kola za dizajn tekstila i koe

Novi Pazar
PREDMET: MEHANIKA

TLA I FUNDIRANJE

Nastanak i posledice kretanja tla

Klizite (eng. Landslide, fr. Glissement de terrain, nem.
Rutschung, rus. ) je termin za stenovitu ili
rastresitu stensku masu odvojenu od podloge koja pod
uticajem gravitacije klizi niz padinu.
Klienje ne mora da se kree po jasno

definisanoj povrini (klizna povrina) i

tada se sredina po kojoj se odvija
kretanje tela klizita naziva klizna
zona.
Svaka kosina je stalno izloena dejstvu
prirodnih sila koje tee da je ublae.
Ovaj proces se moe odvijati skoro
neprimetno ili naglo u obliku teenja.

Podela klizita
Prema dubini klizne povrine, klizita se dele na:
povrinska (<1m)
plitka (1-5m)
duboka (5-20m)
vrlo duboka (>20m)
Prema koliini pokrenute (klizee) mase, klizita se dele na:
mala (do nekoliko hiljada m3)
srednja (do nekoliko desetina hiljada m3)
velika (do nekoliko stotina hiljada m3)
vrlo velika (do nekoliko miliona m3)

Posledice kretanja (klizanja) tla

Klizite izazvano izvoenjem

useka

Klizite izazvano izvoenjem

useka

Klizite u Kaliforniji izazvano potresom

Pod erozijom kosina se podrazumeva pokretanje tla sa i bez

izraene klizne ravni u vidu osipanja, odronjavanja i klizanja.
Osipanje je pojedinano ili skupno kotrljanje proizvoda
raspadanja stene niz kosinu.
Odronjavanje je naglo otkidanje blokova stena i mase tla.
Klizanje je kretanje raskvaene mase tla u povrinskoj zoni
terena. Klizanje tla moe biti translatorno i rotacijsko.
Ova pokretanja se
najee deavaju u
glinovitom tlu koje
ima puno pukotina u
koje lako prodire
voda koja naruava
koheziju
izmeu
estica tla.

(ravni)

(RAVAN)

Stabilnost zemljanih kosina

Gravitacija je sila koja pokree klizanje.
normalna komponenta sile (deluje
upravno na kosinu a njena vrednost
ukazuje na sposobnost bloka da se
zadri na svom mestu zbog trenja).
sila smicanja (paralelna kosini i
ukazuje na sposobnost bloka da se
pokrene)

 Pri izradi kosina kod vezanog tla se mogu koristiti i

strmiji nagibi. To zavisi od ugla unutranjeg trenja.

Razlog je to to se unutrani otpor tla poveava sa
silama kohezije.
Ako pod istim uglom poveamo visinu kosine, doi e
do klizanja mase jer unutranji otpor nije bio
dovoljan da se suprotstavi dejstvu spoljanje sile.
Nestabilnost kosine moe nastati i usled kvaenja tla
na kliznoj kosini jer zasienje vodom slabi unutranji
otpor tla smanjuje se trenje i kohezija.
Klizanje je praeno otkidanjem tla od masiva. Takvo
stanje se naziva SLOM TLA.

Uticaj veliine zrna tla na ugao

unutranjeg trenja

Ispitivanje stabilnosti zemljanih kosina

Postoji vie grafikih i analitikih metoda za ispitivanje

stabilnosti zemljanih kosina od kojih su najkorienije:

vedska metoda momenata (Felenijusova metoda),
Modifikovana vedska metoda.

vedska metoda momenata (Felenijusova metoda)

Analitiko-grafika metoda
Kod ove metode se usvaja klizna povrina u obliku krunog
cilindra koja prolazi kroz noicu nasipa.
Koristi se u sluaju kada je materijal u kosini homogen i kada je
fundament stabilan.
Postavljanjem uslova ravnotee se dobija da momentu
spoljanjih sila odgovara moment unutranjih sila.

Modifikovana vedska metoda momenata

Ova metoda je, takodje, bazirana na predpostavci da je

klizanje rotaciono, po kruno-cilindrinom obliku klizne

povrine, a klizno telo i njegova podina su
krutenedeformabilne sredine.
Klizite se izdeli na 6-12 lamela, ili na proizvoljan broj. Donji
kraj svake lamele se spoji sa centrom rotacije...
...

Stabilizacija klizita - SANACIJA

Stabilizacija

postojeeg klizanja ili prevencija

potencijalnog klizanja provodi se reduciranjem sila
koje ga pokreu ili poveanjem sila otpora. Sve mere
sanacije moraju ukljuivati barem jednu od ovih
komponenti, a ponekada i obe.
Mere sanacije klizita:
1. MODIFIKACIJA GEOMETRIJE PADINE
- odstranjivanje materijala s klizita (s mouom zamjenom
materijala)
- dodavanje materijala radi odravanja stabilnosti (berme ili nasipi)
- smanjivanje nagiba kosine

Mere za sanaciju klizita:

1. MODIFIKACIJA GEOMETRIJE PADINE
odstranjivanje materijala sa klizita (sa moguom

zamenom materijala),
dodavanje materijala radi odravanja stabilnosti
(berme ili nasipi),
smanjivanje nagiba kosine

2. DRENAA
povrinska drenaa radi odstranjivanja vode koja tee po

klizitu (pomou jaraka i kanala)

plitki ili duboki drenani jarci ispunjeni slobodnodrenirajuim
geomaterijalima (krupnozrnaste ispune ili geosintetici)
podupirui kontrafori od krupnozrnastog materijala
(hidrogeoloki uinak)
vertikalne buotine (malog prenika), iz kojih se voda crpi ili su
samodrenirajue
vertikalni bunari (velikog prenika) s gravitacijskim dreniranjem
subhorizontalne ili subvertikalne buotine
drenani tuneli, galerije ili potkopi
odvodnjavanje vakumom
drenaa sifonima
elektroosmotsko odvodnjavanje
sadnja vegetacije (hidrogeoloki uinak)

3. POTPORNE GRAEVINE
masivni (gravitacioni) potporni zidovi
zidovi od prefabrikovanih elemenata
gabionski zidovi
pasivni piloti i kesoni
armirano-betonski zidovi izraeni na licu mesta
armirane zemljane graevine s trakastim/ploastim
polimersko/metalnim armirajuim elementima
potporni kontrafori od krupnozrnastog materijala
(mehaniki uinak) mree za zadravanje materijala na
licima padina u stenama
sistemi za oslabljivanje ili zaustavljanje odronjavanja
(jarci, klupe, ograde i
zidovi za skupljanje kamenja) zatitni blokovi od stena ili
betona protiv erozije

4. UNUTARNJE OJAANJE PADINE

kratka sidra

mikropiloti
avlano tlo
prednapregnuta (geotehnika) sidra
injektiranje
kolone od kamena ili vapna/cementa
termika obrada
zamrzavanje
elektroosmotska sidra
sadnja vegetacije (mehaniki efekt poveanja vrstoe

pomou korijenja biljaka)

HVALA NA PANJI!