materijc - 456
Elcmentali - njihove porodice su potpuno
izolovane u sopstvcnom, posebnom etem - 456
Elementali - njihov prosean ivotni vek
-4 5 6
Elementali - oboavani su i ukazivano im
je najvic potovanje - 453
Elementali - pominjanje u istoriji i literaturi - 455, 458
Elementali - postoji toliko njihovih porodica koliko i etera - 456
Elementali - predstavljaju specijalizovan
tip inteligencije dalkeo ispred oveka
-4 7 0
Elementali - pretpostavlja se da su to bili
mnogi paganski bogovi - 454
Elemcntali - pretpostavljalo se da donose
odluke za stvorcnja koja ne poseduju
organizovan mentalitet - 458
Elementali - razlika izmeu tela oveka i
tela duhova Prirode - 456
Elementali - razlika u onosu na inkuba i
sukubu - 470
Elementali - subhumani su u svojoj racionalnoj inteligenciji - 470
E lem entali - svojim krctanjcm nalikuju
duhovima - 455
Elem entali - verovalo se da nadahnjuju
proroita - 249
Elcmentali - (Videti Duhovi Prirode)
Elementarna esencija - (Videti Eter i Spiritualna esencija)
Elementama voda - njen simbol - 645, 648
F.lemcntama vatra - njcn simbol - 645
Elementama zemlja - njen simbol - 645
Elcmentame esencije - termin koji se odnosi na duhovna ustrojstva etiri prim am a naela - 452

1035

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Elementami eteri u kojima postoje duhovi
Prirode - Paracelzusova izjava - 457
Elem entarni nivo - jedan od etiri dela
univerzuma - 235
Elementami svet - 621
Elementami vazduh - njegov simbol - 645,
648
Elementi - analogija sa zemaljskim ustrojstvom oveka - 416
Elementi, drevni - metamorfozirani u savremeni vodonik, kiseonik, azot i ugIjenik 453
Elementi nieg sveta - kristalizovani nebeski zraci - 430
Elementi - njihovi regioni i stanovnici 653
Elementi od kojih je sastavljen svem ir prema drevnim Grcima - 252
Elementi - prema Grcima, razne elementam e estice imaju geometrijeske oblike - 272
Elementi, primordijalni - istinski odnos
izmeu njih - 644
Elementi - simbolizovani sa etiri kraka
krsta - 874
Elementi - termin koji se odnosi na fizike faze etiri primama naela - 452
Elementi (zemlja, voda, vazduh i vatra) -dvostruki po svojoj prirodi - 452
Elementi - (Videti etiri elem enta...)
Eleusinske Misterije - Apulejev opis inicijacije - 98, 99
Eleusinske Misterije - ovekova via priroda okovana je za njegovu neprilagoenu linost - 97
Eleusinske Misterije - dua oveka simbolizovana u Persefoni - 93
Eleusinske Misterije - due uspavane tokom njihovog fizikog ivota osuene
su da spavaju tokom itave venosti - 94
Eleusinske Misterije - inicijati uveni po
lepoti filozofskog koncepta i visokim
moralnim standardima - 91

1036

Indeks
Eleusinske M isterije, Male - posveene
Pcrsefoni - 92
Eleusinske M isterije, M ale - rasprava o
prenatalnoj epohi oveka - 97
Eleusinske Misterije - metamorfoza obreda posveenih Izidi i Ozirisu - 91
Eleusinske Misterije - najvea od svih filozofskih institucija - 100
Eleusinske Misterije - natprirodne pojave
pratile su rituale - 98
Eleusinske Misterije - osoblje koje je obavljalo slubu - 98
Eleusinske Misterije - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Eleusinske Misterije - poduavanje inicijata kako da se uzdigne iz tame svoje
materijalne prirode - 97
Eleusinske Misterije - ponono sunce koje je video Apulej tokom svoje inicijacije - 98
Eleusinske Misterije - Porfirijev koncept
njihovog simbolizma - 98
Eleusinske Misterije - potovanje im ukazivali veliki umovi antikog sveta - 99
Eleusinske M isterije - pravo roenje je
razvijanje duhovne due iz telesne prirode - 94
Eleusinske Misterije - prikaz Velikih obreda Tomasa Tejlora - 97
Eleusinske M isterije - razum evanje njihovih rituala zahteva detaljno prouavanje grke mitologije - 92
Eleusinske Misterije - roenje u fizikom
svetu shvaeno je kao sm rt u punom
znaenju te rei - 9 1
Eleusinske Misterije - slavljene u ast Cerere i Persefone - 9 1
Eleusinske Misterije - Teodosije Veliki suzbio ih je kao instituciju - 100
Eleusinske Misterije - turobnost Malih obreda predstavlja agoniju duhovne due

-9 4

Eleusinske Misterije - u njih su primane

ene i deca - 99
Eleusinske Misterije, Velike - posvcene
Cereri - 95
Eleusinske Misterije, Velike - rasprava o
principima duhovne regeneracije - 97
Eleusinski obredi - podeljeni u Male i Velike Misterije - 93
Elfi (vilenjaci) - (Videti Gnomi)
Elidska filozofska kola - koju je osnovao
Fcdon - 2 3 ,2 4
E lik sir- njegova priprema jedan je od ciljeva alhemije - 708
Eliksir ivota - predstavljen lzidom - 164
Elohim - androgina hebrejska re u mnoini - 547
Elohim - objanjenja komentatora i urednika - 548
Elohim - odnos sa spektrom - 353
Elohim - otkrivaju panteistiku prirodu
Boanstva - 547
Elohim - predstavljaju est moi Mikroprozopusa - 536
Elohim - re koja osporava monoteizam
-5 4 7
Elohim - stvaranje oveka - 547
Elohim - androgino ustrojstvo - 547
Elora - Pitagora je iniciran u tamonjim
peinama - 263
Em anacija - prim er njenog principa na
Bembinskoj Ploi - 235
Emanacija, prva - iz AIN SOFA - 515
Emanacije - na hipotezi o njima zasnovana je celokupna Gnostika Misterija
-7 6
Emanacija sunca - lek za ljudske bolesti
- 172
Emanacije, boanske - njihov poredak prema kabalistima - 534
Emanacije sunca - terapcutska vrednost
- 172
Emanacije - tri para iz Veitog Jcdnog - 75
Emanacionizam - uenje gnostika - 35

Emerson. R alf Valdo (Ralph Waldo Emerson) - filozofija transcendentalizma 48

Emerson, R alf Valdo (Ralph Waldo Emerson) - orijentalni uticaj na njegove spise - 48
Emocije - njihov simbolizam u igri aha
- 583
Emocije - uticaj arhitekture na njih - 835,
836
Emocije - uticaj muzike na njih - 343
Emocionalna priroda - simbolizovana srcem - 306
Emocionalna priroda - uporeena sa Evom
-5 5 7
Emocionalno okruenje - njegov uticaj na
racionalno miljenje - 974
Empirizam - uenje da se istina moe
dokazati eksperimentom ili kroz iskustvo - 37
Enciklopedistikakola-revolucionarizacija evropske misli - 44
Encada - njeni atributi - 299
Eneja pred dveriina pakla - Vergilijev opis
dela rituala grkih Misterija - 33
Enoh - ta je preduzeo da bi ouvao znanje o svetim Mistcrijama - 829
Entoni Tod Tomson (Anthonv Todd Thomson) - izjava o poreklu Feja [Fayes] i
Vila [Fairies] - 467
Eoni (Aneli) - proizvod est emanacija
sjedinjenih sa veitim plamenom - 75
Epigeneza - prestavljcna imenom David
-5 5 3
Epistemologija - jedna od est filozofskih
disciplina - 18
Epikurejska filozofija - pregled - 31
Epikurejska filozofska kola - koju je osnovao Epikur - 31
Epizode iz Misterija Apokalipse - 895
Epohe, etiri - prestavljene pomou Cetiri jahaa Apokalipse - 903

103 7

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Epopt - ime davano kandidatu nakon to
je proao kroz Velike obrede Eleusinskih Misterija - 98
,,Era - glavni faktor u odreivanju oblika religijskog oboavanja - 212
,,Era - ime uzima od znaka kroz koji se
sunce retrogradno kree - 212
,,Era - period tokom kojeg se sunce retrogradno krec kroz zodijaki znak 212
Eratostenovo sito - 288, 289
Eritrejska ftlozofska kola - (Videti Elejska filozofska kola)
Esencija, Univerzalna - Bog kao njena vrhovna individualizacija - 515
Esencije, elementame - termin koji se odnosi na duhovna ustrojstva etiri prim am a naela - 452
Eseni - bili su emanacionisti kao i gnostici - 855
Eseni - uvari tajni mistinog hrianstva
-8 5 4
Eseni - Isusovi inicijatori i edukatori - 854
Eseni - najuvenije tajno dmtvo u Svetoj
zemlji - 854
Eseni - najistaknutija od ranih sirijskih sekti - 854
Eseni - poast Josifa Flavija - 854
Eseni - poreklo njihovog reda - 854
Eseni - slinost njihove doktrine sa neopitagoreizmom - 34
Eseni - teili su da reinterpretiraju Mojsijev zakon - 855
Eseni - uili su o besmrtnosti due - 854
Eseni - uzimani su za tutore u rimskim
porodicama - 855
Eseni - znaenje rei - 854
Eseni - iveli su asketskim ivotom - 854
Esenska kola - ustanovljena radi tumaenja Pitagorinih simbola - 263
Esenski red - njegovi simboli su graditeljske alatke - 855

1038

Indeks
Esenski red - predak savremenog slobonog zidarstva - 855
Estetika - jedna od est filozofskih disciplina - 18
Estetika - njen uticaj na Ijudski ivot - 331
Emol, Elijas (Elias Ashmole) - opis metoda koje su alhemiari praktikovali kako bi prikrili svoju pravu doktrinu - 7 10
Etalid - jedna od Pitagorinih inkamacija
-2 7 1
Eter - duhovna esencija svakog od etiri
elementa - 456
Eter - jedna od deset emanacija Broja 500
Eterini dvojnik - odgovoran za verovanje u duhove - 477
Eterini dvojnik - prema Paracelzusu, njegova poremeenost je najvaniji uzrok
bolesti - 479
Eter - najuniverzalniji oblik mumije - 479
Eter - simbolizovan mozgom - 309
Eter - simbolizovan pentadom - 2960
Etidorhpa - ponono sunce prikazano u
n jo j - 198
Etiki standardi - postavili su ih inicijati
u Misterije - 947
Etika - jedna od est ftlozofskih disciplina
- 18
Etika - njena reformacija jedan je od tri
glavna cilja rozenkrojcera - 638
Ezoterici - jedan od dva razreda uenika
u Pitagorejskoj koli - 267
Euforb - jedna od Pitagorinih inkamacija
-2 7 1
Euklid - Boanska Porodica simbolizovana 47. problemom - 398
Euridika i Orfej - alegorijsko znaenje 103
Eva, boanska - analogija sa Malkutom
-5 3 4
Eva - ftlozofsko opravdanje alegorije o
njoj - 557

Eva - klju njenog alegorijskog stvaranja

- 555
Eva - predstavnik materijalne prirode oveka - 551, 555
Eva - sv. Avgustin je poredi sa crkvom -

557
Eva - uporeena sa emocionalnom prirodom - 557
Evolucija oveka - ovekoveena priom
o Deukalionu i Piri - 417
Evolucija, fizika - doktrina darvinizma

-4 5
Evolucija - Hegelov koncept - 40
Evolucija, kreativna - pretpostavka Bergsonove filozofije - 44
E v o lu cija- Spenserovo naglaavanje univerzalnosti njenog zakona - 46
Evolucija - uravnoteenost kao njen najvii mogui poetak, prema Spenseru

-4 6
Evolucioni princip - dobro poznat okultizmu antikog sveta - 2 18
Evolucioni rast oveanstva - otelovljen
u Alfi i Omegi 891
Evolucioni rast elementala - zabeleen je
iskljuivo u svesti o elementu, a ne kod
elementala - 470
E zoterika uenja - otkrivena nekolicini
otroumnih - 52
Ezoterini dijagram ustrojstva trostrukog
duhovnog sunca - 670

F
Faber, Dord Stenli (George Stanley Faber) - izjava da je originalno Isusovo
ime Jescua Hammassiah - 850
Falicizam - njegovo prisustvo u hrianskoj crkvi - 398
Faliki amblemi - njihovo prisustvo u Solomonovom Hramu - 841
Faliki simbolizam Adama - 552

Faliki simbolizam - njegovo pojavljivanje u Tarot kartama - 576, 59

Faliki simboli - korieni u Eleusinskim
Misterija - 397
Faliko oboavanje - znak Gemini kao njegov patron - 2 18
Falus - njegovi simboli - 398, 411
Falus - potovan kao simbol kreativne moi Boga - 397
Faros, ili Aleksandrijski svctionik - 261
Faust, dr - njegovo prizivanjc duha - 439
Felou, Tomas Mekol (Thomas Macall Fallow) - o drevnosti krsta kao ideografa

-8 6 9
Feniks, dvoglavi - prototip androginog oveka - 387
Feniks - misterija njegovog ponovnog raanja svakih esto godina - 923
Feniks - na grbu Sjedinjenih A m erikih
Drava - 385, 386
Feniks - najslavljenije od simbolikih stvorenja - 383
Feniks - naziv davan inicijatima - 384
Feniks - naziv za jednu od tajnih alhemijskih formula - 384
Feniks - njegova priroda i navike, prema
KJimentu Aleksandrijskom - 382
Feniks - njegovo periodino raanje je
simbol mudrosti - 923
Fcniks - Plinijev opis njegovog hvatanja

-3 8 3
Feniks - simbol aktivnosti pinealne lezde, ili treeg oka - 387
Feniks - simbol alhemijske transmutacije

-3 8 4
Feniks - simbol besmrtnosti due - 384
Feniks - simbol regeneracije - 387
Feniks - simbol Velikog Dela u alhemiji

-7 1 4
Feniks - sloena ptica iz Misterija - 360
Feniks - smatrano je da je posveen suncu - 384

1039

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Fenomenalizam - znanje ogranieno na
nauno objanjive injenice, ili dogaaje - 37
Fenomen - njegovo jcdinstvo sa noumenom u umetnosti i biolokoj cvoluciji
-3 9
Fenomen - senka Stvam osti - 981
Fenrir - vuk koji je prodrao Odina - 392
Fiat - re putem koje se iz Boanskih Usta izlivaju etiri reke koje prehranjuju
devet svetova - 703
Fihte, Johan Gotlib (Johann Goltlieb Fichte) - definicija saznanja - 39
Filalet, Eugen (Tomas Von) [Eitgenius Philalethes (Thom as Vaughan)] - autor
izuzetnog pisma, verovatno rozenkrojcerskog reda - 727
Filalet, Eugen (Tomas Von) [Eugenius Philalethes (Thomas Vaughan)[ - o moima rozenkrojcera - 637
Filalet, Eugcn (Tomas Von) [Eugenius Philalethes (Thomas Vaughan)] - opis magine planine - 732
Filon Judejski - opis heruvima na Zavetnom Kovegu - 543
Filozofsko vaskrsenje - predstavljeno Velikim M isterijam a- 125
Filozofija - antagonistika priroda savremenih kola - 19
Filozofija - komentar Frensisa Bekona 18
Filozofija - Ciceronov pohvalni govor - 19
Filozofija - dve razliite kole kao izdanci geocentrine i heliocentrine astrologije - 214
Filozofija - intelektualna alhemija - 705
F ilo zo fija- istaknuti lanovi Pitagorejske
kole - 20
Filozofija - kod drevnih naroda nikada nije odvajana od nauke i religije - 473
Filozofija - koju je oveanstvu otkrio Hermes - 127
Filozofija - nasuprot materijalnosti - 970

1040

Filozofija - nauka procenjivanja vrednosti

- 17
Filozofija - ne sme se brkati sa arobnjatvom - 434
Filozofija - njena geneza - 49
Filozofija - njena idealna funkcija - 19
Filozofija - njena rcformacija jedan je od
tri glavna cilja rozenkrojcera - 638
Filozofija - njen dvostruki smisao, prema
Sokratu - 23
Filozofija - njeni simboliki solsticiji - 331
Filozofija - njeno potonue - 971
Filozofija - njen poetak u grkim kolama - 20
Filozofija - njen preokret prikazan legendom o Hiramu - 335
Filozofija - njen stabilizujui uticaj - 13
Filozofija, paganska - sadri kljuevc hrianskog simbolizma - 842
Filozofija - pitagorejci su je smatrali esencijalnom za ivot - 970
Filozofija, pitagorejska - razvila se iz nauke o brojevima - 292
Filozofija - Platonov stav - 18
Filozofija - razne definicije - 17
Filozofija, savremena - njen brz razvoj 3 6 ,3 7
Filozofija, simbolika - njcni najmoniji
opipljivi elementi su kriptiki spisi Frensisa Bekona - 582
Filozofija - skrivena u terminologiji raznih umetnosti i nauka - 826
Filozofija - tenja sholastike da je izmiri
sa teologijom - 36
Filozofija - uloga koju je u njoj oigrala
kriptografija - 808
Filozofija - upomo okretanje ka materijalizmu - 18
Filozofija - znanje o elovanjima Prirode
-6 4 0
F ilo zo f-k arak teristik e - 173
F ilo z o f - njegovo mesto u civilizaciji 974

Filozof, pravi - ne pripada jednom narodu

ili rasi - 970
Filozofska kultura - supremmacija antikih kola - 969
Filozofska smrt grofa od Sen ermena -

961
Filozofska sm rt marala Neja - 963
Filozofska smrt - predstavljena Malim Misterijama - 125
Filozofska smrt rozenkrojcera - 806
Filozofska snaga - prirodni izdanak filozofskog ivota - 974
Filozofske institucije - Eleusinske Misterije, najvea od njih - 100
Filozofski ivot - metod za ubrzanje razvoja racionalne prirode - 973
Filozofski ivot - nesmotrenom ivotu -

980
Filozofski ivot - njegov proizvod je besmrtnost - 980
Filozofski ivot - preduslov mudrosti prema Pitagori - 20
Filozofski ritam - njegovo uspostavljanje

-9 7 4
Filozofski ivot - proizvodi filozofsku snagu - 974
Filozofsko jaje - oigledno stakleni koveg u kojem su rozenkrojcerska braa
sahranjivana - 639
Filozofsko-religijske doktrine pagana - podeljene da zadovolje potrebe Ijudskog
intelekta - 52
F ilo z o f- znaenje rei, prema Pitagori -

264
Filteri - upotreba u leenju - 486
Finansijsko stanje se ne menja sa promenom vibracija imena - 285
Fizika priroda oveka - nije prava mera
njegovog Sopstva - 980
Fizika priroda oveka - sim bolizovana
mesecom - 329
Fiziko okruenje - njegov uticaj na racionalno miljenje - 974

Fiziko telo - kroz njega se razvijaju ivotni talasi - 308

Fiziko telo - potrebno da bi se dua razvila i da bi napredovala - 197
Fiziko telo - simbolizovano sistemom za
razmnoavanje - 305
Fiziko zravlje - procenjeno na osnovu
aurikih emanacija - 168
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [Robert Fludd (Robertus de Fluctibus) - o
etiri elem enta i njihovim harm onijskim intervalima - 340
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [Robert Fludd (Robertus de Fluctibus) - o
proporcijama i intervalima mundanog
monokorda - 342
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [/?obert F ludd (Robertus de Fluctibus) - o
sazvuju mundanog monokorda - 340
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [Robert Fludd (Robertus de Fluctibus) - o
svojstvima sunca - 165, 166
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [Robert F ludd (Robertus de Fluctibus) simbolini dijagram delovanja Prirode
-6 2 7
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [f?obert Fludd (Robertus de Fluctibus) tabela sefirotskih korespondencija 532
Flad, Robert (Robertus de Fluktibus) [7?obert F ludd (Robertus de Fluctihus) teorija muzike elemenata - 349
Flamel, Nikola (Nicholas Flammei) - izvetaj opronalaenju Knjige Avrahama
Jevrejina - 693
Flamel, Nikola (Nicholas Flammet) - jedan od alhemiara - 680
Fleur-de-Lis - konvencionalizovana pela - 370
Fluktibus, Robertus de - (Videti Flad, Robert)

1041

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Folklor - osnova spisa ranih crkvenih otaca - 847
Frajar, Robert H. (R obert H. Fryar) - o
knjizi Avrahama Jevrejina - 695
Francuska revolucija - njeni pokretai bili su rozenkrojceri - 638
Frank, A dolf (Adolphe Frartck) - o Sefer
Jeciri - 497
Frank, A dolf (Adolphe Franck) - poreenje Sefirot sa raznobojnim staklenim
inijama - 527
Frenklin, Bendamin (Benjamin Franklin)
- njegove aktivnosti u osnivanju Sjedinjenih Amerikih Drava - 966
Freja - skandinavska Venera - 359
Frej - skandinavsko solam o boanstvo 194
Frensis" - pojavljivanje imena u Kralju
Henriju I V - 791
Frizura - opis i simbolika frizure Velikog
svetenika - 602
Frojdianizam - zasnovan na psihoanalizi
kroz psihopatske i neuroloke pojave
-4 2
Fama Fraternitatis - istorija rozenkrojcerstva i njegovog osnivaa, C.R.C. - 605
Fama Fraternitatis - nedostatak istorijskih potvrda njenih vanih taaka - 610
Fama Fraternitatis - jedan od manifesta
rozenkrojcerskog reda - 605

G
Gafarel, Zak (Jacques Gajfarel) - izjava
o astralno-svetlosnim telima biljaka 478
Gardner, Dejms (James Gardner) - izjava o uticaju Delfskog prorita na grku kultumu - 255
Gatri, Kenct Silvan Launfol (Kenneth Sylvan Launfal Guthrie) - paralelizam izmeu Popol Vuha i svetih spisa dmgih
velikih civilizacija - 943

1042

Gavran - smatran za misli Boanstva - 378

Gavran - smatran za vezu izmeu ljudskog i ivotinjskog kraljevstva - 381
G e b e r- utemeljiva modeme hemije - 922
Gematrija - Grci su je primcnjivali kao i
Jevreji - 543
Gematrija - kriptini metod pisanja koji
su primenjivali kabalisti - 543
Gematrija - primeri upotrebe - 543
Gemini - njihova simbolika - 218
Generativna snaga - simbolizovana pelom - 370
Generativni procesi - njihova upotreba u
rozenkrojcerskom simbolizmu - 642
Generativni sistem - korien kao simbol
fizikog tela - 306
Genijalnost - pobeda intelekta nad voljom,
prema Sopenhaueru - 41
Geniji - pretpostavlja se da su imali pomo s ilfa - 4 6 8
G eografija - koju je oveanstvu otkrio
Hermes - 127
Geometrija - jedno od sedam slobodoumnih umea i nauka - 830
Geometrija - prema Pitagori, sutinska za
racionalno razumevanje Boga, oveka,
ili prirode - 267
Geometrijska tela - stav o njihovim odnosima Pitagora je preuzco od Egipana
-2 8 2
Geometrijski dijagrami - potovanje koje
su im ukazivali pitagorejci - 281
Geometrijsko telo - prema Pitagori, simbolizuje mo broja 4 - 272
Gerber, Kversetanus (Quercetanus Gerber) - jedan od alhemiara - 680
Gete, Johan Volfgang fon (Johann Wolfgang von Goethe) - o analogiji izmeu
zvuka i oblika - 348
Gete, Johan Volfgang fon (Johann Wolfgang von Goethe) - sumnjalo se da je
povezan sa rozenkrojcerskim redom 612

Gilda Graditelja - preci savremcnih slobodnih zidara - 259

Gilda Graditelja - (Videti Dionizijski Arhitekti)
Glas i Ime - drugi par emanacija iz Veitog Jednog - 75
Glasine - osnova spisa ranih crkvenih otaca - 847
Glastonberijska opatija - osnovao ju je Josif iz Arimateje - 859
Glava, Ijudska - simbolizovana osnom planinom sveta - 114
Glava - simbol inteligencije - 311
Gmizavci - izabrani da predstavljaju apstraktne principe na osnovu njihovog
oblika ili navika - 357
Gnomi - esto ih vide mala deca - 461
Gnomide - naziv za enske gnome - 461
Gnomi - dodeljen im je sevemi kutak tvorevine - 460
Gnomi - inicijati su bili pouavani kako
da s njima komuniciraju i zadobiju njihovu saradnju u poduhvatima - 460
Gnomi - jedna od ctiri gmpe duhova Prirodc - 453
Gnomi - kae se da imaju prirodu Taurusa - 469
Gnomi - magovi su upozoravani da nikad
ne iznevere njihovo poverenje - 460
Gnomi - njihova veliina - 460
Gnomi - njihove ivotne navike - 461
Gnomi - njihov vladar je kralj Gob - 460
Gnomi - porodica elementala koji borave
u razreenom telu zemlje - 457
Gnomi - poseuju ogromnu mo nad stenjem i florom, kao i nad m ineralnim
elementima u kraljevstvima ivotinja i
Ijudi - 458
Gnomi - rad im je ogranien na elemente
koji odgovaraju njihovoj prirodi - 460
Gnomi - (Videti i Elementali)
Gnom - re verovatno izvedena iz grkog
,,genomus - 457

Gnostici - njihova podeljena miljenja po

pitanju Demijurga - 77
Gnostici - njihov nestanak iz filozofskog
sveta posle 111 veka - 793
Gnostici - njihovo tumaenje hrianskih
Misterija u skladu sa paganskim simbolizmom - 73
Gnostici - poreklo i znaenje rei - 73
Gnostici - prvi podelili prirodu Isusa na
dva ela - 361
Gnosticizam - Apsolutni Duh i Apsolutna
Sutina povezani sa emanacijama - 76
Gnosticizam - sistem emanacionizma - 35
Gnosticizam - stanovite o Hristu - 78
Gnosticizam - zasnovan na hipotezi o emanacijama - 76
Gnosticizam - podeljen na Sirijsku i Aleksanrijsku kolu - 76
Gnosticizam - dokazi u savremenoj filozofiji - 79
Gnosticzam - mnogi njegovi koncepti ukIjueni u dogme hrianske crkve - 79
Gnosticizam - njegovi principi kako ih navodi Simon Carobnjak - 75
Gnosticizam - uvijen u najdublje tajne i
nejasnost - 73
Gnosticizam - izvor podataka o njegovim
doktrinama - 35
Gnosticizam - tri para emanacija iz Veitog Jednog - 75
Gnostika filozofija Vasilida - opis - 76
Gnostike doktrine - irok uticaj na hriansku crkvu - 78
Gnostike Misterije - upoznate sa arkanskim znaenjem Serapisa - 85
Gnostike sekte - jedna od karika u zapadnom lancu okultne nauke - 624
Gnostiki kult - uniten animozitetom rane hrianske crkve - 73
Gnostiki sistem - izdanak mitraistikih
obreda - 66
Gob - kralj Gnoma - 460
Goblini - (Videti Gnomi)

1043

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Godina - drevni sistemi merenja zasnovani na ekvinocijima i solsticijima - 208
Godina - metod izraunavanja velike dvorane godine - 647
Godina - metod izraunavanja velike Sabat godinc - 647
Godina - njena podela predstavljena savremenim kartama za igru - 581
Godinja doba - prestavljena u savremenim kartama za igru - 581
Godinja doba - rezultat prolaska sunca
kroz sazvea - 208
Golubica - amblem boanskog blagoslova
-3 8 1
Golubica - glasnik boanske volje - 381
Golubica - Ionah je njeno pravo ime - 381
Golubica - joniki amblem - 381
Golubica - njeno ime davano jc proroitima i prorocima - 381
Golubica - otelotvorenje materinskog instinkta - 381
Golubica - simbol boanskog nadahnua
-3 8 1
Golubica - simbol istote i nevinosti - 381
Golubica - simbol Svctog Duha - 381
Golubica, Venerina - simbol razapetog Gospoda Ljubavi - 3 8 1
Govor - brojevi i slova su njegovi apsolutni simboli - 523
Graitelji, drevni - inicijati Misterija - 259
Graditeljske alatke - simboli esenskog reda - 855
Gradovi - pagani su ih shvatali kao sloene entitete - 315
Gral - njegova lutanja - 427
Gral pehar - 427
Gralske Misterije - bez adekvatne interpretacije - 4282
Graiske Misterije - ouvale su duhovno
telo hrianstva - 858
Gral - (Videti Sveti Gral)
Gramatika - jedno od sedam slobodoumnih umea i nauka - 830

1044

Grashof, Karl Luis fon - (Videti Hajndel,

Maks)
Grb Sjedinjenih Amerikih Drava - mnotvo okultnih i m asonskih sim bola -

Guteri - povczani sa Merkurom - 374

Gvoe - njegov simbol - 648, 654
Gvoe - u alhemiji simbolizovano vojnikom u oklopu 7148

385,386
Grb Sjedinjenih Amerikih Drava - prisustvo broja 13 u njemu - 3860
Grb Sjedinjenih Amerikih Drava - prisustvo orla i feniksa na njemu - 385,

386
Grb Sjeinjenih Amerikih Drava - prisustvo Velike piramide u Gizi na njem u - 385, 386
Grka kultura - uticaj muzike na nju -

344
Grka mitologija - klju joj se moe pronai u istoriji Atlantide - 114
Grka mitologija - da bi se shvatili eleusinski rituali potrebno je njeno detaljno prouavanje - 92
Grki katoliki krst - njegov oblik - 873
Grki samoglasnici - povezani sa sedam
crkava u Aziji - 893
Gmarstvo - esensko umee - 855
Grob O c a C .R .C . -6 0 9
G rof Geble (Comte de Gabalis) - koncept o bezgrenom zaeu - 471
Grom-ptica - naroito potovana kod amerikih Inijanaca - 379
Groe - njegova simbolika - 408
Groe - simbol Prirode kao izvora prehrane - 173
Grupa svetskih religija - 665
Grupne Due - verovanje crvenih ljudi -

930
Gukumac - atlantianski praroditelj Maja
i K.ia - 115
Gukumac - isto to i Kecalkoatl - 935
Gukumac - paralela izmeu njega i kralja
Solomona - 944
Gusenica - njena simbolika - 362
Gusenica - (Videti Leptir)
Guska - simbol primitivne supstance - 380

H
Hajndel, Maks (Karl Luis fon Grashof) [Max
Heindel (Carl Louis von GrasshofJ)] o rozcnkrojcerskim inicijatima i hramu
-6 2 4
Haldcjci - Oanes, atlantianski uitelj 116
Haldcjska podela univerzuma - 235
Haldejske Misterije - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Halje iniciranih kandidata - uvane su vie godina - 99
Hamadrijade - (Videti Gnomi)
Haos, Luciferov - njegov simbol - 653
Haos - postao je iz Luciferovog Samajima
-6 5 2
Haos - prebivalite Lucifera - 661
Harmonija - ne utvruje se ulnom percepcijom nego razumom i matematikom - 343
Harminija - preduslov lepote - 337
Harmonija (sklad) - njome se uspostavlja
transmutacija i regeneracija - 173
Harmonije - njihov klju skriven u tetraktisu 339
Hannonije - Pitagora je oredio harmonijske intervale svakog dela kreacije 341
Harntonije - prema Pitagori, bez izuzetka
su pod kontrolom matem atikih proporcija - 341
Harmonijska kola - razlika izrneu njenih muziara i Kanonika - 341
Harmonijski odnosi - poredak elemenata
u skladu sa njima - 341
Harpokrat - bog utanja - 176

Hartman, Franc (Franz Hartmann) - alhemijska definicija sunca - 193

Hartman, Franc (Franz Hartmann) - definicija rozenkrojcera - 613
Hartman, Franc (Franz Harlmann) - dokazi o alhcmiarima koji su uspeno transmutirali metale - 683
Hartman, Franc (Franz Hartmann) - izvetaj o Vencel Zajlerovoj transmutaciji
srcbme mealje u zlato - 683
Hartman, Franc (Franz Hartmann) - o mistinoj simbolici raspea - 884
Hartman, Franc (Franz Hartmann) - o paraboli o Solomonu, njegovim suprugama, konkubinama i devicama - 710
Hartman, Franc (Franz Hartmann) - o Pesmi nadpesm am a kao alhemijskoj formuli - 7 1 7 , 718
Hartman, Franc (Franz Hartmann) - opis
rozenkrojcerskog bratstva - 613
Hebrejska slova - kabalistiki raspored 502
Hebrejska slova - njihove kombinacije formiraju zakone univerzuma - 534
Hebrejska slova - odnos sa Bembinskom
ploom - 227
Hebrejska slova - podela u tri gmpe - 501
Hebrejska Trijada - 535
Hedonizam - karakteristina doktrina kirenske kole - 25
Hegel Georg Vilhclm Fridrih (Georg fVilhelm Friedrich Hegel) - filozofija zasnovana na istoj logici - 40
Hegel Georg Vilhelm Fridrih (Georg IVilhelm Friedrich Hegel) - koncept Boga
- 40
Hejdon, Don (John Heydon) - istaknuti
rozcnkrojcerski apologeta - 635
Hejdon, Don (John Heydon) - jedan od
alhemiara - 680
Hejdon, Don (John Heydon) - opis atributa lanova Bratstva R.C. - 635, 636

1045

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Hejdon, Don (John Heydon) - opis Bratstva R.C. - 635
Heketom, arls Viljem (Charles WiUiam
Heckethorn) - opis druidskih hramova
-6 4
Heksada - nazivana oblik oblika - 297
Helmont, Johan Baptista van (Johann Baptista van Helmont) - jedan od alhemiara - 680
Hclvecijus, Johan Fridrih (Joannes Fridericus Helvetius) - jedan od alhemiara
~ 680
Hemija - koju je oveanstvu otkrio Hermes - 127
Hemija, modema - njene temelje postavio
je Gerber - 922
Hcmija - zemaljsko telo alhemije - 700
Hemijska terminologija - koriena u ifrovanju - 826
Hemijski slogovi - od njih je sainjena
materia prim a - 489
Hemijsko Venanje - (Videti Alhemijsko
Venanje; Hermetiko Venanje)
Heksada - njeni atributi - 297
Heptada - broj religije i zakona - 298, 299
Heptada - njeni atributi - 298
Heptada - njeno formiranje - 298
Herbart Johan Fridrih (Johann Friedrich
Herhart) - filozofija zasnovana na ispitivanju pojava - 40
Hercules Furieux - jedan od kljueva za
bekonovsku zagonetku - 801
Herkules - identifikovan sa suncem - 184,
185
Herkules - njegovih dvanaest dela povezani sa putanjom sunca - 329
Herme - primer falikih stubova poizanih u ast bogova - 421
Hermes - autor masonskih inicijacijskih
rituala - 128
Hermes - autor vie hiljada knjiga - 127
Hermes - Egipani ga poistoveivali sa
suncem - 185

1 04 6

Indeks
Hermes - Egipani ga poistoveivali sa
Velikom p iram id o m - 160
Hermes - grki oblik - 140
Hermes - Hiram poistoveivan sa njim -

324
Hermes - personifikacija univerzalne mudrosti - 666
Hermes - njegova imena - 131
Hermes - njegove knjige izgubljene tokom spaljivanja aleksanrijeske biblioteke - 133
Hermes - osniva egipatskog uenja - 168
Hermesova Smargdna Tabla - najstarija
alhemijska formula - 723
Hermesova Smargdna Tabla - od posebnog je znaaja za masone - 723
Hermesova svetiljka - simbol prosvetljenog uma - 530
Hermesova svetiljka - simbol uravnoteenog intelekta - 530
Hermesov Kaducej - amblem medicinske
struke - 372
Hermes - poistoveen sa Kadmom - 128
Hermes - poistoveen sa Merkurom - 128
Hermesovo sveto drvo - 704
Hermes Trismegistos - poistoveivan sa
mnogim mudracima i p rorocim a- 128
Hermes Trismegistos - tekoa da se razlikuje identitet istorijskog oveka od
legendamog - 131
Hermes Trismegistos - predstavljen u liku najavljivaa u Misterijama - 98
Hermes Trism egistos - pripisujc mu sc
izum pisma - 128
Hermes Trismegistos - priznanje koje mu
odaje Frensis B a re t- 127
Hermes Trismegistos - shvaen kao otelovljenje Univerzalnog oveka - 131
Hermes Trismegistos - autor svih umea
i nauka - 700
Hermes Trismegistos - verovalo se da je
on pravi osniva isceliteljskog umea

-4 7 3

Hermetika kosmogonija - njeno obrazloenje u Boanskom Pimanderu - 135

Hrmetika smrt - neophodna za ostvarenje
Velikog Dela (magnum opusa) - 715
Hermetika teorija o sedam glavnih metoda leenja bolesti - 482
Hermetika teorija o sedam primamih uzroka bolesti - 480
Hermetiki alfabeti - njihova primena 809, 824
Hermetiki Brak - konzumira onaj ko se
ujedini sa Boanskim Izvorom svoje
vlastite prirode - 785
Hermetike i alhemijske slike Klaudija De
D om inika Selentana Valisa N ovija 739-767
Hermetiko poreklo reda slobodnih zidara
-3 2 7
Hermetiko venanje - njegovo znaenje
-7 8 5
Hermetiko venanje - simbolizovano venanim prstenom - 433
Hermetiko venanje - (Videti Alhemijsko venanje)
Hermetizam, misterije - simbolizovane Izidom - 169
Hermetizam - njegova naela isprepletana
su sa kabalizmom - 496
Hermetizam - smatra se sinonimom za kabalizam - 496
Hermotim - jedna od Pitagorinih inkamacija - 271
Herodot - izvetaj o gradnji Velike piramide - 145
Herodot - o maki - 389
Herodot - opis feniksa - 382
Herodot - teorija o nameni Velike piramide - 146
Hemvim iz Jezekiljeve vizije - simbolizovan u Tarot kartama - 578
Heruvim - kakav je vien u Jezekiljevoj
viziji - 542

Heterogenost i homogenost - granice ivotne aktivnosti, prema Spenseru - 45

H idrom antija - oblik proricanja koji je
praktikovao Pitagora - 274
Hidra - osnova islamskog hronolokog
sistema - 909
Higins, Frenk K. (Frank C. H iggins) - o
povezanosti rozenkrojcerstva i masonerije - 616
lligins, Frenk K. (Frank C. Higgins) - saetak pitagoregskih naela - 27
Higins, Godfri (Godfrey Higgins) - izvoenje Izidinog im e n a - 163
Higins, Godfri (GodJ'rev Higgins) - izvoenje rei Rozenkrojcer - 615
Higins, Godfri (Godfrey Higgins) - o krstu u meksikom simbolizmu - 881
Higins, Godfri (Gofrey Higgins) - o litolatriji - 417
Higins, Godfri (Godfrey Higgins) - o protivrenosti i nedoslednosti u Kuranu 919
Higins, Godfri (Godfrey Higgins) - o sazveu Arijes kao Jagnjetu Bojem" 209
Higins, Godfri (Godfrey Higgins) - poreenje Pitagorine i Isusove biografije 262
Higins, Godfri (Godfrey H iggins) - predstavlja Baha (Dionisa) kao jedan od
ranih paganskih oblika mita o Hristu 106
Higins, Godfri (Gofrev Higgins) - teorija
0 poreklu rozenkrojcerskog reda - 610
Hijavata - izvanredan heroj sevemoamerikog indijanskog folklora - 930
Hijavata - personifikacija crvenog oveka
1 njegove filozofije - 932
Hijavata - znaenje rei - 930
Hijena - znaenje - 395
Hijerarhije demona - rezultat sudara gornjih svetova, Aciluta, Brije i Jecire, sa
elementima donjeg sveta, Asije - 5 19

1047

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Hijerarhije - imena onih koje kontroliu
nie svetove - 661
Hijcrarhije Jeciratskog Sveta - 519
Hijerarhije - simbolizovane sfingom, kentaurom i ovekom-bikom - 376
Hijerolant - predstavnik Denujurga u M i sterijama - 98
Hijerofant Misterija - simbolizovan pentadom - 297
Hijerofant - simbolizovan pomou Alfe i
Omege - 892
Hijerofant - u Misterijama Piramide - 160
Hipatija - centralna figura u aleksandrijskoj koli neoplatonizma - 948
Hipatija dokazala je pagansko poreklo
hrianstva 951
Hipatija - najuvenija ena filozof svih vremena - 948
Hipatija - najvei paganski muenik 948
Hipatija - njena uenja - 950
Hipatija - njeni spisi - 948, 950
Hipatija - njcn karakter - 951
Hipatija - njeno muenitvo - 951
Hipatija - seanje na nju ovekoveeno je
u hagiolatriji rimokatolike crkve u linosti Katarine iz Aleksandrije - 950
Hipokampus - na ranim hrianskim duborezima prikazan kaojonin kit - 361
Hipnotika mo nad ivotinjama i ljudima
- koju je poseovao Pitagora - 274
Hipnotizam - Izidini svetenici su ga verovatno razumeli 177
Hipokrat - izdvojio je umce isceljivanja
od drugih nauka hrama - 473
Hipolit - njegova izjava o principima gnosticizma - 75
Hiram A b if- analogija sa Adamom - 324
Hiram A b if- analogija sa Bekonom - 326
Hiram A bif - astronomsko znaenje njegove tragedije - 329
Hiram A bif - fon Velingovo objanjenje
njegove istinske prirode - 323

10 48

Indeks
Hiram A b if - idcntian sa kraljom Hiramom - 724
Hiram A bif - jedan u biti - 724
Hirain A bif - kosmika pria o njemu -

319
Hiram A b i f - legenda o njem u je velika
alcgorija masonerije - 320
Hiram A b if - masonska legcnda o njemu
razlikuje se od biblijskog izvetaja 320
Hiram A bif - mit o njemu oslikava privremenu pobedu Zla -- 325
Hiram A b if- najvetiji radnik koji je ikada iveo - 3 18
Hiram A b if - njegova alegorijska istorija
sadrana je na Smaragdnoj Tabli - 724
Hirani A b if - njegova nacionalnost - 3 17
Hiram A bif - njegova podela radnika u tri
grupe - 320
Hiram A bif - njegovo muenitvo bazirano je na egipatskim obredima posveenim Ozirisu - 323
Hiram A bif - njegovo ubistvo od strane
tri hulje - 320
Hiram A b if - njegovo vaskrsenje je simbol ldeje Ijuske regeneracije - 324
Hiram A b if - njegov pepeo predstavlja
ljudsko srce - 330
Hiram A b if- njegov trostruki aspekt - 724
Hiram A bif - oblici imena koje je dao
Albert Pajk - 323
Hiram A b i f - otclovljenje principa ulepavanja - 33 1
Hiratn A b if- poistovcivan sa Hcrmesom

-3 2 4
Hiram A b i f - poistoveivan sa kraljem
arlsom I - 324
Hiratn A b if - poreklo lcgende o njemu 323
Hiram A b if- povezan sa orijentalnim simbolizmom - 328
Hiratn A bif - prestavlja aktivnu fiziku
svetlost sunca - 840
Hiram A bif - predstavlja Hrista - 325

Hiram A bif - predstavlja otelovljeni deo

duha oveka - 332
Hiram A bif - predstavnik moi i dostojanstva Misterija - 335
Hiram A b if- pria o njemu otelovljuje preokret ftlozofije - 335
Hiram A b if- pria o njemu povezivana je
sa muenitvom aka de Molea - 324
Hiram A b if - prototip oveanstva - 324
Hiram A bif - solamo boanstvo - 186
Hiram A bif - simbol Istine sahranjene u
obliku - 336
Hiram A b if - simbol Kundalini - 328
Hiram A b if - simbol Duhovne Vatre - 328
Hiram A b if - simbol vie prirode oveka
-3 2 5
Hiram A b i f - Univerzalni Agens Prirode
-3 2 3
Hiram A b if- zato je nazvan mrtvim u kosmikom smislu - 331
Hiram A b if- znaenje imena - 323
Himrgija - Pitagora joj se protivio - 269
Hobs, Tomas ( Thomas Hohbes) - doktrina
o misli i materiji - 36
Hoenajm, Teofrast Bombastus fon ( Theophrastus Bombastus von Hohenheim)
- (Videti Paracelzus)
H ofman, Volter D ejms (fValter Jam es
Hoffman) - najpotpuniji i najverodostojniji izvetaji o midevivinu - 933
Homcr - lekovita svojstva odreenih stihova iz Ilijade i Odiseje - 269
Homer - njegovo boansko nadahnue proistekloje iz M iste rija - 101
Homerov zlatni lanac" - inicijati u Misterije su njegove karike - 947
Homogenost - kraj Ijudske evolucije - 977
Homunkul - njegovo stvaranje jedan je od
ciljeva alhemije - 708
Honorificabilitudinitatibus - rozenkrojcerski potpis - 796
Hopi Indijanci - godinji ples zmije - 374

Homs - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877

Homs - prikazan sa glavom sokola - 379
Hosiji - pisari Delfskog proroita - 252
H ousehold fVords (Kune rei), asopis izvetaj o alhemijskim sposobnostima
Ramona Ljulja - 690
^
Hrabrost - simbolizovana jarcem - 391
Hrabrost - simbolizovana orlom - 377
flram - Adam kao njegov tip - 555
Hram Civilizacije - nedovreno delo Dionizijskih arhitekata - 838
Hram ljudske due - izgraili su ga Mudrost, Ljubav i Sluba - 839
Hramovi druida - 64, 65
Hramovi egipatskog misticizma - minijatumi prikazi univerzuma - 587
Hramovi - graeni po uzom na ljudsko telo - 306
Hramovi Mitre - mesta okupljanja ranih
hriana - 55
Hram, Univerzalni - simbolizovan Solomonovim Hramom - 841
Hrana - kako se obavlja njeno pribavljanje od mrtvih ivotinja i biljaka - 479
Hrana - koju je konzumirao Pitagora - 268
Hrast - simbol Boga Oca Misterija - 408
Hrist - Adam kao njegov prototip - 549,
545
Hrist - boanska priroda u oveku - 853
Hrist - ovekova prava nada za spasenje
-8 5 3
Hrist - gnostiki koncept njegove rtve 78
Hrist - istinita pria o njemu nikada nije
otkrivena svetu - 847
Hrist - Isus je otkrio njegovu prirodu i svrh u -8 5 3
Hrist - jagnje kao njegov omiljen simbol
-3 9 0
Hrist - klju za njegovu misteriju moe
se nai u legendi o Gralu - 861
Hrist - nazvan ,,Posrednik - 194

1 0 49

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Hrist nije razapet, prema gnosticima - 78
Hrist - njegovo brkanje sa Isusom - 853
Hrist - njegovo telo povereno je Nikodimu i Josifu iz Arimateje - 858
Hristova kosmika rtva - izjava sv. Irineja - 78
Hristova mo - tri kanala njenog izraza 325
Hrist - personifikacija N usa, Boanske
Svesti - 78, 36!
Hrist - poistovccn sa Bogom Sunca - 188
Hrist - poistoveen sa Univerzalnom Svcu- 886
Hrist - Posrednik izmeu apstraktnog Boanstva i smrtnog oveanstva - 853
Hrist - prestavlja savrenog oveka - 853
Hrist - predstavljen Hiramom - 325
Hrist - predstavnik duevnog sunca - 193
Hrist - predstavnik solame moi - 853
Hrist - prvi predlaga njegove misterije bio
je Platon - 858
Hrist - Serapis kao uzor za njegove prve
konvencionalne portrete - 85
Hrist - simbolizovan drvetom - 407
Hrist - sv. Avgustin ga poredi sa Adamom
-557
Hrist razlika izmcu Hrista i Isusa u maniheizmu - 35
Hrist - (Vidcti Isus)
Hrianin - znaenje pojma - 853
Hrianska crk v a - povrna i nezadovoljavajua objanjenja paganskih pravila 190
Hrianskc Misterije - njihov ritualizam
ini pria o Isusu - 854
Hrianske Misterije - slinost sa mitraistikim - 67, 68
Hrianskc Misterije - z.ahtevi za prijem
-5 4
Hrianski Bog Sunca - pozajmljen od pagana 187
Hrianski Bog Sunca - sastavljen od paganskih boanstava - 187

1 0 50

ln d ek s
Hrianski i bahovski obrei - povezani
upotrebom monograma IHS - 852
Hrianski simboli - klju za njih nalazi
se u paganskoj filozofiji - 842
Hrianski simboli - njihovi kljuevi mogu se pronai u paganskoj fdozofiji 842
Hrianski simboli - pronaeni u ruevinama temelja Serapeuma - 86
Hriansko Trojstvo - 4 7
Hrianstvo - alegorija o Bogu Sunca pozajmljcna od pagana - 187
Hrianstvo - Hipatija je dokazala njegovo pagansko poreklo - 951
Hrianstvo - ideali zasnovani na visokim
moralnim standardima paganskih Misterija - 54
Hrianstvo, mistino - njegove tajne poverene su esenima - 854
Hrianstvo, mistino - u njemu su otelovljene tajne paganskih misterija - 854
Hrianstvo - neoplatonistike doktrine
inkorporirane u njega - 34
Hrianstvo - njcgova snaga, prema Sopenhaueru, je pesimizam i porobljavanje volje - 41
Hcrmesov kaducej - izdanak Tau (Tav) krsta -8 7 1
Hrianstvo - karika koja nedostaje u
njegovoj vezi sa paganskim Misterijama - 869
Hrianstvo - njegovo duhovno telo ouvano je kroz Misterije Grala 858
Hrianstvo - njegovo duhovno telo povercno je Nikodimu i Josifu iz Arimateje - 858
Hrianstvo - pod orijentalnim uticajem
- 851
Hrianstvo - u njega su ukljueni mnogi
gnostiki koncepti - 79
Hrizalis - simbol groba Misterija - 368
Hu - analogija sa drugim glavnim boanstvima - 64, 65

Humanizam - uenje da jc ovek mera svih

stvari - 37
Humke - amerikih Indijanaca - 116, 182,
371
Humke - njihovo atlantiansko poreklo 116
Humke - ostaci oltara posveenih suncu
- 182
Hurije - postaju vidljive pod uticajem droga - 470

I
Ibis - objekat oboavanja - 380
Tbis - zatitnik useva - 380
Ibn Sina - (Videti Avicena)
Ideali ranog hrianstva - zasnovani na visokim moralnim standardima paganskih
Misterija - 54
Idealizam - tvrdnja da su realiteti univerzuma nadmaterijalni - 37
Idealizam - veliko filozofsko blago oveanstva - 975
Ideja ovcka, Platonova - identina sa Hiramom - 324
Ideja - njcna korespondencija sa brojem
-5 2 3
Ideja - proizvod slova - 523
Ideja, Univerzalna - sinonim za IYNX 238
Ideje - jedina realnost, prema Kroeu - 48
Ideje - njihova asocijacija (povezivanje)
kao fundamentalm princip psihofogije
-4 5
Ideje - platonistika dcfinicija - 238
Ideje - Sokratova dcfinicija - 23
Ideje - realni objckti saznanja, prema berklijanizmu - 45
Idolopoklonstvo - njegov nastanak - 303,
436
Ignoratinski fratri (ignorantini)-pogrean
stav o intelektualizmu - 557
Igdrasil - svetsko drvo Skandinavaca - 403

IHS Bahovo sveto imc 852

1HS direktna veza izmeu hrianskih i
bahovskih obreda - 852
IHS - njegova numerika vrednost - 852
Ihtiolatrija - kod Halejaca, Feniana i bramina - 361
Ikosaedar - jedno od pet Pitagorinih geometrijskih tela - 274
Iksion - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Iluzija - izdanak moi duae - 294
Ime Boga - njegove scdamesetdve moi
-4 9 6
Ime i Glas - drugi par emanacija iz Veitog Jednog - 75
Imela - isecana sa hrasta zlatnim srpom
-5 9
Imela - njena magnetska svojstva - 58, 59
Imena Boga - (Videti Deset imena Boga;
Sedamdesetdva imena Boga)
Imc - Pitagora je odredio naziv svakog dela kreacije - 341
Imc, Vcliko - oblikovano do tri hcbrejska
slova - 501
Indijanci, ameriki - njihova kosmogonija
-9 2 6
Indijanci, ameriki - po prirodi su simbolisti - 925
Indijanci, ameriki - razlikovali duh i stvarnu duu mrtvc osobc - 930
Indijanci, ameriki - vcrovanje u duhove
uvarc - 924
Indijanci, ameriki - verovanje u reinkarnaciju i transmigraciju - 924
Individualizam - njegov ekstremni oblik
u osnovnoj kinikoj doktrini - 25
Indra - jedan od razapetih spasitclja oveanstva - 876
Inicijacija - broj 9 je njen mistini simbol
-8 9 8
Inicijacija - njcn uticaj na racionalni intelekt - 974

1051

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Inicijacija - povezana sa prolenim ekvinocijem duha - 3315
Inicijacija - prevazilazi zakon raanja i
umiranja - 316
Inicijacija - simbolizovana Jonom i kitom
-3 6 1
Inicijacija - ukljuivala razapinjanje kandidata - 875
Inicijacije, druidske - slinost sa grkim i
egipatskim inicijacijama - 65
Inicijati - nazivani zmije - 373
Inicijati - nazivani feniksi - 374
Inicijati-Uitelji - njihovo proganjanje 947
Inicijati u drevne Misterije - dobijali imena koja su bila sinonim za Sunce - 585
Inicijati u Misterijc - postavili su duhovne, intelektualne i etike standarde potomstva - 947
Inicijati u Misterije - uporeeni sa Homerovim zlatnim lancem - 947
Inicijat, novi - uporeen sa piramidom 161
Inicijat - njegovo oslobaanje u Eleusinskim Misterijama - 98
Inicijat - vaskrsenje njegove duhovne prirode ostvaruje se bez posredstva fizike smrti - 333
Inkub i sukuba - hrane se zlom preko zlih
misli i emocija - 470
Inkub i sukuba - nevidljivi uzrok poroka
-4 7 0
Inkub i sukuba - razlika u odnosu na elementale - 470
Inman, Tomas (Thomas Inman) - izjava o
autorstvu Pentateuha (Petoknjija) 584
lnman, Tomas ( Thomas Inmari) - o znaenju rei Nun - 359
Insekti - izabrani da predstavljaju apstraktne principe na osnovu njihovog
oblika ili navika - 357

1052

Insekti - simboli duhova i demona Prirode - 363

Insignije hijerofanata Mistrerija - amblemi solame energije - 186
Intelekt - njegova dva tipa - 52
Intelekt - njegov odnos sa voljom u Sopenhauerovoj fiiozofiji - 41
Intelekt - njegov razvoj kao osnovni ton
Kontove pozitivistike filozofije - 42
Intelektualizam - pogreno shvatan kao
fatalan za duhovni razvoj - 557
Intelektualna snaga - simbolizovana otvorenim okom - 305
Intelektualni nivo - jedan od etiri dela
univerzuma - 235
Intelektualni standardi - postavili su ih inicijati u Misterije - 947
Intelektualni svet - sfera posredovanja -

194
Intelekt, uravnoteen - simbolizovan Hermesovom svetiljkom - 530
Inteligencija i Ljubav - Kralj i Kraljica u
alhemijskom venanju - 785
Inteligencija - povezana sa utom bojom
-2 0 0
Inteligencija - sim bolizovana glavom -

311
Intervali i harmonije sfera - 346
Intuicija, intelektualna - put za realizaciju
Apsoluta - 40
lntuicija - jedna od baklji koje je nosila
Cerera - 95
Intuicija - obezbeuje znanje o sutini stvari, prema Milu - 45
Intuitivna spoznaja nevidljivog koje se
prema spolja manifestuje kroz vidljivo
smatrana za mudrost - 269
Invokacije - jedan od sedam osnovnih metoda leenja bolesti - 482
Ionah - pravo ime golubice - 381
Ipsilon (Y) - egipatsko poreklo pitagorejskog koncepta - 270

Ipsilon (Y) - pitagorejski simbol toka Ijudskog ivota 270

Ipsilon (Y) - simbol Ravanja Puteva u
Mistcrijama - 270
Irinej, sv. - izjava da je Isus iveo do starosti - 848
Irinej, sv. - izjava po pitanju Hristove kosmike rtve - 78
Irinej, sv. - njegov opis gnostike filozofije - 76, 77
Ironija - koju je Sokrat koristio da stimulie snagu duha - 23
Irving, Voington (Washington Irving) - o
Muhamedovom karakteru - 9 17
Irving, Voington (fVashington Irving) opis Muhamedovog oprotajnog hodoaa - 913
Irving, Voington ( Washington Irving) opis Muhamedovog roenja - 906
Isak Holandski (Isaac o f Holian) jedan
od alhemiara - 680
Isa - skandinavsko ime za Iziu - 163
Isceljivanje - izvomo jedna od nauka svetenstva - 472
Isceljivanje - ueno tokom midevivinskih
obreda - 934
Ishrana - koju je praktikovao Pitagora -

268
Iskupljenje oveka - simbolizovano ruom i krstom - 642
Iskupljenje, gnostika doktrina - kroz Nus,
Univerzalnu Svest - 552
Iskupljenje - klju za njega u mitu o umiruem bogu - 125
Iskupljenje sveta - esencijalno naelo mnogih velikih religija - 875
Iskuavanjc - razlog njegovog nametanja
-3 1 2
Iskuenje - njegov znaaj za spasenje oveka - 559
Iskvarenost, ljudska - simbolizovana Adamom - 324

Islam - ezotcrijski red vrteih dervia 844

Islam - njegova kulturna batina - 921
Islamski hronoloki sistem zasnovan na
Hidri - 909
Islam - stav hrianstva prema njcmu 905
Iso - hebrejsko ime za Izidu - 163
Ispravno delovanje - jedan od tri kanala
izraavanja Hnstove moi - 325
Ispravno delovanje - preuslov Ispravnog
znanja - 974
Ispravno oscanje - jedan od tri kanala izraavanja Hristove moi - 974
Ispravno oseanje - predsuslov Ispravnog
znanja - 974
Ispravno razmiljanje - jedan od tri kanala izraavanja Hristove moi - 974
Ispravno razmiljanje - preduslov Ispravnog znanja - 974
Ispravno razmiljanje - spasitelj oveanstva - 974
Istina - esto razapeta izmeu dva oigledno kontradiktorna lopova - 175
Istina - neznanjem skrivena od sveta - 168
Istina - njeno vaskrsenje kroz obrazovanje - 336
Istina - prema empirizmu, dokaziva eksperimentom i iskustvom - 37
Istina sahranjcna u obliku - simbolizovana Hirainom - 336
Istorijat Svetog krsta - 867
Isus - analogija izmeu njegovog ivota i
ivota paganskih boanstava - 849
Isus - brkanje kosm ikih aktivnosti sa
njegovim ivotom - 853
Isus - broj 33 izabran da simbolizuje trajanje njegovog ivota - 849
Isus - duina njegove slube - 849
Isus - eseni su bili njegovi inicijatori i
edukatori 854
Isus - identifikovan sa Bahom pod nadimkom Panter - 853

1053

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Isus - ime izvedeno iz imena Jahve - 539
Isus - jedan od uzora za njega kao simbol
prolene ravnodnevice bio je Bah - 187
Isus - mogunost da je bio inicijat grkih
ili azijskih Misterija - 851
Isus - novac kovan u njegovu ast u Indiji
-8 5 1
Isus - njegovo brkanje sa Hristom - 853
Isus - njegovo originalni ime je Jescua
Hammassiah - 853
Isus - njegovo raspee i smrt su ovekoveenje tajne umirueg boga - 125
Isus - otkrio je prirodu i svrhu Hrista 853
Isusova sluba - njena duina - 849
Isusovo detiljstvo - kako se tretira u apokrifnim knjigama Novog Zaveta - 856
Isusovo raspee - spom o pitanje tokom
drugog veka - 849
Isus - personifikacija Boanskog Uma 858
Isus - poistoveen sa linom sveu pojedinca - 886
Isus - poklapanje njegove i Pitagorine biografije - 262
Isus - pravo poreklo parabola o njemu 853
Isus - predstavnik smrtnog oveka - 362
Isus - prema Irineju, doiveo je starost 848
Isus - pria o njemu bila je inicijacijski
ritual - 854
Isus - pria o njemu ima uglavnom astronomsko znaenje - 187
Isus - razlika izmeu Isusa i Hrista u maniheizmu - 35
Isus - simbolizovan ribom - 358
Isus - simbol prolene ravnodnevice - 187
Isus - svetu nikada nije otkrivena istinita
pria o njemu - 847
Isus - vitezovi templari inicirani su u pravu istinu o njemu - 847

1054

Indeks
Isus - zapise o njemu poseduju budisti 851
Isus - zapisi o njemu pronaeni na Tibetu
-8 5 1
Itar - analogija sa legendom o Persefoni
- 119
Itar - duh plodnosti - 118
Itar - jedan od prvih primcra alegorije o
umimem bogu - 117, 118
Itar - simbolizam njenog mita - 119
Itar - njen mit je simbol ovaploenja ljudskog duha - 1193
Italska kola - (Videti i Univerzitet u Krotoni)
IYNX - definicija prema Midu - 237
IYNX - sim bol U niverzalnog B ia na
Bembinskoj Ploi - 237
IYNX - sinonim za Devicu sveta, Izidu 238
IYNX - polimorfna sveobuhvatna Univerzalna Ideja - 237
Izbor - njegova mo oznaena pitagorejskim Y - 270
Iz d u b a r- isto to i Nimrod, lovac - 368
Izgubljena Re - ekvivalentna svetom imenu boga Ra - 176
Izgubljena Re - hrianski mistini koncept - 330
Izgubljena Re masonerije - povezana sa
znaenjem imena Jahve - 539
Izida, Devica - simbol kljueva tajnih doktrina - 169
Izida - druidi su joj se klanjali kao simbolu meseca - 176
Izida - hriani je metamorfozirali u Devicu Mariju - 163
Izemija - hrianska zajednica u Italiji 398
lzgubljena Re - ukazuje na potovanje
koje je oveanstvo pridavalo naelu
zvuka - 485
Izida - identina sa IYNX, Univerzalnom
Idejom - 238

Izia - imc planete Venere - 278

Izida - izvocnje njenog imena - 1637
Izida - kvintesencija etiri elementa - 174
Izida - Le Plonon je identifikuje sa majanskom kraljicom Moo - 163
Izida - majka sunca - 185
Izida - natpis o njoj u Nisi - 164
Izida - naziv za okultni lek - 170
Izida - njena simbolika - 169
Izida - njene moi i atributi - 163
Izida - njene statue ukraene suncem, mesecom i zvezdama - 169
Izia - njeno poreklo - 163
Izida - njen roendan - 166
Izida - njen veo skriva mudrost od profanih - 169
Izida - ovaploenje Velikog Nepoznatog
- 177
Izida - personifikovana kao majka svega
stvorenog - 169
Izida - personifikovana kao Univerzalna
Priroda - 169
Izida - poistoveena sa Devicom u sazveu Virgo - 174
Izida - povezivanje ribe sa njom - 358
Izida - pre alcgorijska nego istorijska linost - 164
Izida - predstavlja Eliksir ivota - 170
Izida - predstavlja Kamen mudraca - 170
Izida - predstavlja misteriju majinstva 177
Izida - predstavlja princip prirodne plodnosti - 163
Izida - predstavlja Univerzalni lek - 170
Izida - prema Godfriju Higinsu nije sinonim za mesec - 176
Izida - pribor njenih sledbenika, prema
Plutarhu - 177
Izida - poznata kao boginja sa deset hiljada imena - 163
Izida - reeno je da je prati sedam korpija - 368
Izida, Saiska - 668

Izida, Saiska - natpis na hramu Izidc iz

Saisa - 163
Izida - simbolizovana enom obuenom
u sunce - 899
Izida - simbol principa prijemivosti Prirodc - 166
Izida - znaenje rei - 163
Izidini svetenici - postajali su adepti korienjem nevidljivih sila Prirode - 177
Izidin veo - njime je mudrost skrivena od
profanih - 169
Izidin veo - simbol neznanja i emocionalnosti - 668
Izijaka Ploa - (Videti Bembinska Ploa)
Izlazak sunca - legenda o njemu i skarabej - 366
Izreke - koje se pririsuju Pitagori - 275

J
Jabuka - predstavlja poznavanje procesa
stvaranja - 407
Jagnje Boje - simbolizovano Zlatnim runom - 785
Jagnje Boje - simbol prolene ravnodnevice - 187
Jagnje Boje - titula data suncu - 209
Jagnje Boje - drevni naziv za sazvee
Arijes - 209
Jagnje, N ebesko - oznaeno Jasonovim
Zlatnim runom - 3 9 1
Jagnje - njegova sim b o lik a- 391
Jagnje - oznaava Univerzalnog Spasitelja -3 9 1
Jagnje - predstavlja proienog kandidata - 889
Jagnje - shvaeno kao rtva za grehe sveta - 894
Jagnje - simbol Hrista u ranoj crkvi - 894
Jagnje - svetinja tokom A rijanske ere 212
Jagnjetova nevesta - interpretacija procesa njenog postajanja - 785

10 55

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Juge, etiri - nain njihovog izraunavanja - 330
Juge, hinduske - predstavljene bojama savremenih karata za igru - 581
Jug - jedna od deset emanacija Broja - 501
Jupiter Atnon - so amonijaka je po njemu
dobila ime - 648
Jupiter - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Jupiter - njegov simbol - 648
Jupiterova muva - poreklo - 371
Justin Muenik - analogija izmeu Isusa
i paganskih boanstava - 849
Justin Muenik - proglasio da je Knjigu
O tkrivenja napisao Jovan, jedan od
Hristovih apostola" - 888
Jutamja zvezda - ime planete Venere - 278

K
K aabaha - paralela Kabi u M isterijam a
ibalbe - 944
Kabala, Analogna - njena funkcija - 496
Kabala, Astroloka - njena funkcija - 497
Kabala - dua due zakona - trei deo hebrejske teologije - 494
Kabala - klju za duhovne tajne Svctog
pisma - 526
Kabala, Kontemplativna - njena funkcija
-4 9 7
Kabala, Magijska - njena funkcija - 497
Kabala - mistini kljuevi za usmena uputsva Misterija Tabemakla - 5860
Kabala - njena svrha - 493
Kabala - njene tajne skrivene u Pentateuhu (Petoknjiju) - 493
Kabala - njeno znaenje - 493
Kabala - odnos savremenih Jevreja prema
njoj - 526
Kabala, Prirodna - njena funkcija - 496
Kabala - u njena tajna naela bili su upueni samo najvii jevrejski inicijati 492

1058

Indeks
Kabalistika podela univerzuma - 528,
530
Kabalistika ema etiri sveta - 513
Kabalistike Misterije - oveanstvo su u
njih uputili ancli - 493
Kabalistiki alfabeti - 824
Kabalistiki porcdak boanskih emanacija
-5 3 4
Kabalistiki poredak Stvaranja - 5348
Kabalistiko drvo - 403
Kabalizam - Egipat se sa njim upoznao
preko Avrahama - 493
Kabalizam - isprepletan sa naelima alhemije, hermetizma, rozenkrojcerizma
i slobodnog zidarstva - 496
K abalizam - izvorno boanska nauka 640
Kabalizam - jezik aneoskih i nebeskih
bia - 640
Kabalizam - kriptini mctodi pisanja koje
koristi - 543, 544
Kabalizam - njegove tajne doktrine prvi
je saeo u pisani oblik rabin imon 494
Kabalizam - njegovo poreklo - 493
Kabalizam - njegov uticaj na srednjovekovnu hriansku i jevrejsku misao 494
Kabalizam - podela na pet odeljaka - 496
Kabalizam - smatra se sinonimnim sa hermetizmom - 496
Kabalizam - vaan klju za masonski ezoterizam - 492
Kaba - Muhamed ju je oistio od idolopoklonstva - 911
Kaba - njena paralela u Misterijama ibalbe - 944
Kaba - njene dimenzije i opis - 912
Kaba - sveto mesto islama - 912
Kabirske M isterije - oboavanje bora 123
K abirske M isterije - odm ah do eleusinskih po potovanju u javnosti - 123

Kabirske Misterije - Klimentov komentar

- 123, 124
Kabirske Misterije - podeljene na tri stupn j a - 124
Kabirski obredi - simbol ravnotee - 125
Kadovi - upotreba u leenju bolesti - 486
Kaovi - upotreba za izazivanje eljenih
mentalnih stanja - 487
Kad - medijum za izraavanje salamandera - 464
Kaducej, Hermesov - amblem medicinske
struke - 372
Kaucej, Hermesov - izdanak Tau (Tav)
krsta - 871
Kalaj - njegov simbol - 648, 654
Kalendar - njegova reforma koju je napravio Hermes - 128
Kali, dr Isidor (Isidor Kalisch) - njcgov
raspored slova Velikog imena - 501
Kalme, Antoan Ogustin (Antoine Augustin
Calmet) - opis korpije - 367
Kalpeper, Nikolas (Nicholas Culpeper) korelacija astrologije i travarstva - 486
Kalpeper, Nikolas (Nicholas Culpeper) lekar, travar i astrolog - 485
Kalumet - njegov dim je prikladna ponuda nebu - 927
Kaljiostro, g rof di (Comte di Cagliostrd)
- iniciran u Red vitezova tem plara 961
Kaljiostro, g rof di (Comte di Cagliostro)
- izjava da je Ruin Krst pravi simbol
Misterija - 956
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- jedan od alhemiara - 680
Kaljiostro, g ro f di (Comte di Cagliostro)
- najproganjaniji ovek od poetka hrianske ere - 955
Kaljiostro, g rof di (Comte di Cagliostro)
- njegova predskazanja - 956
Kaljiostro, g rof di (Comte di Cagliostro)
- njegov izgled - 953

Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)

- njegova smrt - 955
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- njegovo suenje i oslobaajua presuda - 954
Kaljiostro, gro f di (Comte di Cagliostro)
- njegov susret sa masonskim predstavnicima u Parizu - 956
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- pobrkan sa uzepeom Balzamom 954
Kaljiostro, g ro f di (Comte di Cagliostro)
- kolovan u Arabiji - 952
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- tvorac Egipatskog obreda slobodnog
zidarstva - 955
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- zastupnik vitezova templara - 955
Kaljiostro, grof di (Comte di Cagliostro)
- ene su primane u njegovo tajno drutvo - 955
Kamena kocka, otesana - prestavljena
Novim Jerusalimom - 901
Kamena kocka - uporeena sa ljudskim
drutvom - 839
Kamen iz Oberamergaua - slinost sa Hristovim licem - 434
Kameni likovi - koje su boanstva oduhovila 429
Kameni likovi - oblik korien u oboav a n ju -4 1 8
Kamen mudraca - njegova priprema jedan je od ciljeva alhemije - 708
Kamen mudraca - njegova svojstva - 718
Kamen mudraca - otelovljuje naela astronomije i kosmogonije, kako univerzalne tako i ijudskc - 776
Kamen mudraca - po sebi je i makrokosmos i mikrokosmos - 776
Kamen mudraca - predstavljen Izidom 170
Kamen mudraca - u njemu su sadrane
sve moi Prirode - 726

10 59

Indeks

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

K am en m udraca - uspostavljen skladom
etiri elem enta - 173
K am en m udraca - (Videti M agnum opus)
K am en m udraca - zapravo je filozofski
kam en - 422
Kam en m udraca - za proces njegovog form iranja reeno je da je tajno skriven u
im enu R ozcnkrojcer - 615
K am enje - drevne porote koristile su ga
pri donoenju presuda - 429
K am enje - kako su ga koristili praistorijski narodi - 419
K am enje - korespondencije sa planetam a
i zodijakim znacim a - 433
K am enje - njegova sim bolika u M isterijam a - 421
K am enje - sa prirodnim oznakam a - 434
Kancer, sazvee - shvatano kao izvor sveg
ivota - 208
Kancer, sazvee - period kada se letnji
solsticij odvija u njem u - 209
K andiati proii m itraistike inicijacije
nazivani su ,,lavovi - 70
K andidat, proieni - pred stav ljen Jagnjetom - 895
K andidat prolazi kroz dve kapije tokom
inicijacije u FJeusinske M isterije - 99
K anonici - razlika izm eu njih i m uziara
H arm onijske kole - 343
K ant, Im anuel (Im m anuel K ant) - kategorije njegove filozofije - 39
K ant, Im anuel (Im m anuel K ant) - njegova
kritika filozofija - 33
K antova (Im m anuel K ant) kritika filozofija - 33
K apijc, dve - kroz koje prolazi kandidat
tokom inicijacije u E leusinske M istcrije - 99
K apije sv c tlo sti, p e d eset - a n alo g ija sa
M antenja pilom karata za igru - 578
K aprikom - sim bolizovan O cem Vremenom - 330
K aprikom - znaenje - 210

1 0 60

Karlajl, Tomas (Thomas Carlyle) - o Muhamedovoj smrti - 915

Karlajl, Tomas (Thomas Carlyle) - o Muhamedovom karaktem - 916
Karlo Veliki - legende o njemu povezane
su sa kraljem Arturom - 860
Karlo Veliki - pela kao njegov simbol 370
Karma - jedan od seam primam ih uzroka bolesti - 480
Karte za igru - analogija sa kabalistikih
pedeset kapija svetlosti - 578
Karte za igru - njihov dizajn i sastav 580,581
Karte za igm - njihovo poreklo - 560
Karte za igm - poseduju masonskc i rozenkrojcerske simbole - 564
Karte za igru, savrem ene - analogija sa
politikom podelom u Sjedinjenim
Amerikim Dravama - 581
Karte za igm, savremene - voreske karte
oznaavaju znakove zodijaka - 582
Karte za igru, savremene - prisustvo masonskog simbolizma - 582
Karte za igru, savremene - njihovo poreklo -5 8 1
Karte za igm, savremene - predstavljanje
podele godine - 581
Karte za igm, savremene - predstavljanje
godinjih doba - 581
Kartezijanstvo - metafizika filozofija - 42
Kastor i Poluks - bogovi pomorstva - 124
Katoliko obeleavanje Uspenja Bogorodiinog - paralela u astronomiji - 189
Kauterizacija - Pitagora joj se protivio 269
Kebes - njegova Tablica - 949
Kecalkoatl - atlantianski praroditelj Maja i Kia - 115
Kecalkoatl - isto to i Amam - 935
Kecalkoatl - isto to i Gukumac - 935
Kecalkoatl - jedan od razapetih spasitelja
oveanstva - 877

Kecalkoatl - nesumnjivo solami bog - 185

Kecalkoatl - njegovo raspee - 880
Kecalkoatl - paralela izmcu njega i kraIja Solomona - 944
Kecalkoatl - znaenje rei - 935
Kecelja od jagnjee koe slobodnih zidara
- predstavlja proienje generativnih
procesa - 895
Kecelja, masonska - njena simbolika - 321
Kecelja, masonska - njeno pojavljivanje
u simbolizmu Tarota - 570, 572
K ecelja, m asonska - znaenje okretanja
njenog preklopa nagore - 572
Kentaur - kombinovana ivotinja iz Misterija - 360
K e n ta u r- njegova simbolika - 218, 376
Kentaur - simbol sloene prirode oveka
-3 7 6
Kepler, Fridrih Johan (F riedrich Johannes
K epler) - demonstracija platonistike
doktrine o nastanku svemira - 279
Keter - emanacije iz njega formiraju tri
trijade Tvorakih Sila - 531
Keter - personifikacija bezlinog ivota
-5 1 6
Keter - prva emanacija iz AIN SOFA - 515
Keto - velika riba - 362
Khepera - skarabejoglavi oblik boga Ra
-3 6 6
Khirm - oblik imena Hiram - 323
Khor-Om - oblik imena Hiram - 323
Khurm - oblik imena Hiram - 323
Kibcla - hijerofantkinja misterija - 56
Kibela - Velika Majka, simbol ivotvome
sile U niverzum a- 122
Kimena vatra - simbolizovana korpijom
- 367
Kie - Kecalkoatl, njihov atlantianski praroitelj - 115
Kie - njihovi atlantianski praroditelji 115
King, Carls Viljem (Charles William King)
- opis Abraksasa - 77

King, arls Viljem (Charles William King)

- ukazivanje na Eksere Stradanja - 884
King, Edvard - (Videti Kingsboro, Edvard King, vikont)
Kingsboro, Edvard King, vikont (Edward
King, Viscount Kingsborough) - teorija
o raspeu Kecalkoatla - 882
Kinika filozofska kola - koju je osnovao Antisten - 25
Kinili, Edvar Von Hajd (Edward Vaughan
f/vde Kenealy) - komentar o simbolizmu gusenice - 362
Kinokefal - egipatski hijeroglifski simbol
pisanja - 395
Kirenska filozofska kola - koju je osnovao Aristip - 25
Kirher, Atanasije (Athanasius Kircher) napori da rasplete misteriju Bembinske
Ploe - 227
Kirher, Atanasije (Athanasius Kircher) o uvek-goreim lampama - 245
Kirher, Atanasije (Athanasius Kircher) problem raznolikosti - 30
Kit - alegorijsko znaenje - 361
Kit - izvoenje imena - 361
Klark, Dejms Frimen (James Freeman
Clarke) - njego opis verovanja druida
- 62, 63
Klasina mitologija - prikaz u obliku drveta - 43
Klasina mitologija - verovatni klju za
bekonovsku zagonetku - 807
Klica bolesti - drevni koncept - 480
Klica ivota - simbolizovana takom - 647
Klice semena - njihova opteprisutnost 707
Klimcnt Aleksandrijski - komentar kabirs k ih o b re d a - 123, 124
Kliment Aleksandrijski - opis prirode i navika feniksa - 382
Klju alhemije prema Egipanima - 720
Kljuevi tajnih doktrina - simbolizovani
Izidom - 169

1061

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Klju za veliku filozofsku tajnu - 775
Knjiga Alzc - primer hermetikog i alhemijskog simbolizma - 476
Knjiga Avrahama Jevrejina - pronaao ju
je Nikola Flamel - 693
Knjiga ,,M - data Ocu C.R.C, a koristio
ju je i Paracelzus - 606
Knjiga ,,M - doneo ju je Kristijan Rozenkroje iz Arabijc - 606, 637
Knjiga Otkrivenja (Apokalipsa) - jedna
od tri najvee knjige kabalizma - 494
Knjiga Sjaja (Sefer ha Zohar) - jedna od
tri najvce knjige kabalizma - 494
Knjiga Stvaranja (Sefer Jecira) - jedna od
tri najvee knjige kabalizma - 494
Knjige koje su unitili hriani kako bi
sakrili pagansko poreklo svojih doktrina - 868
Knjievnost - uloga koju je u njoj odigrala kriptografija - 808
Kocka - jedno od pet Pitagorinih geometrijskih tela - 273
Kocka - odnos sa tetraktisom i zvezdom
-2 8 1
Kocka - simbol materije - 646
Kocka - simbol mistine prirode oveka
-2 9 9
Kocka - simbol Novog Jerusalima - 657
Kocka - simbol preporoenog oveka 572
Kocka - simbol soli - 647
Kocka - simbol teine 6460
Kodirana ifra - njena savremena upotreba - 825
Koh, princ - Lc Plonon ga ientifikuje sa
Ozirisom - 164
Kol, Don (John Cole) - komentar o simbolici Kaprikoma - 2 10
Kolirije (tenosti za oi) - upotreba u leenju - 486
Kolos sa Rodosa - jedno od sedam svetskih uda - 260

1 06 2

Indeks
Kombinovane ivotinje - prikazane u ranim zoolokim knjigama - 359
Kombinovane ivotinje - svetenici su se
premavali u njihove obllike u inicijacijskim ceremonijama - 359
Kompoziti - Paracelzusov naziv za elementale - 456
Kondor - simbol dezintegracionih procesa - 380
Konstruktivnost - vrhovni izraz due, prema Dionizijskim arhitektima - 839
Kontemplativna Kabala - njena funkcija
- 497
Kont, Ogist (Auguste Comte) - pozitivistika filozofija koja se bavi razvojem
Ijuskog intelekta - 42
Konj, beli - njegov jaha je prosvetljeni
um - 902
Konj, krilati - njegova simbolika - 396
Konj - njegova simbolika - 396
Kopemik, Nikola (Nicolaus Copernicus)
- solami sistem prema njemu - 654
Koplje koje krvari - jedna od svetih relikvija Misterija Grala - 858
Komjaa - faliki simbol - 376
Komjaa - kod Kineza simbol dugovenosti - 375
Kornjaa - simbol mudrosti - 376
Kosmika alhemija - nastojanje Lucifera
da je izvede rczultiralo je materijalnim
univerzumom - 709
Kosmika Lepota - njeh duh ubila su ogranienja konkretnog oblika - 335
Kosmika rtva Hrista - izjava sv. Irineja
-7 8
Kosmike aktivnosti - pobrkanc sa Isusovim ivot - 853
Kosmiki Bik - njegova energija simbolizovana sa sedam aa - 9 0 1
Kosmiki principi - otelotvoreni u arhitekturi - 835
Kosmiki sistem - simbolizovan Sefirotskim drvetom - 530

Kosmiki sistem - simbolisan svojstvima

Sefirot - 530
Kosmiko Jaje - analogija izmeu njega i
Aurikog Jajeta - 512
Kosmiko Jaje - neopipljiva sfera u kojoj
se javljaju raanje, rast i propadanje 511
Kosmogonija amerikih Indijanaca - 926
Kosmogonija, hermetina - njeno obrazloenje u Boanskom Pimanderu - 135
Kosmogonijski mit Navaho Indijanaca 928
Kosta, Hipolit Hoze da (Hipolito Jose da
Costa Pereira Furtado de Mendon^a)
- o tome da su dionizijski obredi bili
utemeljeni na astronomiji - 837
Kosti - analogija izmeu njih i duha - 416
Kosti raznih boanstva - poistoveivane
sa metalima - 430
Kostur - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 574
Konica - njena simbolika u masoneriji 370
Koveg, mrtvaki - njegovo pojavljivanje
u simbolizmu Tarota - 579
Koe koje su nosili svetenici - 388
Krava, Majka - kod Skandinavaca - 168
Krava - ponekad koriena kao simbol
Izide - 168
Kralj Artur - osniva Reda Vitezova Okruglog Stola - 862
Kralj A rtur - pouavao ga je i inicirao
Merlin, arobnjak - 860
Kralj Artur - povezan sa mnogo legendi
o Karlu Velikom - 860
K raljeva odaja u Velikoj piram idi - dimenzije - 152
Kraljeva odaja u Velikoj piramidi - scena
dodeljivanja najvieg stepena u Misterijama Piramide - 161
Kraljevsko dostojanstvo - pela kao njegov simbol - 370

K raljevstva Prirode - pagani su ih shvatali kao pojedinane entitete - 315

K raljica - sim bol srebra u alhem iji - 713
K raljiina odaja u Velikoj piram idi - dim enzije - 152
Kralj - sim bol zlata u alhem iji - 713
K ratko lice - (Videti M ikroprozopus)
K reacija - Pitagorina klasifikacija njenih
delova - 341
K retanje - krug je drugo kretanje - 647
K retanje - njegov sim bol - 646
K retanje - taka je prvo kretanje - 647
Krila - simbol tenje, istote i lepote - 377
Krilate zmije - naziv dat Serafim im a - 373
K rilate zm ije - sim bol regeneracije anim alne prirode ljudi - 199
K rilati konj - njegova sim bolika - 396
K rilati m ladi - sim bol za ivu u alhem iji
-7 1 4
K riptini m etod pisanja koji su prim enjivali kabalisti - 543
K riptini prikaz boanske i prirodne pravd e -8 2 1
K riptini spisi Frensisa B ekona - najm oniji opipljivi elem ent u transcendentalizm u - 806
K riptografija - njena uloga u knjievnosti
i filozofiji - 808
K riptografija - Selenov rad o njoj je m ogui klju za Veliki ekspirov F olio 798
K riptografija - spisak radova o njoj - 811
K riptogram , alhem ijski - prim eri - 818
K riptogram i - na njihovo prisustvo ukazuju vodeni igovi - 800, 808
K riptogram i - oznaeni prisustvom sim bolinih vinjeta na poetku i kraju poglavlja ili knjige - 799
K riptogram - (Videti ifra)
K ristalna kugla - njena sim bolika - 434
K ristalna kugla - slabo shvaena sim bolika - 434

1063

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

K ristalno m ore - predstavlja Presto Boji
-8 9 1
K ristalno m ore - prcdstavlja am ajim 891
K ristijan, Pol (P aul C hristian) - o ulozi
Tarot karata u inicijaciji u Egipatske Misterije - 562
K ristija n R o zen k ro jc (C h ristia n R osencreutz) - njegov identitet 604
K ristijan R o z en k ro jc (C h ristia n R osencreutz) - njegov sim bolini grob - 643
K ristija n R o z en k ro jc (C h ristia n R osencreutz) - roen 1378. godinc - 631
K ristijan R o z en k ro jc ( C h ristia n R osencreutz) - verovalo se da su on i g ro f
od Sen erm cna ista osoba - 624
K ristijan R o z cn k ro jc (C h ristia n R osencreutz) - Vitez Z latnog K am cna - 626
K rina - istonoindijski ckvivalent Hristn
- 878
K rina - izvetaji o njegovoj sm rti - 878,
879
K rina - jed an od razapetih spasitelja oveanstva - 877
K riticizam - filozofija ispravnog prosuivanja - 48
Kritija, Platonov dijalog
opis A tlantide
- 109, 110, 111
K rm aa - am blem okultnog um ca u Misterijam a - 395
K nnaa - posveena Dijani 395
K roe, B enedeto (B enedetto Croce) - antiteoloka filozofija - 48
Krokodil - odnos sa izlivanjem Nila - 374
Krokodil - sm atran za sim bol kako Tifona tako i V rhovnog B oanstva - 3748
K ronos - (Videti Satum )
Krotkost - karakteristian stav stoika - 3 1
Krst - atlantianski am blem boanske mudrosti
115
Krst eki - isto to i Tau krst - 870
Krst - druiska svetinja - 64
Krst, drveni - sim bol aspiracije - 875

1 06 4

Indeks
Krst - formiran od rairenih krila ptice 883
Krst - jedan od osnovnih rozenkrojcerskih
simbola - 642
Krst - kabalistika legenda o njemu - 865
Krst - materijal od kojeg je napravljen
esencijalni jc element njegove simbolike - 865
Krst na Kalvariji nainjen od Adamovog
drveta - 866
Krst - njegova kabalistika simbolika 871
Krst - njegova upotreba u inicijaciji - 865,
875
Krst - njegova upotreba u meksikim Misterijama - 882
Krst - njegov istorijat - 867
Krst - njegovo astronomsko znaenje 874
Krst - njegovo oboavanje nije ogranieno na hriane - 867
Krst - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 570
Krst - njegovo znaenje za hriane - 874
Krst od baznih mctala - simbol ponienja
-8 7 5
Krstoliki temelji crkava - 870
Krstovi - rimski legionari nosili su ih u bitkama - 880
Krst - simbol besmrtnosti - 558
Krst - simbol ekvinocija i solsticija - 874
Krst - simbol iskupljenja ovcka - 642
Krst simbol Ijudskog tela - 874
Krst - simbol obnovc - 898
Krst - simbol plana spasenja oveanstva
-8 7 4
Krst - simbol sloenc prirode ovcka - 875
Krst - siinbol svetlosti kod rozenkrojcera,
alhemiara i iluminata - 870
Krst - simbol zemlje - 874
Krst - simbol ivota i smrti - 874
Krst, srebrni - siinbol proienja - 875
Krst univerzalni religijski simbol - 869

Krst - uobiajen simbol kod Egipana 873

Krst - u paganskom simbolizmu - 869
Krst - vaan simbol u midevivinskim obredima - 934
Krst, zlatni - simbol prosvetljenja - 875
Krst ivota - (Videti Crux ansata)
Krten - znaenje pojma - 853
Krug - drugo kretanje - 647
Krug - simbol AIN SOFA - 511
Krug - simbol venosti - 511
Kruna - personifikacija bezlinog ivota
-5 1 6
Kruna, zlatna - njeno znaenje na Izidinoj
statui - 170
Krune - suptilno ukazivanje na solarnu
energiju - 185
Kruni zodijak iz Tentire - 211
Ktesijev opis mantikore - 360
Kua Duha Svetoga - rani dom rozenkrojcerskog reda - 607
Kua Due - jedan od tri Solomonova hrama - 839
Kue zodijaka - prestoli dvaaest nebeskih
hijerarhija - 218
Kuni duhovi (brauni) - (Videti Gnomi)
Kuga - simbolizovana insektima ili pticama - 364
Kukulkan - (Videti Kecalkoatl)
Kukuruz - simbol Prirode kao izvora prchrane - 173
Kultura, filozofska - supremacija antikih
kola - 969
Kultura - njena bezduna priroda u dananje vreme - 973
Kultura - uticaj na ljudski ivot - 331
Kultuma batina islama - 921
Kundalini - Hiram kao njen simbol - 328
K unrat, H ajnrih (H einrich K hunrath) jedan od alhemiara - 680
Kunrat, Hajnrih (H einrich K hunrath) njegove karikature netrpeljivaca i uvredIjivaca - 364

Kupidon - pobrkan sa Sudbinom u simbolizmu Tarota - 571

Kuran - Muhamedovo pisanje - 908
Kuran - protivrenosti i nedoslednosti u
njemu - 919
Kvadrat - izraz osobina Reje, Venerc, Cerere, Veste i Junone - 284
Kvadratura kruga - koju ini Velika piramida - 150
Klju sv. Petra - simbol tajne doktrine - 586

L
Labud - njegova simbolika - 103
Labud - predstavnik Misterija - 380
Labud - simbol duhovne milosti i istote
-3 8 0
Labud - simbol inicijata - 380
Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz)
- teorija monada - 37, 38
Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz)
- teorije proete optimizmom i idealizmom - 37
Lameh - osniva masonskog simbolizma
-8 2 8
Lampe, uvek-goree - formula njihovog
goriva - 248
Lampe, uvek-goree - ostavljane u grobnicama preminulih - 244, 245
Lampe, uvek-goree - otkrivene u raznim
delovima sveta - 246
Lampe, uvek-goree - zakljuci raznih
autora o njima - 244
Landi, Don Peterson (John Patterson L undy) - o oboavanju drveta - 407
Landi, Don Peterson (John Patterson Lundy) - opis Mitrine peine - 68
Landi, Don Peterson (John Patterson Lundy) - o povezanosti Isusa i ribe - 213
Landi, Don Peterson (John Patterson Lundy) - o raspeu persijskog Mitre - 877
Landi, Don Peterson (John Patterson Lundy) - o raspeu u prostoru - 879, 880

1 0 65

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Landi, Don Peterson (John Patterson Lundy) - o simbolizmu roga jednoroga 393
L a p is E xilis - Luciferov krunski dragulj
-4 2 6
Lapis Philosophorum - (Videti ICamen mudraca)
Larve - (Videti Inkub i Sukuba)
Laskaris (L a sca ris ) - jedan od alhemiara
-6 8 0
Lav i Devica - njihovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 573
Lav koji otvara tajnu knjigu - znaenjc 388
Lavlja koa - njena simbolika - 388
Lavlja koa - simbol sunca - 184
Lavovi - naziv za inieijate u egipatskim
Misterijama - 365
Lavovi - naziv za uspene kandidate u mitraistikim inicijacijama - 70
Lav - posveen suncu 388
Lav - predstavlja jedan od etiri ugla stvaranja - 8 9 1
Lav - simbol boanskog starateljstva - 388
Lav - simbol budnosti - 388
Lav - simbol duha i volje - 671
Lav u stepenu Majstora Zidara - jak mitraistiki uticaj - 70
Lavirint - omiljeno mcsto tnicijacije - 84
Lavirint - simbol varki nieg svcta - 85
Lavlja Panda - poistoveena sa egipatskom simbolikom sunca - 199
Lavolika svctlosna sila - 80
Lana svetlost - ime planete Venere - 278
Leenje - glavni posao esena - 854
Leenje - metod pitagorejaca - 268
Legenda o Gralu - najoigledniji klju Hristove misterije - 864
Legenda o Gralu - njenu tajnu posedovali
su srednjovekovnu ro/.enkrojceri - 864
Lejland, Don (J o h n L e v la n d , takoe i
L e la n d ) - iskopirao dokumente o masoneriji - 829

1 06 6

Lekovita svojstva biljaka - kako su utvrivana - 401

Lekovite b iljk e - upotreba u lcenju bolesti - 474
Lck, Univerzalni - isto to i Kamen mudraca - 730
Lek, Univerzalni - njegova formula predstavljena ruinim krstom - 642
Lek, Univerzalni - njegova priprema i
svojstva - 715
Lck, Univerzalni - njcgovo otkrie jedan
je od tri glavna cilja rozenkrojcera - 639
Lcmniskata - njeno pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 568, 573
Lenoar, Mari Aleksandar (Marie AIexandre Lenoir) - izjava o nemeni Bembinske Ploe - 230, 231
Leo - kae se da salamanderi imaju njegovu prirodu - 469
Leon, Moe de - otkrio i, za dobrobit oveanstva, objavio knjige rabina Simona ben Johaja - 494
Leon, Moe de - mogui autor Sefer ha
Zohara - 494
Leo - njegova simbolika - 216
Leo - njegovo masonsko znaenje - 215
Le Plonon, Ogist (A ugustus Le Plongeon)
- poistoveuje Izidu sa majanskim kraljicom Moo - 163
Le Plonon, Ogist (Augustus Le P/ongeon)
- poistovcuje Ozirisa sa majanskim
princem Kohom - 163
Le Plonon, Ogist (A ugustus Le Plongeon)
- prepoznaje Crux ansata na mevinama u Centralnoj Americi - 872
Le Plonon, Ogist (Augustus Le Plongeori)
- teorija o oboavanju krsta - 874
Le Plonon, Ogist (Augustus Le Plongeori)
- tumaenje Misterija Sibalbe - 943
Lepota - esencijalna za prirodni razvoj
ljudske due 331
Lepota - iealizujui kvalitet u svim segmentima ivota - 331

L epota, K o sm ik a - njen Duh su u bila

ogranienja konkretnog oblika - 335
L epota, K osm ika - njen Duh su vaskrsli
D ionizijski A rhitekti - 331
L epota, K osm ika - njen Duh vaskrsava
kroz m eilaciju - 335
L epota - kroz nju se harm onija m anifcstujc u svctu 337
Lepota - njen prcduslov je hannonija - 337
L epota - njen princip otelovljcn u H iram u
-3 3 1
L epota - osnovna karakteristika vodenih
duhova - 462
L epota - sim bolizovana krilim a - 377
L ep siju s, K arl R ih ard [K arl (C a rl) R ich a rd Lepsius] - njegov zakon o konstrukciji Piram ide - 146
L eptir - njegova sim bolika - 364, 368
L eptir - sim bol Psihe - 368
L c in a r- sim bol dezintegracionih procesa
-3 8 0
Letea zm ija - atlantianski znak inicijata
-9 3 0
L etei lav - sim bol prosvetljene volje 785
Leukipova atom istika teorija - koju je razvio D em okrit - 22
Levi, Elifas (E liphas Levi) - izjava o arheusu, ili vitalnoj ivotnoj sili - 477
Levi, E lifas (E liphas L evi) - izjava o isceliteljskim m oim a druida - 58
Levi, Elifas (E liphas L evi) - kom entar o
sim bolici B em binske Ploe - 227
Levi, Elifas (E liphas Levi) - njegov klju
za B em binsku plou - 227, 228
Levi, Elifas (E liphas Levi) - opis m agovih
regalija - 433
Levi, E lifas (E liphas L evi) - opis priprem e
m agijskog m aa - 442
Levi, Elifas (E liphas Levi) - opis Velikog
oveka Z o hara - 522
Levijatan - sim bol solam e ivotne sile zatoene u vodi - 362

Lice, Malo - njegov simbolizam razvio je

rabin Simon 494
Lice - njegovo prirodno trojstvo - 311
Lice, Vcliko - njegov simbolizam razvio
je rabin Simon - 494
Lina svest pojedinca - poistovecna sa
Isusom - 886
Linost Boga - Spinozin (Baruch de Spinoza) koncept - 37
Lilit - mogui sinonim za Antihton - 278
Linija - prema Pitagori, simbolizuje mo
broja 2 - 272
Lingam - hinduistiki oblik oboavanja
kamenja - 418
Lira - Hermes kao njen prvi konstruktor
-3 3 8
Lira - njena osma ica pripisujc se Pitagori - 347
Lira - njena simbolika - 338
Lira - tajno uenje Orfeja - 103
Listovi Hermesovog svetog drveta - 704
Literatura - upotreba ifara u njoj tokom
srednjeg veka - 810
Litolatrija - dokazi u hrianstvu - 419
Litolatrija -- njcno poreklo - 417
Litolatrija - potisnuta pirolatrijom - 420
Litomantija - praksa Grka - 429
Lobanja - u alhemiji simbol putrefikacije
(truljenja) - 714
Logan kamenje - njegovo prisustvo u Evropi - 418
Logika - jedna od est filozofskih disciplina - 1 8
Logika - jedno od sedam slobodoumnih
umea i nauka - 830
Logika - osnova Hegclovc filozofije - 40
Logosi - odnos seam Logosa i spcktra 352
Lok, Don (John Locke) - um kao predmet filozofije - 44
Loki - Duh Zla u Odinistikim Misterijama - 88

10 67

Ineks

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Lotos - njegova simbolika kod Egipana
- 401
Lotos - njegovo prirustvo u egipatskoj
umetnosti i arhitekturi - 402
Lotosov cvet - njegova simbolika - 401
Lotosov cvet - simbol istog znaenja kao
i rozenkrojcerska rua - 614
Lotos - oznaava tri razdoblja ljudske svesti - 402
Lotos - simbol akri - 401
Lotos - simbol duhovnog razvijanja i postignua - 402
Lotos - simbol majinske kreativne tajne
- 401
Lotos - simbol vrtloga duhovne energije
-4 0 1
Lucifer - ime planete Venere - 278
Lucifer - najvea misterija simbolizma 644
Lucifer - njegovo prebivalite - 661
Luciferov Haos - njegov simbol - 653
Luciferov svet - kasnije je postao Sunev
sistem - 652
Luciferov amajim - postao je Haos - 652
Lucifer - predstavnik duevnog sunca - 193
Ljulj, Ramon (Rejmon Luli) [Ramon Llull
(Raym ond Lully)] - jedan od alhemiara - 680
Ljulj, Ramon (Rejmon Luli) [Ramon Llutl
(Raymond Lully)\ - najpoznatiji panski alhemiar - 690
Luk, cmi (povre) - simbol svemira - 415

LJ
Ljubav i inteligencija - Kraljica i Kralj u
alhemijskom venanju - 785
Ljubav - jedan od tri graditelja hrama ljudske due - 841
Ljubav - Platonova deftnicija - 555
Ljudi Sveta - naziv za androgine prototipove oveanstva sadrane u etiri sveta kabalistikog sistema - 522

1 0 68

Ljudska i boanska svest - njihovo hermetiko venanje - 785

Ljudski i socijalni organizam - njihova
koordinacija simbolizovana alhemijskim venanjem - 785
Ljudski ivot - njegov razvoj prikazan na
(ebesovoj Tablici - 950
Ljudsko drutvo - uporeeno sa gmbom,
neotesanom kamenom kockom - 839
Ljudsko telo - jedan od tri Solomonova
hrama - 840
Ljudsko telo - najunivcrzalniji od svih
simbola - 301
Ljusko telo - njegova simbolika - 309
Ljudsko telo - njegova tri centra - 305
Ljudsko telo - njegov odnos sa spoljanjim
univerzumom - 205
Ljudsko telo - njegov simbolizam u igri
aha - 582
Ljudsko tclo - obrazac za drevne hramove
-3 0 6
Ljudsko telo - simbolizovano krstom - 875
Ljudsko telo - svaki njegov deo ovaploen je u mozgu - 311
Ljudsko telo - u njemu su analogije sa boanstvima - 308
Ljudsko telo - Vitmvije ga uporeuje sa
arhitektonikom - 832
Ljudsko razumevanje - njegove moi i
ogranienja, prema Kantu - 39
Ljudski rod - gnostici su ga podelili na
tri ela - 78
Ljuljajue kamenje - njegova prisutnost u
Evropi - 418
Ljuture - kabalistiki naziv za zla stvorenja u svetu Asija - 520

M
Maka - poasti koje su joj odavali Egipani - 388
Maka - posveena Dijani - 388
Maka - simbol venosti - 388

M a - njegovo pojavljivanjc u sim bolizm u Tarota - 572, 573

M a, plam eni - tvorako Fiat - 892
M agarac - posvecn Tif'onu - 395
M a g i n a P la n in a M e se ca " - n a stala od
kristalizovanih solam ih zraka - 732
M agini platovi - doktrina o njim a kod
centralnoam erikih Indijanaca - 945
M agija, cerem onijalna - nije nuno zla 435
M agija, cerem onijalna - um ec prizivanja
i kontrolisanja duhova - 435
M agija - izvom o boanska nauka - 640
M agija - koju je oveanstvu otkrio Herm es - 127
M agija - nije zam ena za vrlinu - 436
M ag ija - n jen o p ra k tik o v a n je zav isi od
kontrolisanja univerzalne ivotne sile
-4 3 8
M agijska K abala - njena funkcija - 497
Magijske moi kralja Solom ona - 842, 843
M agijski alfabeti - 824
M agijski km g - njegova priprem a - 444
M agijski m a - L evijev opis priprem e 442
M agijski rituali - kojc su koristili Egipani za leenje bolcsti - 490
M agi - tri zvezde koje form iraju O rionov
pojas sa m aem - 190
M agove regalije - L evijev opis - 433
M agncti - osctljivost na astralnu vatru 369
M agnetizam - naziv za A zot - 709
M agnet - njegov uticaj - 369, 43 I
M agnituda (veliina) - deo m atem atike 287
M agnum opus - ne m oe se ostvariti bez
herm etike sm rti - 7 15
M agnum opus - predstavljen alhem ijskim
androginom - 637
M agnum opus - (Videti K am en inudraca)
M aja - izdanak m oi uade - 294

Majinstvo - njegova misterija prestavIjena Izidom 177

Majc - K ccalkoatl, njihov atlantianski
praroditelj -1 1 5
Maje - njihovi atlantianski praroditelji
- 115
Majer, grof Mihael (C'oiint M aier M ichael) - jedan od alhemiara 680
Majer, Isak (Isaac M yer) - izjava o pitagorejskim astronomskim konceptima
-2 7 8
Majka Bogova" - ime planete Venere 278
Majke - tri od dvadesetdva hebrejska slova - 499
Majmun - njegova simbolika - 395
Majmun sa pseom glavom - egipatski
hijeroglifski simbol pisanja 395
Makrokosmos - predstavljen Adamom 551
Makrokosmos - predstavljen kao drvo 403
Makrokosmos - simbolizovan Vclikom piramidom - 160
Makrokosmos - termin upotrebljen za veliki univerzum - 302
Makrokosmos - Veliki Covck Univerzuma - 217
Makroprozopus - Boanski Zivot koji kontrolie funkcijc Makrokosmosa - 302
M akroprozopus (Dugo Lice) - prva emanacija iz AIN SOFA - 5 15
Makroprozopus, Univerzalni Covek - nazvan Stareina dana - 600, 601
Makroprozopus - njegova konstitucija u
Sefirotskom drvetu - 533
Maleni umski starci - (Videti Gnomi)
Maleri, Gerik (G arrick M allerv) - o midevivinskim svicima od brezove kore
-9 3 2
Mali Adam - (Videti Mikroprozopus)
Mali Univerzum - ovek - 493
Malkut - epitoma Sefirot - 534

10 69

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Malo Lice - njegova konstitucija u Sefirotskom drvetu - 533
Malo Lice - njegov simbolizam razvio je
rabin imon - 494
Manabozho - mitoloki junak Algonkina
i Odibvi - 931, 933
Mandale, tibetanske - prikazuju nebo u
obliku krsta - 870
M andragora - njena magijska svojstva -

413
Maniheizam - njegovo pravljenje razlike
izmeu Isusa i Hrista - 35
M antenja pil karata za igru - 577
M antikora - alegorijsko stvorenje Misterija - 360
Marija, Devica - hrianska metamorfoza
Izide - 163
Marija - izbor Josifa za njenog mua - 855
Mars - njegov simbol - 648
Mars - petao kao njegov simbol - 379
Maslinova grana - simbol sklada izmeu
etiri elementa - 174
Masonerija - legenda o Hiramu je njena
velika alegorija - 320
Masonerija - njena povezanost sa rozenkrojcerstvom - 616
Masonerija - verovanje da je izdanak rozenkrojcerstva - 616
M asonerija - (Videti i Slobodno zidarstvo)
Masonerija - znaaj sunca u simbolizmu
i ritu a lim a - 186
Masonska kecelja - njena simbolika - 321
Masonska kecelja - njeno pojavljivanje u
simbolizmu Tarota - 570, 572
Masonska kecelja - znaenje okretanja njenog preklopa nagore - 572
Masonske oznake i simboli - njihovo prisustvo na javnim graevinama - 334
Masonski predstavnici - njihov susret sa
Kaljiostrom u Parizu - 956
Masonski simboli - njihovo pojavljivanje
na kartama za igru - 564

1070

Masonski simboli - pronaeni u knjigama

Frensisa Bekona - 326
Masonski simbolizam - njegovo poreklo

-8 2 8 , 838
Masonski simbolizam - prisutan u savremenim kartama za igru - 582
Masonsko znanje - skriveno u iframa i
kriptogramima - 800, 809
Matematika, astronomija i muzika - o njima je pouavao Pitagora - 264
Matematika - koju je oveanstvu otkrio
Hermes - 127
Matematika - njena korespondencija sa
oblicima i idejama - 523
Matematika - njena primena na oblike i
ideje - 523
Matematika - podeljena na magnitudu (veliinu) i multitudu (m notvo) - 287
Matematikus - prvi stupanj u Pitagorejskoj filozofskoj koli - 267
Materia prima - oblikovana od sedam hemijskih slogova - 489
M aterica - oigledno stakleni koveg u
kojem su rozenkrojcerska braa sahranjivana - 639
Materica - simbolizovana alhemijskom retortom - 642
Materija - Herbartova definicija - 40
Materija - inkamiranje duhovne prirode u
njoj -3 1 6
Materija - izvor sveg zla, prema drevnim
M isterijam a- 519
Materija - Lajbnic je razlae u monade 37
Materijalistiki razum - simbolizovana palom zvezdom - 899
Materijalizam - geneza - 32
Materijalizam - sutina Kontove filozofije - 4 3
Materijalna priroda oveka - predstavljena Evom - 551, 555
Materijalna sfera - simbolizovana ogledalom - 434

M aterijalni svet - sfera elovanja - 194

M aterijalni univerzum - rezultat l.uciferovog pokuaja da izvede kosm iku alhem iju - 709
M aterijalnost - ovek se od nje oslobaa
preiavanjem svojih prenosnika - 316
M aterijalnost - nasuprot filozofijc - 982
M aterija - najnii stepen dobra - 337
M aterija - prem a H obsu, jed in a realnost
-3 6
M aterija - sim bolizovana kockom - 646
M aterija - Sokratova definicija - 23
M aterija - elingov koncept - 40
M aterija - zato je nazvana Proti vnik 519
M aterinski instinkt - otelovljen u golubici
-3 8 1
M aters, Sem juel Lidel M ekgregor (Sam uel L iddell M acG regor M athers) - o Solom onu kao arobnjaku - 842
M aters, Sem juel Lidel M ekgregor (Sam uel L iddell M acG regor M athers) - prim eri prim ene G cm atrije - 543
M aters, Sem juel Lidel M ekgregor (Sa m u el L iddell M acG regor M athers) - prim eri prim ene N otarikona - 544
M atsja a v a t a r - prva V inuova inkarnacija
(u obliku ribe) - 358
M auzolej u H alikam asu - 261
M avari - njihova kultura tokom m ranog
srednjeg veka - 921
M edicina, herm etika - njene tri osnovne
boje - 170
M edicina - koju je oveanstvu otkrio Herm es - 127
M edicinska enciklopeija A vicene - standard njegovog vrem ena - 923
M edicinska nauka - Paracelzusova reform a - 685
M edicinska struka - sim bolizovana zm ijo m - 372
M edijum ske p rikaze - zapravo su elem entali - 437

Meditacija - kroz nju vaskrsava duh Kosmike Lepotc - 335

Meuzavisnost svih nauka - 473
Megarska filozofska kola - koju je osnovao Euklid - 24
Meki, Samson Amold (Samson A m o ld Mackey) - izjava o drevnom poznavanju
altemacije polova - 207
Mekoj, Robert (R ohert M acoy) - poast
Misterijama - 53
M elhisedek - Isus kao Prvosvetenik u
njegovom redu - 852
Melhisedek - njegova ceremonija pijenja
vina i lomljenja hleba identina je sa
onom koju je Isus izveo na Poslednjoj
veeri - 852
Memnon - misterija pevanja - 371
M ensa Isiaca - (Videti Bembinska Ploa)
Mentalitet - njegova dva tipa - 52
Mentalna kultura Misterija - 947
Mentalne pojave - njihova realnost, prema Loku - 44
M entalni razvoj - procenjen na osnovu
aurikih em an a cija- 168
Mentalni stav - jedan od sedam primamih
uzroka bolesti - 480
Mentalni stav - tmje etenku prirodu - 477
Mentalno okmenje - njegov uticaj na racionalno miljenje - 974
Mentalno stanje - izazvano tenim medikamentima, mirisima i kadovima - 487
Mentalno stanje - uticaj arhitekture na njcg a - 8 3 5 , 836
Mumija - medijum izmeu domena vitalne energije i organskih i neorganskih
supstanci - 479
Mumija - prenosilac arheusa - 479
Mentalno telo - simbolizovano mozgom
-3 0 6
Men, Zan de (Jean de Meung) - jedan od
alhemiara - 680
M erdevine - znaenje uspinjanja uz sedam preaga - 785

1071

TAJNA U E N JA SVIH EPOH A

M erkava - Boja kola - simbol solamog
sistema - 543
Merkava - Jahveova kola, kako su viena
u Jezekiljevoj viziji - 542
Merkur - njegov simbol - 648
Merkur - predstavljen u liku najavljivaa
u Eleusinskim Mistcrijama - 98
Merlin, arobnjak - uitelj i inicijator kraIja Artura - 860
Merodah i zmaj - misterijski ritual Vavilonjana i Asiraca - 119
Meru - atlantiansko poreklo - 114
Mesec - druidski simbol Izide - 176
Meseci u godini - simbolizovani u savrcmenim kartama za igru - 581
Mesec - njegov simbol - 648
Mesec - predstavljen u liku posluioca oltara u Misterijama - 98
Mescc - simbol fiizike prirode oveka -

329
Mesija - ime koje oznaava duu koja se
razvija - 553
Mesmerizam - Iziini svetenici su ga verovatno razumeli - 177
Mesmerizam - otkrili su ga Mesmer i grof
od Scn Zermena - 957
Mesmerizam - reeno je da ga je otkrio
Paracelzus - 475
Metafizika - Aristotelova efmicija - 28
Metafizika - jedna od est filozofskih disciplina - 17
Metafizika - odreeni oblik ostatka cme
magije - 438
Metali - njihov rast iz scmena - 706
Metali - poistoveivani sa kostima raznih
boanstava - 430
Metali - smatrani su za kristalizovane nebeske zrake - 430
Metali - ukidanje engJeskog zakona protiv njihovog umnoavanja - 681
Metempsihoza - Pitagorina doktrina - 271
Metempsihoza - pravi pitagorejski koncept - 219

1 07 2

Indeks
Metempsihoza - simboiizovana zmijom
-3 7 3
Meteori - smatrani znacima boanske milosti - 434
Metoniki ciklus - simbolizovan sa devetnaest kapija ka dvoritu Kabe - 913
Mevlevija, red - sadri ezoterijska uenja
islama - 844
Mid, Dord Robert Stouv (George Robert Stowe Mead) - definicija IYNX 237
Mide loa - njena dva stupnja - 932
Midevivin - krst je vaan simbol u njegovim obredima - 932
Midevivin - najpotpuniji i najverodostojniji izvetaji - 933
Midevivinski zapis na brezovoj kori - 932
Midevivin - tokom njegovih obreda pouavano je o isceljivanju - 932
Midevivin - Veliko drutvo vracva Odibv i- 9 3 2
Mikrokosmos - ovekovo telo - 2171
Mikrokosmos - planete i znaci zodijaka
koji odgovara razliitim elovima njcgovog oblika - 659
Mikrokosmos - prestavljen Adamom 551
Mikrokosmos - predstavljen kao drvo 404
Mikrokosmos - predstavljen Novim Jerusalimom - 402
Mikrokosmos - simbolizovan Velikom piramidom - 160
Mikrokosmos - termin primenjen na pojedinani Ijudski univerzum - 302
Mikroprozopus - Boanski Zivot koji kontrolie funkcije Mikrokosmosa - 302
Mikroprozopus - njegova konstitucija u
Sefirotskom drvetu - 533
Mikroprozopus - njegovih est moi nazvano je Elohim - 536
Mikroprozopus - rezultat sjedinjenja Boanskog Oca i Boanske Majke - 536

Mikroskop - oveku otkriva njegov znaaj - 977

Mimoza - (videti Akacija)
Minerali - osetljivost na astralnu vatru 369
Minerali - ive u svetu koji se sastoji od
zgusnute strane etiri primama elementa - 453
Mirandola, Piko de (Picus de Mirandola)
- jedan od alhemiara - 680
Mirisi - upotreba u leenju bolesti - 494
Mirisi - upotreba za izazivanje eljenog
mentalnog stanja - 487
Misao i Svest - prvi par emanacija iz Veitog Jednog - 75
Misao - prema Hobsu, u sutini matematiki proces - 36
M ispaginacija - klju za bekonovsku ifru - 796, 822
Mista - poasna titula davana kandidatu
u Malim obredima Eleusinskih Misterija - 95
Misterija makrokosmosa - 833
Misterija mikrokosmosa - 834
Misterija, Univerzalna - njena epitoma je
Apokalipsa - 890
Misterije - aktivnosti njihovih tajanstvenih em isara u osnivanju S jedinjenih
Amerikih Drava - 964-967
Misterije - arhitekte civilizacije - 335
Misterije - defmisane kao svete drame - 53
Misterije, ruidske - 57
Misterije, ruiske - slinost sa grkim i
egipatskim M isterijam a-6 5
M isterije, eleusinske - izjava o njihovoj
svrsi - 95
Misterije Grala - ouvale su duhovno telo hrianstva - 858
M isterije, hrianske - njihov ritualizam
ini pria o Isusu - 854
Misterije, hrianske - zahtevi za prijem,
prema Celsu - 53

Misterije - inicijacija u njih simbolizovana je brojem 9 - 898

Misterije - institucije za transmutaciju bazinog neznanja - 392
Misterije - iskvarene od strane egipatskih
cmih magova - 435
Mistcrije - izvrsnost njihovih doktrina 946
Misterije - Kaljiostro jc izjavio da jc Ruin Krst njihov pravi simbol - 956
Misterije - kanali rasejavanja filozofske
svetlosti - 91
M istcrije, Male - predstavnik filozofske
smrti - 125
Misterije - najsvetkovanije Misterije Izide, Sabazija, Kibele i eleusinske Misterije - 53
Misterije - nejasan izvor Univerzalne Murosti - 50
Misterije - nephodnost njihovog ponovnog oivljavanja - 973
Misterije - njihova mentalna kultura - 947
Misterije - njihova svrha - 54, 56
Misterije - njihova svrha je ponovno ujedinjcnje pojedinca sa Boanskim Sopstvom - 316
Misterije - njihova tajna doktrina simbolizovana enom odevenom u sunce - 899
Misterije - njihova uenja - 57
Misterije - njihove drevne kole - 57
M isterije - njihove rituale osakatilo je
svetenstvo - 436
Misterije - njihov glavni cilj - 54, 56
Misterije - njihovi inicijati postavili su
duhovne, intelektualne i etike standarde potomstva - 947
Misterije - njihovi inicijati uporeeni sa
Homerovim zlatnim lancem - 947
Misterije - njihovi visoki ideali - 947
Misterije - njihovo izopaavanje - 54
Misterije - njihovo ponovno uspostavljanje jedan je od ciljeva rozenkrojcera 638

1073

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Misterijc - njihovo ponovno uspostavIjanje je neophodno za civilizaciju 335
Misterije - njihov opstanak - 54
Misterije - njihov raspad - 303
Misterije - oboavanje sunca kao njihov
vaan deo - 55
Misterije - osnova najvecg dcla ritualizma slobodnog zidarstva - 53
Misterije, paganskc - njihovc tajne otclotvorene su u mistinom hrianstvu 854
Misterije - pre moralistike nego regligiozne; pre filozofske nego teoloke - 55
Misterije - proganjanje inicijata-uitelja
-9 4 7
Misterije - simbolizam kao njihov jezik
-5 0
Misterije - stoje na pragu Stvamosti - 981
Misterije - superiomost njihove kulture 947
Misterije Sibalbe - njihovi simboli povezani su sa oklutnim centrima svesti 943
Misterije Sibalbe - njihovo tumaenje 942
Misterije ibalbe - paralelizam Kecalkoatla (Gukumaca) i kralja Solomona 944
M isterije ibalbe - paralelizam izmeu
njihovih iskuenja i znakova zodijaka
-9 4 3
Misterije ibalbe - njihovih sedam iskuenja - 939
Misterije ibalbe u Gvatemali - 937
Misterije Tabemakla - klju za njih nalazi
se u kabali - 586
Misterije Tabemakla - ustanovio ih je Mojsije kao tajnu i simboliku koli - 586
Misterije - u njih su bili inicirani najvei
umovi antike - 53
M isterije - u njima je skriveno znanje 946

1 07 4

Indeks
M isterije - uticaj na filozofiju, nauku i
umetnost - 54
Misterije, Velike - predstavnik filozofskog
v ask rse n ja- 125
Misterije - verovatno atlantianskog porekla - 55
Misterijski kultovi - njihovo postojanje
meu Indijancim a- 927
Misticizam - jedan od glavnih ogranaka
sholastikc kolc - 36
Misticizam, panteistiki - jcan od glavnih ogranaka sholastike kole - 36
Mistina svojstva biljaka - 487
Mistik - re izvedena iz titule ,,Mista 95
M iar - simbol dezintegracionih procesa
-3 8 0
Miar - simbol okrutnosti - 377
Mina - dua zakona - dmgi deo hebrejskc teologije - 492
M iljenje - bckonovski sistem - 36
M iljenje i protenost - prema Spinozi,
atributi Boga - 37
Mit i alegorija - korieni za ovekoveenje znanja - 312
Mit o Gralu - njegovo poreklo - 859
Mitologija - bogovi i boginje personifikuju vitalne sile Prirode - 52
Mitologija, grka - da bi se shvatili eleusinski rituali potrebno je njeno detaljno
prouavanje - 92
Mitologija, grka - klju joj se moe pronai u istoriji Atlantie - 114
Mitovi o stvaranju sveta - oni su akroamatini kriptogrami - 821
Mispaginacija - primeri u ekspirijanskim
spisima - 796, 822
Mitologija, klasina - verovatni klju za
bekonovsku zagonetku - 807
Mitovi o stvaranju - u njima je anatomska
analogija - 303
Mitraistike inicijacije - stalno obraanje
Mitri kao Bogu Sunca - 70

Mitraistike Misterije - slinost sa hrianskim - 67, 68

Mitraistike inicijacije - slinost sa Misterijskim kolama - 70
Mitraistike inicijacije - uspeni kandidati
nazivani su lavovi - 70
Mitraistike inicijacije - ene nisu prihvatane - 70
Mitraistiki kult - pojednostavljeno Zaratustrino uenje - 67
Mitraistiki kult - rimski lcgionari preneli
su ga u sve delove Evrope - 66
Mitraistiki obredi - dalekoseni uticaj na
zapadnu civilizaciju - 70
Mitraistiki obredi - odravani u peinama - 68
Mitraistiki obredi - prevazili Bahove Misterije - 72
Mitraistiki obredi - temelj gnostikog sistema - 72
Mitra - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Mitra - jedan od uzora za Isusa kao simbol prolene ravnodnevice - 187
Mitra - ne smeju se brkati persijski i vedski Mitra - 72
Mitra - numerika vrednost - 76
Mitra - njegova slinost sa hemijskim
elementom ivom - 67
Mitra - njegov muki i enski aspekt - 66
Mitra - njegovo raspee - 877
Mitra - njegovo roenje iz stene - 71
Mitra - oboavanje sunca pod njegovim
imenom - 72, 87
Mitra - O Nil (John O 'Neill) osporava da
jc bio solamo boanstvo - 72
Mitra - personifikacija sunca - 187
Mitra - predstavlja kandidatovu duu,
koja stoji kao posrednik - 70
Mitra - slinost sa Isusom - 71
Mitra ubija bika - znaenje - 69
Mitra - zendski naziv za sunce - 66

Mjuir, ser Viljem (Sir Wiiliam Muir) kom entar Muhamedovog preobraenja - 909
,,M knjiga - data Ocu C'.R.C, a koristio
ju je i Paraceizus - 606
,,M knjiga - doneo ju jc ICristijan Rozenkrojc iz Arabije - 606, 637
Mladi s krilima - simbol za ivu u alhemiji - 714
Mladost - predstavljena jahaen na riem
konju - 896
Mnemozina - voda iz Trofonijeve peine

-2 5 7
Mnesarh - Pitagorin otac - 262
Moi miljenja - osnovu celokupnog znanja, prema racionalizmu - 37
Mo - njena izopaenost oznaena je obrnutim likom - 449
Modaliteti, sedam grkih - njihov odnos
sa planetama - 343
Mojsije - dovoenje u pitanje njegovog
autorstva Pentateuha (Petoknjija) -

584
Mojsije - ezoterijsko egipatsko znaenje
rei - 585
Mojsije - falsifikati njegovih knjiga - 541
Mojsije Majmonid - opis Ploa zakona -

424
Mojsije - njegova nacionalnost - 585
M ojsije - slinost rei sa drevnim nazivom za sunce - 584
Mojsije - verovatno ovlaeni predstavnik
tajnih kola - 585
Mojsijeov tap - odseen od Adamovog
drveta - 865
Mojsijev zakon - njegova reinterpretacija
bila je jedan od glavnih ciljeva esena

-8 5 5
Mole, Zak de (Jacques de Molav) - njegovo muenitvo povezano sa priom
o Hiramu - 324
Molitva Gospodnja - analogija sa Sefirotskim drvetom - 530

1075

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Molitva -je d a n je od sedain osnovnih metoda leenja bolesti - 483
Molitva - nain na koji se izvodi, prema
Pitagori - 274
Molitva ranih alhemiara - 7204
Monada - definicija - 287
Monada - iz doktrine o njoj izvedena je
Demokritova atomistika teorija - 22
Monada - njeni atributi - 293
Monada, Pitagorina - uporeena sa Adamom - 548
Monada - Pitagorin Bog - 268
Monada - prcma Pitagori, krajnji izvor koji
mudrost moe spoznati - 269
Monada - simbol Boanskog Oca - 295
Monada - simbol mudrosti - 294
Monade materije - Lajbnicova teroija 37,38
Monarhijski oblici vlade - njihovo ukidanje jedan je od ciljcva rozenkrojcera 638
Monokord - Pitagora ga je koristio za utvrivanje teorije harmionije - 339
Monokord svemira - Pitagorin koncept 346
Monoliti - njihova drevnost 418
Monoteizam - kako ga je Pitagora branio
-2 6 7
Monoteizam - osporava ga re Elohim 547
Mont Kabala - simbolina planina koja
predstavlja drugi stadijum duhovnog
razvoja - 640
Mont M agija - sim bolina planina koja
predstavlja trei stadijum duhovnog
razvoja - 640
Moo, kraljica - Le Plonon je identifikuje
sa Izidom - 163
Moralizam - pravilno postupanje istaknuto kao osnovno filozofsko naelo - 37
More - rasplodni teren semena ivih bia
- 176

1076

Morio (Morieu) - jedan od alhemiara 680

Morske deve - (Videti Undine)
Morske zmije - brodovi u njihovom obliku - 362
Mozak - korien kao simbol mentalnog
tela - 306
Mozak - jedan od tri centra ljudskog tela
-3 0 5
Mozak - njegovo ezoterijsko predstavljanje u Misterijama - 306
Mozak - njegov svaki deo ovaploen je u
srcu - 3 II
Mozak - ovaploenje svakog dela ljudskog tela -3 1 1
Mozak - simbol svetog petog elementa,
etera - 309
Mrav - simbol prizvodnje i vidovitosti 364
Mrtvaka glava, leptir - znaenje - 369
Mrtvaki koveg - njegovo pojavljivanje
u simbolizmu Tarota - 579
Muenitvo Bogooveka - esencijalno naelo mnogih velikih religija - 875
Mudra iva - isto to i solami Azot - 725
Mudrost - alhemiarev prah projekcije 422
Mudrost - Aristotelova definicija - 28
Mudrost Egipta - otelovljena u Sfmgi 169
Mudrost - izgubljena zbog nehumanosti
oveka prema oveku - 491
Murost - jedan od tri graditelja hrama
ljudske due - 841
Murost - njene tridesetdve staze (kanala)
- 526, 527
Murost - njen preduslov, prema Pitagori,
je filozofski ivot - 20
Mudrost - obezbeena kroz intuitivnu spoznaju nevidljivog, koje se manifestuje
kroz vidljivo - 269
Mudrost - oznaena monadom - 294
Mudrost - oznaena trijadom - 294

M udrost - personifikovana Iziom koja

stoji izmeu stubova suprotnosti - 175
Mudrost - prema Pitagori, razumevanje
izvora ili uzroka svih stvari - 269
Mudrost - rezultat usklaivanja filozofije,
nauke i religije - 473
Mudrost - simbolizovana pelom - 370
Mudrost - simbolizovana paunom - 380
Mudrost - simbolizovana zmijom - 372
Mudrost - simbolizovana komjaom - 376
Mudrost - simbolizovana periodinim raanjem feniksa - 923
Mudrost - skrivena od profanih Izidinim
velom - 169
Mudrost - Sokratovo stanovite - 23
Mudrost, Univerzalna - Misterije kao njen
nejasan izvor - 50
M udrost, U n iv e rz a ln a - personifikovana
Solomonom - 839
Mudrost - uzie oveka do stanja Boanstva - 947
Muhamcdanci - izjava ser Viljema Donsa da su oni heterodoksni hriani - 920
Muhamedanizam - (Videti Islam)
Muhameanski koncept Adamovog proterivanja iz Raja - 551
Muhamed - diktiranje Kurana - 908
Muhamed - Irvingov opis njegovog
oprotajnog hodoaa - 913
Muhamed - Irvingov opis njegovog roenja 906
Muhamed - islamski prorok - 906
Muhamed - karakteristike njegovc linos t i- 9 1 6
Muhamed - Mjuirov komentar njegovog
preobracnja -- 909
Muhamed - njegova smrt - 915
Muhamed - njegova vizija - 908
Muhamed - njegov grob - 915
M uhamed - njegov kontakt sa drevnim
misterijskim uenjima - 921
Muhamed - njegov let iz Meke - 909

Muhamed - njegovo nono putovanje na

nebo - 9 10
Muhamed - njegovo oprotajno hodoa e -9 1 4
Muhamed - njegovo osvajanje Meke - 911
Muhamed - njegovo praktikovanje poligam ije - 9 1 8
Muhamed - njegovo trovanje - 914
Muhamed - njegovo venanje - 907
Muhamed - njegov stav prema enama 918
Muhamed - pretpostavljeni redovi o njemu izbrisani iz hrianskih Jevanelja
-9 2 1
Muhamed - Prorok Boga ivoga - 908
Muhamed - zablude po pitanju njegovog
karaktera - 916
Multimamija - Dijana kao izvor duhovne
hrane - 333
Multituda (mnotvo) - deo matematike 287
M um ifikacija - hrianski razlozi - 179
Mumifikacija - razlozi Egipana - 177,
178
Mumija - njeno pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 579
Mundani monokord - njegova sazvuja 340
Mundani monokord - njegove proporcije
i intervali - 342
Mundano jaje - glavni orfiki simbol - 242
Muva - simbol muitelja - 370
Muze - neki smatraju da su bile silfi - 468
Muze - povremeno su preuzimalc oblik
pela - 370
Muzike note - korespondencije sa bojama, prema Babitu - 353
M uzika medicina - koju je primenjivao
Pitagora - 343
Muzika ifra - njena upotreba - 823
Muzika - arhitektonski elementi mogu se
uporediti sa muzikim modalitetima i
notama - 348

1077

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Muzika, astronomija i matematika - o njima je pouavao Pitagora - 264
Muzika elemenata - 349
Muzika - Geteova analogija izmeu zvuka i oblika - 348
Muzika - grka teorija o njoj izloena je
u tretraktisu - 352
Muzika - harmonija se ne utvruje ulnom perccpcijom nego razumom i matematikom - 343
Muzika - Hermes kao osniva te umetnosti - 338
Muzika - jedno od sedam slobodoumnih
umea i nauka - 830
Muzika - koju je oveanstvu otkrio Hermes - 127
Muzika sfera - najuzvienija od pitagorejskih doktrina - 345
Muzika - njena drevnost u Egiptu, prema
Platonu - 338
Muzika - njeni filozofski i terapetski aspekti steeni od Egipana - 338
Muzika - njen uticaj na duu - 343
Muzika - njen uticaj na emocije - 345
Muzika - njen uticaj na grku kulturu 344
Muzika - njen uticaj na temperament - 344
Muzika - njen uticaj na Ijudski ivot - 3 3 1
Muzika - odnosi planeta, boja i muzikih
nota zasnovani na zakonu oktava - 353
Muzika - odnos izmeu muzike i oblika
- 3 4 1 , 348
Muzika - Orfej, njen pokrovitelj - 100
Muzika - prema Pitagori, sutinska za racionalno razumevanje Boga, oveka,
ili prirode - 267
Muzika - Pitagora je koristio u leenju 269
Muzika - Pitagora je prvi demonstrirao
njene matematike temelje - 338
Muzika, pitagorejska - jedna od stvari koje zavise od boanske nauke matematike - 339

1078

Muzika - Pitagorina demonstracija harmonijskih onosa planeta, sazvea i

elemenata - 341
Muzika Pitagorina terapeutska upotreba
-3 4 3
Muzika - Pitagorin eksperiment za utvrivanje intervala dijatonske lestvice 339
Muzika sfera - Pitagorin koncept - 346
Muzika - Pitagorino otkrie dijatonske lestvice - 338
Muzika sfera - pominjanje u literaturi 345
Muzika sfera - prvi put izloeni u Pitagorejskoj koli - 21
Muzika sfera - zato ovek ne moe da je
ujc - 348
Muzika - uticaj vojne i religijske muzike
-3 4 5

N
Nadahnue - simbolizovano Velikom piramidom - 162
Nadintelektualizam - izdanak prenaglaavanja supremacije uma - 39
Najavljiva - prestavnik Hermesa u Misterijama - 98
Najt, Riard Pejn (Richard Payne Knight)
- izjava o simbolikom znaenju znakova zodijala - 204
Najt, Riard Pejn (Richard Payne Knight)
- komentar o Dijani i njenim simboIim a -2 0 9
Najt, Riard Pejn (Richard Payne Knight)
- o odnosu Misterija Serapisa i ostalih
Misterija - 86
Nametaj Tabemakla - 592
Napici - upotreba u leenju bolesti - 486
Naprsnik - njegova proroka mo - 598
Naprsnik - simbol dvanaest sazvea zodijaka - 600

Narcis - analogija u Eleusinskim Misterijam a - 94

Narkotici - korieni radi kontrole u sekti
Jezida - 488
Nar - njegova simbolika - 410
Narodi - pagani su ih shvatali kao sloene
entitete - 315
Nastanak sveta - poloaj planeta u to vreme - 221
Natalis solis invicti (Roenje Nepodevog
Sunca) - proslavljano 25. decembra 189
Natovek - deo duhovne prirode koji se
nikada ne ovaplouje u materiji - 316
Natovek - Nieov koncept - 41
Natovek - njegovo javljanje u simbolizmu Tarota - 579
Natpis na Izidinim hramu u Saisu - 163
Natpis o Izidi na stubu u Nisi - 165
Natprirodne pojave koje su pratile rituale
u Eleusinskim Misterijama - 98
Nauna misao druida - 58
Nauna terminologija - koriena u ifrovanju - 8260
Nauka - drevni narodi je nikada nisu uzimali odvojeno od filozoirje i religije 202
Nauka - njena reformacija jedan je od tri
glavna cilja rozenkrojcera - 638
Navaho Indijanci - njihov kosmogonijski
m it- 9 2 8
Navaho peana slika - 928
Navike - njihovo regulisanje jedan je od
sedam osnovnih metoda leenja bolesti
-4 8 3
Nauman, Ernil (Emil Naumann) - njegov
opis uticaja muzike na grku kulturu 344
Nebeska harmonija - prvi put izloena u
Pitagorejskoj koli - 21
Nebeska tela - uticaj njihovog prouavanja na religiju, filozofiju i nauku - 202

Nebeske konfiguracije - jedan od sedam

primamih uzroka bolesti - 480
Nebeski ovek - analogija sa Sefirot - 530
Nebeski Adam - analogija sa Sefirot - 527
Nebesko Jagnje - oznaeno Jasonovim Zlatnim runom - 391
Nedelje u godini - simbolizovane u savremenim kartama za igm - 581
Nehumanost oveka - odgovoma za gubitak znanja - 481
Nej, Miel (Michel Ney) - njegova filozofska smrt - 963
Neksa - vladar undina - 463
Nekromantija - njeno prisustvo meu centralno i srednjeamerikim Indijanacima - 936
Neohegelijanizam - oivljavanje Hegelovog idealizma - 45
Neofit - razapct u Misterijama Piramide
- 161
Neokriticizam - francuska revizija doktrine Imanuela Kanta - 44
Neoplatonizam - Hipatija je bila centralna
linost njegove aleksandrijske kole 948
Neoplatonizam - inkorporacija mnogih
njegovih naela u hrianstvo - 34
Neoplatonizam - koji jc osnovao Plotin 34
Neoplatonizam - njegova svrha da se ouvaju tajne doktrine paganstva - 34
Neopitagoreizam - slinost sa doktrinom
esena - 34
Neopitagoreizam - spona izmeu paganskih filozofija i neoplatonizma - 34
Neopitagorejska filozofska kola - 34
Neorealizam - sumiran kao opte izumiranje idealizma - 37
Neosholastika - oivljavanje tomizma - 48
Nepromiljenost - sinonim detinjastosti
-5 2
Neukost - njena dva osnovna oblika - 977

1 07 9

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

Neukost, prosta
stim ulans za sticanjc
znanja - 977
Neukost, sloena - neukost neukosti - 978
Nevesta Mikroprozopusa - njena konstitucija u Sefirotskom drvetu - 534
Neviljiva magina planina - 732
Nevinost - simbolizovana bagremom 409
Neznanjc - jedan od trojice Hiramovih ubic a -3 2 5
Neznanje - oznaeno uadom - 294
Neznanjc - povezano sa zimskim solsticijem filozofije 331
N eznanje - razlog ovekovog liavanja
besmrtnosti - 140
Neznanje - simbol vladavine rulje - 335
Neznanje - transmutirano u mudrost putem alhemije - 705
Neznanje - uzrok ovekovog pada - 557
N ikifor K alist K santopul (Nuojtpopoi;
KdkkiaToi; EavOoRouo;) - o poreklu
Jevanelja po Jovanu - 543
Nikodem - izabran za jednog od uvara
Hristovog tela - 858
Nilomctar - njcgova slinost sa Crux ansata - 872
Nilski konj - posveen bogu Marsu - 395
Nilski konj simbol Tifona - 395
Nimb i aureola u simbolizmu - 850
Nimb - predstavljanje aurikih emanacija

- 168
Nimfa - simbol nic anim alne sklonosti

121
Nimfe - altemativni naziv za Undine - 457
Nimfc - (Vidcti Undine)
Nimfe ive u neviljivom Prirodnom elementu, vodi - 457
Nimrod - njegova lutanja - 368
Nirvana - openhauerov koncept - 41
Nisa - natpis na stubu o Izidi - 164
Nia svest - njen numeriki ekvivalcnt 900
Nie - analogija sa viim - 706

1080

Indeks
None ptice - simbol arobnjatva i tajnih
boanskih nauka - 380
Noni leptiri - njihova simbolika - 369
No - njen simbol - 647
Noje i njegova zodijaka arka - 553
Noje - njcgov prototip je hinduski Vaivasvata - 117
Nojeva arka - njena simbolika - 396
N ojev stom ak" - naziv za jak u vodu
(aqua fortis) u alhemiji - 714
Norton, Semjuel (Samuei Nortori) - podela alhemijskih proccsa ili stanja - 704
Norton, Tomas (Thomas Norton) - jedan
od alhemiara - 680
Nos - ponekad simbol Boanstva 311
Notarikon - kriptini metod pisanja koji
su koristili kabalistiki pisci - 544
N otarikon - prim eri njcgove upotrebe -

544
Noumen - njegovo jedinstvo sa fenomenom u umetnosti i biolokoj evoluciji

-3 9
Noumen - prcma Kantu, njegova priroda
ne moe se shvatiti umom - 39
Noumen - Supstanca Stvamosti - 981
Novi Jerusalim - arhetip savrene civilizacije - 903
Novi Jerusalim - Jovanova vizija - 903
Novi Jerusalim - njcgovih dvanaest kapija povezano jc sa znacima zoijaka -

902
Novi Jerusalim - predstavlja mikrokosmos - 902
Novi Jerusalim - predstavlja otesanu kamcnu kocku - 902
Novi Jcrusalim - prestonica Atlantide kao
njegov arhetip - 114
Novi Jerusalim - simbol inicijata - 902
Novi Jerusalim - simbolizovan koskom -

657
Novi zavet - razlaganje tajnih procesa Ijudskog preporaanja - 306
Noni prsti - njihova simbolika - 309

Numerika ifra - definicija - 821

Numerika ifra - metod deifrovanja 821
Numerika vrednost rei - kako se izvodi
-2 8 3
Numerike vrednosti Tarot karata - povezane sa prikazima na njima - 564
Nun - znaenje - 359
Nus - naelo Kosmikog Uma - 362
Nus, Univerzalna Svest - iskupitelj oveanstva - 552

NJ
Njulends, Don Aleksandar Rejna (John
A lexander Reina Nevvlands) - Njulendsov Zakon oktava - 341

o
O anes - njegova povezanost sa ribom 358
O anes - atlantianski uitelj H aldejaca
- 116
Obelisk - oblik oboavanja kamenja - 418
Obeeni Covek - aspekt mita o umiruem
bogu 125
Obeeni Covek - predstavnik ljudskog duha - 125
Oblik - grob Istine - 336
Oblik - kristalizovan od zvezdanih uticaja
i nebeskih impulsa - 645
Oblik - njegova korespondencija sa brojem - 523
Oblik - njegov odnos sa muzikom - 348
Oblik - Pitagora jc odredio oblik svakog
dela kreacije - 341
Oblik - proizvod slova - 523
O blona senka - sinonim za vitalno telo
-4 7 6
Obnavljanje - klju za njega u mitu o umiruem bogu - 125

Obnova (regeneracija) - simbolika mapa

njenog dovrenja - 662
Obnova - simbolizovana skarabejom - 720
Odraz i Razum - trei par emanacija iz
Veitog Jednog - 75
Oboavanjc kamena - dokazi u Bretanji 417
O boavanje kam ena - dokazi u hrianstvu - 419
Oboavanje kamena - njegovo poreklo 417,419
Oboavanje kamena - potisnuto pirolatrijom - 414
Oboavanje - njegov oblik je pod kontrolom sunca - 212
Oboavanje sunca u Atlantidi - nastavljeno u hrianstvu i paganstvu - 55, 56
Oboavanje sunca - znaajna uloga u ranim paganskim misterijama - 55
Oboavanje vatre - potisnulo litolatriju 420
Oboavanje zmije - poreklo - 371
Oboavanje zmije - skoro univerzalno 371
Obrazac fizikog tela - Pitagora ga nazivao ,,peat - 271
Obrazovanje - kroz njega vaskrsava Istina - 336
Obrazovanje, univerzalno - njegovi neprijatelji - 326
Obrazovanje, univerzalno - simbolizovano slobodnim zidarstvom - 326
Obrazovanje, univerzalno - uticaj ideala
Frensisa Bekona na red slobomih zidara - 326
Obrezanje - (Videti Avrahamov obred)
Oci, crkveni - njihovi spisi zasnovani su
na folkloru i rekla-kazala - 846
Oevi Izvora - na Bembinskoj Ploi - 233
Oi Jagnjeta - predstavljaju akre - 895
Odanost - simbolizovana psom - 396
Odea - njome je oznaavan stepen duhovnosti ili materijalnosti - 313

1081

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Odeda asti i dike - odora Velikog svetenika Izraela - 840
Oea asti i ike - simbol Kue Due
-5 9 8
Odede katolikog svetenstva - simbol
Sunca - 186
Odede svetenika - kriju religijski if'rovani jezik - 596
Odcde svetenika opis - 597
Odin - prodrao ga je vuk Fenrir - 392
Odin - primer boga podlonog smrtnosti
- 77
Odin - idcntifikovan sa mitom o umiruem bogu - 125
Odin - esto povezivan sa sunccm - 185
Odinistike misterije slavljene u Skandinaviji - 87
O dinistike m isterije - koje je osnovao
Odin - 87
Odinistike misterije - inicijaeijski ritual
i pria o Baldcru - 88
Odinistike misterije - deset svetova - 89
Odinistike misterije - Loki, Duh Zla - 88
Odinistike misterije - na njihovim ritualima zasnovane su Vagnerovc opere Prstcna - 90
Oinistike misterije - vrhovni bog poznat kao Sve-otac - 88
Odisej - prema Grcima, imao delom atribute sunca - 185
Odnosi - prcma Pitagori, u sutini su pre
mentalni nego fiziki - 269
Odora - njome je oznaavan stepen duhovnosti ili materijalnosti - 313
Odore svetenika - opis - 597
Ofiti - jedna od gnostikih sekti - 79
Ogdoaa - njeni atributi - 299
Oglealo Astrolokih Aspekata - 659
O gledalo - njegova sim bolika je slabo
shvaena - 434
Oglealo - simboli materijalne sfere - 434
Ogrta Apolonija iz Tijane - njegovo znaenje - 530

10 82

Indeks
Ogrta Apolonija iz Tijane - simbol oslanjanja na vlastite snage - 530
Ogrta Apolonija iz Tijane - simbol samoposedovanja - 530
Ogrta buistikih kaluera - simbol Kue Due - 839
Ogrtai - doktrina o njima kod centralnoamerikih Inijanaca - 945
Oko, otvoreno - simbol intelektualne snage - 305
Oko - ponekad simbol Boanstva - 311
Oko, zatvoreno - simbo! AIN SOFA - 511
Okrugli sto kralja Artura - 862
Oktaedar - jedno od pct Pitagorinih geometrijskih tela - 274
Okrutnost - simbolizovana miarom - 377
Okruenjc - njegov uticaj na razvoj svesti
oveka - 331
Okruenje - njcgov uticaj na trojednu prirodu ovcka - 974
Okultna pneumatologija - Paracelzusovo
izlaganje o njoj je najiscrpnije i najlucidnije - 452
Olimp - atlantiansko poreklo - 114
Oliver, Dord (George Oliver) - izjava o
ulozi sunca u masonskim simbolima i
ritualima - 187
Olovo - njegov simbol - 648
Olovo - u alhemiji simbolizovano starcem sa kosom u ruci - 714
Oltar Kadioni - njcgov simbolizam - 594
Oltar - simbol nicg sveta - 421
Oltar za Zrtve Paljenice - opis - 593
Oluje - pretpostavljalo se da prestavljaju
bitke izmeu elementamih kraljvstava

-4 6 9
Ontologizam - znanje proglaeno za identino sa boanstvom - 46
Opasno seite - simbolizuje prcsto savrenog oveka - 861
Opasno scdite - tajanstveno, prazno mesto za Okruglim stolom - 861

Opere Prstena - zasnovane na ritualima

Odinistikih Misterija - 90
Opsada Troje - njena simbolika - 395
Opsednutost - beli luk je za nju najbolji
le k - 4 1 5
Opsednutost - zatita od nje - 461
Opti lek - njegovo stvaranje jedan je od
ciljeva alhemije - 708
Optika - utemeljio je Alhazen - 922
Orao - hermctiki simbol sumpora - 378
Orao - jedan od tri simbola teurgike umenosti Skorpija - 378
Orao - na grbu Sjedinjenih Amerikih Drava - 385, 386
O rao - predstavlja jedan od etiri ugla
stvaranja - 891
Orao - simbol hrabrosti - 377
Orao - simbol inicijacije - 624
Orao - simbol materijalne faze sunca 378
Orao - simbol teurgike umenosti - 378
Orao - zemaljski gospodar ptica - 378
O ratorstvo - koje je oveanstvu otkrio
Hermes - 127
Oreol - predstavlja aurike emanacije 168
Orfej i Euridika - alcgorijsko znaenje 103
Orfej - inkamacija u obliku belog labuda
- 102, 103
Orfej - jedan od uzora za Isusa kao simbol prolene ravnodnevice - 187
Orfej - mogue hinduistiko poreklo imena - 101
Orfej - personifikacija sunca - 187
Orfej - pokrovitelj muzike - 102
Orfej - rasparavanje njegovog tcia - 103
Orfiko jaje - 102
Orfiko jaje - glavni orfiki simbol - 102,
242
Orfiko jajc - njegovo lomljenje ekvivalentno je povratku u Nirvanu - 242

Orijentalne religije - njihov uticaj na hrianstvo - 851

Orlovi u masoneriji - zapravo su feniksi
-3 8 5
Orlovi, Napoleonov i Cezarov - zapravo
su femksi - 387
Ormuzd, ili Ahura-Mazda - Duh Dobra u
Persijskim Misterijama - 67
Ormuzd - njegov simbolizam u igri aha
-5 8 2
Osam - njegovi atributi - 299
Oset - obezbeuje znanje o svojstvim a
stvari, prema Milu 45
Oslanjanje na vlastite snagc - oznaeno
ogrtaen Apolonija iz Tijane - 530
O sm a sfera - prem a Pitagori, svet produhovljenog etra - 271
Osma sfera - spekulacije o njenom postojanju i prirodi - 278
Osna planina sveta - simbol ljudske glave
- 114
Osnovne boje - (Videti Primame boje)
Otac, Boanski - monada je njegov simbol - 295
O tac, m ajka i dete - prirodno trojstvo 398
Otac Um - predstavljen na Bembinskoj
Ploi - 233
Otac Vreme - simbol Kaprikoma - 330
Otkrivenje, knjiga - (Videti Apokalipsa)
O trovni insekti i gm izavci - porod zlc
ljudske prirode - 369
Ovan - znaenje - 209
Ovnujska glava - ukazuje na najpovoljnije vreme za stvaranje ivota - 174
Oziris - aspekt solame aktivnosti - 166
Oziris - Grci su ga identifikovali sa Dionisom i Bahom - 167
Oziris - jedan od razapetih spasitelja oveanstva - 877
Oziris - jedan od uzora za Isusa kao simbol
prolene ravnodnevice - 187

1083

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

O ziris - Le Plonon ga identifikuje sa
majanskim princem Kohom - 163
Oziris - njegov roendan - 166
Oziris - njegovi obredi kao osnova prie
o Hiramu - 323
Oziris - oboavanje sunca pod njegovim
imenom - 86
Oziris - personifikacija sunca - 181, 187
Oziris - prikazan sa glavom sokola - 379
Oziris - simbol ivotnog principa Prirode
- 166
Oziris - ubijen od strane Tifona - 167

Indeks
Pajk, Albert (Alhert Pike) - o drevnosti
masonskog simbolizma - 845
Pajk, Albert (Albert Pike) - o odnosu Misterija Serapisa i ostalih Misterija - 86
Pajk, Albert (Albert Pike) - o osnovama
gnostike nauke - 158
Pajk, Albert (Alhert Pike) - opis arbitrame
ifre zasnovane na templarskom krstu

-8 2 3
Pajk, Albert (Albert Pike) - opis sitim-drveta - 408
Pajk, Albert (Albert Pike) - o poreklu oboavanja sunca - 18 1
Pajk, Albert (Albert Pike) - o Velikoj Rei

-5 3 9
Pad oveka - oznaava involuciju duha 114
Paganska filozofija - sadri kljueve hrianskog simbolizma - 842
Paganska filozofija - u njoj se nalazi klju
za hrianske simbole - 842
Paganske misterije - njihove tajne otelotvorene su u mistinom hrianstvu 854
Paganski politeizam - 308
Pagansko poreklo hrianskih doktrina i
simbola - skriveno - 868
Pagansko poreklo hrianstva - dokazala
ga Hipatija - 951
Pajk, Albert (Alhert Pike) - dokazi o izvrsnosti doktrina koje su objavile Misterije - 946
Pajk, Albert (Alhert Pike) - izjava o znaaju kabalizma kao kljua za masonski
ezoterizam - 492
Pajk, Albert (Albert Pike) - komentari o
gubitku pravog ezoterijskog kljua za
tajne slobodnog zidarstva - 841
Pajk, Albert (Albert Pike) - o astronomskom aspektu legende o Hiramu - 329
Pajk, Albert (Albert Pike) - objava da je
alhemiarsko zlato bilo realnost - 680

1084

Pajk, Albert (Albert Pike) - prepoznaje rozenkrojcersku m u u D anteovom Cistilitu - 615

Pala zvezda - simbol materijalistikog razuma - 899
Palica - simbol sistema za razmnoavanje - 305
Palingeneza - jedan od ciljeva alhemije -

708
Palma - simbol pozitivnog pola stvaranja

-408
Panaceja - njeno otkrie jedan je od tri
glavna cilja rozenkrojcera - 639
Pan - boanstvo koje predstavljaju energije plodnosti - 52
Pan - faza Jupitera, Demijurga - 121
Pan - ili satir, uhvaen iv u vreme Ionstantinove vladavine - 461
Panova frula - simbol prirodne harmonije
sfera - 121
Panove Misterije - Egipani inicirani u njih

- 121
Pan - prototip prirodne energije - 121
Pan - simbol oploujue moi sunca - 121
Pan - simbol planete Satum - 121
Panter - nadimak kako Isusa tako i Baha

-8 5 3

Pan - upravljaki duh niih svetova - 121

Pan, veliki bog - 121
Panika - poreklo rei - 167
Panteizam - funamentalna doktrina stoik a - 2 9 3
Panteoni - njihova boanstva su kriptina
siova boanskog alfabeta - 821
Panteoni - prcdstavljaju personifikovane
atribute Boga - 308
Panteri - naziv za inicijate u egipatskim
Misterijama - 365
Panter - prezime Josifove porodice prema
Midrajoholetu i Abodazari - 852
Papagaj - smatran vezom izmeu Ijuskog i ivotinjskog kraljevstva - 381
Papski grb - ukrteni kljuevi na njemu
simbolizuju doktrinu skrivenu unutar
svetih spisa, koja je klju za njihovo
tumacnje -- 494
Papus [erar Ankos (Gerard Encausse)]
- o povczanosti rozcnkrojcerstva i masonerije - 616
Papus [erar Ankos (Gerard Encausse)]
- o zapadnom lancu u prenosu okultnih nauka 624
Parabola - oblik akroamatine ifre - 821
Paracelzijanski sistem medicinske folozofije - 473
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [PhilippusAureolus
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheimj] - definicija vampira
- 471
Paracelzus, F'ilip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Floenajm) [PhilippusAureolus
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - jedan od alhemiara - 680
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Fioenajm) [Philippus Aureolus
Paraceisus (Theophrastus Bomhastus
von Hohenheim)] - mnogi autoriteti mu
pripisuju otkrie mesmerizma - 475

Paracelzus, F'ilip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hocnajm) [Philippus Aureolus

Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - najpoznatiji ineu
alhemijskim i hermctikim filozofima
- 684
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] natpis na njegovom
grobu - 687
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Floenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - njegova linost i navike - 686
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - njcgove titule 685
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus A tireo/us
Paraceisus ( Theophrastus Bombastus
von H ohenheim )] - njegova odbrana
sopstvenog metoda ispitivanja Prirodc
-4 7 4
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureoius
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - njegova primama
hipoteza je da je sve u univerzumu dobro za neto - 475
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)J - o elementamim eterima u kojima postoje elementali - 457
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - o razlici izmeu tela ljudi i tela duhova Prirode - 455

1085

TAJNA UEN JA SVIH E P O H A

Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von H ohenheim )] - o salam anderim a
- 464, 465
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - osuda medicinskog
sistema njegovog vremena - 475
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - prvi koji je pisao
naune knjige na jeziku obinog naroda - 687
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [Philippus Aureolus
Paracelsus (Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - reformator medicinske nauke njegovog vremena - 685
Paracelzus, Filip Aureolus (Teofrast Bombastus fon Hoenajm) [PhilippusAureolus
Paracelsus ( Theophrastus Bombastus
von Hohenheim)] - teorija o transplantiranju bolesti - 480
Paralda - vladar silfa - 468
Parazitsko rastinje - osetljivost na astralnu vatru - 369
Parsifal i Sveti Gral - 676
Parsons, Albert Ros (Albert Ross Parsons)
- o solamom raspeu - 677
Partenida - Pitagorina majka - 262
Paskal, Blez (Blaise Pascaf) - definicija
Boga - 522
Pas - njegova simbolika - 69, 396
Pas, pastirski - vrsta svetenika - 396
Pas - simbol Merkura - 396
Pas - simbol odanosti - 396
Pas - svet kod Egipana - 395
Pastiri - naziv za svetenike tokom Arijanske ere - 212

1086

Indeks
Pastofoms - Hermesova knjiga posveena
medicinskoj nauci - 473
Patristika filozofija - naglaavanje supremacije oveka - 35
Patristika filozofija rane hrianske crkv e -3 5
Pauk - posrednik cm e magije - 369
Pauk - simbol spleta nerava i ganglija 369
Paun - objekat oboavanja - 380
Paun - simbol besmrtnosti - 380
Paun - simbol mudrosti - 380
Paun - simbol ponosa - 377
Pela - simbol generativne snage - 370
Pela - simbol kraljevskog dostojanstva
-3 7 0
Pela - simbol mudrosti - 370
Pela - smatrano je da je donesena sa planete Venere - 370
Pela - sveti enski simbol - 370
Peatni prsten - koji su koristili pitagorejci - 432
Peatno prstenje - s ugraviranim tajnim
amblemima - 433
Peat - prem a Pitagori, fiziki oblik oveka je otisak peata u fizikoj supstanci - 271
Pedeset Kapija Svetlosti - an alogija sa
Mantenja pilom karata za igru - 578
Pedeset Kapija Svetlosti - naziv za razvoj svesti - 523
Pehar - simbol sistema za razmnoavanje
-3 0 5
Pelaka doktrina spasenja - 35
Pelen - predstavlja tajnu doktrinu koju je
ovek uinio profanom - 899
Pelikan - misteriozni atributi koji su mu
pripisani u Misterijama - 360
Pelikan - simbol samortvovanja - 377
Pelikan Ruinog Krsta, stepen - zapravo
je feniks - 384
Pentada - nazivana hijerofant Misterija 297

Pentada - njeni atributi - 296, 297

Pentada - njeno formiranje - 297
Pentada - simbol oveka - 402
Pentada - simbol etera - 296
Pentada - simbol Prirode - 297
Pentada - simbol ravnotee - 296
Pentada - simbol svetlosti, zdravlja i vitalnosti - 297
Pentagram - magijska formula oveka 449
Pentagram - njegova simbolika - 432,449
Pentagram - njegovo izopaenje radi upotrebe u cmoj magiji - 443, 449, 451
Pentagram - slika mikrokosmosa - 449
Pentakli sedam planeta - 450
Pentalfa - postavljena na magijskom prstenju - 432
Pentateuh (Petoknjije) - materijal sadran u njemu izveden je iz inicijacijskih
rituala Egipatskih Misterija - 584
Pentateuh (Petoknjije) - u njemu su skrivena uputstva koja je Mojsije dobio od
Boga - 493
Peripatetici - ogranak Akademske filozofske kole - 28
Perje - znaenje - 377
Persefona - analogija sa legendom o Itar
- 119
Persefona - Male Eleusinske Misterije slavljene u njenu ast - 92
Persefona - manifestacija solame energije
-9 6
Persefona - simbol due - 93, 97
Personifikacija solame energije ustanovljena u vrhovnim Boanstvima paganskih religija - 181
Personifikacija vitalnih sila Prirode u bogovima i boginjama iz mitologije - 52
Personifikovanje Boga od strane pagana
-3 0 8
Pesak - evolucioni izraz njegovih zmaca
-2 1 8

Pesimizam - snaga hrianstva, prema openhauem - 41

Pesma nad pesmama - prema Hartmanu,
alhemijska formula - 716, 717
Petak - sveti dan za muhamedance - 359,
920
Petao - faliki simbol posveen suncu 379
Petao - njegovo znaenje na vetrokazu 379
Petao - prema Pitagori, svet suncu i mesecu - 276
Petao - simbol Aresa (Marsa) - 379
Petao - rtvovan u Eleusinskim Misterijama - 379
Petao - simbol panje i odbrane - 379
Peti element - odgovara etm - 274
Pet - njegovi atributi - 296
Petoknjije - (Videti Pentateuh)
Pet - simbol oveka - 308
Pigmcji - altemativni naziv za Gnome 457
Pigmeji - ive u nevidljivom Prirodnom
elementu, zemlji - 457
Pinealna tela kod gmizavaca - 374
Pinealna lezda - sveta borova iarka u
oveku - 328
Piramida - atlantiansko poreklo - 115,
116
Piramida - poreklo i znaenje rei - 158
Piramida, Velika - 260
Piramida, Velika - datum izgradnje - 149
Piramida, Velika - imenzije raznih odaja
- 152
Piramida, Velika - Herodotov izvctaj o
njenoj gradnji - 145
Piramida, Velika - hram inicijacije - 222
Piramida, Velika - izgraena od krenjaka
i granita - 149
Piramida, Velika - koncepcije biblijskih
uenjaka - 153
Piramida, Velika - kvadrira kmg - 150

1 08 7

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Piramida, Velika - najvee meu udima
antike - 145
Piramida, Velika - nije izgraena da bude
grobnica - 146
Piramida, Velika - njena simbolika - 159
Piramida, Velika - odaje izgradnje - 147
Piramida, Velika - podzemne odaje - 155
Piramida - poreenje novog inicijata sa
njom - 161
Piramida, Vebka - potopljena u more - 150
Piramida, Velika - prijcm Rimljana - 149
Piramida, Velika - primer savrene orijentacije - 150
Piramida, Velika - prvi hram Misterija 160
Piramida, Velika - simbol venosti - 145
Piramida, Velika - teorije za razmatranje
- 146
Piramida, Velika - upad kalifa A1 Mamuna - 147
Piramida, Velika - uklanjanjc oblonog kamenja - 147
Piramida, Velika - veruje se da je njen pravi portal Sfinga - 155
Piramida - znaenje uspinjanja uz njenih
sedam stepenika - 785
Piramide - ostaci hramova posveenih suncu - 181
Pirolatrija - potisnula oboavanje kamenja - 420
Pisanje - domen egipatske boginje Selk
-3 6 8
Pitagora - bramini ga nazvali Javanarja,
Jonski uitelj - 264
Pitagora - iniciran u razne Misterije - 263
Pitagora iz Krotona - 672
Pitagora - jedan od razapetih spasitelja
oveanstva - 877
Pitagora - kae se da je bio alhemiar 680
Pitagora - kae se da je bio prvi ovek koji je sebe nazivao filo z o f- 264
Pitagora - mesto roenja - 262

1088

Pitagora - mitovi o njegovom roenju 262

Pitagora - nazivan Sin Boji - 263
Pitagora - njegova filozofija oivljena u
obliku neopitagoreizma - 32
Pitagora - njegova putovanja - 263
Pitagora - poklapanje njegove i Isusove
biografije - 262
Pitagora - proroanstvo o njegovom roenju - 262
Pitagora - pretpostavlja se da jc razapet u
Grkoj - 880
Pitagora - prvi demonstrirao matematikc
temelje muzike - 338
Pitagora - uenici su ga nazivali Uitelj, ili Taj ovek - 266
Pitagorejska filozofija - razvila se iz nauke o brojevima - 292
Pitagorejska naela - pregled Frenka K.
Higinsa - 267
Pitagorejska naela - uslovi za prijem 267
Pitagorejska kola - istaknuti lanovi - 20
Pitagorejstvo - bavljenje odnosima izmeu brojeva i uzronih agenasa postojanja - 21
Pitagorina monada - uporeena sa Adamom - 548
Pitagorina terapeutska muzika - Jamblihov opis - 344
Pitagorina terapeutska upotreba muzike 344
Pitagorin brak - kada je imao ezdeset jednu godinu - 264
Pitagorino bezgreno zaee - 262
Pitijsko svctenstvo - poreklo - 252
Pitonesa - svetenica u Delfskom proroitu - 262
Plameni ma - tvorako Fiat - 892
Plan boanske elatnosti - 516
Planetama kontrola nad sedam dobi ovek a -2 2 1

Planetama tela - smatrana za jedan od

sedam primam ih uzroka bolesti - 480
Planetami poloaji - odreeni sutinskim
dostojanstvom planete - 277
Planetarni Upravitelji - oslobaanje od
njihovog uticaja - 785
Planetami uticaj na ovosvetska tela - 171
Planctamo kretanje - simbolizovano zmijom - 373
Planete, glavne - predstavljene trijadom

-2 9 6
Planete - izvoenje njihovih oznaka - 229
Planete, manje - predstavljene tetradom

-2 9 6
Planete - njihov evolucioni izraz - 218
Planete - njihovo oboavanje od strane
druida 64
Planete - odnos sedam svetih samoglasnika i sedam planeta - 347
Planete - povezane sa sedam crkava u Aziji

-8 9 4
Planete - prema Pitagori, tela koja oblau
due, umove i duhove - 270
Planete, sedam svetih - povezane sa Alfom i Omegom - 894
Planete - uticaj njihovog prouavanja na
religiju, filozofiju i nauku - 202
Planete - verovatnoa da su nastanjene -

195
Planina sveta, osna - simbol Ijudske glav e - 114
Planine - simbol koraka duhovnog razvoja - 640
Planket, Fm elin Meri (Em m eline Mary
Plunket) - izjava o simbolici sazvea
Skorpio - 214
Plan Univerzalnih Uzroka - 532
Platovi, magini - doktrina o njima kod
centralnoamerikih Indijanaca - 945
Platon - definicija ljubavi - 555
Platon - inicijacija u Velikoj piramidi 222

Platonistika filozofija - otelovljena u Bembinskoj Ploi - 242

Platonistika ideja oveanstva - uporcena sa Adamom - 5482
Platonistika koncepcija o nastanku svcmira - 279
Platonizam - nasuprot aristotelianizmu -

28,29
Platon - kritikovan zbog otkrivanja tajni
Misterija - 53
Platon - Ijudsko telo naziva grobnicom
due - 93
Platon - njegov doprinos fundamentalnim
hrianskim doktrinama - 858
Platon - njegovo pravo ime je Aristokle

-2 7
Platon - njegov stav po pitanju filozofije

- 18
Platon - osniva Akademske kole - 26
Platonova defmicija boje - 352
Platonova filozofija - njena trostruka
konstitucija, prema Ciceronu - 26
Platonova filozofija - njena zasnovanost
na postulaciji tri oblika postojanja -

26
Platonova filozofija - oakle je izvedena

-2 6
Platonova ideja oveka - identina sa Hiramom - 324
Platonov opis Atlantide - istovremeno
istorijski i alegorijski - 112
Platonov opis atlantianske civilizacije -

109, 110, 111

Platon - prvi predlaga misterije Hrista -

858
Plava i zlatna odora - simboli Kue Due

-8 3 9
Plemena - pagani su ih shvatali kao sloene entitete - 315
Plcroma - prema gnostikoj filozofiji, supstanca nastala meanjem duhovnih i materijalnih eona - 75
Plotin - osniva neoplatonizma - 34

1089

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPO H A

Plavo - povezano sa sveu - 200
Plima i oseka mora - prema Heraklitu, izazvani suncem - 20
Ploe zakona - odnos sa Jahinom i Voasom - 425
Ploe zakona - odnos sa obeliscima - 425
Ploc zakona - otkrile su samo svetovne
istine - 423
Ploe - posveivane raznim boanstvima
- 232
Ploe zakona - njihov znaaj - 423
Plutarh - opis pribora sledbcnika Izide 177
Plutarh -- izjava o znaaju brojeva i geometrijskih dijagrama - 280
Plutonska linost - njena ogranienja simbolizovana Danteovim Paklom - 94
Pneumatologija, okultna - Pracelzusovo izlaganje o njoj je najiscrpnije i najlucidnije - 452
Poela polova - simbolizovana razbijanjem Ploa zakona - 423
Podesnost - Vitruvijeva definicija - 836
Pod u obliku ahovske tablc - njegovo poreklo - 838
Podzemna odaja Velike piramide - dimenzije - 153
Podzemna odaja Velike piramide u koju su
uli Rimljani - 149
Po, Edgar Alan (Edgar Allan Poe) - njegova tabela uestalosti slova u alfabetu
-8 2 3
Poezija - njena revnost u Egiptu, prema
Platonu - 338
Pojave - prava osnova filozofije, prema
Herbartu - 40
Polaritet - oznaen duadom - 295
Polaritet - pomou njega Priroda postie
prouktivnost - 174
Poligamija - koju je praktikovao Muhamed - 9 18
Politeizam pagana - 308

1 09 0

Politika filozofija - shvatanje ovekovih

prirodnih, drutvenih i nacionalnih privilegija - 37
Polaritet - njegovo predstavljanje u simbolizmu Tarota - 570, 574
Polovi - dve teorije o njihovoj podeli 555
Polovi - njihova altemacija - 207
Polovi - njihova podela odigrala se u arhetipskoj sferi - 555
Polnost - njen simbolizam u Tarot kartama - 574
Porfirije - koncept o simbolizmu Eleusinskih Misterija - 98
Poniznost - karakteristian stav stoika 31
Ponienje - simbolizovano krstom od baznih metala - 875
Ponono sunce - deo misterije alhemije
- 198
Ponono sunce - koje je video Apulej tokom svoje inicijacije - 98, 99
Ponono sunce - njegova simbolika - 198,
199
Ponos - simbolizovan paunom - 377
Ponovno roenje - (Videti i Rcinkamaciju)
Ponovno ujedinjenje sa Boanskim Sopstvom - svrha Misterija - 316
Popol Vuh - izlaganje inicijacijskih rituala naroda Kie - 935
Popol Vuh - izvetaj o Misterijama Sibalbc - 935
PopoI Vuh - njegovo znaenje - 936
Popol Vuh - paralelizam izmeu te svete
knjige Kia i svetih spisa dmgih velikih civilizacija - 943
Popol Vuh - razni prevodi njegovog nas lo v a - 936
Poredak Stvaranja - prema kabalistima 534
Porok - njegov nevidljivi uzrok su inkub
i sukuba - 470

Posejdonida - izvorni naziv za A tlantiansko carstvo - 667

Posejdon - karakteristino boanstvo Atlantide - 109
Posejdon - (Videti Atlantida)
Poslednji sud - njegov simbol - 654
Poslednji sud - pozajmljen iz Ozirisovih
Misterija - 901
Poslunost - smatrana jednim od osnovnih principa Pitagorejskog reda - 267
Posmatranje i rasuivanje - oma su ovog
saznanja, prema Kontu - 43
Posrednik - naziv za Hrista - 194
Posrednik - predstavljen Mitrom, ili kandidatovom duom - 70
Posredovanje - sfera intelcktualnog, ili duevnog sveta - 194
Postojanje - njegova tri oblika, prema Platonovoj filozofiji - 27
Post-reform acijska filozofija - njen brz
razvoj - 36, 37
Potovanje Eleusinskim Misterijama - od
strane najveih umova antike - 98
Potcnger, Milton Alberto (Milton Alberto
Pottenger) - analogija savrcmenih karata za igm i politike podele u Sjedinjenim Amerikim Dravama - 5 8 1
Potop - mogua osnova mu je potonue
Atlantide - 115
Potpis u akrostihu - oblik slovne ifre 816
Potpis u akrostihu - primeri pronaeni u
ekspirijanskim spisima - 792
Povrina - prema Pitagori, simbolizuje
mo broja 3 - 272
Pozitivistika filozofija Ogista Konta (Auguste Comte) - 42, 43
Pragmatizam - filozofija koju je popularnom uinio Dejms (William Jam es) 48
Pragmatizam - znaenje i priroda stvari
otkrivaju se iz njihovih posleica - 48

Prajs, D ejm s M organ (Jam es Morgan

Pryse) - o bezlinosti Boga u indijanskim shvatanjima - 935
Prajs, D ejm s M organ (Jam es Morgan
Prvse) - povezuje odnos razliitih delova Alfe i Omcge sa sedam svetih planeta drevnih naroda - 892
Prajs, D ejm s M organ (Jam es Morgan
Prvse) - povezujc simbole Misterija
ibalbc su sa oklutnim centrima svesti
-9 4 3
Praktina medicina - jedan od sedam osnovnih metoda leenja bolesti - 483
Prana - simbol univerzalne ivotne sile 370
Pravda - njeno predstavljanje u sintbolizmu Tarota - 572
Pravda - simbolizovana terazijama - 174
Pravo - koje je oveanstvu otkrio Hermes - 127
Pravo roenje - roenje duhovne due iz
telesne prirode, prema eleusinskim filozofima - 94
Praznik Deviinog prolaska - paralela u
astronomiji - 189
Praznoverje - jedan od trojice Hiramovih
ubica - 325
Praznoverje - simbol crkvene vladavine
-3 3 5
Precesija ekvinocija - 206
Precesija ekvinocija - izazvana retrogradnim kretanjem sunca kroz zodijak - 183
Preiavanje ovekovih prenosnika rezultira oslobaanjem od materijalnosti
-3 1 6
Prcnatalna epoha oveka - raspravljana u
Malim obredima Eleusinskih Misterija
-9 7
Prenosnici, ovekovi - njihovo preiavanje rezultira oslobaanjem od materije - 316
Preporaanje, ljudsko - njegovo razlaganje skriveno u Novom zavetu - 125

1091

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Preporoeni ovek - simbolizovan kockom - 572
Preporoeni ovek - simbolizovan pobednikom - 572
Presto Boga i Jagnjeta - 891
Presto Boji - predstavljen kristalnim morem - 891, 896
Presto Boji - predstavljen Samajimom 891
Priajua stabla - proroite u Dodoni 256
Prijap - boanstvo koja predstavljaju energije plodnosti - 52
Prijap - univerzalnost njegovog oboavanja - 397
Prijateljstvo - prema Pitagori, najiskrcniji
odnos i najsavreniji odnos - 269
Primame boje - njih sedam - 199
Primami elementi - dvostmki po svojoj
prirodi - 452
Primordijalni elementi - istinski odnos izmeu njih - 644
Priroda - drevni aksiomi o njoj - 174
Priroda - identifikovana sa beskrajnim
Umom, prema Darvinu - 45
Priroda - koncept stoika - 30
Priroda - manifestuje inteligenciju ili mo
Venog Jednog - 357
Priroda - njene elementarne sile predstavIjene u Kabirskim Misterijama - 124
Priroda - njene vitalne sile personifikuju
bogovi i boginje iz mitologije - 52
Priroda - prema Pitagori, deljiva na tri dela - 2 7 1
Priroda - simbolizovana bezanom - 899
Priroda - simbolizovana pentadom - 297
Priroda - simbolizovana Sfingom - 155
Priroda - simbolizovana u Tarot kartama
-5 7 6
Prirodna Kabala - njena funkcija - 496
Prirodna selekcija - darvinistika doktrina
-4 5

1 09 2

Prirodna selekcija - drevni narodi verovali su da je delo duhova Prirode - 458

Prirodni duhovi - drevni narodi verovali
su da je prirodna selekcija njihovo delo - 458
Prirodni duhovi - nakon smrti se razgrauju nazad u elemenat iz kojeg su individualizovani - 456
Prirodni duhovi - ne mogu ih unititi zgusnuti elementi - 455
Prirodni duhovi - nisu besmrtni - 455
Prirodni duhovi - njihova filozofija je verovatno bramanistikog porckla - 456
Prirodni duhovi - pan ili satir uhvaen je
iv u vreme Konstantinove vladavine

-461
Prirodni duhovi - predstavljaju specijalizovan tip inteligencije daleko ispred
oveka - 470
Prirodni duhovi - prema Grcima, mnogi
od njih su sposobni da funkcioniu u
fizikom svetu - 461
Prirodni duhovi - pretpostavljalo se da donose odluke za stvorenja bez organizovanog mentaliteta - 456
Prirodni duhovi - razlika izmeu tela Ijudi i njihovog tela je onolika kolika je i
razlika izmeu materije i duha - 455
Prirodni duhovi - stanovnici duhovnog
dvojnika vidljive prirode - 453
Prirodni duhovi - subhumani su u racionalnoj inteligenciji - 470
Prirodni duhovi - (Videti Elementali)
Prirodni izvori svetlosti - uticaj njihovog
prouavanja na religiju, filozofiju i nauku - 202
Prirodni zakon - Pitagora je ustanovio njegovo postojanje - 341
Prizivanje duhova - nain - 444
Proiena i obnovljena ijudska priroda
oveka - simbolizovana srebrom - 596
Proieni kandidat - predstavljen Jagnjetom - 895

Proienje - simbolizovano srebmim krstom - 875

Prometej - jedan od razapetih spasitelja
oveanstva - 877
Proizvonja - simbolizovana mravom 363
Prolaz Blaene Device - paralela u astronomiji - 189
Prolaznost - ovekovo utonue u nju 9704
Proleni ekvinocij duha - predstavljen inicijacijom - 331
Proleni ekvinocij - u Arijesu - 391
Proleni ekvinocij - u Taumsu - 391
Proleni koren - njegova uvena magina
svojstva - 441
Promiljenost - sinonim zrelosti - 52
Propadanje - njegov zakon povezan sa jednim od trojice Hiramovih ubica - 332
Proporcija - Vitmvijeva definicija - 832
Proricanje - koje je praktikovao Pitagora
- 274
Proricanje pomou kamenja - praksa Grka - 429
Proroita sastavni deo oboavanja Apolona - 249
Proroita - verovalo se da su ih nadahnjivali elemcntali - 249
Proroite u Trofonijevoj peini - 257
Proroke moi efoda i naprsnika - 598
Prosti vanaest od dvaesetdva hebrejska slova - 499
Prosvetljeni um - jedini vodi kroz lavirint raznolikosti - 977
Prosvetljeni um - oznaen Hermesovom
svetiljkom 530
Prosvetljeni um - predstavljen jahaem
na belom konju - 902
Prosvetljcnje, duhovno - kako se dostie
- 311
Prosvetljenje - simbolizovano zlatnim krstom - 875

Protenost i miljenje - prcma Spinozi,

atributi Boga - 37
Protivnik - sila zla inherentna materiji -

520
Protogonos - analogija sa Sefirotskim drvetom - 530, 531
Protoplazma - Dramondova izjava - 453
Prototipovi Ijudske prirode - utemeljeni u
etiri sveta kabalista - 517
Prototipski Adam - analogija sa Sefirot -

527
Prouzrokovanje - njegova sfera je duhovni svet - 195
Prsten - njegova simbolika - 433
Prsten, venani - prvobitno simbolisao ravnoteu - 433
Prsten, venani - simbol hermetinog venanja Misterija - 433
Prsten, peatni - koji su koristili pitagorejci - 432
Prstenje, arobno - primeri - 432
Prstenje, arobno - priprema - 432
Prsti - njihova simbolika - 309
Psea zvezda - sveta za Egipane - 396
Psiha - ime za duu oveka u Eleusinskim
M isterijama - 93
Psiha - simbol due - 368
Psihologija - jedna od est filozofskih disc ip lin a - 18
Psihologija - odreeni oblik ostatka cme
magije - 438
Psiholoka terminologija - koriena u ifrovanju - 826
Psoglavi majmun - egipatski hijeroglifski
simbol pisanja - 395
Pogrebni obrcdi - slinost sa inicijacijskim ceremonijama - 366
Ptah - personifikacija sunca - 1815
Ptice - izabrane da predstavljaju apstraktne principe - 357
Ptice, none - simbol arobnjatva i tajnih boanskih nauka - 380
Ptice - njihova simbolika - 377

1093

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Ptice - simbolizuju ljudske i boanske atribute - 377
Ptice - simbol tenje, istote i lepote - 377
Ptice - simbol ivotnog daha - 379
Ptolomejska ema univerzuma - njena simbolika - 38
Pul, Stenli Lejn (Stanlev Lane-Poole) - o
kultumoj batini islama - 921
Pustinjakov tap - simbol znanja - 572
Putrefakcija - neophodna faza u alhemiji
-7 1 5
Putrefikacija - u alhemiji simbolizovana
lobanjom - 714

R
Ra, bog sunca - njegova tri vana aspekta
-3 6 6
Radijum - osetljivost na astralnu vatm 369
Raanjc, duhovno - pripisano Adamu - 555
Ra - Egipani ga poistoveivali sa suncem - 185
Ragnarok - planeta ije unitenje je predstavljeno ratom na ncbu - 899
Ra - nepobedivi Bog Venosti - 176
Ra - njegovo sveto ime je ekvivalent Izgubljenoj Rei - 176
Ra - prikazan sa glavom sokoia - 379
Ra - simbolizovan glavom skarabeja - 366
Racionalizam - jedan od glavnih ogranaka sholastike kole - 36
Racionalizam - postavlja moi miljenja
za osnovu celokupnog znanja - 37
Racionalna dua sveta - rastrgali je Titani
- 105
Racionalna priroda - uporccna sa Adamom - 557
Racionalna svest - utic na filozofsko roenje - 979
Racionalno miljenje - zavisi od fizikog,
emocionalnog i mentalnog okmenja 974

1094

Indeks
Racionalnost - prava mera individualnog
evolucionog statusa - 19
Rak (kraba) - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 578
Rak - znaenje - 209
Rase - pagani su ih shvatali kao sloene
entitete - 315
R aspadanjne i stvaranje - odigravaju se
unutar Kosmikog Jajeta - 511
Raspee boanske prirode u ivotinjskom
organizmu - 875
Raspee - deo inicijacijskog rituala u nekim paganskim Misterijama - 875
Raspee Gospoda Ljubavi - simbolizovano Venerinom golubicom - 381
Raspee inicijata tokom inicijacija - 875,
884
Raspee Isusa - spomo pitanje tokom dmgog veka - 849
Raspee Kecalkoatla - 880
Raspee Kecalkoatla iz Kodeksa Bordija
-8 8 2
Raspee - kosmika alegorija - 875
Raspee Mitre - 877
Raspee neofita u Misterijama piramide
- 161
Raspee - njcgova doktrina bazira se na
tradicijama Drevne Mudrosti - 875
Raspee - njegova mistina simbolika 884
Raspee Pitagore u Grkoj - 880
Raspee Prometeja - 877
Raspee u prostoru - njegovo poreklo i
znaenje - 879, 880
Raspored velikih aduta u Tarotu - 674
Rasprostranjenost dobrote irom univerzuma - 235
Rasprostranjenost Vrhovnog Uma irom
tri sveta - 238
Rast - dva metoda njegovog ostvarivanja
-7 0 6
Rast - evolucija homogenosti iz heterogenosti - 977

Rast - impuls iznutra prema spolja, borba

za izraz i manifestaciju - 705
Rast - manifestacija Boga kroz bezbroj
oblika - 705
Rast - njegov zakon povezan sa jednim
od trojice Hiramovih ubica - 3316
Rastopljeno More - simbol due - 840
Rastvara, univerzalni (alkahest) - njegova priprcm ajedan je od ciljeva alhemijc - 706
Rasuivanjc i posmatranje - oma saznanja, prema Kontu - 43
Rat na nebu -predstavlja unitenje planete
Ragnarok - 899
Rat - nepobitan dokaz iracionalnosti - 975
Ratovi - izmeu elementamih kraljevstava predstavljeni prirodnim olujama -

469
Rat - prvi put ga izazvali Atlantiani - 117
Rauli, Viljem (William Rawley) - priznanje Bekonovom geniju - 791
Ravnotea - najvii mogui poetak evolucije, prema Spenseru - 46
Ravnotea - njeno pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 572
Ravnotea - predstavljena sredinjim stubom Sefirotskog drveta - 534
Ravnotea - prvi put je uspostavlja trijada

-2 9 5
Ravnotea - prvobitno simbolizovana venanim prstenom - 433
Ravnotea - simbolizovana pentadom -

296
Ravnotea, univerzalna - simbolizovana
u Kabirskim Misterijama - 124
Razapeta ma - prvobitni simbol rozenkrojcerskog bratstva - 612
Razapeti ovek - zamenio je jagnje kao
simbol Hrista - 894
Razapeti spasitelji - spisak - 877
Razdvojenost - oseaj izazvan aktivnostima Titana - 104
Raznolikost - problem - 30

Raznolikost - prosvetljeni um je jedini

vodi kroz njen lavirint - 977
Razum - Duhovna Re - 137
Razumevanje, duhovno - povezano sa letnjim solsticijem filozofije - 331
Razumevanje - Hobsova definicija - 36
Razumevanje, ljudsko - njegove moi i
ogranienja, prema Kantu - 39
Razum evanje - nazvano B iser Velike
Vrednosti - 197
Razumevanje - uvek se pronalazi u ravnotei suprotnosti - 175
Razum i Odraz - trei par emanacija iz
Veitog Jednog - 75
Razum - jedna od baklji koje je nosila
Cerera - 95
Razum, materijalistiki - simbolizovana
palom zvezom - 899
Razum - potomak Misli - 137
Razum - prema Parmenidu, jedini kriterijum istine - 21
Razum, prosvetljeni - predstavljen Jagnjetovim rogovima - 895
Razum sveta rasut naokolo kao sem e prema stoicima - 29
Razum - (Videti i Racionalnost)
Razum - (Videti i Um)
Rcalizam - doktrina o njemu - 973
Realizam - tvrdi da su realiteti univerzuma materijalni - 37
Realnost - ideje kao jedina realnost, prema Kroeu - 48
Realnost - koncepti idealizma i realizma
-3 7
Rei - njihova numerika vrednost - 283
Re, Izgubljena - ekvivalentna svetom
imenu boga Ra - 176
Re, Izgubljena - hrianski mistini koncept - 330
Re (savez glasa) - savez sa Jedinim Jenim Bogom u duhovnom svetu - 499
Red okruglog stola - njegov simbolizam
-8 6 1

1095

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Red podvczice - imitacija Reda Vitezova
Okruglog Stola - 863
Red slobodnih zidara - reeno je da su ga
osnovali alhemiati i hermetiki filozofi - 327
Reform acija etike - jedan od tri giavna
cilja rozenkrojcera - 638
Reformacija lilozofije - jedan od tri glavna cilja rozenkrojcera - 638
Reformacija nauke - jedan od tri glavna
cilja rozenkrojcera 638
Rcgeneracija - duhovna alhemija - 705
Rcgeneracija - Kii su poscdovali znanje
o njoj -- 944
Regeneracija, Ijuska - simbolizovana Hiramom - 324
Regeneracija - njena tajna formula skrivcna u alegoriji - 168
Regeneracija - predstavljena vaskrsenjem
mrtvih - 702
Regeneracija - simbolizovana skarabejom
- 720
Regeneraeija - simbolizovana Velikom piramidom - 162
Regeneracija, spiritualna - raspravljana u
Velikim obredima Elcusinskih Misterija - 97
Regenerisano bie - nevesta u alhem ijskom venanju - 785
Regenerisano telo - nevcsta u alhem ijskom venanju - 785
Reinkarnacija - druidsko uenje - 63
Reinkamacija - Pitagorina doktrina - 271
Reinkarnacija - simbolizovana drvetom
-4 0 7
Reinkarnacija - simbolizovana zmijom 373
Reinkamacija - spisak Pitagorinih inkarnacija - 271
Reinkamacija - uenje u Elcusinskim Misterijama - 95
Reinkamacija - verovanje nekih plemena
amerikih Indijanaca - 930

1 09 6

Indeks
Reinkamacija - (Videti i Ponovno roenje)
Relativizam - napad na povezivanje mehanikih principa sa brzinom - 41
Religija kod drevnih naroda nikada nije
odvajana od filozofije i naukc - 473
Religija - njen matenjalistiki trend - 971
Religija - simbolizovana heptadom - 298
Religija - uticaj koji na nju imaju astrologija i astronomija - 201
Religije
pagani su ih shvatali kao sloene entitete - 3 15
Religije - utemeljene na tajnim doktrinama svojih prethodnika - 190
Religijska oboavanja - nain na koji ih
oreuje ,,cra - 212
Religijska verovanja druida - 62, 63
Religijske doktrine i naela - zasnovani
na biolokoj nauci 303
Religijski sistemi - prihvatili astronomske
principc i terminologiju - 182
Reminiscencija - prema Platonu dovodi u
objektivnost znanje koje jc stekla dua

-2 7
Reproduktivni procesi - njihova upotreba
u rozenkrojcerskom simbolizmu - 636
Retorika - jedno od sedam slobodoumnih
umea i nauka - 830
Retorika - koju je oveanstvu otkrio Hermes - 127
Retorika - njeno otkrie pripisano Empedoklu - 21
Rctrospekcija - disciplina koju je prvi uveo
Pitagora - 20
Riba - jedan od osain simbola Bude - 359
Riba - kod Kineza oznaava zaovoljstvo
i dobru sreu - 361
Riba - njena simbolika - 2 13
Riba - njen znak bio je drevni monogram
hriana - 359
Riba - povezana sa Svetskim Spasiocima
-3 5 8
Riba - prestavlja grob, ili grobnica Mistcrija - 361

Riba - simbol prokletstva - 361

Riba - smatrana pretkom ljudskog roda -

361
Riba - sveta Grcima i Rimljanima - 359
Ribe - izabrane da prcdstavljaju apstraktne principe na osnovu njihovog oblika
ili navika - 357
Rimski katoliki krst - njegov oblik - 873
Ripli, ser Dord (Sir George Ripley) jedan od alhemiara - 680
Rituali drevnih naroda - utemeljeni na velikoj mistcriji ivota i njegovoj mnogostrukoj problematiei - 587
Roberts, Semjuel (Samuei Roberts) - dokazi o egipatskom poreklu Tarot karata

-561
Robertus de Fluktibus - (Videti Flad, Robert)
Roenje, drugo - alegorija o njemu simbolizovana reproduktivnim procesom - 639
Roenje, filozofsko - predstavljeno Velikim Misterijama - 125
Roenje, fiziko - oznaava H iram ovu
smrt - 333
Roenje, fiziko - shvaeno kao smrt u
punom znaenju te rei - 94
Roenje i smrt - znaenje u egipatskom
misticizmu - 587
Roenje - njegov zakon povezan sa jednim od tojice hiramovih ubica - 332
Roenje - njegov zakon se prevazilazi
inicijacijom - 316
Roenje - predstavljeno jahaem na belom konju - 894
Roenjc - silazak dela duhovne prirode u
materiju - 316
Roenje u fizikom svetu - smrt u punom
znaenju te rei, prema eleusinskim filozofima - 94
Rok - (Videti Feniks)
Roli, ser Volter (Sir fValter Raleigh) - kao
inilac u bekonovsko-ekspirovsko-rozenkrojcerskoj zagonetki - 805

Rota Mundi - odnos sa reju Taro - 562

Rota Mundi - pojavljivanje u rozenkrojcerskim manifestima - 562
Rozenkrojcer - Hartmanova definicija - 613
Rozenkrojceri - etiri teorije o njima - 605
Rozenkrojceri -je d n a od karika zapadnog
lanca okultne nauke - 624
Rozenkrojceri - mada sebe nazivaju hrianima, zapravo su platonisti - 638
Rozenkrojceri - meusobno su bili povezani pre zajednikim aspiracijama, nego zakonima bratstva - 614
Rozenkrojceri - njihova boravita i poreklo - 604
Rozenkrojceri - njihov jezik je slian jeziku Adama i Enoha - 632
Rozenkrojceri - njihove politike apiracije - 638
Rozenkrojceri - praksa brisanja imena vlasnika iz knjiga - 776
Rozenkrojcer - izvoenje imena - 615
Rozenkrojcerska filozofija - njeno prisustvo u ekspirijanskim spisima - 790
Rozenkrojcerska kontroverza - njeno transcendentalno objanjenje - 622
Rozenkrojcerska rua - konvencionalizacija egipatskog i hinduistikog cveta
lotosa, s istim simbolikim znaenjem

-6 1 4
Rozenkrojcerska rua - njeno prisustvo
na porodinim grbovima i u tajnim redovima - 612, 617
Rozenkrojcerska zagonetka - napori da se
otea njeno razreenje - 805
Rozenkrojcerske rue - kao kope na cipelama Frensisa Bekona - 402
Rozenkrojcerski hram - eterina struktura - 624
Rozenkrojcerski inicijati - za njih je reeno da ih je smrt zaboravila - 625
Rozenkrojcerski koncept tri faze sunca -

193
1097

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Rozenkrojcerski red - birao je svoje uenike - 614
Rozenkrojcerski red - inicijacija u njegove unutranje stepene - 785
Rozenkrojcerski red - njegova istorija, prema f 'ami Fraternitatis - 605
Rozenkrojcerski rcd - njegova organizacija i naredbe - 607
Rozenkrojcerski rcd - njegovo izuzetno
pismo (autor Filalet) - 727
Rozcnkrojcerski red - njegovo poreklo 6115
Rozenkrojccrski red - mogue da je Sen
ermcn bio njegov stareina - 962
Rozenkrojcerski rcd - uenjaci i filozofi
za kojc se sumnjalo da su sa njim povezani - 612
Rozenkrojcerski red - verovalo se da mu
je sedite u Karlsbadu - 6 17
Rozenkrojcerski simboli - njihova brojna
znaenja - 640, 641, 642
Rozenkrojccrski simboli - njihovo pojavIjivanje na kartama za igru - 564
Rozenkrojcerski simbolizam - nastavak
egipatskog hermetizma - 615
Rozenkrojcersko Bratstvo - Hartmanov
opis -6 1 3
Rozenkrojcersko Bratstvo - Hejdonov opis
atributa lanova - 635, 636
Rozenkrojcersko Bratstvo - izvocnje imcna 615
Rozenkrojeersko Bratstvo - nedostatak pouzanih informacija o njemu - 626
Rozenkrojcersko Bratstvo - njegova tri
glavna cilja - 638
Rozenkrojccrsko Bratstvo - njegovi oblac i" - 6 2 7 , 628
Rozenkrojccrsko Bratstvo - njegov izvorni simbol jc rua razapeta na krstu - 612
Rozenkrojccrsko Bratstvo - objanjenje
njegovih namcra i aktivnosti u Confessio Fraternitatis - 628

1098

Indeks
Rozenkrojcersko Bratstvo - poncanje njegovog postojanja - 619
Rozenkrojcersko Bratstvo - verovatno dva
razliita tela - 626
Rozenkrojcersko raspee - 677
Rozenkrojcerstvo, bekonijansko njegov
klju mogue je pronai u Alhemijskom
venanjn - 768
Rozenkrojcerstvo - filozofski hir sedamnaestog veka - 626
Rozenkrojcerstvo - filozofizovana alhemija -7 1 7
Rozenkrojcerstvo - karika koja nedostaje izmeu masonerijc i egipatskog hermetizma -6 1 5
Rozenkrojcerstvo - njegova naela isprepletana su sa kabalizmom - 496
Rozenkrojcerstvo - njegova simbolika
naela su suvie duboka da bi bila shvaena 614
Rozenkrojcerstvo - njcgova tajna uenja
ugraena su u ekspirijanske spise 790
Rozenkrojcerstvo - njegovi simboli ouvani su u 18. stepenu slobonog zidarstva - 6 18
Rozenkrojcerstvo - njegovu populamost
iskoristile su varalice - 626
Rozenkrojcerstvo - teologizovana hcnrija
-7 1 7
Rozenkrojcerstvo u literaturi - 622
Rozenkrojcerstvo - za masoneriju se veruje da je njcgov izdanak - 611
Rozenkrojc, Kristijan (Christian Rosencreutz) - njcgov identitet - 604
Rozenkrojc, Kristijan (Christian Rosencreutz) - njegov simbolini grob - 643
Rozenkrojc, Kristijan (Christian Rosencreutz) - roen 1378. godinc - 631
Rozenkrojc, Kristijan (Christian Rosencreutz) - verovalo se da su on i grof
od Sen ermena ista osoba - 624

Rozenkrojc, Kristijan (Christian Rosencreutz) - Vitez Ziatnog Kamena - 626

Rudari - simbol alhemiara - 197
Rulja - njena vladavina simbolizovana neznanjem - 335
Ruka - simbol sistema za razmnoavanje
-3 0 5
Ruke i nogc - simbol etiri elementa - 309
Rumi, Mevlana Delaludin Muhamed Balkhi ( ^ j j
uj-41 J7V>- i - osniva
reda Mevlevija - 843
Rua, crvena - njena boja povezuje se sa
hristovom krvlju - 617
Rua - drevan religijski simbol - 617
Rua - jedan od osnovnih rozenkrojcerskih simbola - 642
Rua - joniki simbol - 617
Rua - njena simbolika u Redu okruglog
stola - 861
Rua, rozenkrojcerska - konvencionalizacija egipatskog i hinduistikog cveta
lotosa, s istim simbolikim znaenjem
-6 1 4
Rua, rozenkrojcerska - njeno prisustvo
na porodinim grbovima i u tajnim redovima - 6126, 617
Rua - simbol duhovnog razvijanja i postignua - 402
Rua - simbol iskupljenja oveka - 642
Rua - simbol majinske kreativne tajne
-4 0 1
Rua - simbol srca - 617
Rua - simbol vrtloga duhovne energijc
-4 0 1
Rue, rozcnkrojcerske - kao kope na cipelama lorda Bekona - 401
Ruin Krst - Kaljiostrova izjava da jc on
pravi simbol Misterija - 956

Sabaot - ime pozajmljeno iz Sabazijskih

Misterija - 122

Sabazijske misterije - uticaj na simbolizam hrianstva - 123

Sabazijski obredi - slinost sa Bahovim
obredima - 122
Sabazije prcma Grcima, imao elom atributc sunca 185
Safir - njcgov uticaj - 431
Safir - poreklo rei -5 1 5
Sagitarijus - njegova simbolika - 218
Saiska Izida - 668
Saiska Izida - natpis na hramu Izide iz Saisa - 163
Sais - natpis na Iziinom hramu - 163
Sajler, Johan Vencel (Johann Wenzel, Seiler) - uven po transm utaciji baznih
metala u zlato - 683
Sakerotalna kasta - njeno uzdizanjc u
Egiptu - 435
Salamanderi - esto brkani sa bogovima
-4 5 3
Salamanderi - ovck nc moe sa njima uspeno da komunicira - 464
Salamaneri - delaju kroz emocionalnu
prirodu, kroz telesnu toplotu - 466
Salamanderi - dodeljen im jc juni ugao
tvorevine - 466
Salamanderi - jedna od etiri grupe duhova Prirode - 453
Salamanderi - kad je medijum za njihovo
izraavanje - 464
Salam anderi - najec su guteroliki 464
Salamanderi - najmoniji od svih elementala - 466
Salam anderi - neophodni za postojanje
vatre - 464
Salamanderi - kae se da imaju prirodu
znaka Leo - 468
Salamanderi - poseban uticaj imaju na osobe vatrenog temperamenta - 466
Salamanderi - verovalo se da je vatra sv.
Elma njihov izraz - 465

1099

Indeks

TA JN A U E N JA SVIH EPO H A
Salamanderi - ive u nevidljivom Prirodnom elementu, vatri - 457
Salamanderi - (Videti i Elementali)
Salamander - prema Paracelzusu - 464,
465
Samoglasniei, grki - povezani sa sedam
crkava u Aziji - 894
Sam oglasnici - odnos sedam svetih samoglasnika i sedam planeta - 347
S am oposedovanje - oznaeno ogrtaem
Apolonija iz Tijane - 530
Samospoznaja - simbolizovana glavom 311
Samospoznaja - spasitelj oveka - 558
Samotrake Misterije - njihovi Veliki Bogovi identini sa Serapisom - 86
Samotrake Misterije - univerzalni um i
produktivno telo kao Veliki Bogovi 86
Samortvovanje - simbolizovano pelikanom - 377
Samoubistvo - Eleusinci su naglaavali
njegovo zlo - 95
Sam oubistvo - protiv njega je Pitagora
upozoravao svoje uenike - 276
Samoubistvo - znaaj u bahovskim obredima - 104
Samson - poistoveen sa suncem - 185,
187
Sangreal - uoblien od Luciferovog krunskog dragulja - 427
Santajana, Dord (George Santayana) filozofija koja propoveda ivot razboritosti - 48
Santi, Haris Elet (Harris Ellett Santee) - o
pinealnim telima kod gmizavaca - 374
S a tir- ili pan, uhvaen iv u vreme Konstantinove vladavine - 461
Satum - njegova istorijska osnova - 416
Satum - njegove sile organizovale su sunev sistem - 417
Satum - njegov simbol - 648
Satum - oznaen skeletom smrti - 416

1 1 00

Satum - poreklo Deda Mraza - 330

Satum - temelj Solamog hrama - 417
Savez glasa (Re) - savez sa Jedinim Jednim Bogom u duhovnom svetu - 499
Savrena civilizacija - njen arhetip je Novi Jerusalim - 903
Savreni ovek - njegov presto simbolizuje Opasno sedite - 861
Savrenstvo - simbolizovano prstenom 433
Sazvea - obuhvataju dvanaest svetih ivotinja - 376
Sazvea - uticaj njihovog prouavanja
na religiju, filozofiju i nauku - 202
Sedam - broj zakona - 299
Sedam crkava u Aziji - povezane sa delovima arijevske rase - 893
Sedam crkava u Aziji - povezane sa planetama - 894
Sedam crkava u Aziji - povezane sa sedam grkih samoglasnika - 894
Sedam crkava u Aziji - predstavljaju akre - 893
Sedam aa - prestavljaju energiju Kosmikog Bika - 901
Sedamdesetdva - znaenje broja - 218
Sedamdesetdva imena Boga - 495
Sedam dobi oveka - pod kontrolom planeta - 221
Sedam dvostrukih hebrejskih slova - 504
Sedam grkih modaliteta - njihov odnos
sa planetama - 343, 344
Sedam - njegovi atributi - 298
Sedam svctih planeta - povezane sa Alfom i Omegom - 894
Sedam svetskih uda - njihova svrha - 259
Sedam - znaenje broja - 298
Sedam zvezda - predstavljaju Upravitelja
sveta - 892
Sedmoglava zmija - prestavlja sedam velikih ostrva Atlantide - 930
Sedmoglava zmija - simbol Vrhovnog Boanstva - 373

Sedivoj, Mihalj (M ichal Sqdziwoj) (Videti Sendivogijus, Mihael)

Sefarim (m noina od Sefer) - Brojevi,
Slova i Zvuci - pomou njih je stvoren
Univerzum - 498
Sefer ha Zohar (Knjiga Sjaja) - jedna od
tri najvee knjige kabalizma - 494
Sefer Jecira (Knjiga Stvaranja) - jedna od
tri najvee knjige kabalizma - 494
Sej'er Jecira - kjju za kabalistiku misao
-4 9 4
Sefer - (Videti Sefarim)
Sefirot - analogija sa prototipskim Adamom - 527
Sefirot - analogija sa svemirom - 527
Sefirot - analogija sa trijadama Bembinske Ploe - 235, 238
Sefirot - isto hipotctike posude - 527
Sefirot - njihova svojstva simboliu kosmiki sistem - 530
Sefirot - njihovih deset beskonanosti 499
Sefirot - predstavljaju deset brojeva Ni iz
ega - 499
Sefirot - predstavljaju desct svojstava Ncizrecivog Jenog - 499
Sefirot - prvih deset simbolizuje prvo ogranienje unutar prirode AIN SOFA 515
Sefirot - uporeene sa raznobojnim, staklenim inijama - 527
Sefirotske korespondencije - Fladova tab e la - 5 3 2
Sefirot - upotrebljene da se dcfiniu granice Stvaralake Esencije - 527
Sefirotsko drvo - analogija sa Adamom
Kadmonom - 531
Sefirotsko drvo - analogija sa Deset Zapovesti - 531
Sefirotsko drvo - analogija sa Ijudskim telom - 527
Sefirotsko drvo - analogija sa molitvom
Gospodnjom - 531

Sefirotsko drvo - analogija sa Protogonos o m - 530, 531

Sefirotsko drvo kabale - 403
Sefirotsko drvo kasnijih kabalista - 528,
529, 530
Sefirotsko drvo - kompendijum jevrejske
filozofije - 526
Sefirotsko drvo - njegova podela na pet
delova - 533
Sefirotsko drvo - njegova tri stuba i njihov znaaj - 526
Sefirotsko drvo njcgov simbolizam sadran u savremenim kartama za igru 581
Sefirotsko drvo - otelovljenje jevrejske filozofije - 526
Sefirotsko drvo - poduprto sa tri vertikalna stuba - 536
Selirotsko drvo - ponekad se prikazujc kao
ljudsko telo - 527
Sefirotsko drvo - sastavljeno od deset globusa - 526
Sefirotsko drvo - simbol oslanjanja na vlastite snage - 530
Sejm ur, Viljem V. (tVilliam Wood Seymour) - o upotrebi krsta u astekom
ritualizmu - 869
Seks - (Videti Polnost)
Selen, Gustav (Gustavus Selenus) - njegova knjigao kriptografiji je verovatno
klju za Veliki Sekspirov Folio - 798
Selen, Gustav (Gustavus Selenus) - kriptini prikaz boanske i prirodnc pravde
- 821
Selk - egipatska boginja pisanja - 368
Scloji - prvobitni dodonski svetenici 257
Seme - opteprisutnost njegovih klica 707
Seme zlata - alhemijska tvrdnja - 197
Semiramida - jedan od razapetih spasitclja oveanstva - 877
Semiramidini vrtovi - 261

1101

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Sendivogijus, Mihael (M ichael Sendivogius) - jedan od alhemiara - 680
Senke Bogova - jevrejska doktrina - 554
Sensizam - ulna opaanja kao jedini kanali primanja znanja - 48
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - imena iza kojih se krio - 959
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - jcdan od alhemiara - 680
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - mogui stareina rozenkrojcerskog reda - 962
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - najuspeniji eksponent antike
mudrosti - 957
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germ ain) - njegova filozofska sm rt 962
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegova pojavljivanja - 959
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegova povezanost sa slobodnim zidarima - 961
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegova predskazanja - 958
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - njcgova putovanja - 960
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - njegova uenjaka i lingvistika dostignua - 957
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegove politike aktivnosti 959
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegove telepatske moi - 960
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Cermairi) - njegov identitet - 962
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - njegov izgled - 959
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - njegovo ime je sinonim za misteriju - 957

11 02

Indeks
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germain) - on i ser Frensis Bekon su dva
najvea emisara Misterija - 962
Sen ermcn, g rof od (Comte de St.-Germairi) - Vejt ga je pobrkao sa istoimcnim francuskim generalom - 959
Sen crmen, g rof od (Comte de St.-Germain) - verovalo se da su on i Kristijan Rozenkrojc ista osoba - 624
Sen ermen, grof od (Comte de St.-Germairi) - zajeno sa Mesmerom, pronalaza mesmerizma - 957
Serafimi - poznati kao Krilata Zmije 373
Serapis, aleksandrijski - 82
Serapis - etimoligija - 79, 80
Serapis - Filarhova izjava - 81
Serapis - gnostike misterije upoznate s
njegovim arkanskim znaenjem - 85
Serapeum - hrianski simboli pronaeni
u ruevinama njegovih temelja - 84
Serapis - identian sa velikim bogovima
Samotrakih Misterija - 86
Serapis - ime za Sunce - 80
Serapis - Iskuava ili Neprijatelj - 85
Serafim - izvoenje rei - 80
Serapis - korien kao simbol due sveta
(anima mundi) - 80
Serapis - materijali korieni za njegove
statue - 83
Serapis - misteriozno boanstvo iz egipatskog mita o suncu - 185
Serapis - nema autentinih podataka o obredima - 79
Serapis - njegov opis samog sebe - 79
Serapis - oboavali ga i hriani - 85
Serapis - oboavanje sunca pod njegovim
imenom - 86
Serapis - opis - 82, 83
Serapisove Misterije - 81
Serapis - predloena znaenja - 80, 81
Serapis - Plutarhov opis - 81
Serapis - poreklo - 80

Serapis - prototip Hrista - 85

Serapis - uzor za prve konvencionalne portrete Hrista - 85
Serapis - verovanje da je bramanskog porekla - 8 1
Serapis - vrhovno boanstvo Grka i Egipana - 86
Serapis - zvan Theon Heptagrammaton 83
Set, udovite - simbol Tifona - 395
Set - oblik Tifona - 361
Seton, Alekdandar (Alexander Sethori) jedan od alhemiara - 680
Set - (Videti Tifon)
Sever - jedna od deset emanacija Broja 501
Severna vrata hrama - simbol fizikog 329
Sfera - simbol duha - 646
Sfera - simbol kretanja - 646
Sfinga - dimenzije - 155
Sfinga - Edipov susret sa njom - 154
Sfinga - misterija Prirode - 155
Sfinga - njeno numeriko znaenje - 155
S fin g a - njeno pojavljivanje u simbolizmu
Tarota - 561, 573
Sfinga - otelovljenje mudrosti i tajnovitosti Egipta - 169
Sfinga - otelovljenje tajne doktrine - 155
Sfinga - predstavnik tajne doktrine - 376
Sfinga - prolaenje pored nje znai dostizanje line bemrtnosti - 155
Sfinga - simbol sloene prirode oveka 376
Sfinga - simbol snage i inteligencije za
Egipane - 157
Sfinga - tipino egipatska arhitektura 153
Sfinga - veruje se da je ona pravi portal
Velike piramide - 155
Sholastika - tenja da se izmire filozofija
i teologija - 36

Sideralni (zvezdani) nivo jedan od etiri

dela univerzuma 235
Sila - povezana sa crvenom bojom - 200
Sila projektovana kroz atmosferu - nazivana Vclika Zmija - 373
Silfide - naziv za enske siife - 468
Silfi - dodeljen im je istoni ugao tvorevine - 468
Silfi - ime dato porodici vazdunih elementala - 466
Silfi - jedna od etiri grupe duhova Prirode - 453
Silfi - kae se da imaju prirodu Akvarijusa - 468
Silfi - najvii od svih elementala - 468
Silfi - nemaju stalno boravite ve su elementalni nomadi - 469
Silfi - njihova veliina - 468
Silfi - njihov vladar je Paralda - 468
Silfi - u obliku pahuljice, u saradnji sa
undinama, skupljaju oblake - 468
Silfi - ponekad uzimaju ljudski oblik 468
Silfi - pravi dom im je na vrhovima planina - 468
Silfi - pretpostavlja se da nadahnjuju sanjare, pesnike i umetnike - 468
Silfi - pretpostavlja se da su saraivali sa
genijiina - 468
Silfi - prihvataju Ijude u svoje zajenice
-4 6 8
Silfi - pretpostavlja se da su to bile i Muze - 468
Silf promenljivi entitet - 467
Silfi - rade s gasovima i nervnim sistemom u ljudskom telu - 468
Silfi - veselog su, promenljivog i ekscentrinog temperamenta - 468
Silfi - ive u nevidljivom Prirodnom elementu, vazduhu - 457
Silfi - (Videti i Elementali)
Silvestri - altemativni naziv za Silfe - 457
Simbol alkalije (luine) - 649

1103

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Simbol antimona - 648
Simbol arsena - 648
Simbol bakra - 648
Simboi cinabarita - 648
Simbol etiri elementa prc silaska Lucifera - 646
Simbol dana - 647
Simbol duhovne nevidljive vode - 645
Simbol duhovne vatre - 645
Simbol duhovne zemlje - 645
Simbol duhovnog vazduha - 645
Simbol elem entam e vatre - 645
Simbol elem entam e vode - 645, 648
Simbol elem entam e zemlje - 645
Simbol elem entam og vazduha - 645, 648
Simbol gvoa - 648, 654
Simboli, alhemijski - rani majstori ih nisu standardizovali - 710
Simboli, alhemijski - tabela - 7 13
Simboli Avrahama Jevrejina - 695
Sim bolika filozofija - njen najm oniji
opipljivi clement su kriptiki spisi Frensisa Bekona - 582
Simbolika aka misterija - 327
Simbolini dijagram delovanja Prirode 627
Simbolini grob Kristijana Rozenkrojca 650
Simboli, hrianski - klju za njih nalazi
se u paganskoj filozofiji - 842
Simboli - koje su egipatski hermetiari
naizmenini koristili - 170
Simbolizam, masonski - njihovo poreklo
- 828, 838
Simboli, masonski - pronaeni u knjigama Frensisa Bekona - 326
Simboli - njihova dvostruka dunost - 809
Simboli, rozenkrojcerski - njihova brojna
znaenja - 640, 641, 642
Simbolizam, egipatski - sauvan u Tarot
kartama - 561
Simbolizam, hrianski i paganski - spojeni u Apokalipsi - 890

1104

Indeks
Simbolizam - jezik celokupne Prirode 50
Simbolizam - jezik Misterija - 50
Simbolizam - najtrajnija od svih Misterija
-3 3 6
Sim bolizam - neodreenost u dijagram skom prestavljanju metafizikih odnosa - 304
Simbolizam - njegova univerzalnost - 330
Simbolizam - znaenje egipatskih hramov a -2 3 2
Simbol izlivanja gomjeg, duhovnog ivota u manifestaciju - 647
Simbol Jupitera - 648
Simbol kalaja - 648, 654
Simbol kretanja - 646
Simbol Marsa - 648
Simbol Merkuraa - 648
Simbol meseca - 648
Simbol noi - 647
Simbol olova - 648
Simbol poetka i kraja svih stvorenja - 646
Simbol poslednjeg suda - 654
Simbol Satuma - 648
Simbol solamog sistema - 654
Simbol soli - 647, 648
Simbol soli amonijaka (niadora) - 648
Simbol soli tartara (kamenca) - 649
Simbol soli u svim njenim atributima - 648
Simbol srebra - 648
Simbol stipse - 649
Simbol sumpora - 648, 653
Simbol sunca - 647, 648
Simbol alitre - 648
Simbol tame - 647
Simbol teine - 646
Simbol Univerzalne ive - 658, 659, 660
Simbol vatre - 648
Simbol vatre u svim njenim atributima 648
Simbol vazduha - 648
Simbol veih i manjih svetova - 648
Simbol Venere - 648

Simbol vitriola - 648, 654

Simbol vode - 648
Simbol vode u svim njenim atributima 648
Simbol zlata - 647, 648
Simbol ive - 648
Simbol ive filozofa - 660
Simbol ivog krea - 648
Simetrija - Vitruvijeva defmicija - 832
Simon Mag - njegova smrt - 74
Simon Mag - pretpostavlja se da je bio osniva gnosticizma - 73
Sinesije, biskup Ptolemaide (Svnesius) jedan od alhemiara - 680
Sinteza Starog i Novog zaveta - isprepletani nivoi bia - 656
Sirene - najpoznatije undine - 463
Sirene - (Videti Undine)
Sirijus - (Videti Psea zvezda)
Sistem za razmnoavanje - jedan od tri
centra ljudskog tela - 305
Sistem za razmnoavanje - simbolizovan
cvetom, palicom, peharom ili rukom 305
Sistrum - simbol stalnog kruenja elemenata - 171
Sitim drvo - (Videti Akacija)
Sit - kabalistika legenda o krstu i njemu
-8 6 1
Sjedinjavanje elemenata - u alhemiji simbolizovano brakom - 714
Sjedinjene Amerike Drave - aktivnosti
tajanstvenih emisara Misterije u njihovom osnivanju - 964-967
Skakavci - simbol strasti, bolesti, mrnje
i nesloge - 364
Skarabeji - korieni kao kraljevski peati - 365
Skarabeji - naziv za inicijate u egipatskim
Misterijama - 365
Skarabej - jedna od najznaajnijih ikada
stvorenih simbolinih figura - 364
Skarabej - simbol regeneracije - 720

Skarabej - simbol vaskrsenja due - 364

Skelet smrti - simbol Saturna - 416
Skeptici - defmicija - 29
Skepticizam - doktrine koje su dali Piron
i Timon - 29
Skepticizam - pregled filozofskih disciplina - 29
Skerletno Vee - koje je u Egiptu osnovalo svetenstvo - 435
Sklad izmeu organa - neophodan da bi
se povratilo savreno zdravlje - 490
Sklad - njegov uticaj na Ijudski ivot - 332
Skorpio - kae se da undine imaju njegovu prirodu - 468
Skorpio - najznaajniji znak zodijaka 378
Skorpio - njegova simbolika - 215
Skorpio - njegova vatra simbolizovana orlom - 378
Skorpio - njegov zodijaki orao zapravo
je feniks - 387
Skorpio, sazvee - tri simbola kojim je
predstavljano - 215
Skotizam - doktrina o efikasnosti individualne volje - 36
Skulkraft, Henri Rou (Henrv Rowe Schoolcraft) - o midevivinu - 933
Slepilo - koje izaziva Antares - 367
Slepi mievi - povezani sa arolijama ili
mudrou - 380
Slike bogova - nisu predmet oboavanja
-3 0 7
Slikovna ifra - definicija - 818
Slikovna ifra - metod deifrovanja - 820
Slikovna ifra - primeri upotrebe - 818
Slobodni zidari - jedna od karika u zapadnom lancu okultne nauke - 624
Slobodni zidari - na njihov red uticalo je
Bekonovo tajno drutvo - 326
Slobodni ziari - njihov ritualizam pronaen u Sekspirovom Prvom Foliju - 326
Slobodno zidarstvo - izdanak srednjovekovnih tajnih drutava - 800

1105

Indeks

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

Slobono zidarstvo - izvedeno iz atlantianskog oboavanja sunca i vatre - 842
Slobodno zidarstvo - jaz u njegovoj istoriji moda je skriven u kriptogramu 809
Slobodno zidarstvo - Lavlja Panda poistoveena sa egipatskom sim bolikom
sunca - 199
Slobodno zidarstvo - njegova naela isprepletana su sa kabalizmom - 496
Slobodno zidarstvo - njegova filozofska
snaga lei u njcgovom simbolizmu 845
Slobodno zidarstvo - njegovih sedam slobodoumnih umea i nauka - 830
Slobodno zidarstvo - njegovi rituali ugraeni su u ekspirijanske spise - 790,
803
Slobodno zidarstvo - Pajkovi komentari
o gubitku pravog ezoterijskog kljua za
njegove tajne - 841
Slobono zidarstvo - povezano sa grkim
Misterijama - 829
Slobodni zidari - povezanost grofa od Sen
Zermena sa njima - 961
Slobodno zidarstvo - simbol univcrzalnog
obrazovanja - 845
Slobodno zidarstvo - znaaj sunca u simbolizmu i ritualima - 186
Slobodno zidarstvo - (Videti i Masonerija)
Slova, hebrejska - kabalistiki raspored
-5 0 2
Slova, hebrejska - njihove kombinacije
formiraju zakone univerzuma - 534
Slova, hebrejska - podela u tri grupe - 501
Slova i brojevi - apsolutni simboli govora
-5 2 3
Slova i broievi - kliuevi celokupnog znan ja - 5 2 8 , 530
Slova - jedan od tri Sefarim pomou kojih je stvoren Univerzum - 498
Slova Majke - tri hebrejska slova - 503

11 06

Slova - njihovi numeriki ekvivalenti 283

Slova - tabela njihovog ponavljanja u alfabetu - 823
Slova - Tri Majke - 502
Sluba Isusova - njena duina - 849
Sluba - jedan od tn graditelja hrama Ijudske due - 8 4 1
Smaragdina - hemijska formula veoma visokog, tajnog reda - 473
Smargdna Tabla, Hermesova - najstarija
alhemijska formula - 723
Smargdna Tabla, Hermesova - od posebnog je znaaja za masone - 723
Smaragdna Tabla - izvor alhemijskog znanja - 700
Smena dana i noi - osnova koncepcija o
ratu izmeu Dobra i Zla - 199
Smetenost - predstavljena Vavilonom - 90 1
Smrt - oveka ne ini ni mudrijim ni boljim - 94
Smrt, duhovna - robovanje ulima, prema
pitagorejcima - 970
Smrt elemanata - neophodna u alhemiji 715
Smrt, filozofska - kod rozcnkrojccra - 806
Smrt, filozofska - predstavljena Malim Misterijama - 125
Smrt, fizika - nije neophodna za vaskrscnje duhovne prirode inicijata - 333
Smrt, fizika - predstavlja Hiramovo vaskrscnje - 333
Smrtna i besmrtna priroda oveka - 308
Smrtnost - bogovi iz mitologije imali su i
nebesku i zemaljsku prirodu - 77
Smrt - njcno mesto u simbolizmu Tarota
-5 7 4
Smrt - njen zakon se prevazilazi inicijacijom - 316
Smrt - njen znaaj u konzumiranju magnum opusa - 7 15
Smrt - predstavljena crnom bojom - 170

Smrt - predstavljena jahaem na bledom

konju - 895
Smrt - shvaena kao velika inicijacija -

587
Smrt - Sokratova izjava o njoj kao inicijaciji - 587
Smrt - udaljavanje ivotnih impulsa iz viih svetova - 523
Smrt - uspenje inkamiranog dela duhovne
prirode i njegovo ponovno ujedinjenje
sa svojom celinom - 316
Smrt - znaenje te rei u njenom punom
smislu dodeljuje se roenju u fizikom
svetu - 94
So, alhemijska - njeno trostruko telo - 709
So amonijaka (niador) - njen simbol - 648
Socijalni i ljudski organizam - njihova
koordinacija simbolizovana alhemijskim venanjem - 785
Socioloka kola - shvatanje oveanstva
kao ogrom nog drutvenog organizm a

-4 4
Sod - ezoterina uenja Jevrejskih Misterija o Adonaju - 54 1
Sofija - Devica Mudrosti - 177
Soko - Ra, Oziris i Horus prikazani sa
njegovom glavom - 379
So - jedna od simbolikih supstanci alhemije - 709
Soko - sveti simbol sunca - 379
Sokrat - izjava o njegovom demonu - 454
Sokrat - izjava o silfiina - 466
Sokrat - izjava o smrti kao inicijaciji - 587
Sokrat - njegovi pogledi na duu i znanje

-2 3
Sokrat - njegov metod pouavanja - 23
Sokratov demon - 436
Sokratov demon - izjava o njemu - 454
Solami sistem - njegov simbol - 654
Solami sistem - prema Kopemiku - 654
Solami sistem - prerna Postanju - 658
Solarno lice - 201
Solam o raspee - 677

Solame boje - 183

Solama energija - simbolizovana zmijolikim oblikom, ili kretanjem - 362
Solama energija - Vrhovna Boanstva paganskih religija kao njena personifikacija - 183
Solama mo - njcno predstavljanje u simbolizmu Tarota - 571
Solarni Azot - isto to i Mudra iva - 715
Solami ovek - bik kao njegov nebeski
simbol - 390
Solami ovek - njegov roendan je 25.
d eeem b ar- 188
Solami ovek - simbolizovan sa etiri razliite ftgure - 187
Solami hram - Satum kao njegov temelj
-4 1 7
Solami sistemi - njihov evolucioni izraz
-2 1 8
Solami sistem - shvaen kao veliki hram
inicijacije - 587
Solami sumpor - nastao od solamih zraka
-7 3 2
Solami zraci - kristalizuju se u dodiru sa
lunamim zracima - 732
Solami zraci - nosioci solamog sumpora
-7 3 2
Solomon - uven po tomc to je proizvodio zlato korieno u Hramu - 680
Solomon - Duh Univerzalne Prosvetljenosti - mentalne, duhovne, moralne i
fizike - 841
Solomon - inicijat Misterijskih kola, prema drevnim rabinima - 841
Solomon -- jedan od masonskih izraza solame encrgije - 186
Solomon - kao Duh Univerzalne ProsvetIjenosti personifikovan je kraljem zemaljskog naroda - 841
Solomon - njegova tri hrama - 839, 840
Solomon - njegove magijske moi - 842,
843

1107

TAJNA U EN JA SVIH E PO H A
Solomon - paralela izmeu njega i Gukumaca (Kecalkoatla) u Misterijama ibalbc - 944
Solomonov Hram - broj radnika koji je
radio na njegovoj izgradnji - 3 1 9
Solomonov Hram - kua inicijacije - 841
Solomonov Hram - napravljen po modelu
egipatskih i atlantianskih svetilita 841
Solomonov Hram - njegova paralela u Misterijama ibalbe - 944
Solomonov Hram - relativno mala graevina - 3 18
Solomonov Hram - simbol Univerzalnog
Hrama - 841
Solom on - oznaava nevidljivi duhovni
sjaj sunca - 839
Solomon - pcsonifikacija Univerzalne Mudrosti - 839
Solomon - poznavao je procese transmutacije i umnoavanja m e ta la - 843
Solomon - znaenje rei - 839
Solonov opis Atlantide - 111
Solsticiji filozofije - 331
So - njen simbol 647, 648
So tartara (kamenca) - njen simbol - 649
So u svim njenim atributima - njen simbol - 648
Sopstvo - alegorija o njegovom ubistvu
od strane nesopstva - 125
Sor-Apis (Serapis) - materijalna dua kao
vlaar iracionalnog materijalnog tela
-3 9 4
Sotis - (Videti Psea zveza)
Sotona - njegov pravi identitet - 559
So, univerzalna (u obliku vode) - uspean
lek za sve fizike bolesti oveanstva
-7 3 6
Sovc - povezane sa arolijama ili mudro u -3 8 0
Spasenje - koje je stekao Adamiki ovek
-5 5 8

1108

Indeks
Spasenje - njegov plan simbolizovan krstom - 874
Spasenje - pelaka doktrina - 35
Spasenje - postignuto kroz ponovno spajanje sa Hristom - 853
Spascnje svcta - postignuto rtvovanjem
Boanskog Uma - 858
Spasitelj ovcanstva - mo da se ispravno misli - 973
Spasitelj - personifikacija sunanog globusa - 874
Spasitelj, U niverzalni - oznaen jagnjetom - 391
Spasitelj, Univerzalni - zmija kao njegov
prototip - 372
Specifikacije Tabemakla - 589
Spektar - njegov odnos prema scdam Stvaralakih Bogova ili Sila - 351
Spektar - odnos boja i sedam planeta, prema drevnim narodima - 35 1, 356
Spektar - odnos sa sedam Logosa - 352
Spenscr, Herbcrt (Herbert Spencer) - najuvcniji filozof svog vremena - 45
Spenserijanizam - filozofski pozitivizam

-4 5
Spcnserova efinicija Boga - 46
Spermatozoid - slinost sa brojem 9 - 300
Spermatozoi - njegova slinost sa ribom
poznata drevnim narodima - 358
Spermatozoid - simbolizovan zmevljcm i
biljkama - 305
Spinoza, Bamh de (Baruch de Spinoza) njegova filozofija - 37
Spiritualna esencija - (Videti Eter i Elementama esencija)
Spiritualna regeneracija, - raspravljana u
Velikim obredima Eleusinskih Misterija - 97
Spiritus mundi - njegova priprcma jedan
je od ciljeva alhemije - 706
Spoznaja inhcrentne besmrtnosti dodeljuje
besmrtnost - 558

Spoznaja Prirode i njcnih zakona - uslov

za inteligentan ivot - 54
Srce - jedan od tri ccntra ljudskog tela - 305
Srce - korieno kao simbol emocionalne
prirode - 306
Srce - njegovo ezoterijsko tumaenje u
Misterijama - 305
Srce - ovaploenje svega u mozgu 311
Srce - predstavljeno Hiramovim pepelom

-3 3 0
Srce - simbol duhovne prirode - 305
Srebmi krst - simbol proienja - 875
Srebro - njegov simbol - 648
Srebro - enski princip svemira - 648
Srebro - u alhemiji personifikovano enom koja je nazivana kraljica - 7137
Srodne due - poreklo doktrine - 555
Srp - simbolika anela koji ga nosi - 901
Stanovnici duhovnog dvojnika vidljive prirode - nazvani elementali - 453
Stanovnici elementarnih regiona - 653
Stanovnici sunca - nazvani arhaneli - 195
Stanovnici vode, vazduha i zemlje - potovani od strane svih naroda - 357
Starac sa kosom u ruci - simbol za olovo
u alhemiji - 714
Starateljstvo, boansko - lav kao njegov
simbol - 388
Stareina dana - Besmrtni Smrtnik - 601
Starcina dana - Univerzalni Covek 600, 601,673
Stareinc, dvadesetetiri - njihova simbolik a -8 9 1
Stareine, dvaesetctiri - simbol podele
vremena - 891
Staza ivota - simbolizovana pitagorejskirn Y - 263
Staze Mudrosti, tridesetdve - njihov znaaj - 526
Stene - shvaene kao kosti bogova - 416
Stilman, Don Makson (John Maxson StilIman) - poast uspomeni na Paracelzusa - 686

Stipsa - njen simbol - 649

Stoart, Ana M. (Anna M. Stoddart) - sveoanstvo o Ijubavi koju je obian narod gajio prema Paracelzusu - 688
Stoici - u sutini pantcisti - 29
Stoicizam - materijalistika filozofija - 29
Stoika filozofska kola - koju je osnovao
Zenon - 29
Stolica sv. Petra - verovalo se da je koriena u mitraistikim obredima - 68
Stounhend - tlocrt - 65
Sto za Hleb za predstavljanje - njegov opis
i simbolika - 591
Strah - jedan od trojice Hiramovih ubica

-3 2 5
Strah - simbol dravne vladavine - 335
Stubovi (dva stuba) - simbol principa polaritcta - 174
Stubovi Sefirotskog drveta - njihov znaaj - 526
Stvaralaka esencija - definisana pomou
Sefirot - 527
Stvaranje oveka kao androginog bia -

547
Stvaranje i raspadanje - odigravaju se unutar Kosmikog Jajeta - 511
Stvaranje - kabalistika teorija o nainu
na koji je do njega dolo - 512
Stvaranje - njegova velianstvenost predstavljena u Jevrejskim M isterijama -

554
Stvaranje - njegovih sedam dana - 649
Stvaranje - njegov porcdak prema kabalistima - 534
Stvaranje univerzuma - 137, 138
Stvaranje - simbol njegovih est dana - 648
Stvaranje - simbol njegovog prvog dana

-6 4 8
Stvar - Herbartova defmicija - 41
Stvari oboavanc i potovane kao simbol
nevidljive STVARI - 54
Stvamost - fenomen je njena senka - 981

1109

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Stvarnost - m ladoenja u alhem ijskom
venanju - 785
Stvamost - noumen je njena Supstanca 981
Stvorenja - izabrana da predstavljaju apstraktne principe na osnovu njihovog
oblika ili navika - 357
Sudbina - pobrkana sa Kupidonom u simbolizmu Tarota - 571
Subina - prikazana u simbolizmu Tarota
(pobrkana sa Kupidonom) - 571
Sukuba i inkub - hrane se zlom preko zlih
misli i emocija - 470
Sukuba i inkub - nevidljivi uzrok poroka
-4 7 0
Sukuba i inkub - razlika u odnosu na elcmentale - 470
Sumpor, alhemijski - njeno trostruko telo
-7 0 9
Sumpor, boanski - njcgov simbol - 653
Sumpor - jedna od simbolikih supstanci
alhemije - 709
Sumpor - njegov simbol - 648
Sumpor - njegov simbol u simbolizmu Tarota - 570, 574, 579
Sumpor, opti, destruktivni - njegov simbol - 653
Sumpor - orao kao njegov hermetiki simb o l- 3 7 8
Sumpor - povezan sa suncem zbog svoje
vatrene prirode - 197
Sumpor - simbolizovan glavom jarca 391
Sumpor, solami - nastao od solamih zraka - 732
Suncc - alhemijska dcfinicija - 193
Sunce - ovekov duh analogan sa suncem
solamog sistema - 194
Sunce-Covek - prikazanog razapetog na
krstu nmski legionari nosili su ga u bitke - 880
Sunce - drevni koncept o tri sunca - 190
1110

Indeks
Sunce - Egipani su njegove zrake prikazivali da se zavravaju u obliku ljudskih aka - 199
Sunce - formirano od prve vatre potekle
iz Samajima - 648
Sunce - humke su ostaci oltara posveenih njemu - 182
Sunce - ima identinu esencijalnu prirodu
sa zlatom - 648
Sunee - inicijatima u drevne Misterije davana su im ena koja su sa njim sinonimna - 584
Sunce - istorijski primeri vidljivosti vie
od jednog sunca u isti mah - 191, 192
Sunce - legende zasnovane na njcgovom
putovanju - 329
Sunce - njegova aktivna fizika svetlost
oznaena Hiramom - 839
Suncc - njegova materijalna faza simbolizovana je orlom - 378
Sunce - njegova tri svojstva - 166
Sunce - njegove boje - 183
Sunce - njegove dnevne faze identifikovane sa raliitim izrazim a Trojednog
Boga - 183
Sunce - njegove tri faze, prema rozenkrojcerskoj filozofiji - 193
Sunce - njegov godinji prolazak kroz zodijak - 185
Sunce - njegovi stanovnici - 195
Sunce - njegov nevidljivi duhovni sjaj oznaen Solomonom - 838
Sunce - njegovo dnevno kretanje - 183
Sunce - njegovo oboavanje kao najraniji
i najprirodniji oblik religijskog izraza

- 181
Sunce - njegovo oboavanje kod Indijanaca - 930
Sunce - njegovo raskomadavanje prikazano u bahovskim obredima - 105
Sunce - njegovo raspee na nebeskim uglovima - 874

Sunce - njegovo retrogradno kretanjc kroz

zodijak - 183
Sunce - njegov roendan je 25. decembra
- 187
Sunce - njegov simbol - 647, 648
Sunce - njegov ivot tokom godine podeljen na etiri dela - 187
Sunce - oboavano kao Serapis, Oziris,
Atis, Amon i Adonis - 86, 87
Sunce - oboavano kao zastupnik Vrhovnog Boanstva - 181
Sunce - personifikacija Vrhovnog Boanstv a -4 0 1
Sunce - personifikovano Adonajem kod
Feniana - 181
Sunce - personifikovano Adonisom i Apolonom kod Grka - 181
Sunce - personifikovano Atumom, Amonom, Ptahom i Ozirisom kod Egipana
- 181
Sunce - personifikovano Belom kod Haldejaca - 181
Sunce - personifikovano Bramom kod Hindusa - 181
Sunce - personiftkovano Mitrom kod Persijanaca - 181
Sunce - personifikovano raznim bogovima antikog sveta - 185
Sunce - piramide su ostaci hramova njemu posveenih - 181
Sunce, ponono - deo misterije alhemije
- 198
Suncc, ponono - koje jc video Apulej tokom svoje inicijacije - 98, 99
Sunce, ponono - njegova simbolika - 198,
199
Sunce - Albert Pajk o poreklu njegovog
o b o av an ja- 181
Sunce - posveen mu je petao - 379
Sunce - po tri u svakom solamom sistemu
- 190
Sunce - predstavljeno u liku bakljonoe u
Misterijama - 98

Sunce - reeno je da trijumfuje nad svakim znakom zoijaka u koji ue - 183

S u n c e - roenoje 25. d ecem b ra- 187
Sunce - roeno 25. decembra iz boka Virg o - 187
Suncc - Serapis kao njegovo ime - 80
Sunce - simbol bcsmrtnosti kod Egipana
- 183
S u n c e - simbolizam tri ubice u masoneriji
- 188
Sunce - simbolizovano takom - 647
Sunce - simbol vrhovne vlasti Stvoritelja
- 183
Sunce - soko kao njegov sveti simbol 379
Sunce - tri sunca kao prenosioci manifestacija Trojednog Boga - 193
Sunce - tri sunca na nebesima objanjavaju eliptine orbite planeta - 193
Sunce - uticaj tri sunca na trojednu prirodu oveka - 190
Sunce - vrhovni dobroinitelj svih ivih bia - 188
Sunce - Vrhovno Boanstvo paganskih religije kao personifikacija solame energije - 183
Sunce - zbog njegovih blagotvomih uticaja poistoveivano sa Principom Dobra - 181
Sunce - znaajna uloga u sim bolizm u i
ritualima slobodnog zidarstva - 186
Sunce - zigurati su ostaci njegovog potovanja - 182
Suncokret - simbol napredne due - 400
Suneva barka - nosi skrabejoglavog boga Ra - 366
Suneva korona - simbolizovana lavljom
grivom - 201
Sunevi zraci u orijentalnom simbolizmu
- povezani sa vratima hrama - 328
Sunev sistem - njegova unutranja i duhovna nebesa - 660

1111

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Sunev sistem njegovo stvaranje 'iz pr- Svest, ljudska - simbolizovana lotosom 402
stena Boanske Venosti - 660
Svest, nia - njen numeriki ekvivalent Sunev sistem - njegov simbol - 653
900
Sunev sistem - organizovale su ga SaSvest - njeni latentni centri stimulisani viturnove sile - 417
bracijama - 491
Sunev sisteni - postao je od Luciferovog
Svest - njen razvoj kroz svetove kabalista
sveta - 6 5 1
Supstanca - njeno formiranje prcma Lc- 525
Svest - njen razvoj nazvan je Pedeset Kaukipu 2 1
Surja - vladar sunca - 196
pija Svetlosti - 523
Svadba Jagnjetova - njeno mistino znaSvest - ogranienja ulne percepcije - 350
enje - 901
Svest - povezana sa plavom bojom - 200
Svadbeno ruho - simbol K.ue Due - 839
Svest - simbolizovana Atisom - 122
Svastika - moda najuniverzalniji religij- Svest, Univerzalna - iskupitclj oveanski simbol- 928
stva - 552
Sv. ore i adaja - poreklo alegorije Svest, Univerzalna - poistoveena sa Hri119
stom - 886
Svenjak - opis - 593
Svest - uticaj okruenja na nju - 331
Svemir - analogija sa Sefirot - 527
Svetenici - njihova tri reda ouvana su u
Svem ir- mustra za Boju Kuu - 538
tri stepena Plave Loe - 596
Svemir - nainjen od uzastopnih gradacija
Svetcnici - simbol proiene i obnovdobra - 337
ljene Ijudske prirode oveka - 596
Svemir - nakon silaska Lucifera u mateSvetenstvo - njihovi zlatni ukrasi suptilriju - 652
no ukazuju na solamu encrgiju - 185
Svemir - njegov sastav prema Grcima Sveta plamna - porcklo - 114
272
Sveta Re - ukazuje na potovanje koje
Svcmir - Pitagora ga uporedio sa ogromje oveanstvo pridavalo naclu zvuka
niin monokordom - 346
-491
Svemir - Pitagorin koncept - 270
Sveti alfabeti - njihova primena - 809,
Svcmir - prema platonistikoj doktrini,
824
sastavljen od pet pravilnih geomctrijSveti Duh - analogija sa Scfirotskim drskih tcla - 279
vetom - 533
Svemir - prema Pitagori, nainjen na sliSveti Duh - Pitagora zaet od Njega - 263
ku Boju - 269
Sveti Duh - simbolizovan golubicom - 381
Sefirot u obliku solamog sistema - 537
Svest, ovekova - njena transmutacija od Sveti grad - Jovanova vizija - 902, 903
Sveti Gral - jcdna od svetih relikvija Mibaznih, animalnih elja u prosvctljenu,
sterija Grala - 858
iskupljenu, pobonu svest - 705
Svest i Misao - prvi par emanacija iz Vc- Sveti Gral - legenda o njemu je najoigledniji kljue Hristove misterije - 864
itog Jednog - 75
Svcti
Gral - legende o njemu - 859
Svest - kada je koncentrisana formira Ego
Sveti
Gral - njegova prava priroda - 428
pojcdinca -5 1 2
Sveti Gral - njegova simbolika - 428, 859
Svest, lina - poistoveena sa lsusom - 886
1112

Indeks
Sveti Gral - njegovo pojavljivanje u sim bolizm u Tarota - 568
Sveti G ral - poreklo m ita o njem u - 859
Sveti G ral - predusiovi njegovog pronalaenja - 428
Sveti G ral - tajnu njegove legende posedovali su srenjo v ek o v n u rozenkrojceri - 864
Sveti G ral - u o b li c n od L u cifero v o g
km nskog dragulja - 427
Svetiljka, H erm esova - sim bol uravnoteenog intelekta - 530
Svetinja nad Svetinjama - dimenzije - 3 18
S v e tin ja nad S v e tin ja m a - m ere op reza
koje je Visoki svetenik m orao preduzeti pre no to bi u nju stupio - 603
Svetlost - B abitova izjava - 350
Svetlost i tam a - dualni princip koji stvara univerzum - 780
Svetlost i tam a - sim bolizovani ljuskim
telom - 310
Svetlost iz tam e - sim bol njenog odvajanja - 653
Svetlost - izvlaenje spektra iz bele svetlosti B oanstva - 352
Svetlost - jed n o od svojstava sunca - 166
Svetiost - osnovna fizika m anifestacija
ivota - 350
S vetiost - Platonova defm icija - 352
Svetlost usred tam e -- njen sim bol - 653
S vetokrug - predstavljanje aurikih em anacija - 168
Sveto Pism o - neackvatan prevod - 545
Svetovi - arhetipski, intelektualni i razum ni, na Bem binskoj Ploi - 233
Svetovi - etiri opipljiva, ili m aterijalna
sveta na Bem binskoj Ploi - 239
Svetovi - njihovo form iranje - 137
Svetovi - priroda sedam m aterijalnih svetova, prem a E gipanim a i H aldejcim a

-2 3 9
Svetovi - tri intelektualna, ili eterina sveta na B em binskoj Ploi - 238, 239

Svetovi, vii i nii - simbolizovani Ploama zakona - 423

Svetovnost - predstavljena Vavilonom 901
Svet - pozicija planeta u vreme njegovog
formiranja - 221
Svctska Dua oveanstva - prestavljena
duom ADM - 553
Svetsko drvo Skandinavaca - 403
Sveto p ism o - skriveno znanje unutar nieg a -7 1 0 4
Svet, trostruki - njegovo ustrojstvo simbolizovano na Bembinskoj Ploi - 233
Svetionici (eng. B aecons) - mogue poigravanje sa Bekonovim (Bacori) imenom
-811
Svetovna mo crkve - njeno uspostavljanje - 858
Svinja - upotreba te rei u bekonovskom
potpisu - 794, 795

ah - njegova populamost meu kraljevima - 582

ahovska tabla - simbol poda Kue Misterija - 582
ah - poseduje najznaajniju simboliku
od svih igara - 582
ah - simbol borbe izmeu Ormuzda i
Ahrimana - 582
akti - hinduistiki oblik oboavanja kam enja-418
alitra - njen simbol - 648
amajim - Boji presto - 891
amajim - iz njega je potekla prva vatra
-6 4 8
amajim - kabalistiki naziv za vrhovno
boanstvo - 645
amajim, Luciferov - postao je Haos - 652
amajim - Okean Duha - 645
amajim - postaje astralna svetlost u niim svetovima - 645
1113

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

am ajim - predstavljen kristalnim m orcm
- 891
am ajim - region u kojem Ijudsko razum evanje ne m oe da funkcionic - 658
am ajim - U niverzalna Z iva 709
am ajim - vatrena androgina voda - 709
am ajim - vatreni izvor svih clem enata 646
ekina - njen opis prem a Talmudu - 592
ekina - simbol prisutnosti Gospoda - 592
ekspirijanski spisi - autorstvo nad njim a
- 786-791
ekspir - nije autor dela koja m u se pripisuju - 786
ekspirov F olio, Prvi - ritualizam slobodnog zidarstva pronaen u njem u - 326
eling F rid rih V ilhclm J o z e f fon (F rie drich fVilhelm Joseph von Schelling)
- prva postavka doktrine o identitetu
-3 9
est - broj univcrzalnog stvaranja 522
est - njegovi atributi - 297
cir - egipatski sim bolizam - 168
eir predstavljanje aurikih em anacija
- 168
S c h e th iy a - b o an sk i sa fir na kojem su
upisanc Ploee zakona - 422
ibalba - (Videti M isterije ibalbe)
ifarski sim boli ancla nevolja, im ena Antihrista, potpisa vavilonske zveri i imena enc koja jae na zveri bogohuljenja
- 657
ifra, akroam atina

definicija

821

ifra, akroam atina - najsuptilniji oblik

ifre 821
ifra, akroam atina - prim eri - 821
ifra, arbitram a - sredstva za deifrovanjc
-8 2 5
ifra, d v oslovna - m etod deifrovanja
814, 815
ifra, dvoslovna - njena konstrukcija - 815
ifra, voslovna - njen klju - 815

1114

Indeks
ifra, dvoslovna - uslovi za nju postoje u
brojnim knjigam a- 798
ifra Henrija Viljema Bersa - 800
ifra, kodirana - njena savremena upotreba - 825
ifra, muzika - njena upotreba - 823
ifra - nainjena od termina raznih umetnosti i nauka - 826
ifra, numerika - definicija - 821
ifra, numerika - metod deifrovanja
822
ifra, numerika - pitagorejska doktrina
skrivena u njoj - 821
ifra, slikovna - definicija - 818
ifra, slikovna - metod deifrovanja - 820
ifra, slikovna - primeri upotrebe -8 1 8
ifre - koje je koristio Roder Bekon 810
ifre - koje su koristili ljudi iz crkve - 810
ifre - koje su koristili naunici i filozofi
-8 1 0
ifre - nain njihovog prikrivanja - 808
ifre - njihova rasprostranjena upotreba
u srenjem veku - 810
ifre - otkrivene mispaginacijom - 796,
822
ifre - razni oblici - 812
ifrovani jezik - skriven u svetim odorama - 596
imon ben Johaj - autor Se fe r ha Zohara
-4 9 4
in (B) - simbol trojstva prve tri Sefirot
- hebrejska trijada - 535
in ( v ) - umetnuto u sredinu Tetragramatona (mn), formira imc Jehoua (ntmtr),
ili Isus - 539
ire, Eduard ( E d u a rd S c h u re ) - ilustracija
drugarskih veza meu pitagorejscima
- 266
irc, Eduard (E duard Schure) - o esenskim zajednicama - 854
korpija - inicijacije su se odravale u
njenom znaku - 367
korpija - njena simbolika - 167

korpija - ratna maina - 368

korpija - simbol kako mudrosti tako i
samounitenja - 366
korpija - simbol poronih i simbol progona - 366
korpija - talisman u njenom obliku - 367
openhauer, Artur (A rthur Schopenhauer)
- volja kao pravi predmet njegove filozofije - 41
tap, Mojsijeov - odseen od Adamovog
drveta - 865
tap - simbol znanja - 572

T
Tabcia ponavljanja u alfabetu - 823
Tabeia srednjovekovnih alhemijskih simb o la-7 1 3
Tabemakl Jevreja - raen po uzoru na egipatske hramove - 586
Tabemakl - njegova tri odeljka predstavIjaju tri stepena Plave Loe - 596
Tabemakl - njegove specifikacije - 589
Tabemakl - njegovi arhitekti - 588
Tabemakl - njcgov pribor oblikovan po
uzoru na egipatski - 587
Tabemak! - oblikovan po uzom na svemir
-538
Tabernakl - prebivalite Boga meu ljudima - 589
Tabemakl - simbolika intcrpretacija njegovih zavesa i nametaja Tabernakla
koju je dao Josif Flavije - 595
Tabemakl - simbol nevidljive duhovne istine - 589
Tabemakl - tri reda njegovih svetcnika
ouvana su u tri stepena Plave Loe 596
Tabula Sm aragdina - (Videti Smaragdna
ploa)
Taka - prvo kretanje - 647
Taka - simbol duha, zlata, sunca ili klice
ivota - 647

Taka - simbolizuje mo broja 1 - 272

Tajna doktrina - o misterijama ivota koju su skrili drcvni inicijati - 51
Tajna drutva, drevna - filozofska i religijska - 57
Tajna drutva, savremena- uglavnom politika, ili bratska - 57
Tajna drutva, srednjovckovna religijska
i politika - 57
Tajnc doktrine - simbolizovane Izidom 169
Tajne kole drevnog sveta su grane jednog filozofskog drveta - 92
Tajnost - Harpokratova narcba - 176
Tajnost - smatrana jednim od osnovnih
principa Pitagorejskog reda - 267
Tajnost - svetinja za drevne inicijate - 830
Tajnovitost Egipta - otelovljena u Sfingi
- 169
Tales - osniva Jonskc filozofskc kole
20

Talismani - njihova lekovita svojstva 483, 497

Tama i svctlost - dualni princip koji stvara univerzum - 780
Tama - njen simbol - 647
Tama - uzrok gotovo univerzalnog straha
- 193
Tamariska (Videti Akacija)
Tamjan - simbol svcte vatre - 174
Tamuz - ezoterini bog sunca - 117
Tamuz - jedan od najranijih primera alegorije o umimem bogu -1 1 7 ,1 1 8
Taro - antiki naziv za Tarot karte - 562
Tarot - izvocnjc imena - 561
Tarot karte - analogija izmeu boja i etiri elementa - 580
Tarot karte - analogija izmeu boja i etiri kabalistika sveta - 580
Tarot karte - analogija izmeu boja i etin ugla stvaranja - 580
1115

TAJNA UENJA SVIH EPO H A

Tarot karte - boje predstavljaju glavnu poelu unutar drutva - 580
Tarot karte - geografska analogija etiri
boje - 580
Tarot karte - interesovanje masona, pitagorejaca i kabalista za njih - 564
Tarot karte - klju za magijsko ustrojstvo
oveka - 564
Tarot karte - napori da se poveu sa slovima hebrejskog alefbeta - 565, 566
Tarot karte - njihove numerike vrednosti
povezane sa prikazima na njima - 564
Tarot karte - odnos sa Bembinskom Ploom - 227
Tarot karte - odnos sa Tetragramatonom 580
Tarot karte - politika analogija etiri boje - 5 8 0
Tarot karte - prestavnici filozofskih elemenata - 564
Tarot karte - predstavnici principa, zakona, sila i elemenata Prirode - 564
Tarot karte - znaaj nulte karte - 566, 567
Tarot - raspored velikih aduta - 674
Tarot simbolizam koji je koristio Frensis
Bekon - 562, 563
Tarot simbolizam - nepomirljive interpretacije - 565
Tarot - vitalni element rozenkrojcerskog
simbolizma - 561
Tau (Tav) krst - 870
Tau (Tav) krst - Gospod je rekao Ijudima
iz Jerusalima da njime obelee svoja
ela - 871
Tau (Tav) krst - njegovo poreklo - 870
Tau (Tav) krst - njegovo simboliko predstavljanje u savremenoj masoneriji 870
Tau (Tav) krst - predstavljao je pitagorejski tetraktis - 871
Tau (Tav) krst - simbol druidskog boga Hu
-8 7 0
1116

Indeks
Taurus - kae se da gnom i im aju njegovu
prirodu - 469
T aurus, sazvee - znaenje u egipatskom
sim bolizm u - 207
Taurus - u njem u se odvija proleni ekvinocij - 391
T ec atlip o k a - n esu m n jiv o so larn i bog -

185
Teno zlato - (Videti A u n im p o ta b ile )
T eizam - H egelov napad na njega - 40
Tejlor, Tom as ( Thom as Tavlor) - izjava o
inicijaciji Platona u Velikoj piram idi 222
Tejlor, Tom as (Thom as Tavlor) - izjava o
S okratovom dem onu - 453
Tejlor, Tom as ( Thom as Taylor) - izjava o
svrsi F.leusinskih M isterija - 92
T ejlor, T om as (T hom as Tavlor) - p rik az
Velikih obreda E leusinskih M isterija -

97
T elepatske m oi grofa od Sen erm ena -

960
Teleskop - oveku otkriva njegovu beznaajnost - 977
Telo oveka - ono je sam o kua pojeinca

-3 0 7
Telo oveka - prem a Spinozi, jed an je od
m odusa beskonane protenosti - 37
Telo, ljudsko - njegov svaki deo ovaploen je u m ozgu - 311
Telo, Ijudsko - njegova sim bolika - 309
Telo, Ijudsko - njegov sim bolizam u igri
aha - 582
Telo, ljusko - shvaeno kao m em o pravilo univerzum a - 315
Telo, ljudsko - sim bolizovano krstom -

875
Telo - njegovo unakaavanje Pitagora je
sm atrao svetogrem - 269
T elo, re g e n e risa n o - n e v esta u alh em ijskom venanju - 785
T em elji - naziv za trijade na B em binskoj
Ploi, kao osnov svega - 233

Temelji svih kreacija - sadrani u Acilutskom Svetu - 517

Teinperament - ne poboljava se sa promenom vibracija imcna - 285
Temperament - usklaen sa razliitim muzikim modalitetima - 344
Temperament - uticaj muzike na njega 344
Templari - jedna od karika zapadnog lanca okultne nauke - 624
Tcmura - kriptini metod pisanja koji su
koristili kabalisti - 544
Temura - primeri njene upotrcbe - 544
Teologija, hebrejska - njena tri dela - 492
Teologija - klju za haldejsku, grku i egipatsku teologiju pronaen u Bembinskoj ploi - 226
Teologija - njeno pravo poreklo pronalazi
se u biolokoj nauci - 303
Teologija - tenja sholastikc da jc izmiri
sa filozofijom - 36
Teorctikus - drugi stupanj u Pitagorejskoj
filozofskoj koli - 267
Tcorija elija Rodera Bekona - 810
Teozofija - popularizovala trabscendentalni koncept rozenkrojcerstva - 622
Tepih, arobni - njegova simbolika - 396
Terapeutika - jedan od glavnih prcdmeta
hcrmetikog umea - 473
Tcrapeutska vrednost emanacija sunca 172
Terazije - njihovo pojavljivanje u simbolizinu Tarota 572
Terazije simbol tanosti Prirode - 174
Teret - pitagorejska izreka o tome da treba pomoi pri njegovom podizanju 275
Termije, Pjer Mari (P ierre-M arie Termier)
- podaci kojima okazuje postojanje
Atlantide - 108
Terminal - poreklo rei - 421
Terminologija astronomije - koriena u
ifrovanju - 826

Terminologija biologije - koriena u ifrovanju - 826

Terminologija botanikc - koriena u ifrovanju - 826
Terminologija hemijc koriena u ifrovanju - 826
Terminologija psihologijc - koriena u
ifrovanju - 826
Tcrminologija raznih nauka - koriena u
ifrovanju - 826
Tcrminologija raznih umetnosti i nauka koriena u ifrovanju - 826
Terminologija umctnosti - koriena u ifrovanju - 826
Toak ili disk ifra - primer 816
Tetrada - njeni atributi - 296
Tetrada - pitagorejski simbol Tvorca - 926
Tetrada - razlozi za nazivanje Boga tetradom - 296
Tetraedar - jcdno od pet Pitagorinih geometrijskih tela 274
Tetragramaton (n l rt \ I H V H) - etiri
slova Velikog Imena Boga - 496
Tetragramaton - njegov znaaj u Sefirotskom drvetu -5 3 8
Tetragramaton - odnos sa Tarot kartama
-5 8 0
Tetragramaton - pokazuje seamdesetdve
moi Velikog lmena Boga - 496
Tetragramaton u Ijudskom srcu - Bemeov
prikaz - 306
Tctragramaton u obliku pitagorejskog tetraktisa - 496
Tetraktis - deset kraljcva Atlantide uporeeno sa njim 112
Tetraktis - izlae grke teorije o boji i
muzici - 352
Tetraktis - jcdan od najveih pitagorejskih
simbola - 281
Tetraktis - nazvan Kosmos - 281
Tetraktis - odnos sa Deset zapovesti - 423
Tetraktis - odnos sa zvezdom i kockom 281
1117

Indeks

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Tetraktis - predstavljen Tau (Tav) krstom
-8 7 1
Tetraktis - u njemu je skriven klju harmonije - 339
Tetraktis - (Videti i Tetragramaton)
Tenja - simbolizovana drvenim krstom
-8 7 5
Tenja - simbolizovana jarcem - 391
Tenja - simbolizovana krilima - 377
Tenja - simbolizovana Velikom piramidom - 162
Tibetanske mandale - prikazuju nebo u obliku krsta - 870
Tiferet - Sunce, ili arina taka izmeu
Boga i Prirode, kreativna mo u treem svetu - 538
Tifon - njegova vladavina poinje kada
sunce ue u Skorpio - 366
Tifon - njegov oblik - 364
Tifon - njegovo pojavljivanje u simboiizmu Tarota - 573, 575
Tifon - njegov roendan - 166
Tifon - pretpostavljalo se da je oblik solame energije - 185
Tifon - prodira dua - zmaj neznanja i
izopaenosti - 666
Tifon - simbolizovan nilskim konjem 395
Tifon - simbolizovan udovitem Setom
- 395
Tifon - telo krokodila, delom krmka - 166
Tifon - znaenje rei - 166
Timaj, Platonov dijalog - opis Atlantide
- 112
Tirs - (Videti Bahov tirs)
Tiina - disciplina koju jc uveo Pitagora
-2 1
Titani - aktivnosti koje uzrokuju oseaj
razdvojenosti - 104
Titani - prestavnici iracionalnog univerzuma - 104
Titani - predstavnici nie prirode oveka
- 105

1118

Titani - tvorci mundanih sfera - 104

Toak sa osam paoka - budistiki izraz
duhovne istinc - 235
Toak ivota i smrti - silazak duha u materiju - 316
Toak ivota - u obliku dva krsta - 870
Toj, Kraford Hauvel (Cravvford Howel!
Tov) - o neadekvatnom prevodu biblijskih spisa - 545, 546
Tomizam - miljenje da je vera projekcija
uma - 36
Ton - analogije sa planetama - 347
Ton i boja - analogije sa planetama - 356
Tonovi planeta - manifestacija boanskog
reda i kretanja - 347
Ton - Pitagora je odredio ton svakog dela
kreacije - 371
Toplota - jedno od svojstava sunca - 166
Tora - njeno pojavljivanje u simbolizmu
Tarota - 569
Totemi - duhovi uvari klanova ili plemena - 930
Tot Hermes Trismegistos - osniva egipatskog uenja - 168
Tot - ibisoglavi, poistoveen sa Hermesom - 134
Totova knjiga - sadravala je Klju besmrtnosti" - 133
Tot - poistoveen sa Milju - Univerzalni
Um - 141
Tot - (Videti Hermes)
Tradicija - njen uticaj na hrianske doktrine - 857
Tradicionalizam - shvatanje da je traicija
prava osnova filozofije - 44
Transcendentalizam - naglaavanje moi
transcendentalnog nad fizikim - 48
Transendentalizam - slepa ulica - 436
Transmigracija due - pravi pitagorejski
k o n c e p t- 219
Transmigracija due - teorija koju je proirio Pitagora - 219

Transmigracija - prihvaena od Pitagore i

Empcdokla - 21
Transmigracija - uenje u Eleusinskim Misterijama - 95
Transmigraeija - verovanje nekih plemena amerikih Indijanaca - 930
Transmutacija - materijalna alhemija - 705
Transmutacija - simbolizovana feniksom

-3 8 4
Transmutacija - Solomon je poznavao njen
proces - 843
Tri centra Ijudskog tela - 304
Trideset dva - analogije ovog broja u kabali - 526, 527
Trideset dve staze (kanala) Mudrosti - 526,

527
Transcendentalizam -im ao vanu ulogu u
Bekon-Sekspir kontroverzi - 788
Transcendentalizam - njegov najmoniji
opipljivi element su kriptiki spisi Frensisa Bekona - 582
Trieset tri - Bekonov ifarski broj - 791,

794
Trideset tri - znaenje u slobodnom zidarstvu - 323
Tri destruktivna izraza univerzalne energije - mentalno, moralno i fiziko izopaenje - 666
Tri i etiri - prvi pitagorejski brojevi -

272
Trijada - broj znanja - 295
Trijada, hebrejska - 534
Trijada - njen androgini karakter - 295
Trijada - njeni atributi - 295
Trijada - simbol mudrosti - 295
Trijada - temelj svega - 526
Trijade na Bembinskoj Ploi - Kirherovo
objanjenje - 233
Trijade na Bembinskoj Ploi - predstavnici kreativnih impulsa - 233
Trijade - njihovo razlikovanje na Bembinskoj Ploi - 233

Trijade - njihov sistem na Bembinskoj

Ploi - 233
Trinaest - prisustvo tog broja na grbu Sjedinjenih Amerikih Drava - 386
Tri - njegovi atributi - 295
Tri puta tri - simbol alhcmije - 703
Trismozin, Solomon (Solomon Trismosin)
- jedan od alhemiara - 688
Trismozin, Solomon (Solomon Trismosiri)
- njegove dvadesetdve faze alhemije

-717
Trismozin, Solomon (Solomon Trismosin)
-pretpostavlja se d aje bio Pracelzusov
uitelj - 688
Tri Solomonova hrama - 838, 839
Tri suglasnika Velikog Imena - 500
Tri Svedoka - Bemeov naziv za Trojs tv o - 182
Tri trijade Tvorakih Sila - emaniraju iz
Ketera - 531
Tri ubistvena inioca drutva - 784
Trofonijeva peina - izvori vode zaborava
i vode seanja - 257
Trofonijeva peina - proroite - 257
Trojanski konj - njcgova simbolika - 396
Troja - simbolika njene opsade - 395
Trojedan Bog - poistoveen sa dnevnim
fazama sunca - 183
Trojedni, boanski sumpor - Sve-Savreno iz Sve-Savrenog - 653
Trojstvo - Beme ga naziva Tri Svedoka

- 182
Trojstvo - doktrina koja ini upadljiv deo
najveih drevnih i savremenih religija

- 183
Trojstvo - koncept nastao iz razmatranja
moi i principa sunca - 182
Trojstvo - oformljeno od oca, majke i deteta - 398
Trojstvo, prirodno - sadrano u licu -311
Trojstvo - simbolizovano sa tri ribe - 359
Trojstvo - tri osnovne boje koje su mu dodeljene - 183

1119

TAJNA U EN JA SVIH EPOHA

Trojstvo - u masoneriji simbolizovano jednakostraninim trouglom - 182
Trojstvo - u religiji predstavlja trostruki
oblik Vrhovne Inteligencije - 182
Trostruka duhovna priroda oveka - simbolisana u Tarot kartama - 570
Trostruki svet - njegovo ustrojstvo simbolizovano na Bembinskoj Ploi - 233
Trostruko duhovno sunce - ezoterini dijagram njegovog ustrojstva - 670
Troubrid, Viljem R aderforf Hejs (William Rutherford Hayes Trowhridge) - o
klevetama protiv Kaljiostra - 952
Trougao - izraz prirode Plutona, Baha i
Marsa - 282
Trougao, jednakostranini - povezan sa
Minervom i Tritogenijom - 2 8 1
Trougao, jednakostranini - simbol ovekove trostruke nie prirode i trostruke
duhovne prirode - 194
Trougao, jednakostranini - simbol Trojstva u masoneriji - 182
Trougao - simbol trijade - 295
Trougao - simbol trostrukog umea alhcmije - 703
Trouglasta podela itave Prirode - prema
Pitagori - 271
Trouglovi - simbolizam ukrtcnih jcnakostraninih tro u g lo v a- 194
Trovanje - razvoj umea trovanja - 486
Trubaduri - sauvali mit o Izidi - 177
Tu - prem a Pitagori, imao jc proroke
moi - 274
Tvorac sveta - oznaen kao Dobro - 337
Tvoraki Agensi - oponaani od strane
uesnika u Jevrejskim Misterijama 554

u
Uenje - meuzavisnost svih njegovih ogranaka - 473
1120

Indeks
Uenje - Platonovo shvatanje da je ono
reminiscencija - 27
Uenje - prvobitno je svetenstvo imalo
monopol nad svim njcgovim oblicima
-4 7 2
Ulje Milosra - oveanstvu ga je obeao
Bog - 865
Um, beskrajan - Darvin identifikuje sa
silama Prirode - 45
Um, Boanski - Isusova uenja o njemu
- 858
Um, Boanski - njegova podela dvanaestorici racionalnih stvorenja - 858
Um, Boanski - njegovo rtvovanje radi
spascnja sveta -- 858
Um, Boanski - pesonifikovan Isusom 858
Um oveka - prema Spinozi, jedan od modusa bcskonane misli - 37
Um, duhovni - rctrospekcija kao esencijalna za njegov razvoj - 20
Umea i nauke - stari narodi razvili su njihove osnove - 486
Umee - koje je svetu otkrio Hermes 127
Umerenost - Pitagorino uenje - 267
Umetnika terminologija - koriena u ifrovanju - 826
Umetnost - njen uticaj na Ijudski ivot 331
Um - Herbartova definicija - 40
Untirui Bog - alcgorija o ubistvu Sopstva od strane nesopstva - 1 1 9
Umirui Bog - aspekt Obeenog oveka
- 125
Umirui Bog - klju univerzalnog i individualnog iskupljenja i obnavljanja 125
Umirui Bog - mit o njemu - 117
Umirui Bog - tajna oveoveena u raspeu i smrti Isusa - 125
Umirui Bog - univerzalna tajna meu
prosvetljenima - 125

Umivaonica Proiavanja - njena simbolik a - 5 9 0

Um i vazduh - prema Arhelaju, princip
svih stvari - 20
Um - Kantov konccpt - 39
Um - neutralna taka u Selingovom razvoju Apsoluta - 40
U m noavanje m etala - ukidanje engleskog zakona koji ju je zabranjivao - 681
Um - njegovo uvebavanje u Misterijama
-9 4 7
Um - obezbeuje znanje o istinskoj sutini stvari, prema Milu - 45
Um - osnova Lokove filozofije - 44
Um - prema Demokritu, sastavljen od spirtualnih atoma - 22
Um - prema tomizmu, vera je njegova projekcija - 36
Um - prenaglaavanjc njegove supremacije dovelo je do nadintelektualizma 39
Um, prosvetljeni - jedini vodi kroz lavirint raznolikosti - 977
Um, prosvetljeni - oznacn Hermesovom
svetiljkom - 530
Um, prosvetljeni - predstavljen jahaem
na bclom konju - 902
Um - proima univerzum i njime upravIja, prema berklijanizmu - 45
Um - simbolizovan zmijom - 404
Um, univerzalni - Hennesova vizija - 136
Um, Univerzalni - Jevanelje po Jovanu
je njegovo izlaganje - 544
Um - za koji se kae da ga je Kantova
filozofija spasila iz materije - 39
Undine - dodeljcne zapadnom kutku tvorevine - 463
Undine - funkcioniu u nevidljivoj, duhovnoj esenciji - 462
Undine - gaje ljubav prema cveu i biljkama - 464
Undine - ime dato porodici vodenih elementala - 462

Undine - jedna od etiri grupe duhova Prirode - 453

Undine - lepota je njihova osnovna karakteristika - 462
Undine - kae se da imaju prirodu znaka
Skorpio - 469
Undine - kontroliu tok i funkciju vode -

461
Undine - mnotvo njihovih porodica - 463
Undine - najee simbolizovane kao ensko - 462
Undine - njihova emocionalna priroda -

463
Undine - njihova postojbina - 462
Undine - njihov vladar je Neksa - 463
Undine - optom pojavom i veliinom
nalikuju Ijudima - 462
Undinc - prema legendi, lrska je prvo bila njima naseljcna - 463
Undine - prisutne u svemu to sadri vodu - 463
Undine - rade s vitalnim esencijama i tekuinama - 463
Undinc - razliiti nazivi za njih - 462
Undine - (Videti i Etementali)
Univerzalna dinamika - njene istinske osnove otkrili svetenici-filozofi - 278
Univerzalna energija - njena tri destruktivna izraza - 666
Univerzalna Esencija - Bog kao njena vrhovna indiviualizacija - 515
Univerzalna Ieja - sinonim za IYNX -

238
Univerzalna Misterija - njena epitoma je

Apokalipsa - 890
U niverzalna M udrost - personifikovana
Solomonom - 839
Univerzalna priroda Adama - 549
Univerzalna Priroda - druidi je oboavali
pod simbolima sunca i meseca - 176
Univerzalna so (u obliku vode) - uspean
lek za sve fizike bolesti oveanstva

-7 3 6
1121

Ittdeks

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Univerzalna Svest - iskupitelj oveanstva 551
Univerzalna Svest - poistoveena sa Hristom - 886
U niverzalna Ziva - njen simbol - 658,
659, 660
Univerzalna ivotna sila - nazvana Azot
-7 0 9
Univerzalni Agens Prirode - predstavljen
Hiramom - 323
Univerzalni Bog-Spasitelj - jedna od najdubljih paganskih doktrina - 853
Univerzalni Covek - Jahve - 600, 601
Univerzalni Covek - nazvan Stareina
dana - 600, 601
Univerzalni Hram - simbolizovan Solomonovim Hramom - 841
Univerzalni Lek - isto to i Kamen mudraca - 730
Univerzalni Lek - njegova formula predstavljena ruinim krstom - 642
Univerzalni Lek - njegova priprema i svojstva - 715
Univerzalni Lek - njegovo otkrie jedan je
od tri glavna cilja rozenkrojcera - 639
Univerzalni Lek - predstavljen lzidom 170
Univerzalni rastvara, (alkahest) - njegova priprem a jedan je od ciljeva alhemije - 706
Univerzalni Spasitelj - oznaen jagnjetom
-3 9 1
Univerzalni Spasitclj - zmija kao njegov
prototip - 372
Univerzalni um - Hermesova vizija - 136
Univerzalni Um - Jevanelje po Jovanu
je njegovo izlaganje - 544
Univerzalni Uzroci - plan - 532
Univerzalni znak iz kojeg su izvedenc sve
oznake - 659
Univerzalno bie - simbolizovano pomou 1YNX na Bembinskoj Ploi - 227
1122

Univerzalno Jaje simbolizovano kristalnom kuglom - 434

Univerzitet u Krotonu - osnovao ga Pitagora - 264
Univerzum - haldejska podela - 235
Univerzum - kabalistika podela - 528,
530
Univerzum - odnos Malog i Velikog Univerzuma - 493
Univerzum - preklapanje duhovnih i paklenih sila u njegovom stvaranju - 661
Univerzum - ptolomejska ema - 38
Univerzum - simbolizovan Velikom piramidom - 159
Univerzum - stvoren dualnim principom
svetlosti i tame - 780
Univerzum - stvoren pomou tri Sefarim
(Brojevi, Slova i Zvuci) - 498
Univerzum - ema prema Grcima i Rimljanima - 113
Univerzum - van granica procene smrtnika - 301
Univerzum - verovanje da je otelovlje u
oveku - 302
Unkcije (pomazanja) - upotreba u lcenju
bolesti - 486
Uplakana Devica - simbol Virgo - 330
Upravitelji sveta - predstavljeni sa sedam
zvezda - 892
Upravitelji svctova - na Bembinskoj Plo i- 2 3 3
Uran - prema Grcima, imao delom atribute sunca - 185
Uravnoteenost - klju okultnih nauka 522
Uravnoteenost - njeno pojavljivanje u
simbolizmu Tarota - 573, 579
Ureus - njegovo pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 569, 570
Ureus - simbol Boanske Vatrc - 372
Urim i Tumim - korieni za proricanje 601

Urim i Tumim - njihovo pojavljivanje u

simbolizmu Tarota - 571
Urodela - viljiv oblik salamandera - 464
Uspenje Bogorodiino - paralela u astronomiji - 189
Usta - ponckad simbol Boanstva 311
Ustrojstvo prosenog pojeinca - simbolizovano bronzom - 596
Utilitarizam - ono to je najbolje za najvei broj - 45
Uverenja - neupuenost u njihove osnovc
-9 4 6
Uvo - ponekad simbol Boanstva - 3 11

V
Vaganje dua Ijudi - ceremonija - 785
Vaga (terazije) - njcno pojavljivanje u
simbolizmu Tarota - 571
Vagner, Rihard (Richard Wagner) - opere
Prstena zasnovane na ritualima Odinistikih Misterija - 90
Vaivasvata - hinuski prototip Noje - 117
Vajs, Don Adam (John Adam Weisse) o hijerofantima u Eleusinskim Misterijam a - 98
Vajs, Don Adam (John Adam Weisse) sumiranje podataka o redu Dionizijskih
arhitekata - 831
Vakuum - teoriju o njemu obacili su Melis i Zenon - 21
Valentin, Bazil (Basilius Valentinus) - jedan od alhemiara - 680
Valcntinijanci - jedna od gnostikih sekti
-7 9
Valentin - zakomplikovao gnostiku filozofiju poveavanjem broja emanacija
-7 8
Valis Novi, Klaudio De Dominiko Selentano (Claudius De Dominico Celentano
Vailis Novi) - hermetike i alhemijske
s lik e - 739-767

Vampir - defmicija, prema Pracelzusu 471

Vampirisanje vitalnih cnergija od strane
zlih duhova - 480
Vampirizam - najbolji lek protiv njega je
beli lu k - 4 1 5
Vampirizam - praksa cmih magova - 438
Vasilidova gnostika filozofija - opis - 76
Vasilid - predvodnik aleksandrijske kole
gnosticizma - 76
Vasili - tenja da se ujedine rano hrianstvo i drcvne paganske Misterije 76
Vaskrsenje due - simbolizovano skarabejem - 364
Vaskrsenje, filozofsko - predstavljeno Velikim Misterijama - 123
Vaskrsenje mrtvih - prestavlja dovrenje
procesa ljudske regeneracije - 902
Vaskrsenje - nagoveteno u treem stepenu Druidskih Misterija - 65
Vaskrsenje - nagoveteno u trecm stepenu mitraistikih obreda - 70
Vaskrsenje - njegovo znaenje u bahovskim obredima - 104
Vaskrsenjc - simbolizovano drvetom - 407
Vaskrsenje - simbolizovano Velikom piramidom - 162
Vaington, Dor (George Washington)
- njegovc aktivnosti u osnivanju Sjedinjenih Amerikih Drava - 964-967
Vatra, Boanska - Luciferova zloupotreba
-7 1 0
Vatra Boanska - solami zraci - 732
Vatra, duhovna - Hiram kao njen simbol
-3 2 8
Vatra, duhovna - njena personifikacija je
bogoovek misterijskih rituala - 329
Vatra, duhovna - njen simbol - 645
Vatra, clementarna - njen simbol - 645
Vatra - Heraklit je proglaava za prvi elemenl - 20

1123

Indeks

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Vatra - jedna od deset emanacija Broja 500
Vatra - najimpresivniji od svih religijsko-filozofskih simbola - 420
Vatra na oltaru - simbol duha - 4 2 1
Vatra - predstavljena crvenom zemljom
Adamikog oveka - 554
Vatra, prva - potekla iz Samajima - 648
Vatra -- sastavljena od eterinog plamena
koji se m anifcstuje kroz m aterijalni,
supstancijalni plamen - 452
Vatra - s njom su povezani prvi i zavrni
stadijum ovekovog zemaljskog razvoja - 892
Vatra sv. Elma - verovalo se da je izraz
salamandera - 465
Vatra, sveta - simbolizovana Izidom koja
nosi tamjan - 174
Vatra u svim njenim atributima - njen simbol - 648
Vavilon - predstavljen smetenou ili svetovnou - 901
Vavilonska bludnica - simbol animalne
due - 901
Vavilonska kula -- podigli su je inicirani
graditelji - 827
Vavilonska kula - verovatno astronomska
opservatorija - 182
Vavilonske Misterije - Pitagora je bio iniciran u njih - 263
Vazduh, duhovni - njegov simbol - 645
Vazduh, elem entarni njcgov simbol 645, 648
Vazduh i um - prem a A rhelaju, princip
svih stvari - 20
Vazduh - jena od dcset emanacija broja
-5 0 0
Vazduh - njegov simbol 648
Vazduh - roen iz Vene Svetlosti i eterine vode - 648
Vazduh - sastavljen od opipljive atmosfcre i duhovnog vazduha - 452

1124

Veb, Muhamcd Aleksandar Rasel (M oham m ed A lexander R ussell Wehb) - o

onosu M uham eda i Kurana prem a
enama - 918
Veemje zvono - ime planete Venere - 278
Vena stena - opstalo oboavanje kamen ja - 4 1 9
Venost - metod merenja njenih perioda
-6 4 7
Venost - simbolizovana makom 3882
Vcnost - simbolizovana Velikom piramidom - 145
Venost - (Videti Vremc)
Vegetacija - predstavljena zelenom bojom - 170
Vejt, Artur Edvard (Arthur Edward Waite)
- o Iegendi o Majstoru-Graditelju - 320
Vejt, Artur Edvard (Arthur Edward Waite)
- o povezanosti rozenkrojcerstva i masonerije - 615
Vejt, Artur Edvard (Arthur Edward Waite)
- o Solomonovom Hramu - 841
Velika alhemiiska rozenkrojcerska formula - 670
Velika Kua Svemira - jedan od tri Soiomonova hrama - 839
Vclika Majka - duaa je njen simbol - 295
Velika Majka - njena konstitucija u Sefirotskom drvetu - 533
Vclika piramida - 2 6 1
Velika piramida - hram inicijacije - 222
Velika piramida - prijem Rimljana - 149
Velika piramida - simbol venosti - 145
Velika piramida - primer savrene orijentacije - 150
Velika piramida - izgraena od krenjaka
i granita - 149
Velika piramida - odaje izgradnje - 147
Velika piramida - konccpcije biblijskih
uenjaka - 153
Velika piramida - datum izgradnje - 149
Velika piramida - dimenzije raznih odaja
- 152

Velika piram ida H erodotov izvetaj o

njenoj gradnji - 145
Velika piramida - upad kalifa A1 Mamuna
- 147
Velika piramida - nije izgraena da bude
grobnica - 146
Velika piramida - uklanjanje oblonog kamenja - 147
Velika piramida - kvadrira krug - 150
Velika piramida - potopljena u more - 150
Velika piramida - podzemne odaje - 155
Velika piramida - najvee meu udima
antike - 145
Velika piramida - njena simbolika - 159
Velika piramida - prvi hram Misterija 160
Vclika piramida - teorije za razmatranje
- 146
Velika piramida u Gizi - na grbu Sjeinjenih Amerikih Drava - 385, 386
Velika piramida veruje se da je njen pravi portal Sfinga - 155
Veliki aduti u Tarotu - njihov raspored 674
Vcliki ovek - koncept koji je nastao iz
analogije izmeu univerzuma i oveka
-3 0 1
Veliki ovek Zohara - 522
Veliki grb Sjedinjenih Amerikih Drava
- trajni podsetnik na rozenkrojcerske
aktivnosti - 638
Veliki Majstori Jerusalimske Loe - simbol trojednog duha oveka - 332
Veliki Otac - njegova konstitucija u Sefirotskom drvetu - 533
Veliki svetenik - mcre opreza koje su
morale biti uinjene pre no to se stupi
u Svetinju nad Svetinjama - 603
Veliki ekspirov Folio - verovatni klju
za njega je Selenova knjiga o kriptografiji - 798
Veliki Univerzum - Bog - 493

Veliko Delo - ne moe se ostvariti bez hermetike smrti - 715

Veliko Dclo - simbolika mapa njegovog
dovrenja - 662
Veliko Delo - u alhemiji simbolizovano
feniksom - 714
Veliko Ime - oblikovano od tri hebrcjska
slova - 501
Veliko Lice - njegova konstitucija u Sefirotskom drvetu - 533
Vcliko Lice - njegov simbolizam razvio
je rabin Simon - 494
Veling, Georg fon (Georgius von Wel!ing)
- o tri simboline supstance alhemije

-7 0 9
Veling, Georg fon (Georgius von Weliing)
- njegov metod ekstrakcije solam og
ivota iz stajae vode - 733
Veling, Georg fon (Georgius von WeUing)
- kae da je univerzalna so (u obliku
vode) uspean lek za sve fizike bolesti ovcanstva - 736
Venci - njihova simbolika - 415
Vcnani prsten - prvobitno je simbolisao
dovrenje - 433
Venani prsten - prvobitno jc simbolisao
ravnoteu - 433
Venani prsten - simbol hermetinog venanja Misterija - 433
Venanje, hermetiko - simbolizovano venanim prstenom - 433
Venera - njeno pojavljivanje u islamskom
oboavanju - 920
Venera - njen simbol - 648
Venera - pitagorejci je potovali jcr jc jcdina planeta ovoljno svetla da baci senk u - 278
Venera - riba povezana sa njenim oboavanjcm - 359
Venerina golubica - simbol razapetog Gospoda Ljubavi - 381
Venerin peat - njegova slinost sa Crux
ansata - 871

1125

TAJNA U EN JA SVIH EPOH A

Veo, Izidin - njime je mudrost skrivena
od profanih - 169
Veo, Izidin - simbol neznanja i emocionalnosti - 668
Vepar, divlji - Bekonova upotreba u tajnom simbolizmu - 120
Vepar, divlji - njegova upotreba u Misterijama - 395
Vera - projekcija uma prema tomizmu - 36
Verbum fia t - (Videti Fiat)
Vergilije - bronzana muva koju je naprav io -3 7 1
Vergilijev opis dela rituala grkih Misterija - 3 3
Vesica piscis - njeno pojavljivanje u simbolizmu Tarota - 579
Vestkot, Viljem Vin ( IVil/iam Wynn Westcatt) - njegov klju za Bembinsku Plo u -2 3 1
Vestkot, Viljem Vin ( William Wynn Westcott) - tumaenjc Bembinske Ploe 229
Vetrokaz - znaenje petla na njemu - 379
Vibracija - jedan od sedam osnovnih metoda leenja bolesti - 483
Vibracija - koriena da stimulie latentne
centre svesti - 491
Vibracija zvuka - kako su je koristili rani
svetenici u arhitekturi - 348
Vibracije, etrdeset nivoa - emaniraju iz

AIN SO FA -512
Vibroterapeutika - Egipani i bramini su
shvatali njena temeljna naela - 490
Vidovitost - izazvana biljkama - 487
Vidovitost - izazvana drogama - 487,488
Vidovitost - izazvana ispijanjem mincralne vode - 488
Vidovitost - kojom je bio obdaren Pitagora - 274
Vidovitost - simbolizovana mravom - 363
Vigston, Viljem Frensis C. (William Francis C. Wigston) - o kontroverzi Bekon-Sekspir - 786

1126

Indeks
Vigston, Viljem Frensis C. (Wiiliam Francis C. Wigston) - o simbolizmu tarota
u Bekonovoj ifri - 556
Vikoizam - duhovni izvor prirodnog i materijalnog zakona - 40
Vila (Fairy) - izvedeno iz persijskog Peri

-461
Vilenjaci (elfi) - (Videti Gnomi)
Vile - (Videti Elementali)
Vino - njegova simbolika - 404
Vinjeta - upotrebljena kao bekonovski ili
rozenkrojcerski potpis - 783, 784, 793
Vinjete na poetku i kraju poglavlja ili
knjige - ukazuju na prisustvo kriptograma - 793
Virgo, sazvee - simbolizovano enom
odevenom u sunce - 893
Virgo - simbolizovana Uplakanom Devicom - 324
Visei vrtovi - 255
Visina - jedna od deset emanacija Broja

-4 9 5
Vie - analogija sa niim - 700
Vii Adam - (Videti Makroprozopus)
Vinu - njegova povezanost sa ribom - 352
Vinu - njegov Matsja avatar - 352
Vinu - njegove inkamacije povezane sa
putanjom sunca - 323
Vinu - njcgovi atributi otelovljeni u suncu 190
Vitalna ivotna sila - preusmeravanje njcnog toka izaziva oboljenje - 471
Vitalna ivotna sila - sinonim za arheus -

471
Vitalna ivotna sila - supstanca u Prirodi
pomou koje sve opstaje - 471
Vitalne energije - vampirisane od strane
zlih duhova - 474
Vitalno telo - prenosilac arheusa - 471
Viteza - izvor iz Adamovog drveta - 860
Vitezovi okruglog stola - njihova simbol i k a - 854-857

Vitezovi okmgiog stola - njihovo drvo 404

Vitezovi okm glog stola - osnovao ih je
kralj Artur - 862
Vitezovi Svetog Grala - hrianski mistici
-4 2 8
Vitezovi templari - doneli su u Evropu
simbole i doktrine Dionizijskih arhitekata - 838
Vitezovi templari - inicirani su u istinitu
priu o Isusu - 847
Vitezovi templari - Ialjiostro je bio njihov zastupnik - 956
Vitez Zlatnog Iamena - zvanje koje oznaava sjedinjenje boanske i Ijuske
svesti - 785
Vitriol - njegov simbol - 648, 664
Vitmvije, Marko Polio (Marcus Vitruvius
Pollio) - definicija podesnosti - 836
Vitruvije, Marko Polio (Marcus Vitruvius
Pollio) - definicija proporcije - 832
Vitmvije, Marko Polio (Marcus Vitruvius
Pollio) - definicija simetrije - 832
Vitmvije, Marko Polio (Marcus Vitruvius
Pollio) - sum iranje odnosa ljudskog
tela i arhitektonike - 832, 833
Vlada, savrena - nainjena po uzom na
boansku vladu - 336
Vlaa Sjedinjenih Amerikih Drava - osnovalo ju je okultno telo - 387
Vladavina izabranih filozofa - jedan je
od ciljeva rozenkrojcera - 638
Vladavina rulje - simbolizovana neznanjem - 335
Vlanost -je d n o od svojstava Izide - 172,
176
Voas - levi stub Sefirotskog drveta - 537
Voda, duhovna - njen simbol - 645
Voda, elem entam a - njen simbol - 645,
648
Voda - jedna od deset emanacija Broja 600

Voda - kao nebesko ogledalo odraava nebeske uticaje - 648

Voda - njen sastav - 452
Voda - njen simbol - 647, 648
Voda - njen tok i funkciju kontroliu undine - 462
Voda - poreklo primitivnog ivota - 178
Voda - potie iz nie vatre - 648
Voda seanja - u Trofonijevoj peini - 257
Voda - upotreba mineralne vode u izazivanju vidovitosti - 488
Voda u svim njenim atributima - njen simbol - 648
Voda zaborava - u Trofonijevoj peini 257
Voda ivota - izliva se iz Prvog Logosa
-9 0 4
Vodeni duhovi - (Videti Undine)
Vodeni Indijanci - verovanje da su nastanjivali jezera - 361
Vodeni igovi - korieni da ukau na
kriptograme - 800, 808
Vode - njihovo razdvajanje - 660
Vojnik u oklopu - simbola za gvoe u alhemiji - 714
Volter, Fransoa Mari Arue (Franc;ois Marie Arouet Voltaire) - predlog za kanonizaciju Platona - 858
Volterizam - stav krajnjeg skepticizm a
prema teologiji - 44
Voluntarizam - doktrina o efikasnosti individualne voljc - 36
Volja - Boanski uzrok, kreativna mo u
prvom svetu - 538
Volja, individualna - njena efikasnost prema skotizmu (voluntarizmu) - 36
Volja - njen odnos prema intelektu u openhauerovoj filozofiji - 41
Volja - pobeda nad njom kao snaga hrianstva, prema openhaueru - 41
Volja - prava tema openhauerovc filozofije -4 1

1127

TAJNA UENJA SVIH EPOH A

Volja, prosvetljena - simbolizovana Leteeim L.avom 785
Volja za mo osnovni ton Nieove filozofije - 41
Volja za ivotom - osnovni ton Sopenhauerove filozofije - 41
Von, Tomas (Thomas Vaughari) - jedan od
alhemiara - 680
Von, Tomas (Thomas Vaughan) (Videti
Filalet, Hugcn)
Vrana - simbol haosa ili haotine tame 380
Vrata hrama - njihova simbolika - 329
Vrata hrama - predstavljena sunevim zracima - 329
Vreme i prostor - Sclingov koncept - 40
Vreme - njegova podela simbolizovana sa
dvaeset etiri stareine - 861
Vreteno - simbol (zidinog obrtanja i presecanja ivota 172
Vrhovni Stvoritelj - simbolizovan skarabejem 364
Vrhovni Stvoritclj - simbolizovan zmijom
- 373
Vrhovni Um - njegova rasprostranjenost
irom tri sveta 236
Vrhovno Boanstvo paganskih religija peronifikacija solarne energije -1 8 1
Vril - blistava energija sunca - 195
Vrlina - magija nc moc da je zameni 436
Vuk Fenrir - prodrao je Oina - 392
Vuk - njegova simbolika - 392
Vulkan - imc duliovnog sunca - 193
Vulkani - alternativni naziv za Salamandere - 457
Vulkan - preina Grcima, imao delom atribute sunca - 185

z
Zadovoljenje - smatrano glavnom vrlinom
ineu kirenaicima - 26

1128

Indeks
Zadovoljstvo - Arhitas je proglaava za
napast - 2 1
Zadovoljstvo - epikurejsko shvatanje da
jc ono najpoeljnije stanje - 31
Zadovoljstvo - potraga za njim glavni cilj
ivota, preina kirenaicima -2 5
Zahvat lavljc pande" - verovatno mitraistikog porekla - 70
Zakljuivanje, induktivno - Sokrat ga je
koristio da stimulie snagu duha - 23
Zakoni univerzuma formirani su kombinacijama 22 slova hebrejskog alefbeta
- 534
Zakon, materijalni - ima boansko poreklo, prcma vikoizmu - 46
Zakon oktava - odnosi plancta, boja i ntuzikih nota zasnovani na njcmu - 341,
342
Zakon oktava porcdak elemenata u skladu sa harmonijskim odnosima - 341,
342
Zakon, prirodni - ima duhovno poreklo,
prema vikoizmu - 46
Zakon, prirodni - Pitagorino ustanovljavanje njihovog postojanja - 341
Zakon - prvi dco hebrejske teologije 491
Zakon - simbolizovan brojem 7 - 299
Zajenicc - pagani su ih shvatali kao sloene cntitete - 315
Zapad - jcdna od deset emanacija Broja
-5 0 1
Zastava, amerika - aktivnosti tajanstvcnih emisara Misterija u njenom dizajniranju - 965
Zastava amerikih kolonija - njeno dizajniranje - 964
Zatvoreno oko - simbol AIN SOFA - 510
Z auirA npin - (Videti Mikroprozopus)
Zavetni Koveg (A rka) - oblikovan po
uzoru na egipatsku Arku - 587
Zavetni Koveg (Arka) - opis - 594

Zavetni Koveg - mogue da je bio proZlatni stihovi - najpoznatiji pitagorejski

roite - 836
fragmenti - 277
Zavetni Koveg - njegov sadraj - 423
Zlatni ukrasi svetenstva - suptilno ukaziZavrno kamenje Velike piramide - njevanje na solarnu energiju - 185
gova simbolika - 159
Zlatno doba - njegovo obnavljanje kroz
Zeleno boja proroka Muhameda - 920
uzdizanje lepote - 331
Zcleno - boja Svetske Majke - 920
Zlatno runo, Jasonovo - oznaava NebesZeleno - prestavlja haljinu Prirode - 170
ko Jagnje - 391
Zeleno - simbol bujnosti - 920
Zlatno mno - prema Sudi, zapravo knjiga
Zemlja - antitip Saturna - 417
-3 9 1
Zcmlja, crvena - od koje je oblikovan AdaZlatno runo - simbol Jagnjeta Bojeg miki ovek oznaava vatru - 554
785
Zemlja, dcvianska - produkt kristalizaZlato - alhemijska tvrdnja o njegovom
cije solamih i lunamih zraka u vodi semenu - 197
732
Zlato - formirano od prve vatre potekle
Zemlja, duhovna - njen simbol - 645
iz Samajima - 648
Zemlja, elementama - njen simbol - 645
Zlato - ima identinu esencijalnu prirodu
Zemlja - njen simbol - 650, 654
sa suncem - 648
Zemlja - pagani su je shvatali kao indiviZlato - muki princip svemira - 648
dualnu inteligenciju - 315
Zlato - njegov simbol - 647, 648
Zemlja - Parmenid prvi proglaava da je
Zlato - shvaeno kao metal sunca - 197
okmgla - 21
Zlato - simbol duhovne due oveka - 596
Zemlja - podeljena na dva esencijalna deZlato
- simbolizovano takom - 647
la - 452
Zlato,
teno - (Vidcti Aurum potabile)
Zemlja - prema Pitagori, loptastog oblika
Zlato - u alhemiji simbolizovano kraljem
-2 7 7
-7 1 3
Zemlja - simbolizovana krstom = 874
Zli
duhovi - entiteti koje stvaraju degeneZevs - njegova statua - 260
rativni postupci - 480
Zevs - prema Grcima, imao delom atribuZli duhovi - izopacnje i unitavanje koja
te sunca - 185
ine - 437
Zigurati - ostaci oboavanja sunca - 182
Z
li
duhovi - jedan od sedam prim am ih
Zimski solsticij filozofijc - povezan sa neuzroka bolesti - 480
znanjem - 331
Zli - njcgov oblik - 363
Zimzelcn - obcleava grob mrtvog boga
Zlo i dobro - koncept stoika - 29
sunca - 4 1 0
Zlo - najnii stepen Dobra - 337
Zlatna kruna - njeno znaenje na Izidinoj
statui - 170
Zlo - njegova privremena pobeda oslikaZlatni krst - simbol prosvetljenja - 875
na mitom o Hiramu - 325
Zlatni prsten - simbol sjedinjenja Vieg
Zlo - njegov izvor u materiji - 519
Sopstva (Boga) sa niim sopstvom (PriZlo - rat izmeu njega t Dobra zasnovan
rodom) - 433
je na smeni dana i noi - 199
Zlatni ruin krst - izraen od duhovnog
Zm ajevi - brodovi u njihovom obliku zlata - 608
362

1129

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

Zmajevi - legende o njima koje su sauvali meksiki Indijanci - 362
Zmaj neznanja - uvar Zlatnog runa - 392
Zmaj - simbol antimona u alhemiji - 714
Zmaj - simboiizovan eiementom zemljom
-2 9 7
Zmija - atlantianski amblem boanske
mudrosti - 115
Zmija, bakama - simbolizam njenog uzdizanja - 329
Zmija, letea - atlantianski znak inicijata
-9 3 0
Zmija - njeno godinje zbacivanjc koe
je simbol vaskrsenja duhovnog ivota
- 172
Zmija njcno prisustvo u indijanskom simbolizm u- 930
Zmija - predvodnik porodice gmizavaca
-3 7 1
Zmija, sedmoglava - predstavlja sedam vclikih ostrva Atlantide - 930
Zmija - simbol besmrtnosti - 373
Zmija - simbol i prototip Univcrzalnog
Spasitelja - 372
Zmija - simbol kimene modine - 372
Zmija - simbol medicinske struke - 372
Zmija - simbol otrovnosti zemaljske iskvarenosti - 171
Zmija - simbol reinkarnacije - 373
Zmija - simbol Sabazija - 122
Zmija - simbol uma - 404
Zmija - simbol venosti - 373
Zmija - simbol Vrhovnog Stvoritelja - 373
Zmija - via boanstva oboavana su u
njenom obliku - 83
Zmije, krilate - simbol regeneracije animalne prirode Ijudi - 199
Zmije - naziv davan inicijatima u Misterije - 373
Zmijc - zbog toga to ive u zemlji, povezivanc sa Duhom Tame - 199
Znakovi planetamih anela - 450

1130

Indeks
Znanje - ulna opaanja postavlja kao njcgovi jedini kanali, prema sensizmu -

48
Znanje - fenomenalizam ga ograniava na
nauno objanjive injenicc, ili dogaaje - 37
Znanje - Fihteova definicija - 39
Znanje - identino sa Boanstvom, prema
ontologizmu - 46
Znanje
izgubljeno zbog nehumanosti
oveka prema oveku - 491
Znanje o sutini stvari - steeno putem
intuicije, ili razuma, prema Milu - 45
Znanje o svojstvima stvari - steeno preko oseta, prema Milu - 45
Znanje - ovekoveeno kroz alegorije i
mitove - 312
Znanje, pagansko - njegov opstanak - 946
Znanje - Pitagora defmie kao plod mentalne akumulacije - 269
Znanje - prema Pitagori, stie se posmatranjem - 269
Znanje - simbolizovano pustinjakovim
tapom u simbolizmu Tarota - 572
Znanje - simbolizovano trijadom - 295
Znanje - skriveno u Misterijama iza simb o la - 5 1 ,9 4 6
Znanje slova i brojevi su njcgov klju 528, 530
Znanje - Sokratovo stanovite - 23
Zodijaki znaci - drugih est znakova
smatrani su zlonamernim - 204
Zodijaki znaci - neorivost popularne
teorije o njihovom poreklu - 203
Zodijaki znaci -- njihovo pojavljivanje u
simbolizmu Tarota - 573, 575, 576, 578
Zodijaki znaci - prvih est znakova smatrani su blagonaklonim - 204
Zoijaki znaci - simbol osobina i intenziteta sunca - 204
Zodijaki znaci - simbolizovani u savremenim kartama za igru - 58 1

Zodijaki znaci - skupinc zvezda unutar

dvanaest kua zodijaka - 204
Zodijak - analogija na Bembinskoj Ploi
-2 3 9
Zodijak, dvanaest znakova - simboiizovani Velikom piramidom - 159
Zodijak - evoluciona etapa izmeu solarnog sistema i kosmikog lanca - 218
Zoijak - naziv izuveden iz grkog ,,zodiakos - 203
Zodijak - njcgova starost je spom a - 216
Zodijak - njegovi znaci predstavljeni pomou dvanaest kapija Novog Jerusalima - 902
Zodijak - njegov prvi znak Persijanci su
simbolizovali jagnjetom - 894
Zodijak - obru fiksnih zvezda koje naizgled okruuju zemlju - 203
Zodijak - odnos boja i njegovih znakova
- 355
Zodijak - odnos fiksnog i pokretnog zodijaka prikazan na Bembinskoj Ploi
- 2404
Zodijak - podeljen u dvanaest odeljaka,
ili kua - 203
Zodijak - prema Hermesu - 220
Zodijak - prvobitno podeljen na deset kua - 204
Zodijak - simbolizovan vitezovima Okruglog stola - 861
Zodijak - tabela njegovih kua i znakova
-6 5 8
Zoijak - uticaj njegovih znakova na ljudski ivot - 221
Zodijak - verovanje da je njegov koncept
star najmanje pet milion godina - 216
Zrclost - predstavljena jahaen na cmom
konju - 896
Zver iz Otkrivenja - simbol Demijurga 899
Zver - njen broj (666) - 900
Zver - njen simbolizam - 899, 900

Zveza - odnos sa tctraktisom i kockom

-2 8 1
Zvezde - njihovo kretarije i spekti jedan
su od seam primarnih uzroka bolesti
-4 8 0
Zvezde - prema Pitagori, tela koja oblau
due, umove i duhove - 270
Zveze - smatrane ivim biima koja utiu na sudbinu pojedinaca i rasa - 203
Zvezdoatci - inie odeljeno drevnim pcrsijskim magima - 202
Zvuci - jedan od Sefarim pomou kojih
je stvoren Univerzum - 498
Zvune vibracije - kako su ih koristili rani svetenici i arhitekti - 348
Zvuk i oblik - Geteova analogija - 348
Zvuk - orijentalni narodi shvatili su njegovu dinamiku - 491
Zaratustra - verovalo se da je sin Veste i
salamandera Oromazisa - 465
Zevs - isto to i Starcina dana - 601

akolio, Luj (Louis Jacolliot) - opis Krinine smrti - 878

ebelen, Antoan Kur de (Antoine Court
de Cebelin) - analiza rei Tarot - 561
ena odevena u sunce - njcna simbolika
- 899
ene i deca - prihvatani u Eleusinske Misterije - 99
ene - Muhamedov stav prem a njima 918
ene - nije im bio dozvoljcn ulazak u mitraistiki red - 70
ene - prihvatane u Kaljiostrovo tajno drutvo - 954
enski princip - njegovo pojavljivanje u
islamskom simolizmu - 920
ezlo - simbol solame energije - 185
ezlo - koje nosi Izid aje simbol autoriteta - 168

1131

TAJNA UEN JA SVIH EPOHA

iani muziki instrumenti - Pitagorina
naklonost prema njima - 343
ito - simbol Prirode kao izvora prehrane
- 173
ito - smatrano je da je doneseno sa planete Venere - 370
iva, alhemijska - njeno trostruko telo - 709
iva filozofa - njen simbol - 660
iva, hemijski element - njena slinost sa
Mitrom - 67
iva - jedna od simbolikih supstanci alhemije - 709
iva, Mudra - isto to i solami Azot - 725
iva - njen simbol - 648
iva - u alhemiji simbolizovana krilatim
mladiem - 714
iva, Univerzalna - isto to i amajim - 709
iva, U niverzalna - njen sim bol - 658,

659, 660
ivi kre - njegov simbol - 648
ivima upravljaju mrtvi - znaenje toga
u Eleusinskim Misterijama - 95
ivotinje - izabrane da predstavljaju apstraktne principe na osnovu njihovog
oblika ili navika - 357
ivot i njegova mnogostruka problematika - osnova drevnih rituala - 587
ivotinje - njihovo rtvovanje je rezultat
neznanja o temeljnim naelima na kojim a se rtva zasniva - 593
ivotinje - osetljivost na astralnu vatru -

369
ivotinje - ive u svetu sastavljenom od
zgusnute strane etiri primama elementa - 4 5 3

1132

ivot - jedinstvo Rei i Uma - 137

ivot - jedno od svojstava sunca - 166
ivot - kontrola duhovnih moi nad materijalnim odrazima - 523
ivot, ljudski - njegov razvoj prikazan na
Kebesovoj Tablici - 950
ivot - nain na koji se stvaranje odigrava - 511
ivotna klica - simbolizovana takom -

B E L E K A O A U T O R U

647
ivotne sile - sim bolino predstavljanje
njihovog prolaza u Tarotu - 575
ivotni dah - simbolizovan pticama - 379
ivotni talasi - njihovo razvijanje kroz
fiziko telo - 308
ivot - poeljen na tri razliita ela - 183
ivot - prethodi obliku - 304
ivot - prvi njegovi oblici poreklom su iz
vode - 176
ivot razboritosti - osnovni element Santajanine filozofije - 48
ivot - rozenkrojceri su posedovali tajnu
njegovog produenja - 639
ivot - openhauerovo stanovite - 41
rtveni jarac - znaenje - 391
rtvovanje Boanskog Uma radi spasenja
sveta - 858
rtvovanje Hrista - gnostiki koncept - 78
rtvovanje ivotinja - rezultat neznanja o
tcmeljnim naelima na kojima se rtva
zasniva - 593
uto - jedna od glavnih boja hermetike
medicine - 170
uto - povezano sa inteligcncijom - 200

M e n l i P a l m e r H o l ( Manly
Palmer Hall, 18. mart 1901 29. avgust 1990), roen je u Piterborou (Peterborough), Ontario, Kanada, a othranila ga je
baba, koja ga je kao veoma mladog odvela u SAD. Od rane mladosti Hol je prouavao drevne
mudrosti u razliitim tradicijama sveta. Za razliku od mnogih
svojih savremenika, zakljuio je
da mudrost nije povezana samo
sa jednim putem ili samo jednom religijom, ve ju je video
kao najviu dimenziju, u kojoj filozofija, religija i nauka idu ruku pod
ruku, bez ikakvih ogranienja. Sa nepunih dvadeset godina, mladi,
talentovani Menli Hol zapoeo je svoju javnu karijeru, kada je u jesen 1920. u Santa Moniki, u Kalifomiji, odrao predavanje o reinkarnaciji. Naredne godine pozvan je da odri seriju predavanja u
Los Anelesu, a nakon toga je nastavio da predaje i pie narednih est
decenija.
Prve publikacije Menlija Hola bile su dve knjiicc, Naprsnik Velikog svetenika (The Breastplate of'the High Priest) i tapovi izm ije
( Wands and Serpents), a zatim su usledile knjige s poetka dvadesetih godina, Inicijati plamena (Initiates o f the Flame), Izgubljeni
kljuevi slobodnog zidarstva (The Lost Keys o f Freemasonry) i Putevi usamljenika (The Ways o f the Lonely Ones). Ve tokom tog perioda Hol je odluio da naini veliku knjigu o simbolinoj filozofiji,

1133

TAJNA UEN JA SVIH EPOH A

T a j n a u e n j a s v i h e p o h a . Puno je putovao i posetio mnoge velike
kultume centre u Evropi, Aziji i Egiptu, a omiljeno mesto za istraivaki rad pronaao je u Britanskom muzeju u Londonu. Trebalo mu
je est godina da dovri posao na knjizi i skupi enormnu sumu od
100.000 dolara, koliko je 1928. bilo potrebno da se knjiga odtampa.
Godine 1934, Hol je u Los Anelesu osnovao Filozofsko istraivako dmtvo (Philosophical Research Society) i posvetio ga idealistikom pristupu reavanja ljudskih problema. Filozofsko istraivako
dmtvo se izjanjava kao nesektako dmtvo, sasvim slobodno od bilo kakve obrazovne, politike, ili crkvene kontrole, a njegov program naglaava potrebu za integracijom filozofije, religije i nauke u
jedinstven sistem nastave. Biblioteka Dmtva poseduje preko 50.000
knjiga, meu kojima su i mnogi retki tomovi, koje je nemogue pronai na bilo kom dmgom mestu.
Godine 1973. (47 godina nakon pisanja T a j n i h u e n j a s v i h e p o h a ) ,
Hol je, na sveanosti odranoj 8. decembra u Filozofskom istraivakom dmtvu, proizveden u Masona 33 [najviu titulu koju dodeljuje Vrhovno vee kotskog obreda (Supreme Council o f the Scottish
Rite)]. Nema sumnje da je ta poast usledila zbog njegovog dugogodinjeg prouavanja filozofskih osnova slobodnog zidarstva, kao
i toga to je napisao nekoliko knjiga na tu temu, pomenuto delo Izgubljeni kljuevi slobodnog zidarstva, a zatim i Masonski redovi bratstva (Masonic Orders o f Fraternity), Slobodno zidarstvo drevnog
Egipta (Freemasonry o f the Ancient Egyptian) i Tajna sudbina Amerike (The Secret Destiny o f America).
U svojoj karijeri, duoj od ezdeset godina, Menli Hol odrao je
preko 8.000 predavanja i napisao preko 150 knjiga i eseja, kao i nebrojene lanke. Hol je priznat kao vodei uenjak u podmju religije, mitologije, misticizma i okultnog. Karl Jung (Carl Jung))e, prilikom
pisanja svog dela Psihologija i alhemija, posudio grau iz Holove privatne kolekcije.

SP ISA K IL U ST R A C IJA

a b it o v

A T O M (Iz

Babbitt, Principles o f Light and Cotor)

Thomassin, Recuil des Figures, Groupes, Thermes,

Fontaines, Vases et autres Ornaments)

22

P L A T O N (lz

P R O B L E M R A Z N O L IK O S T I (Iz

Kircher, Ars Magna Sciendi)

E N E J A PR ED D V E R IM A PAKLA (lz
P

t o l o m e js k a

em a

Vergilijevc Eneide)

VO K LA SI N E M IT O L O G IJE (Iz

IA N SK O T R O J S T V O (Iz

Hort, The New Pantheon)

Hone, Ancient Mysteries Described)

H lJE R O F A N T K IN JA M lS T E R IJ A (Iz
r h id r l id

Montfaucon, Antiquities)

sv o jo j c e r e m o n ija l n o j

O L N H E N D A (Iz

M l T R A L B IJA BIK A (Iz

R

E N JE M l T R E (Iz

Maurice, Indian Antiquities)

Lundy, Monumental Christianitv)

Montfaucon, Antiquities)

SMRT SlMONA M a C A ( I z Nuremberg Chronicle)

L A V O L I K A S V E T L O S N A S I L A (Iz
A

l e

K SA N D R IJSK I S

R A PIS (Iz

S lM B O L I K I LA V IR IN T
D

e v e t sv eto v a

33

Montfaucon, Antiquities)

Mosaize Historie der Hebreeuwse Kerke)

(Iz Montfaucon, Antiquities)

d in is t i k ih

38
43
47
56

o d o r i

(Iz IVellcome, Ancient Cymric Medicine)

TLOCRT S

30

l n iv e r z l m a

(Iz starog tampanog materijala, ljubaznou Karla Oskara Borga)

27

is t e r ija

Thomassin, Recucil des Figures,

Groupes, Themes, Fontaines, Vases et autres Ornements)

61
65
69
71

74
80
82

84
89

S lL O V A N JE P E R S E F O N E (lz

11 34

93

1135

, P O K R O V IT E L JK A M

e r e r a

e m a

(Prema muralu u Pompejima)

(Iz Bryant, An Analvsis o f Ancient Mythology)

O R F I K O JA JE
POVORKA B

is t e r ija

H O V SK IH O BRED A

n iv e r z u m a

pr e m a

(Iz Ovidijevih Metamorfoza)

r c im a

T O T , PSOGLAVI
HERM ES M

IBISO G LA V I T

e r t ik a l n i

113

129

o t

ISM E G ISTO S

(Iz Historia Deorum Fatidicorum)

(Iz fVilkinson, Manners & Customs o fth e Ancient Egyptians)

K I O B L I K H E R M E S A (Iz

pr e se k

Bryant, MythoIogv)

e l ik e

E D I P I S F I N G A (Iz

Lenoir, La Franche-Maconnerie)

O Z I R I S , K R A L J D O N J E G SVETA

(Iz Maurice, Indian Antiquities)

I L A T I E G I P A T S K I G U O B U S (Iz

ri

SUNCA

165

171

S u N E V LAV

Maurice, Indian Antiquities)

(Iz Lilly, Astrological Predictions fo r 1648,

S U R JA , VLADAR SUNCA
S O L A R N O LICF.

P lT A G O R A , P
B

1649,and 1650)

(Iz Moor, Hindu Pantheon)

(Iz Montfaucon, Antiquities)

Kircher, (Edipus ,Egyptiacus)

k v in o c iji

r u n i z o d ija k

I SO L ST IC IJI
iz

(Iz

h ije r o g l ifsk i

d r e v n o g

e m b in s k a

z id in a

V IJE V K L JU ZA B

pl o a
e

Historia Deorum Fatidicorum)

F l L O Z O F (Iz

M B IN SK U P L O U (Iz

258

H istona D eom m Fatidicorum)

265

O JE V I P O V E Z A N I SA O B L IK O M

272

S lM E T R I N A G E O M E T R IJSK A TE LA

273

T ET R A K T IS
K

o c k a

u m e r i k e

254
256

28 1

I ZVEZDA

281

VREDNOSTI

h e b r e js k o g

E R A T O S T E N O V O SITO

(Precrtano

iz

Levi, Historv o f Magicj

g r k o g

Higgins, Celtic D ntids)

284

Taylor, Theoretic Arithmetic)

289

I SA M A R I A N SK O G ALEABETA (Iz

T E T R A G R A M A T O N U LJU D SK O M SRCU (Iz

Bdhme, Libri Apologetici)

, D

a k a u k r a e n a sl ik a m a

susa

r ist a

e v ic e

306

a r ije

178

I DVANAEST A PO ST O L A

184

(Iz starog tampanog materijala, [jubaznou Karla Oskara Borga)

186

r o s t r u k i iv o t

(Precrtano

191
196

201

iz

A N S K O D R V O U O V E K U (Iz

Law\ Figures o f Jakob Bbhme)

S lM B O L I N A AKA M lS T E R IJ A (lz

206

E F E S K A D l J A N A (Iz

2 17

Montfaucon, Antiquities)

Montfaucon, Antiquities)
Fludd, De Musica Mundana)

Fludd, De Musica Mundana)

321
327
333
340

342

IN TER V A LI I H A R M O N IJE S FE R A (Iz

Stanley, The Historv o f Philosophy)

220

223

E T I R I E L E M E N T A I N JIH O V I H A R M O N I J S K I IN TERV A LI

228

314

NDANI M O N O K O R D I N JE G O V E P R O P O R C IJF . I INTERVALI

(Iz

312

S O N S K A K E C E L JA SA S IM B O L I K IM S L IK A M A

205

211

309

OVEKA

u n u t r a n je g

Gichtel, Theosophia Practiea)

(Sa rane, runo tampane, masonske kecelje)

z o d ija k a

Kircher, CEdipus /.Egyptiacus)

1136

plan

Beaumont, Gleanings o f Antiquities)

Historia Deorum Fatidicorum)

S A Z V U J A M U N D A N O G M O N O K O R D A (Iz

MlKROKOSMOS (Iz Schotus, Margarita Philosophica)

e r m e so v

254

175

e n t ir e

(Iz Cole, Treatise on the Circular Zodiac ofTentvra, in Egypt)

rvi

23 I
250

Montfaucon, Antiquities)

D E L F S K I T R O N O A C (17

T R O F O N I J E I Z L E B A D E J E (Iz

E M A O D N O SA L JU D S K O G T E L A I SPO LJA N JEC . U N IV ER Z U M A

(lz

Historia Deorum Fatidicorum)

D O D O N S K I J U P I T E R (Iz

154

(Iz Mosaize Historie der Hehreeuwse Kerke)

E G I P A T S K A B O G O R O D I C A (Iz

b n o v l je n

Westcott, The Isiac Tablet)

151

S lS T R U M

134

pir a m id e

Levi, Les Mvsteres de la Kahalle)

IZ ID A , NEBESKA K R A L JIC A

13 1

140

(Iz Smyth, Life and Work at the Great Pvramid)

O SN O V A D E LFSK O G T R O N O C A (Iz

(Iz Lenoir, La Franche-M aconnerie)

r

M B IN SK U P L O U (Iz

106

121

RKUR T

P lT IJ S K I A P O l.O N (Iz

(lz Kircher, CEdipus /gyptiacus)

V E S T K O T O V K LJU ZA B

I 02

im l ja m m a

(Iz Cartari, Imagini egli Dei degli Antichi)

V E L IK I BOG P

96

O R I J A M U Z I K E E L E M E N A T A (Iz

(Iz

Fludd, De Musica Mundana)

Fludd, De Musica Mundana)

346
349

354

1137

(Iz Picart, Re/igious Ceremonials)

M
K

N T IK O R A

r a l je v sk i

358

(Iz Redgrove, Bvgone Beliefs)

l e l r

d e

U R E L S (Iz

Paracelsus, Archidoxes Magica)

Kircher, CEdipus ALgyptiacus)

365

S lR E N A
S

342

SVOM

g n ezd l

o d

P R E D N J A STRA NA I PO L E IN A G R B A S jE D IN JE N IH A M E R I K IH D

g ip a t sk i

il i o r a o

ta je

ta

pr e m a

a slo v n a str a n a

n jig e

L P E P E R (Iz

476

LMONT

481

Culpeper, Semeiotica Uranica)

De Monte-Snyder, Metamorphosis Planetarum)

386
386

S E D F . M D E S E T DVA I M F . N A B O G A
T

M IJS K I S L O G O V I (Iz

465

l ze

fe n ik s

(Iz JVilkinson, Manners and Customs o f the Ancient Egvptians)

(Iz van Helmont, Ausgang der Artznen-Kunst)

463

467

(Iz Musceum Hermeticum Reformatum et Amplificatum)

N lK O L A S K

AVA

459

a r a c e l z l s l

S ll.F (Na osnovu crtea Haurda Vukija)

383

(Iz Hunt, Historv o f the Seal o fth e U nitedStates)

e n ik s

J O H A N B A P T I S T A VAN H

(Iz Lycosthenes, Prodigiorum, ac Ostentorum Chronicon)

Gjellerup, Den / Eldre Eddas Gudesange)

(Iz Lvcosthenes, Prodigiorum ac Ostentorum Chronicori)

a l a m a n d e r

375

PLAMENOVA

450

(Iz Paracelsus. Auslegimg von 30 magischen Figuren)

(Iz Maurice, Indian Antiquities)

e n ik s

(Iz srenjovekovne Knjige duhova)

370

l is

449

N T A K L I S E D A M P L A N E T A I P F . A T I I Z N A K O V I P L A N E T A R N I H A N E L A

367

D O B R O I Z L O SE B O R E ZA J A J E L N IV E R Z L M A

K o N V E N C I O N A L N I G N O M I (Iz

(Iz Hall, Catalogue ofE gvptian Scarabs, Etc., in the British Museum)

360

EG IPA TSK I S K A R A B E J

K O R P IJ A T A LISM A N (Iz

(lz Levi, Transcendental Magic)

PENTAGRAM

P R V A V l N U O V A I N K A R N A C I J A , ILI M A T S J A A V A T A R

(Iz Kircher, CEdipus /Egyptiacus)

485
489
495
496

etr a g r a m a t o n

387

H e b r e j s k a s l o v a p r e m a S e f e r J e c ir i

502

SVETI BIK, 1L1 APIS (Iz Kircher, Sphinx Mvstagoga)

390

K A B A L IS T I K A E M A E T IR l SVETA

513

ENEJA I HARPIJE (Iz Vergilijeve Eneide)

394

lan

516

e t ir i

SLNCOKRET (Iz Kircher, Magnes sive de Arte Magnetica Opus Tripartitum)

400

rv o

404

o je v o

D
S

rv

v it e z o v a o k r l g l o g

DRVO (lz "Breeches Bible iz 1599. godine)

ALHEMIJE

a tlr n

sto la

g lt a

(Iz

M usmtm Hermeticum Reformatum et Am plificatum )

k a m en

k o jim

je

z a m e n je n

(Iz Cartari, Imagini degli Dei degli Antichi)

P

r im e r i

H E R M I (Iz

Christie, Disquisitions upon the Painted Greek Vases)

M O J S I J E PR IM A P L O E Z A K O N A (Iz
P lT A G O R E JS K I PEATNI PRSTEN

a
a

G IJSK I M A

Levi, Transcendental Magic)

(lz Levi, The Magical Ritual)

G IJSK I K R L G

(Iz The Comp/ete Book of Magic Science)

O B L I K PAKTA SA D L H O M J L P I T E R A (Iz

1138

e f ir o t s k a
drv o

527

drv eta

k a sn ijih

k a b a l ist a

BELA S E F IR O T S K IH K O R E S P O N D E N C IJA (Iz

421

jE Z E K IL J E V A V IZIJA

424

N oJE
a

arta

NE P O R T L G A I.S K E K A R T E

IZ

N T E N JA PIL A (Iz

Taylor, The History ofP laying Cards)

K o v E G I N JE G O V I H E R L V IM I (Iz

444

O D E D A A STI I D IK E
N

(Iz Mver, Qahbalah)

(Iz Chatto, Origin and History o f Playing Cards)

442

The Complete Book ofM agic Science) 4 4 7

(Iz Maurice, Indian Antiquities)

(Iz The B ear Bible)

I N JE G O V A Z O D IJA K A A R K A

532
535

S E F I R O T L O B L IK L S O I.A R N O G S IS T E M A

438

528
Fludd, Collectio Operum)

e b r e js k a t r ija d a

420

(Iz Cartari, Imagini degli Dei degli Antichi) 432

B A F O M E T , JA R A C IZ M E N D E S A (Iz
M

stare Biblije)

d ela tn o sti

(Prevedeno iz Kircher, GLdipus /.Egvptiacus)

l p it e r

e f ir o t s k o

406
411

b o a n sk e

Calmet, Diclionarv o fth e Holy Bihle)

(Iz Mosaize Historie der Hehreeuvvse Kerke)

PR SN IK V E L IK O G SV E T E N IK A (Iz

Calmet, Dictionary o fth e Holy Bihle)

537
542
553
563
577
588
598
599

1139

S
F

ta
r

REIN A DANA (Iz

Montfaucon, Antiquities)

Mosaize Historie der Hebreeuwse Kerke)

U Z U R A S V E T E N I K A (Iz

Z L A T N I 1 RU IN K R ST (Iz
a za peta

rb

608

o h a n a

a l e n t in a

Geheime Figuren der Rosenkreuzer)

n d r ee

(Iz

S lM B O L I A

k o j i

se

p r ip is u j e

v r a

IIA M A J

692

(Iz Flammel, Hieroglvphicai Figures)

f. V R E J I N A
s v e t o g

T a b e l a s r e d n j o v e k o v n ih

a l h e m ij s k ih

704

s im b o l a

619

(Iz Valentine, The Last Will and Testamenl)

E

EM EN TARNI SVET (Iz

Musccurn Hermeticum Reformatum et Amplificatum )

S lM B O L I N I D IJA G R A M D ELOVANJA P R IR O D E (Iz

Fludd, C'ollectio Operum)

a l e n t in

n d r ea

H E M I J S K I A N D R O G I N (1 z

K lJU

A L H E M IJE PREM A

634

Turhce Philosophorum)

637

Maier, Viatorium)

bo ji

ru pa s v e t s k ih

u g usta

s t r a n a

663

napa

K lJU

r e l ig ija

666

e l ik a

m iste rijsk o g

h ra m a

667

P lT A G O R A IZ K

r o t o n a

672

a s po r e d

ZA V E L IK U FILO ZO K SK U TAJNU

v o r it e

a r s if a l i

o z e n k r o jc e r s k o

l ju

T
S

(P recrta n o

aduta u ta r o tu

a b e r n a k l a
v eti

c. r a l
r a spe e

a n teo v u

674
675
676
677

d u a ln im

N a s lo v n a s tr a n a B a r to n o ve

B E K O N O V S K I PO T PIS

p r in c ip o m

SVETLOSTI I TAME

780

192
794

F r e n s is B e k o n , b a r o n V e r u l e m , V ik o n t o d

IP T I N A V IN JET A

D r u a u to v

S en t O eb en a

678
682

PaRACELZUS (Iz The Complete IVritings o f Paracelsus o f Hohenheim)

685

797

(Iz Ralegh, History o f the WorId)

p o r t r e t

789

A n a to m ije m e la n h o lije

(Iz Alciati Emblemata)

799

S e k s p ir a

(Iz Shakespeare, Great Folio iz 1623. godine)

N a s lo v n a s tr a n a u ven o g

S E R V O L T E R A R O L I J A (Iz

B o a n s tv e n v k o m e d ijv

iz Dante, La Davina Commedia)

s tv o re n

(lz Bacon, Advancement o f Learning)

ALBERT V e lIK I (Iz Jovius, Vitae Illustrium Virorum)

1140

775

(Iz Shakespeare, King Richard The Second, Quarto iz 1597.)

673

dana
v e l ik ih

Rosencreutz, Chem ical M arriage) 771

(Iz Burton, Anatomv o f Melancholv)

670

t a r e in a

1 6 1 6 . g o d in e ( I z

V lN J E T A K O JA P R IK A Z U J E S V E T I.O I O S E N E N O S L O V O A

f o r m u l a

Museum hermeticum reformatum et amplificatum)

za

669

pr o r o i t a

r o z e n k r o jc e r s k a a l h e m ijs k a

( P r e c r t a n o iz

iz d a n j a iz

(Iz Fludd, Philosophia Mosaica)

668

739-767

665

S a isk a Izid a
e l f sk o g

D O M IN IK A

(l/.Ashm ole, Theatrum Chemicum Britannicum)

p rik a z a tla n ti a n s k o g

De

ilumuniranog u Napulju, Leta Gospodnjeg 1606)

U n iv e r z u m

o n su l t o v a n je

SL IK E K L A U D IJA

A lh e m i js k o v e n a n je K r is tija n a R o z e n k r o jc a - NASLOVNA

H e rm e s s to ji n a le d im a T ifo n a

732

643-662

( P r e c r t a n o i z L e n o ir , L a F r a n c h e - M a c o n n e r ie )

Id e a liz o v a n

(Iz Philalethes, Lumen de Litmine)

PLA N IN A

HeRMETIKE I A L H E M I J S K E

641

Hargrave Jennings, The Rosicrucians, Their Rites and Mvsteries)

l u s t r a c ije

722

Seuf.NTANA V a l i s a N o v i j a (Iz manuskripta napisanog i

P E T N A E S T R O Z E N K R O JC E R S K IH I K A B A LIST I K IH D IJA G R A M A
(Iz

EgiPANIMA (Iz Kircher, (Edipus AEgyptiacus)

627

(Iz retk o g ta m p a n o g m a terijala )

R O Z E N K R O J C E R S K A N A SLO V N A S TR A N A (Iz

71 3

62 1

NeVIDLJIVA M aGINA
JoH A N V

695

d r v e t a

(Precrtano iz originalnog manuskripta iz 1577. godine)

617

Chymische Hochzeit)

t r a k t a t a

(Iz Musceum Hermeticum Reformatum et Ampliftcatum)

EM ERU

L i s t o v i H f. r m e s o v o g

612

r u a

N a l o v n a s t r a n a a l h e m ij s k o g

602

Geheime Figuren der Rosenkreuzer)

Z E N K R O JC E R SK A RU A (Iz
J

60 1

p r v o g

iz d a n j a

801
I s to r ije s v e ta ,

Ralegh, History o fth e World)

804

C U V F .N A K R IP T I N A N A SLO V N A STR A N A

(Iz Selenus, Crvptomenvtices et Cryptographice)

D v O S l . O V M A L F A B E T (Iz

Bacon, De Augmentis Scientiarum)

811
813

1141

r im e r

d v o sl o v n o g

aV

814

p is a n ja

K L J L D VO SLOVNE IFR E (Iz

Bacon, De Augmentis Scientiarum)

816

R E M E N A T O A K , ILI D ISK IF R A

(Iz Brown, Historv o f Chemistrv)

A lT IE M IJS K I K R IPT O G R A M

815
K

M lS T E R IJA M A K RO KO SM O SA
M lS T E R IJ A M IK R O K O SM O SA

(Iz Barrett, Magus)

910
912

avaho

PE AN A SL IK A

(Prema originalnom crteu Hostina Klaha)

z a p is

na b r e z o v o j

819
824

(Precrtano iz ezarijanovog izdanja Vitruvija)

833
834

N lM B I ALREOLA L SIM B O LIZ M L

O k r l g l i sto

k r a l j a

K E B E S O V A T a B L IC A
, , B o A N S K l

r in c

ovan

la z

a k o c i

(Ljubaznou Elis Palmer Henderson)

(Iz Vcenius, Theatro M oral de la Vida Humana)

LJIO ST R O

o d

932

(Na osnovu Udonove biste Kaljiostra)

r a n sil v a n ije

1 V IZ IJ A A P O K A L IP S E

r o f o d

en

e r m e n a

(Prema gravuri ana Duvea)

934
949
953
958
972

850

A r t lr a

l l

is t e r ija

(lz Khunrath, Amphitheatrum Sapientice Aeternae)

(Iz Jennings, The Rosicrucians, Their Rites and Mysteries)

.928

k o r i

(Ljubaznou Elis Palmer Henderson)

(Precrtano iz ezarijanovog izdanja Vitruvija)

(Iz Audsley, Handbook o f Christian Symbolism )

NEBO

, SV E T O M E S T O IS L A M A

K o m a d IN D IJ A N S K E G R N A R IJ E
K A B A L IS T I K I I M A G IJSK I ALFABETI

na

818

IP T I N I P R IK A Z B O A N S K E 1 P R IR O D N E PRAVDE

(Iz Selenus, Cryptomenytices et Cryptographice)

PLTO V AN JE

(Detalj panorame Meke

iz D'Ohsson, Tahleau General de TEmpire Othmari)

a b a

M lD E V IV IN S K I
K

n o n o

(Iz D Ohsson, Tableau General de l'Empire Othomari)

818
N

Geheime Figuren der Rosenkreuzer)

A L H E M IJ S K I K R IP T O G R A M (Iz

l h a m e d o v o

976

862

V E L IK I D O R D I O G R L IC A R E D A PO D V EZIC E

(lz Ashmole, Order o f the Garler)

(Iz Berjeau, History o f the Holy Cross)

IS T O R IJA T S v E T O G KRSTA
T

a l

863
867
871

KRST

C R U X A N SATA

872

F i g l r a s a U s k r n j e g o s t r v a k o j o j j e n a l e i m a C RU XAN SATA

873

A P O L O N I J E IZ T l J A N E (Iz

Historia Deorum Fatidicorum)

876

Higgins, Anacalvpsis)

880

SPEF. L P R O S T O R L (Iz

R asp ee

K e c a l k o a t l a i z K o d e k s a B o r d ij a

(Iz Kingshorough, Antiquilies o f Mexico)

J a k o b
(Iz

B e m e , te v to n s k i teo zo f

Viljem Louovog prevoda D elaJakoba Bemea)

PRESTO B
E p iz o d e

882

o
iz

GA I JA G N JE T A (Iz
M

is t e r ij a

Jacoh Behmen, Works)

885
891

A p o k a l ip s e

(Iz Klauher, Historiae Bihlicae Veteris et Novi Testamenti)

895

Solis, Biblische Figureri)

897

e t ir i

JAHAA A

p o k a l ip

SE (Iz

JO V A N O V A V IZ IJA N O V O G J E R L S A L IM A

(Iz Klauher, Historiae Biblicae Veteris et Novi Testamenti)

1142

903

1143

O r f i k e

is t e r ij e

101

H OV SKI I D IO N IZIJSK I O B R ED I

104

A TLA N TID A I BOGOVI DAVNINA

SA D R A J

108

Platonova Atlantida u svetlu savremene nauke # Mit o

Umiruem Bogu Obred posveen Tamuzu i Itar # Misterije Atisa i Adonisa # Obredi posveeni Sabaziju # Kabirske Misterije sa Samotrake
M it
P r e d g o v o r s r p s k o m iz d a n ju :
M a rio

L a m p i : T

a jn a u e n ja s v ih

DELO

k o je t r e b a uvati

7
13

U vO D

17

D R E V N E M IST E R IJE I TAJNA DRUTVA -

P rvi d h o

53

Drevni sistemi obrazovanja # Cels o hrianima * 7nanja neophodna za pravilan ivot * D ruidske M isterije
Britanije i Galije * Rituali posveeni Mitri # Poreenje
mitraistikih i hrianskih Misterija
is t e r ij e

O b r ed i po sve en i M

B r it a n ij e

G a l ij e

D rugi deo

73

Gnostike Misterije # Simon Mag i Vasilid * Abraksas,

gnostiki koncept boanstva * Misterije Serapisa # Simbolizam lavirinta # Odinistike, ili gotike, Misterije
is t e r ij e

79

A s a r - H a p ij a

O d in is t i k e

is t e r ij f

87

D re v n e M is te rije i ta jn a d r u tv a -

T rei d eo

Eleusinske M isterije * M ali obredi # Veliki obredi

Orfike M isterije * Bahovske M isterije # D ionizijske
Misterije

1144

retpo sta v k e

e r m e so v o m

id e n t it e t l

91

126

127

Iz V IT O P E R E N I H E R M E T I K I F R A G M E N T I

130

T o to v a k n jig a

133

P O IM A N D E R , H E R M E S O V A V l Z I J A

135

IN IC IJA C IJE PIRA M ID A

57

66

it r i

D re v n e M is te r ije i ta jn a d ru tv a -

11 7

b o g l

Pretpostavke o Hermesovom identitetu # Izvitopereni hermetiki fragmenti # Totova knjiga # Poimander, Hermesova Vizija # Tajna Univerzalnog Uma # Sedam Upravitelja Sveta
P

lm irl e m

Z iv o t i u e n ja T o t a H e r m e s a T r is m e g is t o s a
-

epo h a

P redgovor

D r l id s k e

145

Otvaranje Velike piramide od strane kalifa A l Mamuna #

Prolazi i odaje Velike piram ide # Sfingina zagonetka #
Misterije Piramide # Tajna kovega Piramide Prebivalite Skrivenog Boga
P O B L E M I S PIR A M ID O M

149

S fin g a

153

is t e r ije

(58

ir a m id e

IziD A , DEVICA SVETA

163

Roendani bogova # Ubistvo Ozirisa Hermetika Izida

# Simboli karakteristini za Izidu # Trubaduri Mumifikacija mrtvih
M lm ifik a c ija m rtv ih

E g ip tl

17 7

1145

S u N C E , UNIVERZALNO BOANSTVO

181

Solarno Trojstvo # Hrianstvo i Sunce # Roendan Sunca * Tri Sunca # Nebeski stanovnici Sunca * Sunce u alhemijskoj simbologiji # Ponono Sunce * Solarne boje
S

o l a r n o

184

i S

187

r i a n s t v o

o en d a n

ri su n c a

ebesk i

u n ce

u n ce

188

u n ca

u a l h e m ijs k o j

u n ca

195

sim b o l o g iji

197

PONONO SUNCE

198

S O L A R N E B O JE

199

Z O D IJA K I N JE G O V I Z N A C I

202

Primitivni astronomski instrumenti # Ekvinociji i solsticiji

# Astroloke epohe sveta # Kruni zodijak iz Tentire #
Tumaenje znakova zodijaka # Horoskop sveta
B e m b in s k a Iz id in a PLO A

im b o l iz a m

e m b in s k e

267

S lM B O L I K E P lT A G O R IN E IZ R E K E

275

P lT A G O R E JS K A A ST R O N O M IJA

277
280

Teorija hrojeva # Numerika vrednost slova # Metod obezbeivanja numerike Moi rei # Uvod u pitagorejsku teoriju brojeva # Eratostenovo sito # Znaenja deset brojeva
M

eto d

o b e z b e iv a n ja

n u m e r i k e

o i

rei

286

293

a b ela

d eset

b ro jev a

Filozofski oveuljak # Tri univerzalna centra # Hramovi

inicijacije # Simbolizam ruke # Veliki i mali ovek # Antropos, ili Naddua
L e g e n d a o H ir a m u

l o e

232

244

Uvek-goree lampe # Delfsko proroite # Dodonsko proroite # Trofonijevo proroite # Inicirani arhitekti # Sedam svetskih uda

1146

ed a m

337

Pitagora i dijatonska lestvica # Terapijska muzika # Muzika sfera # Upotreba boja u simbolizmu # Boje spektra i
muzike lestvice # Zodijake i planetarne boje
F

pr o r o i t a

249

s v e t sk ih

259

u d a

317

Izgradnja Solomonovog Hrama # Ubistvo Hirama Abifa

# Muenitvo aka de Molea # Duh vatre i pinealna lezda # Lutanja astronomskog Hirama # Kleopatrina igla
i masonske oznake
P lT A G O R E JS K A T E O R IJA M U ZIK E I B O JE

r k a

301

222

U D A A N T IK E

283

U v O D U P IT A G O R E JS K U T E O R IJ U B R O JE V A

S lM B O L IZ A M LJU DSK OG TELA

Platonova inicijacija u Velikoj piram idi # Istorija Bembinske Ploe # Platonistia teorija o idejama * Meudejstvo tri filozofska zodijaka # Haldejska fdozofija trijada
# Orfiko jaje
S

O S N O V E PITA GO REJSTV A

P lT A G O R E JS K A MATEMATIKA

190

st a n o v n ic i

262

Pitagora i krotonska kola # Osnove pitagorejstva # Simetrina

tela * Pitagorini simholiki aforizmi # Pitagorejska astronomija
# Keplerova teorija svemira

r o jst v o

Z lV O T I F IL O Z O F IJA P lT A G O R E

il o z o fija

M U Z IK E

u z ik a s f e r a

il o z o f ija

b o je

338
345
350

11 47

R i b e , i n s e k t i , I V O T I N J E , G M IZ A V C I I P T IC E - P

rvi d h o

M o d u s O perandi

357

Jona i kit # Riba, simbol Hrista # Egipatski skarabej

Jupiterova muva # Zmija mudrosti * Sveti krokodil

I n s ek ti

363

371

m iz a v c i

R l B E , I N S E K T I , I V O T I N J E , G M IZ A V C I I P T IC E - D

rugi deo

E M E N T I I N JIH O V I S T A N O V N IC I

377

n o m i

n d in e

C U L T V S ARBORUM

a l a m a n d er i

il ei

ZAKONA

SVETI G

AL

430

1148

LSTL

a r a c e l z ija n s k i

sis t e m

e r m e t i k a t e o r ija

M ED IC IN SK E
l z r o c im a

f o l o z o f ije

b o lesti

a b a l a

, TA JN A D O K T R IN A

iz r a e l a

S e f e r J e c ir a , K n jig a s tv a r a n ja
O

IZ V O D IZ K N JIG E O DR F

, H E M IJA I T E R A P E U T IK A

472

473
480
484

492

498

435

Egipatska crna magija # Doktor Johanes Faustus # Mefistofel iz Grimoara # Prizivanje duhova # Paktovi sa demonima # Simbolika pentagrama
O R IJA I PRAKSA C R N E M A G IJE

f a r m a k o l o g ij a

Pisani i nepisani zakoni # Poreklo kabalistikih spisa #

Rabin Simeon ben Johaj # Velike kabalistike knjige # Podela kablistikog sistema # Sefer Jecira

427

G IJA M ETA LA I D R A G L L JA

469

H E R M E T I K O TRAVARSTVO 1 F A R M A K O L O G IJA

416

C E R E M O N I J A L N A M A G I J A I A R O B N JA T V O

466

pta za pa a n ja

e r m e t i k a

416

Preistorijski spomenici # Ploe Zakona # Sveti Garl #

Epohe sveta # Talismanski dragulji # Kamenje i dragulji
Zodijaka i planeta

464

Paracelzusovi metodi leenja # Palingeneza # Hermetike teorije o uzroku bolesti # Lekovita svojstva trava # Upotreba droga u Misterijama # Sekta Asasina
403

M E N JE , M E T A L I I D R A G U L JI

462

397

Cvet, faliki simbol # Lotosov cvet # Skandinavsko Drvo

Sveta, Igdrasil # Bagremova mladica # Sok od groa #
Magine moi mandragore

457

P lo e

452

388

C V E E , B IL JK E , PLO D O V I I D R V E E

449

en ta g r a m

382

e n ik s

lV O T IN JE

444

d lh o v a

Paracelzusova teorija o submundanima # Redovi elementarnih bia # Gnomovi, undine, salamanderi i silfi # Demonologija # Inkub i sukuba # Vampirizam

Golubica, joniki amblem # Samoobnavljajui Feniks #

Grb Sjedinjenih Amerikih Drava # Bast, boginja maka
Ptolomejida 9Apis, sveti bik # Monoceros, ili jednorog
F

in v o k a c ije

437

440

s n o v i

K A B A L IS T I K E K O S M O G O N IJE

510

A IN SOF i Kosmiko Jaje # Kabalistiki sistem sveta #

Kabalistiko tumaenje Jezekiljeve vizije # Velika slika
Nabukodonosorovog sna # Veliki Covek svemira # Pedcset vrata ivota
K

a b a l is t i k i

SISTEM SVETOVA

512

1149

SE F IR O T S K O DRVO

526

Confessio Fraternitatis # Anatomija Melanholije Don

Hejdon o rozenkrojcerstvu # Tri planine mudrih * Filozofsko ja je * Ciljevi Rozenkrojcerskog Reda

Trideset i dve staze mudrosti Veliko i Malo Lice %Kirherovo Sefirotsko drvo Misterija Daata Tri stuba koja
dre Sefirotsko drvo Cetiri slova Svetog Imena

C o n fe s s io F r a te r n ita tis

K a b a l i s t i k i K LJU E V I STVARANJA OV EKA

P etnaest R O Z E N K R O JC E R SK IH

C . a d E r u d ito s E u r o p /e

629

I
643

K AB A LISTI K IH D IJA GRAM A

560

Poreklo karata za igru Rota Mundi rozenkrojcera # Problem simbolizma Tarota # Karta bez broja * Simbolizam
dvadeset jednog velikog aduta # Znaci karata
T a BERN AK L U D IV U IN I

R.

540

Gematrija, Notarikon i Temura * Elohim etiri Adama

# Adam u arapskoj tradiciji Adam kao arhetip oveanstva Rana hrianska crkva o braku
A n a l i z a TAROT KARATA

626

R O Z E N K R O JC E R S K E D O K TRIN E I NAELA

amajim, Okean Duha * Sedam Dana Stvaranja Simboliki grob Kristijana Rozenkrojca * Regioni elemenata
* Novi Jerusalim * Velika tajna Prirode
663

Ilustracije u boji
Deo ilustracija ko jeje za prvo izdanje knjige T a j n a
s v ih e p o h a , iz 1928. godine, uradio August Knap

u e n ja

584
A L H E M IJA I N JEN I PREDSTAVNICI

Mojsije, egipatski inicijat * Izgradnja Tabernakla Opremanje Tabernakla Zavetni Koveg Odea asti i
dike Urim i Tumim

679

Umnoavanje metala # Medalja cara Leopolda I Paracelzus od Hoenajma Ramon Ljulj * Nikola Flamel
G rof Bernard iz Treviza

IZGRADNJA TABERNAKLA

588

N am etaj T abernakla

592

O d e d a ASTI I DIKE

P a r a c e l z u s o d H o e n a jm a

684

R am o n L ju l j

689

596

N ik o l a F l a m e l

693

U r i m i T u m im

601

G r o f B e r n a r d i z T r e v iz a

697

B r a t s t v o R u in o g K r s t a

604

PR A K S A A L H E M IJE -

P rv i d eo

699

Poreklo alhemijske filozofije # Aleksandar Veliki i drvee

koje govori Priroda i umee Alhemijski simbolizam
Pesma nad pesmama * Zlato Filozofa

Zivot Oca C.R.C. * Johan Valentin Andrea Alhemijska

uenja rozenkrojcera * Znaaj Ruinog Krsta Adepti
Ruinog Krsta

1150

T eorija I

P rv i p o s t u l a t

605

D ru gi po stulat

611

T r e ip o s t u l a t

619

C etv rti po stulat

622

709

A l h e m ij s k i s im b o l iz a m

T eORIJA I

PRAKSA A L H E M IJE

D r u g i DEO

720

Alhemijska molitva Hermesova Smaragdna Tabla * Pismo Brae R. C. * Magina Meseeva Planina * Alhemijska form ula * Rosa mudraca

1151

P O R E K L O A L H E M IJ S K IH

FO RM LEA

H e r m es o va S m a r a g d n a T a b la
P is m o

B r a f . R . C . ( R l in o g

K r sta)

721

723

S O L O M O N , P E R S O N IF IK A C IJ A L N IV E R Z A L N E

727

H e r m e t i k e i a l h e m ij s k e s l ik e K l a u d ija D e D o m in ik a

u N a p u l ju , L eta G o s p o d n je g 1 6 0 6 .

A l h e m ijs k o v e n a n je

739

768

Poziv Kristijanu Rozenkrojcu na Alhemijsko Venanje Virgo Lucifera # Filozofska Inkvizicija Kula Olimpa * Homunkuli # Vitezovi Zlatnog Kamena

n a sle e

sl o b o d n o g

z id a r s t v a

839
845

847

Sv. Irinej o Hristovom ivotu # Prvobitno Isusovo ime # Krten ovek # Eseni # Arturijanski ciklus Merlin Carobnjak
A

r t l r ija n s k i c ik l l s

i leg en d a o

v e t o m

r a l l

K r S T I R A S P E E U P A G A N S K O M I H R I A N S K O M M IS T IC IZ M U

858

865

Legenda Aurea # Izgubljene aleksandrijske biblioteke #

Krst u paganskom simbolizmu Raspete, kosmika alegorija # Raspee Kecalkoatla # Ekseri Stradanja

P r vi d an

769

D r lg i d an

770

T r e i d an

773

e t v r t i d an

776

P e t i d an

778

esti d an

779

C r u x a n s a ta

871

S e d m i d an

783

R lM S K I I G R K I K A T O L J K l K R S T O V I

873

RaSPE E -

875

KON,

K S P IR I R O Z E N K R O JC E R I

K r ip t o g r a m k a o in il a c s im b o l i k e f il o z o f ij e

Stubovi koje su podigli Setovi sinovi # Enoh i Kraljevski

Lukovi # Dinizijske Arhitekte # Rimsko Drutvo Solomon, personifikacija Univerzalne Mudrosti # Neprocenjivo naslee slobodnog zidarstva

K
T

r st

a l

a l e k s a n d r ijs k e

pa g a n sk o m

b ib l io t e k e

s im b o l iz m l

k r s t

868
869
870

K O S M I K A A L E G O R IJ A

R a z a p e t i s p a s it e lji

877

R a s p e e K e c a lk o a tla

880

E k s e r i S t r a d a n ja

883

808

M lS T E R I J A A P O K A L IP S E

Tajni alfabeti # Dvoslovna ifra Slikovne ifre * Akroamatine ifre # Numerike i muzike ifre # Kodirane ifre
S i m b o l iz a m s l o b o d n o g z id a r s t v a

z g l b l je n e

786

Rozenkrojcerska maska # Zivot Viljema Sekspira # Ser

Frensis Bekon # Potpisi u akrostihu # Znaajan broj trideset tri # Filozofska smrt

11 52

e p r o c e n jiv o

M LDRO STI

M l S T I N O H R I A N S T V O

S e l e n t a n a V a l is a N o v ij a iz m a n u s k r ip t a n a p is a n o g I
il u m u n ir a n o g

831

io n iz ijs k i a r h it e k t i

887

Sveti grad Efes # Autorstvo Apokalipse # Alja i Omega

# Jagnje Boje * etiri jahaa # Broj zveri
827

Is la m s k a v e r a

905

Muhamedov ivot # Objava Kurana Oprotajno hodoae # Prorokov grob # Kaba u Meki Tajna doktrina
islama
1153

D O SAL)A OBJAVLJLNO U

Biblioteci
SlM B O L lZ A M A M E R I K IH IN D IJA N A CA

925

Ceremonija lule mira * Istorijski Hijavata Midevivin

- vraanje amerikih Indijanaca Popol Vuh * Misterije Sihalbe

is t e r ij e

fA g a rta

t a jn a
d o k trjn a
Tom I

934

P o p o l V uh
M

f T. fBGxvmka

K lju e v i za M

Cosnujjpneza

937

ib a l b e
is t e r ij e

ib a l b e

M lS T E R IJ E I N JIH O V I EM ISARI

942
946

Homerov zlatni lanac Hipatija, aleksandrijska neoplatonistkinja * B oanskP Kaljiostro * G rof od Sen ermena Oblikovanje amerike zastave Deklaracija
nezavisnosti

f i

7 ,

H ip a t ij a

948

G r o f d i K a l j io s t r o

952

TAJNA

G r o f o d S en

957

d o k t r in a

e r m e n a

E p iz o d e iz a m e r i k e

is t o r ij e

964

Z A K L JL A K

968

B ib l io g r a f ija

983

IN D E K S

1007

B E L E K A O AUTORU

1133

S P IS A K ILU STRA CIJA

1135

Tom 11

f in t r op&0cr%ez a

AA P T A

P T

I \ 'C

J - 4 1 1 J. J- 1 M J - V i V

Izdavako knjiarsko preduzee

1 15 4

Solunska br. 10, 11000 Beograd, Srbija

E-mail: metaphysicster@gmail.com
Tel. 011/292 0062-, 064/307 3668

"p -23. tispensii

NOVf HODEL
UN/VRZUMA

Do SA D A

O B JA V L JE N O

Bibliotcci

'A g j a r t a ^

T. 'D. tlsjjen sM

ETVRTl PUT
fiota ifiiAovnog jpreofiraaja

-J
Ofdiis fitahli

T. 'D, 'Uspenski

VENA

TERTIUM
ORGANUM

f il o z o f ija

'Ire t.&anon m tif enja.

:Ku za enigfne sveta

T. T). Usrpenski

U POTRAZI
ZA UDESNIM

Tfiifinopfia perennis
1). S. M e re k o v sk i

TAJNA
ZAPADA
M ttim iid a /'E v ro p a

(fragme.nti nepoznatog
uenfa

mrvAemmcA

H Y " S l C Z <J/ V

Izdavako knjiarsko preduzee

Solunska b r
Tel:

11000

Beograd, Srbija

011 /292^*0oo2/ ^*064/aT>7' 3*6/78

M e n li

P. H o l

TAJNA UENJA SVIH EPOHA

Enciklopedijski pregled masonske, hermetike, kabalistike i
rozenkrojcerske simbolike filozofije u obliku interpretacije tajnih
uenja sadranih u ritualima, alegorijama i misterijama svih epoha
Izdava: Metaphysica, Beograd
Za izdavaa: Aleksandar Dramianin
Suizdava: Mondo Group, Beograd
Za suizdavaa:
Slog, prelom, izrada indeksa i
likovno reenje korica:
Finansijski savetnik:

Vuk Dramianin
Mario Lampi
marlama@open.telekom.rs
mr ecc. Predrag Rogan

Plasman: 011 /292-0062

metaphysicster@gmail.com
Stampa: Finegraf, Beograd
Tira: 1.000 primeraka
ISBN 978-86-7884-135-4 Prvo izdanje, Beograd, 2011
CIP - Katalogizacija u pubtikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

133.5
141.33
141.319.5

HOL, Menli Palmer, 1901-1990

Tajna uenja kroz sve epohe : enciklopedijski pregled masonske, hermetike,
kabalistike i rozenkrojcerske simbolike filozofije u obliku interpretacije tajnih
uenja sadranih u ritualima, alegorijama i misterijama svih epoha / Menli P. Hol ;
prevod, napomene i komentari Mario Lampi. - 1. izd. - Beograd : Metaphysica:
Mondo Group, 2011 (Beograd : Finegraf)- - 1154 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Biblioteka
Agarta)
Prevod dela: The Secret Teachings o f All Ages / Manly Palmcr Hall. - Autorova
slika. - Tira 1.000. - Tajna uenja svih epoha - delo koje treba uvati: str. 7 -1 2 .Beleka o autoru: str. 1133-1132. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 983-1006. - Registar.
ISBN 978-86-7884-135-4
a) Okultizam b) Misticizam c) Kabala
COBISS.SR-ID 182137868

Segara

ISBN 978-86-7884-135-4

9788678841354
9 7 8 8 6 7 8 11841 354