SNIMAI GLASA

Aparati koji slue za snimanje i reprodukciju zvuka se nazivaju snimai glasa. Prvi aparat za
snimanje i reprodukciju zvuka, tzv. Telegrafon, konstruisao je danski fiziar Pulsen, a prikazan je na
Svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine. U poetku osnovica za snimanje bila je ica. Posle ovof
pronalaska tonska osnovica je menjana, pa se danas kod raznih vrsta snimaa glasa koriste i razliite
tonske osnove tonski nosai: magnetofonske trake (mogu da budu na samodtalnom koturu ili u
kaseti), ica, disk, i dr.
Snimai glasa dele se na: magnetofone i diktafone.
Magnetofoni su vei aparati koji se koriste za due snimanje (npr. snimanje duih govora, itavog
toka sastanka i sl.).
Diktafoni su manji aparati, pogodni za noenje, a koriste se za krae snimanje (kratki intervjui,
snimanje poslovnih pisama u korespondenciji i sl.).
I magnetofoni i diktafoni, koji su namenjeni za korienje u kancelarijama, imaju, osim uobiajenih
sprava, i prikljune delove za rad u daktilo-birou, i to:
-slualice za daktilografa koji transkribuje (kuca tekst sluajui diktat sa tonskog nosaa).
Prikljuivanjem slualice na snima iskljuuje zvunik na snimau, tako da se ton uje samo
preko slualica, pa ostali radnici mogu nesmetano da obavljaju svoje poslove;
-nonu pedaluza pokretanje, zaustavljanje i vraanje trake, odnosno tonskog nodaa, zbog
provere teksta i podeavanja brzine diktata i kucanja;
-mogu imati i prikljuak za prijem diktata telefonom iz kancelarije referenta.
Korienje snimaa glasa omoguuje da se daktilografska sluba izdvoji u poseban daktilo-biro, gde
se lake organizuje kucanje, te se time postie i znatno vei radni efekat.
SNIMAI GLASA
Aparati koji slue za snimanje i reprodukciju zvuka se nazivaju snimai glasa. Prvi aparat
za snimanje i reprodukciju zvuka, tzv. Telegrafon, konstruisao je danski fiziar Pulsen, a prikazan je
na Svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine. U poetku osnovica za snimanje bila je ica. Posle ovof
pronalaska tonska osnovica je menjana, pa se danas kod raznih vrsta snimaa glasa koriste i razliite
tonske osnove tonski nosai: magnetofonske trake (mogu da budu na samodtalnom koturu ili u
kaseti), ica, disk, i dr.
Snimai glasa dele se na: magnetofone i diktafone.
Magnetofoni su vei aparati koji se koriste za due snimanje (npr. snimanje duih govora,
itavog toka sastanka i sl.).
Diktafoni su manji aparati, pogodni za noenje, a koriste se za krae snimanje (kratki
intervjui, snimanje poslovnih pisama u korespondenciji i sl.).
I magnetofoni i diktafoni, koji su namenjeni za korienje u kancelarijama, imaju, osim
uobiajenih sprava, i prikljune delove za rad u daktilo-birou, i to:
1

-slualice za daktilografa koji transkribuje (kuca tekst sluajui diktat sa tonskog nosaa).
Prikljuivanjem slualice na snima iskljuuje zvunik na snimau, tako da se ton uje samo preko
slualica, pa ostali radnici mogu nesmetano da obavljaju svoje poslove;
-nonu pedaluza pokretanje, zaustavljanje i vraanje trake, odnosno tonskog nodaa, zbog
provere teksta i podeavanja brzine diktata i kucanja;
-mogu imati i prikljuak za prijem diktata telefonom iz kancelarije referenta.
Korienje snimaa glasa omoguuje da se daktilografska sluba izdvoji u poseban daktilobiro, gde se lake organizuje kucanje, te se time postie i znatno vei radni efekat.

.
.
.
, ,
.

(), .
.

()
, .

, ( .).

.

.
.
, ,
.

(), .
.

()
, .
2


, ( .).

VRSTE KLASIFIKACIJA
Klasifikacija je metodsko i sistematsko sedjivanje predmeta i dokummenacije na najpogodniji nain
Cilj klasifikacije je da se predmeti i dokumenti mogu to bre i lake pronai, a posle upotrebe
jednostavno vratiti na svoje mesto.
Prema elementima koji se odabere pri klasifikaciji, postoji vie sistema klasifikacije, koji imaju
svoje prednosti i nedostatke. Elementi klasifikacije najee su:
1. slovni-azbuni sistem,
2. numeriki sistem,
3. geografski sistem,
4. hronoloki sistem,
5. predmetni (sadrajni) sistem
6. decimalni sistem.
Naravno, ima i drugih sistema klasifikacije.
Izbor sistema klasifikacije zavisi od niza elemenata.

VRSTE KLASIFIKACIJA
Klasifikacija je metodsko i sistematsko sedjivanje predmeta i dokummenacije na
najpogodniji nain
Cilj klasifikacije je da se predmeti i dokumenti mogu to bre i lake pronai, a posle
upotrebe jednostavno vratiti na svoje mesto.
Prema elementima koji se odabere pri klasifikaciji, postoji vie sistema klasifikacije, koji
imaju svoje prednosti i nedostatke. Elementi klasifikacije najee su:
7.
slovni-azbuni sistem,
8.
numeriki sistem,
9.
geografski sistem,
10. hronoloki sistem,
11. predmetni (sadrajni) sistem
12. decimalni sistem.
Naravno, ima i drugih sistema klasifikacije.
Izbor sistema klasifikacije zavisi od niza elemenata.
3


-
.
, ,
.
. ,
,
. 4 000 ,
, .
.
,
.
, .
, ,
.
VIII , 1780. ,
-, ,
. - ,
, ,
- .
-
, . -
,,,,
.

-
.
, ,
.
. ,
,
. 4 000
, , .

. ,
.
4

 ,
. , ,

.
VIII , 1780.
, -, ,
. - ,
, ,
- .
-
, . -
,,,,
.

, , ,,,,
, ,,,,,
.
,
.
. ,
, ,
.
, , .
1760. .
, .
, .
18. ,,,,
. ,
, .
.
200
. 350
.
,
, , , .


, , ,,,,
, ,,,,,
.
,
.
. ,
, ,
.
, ,
. 1760. .
, .
, .
18. ,,,,
. ,
, .
.
200
. 350
.
,
, , , .

BUKA
Jo su Sraei Grci i Rimljani shvatili da buka moe da izazove ozbiljna oteenja sluha i drugih
sistema ovekovog tela.
Za razliku od tona, buka predstavlj neharmonian, aritmian zvuk, izazvan nepravilnim treperenjem
vazduha. To je subjektivan oseaj izazvan bilo kojim neeljenim zvukom koji nastaje mehanikim
treperenjem elastine sredine.
Najee se misli, i to je pogreno da se usled velike buke, pre svega, oteuje samo uho. Zvuni
talasi prodiru u celo telo i oteuju ga u celini. Naime, poev od jedne odreene jaine, zvuni talasi
ozleuju organizam.
Oseaj buke veinom proizvode neskladni zvuci, koji joj daju visinu, jainu i kvalitet. Visina buke
zavisi od uestalosti zvunih talasa, a meri se jedinicom koja se naziva herc. Stepen delovanjbuke na
oveka zavisi od raznih inilaca (rad, dan, no, spavanje, odmor itd.).
Intenzitet buke izraava se u fizikim jedinicama za merenje zvunog pritiska (jedan bar) ili u
akustinim jedinicama (fon). Fon je najmanji zvuk koji oveji uvo noe da primi od 0 decibela do
6

130 decibela, tj. Do zvuka koji izaziva neprijatan oseaj i bol. Decibel je deset puta manja mera od
bela. Tako, na primer, apat izaziva zvuk jaine 10 fona, jasan govor 40 fona, vika 60, tramvaj 70,
avion 130. Ako je buka vea od 150 decibela, moe da dovede do rskanj bubne opne i do oteenja
sluha ili celog organizma.
Za miran san buka ne bi smela da prelazi 25 fona, pri radu ne sme da prelazi 40 fona, a gradsko
stanovnitvo moe da se navikne na buku od 40 fona. Kada jaina buke prelazi preko 65fona,
nastaju psihiki i drugi poremeaji smanjuje se koncintracija, radni efekat, kao i vrednost odmora.
Trajno oteenje sluha nastupa ukoliko jaina buke u toku dueg vremena iznosi vie od 80 fona.
Takav gubitak sluha ne moe se izleiti, pa se zato moraju preduzimati preventivne mere. Nona
buka uzrok je nesanici, nervoze, premorenosti i bolesti. Stariji ljudi mnogo su osetljiviji od mladih.
Buka je znatno vea u gradovima nego u selima i ninaseljenim mestima gde nema javnog
saobraaja.
Komunikacioni umovi posebno su tetni. Danas razgovaramo telefonom, sluamo svakodnevno
radio, televiziju, gledamo film i sluamo koncerte sve smo ee u dodiru sa neprirodnim
zvukovima i sa prenosom svojevrsnih mikrofonskih talasa. To stalno zraenje ne ostaje bez
posledica po oveji organizam.
BUKA
Jo su Sraei Grci i Rimljani shvatili da buka moe da izazove ozbiljna oteenja sluha i
drugih sistema ovekovog tela.
Za razliku od tona, buka predstavlj neharmonian, aritmian zvuk, izazvan nepravilnim
treperenjem vazduha. To je subjektivan oseaj izazvan bilo kojim neeljenim zvukom koji nastaje
mehanikim treperenjem elastine sredine.
Najee se misli, i to je pogreno da se usled velike buke, pre svega, oteuje samo uho.
Zvuni talasi prodiru u celo telo i oteuju ga u celini. Naime, poev od jedne odreene jaine,
zvuni talasi ozleuju organizam.
Oseaj buke veinom proizvode neskladni zvuci, koji joj daju visinu, jainu i kvalitet.
Visina buke zavisi od uestalosti zvunih talasa, a meri se jedinicom koja se naziva herc. Stepen
delovanjbuke na oveka zavisi od raznih inilaca (rad, dan, no, spavanje, odmor itd.).
Intenzitet buke izraava se u fizikim jedinicama za merenje zvunog pritiska (jedan bar) ili
u akustinim jedinicama (fon). Fon je najmanji zvuk koji oveji uvo noe da primi od 0 decibela do
130 decibela, tj. Do zvuka koji izaziva neprijatan oseaj i bol. Decibel je deset puta manja mera od
bela. Tako, na primer, apat izaziva zvuk jaine 10 fona, jasan govor 40 fona, vika 60, tramvaj 70,
avion 130. Ako je buka vea od 150 decibela, moe da dovede do rskanj bubne opne i do oteenja
sluha ili celog organizma.
Za miran san buka ne bi smela da prelazi 25 fona, pri radu ne sme da prelazi 40 fona, a
gradsko stanovnitvo moe da se navikne na buku od 40 fona. Kada jaina buke prelazi preko
65fona, nastaju psihiki i drugi poremeaji smanjuje se koncintracija, radni efekat, kao i vrednost
odmora. Trajno oteenje sluha nastupa ukoliko jaina buke u toku dueg vremena iznosi vie od 80
fona. Takav gubitak sluha ne moe se izleiti, pa se zato moraju preduzimati preventivne mere.
Nona buka uzrok je nesanici, nervoze, premorenosti i bolesti. Stariji ljudi mnogo su osetljiviji od
mladih. Buka je znatno vea u gradovima nego u selima i ninaseljenim mestima gde nema javnog
saobraaja.
7

Komunikacioni umovi posebno su tetni. Danas razgovaramo telefonom, sluamo

svakodnevno radio, televiziju, gledamo film i sluamo koncerte sve smo ee u dodiru sa
neprirodnim zvukovima i sa prenosom svojevrsnih mikrofonskih talasa. To stalno zraenje ne ostaje
bez posledica po oveji organizam.

,
.
Tablet PC ,
. ? ,
( ,
)
Tablet PC- Word, notepad .
Tablet PC
: 2002. , , 2004.
, notebook
laptop . , , Tablet PC ,
notebooka:
, ,,,, .
,,,,
,,,, .
, ,
.
( ), ,
, , ,
, .
15 ,
20 ,
.


. ,
,
. ,
: , ,
( ,
.).

 ,
, . ,
.

,
.
Tablet PC ,
.
? , ( ,
)
Tablet PC- Word, notepad
.
Tablet PC
: 2002. , ,
2004. ,
notebook laptop . , , Tablet PC
, notebooka:
, ,,,,
. ,,,,
,,,,
. , ,

.
( ),
, , , ,
, .
15 ,
20 ,

.


. ,
,
. ,
: ,
, ( ,
.).
,
, . ,
.