METODOLOGIJA- BELESKE SA PREDAVANJA

-Metode prikupljanja podataka:

Postoji nekoliko metoda prikupljanja podataka

Ispitivanje
Posmatranje
Eksperiment
Metoda studije slucaja
Test
Biografska metoda
Analiza sadrzaja dokumenta

19. ISPITIVANJE:
Metod prikupljanja podataka preko iskaza drugih subjekata (ispitanika).
Specificnosti: najvise koriscena metoda, jer se pomocu nje mogu saznati podaci o
procesima I pojavama u proslosti, sadasnjosti I buducnosti.
Brojne kritike iz vise razloga: -ispitanici su cesto nekompetentni ili su njihovi iskazi
cesto neistiniti sto ukazuje na nedovoljnu pouzdanost ove metode.
Prema raznim kriterijumima postoje razne klasifikacije ispitivanja:
-prema nacinu ispitivanja moze biti: usmeno, pismeno, kombinovano
-prema broju ucesnika moze biti: individualno, grupno, kolektivno (individualnojedan ispitivac, jedan ispitanik; grupno- jedan ili vise ispitivaca I vise ispitanika;
kolektivno- jedan ili vise ispitivaca I vise ispitanika koji daju zajednicki odgovor)
-prema ponasanju ispitivaca razlikujemo: blago, neutralno, ostro
blago- ispitivac uspostavlja prijateljski odnos prema ispitaniku, prednosti su vise
istinitosti, iskrenosti, pouzdanosti, nedostaci su: potrebno je vise vremena, I mnogo
obucenih kadrova (Balkanskom ulicom, Kao sav normalan svet)
neutralno- ispitivac uspostavlja uctiv I poslovan odnos prema ispitaniku
ostro- ispitivac postavlja unakrsna pitanja, isto pitanje postavlja nekoliko puta,
menja ton, kao veoma visokom, glasnom tonu, sa znacajnim gestikulacijama,
ukatuje na postojece I nepostojece neistinosti u odgovoru ispitanika (policijsko
ispitivanje)
Metoda ispitivanja ima dve tehnike: anketa I intervju

20. NAUCNI INTERVJU

Tehnika metode ispitivanja

Prema radu ispitivaca razlikujemo: usmereni I neusmereni
Neusmereni, slobodni intervju- ispitivac ima slobodu odabira pitanja, to je osnova za
razgovor, bira redosled pitanja, ova vrste se koristi veoma cesto I odgovara svim
vrstama ispitivanja.
Usmereni- ogranicenje slobode ispitivaca, prednost je veca preciznost I
ekonomicnost, razlikujemo:
Orijentacioni, kad ispitivac uspostavlja odnos sa ispitanikom, mora da postavi sva
pitanja, moze da bira redosled I da objasnjava sadrzaj pitanja, odgovara svim
vrstama ispitivanja
dirigovani- ispitivac postavlja sva pitanja ali ne sme da menja redosled postojecoj
osnovi za razgovor, moze da postavlja potpitanja I ova vrsta odgovara neutralno
ispitivanju)
rigorozni- ispitivac mora da postavi sva pitanja, ne sme da postavlja potpitanja,
jedino sme da objasni sadrzaj pitanja I potpitanja, odgovara neutralnom ali I ostrom
ispitivanju)
21. ANKETA
Tehnika metode ispitivanja gde nema slobode ni ispitivaca ni ispitanika, vec je
njihova sloboda ogranicena instrumentom koji se zove anketni upitnik.
Postoji vise klasifikacija anketa.
Prema kriterijumu rada anketara, razlikujemo: usmene, pismene, kombinovane
Anketni upitnik je instrument koji se koristi u anketi, gde su pitanja precizno
navedena, odgovori precizno definisani, sa manjim modalitetima za svako pitanje.
NE TREBA- STRATEGIJA PLANIRANJA, PRINCIPI PLANIRANJA I PRAVILNOSTI
PLANIRANJA
Kreiranje istrrazivanja: naucni ciljevi, hipoteze, indikatori
Zahtevaju odredjene metode.
Osim paradigmatskog opredeljenja, izbor metoda zavisi I od svojstava indikatora.
U istr postoje osnovne (analiza I analogija; analiza moze biti analiza sadrzaja I
strukruralna analiza, a analogija moze biti klasifikacija I indukcija) I opste naucne
metode (hipoteticko-deduktivna metoda, statisticka I metoda modelovanja, odnosno
preciziranja vrste modela).
Postoje I komparativne metode, metode idealnih tipova, I strukturalno- funkcionalne
metode)

Sto se tice instrumenata, tehnika I plana obrade: plan ukrstanja, plan tabela, kodeks
sifara, plan kontrole, plan sredjivanja I sifrovanja.

Ispitivanje I analiza sadrzaja dokumenta- Bolonjska deklaracija

Opsta (generalna) hipoteza: Od uvodjenja bolonjskog sistema u Srbiji, primenom na
Fakultetu politickih nauka Univerziteta u Beogradu, taj process je imao vise reformi,
pozitivnih I negativnih efekata.
Posebne hipoteze:
Usvajanjem zakona o Bolonjskom sistemu 2003.godine pocelo se sa primenom
drugacijeg vida obrazovanja u Republici Srbiji.
Uprava Fakulteta Politickih nauka je donela odluku o usvajanju I primeni bolonjskog
sistema na tom fakultetu.
Do sada je siszem imao vise reformi sa pozitivnim I negativnim efektima.
Pojedinacne hipoteze:
Tim zakonom je odredjeno bodovanje ESPB- zakon (clan zakona), indeks, nastavni
program.
Na MPIS u potpunosti je implementiran ovaj sistem- nastavni program, evaluacija,
kolokvijum, aktivnost na predavanjima I vezbama.
U pozitivne efekte ubrajaju se veca prisutnost I aktivnost studenata na
predavanjima I vezbama- spiskovi, indeks
Jedan od negativnih efekata je tehnicka nemogucnost da se sprovede Bolonjska
deklaracija (velicina prostora, broj studenata)
Reformama se povecala efikasnost primene Bolonjske deklaracije u Srbiji.

25. POSMATRANJE
Metoda prikupljanja podataka neposrednim opazanjem pojave ili procesa pomocu
cula vida, sluha, mirisa I dr.
Moguca je primena tehnickih pomagala (kamera, durbin, mobilni telefon)
Predmet posmatranja : sve pojave I procese cije se manifestacije mogu opaziti.
Prednosti: na ovaj nacin se neposredno saznaju originalni podaci, veca je
pouzdanost.
Bitna ogranicenja: predmet posmatranja mogu biti samo aktuelne pojave I procesi,
tesko je primeniti posmatranje kod istrazivanja masovnih pojava , kod istr stavova I
vrednosti, tesko je primeniti kod slozenih, masovnih, raznosvrsnih pojava- ovo su
ogranicenja koja se odnose na samu metodu.

Druga grupa ogranicenja se odnosi na posmatraca: ograniceno polje posmatraca,

subjektivnost posmatraca.
Sta je instrument kod metode posmatranja? Evidencioni obrazac sa kodeksom
pojmova
Prema razlicitim kriterijumima postoje razlicite klasifikacije:
-prema kr primene instrumenata: posmatranje sa koriscenjem tehnickih aparata I
bez
-prema kriterijumu rada posmatraca: sa ucestovanjem (veci stepen pouzdanosti),
bez ucestovanja.
Sa ucestvovanjem:
1. Ucesnik- grupa, ne zna ko je posmatrac, veoma efikasno, ali se postavlja eticko
pitanja, kako vrsiti posmatranje nad drugim ljudima, ako oni nisu dali saglasnost.
2. Ucesnik posmatrac- zna se ko je ucesnik u grupi, I onda on vrsi posmatranje
3. Posmatrac ucesnik- jako tesko definisati
4. Posmatrac- kada nije clan grupe, ali kada je grupa obavestena da ce vrsiti neko
posmatranje nad njom
5. Naucni posmatrac- kad je grupa prihvatila rad posmatraca
27. SPECIFICNOSTI POSMATRANJA
Sve pol pojave I procesi su masovne, slozene, I veoma raznovrsne, zato je najlakse
posmatrati one pojave I procese koje su a neki nacin institucionalizovane (sednice,
skupovi, tribune, promocije naucnih I kulturno-umetnickih dela), zna se predmet
posmatranja, ucesnici I moguca ponasanja tih ucesnika, na osnovu toga moze se
uraditi protokol posmatranja koji je evidencioni obrazac I pripremiti tehnicka
sredstva.
Pomocu metode posmatranja dobijaju se najverodostojniji I najpouzdaniji podaci,
problem predstavlja subjektivnost posmatranja, posmatraci moraju biti obucenistrucno obrazovanje, obuka, licne osobine.
28. EKSPERIMENT
Metoda prikupljanja podataka neposrednim culnim opazanjem, kada se pod istim
uslovima ponavljaju isti postupci da bi dali odredjeni rezultat.
Klasifikacija:
prema kr primene:
1) pravi eksperiment ( moze biti u laboratoriji I prirodnim uslovima)
U lab- izvodi se nad odredjenom drustvenom grupom- grupe pojedinaca, vojnika ili
clanova neke organizacije, koje su izdvojene od uobicajenog nacina zivota, najteze
se izvodi I zbog toga veoma slabo primenjuje

U prir uslovima- cesto se primenjuje u pol naukama, kod ovog eksp se formiraju dve
grupe, eksperimentalna- na koju se deluje eksperimentalnim ciniocima u
eksperimentalnim situacijama ili uslovima, I kontrolna grupa, na koju se ne deluje
eksp ciniocima, njihova ponasanje se porede.
2) kvazieksperiment
prirodni- uporedno istrazivanje, kada utvrdjujemo prisustvo ili odsustvo delovanja
razlicitih cinilaca na osnovu kojih se pol subjekti ponasaju isto ili razlicito, ovi eksp
imaju manju pouzdanost, ali su vise ekonomicni nego pravi eksp.
ex post facto- rekonstrukcija ponasanja na osnovu postojecih podataka, ovaj eksp je
malo pouzdan, jer su podaci nepouzdani I slabo se primenjuju
modalni- provera u praksi jednog teorijskog idealnog modela (svaka simulacija je
oblik) ,
od mnogo podataka I naucnih provera- pomocu racunarskih
progama, dobijaju se pretpostavljene funkcije I odnosi, I tako se formira moguce
ponasanje, ili situacija.

29. SASTAVNI DELOVI EKSPERIMENTA

Eksperimentator- izvodi eksp I moze da ima saradnike, evidenticari, programeri.
Eksper. Cinilac- sredstvo koje moze biti poruka, ponasanje I slicno, kojim se deluje
na eksp grupu.
Eksp.grupa- moze biti grupa ili pojava (eksp.subjekt) na koji se deluje eksp
ciniocem.
kontrolna grupa- na koju se ne deluje eksp ciniocem
Tri faze: predeksperimentalna (pripremna)
eksperimentalna- u kojoj se izvodi eksp
posteksperimentalna- kada se vrsi obrada podataka I priprema izvestaj
30. SPECIFICNOSTI EKSPERIMENTA
Postoji veliki problem primene eksp u pol. Istrazivanjima, zato sto su pol pojave I
procesi raznovrsni, slozeni, masovni, ne mogu se ponoviti svaki put isti uslovi kao u
prirodnim naukama, zato se eksp I manje primenjuje od drugih metoda prikupljanja
podataka, postoji eticko pitanje vrsenja eksp nad drugim ljudima bez njihovog
znanja I saglasnosti, eksp se primenjuju kod istrazivanja aktuelnih I buducih
mikropojava.
31. METOD STUDIJE SLUCAJA
Metoda prikupljanja podataka kada proucavamo neku pol pojavu ili process ili samo
jedan deo te pojave. Postoje razl termini, najprihvatljiviji je metod studije slucaja, ali
pominje se u nauci I metod slucaja ili samo studija slucaja (case method, ili case
study) ali I analiza slucaja (case analisys). Najprecizniji jestudija slucaja, jer je to
metod proucavanja celine jedne pojave ili procesa, tj slucaja.

Slucaj- kisa, kliziste, konferencija, osnivanje partije- shvatanje slucaja je elasticno

Celina jedne pol pojave ili procesa I ta celina je odredjena vremenski, prostorno I
pomocu svojih cinilaca.
Primena: u pol naukama, metoda s slucaja ima veliku primenu, jer se najcese
istrazuju izbori, drzavni organi I institucije ( osnivanje, razvoj, aktivnosti), kao I pol
stranke, pokreti, stavovi pojedinaca I odredjenih grupa (lideri pol str I njihovi
funkcioneri)
NE TREBA- RAZLIKE U KLASIFIKACIJI (U NIZU, MOZAIK)

32. ANALIZA SADRZAJA DOKUMENTA

Metoda prikupljanja podataka, I to operativna metoda- metoda gde se istrazuje cela
pol pojava ili proces, ili njihov deo koji su zabelezeni na neki nacin (specificnost)
Izvor saznanja je dokument u kome su dati iskazi.
Ova metoda ima vise razlicitih naziva, pa se koristi I proucavanje ili posmatranje
dokumenta.
Ova metoda ima veliku primenu u razl fazama istrazivanja:
kod istrazivanja postojeceg naucnog fonda
kao metoda prikupljanja podataka
kao metoda obrade podataka
Izvori podataka: izvorni dokumenti, koji su originalni
dokumenti koje je prikazao neki subjekat koji je ucestovao
Klasifikacija:
Prema kriterijumu instrumenata razlikujemo:
KVALITATIVNA- ne mora da ima kodeks sifara I kategorije, mora da ima otvoren
obrazac za evidentiranje podataka, odgovara na pitanje sta I kako je receno, I na
osnovu toga formira zakljucak.
KVANTITATIVNA- mora da ima precizan kodeks sifara, kategorija, ima zatvoren
obrazac za evidentiranje pod, odgovara na pitanja sta, kako I koliko puta je nesto
receno, zakljucuje o znacaju onoga sto je receno.
Problem primene ove metode: potrebni su kadrovi odgovarajuceg obrazovanja,
materijalno- tehnicki uslovi (razlicita oprema)

33. INSTRUMENTI ANALIZE SADRZAJA DOKUMENTA

Postoje 2 instrumenta:
kodeks kategorija I sifara
evidencioni obrazac (list)
Kodeks je skup pojmova, tj. Osnovnih reci sa ciljem da se podaci lakse evidentiraju I
koriste.
Sifre su cifre kojima se oznacavaju neke kategorije (ne treba-razlike).
Formira se dve vrste kategorija:
kategorija sadrzaja ( sta je receno) I kategorija forme (kako je nesto receno)
Oblik forme, saopstavanja: radio, tv, odredjuje se intenzitet, emocionalnost, simboli
Teskoce u izradi I primeni, zato sto se pojednostavljuje process ili pojava koja se
proucava, I u svetu danas postoji vise od 5000 jezika sa razlicitim standardima
primene, razvoja
34. SIFROVANJE, SIFRIRANJE
Davanje odredjene sifre, odredjenom slovu, reci.
Menjanje teksta u sifrovani, tj. Zatvoreni tekst
Postoje dve glavne sifre: sifre premestanja I sifre zamene
Kod sifre premestanja, sifre se premestaju prema odredjenom pravilu, tako da tekst
naizgled nema nikakav smisao, a u tzv prazna mesta stavljaju se bilo koja slova.
Kod s.zamene, svako slovo iz odredjenog teksta se menja drugim slovom ili
simbolom, koje je def.prema kodeksu sifara.
Desifrovanje je proces suprotan sifriranju.

36. BIOGRAFSKA METODA

Ova metoda se razvijala u razl fazama I zato postoje razl termini, shvatanja I
primene ove metode, termini su: metoda licnih ili ljudskih dokumenata, zivotna
prica, zivotna istorija ili istorija slucaja.
Metoda prikupljanja podataka o odredjenoj licnosti sa ciljem da se saznaju licna
dokumenta I saznanja o dr. grupama, organizacijama I njihovim odnosima.
Postoji vise razlicitih licnih dokumenata:

Prema kriterijumu institucija (nastanka):

licna dok koja formiraju institucije kao sto su bolnice, crkve, skole, fakulteti,
policija, opstina, sud, katastar
dokumenta koja formiraju same licnosti, a to obukvata pisma (stampana I
elektronska) profile na drustvenim mrezama

Kod b.metode, vazno je razlikovati autobiografije od biografija. Autobiografije su

izvorni pisani iskazi o zivotu te licnosti.
Za razliku od autob, biografije su iskazi istrazivaca o necijem zivotu.
Kod b metode je vazno da se sva dokumenta porede I da su komplementarna
(saglasna)
Procedura b.metode: detaljno informisanje o predmetu istrazivanja koje se ostvaruje
izradom nacrta istr, izvor podataka I nacin dolazenja do podataka, prikupljanje
podataka I formiranje baze podataka, uporedjivanje I analiza podataka, utvrdjivanje
znacenja iskaza I stepena poudanosti, formiranje zakljucaka.
Primena b.metode: ima sve vecu promenu posebno kod biografija politicara,
problem su sto istr dugo traju, I sto je primena relativno skupa, tesko se dolazi do
odredjenog izvora podataka I postavlja se veliko pitanje pouzdanosti tih podataka.
45. SREDJIVANJE I OBRADA PODATAKA
Sredjivanje I obradu podataka cine kontrola pod, klasifikacija, sifriranje,
razvrstavanje I prebrojavanje, ukrstanje pod, tabeliranje I iskazivanje pod.
Kod kontrole pod postoje 2 vrste: tehnicka I logicka
Logicka kontrola: reperi su pouzdani, provereni podaci koji su rezultat prethodnih
istrazivanjaa (popis st)
Kod klasifikacije pod- rasclanjivanje I sazimanje.

50. UKRSTANJE, TABELIRANJE I ISKAZIVANJE PODATAKA

Ukrstanje je misaoni postupak gde vise grupa pojava ili vise grupa osobina pojava
dovodimo u medjusobnu vezu.
Tabela sadrzi naziv tabele, redni broj, pretkolonu, kolone
Iskazivanje podataka je moguce da bude verbalno, pisanim tekstom, numericki,
graficki, simbolima, a najcesce je kombinovano .
41. STATISTICKA METODA
Statisticka metoda je opstenaucna metoda kojom se opste saznaje preko
pojedinacnog.

Saznanja su verovatna, jer su zasnovana na statistickoj indukciji, zakonima

verovatnoce, I statistickim zakonima.
Ova metoda ima veliku primenu u pol naukama posebno kod istrazivanja masovnih
pojava.
Etape primene statisticke metode:
1. Utvrdjivanje statisticke mase- sve jedinice predmeta naseg istr
2. Jedinice statisticke mase istrazujemo
2.1. Popisom
2.2. Izradom uzorka (42.pitanje)
42. Popisom su obukvacene sve jedinice statisticke mase (popis st, popis zemljista)
Kod izrade uzorka formiraju se reprezentativne grupe, odredjene velicine, prema odr
kriterijumu, koje predstavljaju statisticku masu.
Kod izrade uzorka, vazna su 2 principa: reprezentativnost (uzorak predstavlja
statisticku masu) I ekonomicnost (sa sto manje sredstava doci do sto vise saznanja)
Uglavnom je skupo, nije ekonomicno, treba dosta vremena (obuka popisivaca), pa
se zato vrlo retko primenjuje.
Uzorak treba da predstavlja 10% statisticke mase.
Vrste uzorka:
1. uzorak slucajnim izborom- obuhvata 10% statisticke mase, I ova vrsta uzorka je
najreprezentativnija, zato sto se u tih 10% obuhvataju razl. Jedinice sa zazl.prostora.
2. Namerni uzorak- odredjuju se kvote, kvota je br.jedinica sa odredjenim
osobinama, I razlikujemo dve vrste: namerni uzorak subjekta gde proucavamo
tipicnost osobina tog subjekta, I namerni uzorak izvora podataka (dokumenta) gde
su kriterijumi upotrebljivost, pouzdanost, dostupnost.
3. Stratifikovani uzorak ili kombinovani uzorak- kada znamo sastav statisticke mase,
svaki deo te mase je proporcionalno zastupljen u uzorku ( jedinica x se javlja u 10%
u st.masi, onda je ima 10% u uzorku I taj proporcionalan odnos predstavlja stratum)

41. STATISTICKA METODA- nastavak od etapa primene statisticke metode

3. Prikupljanje podataka- vrsi se tehnikama I instrumentima metoda prikupljanja
podataka kao sto su ispitivanje, posmatranje, analiza sadrzaja dok ili biogr metoda,
jer statisticka metoda nema svoje instrumente.
Statistickom metodom prikupljaju se kvalitativni, kvantitativni, hronoloski I
geografski podaci.
Formulari kojima se prikupljaju podaci su popisne liste st.mase ili upitnici za manje
st.mase.

4. Formiranje statistickih serija- faza sredjivanja I obrade pod, cilj je da se statisticki

opise odredjena masovna pojava.
Vrste st.serija:
1) staticka kojom se opisuje stanje pomocu kvalitativnih, kvantitativnih I geografskih
pod. ( na fpn, MPIS slusa 200 studenata)
2) dinamicka kojom se opusuje kretanje, tj.niz stanja u razl vremenima na jednom
istom mestu, prostoru, I imamo kval.kvant, prostorne I hronoloske (vremenske)
podatke. (na fpn, MPIS je slusalo 150 studenata prosle godin, slusa 200 studenata
ove godine, a planira se da ce slusati 250 studenata sl.god)
Statisticki podaci koji su sredjeni u st.serije su statisticki opis neke masovne pojave.
Najcesci postupci statisticke metode su prebrojavanje, izracunavanje procentra,
izracunavanje sr.vrednosti (aritmeticka sredina, medijana, mod I drugi)
NE TREBA: KAKO SE FORMIRA MODUS, STA SU SKOROVI I KOJE VRSTE SKOROVA
POSTOJE, IZRACUNAVANJE KORELACIJE
43. st.medota- nastavak
5. Statisticka analiza:
pomocu nje, utvrdjuju se struktura I dinamika neke pojave, kao I medjusoban uticaj
cinilaca structure.
Postoje 3 vrste statisticke analize: 1) staticka- pomocu staticke analize, saznaje se
struktura, cilj je utvrdjivanje rasporeda ucestalosti (frekvencija) odr.osobina u masi
koju istrazujemo.
2) dinamicka- saznaje se kretanje pojave ili procesa, odnosno utvrdjivanje trenda, tj.
Tendencije razvoja pojave ili procesa I periodicnim oscilacijama, koje mogu biti
sezonske ili ciklicne.
3) korelaciona- utvrdjuje se medj.uticaj cinilaca strukture, saznaje se ucestalost, cilj
je uvtrdjivanje statisticke zakonitosti neke masovne pojave.
U pol naukama najvecu primenu imaju dinamicka I korelaciona analiza.
6. Iskazivanje podataka putem tabela I grafikona
Delovi tabela: naslov, redni broj, ukupan iznost (sigma), zaglavlje koje je
horizontalno, pretkolone koje su vertikalne, polja tabele
Grafikoni mogu biti razliciti- krugovi, kolacici, histogrami frekvencija (stubovi ili
zgrade)
7. zakljucivanje- izvodjenje generalizacija manjeg ili veceg stepena verovatnoce,
tj.istinistosti, u zakljucku se navode odr. Stanja, trendovi I tendencije.
8. Izvodjenje ili konstatovanje pravilnosti, zakonitosti u razvoju odr.pojava ili
procesa, a na osnovu naucne hipoteze I verovatnoce izvode se statisticki zakoni.

39. MERENJE
Merenje se pominje jos u antickoj Grckooj, posebno u radovima Pitagore, koji je
smislio posebnu pitagorejsku skolu u kojoj su komunicirali putem simbola, vecina
simbola su bili brojevi, smatrao je da je br 10 broj savrsenstva I nazivao ga je
tetrakis.
Aristotel je davao veliki znacaj merenjima, utvrdjivanju kvalitativnih I kvantitaivnih
svojstava tadasnjih pojava, to je bilo jedno od najuticajnijih prvih istr u vezi primene
komparativne metode, jer je on poredio drzavna uredjenja u tadasnjim gradovima
drzavama (polisima)
Nastojanja da se dr.pojave I procesi mere su nastala jos 20ih godina proslog veka,
zastupnici tih kvantitativnih metoda su bili Levin I Moreno, Anderson I Ricardson. A
je napravio mat.modele organizacije, a R. mat modele o razlicitim sukobima medju
narodima.
Ne mogu se meriti sve pojave I procesi u dr.naukama.
Merenje je procedura utvrdjivanja kvant.svojstva neke pojave merilima I merama.
El.merenja su: predmet merenja je def.onoga sto merimo, merila su instrumenti
cime vrsimo merenja, mera-jedinica velicine ili kolicine, procedura merenja- kojom
se uvtrdjuje odnos izmedju predmeta- merenja, merila I mene, merilac je onaj ko
vrsi merenje.
Ne postoji kvantitet nicega, uvek postoji kvantitet nekog kvaliteta, necega.
Vrste merenja: Egzaktno, konvencionalno, intuitivno
Kod egzaktnog merenja, osnova je apsolutna nula, metod koji se primenjuje je
prebrojavanje, a jedinica merenja su prirodne celine. (utvrditi br.drzava na svetu,
br.stanovnika, br.visokoobrazovanih, toliko I toliko se prijavilo za ispit)
Kod konv, merenje pocinje konvencionalnom nulom- pocetna tacka koja je uvtrdjena
nekim drustvenim ugovorom, konvencijom. Kao pocetna nulta tacka od koje se vrsi
merenje vremenskih zona je Grinic. 1884. Je odrzana medj.konferencija u
Vasingtonu na kojoj je odluceno da Grinic bude nulta, polazna tacka od koje ce se
vrsiti merenja vr.zona, plus I minus. Prednost k.merenja je sto omogucava merenje I
ispod nule, merenje temperature koja se izrazava u celzijusima, farenhajtima, ali su
takodje moguca merenja plus I minus u odnosu na nulu, pomeranje sata itd.
Kod intuitivnog merenja, mi dajemo ocenu ili procenu o predmetu merenja, imamo
strogo definisan predmet merenja I procedure merenja , ima veliku primenu u po
naukama, posebno kod merenja stavova, vrednosti I sl. Instrumenti ove vrste
merenja su skale (Bogardusova skala za soc.distancu- prijatelji, zivot u istoj drzavi,
komsije, kolege, stupanje u brak)

40. SKALE
Postoji nekoliko vrsta skala:
1. NOMINALNA utvrdjujemo razliku, ali ne mozemo da uvtrdimo velicinu razlike,
ima najcesce dva clana. Prvi clan je visi od drugog npr. Veoma se koristi u
pol.naukama. Stranka x ima vise clanova od stranke y npr.
2. ORDINALNA- takodje uvtrdjuje postojanje razlika ali ne I velicinu tih razlika,
nema pocentru vrednost I nema merne jedinice, zato se ove skale zovu skale
proste uporedivosti jedne ili vise osobina.
3. INTERVALNA pocinje od konvencionalne nule, utvrdjuje da postoje razlike ali
I uvtrdjuje velicinu tih razlika, merne jedinice su ocena, stepen, broj, bod I sl.
4. RACIO- slicna je intervalnoj, samo pocinje od apsolutne nule. Covek nije clan
neke org, kuca nema nijedan sprat npr.
Skaliranje ima veliku primenu u pol.naukama.

55. PROVERA HIPOTEZA

Veoma slozen proces shvatanja odnosa izmedju stave hipoteze, varijabli I indikatora.
Ima veliku ulogu u svim istrazivanjima, jer se potvrdjuje ili odbacuje stav generalne
ili opste hipoteze.
Postupak: prvo se proucava stav hipoteze, I to odnos izmedju varijabli I hipoteza,
koji moze biti jednostavan kada imamo odnos izmedju 2v ili slozen kada imamo
odnos izmedju 3 ili vise varijabli; varijable odnosno promenljive su deo predmeta
istrazivanja, a provera varijabli je provera intenziteta, usmerenosti u hipotezama.
Provera indikatora, odnosno pokazatelja gde proveravamo osobine I sadrzaj I njihov
odnos prema v, pomocu ind se potvrdjuje ili odbacuje stav hipoteze.
Stroga procedura dokazivanja ili opovrgavanja gde postoji stav hipoteze koji
predstavlja vezu koja se dokazuje ili opovrgava I indikatori koji su argumenti
(pouzdani, tacni, proverljivi) pomocu kojih se ta teza dokazuje ili opovrgava.

Teza sa 2 v (zavisna I nezavisna) proucavaju se ind I kod zavisne I kod nezavisne I

trajanje, intenzitet, usmerenost, koji predstavlja nekog kvaliteta.

56. NAUCNO ZAKLJUCIVANJE

Postoji tokom celog procesa istrazivanja.
U teorijskom istrazivanju nema stroge procedure dokazivanja na osnovu naucne
hipoteze, naucno zakljucivanje je uglavnom induktivno, izvodi se opsti stav iz 2 ili
vise posebnih hipoteza, ali ima I slucajeva deduktivnog zakljucivanja- opste ka
posebnom)
U empirijskim istrazivanjima postoji stroga procedura naucnog zakljucivanja gde se
vise pojedinacnih hipoteza povezuje sa posebnom, koju konkretizuju, tako da su za
dokazivanje posebne hip. Argumenti pojedinacne hip