BIBLIOTEKA

SAZVEDA

12
UREDNIK

KLOD LEVI-STROS

DIVLJA
MISAO
DRUGO IZDANJE

MILO STAMBOLI

CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTLO TEHNIKI UREDNIK

BOGDAN URCIN KOREKTOR: VERA SPASOJEVI IZDAJE:
IZDAVAKO PREDUZECE NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 TAMPA:
TAMPARIJA BIROGRAFIKA, SUBOTICA TIRA. 5.000 PRIMERAKA

NOLIT BEOGRAD
1978

Naslov originala

CLAUDE LVI-STRAUSS
LA PENSE SAUVAGE
PLON, PARIS, 1962

PREVELI

JELENA i BRANKO JELI

STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA
CL. LVI-STRAUSSA

Nauno djelo Cl. Levi-Straussa ve je ranije izazva

lo panju ue naune i ire intelektualne javnosti. U prvom
sluaju to je izazvano samom njegovom naunom koncepci
jom, jer je strukturalizam u mnogim drutvenim naukama
danas naglaeni pravac, a u drugom, novim idejama, koje
rue mnoge predrasude, kao i izvanrednim knjievnim sti
lom. potonjemu govori dovoljno uvjerljivo irokoj publici
poznato djelo Tuni tropi, koji su i kod nas prevedeni. No
tek je pojava Divlje misli izazvala iroku diskusiju njego
vim idejama medu etnolozima, lingvistima, filozofima, soci
olozima, kao i meu historiarima i knjievnicima. Moe
mo ak rei da su te ideje imale izvjesnog odjeka i u poli
tikim krugovima, jer je ovaj autor, ve ranije poznat po svojim
antirasistikim prilozima u publikacijama Unescoa, ovog pu
ta veoma otro prekinuo sa jednom tvrdo usaenom, a i na
uno'" fundiranom, predrasudom bitnoj razlici izmeu pri
mitivnog mentaliteta," koji je obiljeje jednog velikog dijela
ovjeanstva to obitava prostrane predjele Afrike, Australije,
June Amerike ili Azije, i civiliziranog mentaliteta!'', ko
ji je privilegija nas Evropejaca i drugih civiliziranih naroda.
Dok je ranije ova teza morala opravdati izvjesnu kolonijalistiku politiku, sad je oito da nova teza jedinstvenosti
ljudske misli u svim drutvenim formacijama od poetka hi
storije, odnosno od prethistorije pa do danas baca ovakva
shvaanja u nepovrat!
Tako ovo djelo Cl. Levi-Straussa nema samo nauno i
literarno znaenje ve, kao to vidimo, i politiko. Osnovna

10

RUDI SUPEK

teza djela koje imamo pred sobom je da ova divlja misao"

nije za nas misao divljaka, niti misao jednog primitivnog
ili arhainog ovjeanstva, ve misao u divljem stanju, koja
se razlikuje od kultivirane i domesticirane misli... " Ali
alostilo nas to ili radovalo jo ima oblasti gde su
divlja misao, kao i divlje vrste, relativno zatiene: ta
kav je sluaj sa umetnou, kojoj naa civilizacija daje status
nacionalnog parka, sa svim prednostima i nedostacima koji
idu uz jednu tako vetaku formulu; a to je naroito
sluaj sa tolikim jo neispitanim sektorima drutvenog ivota
u kojima zbog ravnodunosti ili nemoi, a najee iz razloga
koji jo nismo otkrili, divlja misao i dalje cveta"1.
No kako veina naih italaca nije imala priliku da se
upozna sa djelima iz oblasti socijalne antropologije, a po
sebno sa strukturalnom antropologijom, smatramo da emo
djelo kao to je Divlja misao nainiti pristupanijim ako
italaku publiku upoznamo sa nekim osnovnim idejama ove
moderne naune struje.2'
Cl. Lvi-Strauss je po struci etnolog, ali on sam sebe
smatra antropologom, i to socijalnim antropologom. Nije li
socijalna antropologija prosto engleski naziv za etnologiju?
Da li postoje izmeu ova dva naziva i neke razlike u samom
predmetu naunog istraivanja? Na ovo je pitanje pokuao
odgovoriti sam autor, i to u jednome radu namijenjenom kla
sifikaciji nauka.3
1 Prije svega, valja razlikovati fiziku antropologiju od
socijalne antropologije. Prva uzima za predmet izuavanja
nastanak ovjeka, konkretno homo sapiensa i njegove razne
varijetete, druga se prvenstveno bavi pojavom drutvenog
ivota i onim to je bitno vezano uz drutveni ivot kul
turom. No kako se izuavanjem kulture u njenom najirem
znaenju bave podjednako etnografija i etnologija, naroito
kod arhainih ili primitivnih drutava, to se postavlja pitanje
1

Divlja misao, str. 281.

Navodimo glavna djela Cl. Lvi-Straussa : Le vie familiale et sociale des
Indiens Nambikwara (1948), Les structures lmentaires de la parent (1949), Race
et histori (Unesco, Paris, 1952), Triastes tropiques (1955), Anthropologie structurale,
(1958), Le totisme d' aujourd'hui (1962), La pense sauvage (1962).
3
Cl. Lvi-Strauss : Place de l'anthropologie dans les sciences sociales et pro
blmes poss par son enseignement {Mjesto antropologije u drutvenim naukama i problemi u nastavi), objavljeno u Les sciences sociales dans l'enseignement suprieur,
Unesco, Pariz, 1954.
2

STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA

11

po emu se ove discipline razlikuju od socijalne antropologije.

One se ne razlikuju, dakako, po predmetu ispitivanja, ve
po upotrebljenoj metodi ili teorijskom nivou.
Tako je etnografija bitno deskriptivna nauka, koja se
zasniva na posmatranju i opisivanju na samom terenu, u
neposrednom dodiru sa pojavama drutvenog ivota, a re
zultat istraivanja je redovito jedna monografija. (Etnogra
fija je dala sociologiji takozvanu monografsku metodu").
U odnosu na etnografiju, etnologija predstavlja prvi korak
prema sintezi, to jest prema uopavanju dobivenih poda
taka, tako da se dobije iri teorijski uvid koji je nemogue
imati ako se zadrimo na podacima iz prve ruke. Ova
sinteza se vri u tri smjera: geografskom, ako elimo inte
grirati spoznaje koje se odnose na susjedne grupe; historij
skom, ako elimo rekonstruirati prolost jedne ili vie popu
lacija; konano, sistematskom, ako izdvojimo, da bismo mu
pridali posebni znaaj, neki tip tehnike, obiaja ili institu
cije" (387)*. No ovime djelo sinteze ili teorijskog uopavanja
jo nije zavreno!
Naprotiv, svagdje gdje se susreemo sa izrazima soci
jalna ili kulturna antropologija, oni su povezani sa drugom
i posljednjom etapom sinteze, imajui za osnovu zakljuke
etnografije i etnologije. U anglosaksonskim zemljama an
tropologija je usmjerena na globalnu spoznaju ovjeku,
obuhvatajui svoj predmet u itavom historijskom i geograf
skom opsegu; sa tenjom da doe do spoznaje koja se moe
primijeniti na cjelinu ljudskog razvitka, recimo od hominida
do modernih rasa; sa zakljucima, pozitivnim ili negativnim,
koji bi se mogli primijeniti na sva ljudska drutva, od najve
eg modernog grada do najmanjeg melanezijskog plemena.
Moemo, dakle, rei da izmeu antropologije i etnologije
postoji isti odnos kakav smo utvrdili ranije izmeu etnologije
i etnografije. Etnografija, etnologija i antropologija ne tvore
tri razliite discipline ili tri razliite koncepcije istim izu
avanjima. To su, u stvari, tri etape ili tri momenta jednog
te istog istraivanja, te pretpostavljanje jednog ili drugog
pojma samo izraava da smo nau panju uglavnom usmjerili
4
Citirano iz navedenog lanka, ponovno objavljenog u Anthropologie stru
cturale, Pion, Paris, 1958.

12

RUDI SUPEK

STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA

13

prema jednom ili drugom tipu istraivanja, ali koja se meu

sobno ne iskljuuju" (388389).
Oito je da socijalna antropologija gaji ambiciju da na
unu sintezu na podruju etnologije dovede do one razine
koja bi u sebi ukljuivala podjednako prethistorijska kao i
historijska drutva, zajedno sa suvremenim drutvom, to jest
da bi obuhvatila i suvremeno visokocivilizirano ili industrijalizovano drutvo, to dolazi do izraaja kod mnogih ista
knutih autora, kao to je A. Gehlen u Njemakoj ili E.
Fromm u Americi. Ovakvo shvaanje socijalne antropologije
pokazuje ujedno da ona vie nije neka posebna drutvena
nauka, ve da ima, slino historiji ili sociologiji, globalni
karakter, jer se bavi drutvom kao takvim u svim historijskim
i geografskim situacijama. Nema sumnje da se na taj nain
socijalna antropologija, mada oslanjajui se na konkretno izu
avanje drutva, pribliava filozofskoj antropologiji, pa su i
istraivanja Cl. Levi-Straussa upravo znaajna u tom vidu
i kao takva izazvala sadanje diskusije. To je navelo suvre
mene autore da, pored sociologije, navedu socijalnu antropo
logiju i socijalnu psihologiju kao fundamentalne nauke za
istraivanje drutva u njegovoj bitnoj strukturiranosti. (Vidi
spomenutu Unescovu publikaciju klasifikaciji drutvenih na
uka).
Zato pretpostavljamo pojam socijalne antropologije
pojmu kulturne antropologije, koji se esto upotrebljava u
istom smislu, naroito u amerikoj literaturi? Amerikanci
su preuzeli pojam kulture" onako kako ga je definirao
Tylor, koji je pod kulturom shvatio sve ljudsko stvaranje,
sve ono po emu se ovjek kao homo faber razlikuje od
ivotinje, pa je teite ostalo na tehnikoj proizvodnji
ovjek kao tool-maker" tako da su se i drutvene institucije,
obiaji i vjerovanja poeli tumaiti samo kao posebne
drutvene tehnike. Meutim, socijalna antropologija ve sa
F. G. Frazerom i, kasnije, A. R. Radchffe-Brownom, stavlja
teite naroito na drutvene odnose" i na drutvenu
strukturu". Teite ispitivanja ne pada na homo fabera ve
na ljudsku grupu i njenu organizaciju, odnosno na sistem
komunikacija na kojem poiva ivot grupe i drutvene or
ganizacije. Prva je sklona da promatra drutvene odnose

kao stvari kao predmete drutvene proizvodnje, dok je

druga, naprotiv, sklona tome da promatra tehnike i stvari
kao posljedicu drutvenih odnosa ili vrednota. Jedna i druga
bave se istim problemima, ali je njihovo izlazite razliito,
tako da prva u svojim teorijskim konsekvencijama vodi do
tehnicistikog ili ekonomskog materijalizma, dok druga po
lazei od drutvenih odnosa i vrijednosti, orijentira se pre
ma jednom humanistikom materijalizmu. Sam Cl. Lvi- Strauss, koji sebe smatra materijalistom, opredjeljuje se za
potonju koncepciju. On kae izriito:
Socijalna je antropologija roena poto je otkriveno
da svi vidovi drutvenog ivota ekonomski, tehniki,
politiki, pravni, estetski, religijski tvore jednu smislenu
(signifikantnu) cjelinu, te da je nemogue shvatiti bilo koji
od tih vidova izdvojeno od ostalih. Ona tei tome da ide
od cjeline dijelovima ili, barem, da dade logiki prioritet
prvoj u odnosu na druge. Jedna tehnika ne posjeduje samo
korisnu vrijednost; ona vri takoer i jednu funkciju, a ova,
da bi je razumjeli, ukljuuje socioloka razmatranja a ne
Samo historijska, geografska, mehanika ili fizikalno-kemijska. Cjelina funkcija, sa svoje strane, namee jedan drugi
pojam pojam strukture, a znademo kakav znaaj je do
bila ideja strukture u suvremenim antropolokim istrai
vanjima . . Kad antropologija sebe naziva socijalnom" ili
kulturnom , ona uvijek tei tome da spozna totalnog ovjeka,
kojega promatramo u jednom sluaju polazei od njegovih
proizvoda, a u drugom sluaju od njegovih predodaba" (391).
Pored prva dva stava, naime da antropologija mora biti
vii stupanj sinteze od etnologije i ujedno jedna globalna
drutvena nauka, ovdje se susreemo sa treim stavom:
antropologija ne polazi od neke organske ili mehanike cje
line ve od smislene ili signifikantne cjeline koja odreuje i
smisao svih ostalih dijelova drutvenog ivota. Drutvo je
prije svega jedan smisleni totalitet koji dominira svojim
dijelovima, pa nema sumnje da je potrebno ovaj totalitet
shvatiti dijalektiki. Autor se poziva na Marxa i njegovu
dijalektiku u istraivanju drutva, ali tumaenje ove dija
lektike upravo je i predmet diskusija koje je njegovo djelo
izazvalo. Upozorimo na ovome mjestu da socijalna antropo-

14

RUDI SUPEK

logija preko ideje drutvene cjeline dolazi do definicije dru

tvenih funkcija i drutvene strukture. Da li treba drutvenu
cjelinu tretirati kao funkcionalnu cjelinu, kao to smatraju
funkcionalisti u etnologiji ili antropologiji, a od kojih se
autor ograuje, ili je u pitanju jedna svojevrsna struktura,
koja je istovremeno funkcionalna ali i neto vie, i to bi
trebalo da istrazi upravo strukturalna antropologija". Uvo
dei, nakon Marxa i M. Maussa, ideju totalnog ovjeka",
osnovna tenja autora ostaje da pomiri ideju drutva kao
smislene cjeline, to jest kao sistem odreenih predodzaba,
sa idejom drutva kao strukturalne cjeline, to jest objek
tivnu datu organizaciju u prostoru i vremenu. itav prob
lem, sa metodoloke kao i teorijske strane, lei u tome:
kako tumaiti stvarne odnose ljudskih predodzaba ili ideja,
s jedne strane, i objektivnih odnosa, ustanova i obiaja,
s druge strane? Teite pada, dakako, na kategoriju
totaliteta i njezinu primjenu u drutvenoj nauci. Antropo
logija upravo tei da ujedini naunu objektivnost" sa totali
tetom" i smislenou" drutvenih pojava. Nain kako e
se rijeiti odnos ovih triju dosta fundamentalnih kategorija pred
stavlja jedan itav nauni program, a strukturalna antropo
logija Cl. Lvi-Straussa predstavlja jedan takav pokuaj
meu ostalima.

*
U sreditu teorijskog razmiljanja lei, dakle, katerija strukture, kao objektivizacija drutvenog totaliteta koja
polazi od odreenih predodzaba ili smislenih veza. Kojim
putem Cl. Lvi-Strauss dolazi do nje? Uzimati strukturu
upravo kao objektivi aciju smislenih veza, a ne kao neto
unaprijed dato u obliku prirode ili stvari, znai ve jedan
dijalektiki pristup ovome problemu. On smatra da je meto
doloki klju za njega naao u opoj lingvistici. Ucjelini
druvenih nauka, kojima nesumnjivo pripada i lingvistika,
potonja ipak zauzima jedno iznimno mjesto : ona nije nauka
kao ostale, ve je ona postigla svakako najvei napredak;
nesumnjivo je ona jedina koja moe svojatati ime nauke,
jer je uspjela da istovremeno izradi jednu pozitivnu me-

STRUKTURALNA

15

ANTROPOLOGIJA

todu i da upozna prirodu injenica podvrgnutih njenoj ana

lizi."5
Na koji je nain ovo visoko miljenje lingvistikoj
metodi moglo posluiti u etnolokim istraivanijima ? Pola
zei od de Saussureove podjele govora na funkciju oznaavajueg" (fonoloki materijal) i na funkciju oznaenoga"
(pojmovi), dakle od svojstva fonolokog i semantikog plana
u govoru, autor se oslanja na metodu koju je razradila pra
ka kola (Trubeckoj, Jakobson, Marinet). Ona je izu
avanju govora pola od strukture fonologije, dakle zvu
nog ili glasovnog, a ne od semantikog vida govora. Svaki
govor u fonolokom vidu predstavlja praktiki jednu neo
granienu masu glasovnih kombinacija, ali svaki govor ostva
ruje u toj masi samo neke kombinacije. Ove kombina
cije podlijeu nekim pravilima. Meutim, vanije je da i
same ideje" ukoliko nisu izraene ili strukturirane glaso
vima, predstavljaju samo jednu amorfnu neodreenu masu" (de
Saussure). Svaki govor istovremeno strukturira jedan dio
od itave mase glasova koju moemo izgovoriti, ali ujedno
on time stvara i odreene rezove u isto tako amorfnoj masi
onoga to se oznauje. Aktivna funkcija oznaavanja odreuje
u isti mah opseg oznaenoga i odnose izmeu oznaenog.
Samo radi primjera navest emo kako danski, njemaki i
francuski govori reu na semantikom planu jednu te istu oblast
ili ideju:
troe
skov

Baum

arbre

Holz

bois

Wald

fort

Po analogiji sa ovakvim lingvistikim postupkom, vid

jet emo da strukturalna antropologija nastoji i na ovaj
nain analizirati i druga podruja : na primjer, da pokae
kako pojedine kulture reu", odnosno ograuju ili stavljaju u
razliite odnose podruja religije, morala, porodinih od
nosa i tako dalje. Upravo na podruju porodinih odnosa,
gdje nazivi pojedinih rodbinskih funkcija i odnosa ujedno
5

Anthropolog -structurale, str. 37.

,.

16

STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA

RUDI SUPEK

oznauju i razliite sisteme ili strukture tih odnosa, autor

je sa uspjehom provjerio ovu metodu. No ova je metoda u
svojoj primjeni ipak neto sloenija nego to proizlazi iz
navedenog primjera, pa emo upozoriti na njene hitne mo
mente kao i na nain kako je primijenjena u strukturalnoj
antropologiji.
Iz gornjeg je primjera razumljivo zato se autor odlu
uje za sintaksu protiv semantike", kao to sam kae, bu
dui da se spomenuta fonoloka pozicija sastoji upravo u
otkriu da smisao proizlazi uvijek iz kombinacije eleme
nata koji nisu sami po sebi znaajni (signifikantni)"\s Jedna
rije, sama po sebi, jo nita ne znai, sve dok nije stav
ljena u odnos sa drugom, i dok one ovako kombinirane,
ne razgraniuju jedan dio stvarnosti na koji se odnose. No,
nain kako emo ovu stvarnost razgraniavati nije dat u
samoj stvarnosti, nego u samom aktu oznaavanja, jer smi
sao nikada nije poetni, ve uvijek izvedeni fenomen" \
Postoji, dakle, oita svojevolja ili proizvoljnost, dakako u
odreenim granicama, u utvrivanju onog to je smisleno
a to nije, kad poinjemo neto oznaavati ili nazivati. I
upravo ovaj nain dolazi lijepo do izraaja u srodstvenim
sistemima koje je Cl. Levi-Strauss prve izuavao, jer su
tamo odnosi i nazivi dati jednim te istim inom. Odnosi
kao takvi nisu predodreeni nekom prirodom ili ve una
prijed datim smislom rodbinskih veza, jer inae ne znamo
zato bi na jednom te istom nivou kulturnog razvitka u
plemenskoj organizaciji postojali razliiti sistemi rod
binskih sistema. Razliite sisteme nalazimo podjednako u
nainima kako ove civilizacije klasificiraju prirodne pojave
(biljke i ivotinje) kao i u totemizmu. ovjek jednim ak
tivnim zahvatom u stvarnost, samu po sebi neodreenu i
besmislenu, stvara jedan smisleni i organizirani svijet. No
ova smislenost i organiziranost ne proizlazi iz prirode samih
predmeta zar ne vidimo kako je ova pozicija dijame
tralno suprotna teoriji odraavanja! ve iz prirode ljud
skoga duha. A taj duh je isti kako kod primitivaca" tako i
kod civiliziranih". Stoga nam osnovni pristup konstituira
nju stvarnosti kod Cl. Levi-Straussa lii na jednu vrstu

17

kantijanstva, jer ovjek konstituira svoj svijet smislenih

ili drutvenih veza prema nekim osobinama svojeg duha
koje su mu uroene. Ali kao to sam dodaje, u pitanju je
jedno kantijanstvo bez transcendentalnog predmeta"! Na
ime, on ne pekulira bilo kakvoj korespondenciji izmeu
prirode i ljudskog duha, ve smatra, kao materijalista, da se
homo sapiens pojavio u svijetu da prema nekim stalnim
dispozicijama svojeg duha uspostavlja u njemu smislene veze.
Naravno da ovo uspostavljanje dobiva jedan autonomni
karakter tamo gdje ovjek stvara neki novi oblik organi
zacije, koji je upravo njegova vlastita organizacija, ne
zavisna od vanjskih okolnosti, kao to je organizacija nje
gova drutva ili organizacija njegovih mitolokih vjerovanja.
Jedno i drugo je u arhainom drutvu nedjeljivo.
Ipak valja dodati da je pored ovog stava koji se me
todoloki oslanja na fonologiju, stvarna metoda analize
drutvenih pojava neto sloenija. itav metodoloki pos
tupak moemo opisati u etiri koraka. Prvo, kao to fonologija polazi od izuavanja svjesnih lingvistikih pojava
prema njihovoj nesvjesnoj infrastrukturi, tako i izuavanje
drutvenih pojava mora ispod obiaja i naziva, vjerovanja
i institucija traiti jednu dublju strukturu koja e nam tek
pruiti klju" za objanjenje pravila kojima se rukovode
ove pojave. Na primjer, autor u svojim izuavanjima u djelu
Elementarne strukture srodstva (1949) upozorava da
se iza dva tako razliita porodina sistema kao to su indoevropejski i sino-tibetanski nalaze neke posebne strukture
ili sistemi drutvenih pojmova do kojih moemo doi tek
na osnovu naune indukcije, nakon to smo prikupili sve
bogatstvo materijala, izvrili potrebna usporeenja i pro
nali nain ili metodu miljenja koja daje jedinstvo ovim
sistemima, mada ove strukture ili metode miljenja ostaju
redovito sasvim nesvijesne ovim civilizacijama.
Drugo, spomenuti lingvistiki smjer odbio je da se bavi
analizom termina kao takvih, ve je kao osnovu analize
uzeo odnose meu terminima. Tako se i autor ogradio od
svake vrste atomizma" u analizi drutvenih pojava, i opre
dijelio se za cjeloviti ili gestaltistiki pristup. (Iako se veoma

Iz diskusije odrane u asopisu Esprit, novembar 1963.

2

18

STRUKTURALNA

RUDI SUPEK

malo poziva na psiholoku literaturu, ipak mu je kao veliki

uzor u odreivanju pojma i funkcije cjeline posluila gestaltistika teorija poznatog psiho-patologa K. Goldsteina). U
drutvenoj stvarnosti postoje tri vrste osnovnih odnosa ili
komunikacija meu ljudima, a njima odgovaraju i tri os
novne vrste drutvene razmjene razmjena rijei, razmjena
dobara i razmjena ena. Lingvistika se bavi razmjenom ili
komunikacijom rijei, politika ekonomija se bavi razmje
nom dobara (autor napominje da mu je u metodolokom
pogledu mnogo sluila kao uzor Marxova metoda u analizi
Kapitala \), a etnologija se bavi razmjenom ena, budui
da temelj primitivnog drutva predstavlja srodniki sistem
koji poiva na razmjeni ena: uvijek jedan mukarac daje
svoju sestru ili erku jednom drugom mukarcu, i tek se ta
ko uspostavlja srodniki odnos. To je ujedno i prvobitni
ili poetni akt drutvene razmjene. Njime se drutvo kon
stituira, pa autor, mada protivnik socijalnog atomizma"
smatra ovaj srodniki odnos (mu ena dijete ujak
ili takozvani avunkularni sistem) osnovnim elementom ili
atomom srodnikog odnosa". Razumije se da se na osnovu
ovog elementa, a koji nije, kao to vidimo, zatvorena po
rodica, ve uvijek odnos medu porodicama, izgrauju veoma
razliiti i isto tako sloeni srodniki sistemi, ija razliitost
potvruje i inventivnost ljudskog duha u stvaranju prapoettnih pravila u izgradnji drutvene zajednice.
Tree, samo izuavanje odnosa, a ne termina, navodi
nas da uvedemo pojam sistema, koji kao takav pretpostavlja
odreenu strukturu. Struktura i nije drugo doli pojmovna
apstrakcija iz jednog konkretnog niza odnosa, koji privid
no daju utisak nepreglednog arenila ili raznovrsnosti, ali gdje
analiza otkriva, nakon izvjesnog vremena, odreenu po
vezanost i pravilnost, to nam i dozvoljava da govorimo
sistemu. Pojam sistema nuno se namee upravo zbog mno
tva pojava kojima je rije, jer kao to kod fonema postoji
mogunost neizmjernog broja glasovnih kombinacija, a ipak
se u svakom govoru odabiru samo neke kombinacije, tako se
dogaa i u drutvenim odnosima ili organizaciji gdje se
samo odreene kombinacije srodnikih odnosa uzimaju kao
temelj drutvene organizacije. Etnoloka istraivanja pokazala

ANTROPOLOGIJA

19

su veoma velik broj srodnikih sistema koji svi poivaju na

zabrani incesta, ali gdje se pravila egzogamije mogu na vrlo
sloene naine primjenjivati u odnosima izmeu srodnikih
grupa. Ova grupna kombinatorika" toliko je zamrena da
se u njoj jedan Evropejac jedva moe snai. No, u osnovi
nalazimo uvijek odreena pravila, koja pokazuju da ljudi
svjesnom akcijom grade svoj drutveni sistem. Spomenuli
smo da postoje razlike izmeu evropskih i sino-tibetanskih
govora. Ne manje razlike postoje i u srodnikom sistemu, jer
mi Evropejci razlikujemo najvie nekoliko tano individualiziranih roaka (otac, mati, brat, sestra, djed, baka, ujak,
neak, itd.), koji se svi kreu oko nuklearne porodice, dok
Kinezi razlikuju preko stotinu razliitih naziva, tako da ne
postoji roak niti u sedmom koljenu koji ne bi imao svoj na
ziv, a to znai i svoje tano odreeno mjesto u srodnikom
sistemu !
Prva etnoloka istraivanja Cl. Levi Straussa ila su
upravo za tim da se utvrdi na kakvim podsvjesnim pravi
lima ili kljuu" poivaju srodniki sistemi, kojih se pri
mitivci" veoma strogo pridravaju. Pripadnici arhainih dru
tava pridravaju se ovih pravila sa tolikom preciznou
i ingenioznou kao i mi naih otkrivenih fizikalnih zakona!
Drugim rijeima, njihova inteligencija i pojmovni sistem"
veoma su razvijeni na jednom podruju gdje je na ostao,
u usporedbi sa njihovim, zakrljao. Ali to ne znai da nji
hova pravila poivaju na jednom drugom tipu inteligencije
ili bitno razliitim nainima rasuivanja, nego da su samo
u drugom pravcu usmjereni. Na ovu taku koja prekida sa
tezom diskontinuitetu izmeu primitivne i civilizirane
misli" jo emo se vratiti u zakljuku.
etvrto, lingvistika nastoji pomou indukcije otkriti ope
zakone koje moe takoer logiki deducirati iz novih kombi
nacija. Istu ambiciju ima i strukturalna antropologija. Sav
njezin napor usmjeren je prema otkrivanju takvih opih za
kona. Njihov znaaj je u tome to nam oni, podjednako kao
i u prirodnim naukama, dozvoljavaju da predviamo odre
ene odnose i mogunosti. Kao primjer takvog predvianja
navodi se da je poznati antropolog Radcliffe-Brozvn pretpo
stavio, na osnovu odreenih pravila srodnike kombinatorike,
2*

20

RUDI SUPEK

da mora postojati jedan posebni srodniki sistem koji dotada

jo nije bio poznat u etnologiji. I, zaista, ovaj je sistem ka
snije otkriven kod nekih australijskih plemena! Struktura
lizam dozvoljava da se izvjestan broj grupnih kombinacija
uzme kao i najvjerovatniji, te da se na osnovu ovakvih mogu
ih kombinacija izvode realne kombinacije. Ovakvo predvi
anje mora biti mogue naroito onda ako poznajemo samo
jedan dio jednog sistema, pa elimo predviati neke dijelove
koje jo nismo upoznali, a koji se moraju pokoravati odree
nim pravilima cjeline". Isti je sluaj kad elimo, na osnovu
jedne faze u razvoju neke strukture, predvidjeti slijedeu ili
prethodnu fazu. Valja rei da mnogi istraivai kulture ine
ovakve hipoteze grupnim kombinacijama ili kulturnim po
javama zakljuujui od cjeline na dio ili od dijela na cjelinu,
te da je to veoma razvijen postupak, iako nije uvijek meto
doloki sproveden na osnovu odreenih pravila, ve ga mnogi
istraivai upotrebljavaju vie intuitivno. Strukturalizam u
antropologiji, kao i u drugim naukama, eli upravo pokazati
kakvim se to pravilima rukovodi ljudski duh ne samo u tu
maenju drutvenih pojava nego, isto tako, i u izgradnji
drutvene organizacije. Ljudsku praxis valja tumaiti pola
zei od nekih osnovnih osobina ljudskog duha, to djeluju
dodue na nesvjesnom nivou, ali koje se nuno oituju u
odreenim pravilima i organizacionim oblicima ljudi u dru
tvenom ivotu. U tom pogledu ve su Durkheim i Mauss
upozoravali da svjesne predodbe uroenika zasluuju vi
e panje nego teorije koje njima stvaraju etnolozi, jer do
zvoljavaju pristup u nesvjesne kategorije urodenike mi
sli, ukoliko su one strukturalno vezane sa tim kategorijama.
Cl. Lvi-Strauss ali to ovi autori nisu dovoljno daleko
ili u ovakvom tumaenju urodenike misli.
Kad smo spomenuli induktivni postupak u struktural
noj antropologiji, valja napomenuti da Cl. Lvi-Strauss vie
tei jednoj indukciji koja poiva na pojmu idealnog tipa"
nego na statistikoj indukciji na osnovu velikog broja slu
ajeva. Ovdje se on suprotstavlja komparativnoj metodi Lowiea i Radcliffe-Browna, koji trae, u vezi sa istraivanjem
religije, da moramo provjeriti nae hipoteze na dovoljno
velikom broju razliitih religija ili posebnih religijskih kul-

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

21

tova, konfrontirajui ih sa drutvom u kojemu se javljaju.

Jedan takav poduhvat prelazi mogunosti jednog jedinog is
traivaa i pretpostavlja suradnju vie njih" (1945). Lowie jo vie istie potrebu da se proiri baza usporeivanja,
kako bi se dolo do valjanih zakljuaka putem generalizacije
ili statistike indukcije. Ovaj stav je suprotan Durkheimu,
koji je tvrdio: Ako je neki zakon dokazan pomou jednog
dobro uinjenog eksperimenta, tada je ovaj dokaz univerzalno
valjan" (1912). Isto tako i K. Goldstein upozorava da
izuavanje mnogobrojnih sluajeva ne spreava da se tek na
temelju tipinog sluaja zakljui zakonitosti jedne pojave :
. . .prije svega gomilanje injenica ak veoma brojnih
ne slui niemu, ako su one utvrene na nesavren nain,
jer ne vodi nikada do spoznaje stvari onako kako se one
stvarno odvijaju . . Treba odabrati takve sluajeve koji do
zvoljavaju da se donesu odluni sudovi. Ali tada ono to emo
utvrditi u jednom sluaju vrijedit e takoer i za druge."
Ovaj stav proizlazi iz teorije cjeline, po kojoj postoje struktu
re savreno ili idealno organizirane i druge koje odstupaju u
mnogim detaljima. Najsavrenija cjelina je ujedno i najpravil
nija ili najzakonitija! Ovdje su u pitanju zakonitosti koje
vae za organske oblike, to jest tendencije ili finalistike
zakonitosti. Strukturalizam u socijalnoj antropologiji pokazuje,
dakle, odreene slinosti sa organskim strukturalizmom, pa
Cl. Lvi-Strauss voli upozoravati da su ljudske duhovne
sposobnosti, koje odreuju pravila organizacije, njegove pri
rodne ili hereditarne dispozicije".
Ovdje se, naravno, odmah namee pitanje: nije li ova
kvo shvaanje cjelina ili struktura u skladu sa funkcionalistikom teorijom etnologa (Malinovski, Radcliffe-Brown i dru
gi), koji smatraju da su pravila drutvene organizacije, na
primjer pravila srodstva, uvjetovana biolokim vezama? Da
li ova strukturalistika antropologija ne stoji na gleditu da
postoji prava i znaajna analogija izmeu organskih struk
tura i socijalnih struktura" ? Da li se, u skladu sa navede
nim shvaanjem, moe pojam socijalne strukture" svesti na
socijalne odnose", onako kako ih neposredno zamjeujemo
u drutvenom ivotu?

22

RUDI SUPEK

Autor odbacuje svaki empirizam, kao i biologizam ili

psihologizam, u objanjavanju socijalnih odnosa. On sma
tra da izvjesna formalna pravila dozvoljavaju da se protu
mae pravila drutvene organizacije. On se u tom pogledu
slae sa Murdockom, koji je odbijao biologizam funkcionalista. Ne bioloka nuda, ve proizvoljni rezovi (kao u se
mantici) obiljeuju rodbinske odnose kod uroenika. Murdock ne rasuuje stvarnim drutvima, u njihovom historijskom i geografskom kontekstu, kao organiziranim cjeli
nama, ve apstrakcijama i ak moemo rei apstrak
cijama drugog stupnja: on najprije izdvaja drutvenu orga
nizaciju iz ostalih vidova kulture, a koji put i rodbinske
sisteme iz drutvene organizacije; nakon toga, on rastavlja
proizvoljno drutvenu organizaciju (ili sistem srodstva) na
komade i dijelove, prema naelima proizalim iz tradicional
ne etnologije, a ne toliko iz stvarne analize svake grupe.
U tim uvjetima njegova historijska rekonstrukcija ostaje ide
oloka: ona se sastoji u tome da iz svakog stadija izuzme
zajednike elemente kako bi odredio neposredno prethodni
stadij, i tako dalje . . . Ali, zapravo, njegova tehnika izgleda
prikladnija za otkrivanje i identifikaciju problema nego za
njihovo rjeavanje. Njegova metoda je jo proeta aristotelovskim duhom; moda svaka nauka mora proi kroz to."7
Radcliffe-Brownu se moe prigovoriti da ne razlikuje
dovoljno posmatranje i eksperimentiranje, a Murdocku da
ne razlikuje dovoljno statistike i mehanike modele, jer na
stoji potonje konstruirati pomou prvih. Zasluga je Lowiea
to je prvi sa strukturalistikog stanovita ukazivao ta i
njenice nisu i upozorio da se sama supstancija drutvenog
ivota moe koji put analizirati na strog nain pomou na
ina klasifikacije roditelja i roaka" (1915). Rastavljajui
srodnike sisteme na njihove konstitutivne elemente i oslo
baajui se historijske i genetike perspektive, omoguio je
da se jasnije sagleda tabela permutacija izmeu diferencijalnih
obiljeja u sistemima srodstva (1929). Cl. Lvi-Strauss sam
se stavlja u ovu liniju: Na dva originalna naina on je
otvorio vrata strukturalnim istraivanjima: s obzirom na
sistem naziva i s obzirom na ovaj sistem i sistem stavova.
7

Anthropologie structurale, str. 339.

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

23

Ovu posljednju orijetaciju slijedili su tada i drugi (Radcliffe-Brovm, 1924, Lvi-Strauss, 1945)" (ibid). Oslanjajui
se na korespondenciju izmeu sistema naziva i sistema sta
vova u srodnikim odnosima, autor je sa svoje strane upozorio
da izmeu njih postoji jedan dijalektiki odnos : Diferenci
jalna ponaanja izmeu roaka nastoje se organizirati po
mou istog modela kao i terminologija (naziv roaka), ali
ona predstavljaju ujedno i sredstvo da se rijee potekoe i
prevladaju nutarnje suprotnosti u toj terminologiji. Tako bi
pravila ponaanja izmeu roaka u bilo kojem drutvu izra
avala pokuaj da se razrijee protivurjenosti koje proizlaze
iz sistema naziva i pravila enidbe."6
Bitno je ovdje da postoji jedna vrsta dijalektike inter
akcije ili stalne prilagodbe izmeu naeg sistema klasificiranja rodbinskih odnosa i subjektivnih stavova prema polo
aju pojedinih roaka u tom sistemu, i obratno. Nazivi nisu
prosto podreeni psiholokim ili biolokim potrebama, ve
su oni isto toliko i posljedica nae potrebe da jasno razliku
jemo razne poloaje u jednom sloenom sistemu rodbinskih
odnosa. Izvjesni zahtjevi strukturiranja ovih odnosa pomou
naziva nameu se i samoj drutvenoj realnosti. Ali to jo ne
znai pad u isti nominalizam, jer struktura izraava jedno
dijalektiko jedinstvo naziva i realnosti. Akcenat lei na
aktivnom karakteru ljudske prakse, koja oblikuje drutvenu
praksu po potrebama ljudskoga miljenja i organiziranja i
strukturiranja same stvarnosti.
Da bismo razumjeli ulogu ovako strukturiranih sistema
ili cjelina, kao i metodu kako ih valja izuavati, najbolje
je dobro se upoznati sa Gestalt-psihologijom. U predgovoru
djela Elementarne strukture srodstva (1947) na ovo je
upozorio sasvim odreeno sam autor: Nakon to je citirao
Eddingtona da ,fizika postaje izuavanje organizacija', K
hler je pisao, ima tome ve dvadeset godina: ,Na tom putu
. . . ona e doskora susresti biologiju i psihologiju'
Ovaj rad e izvriti svoj zadatak ako se, nakon to ga je
proitao, italac osjeti pobuen da doda: i sociologiju."
G. Gurvitch je prigovorio Levi-Straussu da ga vezivanje
uz pojam cjeline, kako je shvaaju gestaltisti, vodi do teo8 Anthropologie structurale, str. 343344.

24

RUDI SUPEK

rije prestabiliranoj harmoniji samih struktura i do stav

ljanja teita na socijalni red, kao to su to radili organicisti i funkcionalisti. Lvi-Strauss se od ovog prigovora bra
ni pozivajui se na Marxa, i njegov odgovor ovdje neto
opirnije navodimo, jer osvjetljava ujedno odnos strukturali
zma prema marksizmu:
Ja ne pretpostavljam neku vrstu prestabilirane har
monije izmeu raznih nivoa strukture. Oni mogu biti i
oni su to esto u suprotnosti jedni sa drugima, ali naini
njihovog suprotstavljanja pripadaju istoj grupi. To je, do
ista, ono to ui historijski materijalizam kad tvrdi da je uvi
jek mogue prei, pomou preobrazbi, od ekonomske struk
ture ili od drutvenih odnosa na strukturu prava, umjetno
sti ili religije. Ali Marx nije nikad tvrdio da su ove preo
brazbe istoga tipa, na primjer da ideologija samo odrazuje
drutvene odnose kao neko zrcalo. On misli da su ove preo
brazbe dijalektike i, u izvjesnim sluajevima, on se veoma
trudi da pronae ove neophodne preobrazbe, koje na prvi
pogled izgledaju teke za analizu.
Ako doista elimo dopustiti, u okvirima Marxove misli,
da infrastrukture i superstrukture sadre mnogostruke ra
zine i da postoje razni tipovi preobrazbi kako bi se prelo
s jedne razine na drugu, tada emo shvatiti da je mogue,
u krajnjoj analizi i apstrahovano od sadraja karakterizi
rati razne tipove drutva zakonima preobrazbi : pomou for
mula koje oznauju broj, snagu, smisao i poredak pregiba
koje bi trebalo da tako kaemo ponititi kako bismo
pronali tip idealne homologije (logike a ne moralne) izme
u raznih strukturiranih razina" (AS, str. 365366).
U djelu Elementarne strukture srodstva kao i u Struk
turalnoj antropologiji autor se bavio preteno problemom
infrastruktura, dok sa Totemizmom danas i Divljom misli
dolaze u sredite njegovih izuavanja upravo superstruk
ture, to znai u primitivnim drutvima pojave totemizma
i mitova. Nema sumnje da na ovoj razini strukturalizam
nailazi na nove probleme i potekoe i da su njegove po
stavke upravo na ovoj razini izazvale ive diskusije.

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

25

Sam autor vidi u Divljoj misli logiki korak dalje u

njegovim izuavanjima primitivnih drutava, ali i ljudske
misli uope. Idui na vie intelektualne strukture, kao to
su vjerovanja i mitovi, on se ujedno uzdie i na vii nivo
teorijskog uopavanja onih otkria strukturi ljudske prak
se do kojih je doao ranije. Meutim, kao to sam istie u
Divljoj misli, ona je samo prvi korak ove analize na jed
nom viem teorijskom nivou i zato smatra Divlju misao
samo predgovorom za jednu buduu knjigu" koja mora
na mnogo razraeniji nain pokazati osnovne postavke i
otkria iznesena ve u ovoj knjizi.
Kakav je cilj sebi postavio u Divljoj misli? U istraiva
njima strukture srodstva moglo se initi da pravila na ko
jima ona poivaju ne proizlaze sasvim iz nutarnje nu
nosti", to jest da nisu u vezi sa strukturom samog ljudskog
duha. Moglo se, naime, pretpostaviti da u njima vie djeluju
bioloki i isto drutveni faktori koji se izvana nameu ljud
skom duhu. Stoga je bilo poeljno da se potrae izvori ovih
pravilnosti u oblasti kao to je mitologija, gdje izgleda
da se duh moe slobodnije prepustiti svojoj stvaralakoj
spontanosti, i gdje e biti zanimljivo provjeriti da li se po
korava zakonima. to se tie srodstva i pravila enidbe,
moglo se jo postaviti pitanje da li prisile dolaze izvana ili
iznutra; sumnja nee vie biti mogua kad je u pitanju mi
tologija : ako je u ovoj oblasti duh svagdje prikovan i od
reen u svim svojim operacijama, a fortiori on to mora biti
posvuda."4
Oita je, dakle, namjera autora da upravo u onoj obla
sti gdje je aktivnost duha najvie osloboena vanjskih pri
sila, pokae da tvorevine kao totemizam ili mitologija nisu
izraz svojevoljne igre ljudske mate, ve da podlijeu te
meljnim i obaveznim svojstvima svakoga duha, ma kakav
on bio". U ovom kantizmu bez transcendentalnog pred
meta" nastoji ukazati na neka stalna svojstva ljudske misli
ili, tonije, ljudske prakse, koja mora podjednako vaiti
za bilo koju misao, zvali je mi primitivnom" i totemistikom" ili naunom" i historijsko-materijalistikom".
Pokuajmo, dakle, ukratko izloiti do kakvog rezultata
je doao s obzirom na ovako postavljen cilj.
9

Iz diskusije u Espritu, br. 11, 1963.

26

RUDI SUPEK

Totemizam je, slino kao i ljudski govor, prije svega

jedan diferencijalni sistem u odreivanju drutva, pomou
kojega drutvena svijest nastoji odrediti stoje drutvo, kao
identitet, i to ono nije, kao neto drugojaije, jer se iden
tinost raa iz suprotstavljanja neem drugome. Smisao
nastaje uvijek kombinacijom ili suprotstavljanjem eleme
nata koji su u poetnom stanju besmisleni. Specifinost ove
operacije duha, po kojoj drutvo u totemizmu postaje svje
sno sebe kao grupe, ovdje se vri posredstvom ideje vrste.
Vrsta je uvijek jedinstvo i mnogostrukost, jer se kao jedin
stvo razlikuje od drugih vrsta, a istovremeno sadri u sebi
mnotvo pojedinanih elemenata koji se sami po sebi razliku
ju (a koji mogu uzimati u okviru vrste odreena mjesta,
kao organi u organizmu). Tako totetn" nalazi svoj uzor
za klasifikacije u ivotinjskim i biljnim vrstama, pa ak i
u neivim tvarima. Totemizam ne izraava, kao to su mi
slili Tylor i drugi, tenju da se ovjek izjednai sa nekom
ivotinjskom vrstom, ve bivstveno odreeni princip iden
tifikacije i klasifikacije kojemu je pojam vrste neophodan
za vlastito odreenje. Vidimo, dakle, da se ivotinja, ,totem',
ili njegova vrsta, ni u kom sluaju ne moe shvatiti kao bio
loki entitet; zato to je ona u isti mah i organizam to
jest sistem i emanacija jedne vrste koja predstavlja
lan u jednom sistemu , ivotinja se ukazuje kao pojmov
no orue sa mnogobrojnim mogunostima pomou koga se
moe ralaniti i ponovo sloiti u celinu bilo koja oblast
sinhronije ili dijahronije, konkretnog Ili apstraktnog, pri
rode ili kulture."1*
Nediferencijalnu drutvenu stvarnost moemo razliko
vati pomou jednog kodeksa koji rastavlja nediferencirane
grupacije na suprotne kategorije: gore I dolje" ili nebo I zem
lja" ili jo specifine za totemizam kao orao/medvjed",
dakle pomou razliitih jezinih oznaka po kojima grupa
dobiva ime. Time ona postaje neto razlino od neke druge
grupe (proces detotalizacije), ali istovremeno dobiva i od
reeno mjesto u jednom sloenom sistemu, koji predvia
gdje e biti grupa orla" u odnosu na medvjeda", ili grupa
zemlje" u odnosu na nebo" i tako dalje (proces retotali10

Divlja misao, str. 202.

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

27

zacije). Postupci davanja naziva, emblema, totema, zabrana

su bitni te odgovaraju prvobitnom naporu za klasifikacijom
i identifikacijom socijalnih grupa, primitivnoj formi dru
tvenog samoosvjeavanja". Navodne totemistike klasi
fikacije, kao i vjerovanja i postupci s njima povezani, samo
su jedan vid ili nain ove ope sistemske aktivnosti."
Afektivne veze sa totemom, svi oni procesi mistike
participacije" to ih je opisao Levy-Bruhl, ili doivljaj sve
tosti", na emu insistira Durkheim, samo su sekundarni
procesi, koji se nakalemljuju na ovu bivstvenu spoznajnu
operaciju klasifikatorske prirode. Odnos prema totemu kao
neem svetom" samo pokazuje zbrku koja postoji izmeu
sentimentalne veze prema klanu i prema njegovom emblemu. Totemizam je, dakle, proizvod jedne ope sposobnosti
klasificiranju, a nije sposobnost klasificiranju nakalemljena
na jedan totemistiki ili mistiki doivljaj.
Da bi opravdao prioritet klasifikatorske funkcije, Radcliffe-Brown je ustanovio u Australiji jedan internacionalni
sistem klasifikacije klanova i njihovih totema po totemskoj
raspodjeli", to pokazuje da se totemski sistem ne ograni
uje na odreivanje mjesta, identiteta i funkcija u vlasti
toj drutvenoj grupi, ve je sposoban da je nadilazi iznad
plemenskih i geografskih granica. Osnovnu tenju u tuma
enju totemizma dobro karakterizira P. Verstraeten: Mogli
bismo shvatiti itavu knjigu Levi-Straussa kao tematizaciju
jednog kauzaliteta koji nije prosto lanac uzroka i poslje
dica u odnosima mehanike stvarnosti, ve se oituje kao
stalno prenoenje unutarnje strukture kauzalnog modela
na njegove posljedice. Vidjet emo dalje, da je to ono to
istovremeno opravdava originalnost strukturalizma i uva
11
ga od mehanistikog tumaenja."
Durkheim je smatrao da je centralna taka totemizma
obred rtvovanja, koji uslijed afektivne participacije vodi
do prvog oblika drutvene samosvijesti totem kao sim
bol drutvene grupe! Meutim, Lvi-Strauss smatra da je
obred rtvovanja sasvim sekundarna pojava i da je prvi akt
po kojem se drutvo konstituira kao svijest sebi ili grupi
11
P. Verstraeten: Lvi-Strauss ili iskuenje niStavila, u aTemps modernes,
br. 207208, 1963.

28

RUDI SUPEK

sam akt uzimanja simbola, odreivanja smisla, totemistikog imenovanja. U nastanku drutva totemizam ima iznim
ni znaaj, jer stvara simbol koji slui za organiziranje dru
tvenih odnosa izmeu drutvenih serija i ivotinjskih se
rija, izmeu kulture i prirode. Ove dvije serije ne postoje
prethodno, ve nastaju samim ovim aktom imenovanja; one
se sueljuju i pretvaraju u serije ili nizove. To je susret dveju realnosti koje upravo aktom usporedbe dobijaju i svoju
strukturu, jer se ovom usporedbom odmah uspostavlja dru
tvena grupa kao neto identino i razlino u sebi samome.
Totemizam otkriva istinu drutva sebi samome, jer po
sredstvom simbola konstituira i spoznaje kao odreenu or
ganizaciju, pa autor vidi u tome bitni momenat drutve
nog praxisa. Naravno da drutvo ovdje sebe spoznaje na
simbolian nain, a ne putem refleksiji sebi, jer je divlja
misao . . . misao koja sebe ne misli". Da bi ivotinjska serija
odgovarala drutvenoj seriji, morala je biti najprije osiro
maena (budui da je misao primitivaca neobino konkret
na i bogata detaljima!) u okviru samoga mita, kako bi sa
mo bitni elementi za drutvenu strukturu doli do izraa
ja. Kako je osnovna funkcija mitova u totemizmu da uka
zu na razliku koja postoji izmeu jedne grupe ili druge,
to jest da utvrde mogunost razlike kao razlike", to su
oni, po svojem sadraju, doista veoma siromani. Siroma
tvo totemskih mitova dolazi otuda to je jedina funkcija
svakoga od njih da zasnuju neku razliku kao razliku : oni
su konstitutivne jedinice jednog sistema. Pitanje znaenja
se ne postavlja na nivou svakog mita uzetog za sebe, vec
na nivou sistema ije delove oni predstavljaju."1^
Ne ulazei sada u sve analize i izvode koje nalazimo u
Divljoj misli, a iji je cilj upravo da ukae kako ova misao
funkcionira kroz vlastitu drutvenu organizaciju, zadovo
ljimo se time to emo podvui da je osnovna namjera au
tora da na to nedvosmisleniji nain pokae kako je bitno
svojstvo divlje misli da izrazi ili zahvati u mogunostima
svojeg bivstvovanja, neodvojivo vezanog uz samu drutvenu
praxis, i smisao svojeg razvitka, svojeg daljnjeg napredo
vanja i razredivanja. Stoga u njoj nalazimo mnogo toga
12 Divlja misao, str. 295.

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

29

suvinoga" u smislu ekonominog tumaenja stvarnosti,

kao to udaramo i na njene granice ili nutarnje protivurjenosti, uglavnom zbog nesposobnosti da uspostavi kohe
rentan i smisleni sistem veza i odnosa.
Svaku kulturu moemo smatrati cjelinom simbolikih
sistema, gdje na prvo mjesto dolaze govor, pravila enidbe,
ekonomski odnosi, umjetnost, nauka, religija. Svi ovi si
stemi nastoje izraziti izvjesne vidove fizikalne i drutvene
stvarnosti i, tavie, odnose to ih ova dva vida stvarnosti
odravaju meusobno, a koje i sami simboliki sistemi odr
avaju meusobno. to u tome ne mogu uspjeti na potpu
no zadovoljavajui nain, a posebno ne na adekvatan na
in, proizlazi prije svega iz uvjeta funkcioniranja svakog
od tih sistema: oni ostaju uvijek nesamjerljivi; ali i stoga
to historija unosi u ovaj sistem raznorodne elemente, tako
da se jedno drutvo klie prema drugome i dolazi do ne
jednakosti u razvojnom ritmu svakog posebnog sistema.
Dakle, zbog toga to je jedno drutvo uvijek dano u vre
menu i prostoru, a to znai to je podlono utjecajima dru
gih drutava kao i utjecaju prethodnih stanja svojeg vlasti
tog razvitka; takoer i zbog injenice da bi ak i u nekom
isto teorijskom drutvu, zamiljenom bez veze sa drugima
i sa svojom vlastitom prolou, razliiti sistemi simbola,
ija cjelina tvori kulturu ili civilizaciju, ostali nesvodljivi
jedni na druge (prevoenje jednog sistema u drugi uvjeto
vano je uvodenjen konstanti koje ostaju iracionalne vri
jednosti), proizlazi da nijedno drutvo nije nikada inte
gralno i potpuno simbolino; ili, tanije, ne uspijeva ni
kada da prui svim svojim lanovima do istog stupnja do
voljna sredstva za izgradnju neke simboline graevine, jer
za normalnu misao je potonja ostvarljiva jedino na planu
13
drutvenog ivota."
Ova misao nalazi, dakle, granice u svojem vlastitom
funkcioniranju, ali isto toliko i u drutvenoj stvarnosti na
koju se odnosi, a koju autor usporeuje sa fizikalnim ma
sama, gdje se sve estice ne pokoravaju kretanju mase. Uvi
jek postoje pojedinci koji ispadaju" iz sistema ili se na
laze izmeu dva ili vie nesvodljiva sistema. Drutvena
13 Iz predgovora djelu M. Maussa: Sociologie et Anthropologie, str. XIX.

30

RUDI SUPEK

misao nastoji, naravno, ispuniti smislom ove rupe" u si

stemu (pojam mane" odgovara sluajnosti, nekontrolira.nosti ili praznini) i povjeriti posebne uloge onima koji trebaju
dotjerati u red (shamani) one koji odstupaju. Drutvena
misao ne stvara, prema tome, funkcionalno savrene si
steme, kao to zamiljaju funkcionalisti u sociologiji, pa je
autor prije sklon tome da drutvene sisteme, i pored relativne
koherentnosti smislenih simbolikih sistema, tretira vie po
mou statistikih modela. Postoji kod njega oita tenden
cija da gestaltizam pomiri sa statistikim istraivanjima,
kakva je razvila suvremena teorija informacija.
Kod funkcionalista ( Malinowski, Radcliffe-Brozon, Durkheim) svako individualno odstupanje od funkcioniranja
cjelina znai aberantnu ili patoloku pojavu ili, kao kod du
evnih bolesti, neuspjeh socijalizacije pojedinca, pa dru
tvo stvara posebne uloge (shamani, vrai, lijenici, svee
nici, itd.J koje e dotjerati u red" aberantne linosti. Na
suprot tome, strukturalizam Levi-Str aussa pretpostavlja
totalitete sa rupama ili prazninama", odnosno sa nutarnjim
protivurjenostima, tako da se ovakve aberantne uloge nu
no javljaju u okviru samoga sistema. Drutvo je predvid
jelo, u ime sistema, posebne postupke prema ovim margi
nalnim ili periferijskim pojavama, koje, dakle, i za autora
ostaju nedostaci ili propusti samog sistema. Njihov peri
ferni poloaj u odnosu na lokalni sistem ne spreava ih da
ne budu isto to i ovaj integralni dio totalnog sistema. To
nije, ako ovi ne bi bili posluni svjedoci, totalni bi sistem bio
izloen opasnosti da se rastvori u lokalne sisteme. Moe
mo stoga rei da je u svakom drutvu odnos izmeu nor
malnog ponaanja i posebnih ponaanja komplementaran."
('ibid., str. XX). Iako u pitanju odnosa normalnih pona
anja", koja su u skladu sa funkcioniranjem cjeline, i po
sebnih ponaanja", koja znae odstupanje od funkcioniranja
cjeline, autor pokazuje izvjesnu dijalektiku elastinost, jer
ih smatra komplementarnim dijelovima jedne te iste cje
line, oito je da ni njegov strukturalizam ne moe do kraja
dozvoliti individualnim ponaanjima slobodu odstupanja ko
ja bi znaila samostalnu stvaralaku, odnosno totalnu ili
totalitarizirajuu ulogu, budui da pojedinac ostaje bivstve-

STRUKTURALNA

ANTROPOLOGIJA

31

no podreen drutvenoj misli koja ga odreuje i istovremeno

transcendira. U tom pogledu se autorovo shvaanje drut
venog determinizma mnogo vie pribliava spinocizmu
nego marksizmu, ma koliko se on inae pozivao na Marxa.
U ovoj taki on se i sukobio sa interpretacijom historijske
dijalektike kod Sartrea, jer je poznato da Sartre u histo
rijskoj dijalektici daje mnogo vei znaaj subjektivitetu,
odnosno pojedincu kao nosiocu stvaralakog praxisa.
Jedno itavo poglavlje pod naslovom Historija i dijalektika posvetio je autor svojem razmimoilaenju sa Sartreom. to nam se u njegovoj kritici ini opravdano, a to
ne?
Autor priznaje da se u Divljoj misli sluio Sartreovim
terminima iz Kritike dijalektikog razuma, to znai da mu
je ona dozvolila da neke odnose u okviru historijskog de
terminizma bolje definira. (U pitanju je naroito upotreba
kategorije totaliteta i dijalektike drutvenih totaliteta.) On
Sartreu prije svega prigovara da suprotstavlja analitiki
razum" dijalektikom razumu" kao zabludu istini, iako
dozvoljava da analitiki razum moe doi do istih spoznaja
kao i dijalektiki, odnosno da oni dolaze raznim putovima
do istih rezultata ili jedinstvene spoznaje. Iako Marx pred
stavlja polaznu taku i u Sartreovom i u mom razmiljanju,
ini mi se da marksistika orijentacija dovodi do drugaijeg
gledita: suprotnost izmeu ova dva uma je relativna, a ne
apsolutna; ona odgovara napetosti u ovjekovoj misli, koja,
moda, stvarno nikada nee ieznuti, ali koja nije teorijski
zasnovana. Za nas je dijalektiki um uvijek konstituiui :
to je stalno produavan i pojaavan mosti koji analitiki
um baca preko provalije iju drugu ivicu ne vidi iako zna
da ona postoji, makar se ona stalno udaljavala. Termin di
jalektiki um tako obuhvata stalne napore koje analitiki
um mora da ulae da bi otklanjao svoje nedostatke, ako eli
da objasni govor, drutvo i misao; a distinkcija izmeu ova
dva uma zasniva se, po naem miljenju, samo na tome to
analitiki um, privremeno, jo ne omoguava razumijeva
nje ivota. Analitiki um Sartr naziva lenim umom; isti
um mi nazivamo dijalektikim, ali onaj hrabri, sav u napo
nu od napora za prevazilaenjem samog sebe.

DIVLJA MISAO

Uspomeni
Morisa Merlo-Pontija

3*

GLAVA

PRVA

NAUKA O KONKRETNOM

Jedino divljaci, seljaci i palanani te

meljno i svestrano prouavaju svoje pos
love ; stoga je, kada sa misli preu na
delo, sve to urade dovedeno do kraja..
H. de BALZAC, Le Cabinet
des antiques.
BibJ. de la
Pliade, vol. IV, pp. 400-401.

Dugo su naunici voleli da navode jezike kojima ne

dostaju reci za izraavanje pojmova kao to su pojam drveta ili ivotinje, iako se u njima sreu sve reci koje su
potrebne za podroban popis vrsta i podvrsta. Ali dok su
se oni pozivali na te sluajeve kako bi potkrepili tvrenje
tobonjoj nesposobnosti primitivaca" da apstraktno mi
sle, zaboravljali su druge primere koji potvruju da obilje
apstraktnih reci nije odlika samo jezika civilizovanih na
roda. Tako u inuk jeziku sa severozapada Severne Ame
rike apstraktne reci oznaavaju mnoga svojstva ili odlike
bia i stvari: Taj nain izraavanja, kae Boas, ei je
u ovom nego u bilo kom drugom jeziku koji znam".
Reenica: opaki ovek je ubio jadno dete, na inuk
jeziku glasi : ovekova opakost ubila je detetovu jadnost; a da
bi se kazalo da neka ena upotrebljava odve malu kotaricu
rei e se: ona stavlja korenje ruiaste biljke u majunost
kotarice za koljke. (Boas 2, str. 657658).
U svakom jeziku, uostalom, govor i sintaksa pruaju
sredstva koja su neophodna za popunjavanje praznina u
reniku. A tendenciozni karakter argumenta pomenutog u
prethodnom stavu jasno se ispoljava kada se obrati panja
na to da je obrnuta situacija, to jest situacija u kojoj ter
mini veoma irokog znaenja odnose prevagu nad spe
cifinim nazivima, takode bila koriena da bi se po
tvrdilo intelektualno siromatvo divljaka:
Meu biljkama i ivotinjama Indijanac daje po
sebno ime samo korisnim ili tetnim vrstama; ostale se

38

DIVLJA MISAO

sve od reda nazivaju optim imenom ptica, korov,

itd." (Krauze, str. 104).
Jedan posmatra iz novijeg doba, kako izgleda, takode
misli da uroenik daje imena i shvata samo u zavisnosti od
svojih potreba:
Jo se seam veselosti koju je kod mojih pri
jatelja sa Markiskih ostrva . . . izazvalo interesovanje
(u njihovim oima obina glupost) botaniara iz
nae 1921. godine izvedene ekspedicije za bezimeni
korov (neupotrebljiv") koji je skupljao i ije je ime
hteo da sazna". (Hendi i Pukui, str. 119, beleka 21).
Ipak, Hendi uporeduje tu ravnodunost sa ravnodu
nou to je u naoj civilizaciji specijalist ispoljava prema
pojavama koje ne spadaju neposredno u oblast u kojoj on
radi. A kada njegova saradnica uroenica podvlai da je
na Havajima svaki botaniki, zooloki ili neorganski oblik
za koji se zna da je dobio ime (i bio personalizovan) pred
stavljao . . . neto to se koristilo", ona briljivo dodaje:
na ovaj ili onaj nain", i precizira da ako veliki broj
raznovrsnih ivotinja koje ive u morima i umama, me
teorolokih ili pomorskih pojava nije imao ime", to je
dolazilo otuda to one nisu bile smatrane korisnim ili
. . . vrednim panje", to nisu ekvivalentne karakterizacije,
poto se jedna odnosi na teorijski, a druga na praktini
plan. Nastavak teksta u kome se istie drugi plan na
raun prvog to potvruje: ivot se svodio na iskustvo
sa tanim i strogo odreenim znaenjem". (Isto delo,
str. 119).
Doista, broj i preciznost pojmova drugaiji su u sva
kom jeziku i, kao to je to u XVIII veku vrlo dobro zapazio
pisac lanka ime" u Enciklopediji, upotreba vie ili manje
apstraktnih rei ne zavisi od intelektualnih sposobnosti,
ve od razliitog stepena interesovanja svake posebne dru
tvene zajednice u sklopu nacionalnog drutva: Popnite
se na opservatoriju; svaka zvezda tu vie nije samo zvezda,
nego zvezda iz sazvea Kozoroga, ili iz sazvea Ken-

NAUKA O KONKRETNOM

39

taura, ili iz sazvea Velikog Medveda, itd., uite u manje, svaki konj tu ima svoje vlastito ime, Sjajni, Obeenjak, Besni itd. Uostalom, ak i ako bi doslovno trebalo
shvatiti napomenu (navedenu na poetku ove glave) je
zicima koje nazivamo primitivnim, ne moe se na osnovu
nje izvesti zakljuak da tim jezicima nedostaju opti poj
movi: rei hrast, bukva, breza, itd. nisu manje apstraktne
od rei drvo, i od dva jezika od kojih bi u jednom postoja
la samo ova poslednja, dok drugi ne bi znao za nju iako bi
imao vie desetina i stotina rei za oznaavanje vrsta i
podvrsta, drugi bi, a ne prvi, sa ovoga gledita bio bogatiji
pojmovima.
Kao i u jezicima zanata, bogatstvo pojmova odgovara
napregnutijoj panji sa kojom se posmatraju svojstva stvar
nog sveta, i budnijem interesovanju za razlikovanja koja
se u njemu mogu izvriti. Ta glad za objektivnim znanjem
predstavlja jedan od najzanemarenijih vidova misli onih
koje zovemo primitivcima". Ako je ona retko kad usmerena prema stvarnim injenicama koje se nalaze na istom
nivou kao i stvarne injenice kojima se bavi moderna na
uka, ona podrazumeva intelektualne postupke i metde posmatranja koji se mogu porediti sa onima kojima se nauka
slui. U oba sluaja, svet predstavlja predmet miljenja
bar onoliko koliko i sredstvo za zadovoljavanje potreba.
Svaka civilizacija ispoljava tenju da preceni objektiv
nu usmerenost svoje misli, to znai da ta usmerenost
uvek postoji. Kada poinimo greku mislei da divljakom
upravljaju iskljuivo njegove organske ili ekonomske po
trebe, mi ne vodimo rauna tome da nam on upuuje isti
prekor, i da njemu njegova sopstvena elja za sticanjem
znanja izgleda uravnoteenija od nae:
Korienje prirodnih bogatstava kojima su ra
spolagali uroenici sa Havaja bilo je skoro potpuno i
mnogo potpunije od njihovog korienja u dananjoj
komercijalnoj eri, koja nemilice koristi nekoliko proiz
voda, trenutno finansijski rentabilnih, zanemarujui i
unitavajui esto sve ostalo." (Hendi i Pukui, str. 213).

40

D I V L J A MISAO

Svakako, poljoprivreda koja proizvodi za trite nije

isto to i botaniarevo znanje. Ali, ignoriui ovo drugo
i poklanjajui panju samo poljoprivredi onda kada uzi
ma u odbranu urodeniku poljoprivredu i istie njene pre
dnosti, stara havajska plemkinja samo ponavlja greku koju
je Malinovski uinio tvrdei da jedino kranje praznog sto
maka podstie primitivce da se interesuju za totemske
biljke i ivotinje.
Sa Tesmanovom napomenom Fangima iz Gabona,
u kojoj on belei (str. 71) preciznost sa kojom oni zapaaju najmanje razlike medu vrstama jednog istog roda",
podudara se opaska dva ve navoena autora koja se odno
si na Okeaniju:
Veoma izotrena ula uroenika omoguavala su
im da tano oznae generike odlike svih vrsta koje
ive na zemlji i u moru, kao i najmanje promen
u prirodnim pojavama kao to su vetrovi, svetlost
i boje odreenog tipa vremena, reljef talasa, promen
u njihovom snanom odbijanju, vodena i vazduna
strujanja." (Hendi i Pukui, str. 119).
Kod Hanunoo uroenika sa Filipina tako jednostavan
obiaj kao to je vakanje betela pretpostavlja poznavanje
4 podvrste palminog oraha i 8 surogata, 5 podvrsta betela
i 5 surogata (Konklin 3).
Skoro sve aktivnosti Hanunoo uroenika zahtevaju duboko poznavanje lokalne flore i precizno
poznavanje botanikih klasifikacija. Nasuprot miljenju
prema kome drutvene zajednice sa naturalnom pri
vredom koriste samo mali deo lokalne flore, one je
koriste u razmeri od 9 3 % . " (Konklin, 1, str. 249).
To podjednako vai i za faunu:
Hanunoo uroenici razvrstavaju lokalne oblike
ptije faune u 75 kategorija . . . oni razlikuju oko 12
vrsta zmija . . . 60 tipova riba . . . vie od dvanaestak

NAUKA O KONKRETNOM

41

morskih i slatkovodnih ljuskara i isto toliko tipova

paukova i stonoga . . . Hiljade insekata svrstani su u
108 kategorija sa posebnim imenima, meu kojima
13 obuhvataju mrave i termite . . . Oni razlikuju vie
od 60 klasa morskih i vie od 25 vrsta kopnenih i slatko
vodnih mekuaca . . . 4 tipa pijavica koje siu krv . . . :
ukupno 461 zooloki tip." (Isto delo, str. 6770).
Jedan biolog ovako govori jednoj pigmejskoj popu
laciji sa Filipina:
Karakteristinu crtu Negrito uroenika, po kojoj
se oni razlikuju od svojih suseda hriana iz ravnica,
predstavlja njihovo izvrsno poznavanje biljnog i ivo
tinjskog sveta. To poznavanje ne podrazumeva samo
tano odreivanje vrste fenomenalnog broja biljaka,
ptica, sisara i insekata, ve i poznavanje obiaja
naina ivota svake v r s t e . . . "
Negrito uroenik potpuno je srastao sa sredinom
u kojoj ivi i, to je" jo vanije, on neprekidno
prouava sve to ga okruuje. esto sam viao jednog
Negrita kako, ne znajui tano koju biljku ima pred
sobom, kua njen plod, mirie lie, lomi i ispituje
stabljiku, posmatra mesto na kome ona raste. I tek
na osnovu svih tih data, on e izjaviti da poznaje ili
ne poznaje biljku koju ima pred sobom."
Poto je pokazao da se uroenici interesuju i za bilj
ke od kojih nemaju neposredne koristi, zbog znaenjskih
odnosa kojima su one povezane sa ivotinjama i insektima, isti pisac nastavlja:
Izotren posmatraki dar pigmeja, njihovu punu
svest vezama izmeu biljnog i ivotinjskog ivota . . .
na upeatljiv nain ilustruju njihove diskusije nainu
ivota slepih mieva. Tididin ivi pod sparuenim
palminim liem, dikidik pod liem divlje banane,
litlit u bambusovim ikarama, kolumby u upljinama
stabala, konanab u gustim umama, itd."

42

D I V L J A MISAO

Tako Negrito uroenici iz plemena Pinatubo

poznaju i razlikuju nain ivota 15 vrsta slepih mieva.
I pored toga, njihova klasifikacija slepih mieva, kao i
klasifikacija insekata, ptica, sisara, riba i biljaka, po
iva poglavito na fizikim slinostima i razlikama."
Skoro svi mukarci sa najveom lakoom na
brajaju specifina i opisna imena bar 450 biljaka, 75
ptica, skoro svih zmija, riba, insekata i sisara, i ak 20
vrsta mrava* . . . a poznavanje botanike kod mananmbala, vraa-iscelitelja oba pola, koji stalno koriste
biljke upranjavajui svoju vetinu, upravo je zapanju
jue." (R. B. Foks, str. 187188).
jednoj zaostaloj populaciji sa ostrva Riu-Kiu je
dan istraiva kae:
ak i dete esto moe da prepozna vrstu drveta
na osnovu jednog njegovog komadia, a uz to i njegov
pol (u skladu sa predstavama koje uroenici imaju
polu biljaka), posmatrajui izgled drveta i kore, njegov
miris i tvrdou, i druge odlike istog tipa. itava
tuceta riba i koljki oznaavaju se posebnim imenima,
kao i njihova specifina obeleja, nain ivota i polne
razlike u okviru svakog tipa . . . " (Smit, str. 150).
Nekoliko hiljada Koahuila Indijanaca, stanovnika je
dnog pustinjskog kraja na jugu Kalifornije u kome samo
nekoliko retkih porodica belaca uspeva danas da se odri,
nisu mogli da iscrpe prirodne izvore hrane; oni su iveli
u izobilju. Jer, u tome na izgled oskudnom kraju, oni su
poznavali nita manje nego 60 biljaka koje su se mogle
upotrebiti za ishranu, i 28 drugih biljaka sa narkotinim,
stimulativnim ili lekovitim svojstvima (Berouz). Samo je
dan Informator iz plemena Seminola razlikuje 250 biljnih
vrsta i podvrsta (Stertivent). Popisano je 350 biljaka ko
je poznaju Hopi Indijanci i vie od 500 biljaka za koje
znaju Navaho Indijanci. Botaniki jeziki fond kod Subanuna, koji ive na jugu Filipina, sadri vie od 1.000 na* Takode i 45 vrsta jestivih peuraka (nav. knjiga, str. 231), a na tehnololokom planu 50 tipova raznih strela (isto delo, str. 265268).

NAUKA KONKRETNOM

43

ziva (Frejk), dok Hanunoo upotrebljavaju blizu 2.000 bo

tanikih naziva*. Radei samo sa jednim informatorom iz
Gabona, g. Silan je nedavno objavio etno-botaniki renik sa otprilike 8.000 naziva koji pripadaju jezicima ili
dijalektima 12 ili 13 susednih plemena (Voker i Silan). Naj
veim delom neobjavljeni rezultati do kojih je u Sudanu
doao Marsel Griol sa svojim saradnicima obeavaju da
e biti podjednako zadivljujui.
Najvea prisnost sa biolokom sredinom, strasna pa
nja sa kojom se ona posmatra i precizna znanja njoj
esto su proizvodili snaan utisak na istraivae, jer su
ukazivali na stavove i preokupacije po kojima su se uroe
nici razlikovali od svojih belih posetilaca. Kod Teva Indi
janaca iz Novog Meksika:
I male razlike se oznaavaju . . . oni imaju
imena za sve vrste etinara koji rastu u oblasti u kojoj
oni ive; meutim, razlike meu etinarima teko se
zapaaju i, meu belcima, neuvebana osoba ne bi
bila u stanju da ih uoi . . . Doista,--nikakve smetnje
ne bi bilo da se na jezik Teva Indijanaca prevede
udbenik iz botanike." (Robinz, Herington, Freir-Mereko, str. 9 i 12).
U jednom jedva neto malo romansiranom opisu, E.
Smit Bauen duhovito je naslikala svoju obeshrabrenost ka
da je, odmah po svome dolasku u jedno afriko pleme, poelela da najpre naui njegov jezik: njeni informatori sma
trali su kao potpuno prirodno da na poetnom stupnju
nastave skupe velik broj botanikih uzoraka ija su imena
kazivali pokazujui joj ih; ona nije bila u stanju da ih
raspozna, ne toliko zbog njihove egzotine prirode koliko
zato to je nikad nisu zanimali bogatstvo i raznovrsnost
biljnog sveta, dok su uroenici smatrali da se ta vrsta
radoznalosti podrazumeva :
Ovi ljudi su zemljoradnici: njima su biljke isto to
liko vane i bliske kao i ljudska bia. Ja pak, nikad
nisam ivela na nekoj farmi i nisam ba mnogo sigurna
* Ispor. dalje u tekstu na str. 192 i 208.

44

DIVLJA

MISAO

da bih razlikovala begonije od georgina ili petunija.

Biljke, kao i jednaine, imaju opasan obiaj da izgleda
ju sline kada su u stvari razliite, ili da izgledaju
razliite onda kada su sline. Prema tome, zbunjujem se
u botanici kao i u matematici. Prvi put u ivotu na
lazim se u ljudskoj zajednici u kojoj desetogodinjaci
nisu jai od mene u matematici, ali i u sredini u kojoj
svaka biljka, divlja ili pitoma, ima sasvim odreeno ime
i upotrebu, u kojoj svaki ovek, svaka ena i svako dete
poznaju stotine vrsta biljaka. Niko od njih nikad nee
pristati da poveruje da sam nesposobna da, ak i ako to
budem htela, tim biljkama nauim koliko i oni."
(Smit Bauen, str. 22).
Potpuno je drugaija reakcija jednog specijaliste, pisca
jedne monografije u kojoj se opisuje preko 300 vrsta ili
podvrsta lekovitih biljaka koje upotrebljavaju neke popu
lacije iz Severne Rodezije :
Uvek me je iznenaivala gotovost sa kojom su
uroenici iz Balovala i susednih pokrajina pristajali da
govore svojim lekovima i svojim otrovima. Da li im
je polaskalo interesovanje koje sam pokazivao za nji
hove metode? Da li su smatrali nae razgovore razmenom obavetenja izmeu kolega? Ili su hteli da se
razmeu svojim znanjem? Bilo kakav da je biorazlogtakvog njihovog dranja, nikada se nisu dali moliti. Seam
se jednog udnog starog Luazija, koji je donosio itave
naramke suvog lia, korenja i stabljika da bi me upu
tio u sve naine njihove upotrebe. Da li je bio pre
travar nego vra? Nikad nisam mogao da rasvetlim tu
tajnu, ali sa aljenjem zakljuujem da nikad neu
raspolagati njegovim poznavanjem psihologije Afrika
naca i njegovom spretnou u leenju saplemenika:
kada bi se moje znanje iz medicine i njegova darovitost
udruili, bio bi to vrlo koristan spoj." (Gilgs, str. 20).
Navodei jedan odlomak iz svojih putnih belenica,
Konklin je hteo da ilustruje onaj prisni dodir izmeu o-

NAUKA O KONKRETNOM

45

veka i sredine u kojoj on ivi kome etnolog stalno razmilja

kada su u pitanju uroenici :
U 06.00 asova, po kii koja je rominjala, Langba
i ja napustismo Parinu i krenusmo prema Binliju . . .
U Arasaasu, Langba zatrai od mene da iseem vie
kaieva kore, dimenzija 10 X 50 cm., drveta anapla kilala
(Albizia procera /Roxb/ Benth) da bismo se zatitili od
pijavica. Trljajui unutranjom stranom kore lanke
na nozi i same noge, stvarali smo ruiastu penu koja
je delovala kao izvrsno odbojno sredstvo. Blizu Ajpuda,
Langba se iznenada zaustavi na putanji kojom smo ili,
zabode spretno svoj tap u ivicu staze i iupa jednu
travku, tawag kgun buladlad (Buchnera urticifolia
R. Br.), koja e mu, ree, posluiti kao mamac . . . na
zamki za divlje veprove. Posle nekoliko trenutaka (a
ili smo brzo), on se opet zaustavi da bi iupao malu
suvozemnu orhideju (koju je bilo teko opaziti pod
rastinjem to ju je skrivalo) zvanu liyamliyam (Epipogum roseum) (D. Don. Lindl.), biljku koja se upo
trebljava za magijsko unitavanje insekata koji kao
paraziti ive na usevima. U Binliju, Langba se pobrinuo
da ne oteti nabrane biljke dok je prebirao po svojoj veli
koj torbi od palminog lia kako bi pronaao apug, gaeni
kre, i tabacu (Nicotiana tabacum L.), koje je hteo da
ponudi ljudima iz Binlija u zamenu za druge materije
koje se mogu vakati. Posle razgovora odlikama lokal
nih podvrsta betel-bibera (Piper betle L.), Langba je
dobio dozvolu da posee izdanke slatkog krompira
(Ipomoea batatas (L). Poir) koji su pripadali dvama
razliitim biljnim oblicima i koje su razlikovali kao
kamuti inaswang i katnuti lupam . . . Na krompiritu
posekosmo od svake podvrste 25 izdanaka (dugih oko
75 cm), koji su u stvari predstavljali krajeve stabljike, i
briljivo ih umotasmo u velike svee listove domaeg
pitomog saging saba (Musa sapientum compressa) (Blco.
Teodoro) da bi ostali vlani do naeg dolaska u Langbino
selo. Putem smo vakali stabljike tubu minama, neku vrstu
eerne trske (Saccharum officinarum, L.), jednom smo

46

DIVLJA MISAO

se zaustavili da sakupimo nekoliko bunga, opalih katehuovih oraha (Areca catechu L.), a drugi put da bismo
brali i jeli plodove, sline divljim trenjama, sa nekoliko
bunova bugnaya (Antidesma brunius (L.) Spreng).
Sredinom popodneva dospesmo do Mararima; najvei
deo putovanja protekao nam je u razgovorima promenama u vegetaciji tokom posljednjih decenija."
(Konklin, I, str. 15-17).
To poznavanje i jezika sredstva kojima ono raspolae
proteu se i na morfologiju. U teva jeziku upotrebljavaju
se razliiti nazivi za skoro svaki deo tela kod ptica i sisara
(Henderson i Herington, str. 9). Morfoloki opis lia kod
drvea ili biljaka sadri 40 naziva, a za razne delove mladice
kukuruza postoji 15 imena.
Za opisivanje sastavnih delova i svojstava biljaka Hanunoo uroenici raspolau sa 150 naziva za kategorije po
mou kojih identifikuje biljke i raspravljaju medu sobom
stotinama obeleja po kojima se one razlikuju, i koja
esto odgovaraju svojstvima sa odreenim, kako lekovitim
tako i prehrambenim znaajem." (Konklin, I, str. 97).
Uroenici Pinatubo, kod kojih je popisano vie od 600
biljaka sa odreenim imenom ne samo to neverovatno
poznaju te biljke i naine na koje se one mogu koristiti,
ve upotrebljavaju blizu 100 reci za opisivanje njihovih
delova ili karakteristinih vidova." (R. B. Foks, str. 179).
Jasno je da tako sistematski razvijeno znanje ne moe
biti uslovljeno samo praktinom koriu. Poto je podvukao
bogatstvo i preciznost znanja iz botanike i biologije kojima
raspolau Naskapi, Mikmak, Malecit i Penobskot Indijan
ci sa severoistoka Sjedinjenih Drava i Kanade, etnolog
koji ih je najbolje prouio ovako nastavlja:
To bismo mogli oekivati kada je re nainu
ivota krupne divljai od koje se dobijaju hrana i si
rovine za domau radinost. Nije udno . . . to lovac iz
plemena Penobskot iz drave Mejn praktino bolje
poznaje nain ivota i karakter kanadskog irvasa nego
najstruniji zoolog. Ali kada po zasluzi ocenimo brilji-

NAUKA O KONKRETNOM

47

vost sa kojom su Indijanci posmatrali i sistematizovali

naune injenice u vezi sa niim oblicima ivota kod
ivotinja, onda e nam se dopustiti da budemo malo
iznenaeni."
itav razred gmizavaca . . . nema nikakvog eko
nomskog znaaja za te Indijance; oni ne jedu zmijsko
meso ni meso vodozemaca, i ne koriste nijedan deo nji
hove koe, osim u vrlo retkim sluajevima za spravljanje napitaka protiv bolesti, ili za vraanje." (Spek,
str. 273).
Pa ipak, kao to je Spek pokazao, Indijanci sa severo
istoka Severne Amerike izgradili su pravu herpetologiju,
sa posebnim imenima za sve rodove gmizavaca i ostale
vrste ili podvrste.
Precizna definicija prirodnih proizvoda koje narodi iz
Sibira upotrebljavaju kao lekove, i specifina vrednost koju
im oni pripisuju ilustruju briljivost, otroumnost, smisao
za pojedinost i voenje rauna razlikama kod posmatraa
i teoretiara u drutvenim zajednicama toga tipa : tako se kod
Itelmena i Jakuta pauci i bele gliste gutaju kao lek protiv ne
plodnosti; kod Oseta se loj crnog balegara koristi za leenje
straha od vode, dok se kod Surgutskih Rusa zdrobljena bubavaba i kokoija u koriste za leenje ira i hernije; Jakuti
koriste u vodi razmekane crvene gliste za leenje reumati
zma, a Burjati tukinu u za leenje onih bolesti; sibirski
Rusi gutaju ivog raka i vijuna kao lek od padavice i svih bo
lesti, dok Jakuti koriste doticanje detlievim kljunom, detlievom krvlju, uduvavanje praha mumificiranog detlia kroz
nos i jaje ptice zvane kuka za leenje zubobolje, krofula, sakagije i tuberkuloze; Ojroti upotrebljavaju jarebiinu krv i
konjski znoj za leenje hernije i bradavica, a Burjati
golubiju orbu za leenje kalja; osobi koju je ujeo besan
pas Kazasi daju da popije rastvoreni prah od samlevenih
noica ptice tilegus, dok kod Rusa sa Altaja od groznice
obolela osoba nosi osuenog slepog mia oko vrata; i najzad,
osobama obolelim od neke one bolesti Ojroti sipaju kap
po kap vodu od istopljenog komada leda koji je prethodno
bio obeen ispod gnezda ptice remiz. Kada je medved

48

DIVLJA

MISAO

u pitanju, Burjati smatraju da njegovo meso ima 7 razli

itih terapeutskih podvrsta, krv 5, salo 9, mozak 12, u
17, i dlaka 2. Kalari skupljaju stvrdnuti medvedov izmet
posle zimskog perioda kao lek protiv zatvora. (Zelenjin, str.
4759). U jednoj Lebovoj studiji nai emo isto toliko bo
gat popis lekova koje koristi jedno afriko pleme.
Na osnovu slinih primera, koje bismo mogli nai u
bilo kom kraju sveta, rado bismo izveli zakljuak da ljudi
ne poznaju ivotinjske i biljne vrste samo zato to su im
one korisne: oni su ih proglasili za korisne ili zanimljive
poto su ih najpre upoznali.

*
Prigovorie nam se da takvo znanje jedva moe biti
efikasno na praktinom planu. Ali njegov glavni cilj upravo
i nije praktine prirode. Ono odgovara intelektualnim zahtevima pre nego, ili umesto zadovoljavanju potreba.
Pravi problem nije u tome da se sazna da li dodir
detlievog kljuna leci zubobolju, ve da li je, sa izvesnog
gledita, mogue povezati" detliev kljun i ovekov zub
(to je kongruencija ija terapeutska formula predstavlja
samo jednu hipotetinu primenu pored tolikih drugih) i po
mou takvih zdruivanja stvari i bia uspostaviti zaetak
nekog reda u svetu, poto je bilo kakvoj klasifikaciji svoj
stvena neka dobra strana. Tako jedan moderni teoretiar
taksonomije pie:
Naunici se mire sa sumnjom i neuspehom, jer ne
mogu drugaije. Meutim, nered je jedina stvar koju
oni ne mogu i ne treba da trpe. Sav zadatak iste nauke
sastoji se u tome da svede na najmanju meru haotini
nain opaanja, koji se javio na niem i, verovatno, nesvesnom planu, sa samim poecima ivota. U izvesnim
sluajevima zapitaemo se da li poredak koji je bio
izgraen predstavlja objektivno obeleje pojava, ili je to
vetaka naunikova tvorevina. To pitanje neprekidno se
postavlja u oblasti ivotinjske taksonomije. . . Ipak,
osnovni postulat nauke je da u samoj prirodi postoji

NAUKA KONKRETNOM

49

r e d . . . U svome teorijskom delu nauka se svodi na

sreivanje, te . .. ako je tano da sistematika pred
stavlja takvo sreivanje, termine sistematika i teorijska
nauka moi emo da smatramo za sinonime." (Simpson,
str. 5).
Taj zahtev za redom nalazi se u samoj osnovi misli
koju nazivamo primitivnom, ali samo zato to se on nalazi
i u osnovi svake misli: jer oblike miljenja koji nam izgle
daju veoma daleki lake poimamo polazei od svojstava koja
su zajednika njima i naem nainu miljenja.
Svaka sveta stvar treba da bude na svome mestu",
pametno je pisao jedan mislilac uroenik. (Fleer, 2,
str.34). Moglo bi se ak rei da je ba to i ini svetom,
jer kad bismo je, makar samo u mislima, odstranili,
itav svetski poredak bio bi razoren; ona, prema tome,
doprinosi njegovom odravanju time to zauzima mesto koje joj pripada. Poklanjanje panje najmanjim
sitnicama pri izvoenju obreda koje, pri povrnom posmatranju, moe izgledati potpuno bespredmetno, ob
janjava se brigom za sprovoenjem onoga to bismo
mogli nazvati ravnomernim mikrorasporeivanjem" :
ne treba preskoiti nijedno bie, predmet ili samo jedan
vid kojima treba dodeliti mesto u jednoj grupi. Obred
Hako, koji izvode Poni Indijanci, otkriva nam toliko
stvari samo zato to je bio dobro analiziran. Prizivanje
koje prati prelaenje preko reke deli se na vie faza:
prva odgovara trenutku ulaenja putnika u vodu; druga
obeleava poetak njihovog kretanja kroz nju, a trea
trenutak u kome voda potpuno prekriva njihova stopa
la; vetar se priziva u trenutku kada se sveina oseti samo
na pokvaenim delovima tela, zatim i ponegde drugde,
najzad na itavoj koi: tek onda moemo bezbedno
da pregazimo reku". (Isto delo, str. 7778). Kao to
Informator izriito kae, moramo se obratiti posebnim
bajanjem svakoj stvari koju sreemo, jer Tirava, vrhovni
duh, prebiva u svim stvarima, te sve to susreemo na
putu moe da nam pomogne . . . Nauili su nas da pokla
njamo panju svemu to vidimo." (Isto delo, str. 7381).

50

51

DIVLJA MISAO

NAUKA KONKRETNOM

Ta tenja za podrobnim posmatranjem i sistematskim

popisivanjem odnosa i veza moe, ponekad, da dovede do
rezultata neosporne naune vrednosti : takav je bio sluaj sa
Indijancima iz plemena Blekfut, koji su predskazivali poe
tak prolea na osnovu stepena razvijenosti bizonovih za
metaka izvaenih iz utrobe enki ubijenih u lovu. Meu
tim, ti uspesi ne mogu se posmatrati odvojeno od tolikih
drugih slinih dovoenja u vezu koje nauka smatra za
iluzorne. Ali zar nije stvar u tome to se magijska misao,
ta divovska varijacija na temu naela uzronosti", kako
su govorili Iber i Mos (2, str. 61), od nauke razlikuje manje
po tome to ne zna za determinizam ili ga prezire, no po
tome to ga mnogo odlunije i nepomirljivije zahteva,
a taj zahtev nauka moe, u krajnjem sluaju, smatrati
preteranim i preuranjenim?

opteg i potpunog determinizma, dok druga pravi razliku

izmeu nivoa od kojih samo za neke vae izvesni oblici
determinizma, koji se ne mogu primeniti na druge nivoe.
Ali zar se ne bi moglo poi dalje i smatrati da strogost i
preciznost kojima se odlikuju magijska misao i obredne
radnje izraavaju nesvesno shvatanje istinitosti determini
zma kao naina postojanja fenomena koje nauka prouava,
tako da bi determinizam bio globalno nasluen i odglumljen
pre nego to je otkriven i potovan ? Magijski obredi i verovanja bili bi u tom sluaju izraz ina vere u nauku koja
tek treba da se rodi.
Ali to nije sve. Zbog svoje prirode, te anticipacije
mogu ponekad da budu ne samo krunisane uspehom,
ve mogu i dvostruko da prednjae; u odnosu na samu na
uku, i u odnosu na metode ili rezultate koje e nauka
usvojiti tek u nekom kasnijem stadijumu svoga razvitka,
ako je tano da se ovek najpre uhvatio ukotac sa onim
to je najtee: sistematizacijom na nivou ulnih data, ko
jima je nauka dugo okretala leda i koje ona tek poinje
da uklapa u svoju perspektivu. U istoriji naune misli
do takvog anticipiranja dolo je u vie mahova; kao to je
Simpson (str. 98) pokazao pomou primera uzetog iz
biologije XIX veka, ono se objanjava time to budui
da nauno objanjenje uvek odgovara otkrivanju jednog
ustrojstva" svaki pokuaj toga tipa, ak i kada se nadah
njuje naelima koja nisu nauna, moe sluajno da dove
de do otkrivanja pravih ustrojstava. To se ak moe predvideti, ako poemo od toga da je, po definiciji, broj struk
tura ogranien: strukturiranje bi onda imalo unutranju
efikasnost, ma kakvi bili naela i metodi kojima se ono
nadahnjuje.
Moderna hernija svodi raznovrsnost ukusa i mirisa na
spojeve razliito zdruenih ugljenika, vodonika, kiseonika,
sumpora i azota. Pomou tabela prisutnosti i odsutnosti
ovih elemenata i utvrivanjem njihovih koliina i gornjih
granica, ona uspeva da objasni razlike i slinosti izmeu
kvaliteta koje bi nekada kao sekundarne" iskljuila iz
oblasti svojih prouavanja. Ali utvrivanje tih slinosti i
razlika ne iznenauje estetsko oseanje: to utvrivanje

Posmatrana kao sistem prirodne filosofije, ona

{witchcraft) podrazumeva jednu teoriju uzroka; nesrea
je posledica vradbina koje deluju zajedno sa prirodnim
silama. Ako nekog oveka bivo natakne na rogove, ili
ako mu na glavu padne tavanica ije su potporne grede
razjeli termiti, ili ako dobije zapaljenje kimene mo
dine, uroenici iz plemena Azande tvrdie da su bivo,
tavanica ili bolest uzroci koji se udruuju sa vradbinama da bi ubili tog oveka. Vradbine nisu odgovorne
za bivola, tavanicu i bolest, jer oni postoje sami po se
bi; ali one su odgovorne za posebnu okolnost koja ih
dovodi u unitavajuu vezu sa izvesnom osobom. Tava
nica bi se u svakom sluaju sruila, ali vradbine su
bile razlog to je ona pala u odreenom trenutku, kada
se odreena osoba odmarala ispod nje. Od svih tih
uzroka, jedino se vradbine mogu preduprediti, jer je
dino one potiu od neke osobe. Protiv bivola i tavanice
ne moe se nita uiniti. Iako se i oni priznaju kao
uzroci, takvi uzroci nemaju nikakvog znaaja u ravni
drutvenih odnosa." (Evenz - Priced, 1, str. 418
419).
Sa ovog gledita, osnovna razlika izmeu magije i
nauke sastojala bi se, dakle, u tome to jedna polazi od

4*

52

53

DIVLJA MISAO

N A U K A O KONKRETNOM

ga pre bogati i osvetljava pruajui podlogu zdruivanjima

koje je estetsko oseanje ve nasluivalo, i za koja bolje
shvatamo zato bi, i pod kojim uslovima, istrajno sluenje
samom intuicijom ve omoguilo njihovo otkrivanje; tako
na primer, dim od duvana moe, za logiku oseta, da pred
stavlja dodirnu taku dveju grupa: jedne koja obuhvata
preno meso i prepeenu koru hleba (koji su, kao i dim
duvana, azotna jedinjenja); i druge, u koju spadaju sir,
pivo i med, zbog prisustva dijacetila u njima. Divlja tre
nja, cimet, vanila i kseresko vino obrazuju jednu grupu,
to se moe ne samo osetiti ve i shvatiti, jer svi sadre
aldehid, dok se srodni mirisi kanadskog aja (wintergreen"), lavande i banane objanjavaju prisustvom estera.
Samo bi nas intuicija navela da u istu grupu svrstamo crni
i beli luk, kupus, belu repu, rotkvice i slaicu, iako bota
nika razdvaja porodicu ljiljana od porodice krsta
ica. Potvrujui tanost ulnih utisaka, hernija poka
zuje da se te dve inae razliite porodice dodiruju na dru
gom planu: one u sebi skrivaju sumpor (K., V.). Primi
tivni filosof ili pesnik mogao je izvriti ta pregrupisavanja
nadahnjujui se posmatranjima koja nemaju veze sa herni
jom ili bilo kojim drugim oblikom nauke: etnografska
literatura otkriva velik broj pregrupisavanja ija empi
rijska i estetska vrednost nije manja. Ona nisu posledica
samo neobuzdanog zdruivanja, koje ponekad dovodi do
nekog rezultata zahvaljujui samoj igri sluaja. Srenije
inspirisan nego u ve navedenom odlomku u kome iznosi
to tumaenje, Simpson je pokazao da je zahtev za organizovanjem potreba zajednika i umetnosti i nauci, i da,
usled toga, taksonomija, koja predstavlja prevashodno sre
ivanje, ima i veliku estetsku vrednost." (Naved. delo., str.
4). Stoga e nas manje iznenaditi injenica da estetsko
oseanje moe, raspolaui samo svojim sopstvenim sred
stvima, da otvori put taksonomiji i ak da predvidi neke
njene rezultate.
*

je magija stidljivi oblik nauke koja jo trai svoj jezik:

jer ako bismo magijsku misao hteli da svedemo na jedan
trenutak, ili na jednu etapu tehnike i naune evolucije,
oduzeli bismo sebi svaku mogunost da je shvatimo. Ona
je pre senka to ide ispred tela kome pripada, u izvesnom
smislu potpuna kao i ono, isto toliko dovrena i koheren
tna u svojoj nematerijalnosti kao i materijalno bie kome
samo prethodi. Magijska misao ne predstavlja prvi korak,
poetak, skicu, deo neke jo neostvarene celine; ona pred
stavlja vrsto povezani sistem, koji je nezavisan od onoga
drugog sistema koji e nauka obrazovati, ako izuzmemo
formalnu slinost to ih zbliava i zbog koje se prvi sma
tra za metaforiki izraz drugog. Stoga bi, umesto da su
protstavljamo magiju nauci, bolje bilo da ih uporedimo
kao dva naina spoznaje, nejednaka po svojim teorijskim
i praktinim rezultatima (jer je, sa ovoga gledita, tano
da nauka ima vie uspeha nego magija, iako magija ve
nagovetava nauku u tom smislu to i ona ponekad ima
uspeha), ali jednaka po vrsti duhovnih radnji koje oba
pretpostavljaju, i koji se manje razlikuju po svojoj pri
rodi, a vie po tipovima pojava kojima se bave.
Doista, ti odnosi proistiu iz objektivnih uslova u
kojima su se javili magijsko saznavanje i nauno saznavanje.
Istorija ovoga poslednjeg dosta je kratka da bismo njoj
bili dobro obaveteni; ali injenica da se moderna nauka
javila tek pre nekoliko vekova postavlja jedan problem
kome etnolozi nisu dovoljno razmislili; ime neolitski
paradoks potpuno bi mu odgovaralo.
U neolitsko doba uvruje se ovekovo vladanje naj
znaajnijim vetinama zahvaljujui kojima nastaje civili
zacija: grnarstvom, tkanjem, zemljoradnjom i pripito
mljavanjem ivotinja. Nikome danas ne bi palo na pamet
da te ogromne uspehe objanjava sluajnim nagomilavanjem
niza pronalazaka uinjenih nasumce, ili pak zahvaljujui
pasivno uoenom prizoru nekih prirodnih pojava.*

Mi ipak ne prihvatamo zbog toga vulgarnu tezu (ko

ja je, uostalom, prihvatljiva iz neke ue perspektive) da

* Vrena su ispitivanja da bi se otkrilo ta bi se desilo da je bakarna ruda

sluajno bila pomeana sa zemljom na kojoj se nalazilo ognjite: na osnovu mnogo
brojnih i razliitih ogleda utvreno je da se ne bi nita desilo. Po najjednostavnijem
pronaenom postupku za dobijanje toga metala u tenom stanju treba intenzivno
zagrevati sasvim sitan prah malahita u jednoj zemljanoj posudi na koju je kao poklo
pac stavljen lonac okrenut naopako. Ve zbog samo ovog rezultata, sluaj se mora
zatvoriti u pe nekog grnara specijaliste za gleosanu ilovau (Koglan).

54

55

DIVLJA MISAO

NAUKA KONKRETNOM

Da bi se svaka od pomenutih vetina javila, bilo je

neophodno da ljudi stoleima aktivno i metodino posmatraju svet u kome su iveli i postavljaju smele hipoteze
iju su valjanost proveravali neumorno ponavljanim og
ledima, kako bi ih napo letku usvojili ili odbacili. Zapaajui
brzinu sa kojom su uroenici na Filipinima aklimatizovali
i usvojili biljke iz Novoga sveta, dali im imena i, u velikom
broju sluajeva, kako izgleda, ak i ponovo otkrili njihovu
primenu u leenju, strogo paralelnu sa njihovom tradici
onalnom primenom u Meksiku, jedan biolog ovako obja
njava tu pojavu:

i ogleda (za koje moramo da pretpostavimo da su najpre

i pre svega bili nadahnuti ljubavlju prema znanju) mo
gao da dovede do praktinih i odmah primenljivih rezul
tata. Uz to jo ostavljamo po strani metalurgiju bronze
i gvozda, metalurgiju skupocenih metala, pa ak i prostu
obradu prirodno istog bakra kovanjem koja se pojavila
nekoliko milenijuma pre metalurgije, i koje sve ve zahtevaju vrlo visoku tehniku strunost.
ovek iz neolitskog doba ili iz protoistorije naslednik
je, dakle, duge naune tradicije; meutim, da je duh koji
je nadahnjivao njega, kao i sve njegove prethodnike, bio
potpuno isti kao i duh modernih ljudi, kako bismo mogli
da shvatimo injenicu da se on zaustavio i da nekoliko mi
lenija stagnacije razdvaja, kao neko odmorite, neolitsku
revoluciju od savremene nauke? Taj paradoks moe se re
siti samo na jedan nain: postoje dva razliita naina nau
nog miljenja, koji, svakako, nisu funkcije nejednakih stadijuma u razvitku ljudskog duha, ve dva strategijska ni
voa na kojima priroda doputa naunoj spoznaji da je na
padne: jedan od njih priblino odgovara nivou percepcije
i uobrazilje, dok sa drugim to nije sluaj; kao da se nuni
odnosi koji predstavljaju predmet svake nauke bila
ona neolitska ili moderna mogu otkriti na dva razliita
naina: jednim koji je vrlo blizak ulnoj intuiciji, i dru
gim koji joj je manje blizak.
Svako razvrstavanje bolje je od nereda; pa ak i raz
vrstavanje na nivou ulnih svojstava predstavlja etapu na
putu ka uspostavljanju jednog racionalnog poretka. Ako
bi iz gomile raznovrsnih plodova trebalo izdvojiti relativno
tee i relativno lake, bilo bi opravdano da se najpre odvo
je kruke od jabuka, iako oblik, boja i ukus nisu u vezi sa
teinom i veliinom, jer se krupnije jabuke lake razlikuju
od sitnijih kada su izdvojene, nego kada su pomeane sa
razliitim voem. Ve iz ovoga primera vidi se da razvr
stavanje ima vrednost ak i na nivou estetskog opaanja.
S druge strane, i mada ne postoji nuna veza izmeu
ulnih kvaliteta i raznih svojstava, u velikom broju slua
jeva izmeu njih postoji bar jedan stvarni odnos, i uoptavanje toga odnosa, ak i kad nije racionalno zasnovano,

Biljke ije lie ili stabljike imaju gorak ukus

obino se upotrebljavaju na Filipinima protiv bolova
u stomaku. Svaka novouvezena biljka sa istom odlikom
bie veoma brzo isprobana. Stalno vrei oglede sa bilj
kama, veina uroenika sa Filipina brzo naui, dre
i se kategorija sopstvene kulture, u koje se svrhe
mogu upotrebljavati uvezene biljke." (R. B. Foks,
str. 212213).
Da bi se korov preobrazio u kulturu, a divlja ivoti
nja pripitomila, da bi se u jednom ili drugom stvorila
prehrambena ili tehnoloka svojstva kojih na poetku uopte nije bilo, ili su se jedva mogla naslutiti; da bi se od
nepostojane ilovae koja se lako troila, raspadala ili pu
cala, napravila vrsta i nepromoiva grnarija (ali samo
pod ovim uslovom: da je medu mnogim organskim i neorganskim materijama prvo bila pronaena materija najpodesnija za njeno ispoavanje, kao i da su bili utvreni
odgovarajue gorivo, temperatura i trajanje peenja su
dova, stepen korisnog oksidiranja) ; da bi se izgradile e
sto spore i sloene tehnike koje omoguavaju gajenje bi
ljaka bez dovoljno zemlje ili vode, i pretvaranje otrovnog
semena i korenja u hranu, ili pak korienje tog otrova
u lovu, ratu, obredu bili su, bez sumnje, potrebni ui
stinu nauni duhovni stav, istrajna i uvek budna radozna
lost, glad za upoznavanjem jedino radi zadovoljstva koje
donosi samo poznavanje, jer je smo mali broj zapaanja

56

DIVLJA MISAO

NAUKA O KONKRETNOM

moe u toku vrlo dugog vremenskog perioda da predsta

vlja u teorijskom i praktinom pogledu korisnu operaciju.
Nisu svi otrovni sokovi gorki i ljuti, niti su otrovni svi
sokovi koji su gorki i koji pale; meutim, priroda je tako
ustrojena da je korisnije, i za misao i za akciju, da se po
stupa tako kao da ekvivalencija koja zadovoljava estetsko
oseanje odgovara i jednoj objektivnoj realnosti. Iako nije
na nama da ovde istraujemo zato je tako, ipak emo
rei da vrste koje imaju neko upadljivo obeleje: oblik,
boju ili miris, verovatno daju posmatrau ono to bi se
moglo nazvati pravom povezivanja", na osnovu koga on
moe pretpostaviti da su ta vidljiva obeleja znak isto
izuzetnih, ali skrivenih svojstava. Pretpostaviti da bi i
sm odnos izmeu jednih i drugih mogao biti ulan (na
primer, da seme koje ima oblik zuba uva od zmijskog
ujeda, ili da neki uti sok predstavlja specifian lek za po
remeaje ui, itd.) privremeno je bolje nego imati ravno
duan stav prema uspostavljanju bilo kakve veze; jer
klasifikacija, ak i kad je heteroklitna i proizvoljna, uva
bogatstvo i raznolikost popisanih stvari; odluujui da
svemu treba voditi rauna, ona olakava stvaranje jednog
pamenja".
injenica je da su pomou takvih metoda mogli da
budu postignuti izvesni rezultati koji su bili neophodni
da bi ovek mogao da napadne prirodu sa jedne druge
strane. Nije tano da su mitovi i obredi plod funkcije
izmiljanja", koja, kao to se to esto tvrdilo, okree leda
stvarnosti; njihova glavna vrednost i jeste u tome to su
do naeg vremena preneli, u fragmentarnom obliku, na
ine posmatranja i razmiljanja koji su bili (i, bez sumnje,
to i ostaju) potpuno prilagoeni za vrenje otkria izvesnog
tipa, onih otkria koja bi se u prirodi mogla uiniti pola
zei od spekulativnog organizovanja i korienja ulnog
sveta pomou ulnih termina. Po svojoj prirodi, to znanje
konkretnom nije ni moglo doi do istih rezultata do ko
jih su dole egzaktne i prirodne nauke, ali ono nije bilo
manje nauno, niti njegovi rezultati manje stvarni. Posti
gnuti deset hiljada godina pre ovih drugih rezultata, oni
jo i danas predstavljaju podlogu nae civilizacije.

57

Uostalom, kod nas se zadrao jedan oblik aktivnosti

koji nam, na tehnikom planu, dosta dobro omoguava da
zamislimo kakva je na spekulativnom planu mogla biti
nauka koju emo radije nazvati prvobitna" nego pri
mitivna: to je aktivnost koja se obino oznaava reju
domae majstorisanje" (bricolage). Prvobitno znaenje
glagola bricoler vezano je za loptanje, bilijar, lov i jahanje,
pri emu je ovaj glagol uvek oznaavao neko sporedno
kretanje odbijene lopte, psa koji luta, konja koji skree
s pravog puta da bi izbegao neku prepreku. Danas je bri
coleur osoba koja se bavi runim radom koristei se sred
stvima zaobilaznim u odnosu na sredstva kojima se slu
i ovek od zanata. E, osobenost mitske misli je u tome
to je njen repertoar heteroklitan i, iako dosta irok, ipak
ogranien. Meutim, ona se njime slui bilo kakav da je
zadatak koji sebi postavlja, jer ne raspolae niim drugim.
Tako nam ona izgleda kao neka vrsta intelektualnog do
maeg majstorisanja, to objanjava meu njima zapaene
veze.
Kao i domae majstorisanje na tehnikom planu,
mitska misao moe, na intelektualnom planu, da posti
gne sjajne i neoekivane rezultate. Zauzvrat, esto je zapaan mitsko-poetski karakter domaeg majstorisanja: bilo
na planu umetnosti koju zovemo sirova" ili naivna",
bilo u fantastinoj arhitekturi vile potara evala, dekoru
ora Melijesa, ili pak u arhitekturi koju je ovekoveilo
Dikensovo Veliko iekivanje, ali koju je, svakako, najpre
nadahnulo posmatranje zamka" g. Vemika u predgrau,
sa njegovim minijaturnim pokretnim mostom, topom to
ispaljuje hitac kad izbije devet asova, i baticom sa sala
tom i krastavcima, zahvaljujui kojoj bi, u sluaju nude,
stanovnici zamka mogli da izdre i opsadu .. .
To poredenje vredi produbiti, jer ono omoguava
da se bolje shvate stvarni odnosi izmeu dva razliita
tipa naunog poznavanja. Domai majstor je sposoban
da obavi velik broj razliitih poslova; ali, za razliku od
inenjera, njemu za izvrenje tih zadataka nisu neophodne

58

DIVLJA

MISAO

sirovine i odgovarajue, u skladu sa njegovim projektom

nabavljene alatke: svet njegovih instrumenata je zatvoren,
a pravilo njegove igre je da se uvek mora snai sa pri
runim sredstvima", to jest uz pomo u svakom trenutku
ograniene skupine alatki i materijala, koji su uz to jo
i heteroklitni, jer sastav te skupine nema nikakve veze sa
njegovim trenutnim projektom, niti, uostalom, sa bilo
kakvim posebnim projektom, ve predstavlja sluajan re
zultat svih prilika koje su se ukazale za obnavljanje ili
bogaenje zalihe delova, ili za njeno odravanje pomou
ostataka od ranijih graenja i rasturanja. Skup sredstava
kojima raspolae domai majstor ne moe se, dakle, definisati polazei od nekog projekta (to bi, uostalom, bar
teorijski podrazumevalo, kao kada je re inenjeru,
postojanje onolikog broja skupina instrumenata koliki je
broj vrsta projekata); njega odreuje samo njegova instrumetalnost. Drugim recima, i da se posluimo upravo je
zikom domaeg majstora, delovi se skupljaju ili uvaju
prema naelu to uvek moe da poslui". Ti delovi imaju,
dakle, samo upola odreenu namenu; ona je, sa jedne
strane, dovoljna da domaem majstoru ne bude potreban
poseban alat i poznavanje svih zanata, a, sa druge strane,
nedovoljna da bi svaki deo imao tano i strogo odreenu
namenu. Svaki deo predstavlja skup u isti mah konkre
tnih i moguih odnosa; delovi su operatori, a mogu se
upotrebiti radi obavljanja bilo kakve radnje u okviru je
dnog tipa.
Na isti nain, elementi mitskog miljenja uvek se na
laze na pola puta izmeu opaaja i pojmova. Bilo bi ne
mogue izdvojiti prve iz konkretne situacije u kojoj su na
stali, dok bi pribegavanje drugima zahtevalo da misao bar
privremeno moe da ostavi po strani svoje projekte. Me
utim, postoji neto to posreduje izmeu slike i pojma.
To je znak, poto ga uvek moemo definisati (kao to je
to Sosir prvi uinio govorei posebnoj kategoriji jezikih znakova) kao vezu izmeu slike i pojma, koji, u tako
ostvarenom spoju, igraju uloge oznaitelja i oznaenog.
Kao i slika, znak je neto konkretno, ali on je po svo
joj moi upuivanja slian pojmu : i jedan i drugi ne odno-

NAUKA KONKRETNOM

59

se se iskljuivo na sebe same, ve mogu da oznae i neto

drugo. Ipak, pojam ima u tom pogledu neogranien kapa
citet, dok je kapacitet znaka ogranien. Ta razlika i sli
nost lepo se vide na primeru domaeg majstora. Pogledaj
mo kako on radi: iako je ponesen svojim projektom, nje
gova prva praktina radnja je retrospektivna; on mora da
se obrati jednoj ve postojeoj skupini alatki i materijala;
da napravi njen prvi ili ponovni popis; najzad, i naroito,
da zapodene sa njom neku vrstu razgovora da bi, pre ne
go to izvri izbor, napravio pregled moguih odgovora
koje ona moe da prui na problem koji je pred nju posta
vljen. On ispituje sve te heteroklitne predmete iz svoje
riznice* da bi shvatio ta bi svaki od njih mogao da ozna
i", doprinosei na taj nain definisanju celine koju tek
treba napraviti, a koja e se na kraju razlikovati od instru
mentalne skupine samo po unutranjem rasporedu delova.
Neka kocka od hrastovine moe da bude podmeta za ne
dovoljno vrstu jelovu dasku, ili pak postolje, to bi omo
guilo da se istakne struktura i sjaj starog drveta. U pr
vom sluaju ona e predstavljati povrinu, a u drugim
materiju. Ali te mogunosti uvek su ograniene zbog osobene istorije svakoga del i onog to je u njemu unapred
odreeno kao posledica prvobitne namene ili prilagoavanja koja su na njemu vrena da bi posluio u druge
svrhe. Delovi koje domai majstor skuplja i upotrebljava
prenapregnuti" su kao i sastavni delovi mita, ije su mo
gue kombinacije ograniene zbog toga to su oni uzeti iz
jezika u kome ve imaju jedan smisao koji ograniava
slobodu rukovanja njima. (Levi-Stros, 5, str. 35). S druge
strane, odluka zavisi od mogunosti prebacivanja nekog
drugog del u slobodnu funkciju, tako da e svaki izbor
povlaiti za sobom potpunu reorganizaciju strukture, koja
nikada nee biti kao struktura kojoj se neodreeno sa
njarilo, niti kao neka druga koja joj se mogla pretpostaviti.
Bez sumnje, i inenjer postavlja pitanje svome sagovorniku", poto sredstva, mo i znanja kojima on raspo
lae nikada nisu neogranieni i poto, u tom negativnom
vidu, on nailazi na otpor kome mora da vodi rauna.
* Riznice ideja, kako Iber i Mos magiju divno zovu. (2, str. 136).

60

DIVLJA

MISAO

Skoro bi se moglo rei da se on obraa svetu, dok se doma

i majstor obraa zbirci ostataka stvari koje je ovek napra
vio, to jest jednoj kulturnoj podskupini. Teorija informa
cija pokazuje, uostalom, kako je mogue, a esto i korisno,
svesti fiziareve postupke na neku vrstu dijaloga sa pri
rodom, to bi ublailo razliku izmeu naunika i domaeg
majstora koju pokuavamo da odredimo. Ipak, razlika e
uvek postojati, ak i ako se uzme u obzir injenica da nau
nik nikada ne razgovara sa istom prirodom, ve sa izvesnim stanjem odnosa izmeu prirode i kulture, koje se
moe odrediti pomou perioda istorije u kome on ivi,
civilizacije njegovoga doba i materijalnih sredstava kojima
on raspolae. Kada se nae pred odreenim zadatkom,
on, kao ni domai majstor, ne moe da uini bilo ta;
i on e najpre morati da napravi pregled jednog unapred
odreenog skupa teorijskih i praktinih znanja i tehnikih
sredstava, koja ograniavaju broj moguih reenja.
Razlika, dakle, nije tako apsolutna kao to bismo bili
u iskuenju da pomislimo; ona, meutim, ostaje stvarna
utoliko to se, suoen sa stegama koje saeto izraavaju
jedno stanje civilizacije, inenjer uvek trudi da prokri
put i postavi se sa one njihove strane, dok domai majstor,
hteo-ne hteo, ostaje s ove njihove strane. Time, u stva
ri, hoemo da kaemo da prvi operie pojmovima, a drugi
znacima. Na osi suprotnosti izmeu prirode i kulture,
skupine kojima se oni slue osetno su razmaknute. Doi
sta, bar jedan od naina na koji se znak suprotstavlja poj
mu sastoji se u tome to drugi eli da bude potpuno otvo
ren prema stvarnosti, dok prvi prihvata, i ak zahteva,
da se u tu stvarnost unese i neto ljudsko. Po snanim i
teko prevodljivim Persovim recima: It addresses some
body".
Mogli bismo, dakle, da kaemo da i naunik i domai
majstor tragaju za porukama. Domai majstor skuplja u
neku ruku ve prenesene poruke, poput onih trgovakih
prirunika koji, saimajui dotadanja iskustva iz te oblasti,
omoguavaju nalaenje ekonominog reenja za sve nove
situacije (ipak, pod uslovom da one spadaju u istu vrstu
kao i nekadanje situacije); dok ovek od nauke, inenjer

NAUKA KONKRETNOM

61

ili fiziar, uvek rauna sa onom drugom porukom koja bi

se mogla iznuditi od sagovornika, uprkos njegovom uste
zanju da se izjasni pitanjima za koja odgovori nisu una
pred bili ponovljeni. Pojam se tako ukazuje kao sredstvo
za otvaranje skupine sa kojom se radi, a znaenje kao
sredstvo pomou koga se vri njena reorganizacija: ona
je ne proiruje i ne obnavlja, nego se ograniava na to da do
bije eljenu grupu pomou njenih transformacija.
Slika ne moe da bude ideja, ali moe da igra ulogu zna
ka ili, tanije reeno, da se zajedno sa idejom nalazi u jednom
znaku; a ako ideja jo nije tu, moe da ne zauzima njeno
budue mesto i da, kao u negativu, pokae njene obrise.
Slika je okamenjena", jednosmisleno vezana za svesni in
koji je prati; ali ako su znak i slika koja je stekla mo ozna
avanja jo bez sadrine, to jest nemaju istovremene i
teorijski neograniene odnose sa drugim biima istog tipa
(to je privilegija pojma), oni su ve permutabilni, to jest
sposobni da uzastopno stupaju u odnose sa drugim biima,
iako u odreenim granicama, i, kao to smo videli, pod
uslovom da uvek obrazuju jedan sistem u kome e se
preinaenje jednog del samo od sebe odraziti i na sve
druge delove: na tom planu, obim i sadrina kojima logi
an govore ne postoje kao dva razliita i dopunska vida,
nego kao neto to je vrsto povezano. Tako shvatamo
kako mitska misao, iako ne moe da se oslobodi slika,
moe ve da uoptava, dakle da ima nauni karakter: i
ona se slui analogijama i poreenjima, ak i ako se, kao
to je to sluaj u domaem majstorisanju, njene tvorevine
uvek svode na novi raspored delova ija priroda ostaje
nepromenjena, bilo da se oni nalaze u sastavu instrumental
ne skupine, ili u napravljenom predmetu (oni, osim u po
gledu unutranjeg rasporeda, uvek obrazuju isti predmet):
Reklo bi se da su mitoloki svetovi predodreeni da bu
du razgraeni odmah poto su stvoreni, da bi od njihovih
delova postali novi svetovi." (Boas, 1, str. 18). U ovoj
dubokoj napomeni Boas gubi, meutim, iz vida da u tome
neprestanom ponovnom graenju pomou istog materi
jala raniji ciljevi uvek igraju ulogu sredstava: ono to je
bilo oznaeno pretvara se u oznaitelja, i obrnuto.

62

63

DIVLJA MISAO

NAUKA KONKRETNOM

Pomenutom formulom, koja bi mogla da poslui kao

definicija domaeg majstorisanja, objanjava se zato u
mitskom miljenju sva raspoloiva sredstva treba da budu
implicitno popisana ili zamiljena da bi mogao da se definie rezultat koji e uvek predstavljati kompromis izmeu
strukture .instrumentalne skupine i strukture projekta.
Kada bude ostvaren, projekat e, prema tome, neizbeno
odstupati od prvobitne namere (koja je, uostalom, obina she
ma), to predstavlja efekat koji su nadrealisti sreno nazvali
objektivna sluajnost". Ali to nije sve: poezija domaeg
majstorisanja moe se objasniti i time to se ono ne ograni
ava samo na ostvarivanje ili izvoenje nekih zamisli; ono,
kao to smo pokazali, govori" ne samo sa stvarima, ve i
pomou stvari, priajui izborom koji vri u ogranienom
broju mogunosti karakteru i ivotu svoga tvorca. Iako
nikada ne ostvaruje potpuno svoj projekat, domai majstor
u njega uvek unosi neto svoje.
I sa tog stanovita, mitsko razmiljanje nam se uka
zuje kao intelektualni vid domaeg majstorisanja. itava
nauka izgraena je na razlikovanju sluajnog i nunog,
koje je istovetno sa razlikovanjem dogaaja i strukture.
Kvaliteti koje je nauka na svome poetku proglaavala
predmetom svog zanimanja bili su upravo oni koji su,
poto nisu pripadali proivljenom iskustvu, ostajali izvan
dogaaja i bili im u neku ruku strani: to je smisao pojma
primarnih kvaliteta. Osobenost mitske misli (i domaeg
majstorisanja, na praktinom planu) jeste u tome to ona
izgrauje strukturirane celine, ne neposredno, pomou
drugih strukturiranih celina*, ve sluei se ostacima i
otpacima dogaaja : odds and ends", kako bi rekli Englezi,
ili paradima i ostacima, fosiliziranim svedocima istorije
nekog pojedinca ili drutva. U izvesnom smislu, odnos
dijahronije i sinhronije je, prema tome, preokrenut : mitska
misao, taj domai majstor, izgrauje strukture sreujui
dogaaje ili, tanije, ostatke dogaaja**, dok nauka koja je

u pokretu" samim tim to se konstituie, stvara u vidu doga

aja svoja sredstva i rezultate pomou struktura koje nepre
kidno izgrauje i koje predstavljaju njene hipoteze i teo
rije. Ali, treba da nam bude jasno da tu nisu u pitanju dva
stadijuma, ili dve faze evolucije znanja, jer su oba postupka
podjednako valjana. Fizika i hernija ve tee da opet postanu
kvalitativne, to jest obraaju panju i na sekundarne kvalitete,
koji e, poto budu objanjeni, postati sredstva pomou
kojih se objanjava; a biologija moda tapka u mestu
oekujui taj dogaaj da bi i sama mogla da objasni ivot.
Mitska misao nije samo rob dogaaja i iskustava koje neu
morno rasporeuje i preureuje da bi im otkrila neki smi
sao; ona je i osloboditeljka, jer ustaje protiv odsustva smi
sla, sa kojim se nauka najpre bila pomirila da se nagodi.

* Mitska misao izgrauje razne strukturirane celine pomou jedne struk

turirane celine jezika; ali ona do njega ne dolazi na planu strukture: svoje ideo
loke dvorce ona gradi pomou otpadaka jednog starog drutvenog govora.
** I domae majstorisanje slui se sekundarnim kvalitetima; ispor. engleski
izraz second hand iz druge ruke, polovan.

*
U prethodnim razmatranjima dotakli smo vie puta
problem umetnosti, i moda bismo ukratko mogli pokazati
kako se, gledano iz te perspektive, umetnost nalazi na pola
puta izmeu naune spoznaje i mitske ili magijske misli;
jer svima je poznato da umetnik ima slinosti i sa nau
nikom i sa domaim majstorom: zanatskim sredstvima on
izrauje materijalan predmet koji je u isti mah i predmet
spoznaje. Razliku izmeu naunika i domaeg majstora videli smo u tome to, kada. su u pitanju sredstva i ciljevi,
oni dodeljuju obrnute funkcije dogaaju i strukturi, jer
jedan stvara dogaaje (menjanje sveta) pomou struk
tura, a drugi strukture pomou dogaaja (ovako uproena,
ova formulacija izgleda netana, ali naa analiza treba da
omogui njeno nijansiran)e). Pogledajmo sada ovaj Klueov
enski portret i zapitajmo se koji su razlozi dubokog estet
skog uzbuenja koje nas, reklo bi se neobjanjivo, obuzima
pri pogledu na ovaj ipkasti okovratnik, ija je svaka po
jedinost predstavljena skrupuloznom tehnikom trompe-Voeil-a. (tabla I).
Nismo sluajno izabrali za primer Kluea; znamo da je
on voleo da slika u umanjenoj razmeri: njegove slike pred
stavljaju, dakle, kao i japanski vrtovi, umanjena kola i bro-

64

DIVLJA MISAO

NAUKA O KONKRETNOM

dovi ugraeni u boce, ono to se na jeziku domaeg maj

stora zove umanjeni modeli". Postavlja se pitanje da li
umanjeni model (a remek-delo" kalfe koji polae majstor
ski ispit jeste umanjeni model) ne predstavlja, uvek i svuda,
obrazac umetnikog del. Jer, odista izgleda da svaki umanjeni model ima estetsku vokaciju a odakle bi on crpao
to stalno svojstvo ako ne iz samih svojih dimenzija? ,
i obrnuto, ogromna veina umetnikih del takode predstavlja umanjene modele. Taj nain slikanja mogli bismo obja
sniti, pre svega, kao posledicu tenje za utedom u materi
jalu i sredstvima, i navesti u prilog ovom objanjenju del
neosporno umetnika iako monumentalna. Ipak, moramo se
sporazumeti u pogledu definicija: slike iz Sikstinske kapele
predstavljaju umanjeni model i pored svojih ogromnih
dimenzija, poto je njihova tema Strani sud. Ista je stvar
i sa kosmikom simbolikom verskih spomenika. S druge
strane, moemo se zapitati da li estetski doivljaj koji ima
mo, na primer, gledajui kip konjanika natprirodne veliine
treba objasniti time to on pokazuje oveka iji je rast uve
an do razmera kakve stene, ili pak time to on svodi na razmere oveka ono to nam je iz daljine izgledalo kao stena.
Najzad, ak i prirodna veliina" polazi od umanjenog mo
dela, jer se pri grafikom ili plastinom transponovanju
umetnik mora odrei izvesnih dimenzija predmeta: vovolumena u slikarstvu, a boja, mirisa, i taktilnih utisaka ak
i u vajarstvu; obe umetnosti odriu se dimenzije vremena,
poto je celina predstavljenog del opaena u trenutku.
Kakvu to mo ima umanjivanje, bilo da je re razmerama ili broju svojstava? Izgleda da je ona rezultat
preokretanja saznajnog procesa: da bismo upoznali stvarni
predmet kao celinu, uvek smo skloni da najpre upoznamo
njegove delove. Otpor koji nam on prua savlaujemo
deo po deo. Umanjivanjem razmera dolazi da obrnute
situacije: umanjen, itav predmet izgleda razumljiviji;
kvantitativno umanjen, on nam izgleda i kvalitativno po
jednostavljen. Tanije reeno, zbog kvantitativnog transponovanja poveava se i postaje raznovrsnija naa mo nad
predmetom koji je homologan stvarnom predmetu: preko
njega, ovaj poslednji moemo uzeti u ruku, izmeriti mu te-

inu na dlanu i obuhvatiti ga jednim pogledom. Lutka sa

kojom se dete igra nije vie protivnik, suparnik, ili ak sagovornik; u njoj i pomou nje osoba se menja i postaje
subjekat. Nasuprot onome to se dogaa kada se trudimo
da upoznamo neku stvar ili bie u njihovoj prirodnoj ve
liini, kod umanjenog modela poznavanje celine prethodi
poznavanju sastavnih de lova. Pa ak i ako je to samo ilu
zija, svrha umanjivanja je da se stvori ili pothranjuje ta
iluzija, koja inteligenciju i oseajnost daruje zadovoljstvom
koje se ve samo zbog toga moe nazvati estetskim.
Dosad smo govorili samo razmerama koje, kao to
smo upravo videli, podrazumevaju postojanje dijalektikog
odnosa izmeu veliine to jest kvantiteta i kvaliteta.
Ali umanjeni model ima jo jedno svojstvo: on je naprav
ljen, man made", i tavie, runo". On, dakle, nije obina
projekcija, pasivni homologon predmeta : on predstavlja pravi
eksperiment na datom predmetu. Ako je model vetaki pro
izvod, moemo da shvatimo kako je napravljen, i to poima
nje naina na koji je on izraen daje jo jednu dimenziju
njegovom biu; osim toga videli smo to kada smo go
vorili domaem majstorisanju, a primer manira" kod
slikara pokazuje da je tako i u umetnosti , taj problem
se uvek moe resiti na vie naina. Kako izbor jednog reenja povlai za sobom preinaavanje rezultata do koga bi
dovelo neko drugo reenje, opti pregled tih permutacija
virtuelno je dat u isti mah kad i posebno reenje koje se
prua pogledu gledaoca, i tako se on a da toga nije ni
svestan preobraava u aktivnog inioca. Samim posmatranjem gledalac otkriva druge mogue modalitete istoga
del i nejasno osea da se on sa vie prava moe smatrati
njihovim tvorcem nego sam autor, koji ih je zanemario
iskljuujui ih iz svoga del; a ti modaliteti predstavljaju
nove perspektive iz kojih se moe posmatrati stvoreno delo.
Drugim recima, bitno svojstvo umanjenog modela je u
tome to odsustvo ulnih dimenzija on nadoknauje inteligibilnim dimenzijama.
Vratimo se sada ipkastom okovratniku na Klueovoj slici.
Sve to smo maloas rekli odnosi se na njega jer, da bi
se on predstavio kao projekcija u jednom prostoru svoj5

65

66

67

D I V L J A MISAO

NAUKA O KONKRETNOM

stava ije su ulne dimenzije manje i malobrojnije od di

menzija stvarnog predmeta, trebalo je da postupak bude
obrnuto simetrian onome kojim bi se posluila nauka da
je nameravala (to je njena funkcija) da napravi umesto da
predstavi ne samo novi bod ipke na mestu ve postoje
eg boda, ve i pravu ipku umesto naslikane. Nauka bi
odista radila u prirodnoj veliini, ali na taj nain to bi
izumela razboj, dok umetnost radi u umanjenoj razmeri i
njen je cilj da stvori odgovarajuu sliku datog predmeta.
Priroda prvog postupka je metonimijska, jer on zamenjuje
jedno bie drugim, posledicu njenim uzrokom, dok je pri
roda drugog metaforina.
To nije sve. Jer, ako je tano da se odnos prvenstva
izmeu strukture i dogaaja ispoljava na obrnuto sime
trian nain u nauci i domaem majstorisanju, jasno je da
se, takoe sa ovog gledita, umetnost nalazi negde na sre
dini izmeu njih. ak i ako predstavljanje ipkastog okovratnika u obliku umanjenog modela podrazumeva, kao to
smo to pokazali, unutranje poznavanje njegove morfologije
i tehnike njegove izrade (a da je bilo u pitanju predstav
ljanje oveka ili ivotinje rekli bismo: anatomije i poloaja
tela), ono se ne moe svesti na dijagram ili tehnoloku ta
belu: ono vri sintezu tih unutranjih svojstava, kao i svoj
stava koja zavise od prostornog i vremenskog konteksta.
Krajnji rezultat je ipkasti oko vratnik, onakav kakav on
apsolutno jeste, ali i takav da u istom trenutku na njegov
izgled utie perspektiva iz koje ga vidimo, istiui jedne
delove a skrivajui druge, ije postojanje ipak i dalje utie
na ono to vidimo: kontrast izmeu njegove beline i boja
drugih delova odee, odsjaj sedefastog belog vrata koji on
uokviruje i odsjaj nebeskog svoda u jednom trenutku
jednoga dana; takav takoe i po onome to znai kao svaki
danji ili svean ukras, nov ili pohaban, tek ispeglan ili izgu
van, ene iz naroda ili kraljice, ija fizionomija potvruje,
opovrgava ili odreuje njen poloaj u jednoj sredini ili dru
tvu, nekom kraju sveta, ili periodu istorije. . . Uvek osta
jui na pola puta izmeu sheme i anegdote, genijalnost sli
kara sastoji se u tome da on spoji unutranje i spoljanje po
znavanje, jedno bie i jedno postajanje; da izradi svojom
kiicom predmet koji ne postoji kao predmet, a koji on ipak

ume da stvori na svome platnu : on je potpuno uravnoteena

sinteza jedne ili vie vetakih i prirodnih struktura, jednog
ili vie prirodnih i drutvenih dogaaja. Estetsko uzbuenje
proizlazi iz toga jedinstva koje je u jednom predmetu uspos
tavio ovek, prema tome virtuelno i posmatra koji
kroz umetniko delo otkriva mogunost njegovog postoja
nja izmeu plana strukture i plana dogaaja.
Ova analiza zahteva vie napomena. Na prvom mestu,
ona nam omoguava da bolje shvatimo zato nam se mi
tovi ukazuju u isti mah kao sistemi apstraktnih odnosa i
kao predmet estetske kontemplacije; doista, stvaralaki
in iz koga nastaje mit obrnuto je simetrian inu iz koga
je nastalo umetniko delo. U poslednjem sluaju, polazi
se od skupine koju obrazuju jedan ili vie predmeta i jedan
ili vie dogaaja kojima umetniko stvaralatvo daje obeleje
celine time to istie njihovu zajedniku struKturu. Mit
ide istim putem, ali u obrnutom smeru: on se slui je
dnom strukturom da bi stvorio apsolutan predmet koji
e izgledati kao skup dogaaja (jer svaki mit pria neku
istoriju). Umetnost polazi, dakle, od jedne skupine (pred
met + dogaaj) i tei otkrivanju njene strukture; mit
polazi od jedne strukture pomou koje preduzima izgra
ivanje jedne skupine (predmet + dogaaj).
Ako nas ova prva napomena podstie da nae tuma
enje primenimo na sve sluajeve, druga bi nas pre nave
la na to da ga ograniimo na samo neke sluajeve. Da
li je tano da se svako umetniko delo sastoji u integrisanju strukture i dogaaja? Nita se slino, izgleda, ne
moe rei ovom tlingitskom malju od kedrovine koji
se upotrebljava u ribolovu i koji, dok piem ove redove,
posmatram na jednoj polici svoje biblioteke. (Tabla II).
Umetnik ga je izvajao kao neko morsko udovite elei
da njegov oblik odgovara telu te ivotinje, drka njenom
repu, i da anatomske proporcije koje se propisuju jednoj
izmiljenoj ivotinji budu takve da taj predmet moe da
bude svirepa ivotinja to ubija bespomone rtve i da isto
vremeno predstavlja veoma podesno orue za ribolov ko
jim ribar s lakoom rukuje i pomou koga postie zado
voljavajue rezultate. Prema tome, na ovom oruu, koje
5*

68

DIVLJA

MISAO

predstavlja i prekrasno umetniko delo, sve izgleda struk

turalno: kako njegova mitska simbolika, tako i njegova
praktina funkcija. Tanije reeno, predmet, njegova
funkcija i simbolino znaenje kao da se uklapaju jedno
u drugo i obrazuju zatvoreni sistem u koji dogaaj
nema nikakvog izgleda da ude. Poloaj, izgled i izraz
udovita nita ne duguju istorijskim okolnostima u
kojima je umetnik mogao da ga primeti ivog, da sanjari
njemu ili da ga zamisli. Pre bi se reklo da je nje
govo nepromenljivo bie konano uoblieno u lignoznoj
materiji ija vrlo fina struktura omoguava izraavanje
svih njegovih odlika, i vezano za upotrebu za koju ga,
izgleda, predodreuje njegov empirijski oblik. Sve to
smo upravo rekli ovom posebnom predmetu vai i
za druge proizvode primitivne umetnosti: neki kip iz
Afrike, neku masku iz Melanezije . . . Zar nismo tako
definisali samo jedan istorijski i lokalni oblik umetnikog
stvaralatva verujui da otkrivamo ne samo njegova bitna
svojstva, ve i svojstva pomou kojih se on moe dovesti
u inteligibilnu vezu sa drugim nainima stvaranja?
Da bismo savladali ovu tekou, mislimo da e biti
dovoljno da proirimo nae tumaenje. Ono to smo,
govorei Klueovoj slici, privremeno definisali kao do
gaaj ili skup dogaaja, sada vidimo iz jednog ireg ugla:
dogaaj predstavlja samo jedan oblik ispoljavanja sluaj
nosti ije uklapanje (koje se opaa kao nuno) u jednu
strukturu izaziva estetsko uzbuenje, i to bez obzira na
tip umetnosti. U zavisnosti od stila, mesta i epohe, ta
sluajnost ispoljava se u tri razliita vida, ili u tri razna
trenutka umetnikog stvaranja (oni, uostalom, mogu da
budu zdrueni): ona se javlja na nivou povoda, realiza
cije ili namene. Jedino u prvom sluaju ona se javlja u
obliku dogaaja, to jest sluajnosti koja prethodi stvara
lakom inu i nalazi se izvan njega. Umetnik tu sluajnost
uzima iz spoljanjeg sveta: jedan stav, izraz, jedno osvetljenje ili jedna situacija dogaaji su iji ulni i inteligibilni odnos sa strukturom predmeta na koji utiu ti mo
daliteti on zapaa i unosi u svoje delo. Ali moguno je i
da sluajnost bude unutranje prirode i da se ispolji u

NAUKA KONKRETNOM

69

toku realizacije: u veliini i obliku komada drveta kojim

umetnik raspolae, u pravcu pruanja njegovih vlakana,
kvalitetu strukture drveta, u nesavrenosti alatki kojima
se umetnik slui, u otporu koji materija ili projekat pruaju
u toku rada, i u nepredvidljivim smetnjama. Najzad, slu
ajnost moe da bude spoljanja, kao u prvom sluaju,
ali da dolazi posle stvaralakog ina (a ne da mu prethodi) :
to se dogaa kad god delo ima odreenu namenu, poto
e tada umetnik izraditi svoje delo u skladu sa modali
tetima i mogunim fazama njegove budue upotrebe (pa,
prema tome, stavljajui se svesno ili nesvesno u poloaj
njegovog korisnika).
Prema tome, proces umetnikog stvaranja sastojae se,
ve prema prilici, u traenju dijaloga, u nepromenljivom
okviru sueljavanja strukture i dogaaja, bilo sa modelom,
bilo sa materijom, bilo sa korisnikom, u zavisnosti od toga
iju poruku umetnik pre svega anticipira svojim radom.
U glavnim crtama, svaki od tih sluajeva odgovara jednom
lako odredljivom tipu umetnosti: prvi, likovnim umetnostima Zapada; drugi, umetnostima koje nazivamo pri
mitivnim ili ranim; i trei, primenjenim umetnostima.
Ali, doslovno shvatajui te podele, previe bismo uprostili
stvari. Svaki umetniki oblik sadri sva ta tri vida, i od osta
lih oblika razlikuje se samo po stepenu u kome su oni
u njemu zastupljeni. Sasvim je izvesno, na primer, da se
ak i slikar koji neguje najistiji akademizam sukobljava
sa problemima realizacije, i da sve umetnosti koje nazi
vamo primitivnim imaju dvostruko obeleje primenljivosti: prvo, zato to mnogi njihovi proizvodi predstavljaju
tehnike predmete; a drugo, zato to ak i ona njihova
del koja izgledaju najudaljenija od praktinih preokupa
cija imaju tano odreenu namenu. Znamo, najzad, da se
ak i posude u stanu mogu posmatrati nezavisno od nji
hove praktine vrednosti.
Posle ovih ograda, lako moemo ustanoviti da su ta
tri vida funkcionalno povezana, i da nadmo jednog ogra
niava ili potpuno oduzima mesto drugima. Takozvano
ueno slikarstvo jeste ili veruje da je slobodno, kako u
pogledu realizacije tako i u pogledu namene. U svojim

'U

DIVLJA MISAO

NAUKA O KONKRETNOM

najboljim ostvarenjima ono pokazuje da je potpuno sa

vladalo tehnike tekoe (uostalom, moe se smatrati da je
njih konano savladao jo Van der Vejden, posle koga pro
blemi koje su slikari reavali spadaju jo skoro samo u
zanimljivu fiziku). Sve se, u krajnjoj liniji, dogaa tako
kao da slikar sa svojim platnom, bojama i etkicama moe
da uini ba ono to mu je volja. S druge strane, slikar
tei da od svoga del napravi predmet nezavisan od bilo
kakve sluajnosti i vredan po sebi i za sebe; to, uostalom,
podrazumeva formula slike sa tafelaja". Osloboeno od
sluajnosti i na planu realizacije i na planu namene, ueno
slikarstvo moe, dakle, da je u potpunosti prenese na po
vod; i, ako je nae tumaenje tano, ono ak ne moe bez
nje. Ono se, dakle, definie kao anr-slikarstvo, pod uslovom da znatno proirimo znaenje toga izraza. Jer, gledano
iz vrlo iroke perspektive iz koje ovde posmatramo stvari,
napor portretiste makar to bio i Rembrant da na
svome platnu uhvati najkarakteristiniji izraz lica i ak
skrivene misli svoga modela iste je vrste kao i napor Detaja, na ijim su kompozicijama verno predstavljeni as
bitke i borbeni poredak vojski, broj i raspored dugmadi,
po kojima se prepoznaju uniforme svakog roda vojske. Ako
nam je doputeno da se slobodnije izrazimo, i u jednom
i u drugom sluaju, prilika ini oveka lupeom". U primenjenim umetnostima odnos izmeu ta tri vida je obrnut;
one daju prevagu nameni i realizaciji, ije su sluajnosti,
u uzrocima koje smatramo najistijim", priblino ura
vnoteene, i u isti mah iskljuuju povod. Tako nam pe
har, aa, predmet od prua ili neka tkanina izgledaju
savreni onda kada je njihova praktina vrednost nezavi
sna od vremena jer u potpunosti odgovara njihovoj name
ni kod ljudi koji ne ive u istom razdoblju ili civilizaciji.
Ako su tekoe pri realizaciji u potpunosti savladane (kao
to se dogaa onda kada je izrada poverena mainama),
namena moe postajati sve preciznija i odreenija, i primenjena umetnost tada se preobraava u industrijsku umetnost; u obrnutom sluaju nazivamo je seljakom ili ru
stinom umetnou. Najzad, primitivna umetnost suprotna
je uenoj ili akademskoj umetnosti: ova poslednja interi-

orizuje realizaciju (kojom je ovladala ili veruje da je ovla

dala) i namenu (poto je umetnost radi umetnosti" sama
sebi cilj). Zauzvrat, ona je primorana da eksteriorizuje
povod (koji trai od modela): on tako postaje deo onoga
to se oznaava. Nasuprot tome, primitivna umetnost
interiorizuje povod (poto je realnost natprirodnih bia
koja ona rado predstavlja nezavisna od okolnosti i vanvremenska), a eksteriorizuje realizaciju i namenu, koje, prema
tome, postaju deo oznaitelja.
Tako na jednom drugom planu ponovo sreemo onaj
dijalog sa materijom i sredstvima realizacije pomou koga
smo bili definisali domae majstorisanje. Za filosofiju umet
nosti osnovni problem je da se ustanovi da li materiju i
sredstva realizacije umetnik priznaje za sagovornike ili ne.
Bez sumnje, to svojstvo im se uvek priznaje; u najmanjoj
meri kada je re odve uenoj umetnosti, a u najve
oj meri u sirovoj ili naivnoj umetnosti koja se granii sa
domaim majstorisanjem, a nautrb strukture u oba sluaja.
Ipak, nijedan oblik umetnosti ne bi zasluivao to ime kad
bi postao rob spoljanjih sluajnosti, bilo da je re slu
ajnosti povoda ili sluajnosti namene, jer bi se delo, u
tom sluaju, srozalo na nivo likovnog prikaza (suplementarnog u odnosu na model) ili instrumenta (komplemen
tarnog u odnosu na obraivanu materiju). ak i najuenija umetnost, ako nas uzbuuje, postie to samo pod
uslovom da na vreme zaustavi to rasipanje sluajnosti u
korist povoda i uklopi je u delo, dajui ovom dostojanstvo
nezavisnog predmeta. Ako jedino arhaine i primitivne
umetnosti i primitivni" periodi uenih umetnosti ne stare,
oni za to treba da zahvale ba stavljanju sluaja u slubu
realizacije, dakle korienju koje tee da uine potpu
nim sirovih data kao empirijske grae jednog znaenja.*

71

* Nastavljajui ovu analizu, mogli bismo definisati nengurativno slikarstvo

pomou dva obeleja. Prvo, koje mu je zajedniko sa tafelajskim slikarstvom,
sastoji se u potpunom odbacivanju sluajnosti namene: slika nema neku posebnu
upotrebu. Drugo obeleje, svojstveno samo nefigurativnom slikarstvu, sastoji se u
metodinom korienju sluajnosti realizacije, koju umetnik tei da pretvori u izgovor
ili spoljanji povod za sliku. Nengurativno slikarstvo usvaja manire kao teme*;
ono tei da d konkretnu predstavu uslovima neophodnim za stvaranje svakoga
slikarstva. Otuda paradoksalno proizlazi da nengurativno slikarstvo ne stvara, kao
to to ono veruje, del koja su isto toliko ako ne i vie stvarna koliko i predmeti
fizikog sveta, ve realistika podraavanja nepostojeim modelima. To je jedna kola
akademskog slikarstva u kojoj se svaki slikar trudi da predstavi nain na koji bi ra
dio svoja platna kada bi ih. sluajno slikao.

72

DIVLJA

MISAO

Treba, najzad, da dodamo da je ravnotea izmeu stru

kture i dogaaja, nunosti i sluajnosti, interiornosti i
eksteriornosti nesigurna, i u stalnoj opasnosti da bude
poremeena u ovom ili onom pravcu, u zavisnosti od pro
men mode, stila i optih drutvenih prilika. Sa tog gle
dita impresionizam i kubizam ukazuju se manje kao dve
uzastopne etape u razvoju slikarstva, a vie kao dva sauesnika poduhvata iako oni nisu nastali u istom trenutku
koji deluju u dosluhu da bi pomou deformacija koje
se dopunjavaju produili vek jednom nainu izraavanja
ije je samo postojanje (danas to bolje zapaamo) bilo
ozbiljno ugroeno. Povremena moda kolaa", koji su na
stali u trenutku kada je zanatstvo izumiralo, mogla bi da
predstavlja samo transponovanje domaeg majstorisanja na
teren kontemplativnih ciljeva. Najzad, naglasak koji se
stavlja na dogaajni vid moe se takoe razdvojiti: tada e
se na raun strukture (treba shvatiti: strukture sa istoga
nivoa, jer nije iskljueno da je strukturalni vid vaspostavljen na drugom mestu i na jednom novom planu)
vie isticati as drutvena temporalnost (kao, na kraju
XVIII veka, na Grezovim slikama ili u socijalistikom
realizmu), as prirodna i ak meteoroloka temporalnost
(u impresionizmu).
Ako na spekulativnom planu mitska misao ima ne
eg slinog sa domaim majstorisanjem na praktinom
planu, i ako se umetniko stvaranje nalazi na podjedna
kom odstojanju od ta dva vida aktivnosti i nauke, odnosi
izmeu igre i rituala istoga su tipa.
Svaka igra definie se skupom pravila koja omogu
avaju praktino neogranien broj partija; ali ritual, koji
se takoe igra", pre lii na neku povlaenu partiju oda
branu meu svim mogunostima, jer jedino ona dovodi
do uspostavljanja ravnotee izvesnog tipa izmeu dva ta
bora. To transponovanje lako se moe proveriti na primeru uroenika Gahuku-Gama sa Nove Gvineje, koji su na
uili da igraju fudbal, ali koji nekoliko dana uzastopce
igraju onoliko utakmica koliko je potrebno da se posti-

NAUKA KONKRETNOM

73

gne potpuna ravnotea izmeu utakmica koje je svaka od

dve strane dobila i izgubila (Rid, str. 429), to znai da
oni igru smatraju ritualom.
Isto bi se moglo rei i za igre Indijanaca iz plemena
Foks, odravane povodom svetkovina usvajanja, iji je
cilj bio da se zameni jedan umrli roditelj i tako omogui
konaan odlazak pokojnikove due.* Pogrebne rituale In
dijanaca iz plemena Foks, odista kako izgleda nadahnjuje
velika briga da se pleme otarasi svojih pomrlih pripadnika,
i da sprei njihovu osvetu ivima zbog gorine i tuge koje
oseaju to se vie ne nalaze meu njima. Uroenika
filosofija, dakle, odluno staje na stranu ivih: Smrt je
surova; ali je tuga jo surovija."
Smrt potie iz onoga vremena kada su natprirodne
sile unitile mlaeg od dva mitska brata koji igraju ulogu
kulturnih heroja kod svih Algonkina. Ali ona jo nije
bila konana: stariji brat uinio ju je konanom odbacu
jui, i pored svoga bola, molbu duha svoga brata koji je
hteo ponovo da zauzme svoje mesto medu ivima. Dre
i se toga primera, ljudi treba da ispolje vrstinu prema
mrtvima: oni e im objasniti da, umrevi, nisu nita izgu
bili, jer e redovno dobijati poklone u duvanu i hrani;
zauzvrat, od njih se oekuje da, kao naknadu za smrt, na
iju realnost oni podseaju ive, i za bol koji im njome
zadaju, jame ivima dug ivot, odeu i hranu: Odsad
nam mrtvi donose izobilje", komentarie uroenik Infor
mator, oni (Indijanci) za to treba da ih pridobiju laska
njem" (coax them"). (Mielson, I, 369, 407).
Meutim, rituale usvajanja, koji su neophodni da bi
pokojnikova dua pristala da konano ode na onaj svet
gde e preuzeti svoju ulogu duha uvara, redovno prate
sportska takmienja i igre (u kojima odluuje vetina ili
srea) izmeu tabora obrazovanih podelom ad hoc na dve
polovine: Tokan sa jedne, a Kiko sa druge strane; i, u
vie navrata, izriito se kae da se u toj igri sukobljavaju
ivi i mrtvi, kao da ivi, pre nego to se konano oslobode
pokojnika, ele da mu prue utehu da odigra jo jednu
utakmicu. Ali iz te naelne asimetrije izmeu dva tabora
* Ispor. dalje u tekstu beleku na str. 260.

74

75

DIVLJA MISAO

NAUKA O KONKRETNOM

automatski proizlazi da je ishod utakmice unapred odre

en:
Evo ta se dogaa kada igraju loptom. Ako je ovek
(pokojnik) zbog koga se obavlja ritual usvajanja iz plemena
Tokana, njegovi saplemenici dobijaju utakmicu. Pripadnici
plemena Kiko ne mogu da pobede. A ako se svetkovina
odrava zbog jedne ene iz plemena Kiko, Kikoagi pobeuju, a Tokanagi ne mogu da pobede." (Mielson, I,
str. 385).
A ta se dogaa u stvarnosti? U velikoj biolokoj i
drutvenoj igri koja se neprekidno odvija izmeu ivih
i mrtvih, jasno je da su prvi jedini pobednici. Ali i
tava severnoamerika mitologija to moe da potvrdi
pobediti u igri na simbolian nain (koji bezbroj mitova
slika kao stvaran), znai ubiti" protivnika. Poto po pra
vilima pobedu uvek odnosi tabor mrtvih, njima se, prema
tome, daje iluzija da su oni stvarno ivi, a da su njihovi pro
tivnici mrtvi jer ih oni ubijaju". Pravei se da igraju
sa mrtvima, ivi ih, u stvari, izigravaju i tako im vezuju
ruke. Formalna struktura te igre, koja bi, na prvi pogled,
mogla da lii na neko sportsko takmienje, potpuno je
slina formalnoj strukturi istog rituala kakav je Mitavit
ili Midevivin u tim istim algonkinskim plemenima, kad
novoobraenici doputaju da ih simbolino ubiju mrtvi,
iju ulogu igraju posveeni, da bi, po cenu odglumljene
smrti, postigli produenje stvarnog ivota. U oba sluaja,
smrt je zloupotrebljena, ali samo zato da bi bila prevarena.
Prema tome, igra se tu ukazuje kao rastavni faktor :
ona se zavrava stvaranjem diferencijalnog razmaka izme
u igraa pojedinaca ili tabora koji, na poetku, ni po
emu nisu izgledali nejednaki. Meutim, na kraju utak
mice, izdvojie se dve grupe: pobednici i pobeeni. Na
obrnuto simetrian nain, ritual je faktor spajanja, jer on
uspostavlja jedinstvo (ovde se moe rei zajednicu), ili,
u svakom sluaju, organsku vezu izmeu dve na poetku
razdvojene grupe (koje se, u krajnjoj liniji, stapaju u je
dno: prva sa licem koje vri obred, a druga sa zajednicom
vernika). U igri je, dakle, simetrija unapred ureena;
ona je strukturalna, jer proistie iz naela da su pravila

ista za oba tabora. Do asimetrije, pak, dolazi docnije:

ona neizbeno proizlazi iz sluajnog karaktera dogaaja,
bilo da oni zavise od namere, sluaja ili darovitosti. Ka
da je u pitanju ritual, sluaj je obrnut: asimetrija profanog
i sakralnog, vernika i lica koje vri obred, mrtvih i ivih,
posveenih i neposveenih, itd., unapred je smiljena i
igra" se sastoji u tome da se svi uesnici prevedu na pobedniku stranu pomou dogaaja ija priroda i ustroj
stvo imaju pravo strukturalno obeleje. Kao i nauka
(iako i ovde, bilo na spekulativnom, bilo na praktinom
planu), igra proizvodi dogaaje polazei od jedne struk
ture: razumljivo je, prema tome, to takmiarske igre
cvetaju u naim industrijskim drutvima; dok rituali i mi
tovi, po ugledu na domae majstorisanje (koje ta ista indu
strijska drutva sada trpe samo kao hobby" ili razono
du), rastavljaju i preinauju skupine dogaaja (na psihi
kom, drutveno-istorijskom ili tehnikom planu) i slu
e se njima kao nerazorivim delovima za stvaranje struk
turalnih rasporeda koji naizmenino slue kao ciljevi i
sredstva.

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

GLAVA DRUGA

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

pogledati binarne opozicije afektivnog
i intelektualnog

Ima, bez sumnje, neega paradoksalnog u samom

zamiljanju jedne logike ije termine predstavljaju parad
i komadi ostaci psiholokih ili istorijskih procesa, koji
kao takvi nisu nuni. Meutim, im se pomene logika,
misli se na uspostavljanje nunih odnosa; ali kako bi se
ti odnosi mogli uspostaviti medu terminima koje nita ne
upuuje na vrenje takve funkcije? Sudovi se mogu logino
nadovezivati jedan na drugi samo u sluaju da su ter
mini koji ih obrazuju prethodno bili sasvim precizno definisani. Zar nismo, na prethodnim stranicama, preuzeli na
sebe neostvarljiv zadatak da otkrijemo uslove jedne aposteriorne nunosti?
Ali, na prvom mestu, ta parad i ti komadi imaju takvo
obeleje samo sa gledita istorije koja ih je stvorila, a ne
i sa gledita logike kojoj slue. Za njih se moe rei da
su heteroklitni samo po svojoj sadrini, jer u pogledu
forme medu njima postoji analogija koju nam je primer
domaeg majstorisanja omoguio da definiemo: ta ana
logija sastoji se u unoenju u samu njihovu formu izvesne
koliine sadrine priblino jednake za sve. Mitske slike
sa odreenim znaenjem i materijal kojim se domai maj
stor slui predstavljaju elemente koji se mogu definisati
pomou dvojakog kriterijuma: oni su bili upotrebi]eni kao
reci jednog govora koji mitsko miljenje rastavlja poput
domaeg majstora koji briljivo uva male zupanike ne
kog starog rastavljenog budilnika; oni se opet mogu upotre
bni u istu, ili u neku drugu svrhu, ako se i najmanje izmeni njihova prvobitna funkcija.

77

Na drugom mestu, ni slike iz mita, ni materijal do

maeg majstora nisu rezultat istog postajanja. Tu strogo
odreenu namenu, koja im, kako izgleda, nedostaje u trenut
ku nove upotrebe, oni su imali nedavno, kada su pripadali
drugim koherentnim celinama; tavie, oni je jo imaju,
zato to nisu sirova graa nego ve izraeni proizvodi,
kao to su rei u jeziku, ili, u domaem majstorisanju,
delovi jednog tehnolokog sistema, dakle saeti izrazi nu
nih odnosa ije e se stege ispoljiti u raznim vidovima
na svakom stupnju njihovog korienja. Njihova nunost
nije prosta ni jednoznana; ona, meutim, postoji kao
invarijantnost semantike ili estetske prirode, koja karakterie grupu transformacija koje su mogue sa tim delovima i koje, kao to smo videli, nisu brojno neograniene.
Ta logika funkcionie donekle kao kaleidoskop, instrumenat sastavljen takoe od paradi i komada pomou ko
jih se ostvaruju strukturalna ustrojstva. Ti delovi nastaju
kao posledica procesa lomljenja i razaranja, procesa koji
je sam po sebi sluajan, ali oni moraju pokazivati izvesne
meusobne homologije: u veliini, ivosti boje, prozranosti. Oni vie nemaju vlastitog bia u poreenju sa izra
enim predmetima koji su govorili jezikom" iji su oni
sada otpaci (koji se ne mogu definisati); ali, sa jednog
drugog gledita, oni treba da imaju dovoljno vlastitog
bia da bi korisno mogli da uestvuju u graenju jed
nog bia novog tipa: to bie sastoji se od ustrojstava u
kojima, zbog igre ogledala, odblesci imaju istu vrednost
kao i predmeti, to jest u kojima znaci zamenjuju oznaene
stvari; u tim ustrojstvima ostvaruju se mogunosti, iji
broj, iako veoma velik, ipak nije neogranien, poto je
on funkcija rasporeda i ravnotea koji se mogu ostvariti
izmeu delova iji je broj i sam konaan; najzad, i naro
ito, ta ustrojstva, nastala kao rezultat sticaja sluajnih
dogaaja (obrtanje instrumenta od strane posmatraa) i
jednog zakona (onoga prema kome je kaleidoskop napra
vljen i koji odgovara maloas pomenutom nepromenljivom elementu stega), projektuju u neku ruku privremene
modele inteligibilnosti, poto se svako ustrojstvo moe iz
raziti u vidu strogo odreenih odnosa meu njegovim

78

DIVLJA MISAO

sastavnim delovima, i poto je jedina sadrina tih odnosa

smo ustrojstvo, kome u posmatraevom iskustvu ne
odgovara nijedan predmet (iako se moe dogoditi da tim
okolinim putem posmatra koji ih jo nikada nije video
otkrije izvesne objektivne strukture pre nego njihovu empi
rijsku podlogu, kao, na primer, strukture kristala snega
ili izvesnih vrsta radiolarija i dijatomeja).

*
Mi, dakle, zamiljamo da je takva konkretna logika mo
guna. Ostaje nam da sada definiemo njena svojstva i
nain na koji se ona ispoljavaju prilikom etnografskog
posmatranja. Ovo posmatranje razlikuje dva njena vida:
afektivni i intelektualni.
Uroenika misao pripisuje neko znaenje samo onim
biima kod kojih zapaa izvesnu slinost sa ovekom.
Uroenici iz plemena Odibua veruju u postojanje sveta
naseljenog natprirodnim biima:
. . . ali, nazivajui ta bia natprirodnim, mi
iskrivljujemo pomalo misao Indijanaca. Ona pripa
daju prirodnom poretku sveta koliko i sm ovek,
jer lie na oveka po tome to su obdarena razumom
i oseanjem. Kao i sm ovek, i ona su mujaci ili
enke, a neka mogu da imaju i porodicu. Poneka
su vezana za odreena mesta, a druga se slobodno
kreu; prema Indijancima su prijateljski ili nepri
jateljski raspoloena." (Denes, str. 29).
Druga zapaanja potvruju da je taj oseaj poistoveivanja dublji od predstave razlikama:
Oseaj jedinstva koje, kako to uroenik sa Havaja osea, postoji izmeu njega i ivog vida lo
kalnih fenomena, to jest izmeu njega i duhova,
bogova i osoba posmatranih kao due, ne moe se
ispravno opisati kao neki odnos, a jo manje pomou
takvih reci kao to su simpatija, empatija, anormalno,

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

79

nadnormalno, neurotino, ili pak mistino ili magij

sko. Taj oseaj nije vanulan", jer delimino spa
da u senzibilitet, a delimino je izvan njega. On pri
pada normalnoj svesti . . ." (Hendi i Pukui, str. 117).
I sami uroenici ponekad ivo oseaju konkretni"
karakter svoga znanja, i otro ga suprotstavljaju znanju
belaca:
Mi znamo kako se ivotinje ponaaju, kakve su
potrebe dabra, medveda, lososa i drugih stvorova zato
to su se nekada ljudi enili njihovim enkama, i
to su to znanje stekli od svojih supruga, to jest od
ivotinja . . . Belci su kratko iveli u ovom kraju, i
ne znaju bog zna ta ivotinjama; a mi smo ovde
ve hiljadama godina i odavno su nas same ivotinje
nauile. Belci sve belee u jednu knjigu da ne bi
zaboravili; ali nai preci su uzeli ivotinje za ene,
nauili sve njihove obiaje, i prenosili ta znanja sa
narataja na narataj." (Denes 3, str. 540).
To znanje, nekoristoljubivo i budno, usrdno i neno,
sticano i prenoeno u atmosferi supruanske i sinovlje
ljubavi, opisano je u navedenom odlomku sa tako uzvie
nom jednostavnou da izgleda izlino da tim povodom
pomenemo udne pretpostavke na koje je filosofe navelo
odve teorijsko gledanje na razvoj ljudskih znanja. Nita
ovde ne zahteva posredovanje takozvanog naela par
ticipacije", pa ak ni nekog metafizikom obavljenog
misticizma, koji zapaamo jo samo kroz deformiue
soivo zvaninih religija.
Praktine uslove potrebne za postizanje tog konkret
nog poznavanja, sredstva i metode kojima se ono slui
i afektivne vrednosti kojima je proeto otkrivamo i moemo
posmatrati u neposrednoj blizini, meu ljudima koji se,
zbog svojih sklonosti i ivotnog poziva, nalaze prema i
votinjama u onom poloaju koji je, mutatis mutandis, ko
liko god to naa civilizacija doputa, blizak poloaju svih
lovakih naroda, a to su ljudi koji rade u cirkusima i zoo-

80

D I V L J A MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

lokim vrtovima. Posle upravo navedenih svedoanstava

uroenika, nita u tom pogledu nije pounije od jednog
opisa iz pera direktora zoolokih vrtova u Cirihu u kome je
re njegovom prvom susretu ako se tako moe rei
sa jednim delfinom. Ne proputajui da zapazi krajnje
ljudski pogled, neobini otvor za disanje, glatku i kao
navotenu kou, etiri reda otrih zuba u ustima u obliku
kljuna", autor ovako opisuje svoje uzbuenje:

padnici plemena Dogon razvrstavaju biljke u 22 glavne

porodice, od kojih se neke dalje dele na 11 podgrupa.
Te 22 porodice, pobrojane po odgovarajuem redosledu,
dele se na dve serije. Prva je sastavljena od porodica ne
parnog reda, a druga od porodica parnog reda. U prvoj,
koja simbolino predstavlja raanje jednog potomka, bilj
ke mukog i enskog pola vezuju se za kini i suvi peri
od, dok u drugoj, koja simbolino predstavlja raanje bli
zanaca, postoji isti, samo obrnut odnos. Svaka porodica
takoe se razvrstava u jednu od ove tri kategorije: drvo,
ibljika, trava*; najzad svaka porodica odgovara nekom
delu tela, nekoj tehnici, drutvenoj klasi ili instituciji
(Diterlen, I, 2).
Ovakve injenice izazvale su iznenaenje kada su ih
prvi put opisali istraivai koji su se vratili iz Afrike.
Meutim, vrlo slini oblici klasifikacije ve odavno su bili
opisani u Americi, i oni su nadahnuli Dirkema i Mosa da
napisu jedan uveni ogled. Upuujui itaoca na taj ogled,
dodaemo nekoliko primera onima koji su ve u njemu
navedeni.
Indijanci Navaho, koji sami sebe proglaavaju za ve
like klasifikatore", dele iva bia na dve kategorije, prema
tome da li ona govore ili ne. U iva bia koja ne govore
spadaju ivotinje i biljke. ivotinje se dele na tri grupe:
ivotinje koje tre", koje lete" ili koje gmiu"; u sva
koj grupi dalje se vri dvostruka podela: na putnike po
zemlji" i putnike po vodi" sa jedne, i dnevne putni
ke" i none putnike" sa druge strane. Raspored po
vrstama" dobijen pomou tog metoda ne poklapa se uvek
sa rasporedom po vrstama u zoologiji. Tako se dogaa da
ptice rasporeene u parove na osnovu suprotnosti: mu
jak/enka, pripadaju, u stvari, istom polu a razliitim
rodovima, zato to se razvrstavanje vrilo, s jedne strane,
prema njihovoj veliini a, s druge strane, prema mestu
koje one zauzimaju u klasifikaciji boja, i funkciji koju imaju

Flipi ni po emu nije liio na ribu: a kada bi

sa odstojanja od nepunog metra uperio na vas svoj
blistavi pogled, kako biste mogli da se ne zapitate je
li on stvarno ivotinja? Taj stvor je izazvao toliko
iznenaenja, bio tako neobian i potpuno tajanstven,
da ste bili u iskuenju da u njemu vidite neko
omaijano bie. Ali, avaj! mozak zoologa nije mo
gao da ga odvoji od ledene, i u toj prilici skoro
bolne izvesnosti da se, nauno reeno, pred njim
nalazi samo Tursiops truncatus . . ." (Hediger, str. 138).
Ovakve reci iz pera jednog naunika bile bi dovoljne
da pokau, kada bi to bilo potrebno, da teorijsko poznavanje
nije nespojivo sa oseanjem, da znanje moe da bude u
isti mah objektivno i subjektivno i, najzad, da konkretni
odnosi izmeu oveka i ivih bia boje ponekad svojim
afektivnim prelivima (koji i sami izviru iz onog prvo
bitnog poistoveivanja u kome je Ruso otroumno video
opti uslov za nastajanje svake misli i svake drutvene zaje
dnice) itav svet naunog saznavanja, naroito u civiliza
cijama ija je nauka u potpunosti prirodna". Ali ako
taksonomija i neno prijateljsko oseanje mogu lepo da
se slau u zoologovoj svesti, nemamo razloga da se pozi
vamo na razliita naela da bismo objasnili susret ta dva
stava u misli naroda koje nazivamo primitivnim.

Posle Griola, Diterlen i Zaan utvrdili su irinu i

sistematinost uroenikih klasifikacija u Sudanu. Pri-

81

* U Peula te kategorije su: biljke sa uspravnim stablom, puzavice i povijue,

a one se dalje dele na biljke sa bodljama ili bez njih, sa korom ili bez nje, sa plodovima
ili bez njih. (Hampate Ba i Diterlen, str. 23). U pogledu trojne klasifikacije istog
tipa na Filipinima (drvo, lijana, trava), ispor. kod Konklina I, na str. 92 94;
a u Brazilu, u plemenu Bororo, (drvee = zemlja, lijanec = vazduh, movarne
trave = voda), ispor. kod Kolbakinija, na str. 202.
6

82

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

u magiji i ritualu (Rajhard 1, 2).* Ali uroenika taksonomija esto je toliko precizna i nedvosmislena da je omo
guila izvesna identifikovanja : recimo otkrie (izvreno tek
pre nekoliko godina) da je Velika Muva" koja se pominje
u mitovima u stvari jedna zunzara (Hystricia pollinosa).
Imena biljaka zavise od tri odlike : od pola kome
kako se pretpostavlja one pripadaju, od njihovih lekovitih svojstava, i vizuelnih ili taktilnih odlika (bodlji
kave, lepljive, itd.) Druga trojna podela prema veliini
(velike, srednje, male) vri se, dalje, u okviru svake od tri
prethodne odlike. Ta taksonomija homogena je u itavom
rezervatu, to jest na teritoriji od oko 7.000.000 hektara,
i uprkos ratrkanosti njegovih 60.000 stanovnika na tako
prostranom podruju (Rajhard, Vajmen, Heris, Vesti, El
mo r).
Svaka ivotinja ili biljka odgovara jednom prirodnom
elementu, razliitom u svakom ritualu, a poznata je kraj
nja sloenost rituala kod Navaho Indijanaca. Tako, u ri
tualu uglaanog belutka" (Flint-Chant") zapaamo sledee korespondencije: dral nebo; crvena ptica"
sunce; orao planina; kobac stena; plava ptica"
drvo; kolibri biljka; jedan tvrdokrilac (corn-beetle")
zemlja; aplja voda (Hejl).
Kao i Zuni, koji su naroito privukli Dirkemovu i
Mosovu panju, Hopi razvrstavaju bia i prirodne pojave
pomou jednog irokog sistema korespondencija. Kada
skupimo obavetenja iz del raznih autora, dobijamo tabelu
na sledeoj strani koja, svakako, predstavlja samo skroman
deo jednog potpunog sistema iji mnogi delovi nedostaju.
Takve korespondencije priznaju i populacije ija je
drutvena struktura mnogo labavija od drutvene struk
ture zajednica Pueblo Indijanaca: Eskim koji vaja losose
upotrebljava za predstavljanje svih njegovih vrsta drvo
ija boja vie podsea na boju mesa: Sve vrste drveta su
lososovo meso." (Rasmusen, str. 198).
Ograniili smo se samo na nekoliko primera; raspolagali
bismo jo veim brojem primera da predrasude prosto* Za razliku od Kanela iz Brazila, koji su se u svim proverenim sluajevima
pokazali obaveteni poinom dimorfizmu. (Vancolini, str. 170).
6*

83

84

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

85

dunosti i neobrazovanosti primitivaca" u mnogim slu

ajevima nisu spreile etnologe da se obaveste svesnim,
sloenim i koherentnim klasifikacionim sistemima, ije im
je postojanje izgledalo nespojivo sa vrlo niskim nivoom
tehnike i privrede: polazei od njega, oni su prebrzo iz
vlaili zakljuak da je i intelektualni nivo uroenika vrlo
nizak. Tek sada poinjemo da shvatamo da davna zapaa
nja koliko retkih toliko i otroumnih istraivaa kakav
je bio Kaing ne opisuju izuzetne sluajeve, ve oblike
znanja i miljenja koji su izvanredno rasprostranjeni u
takozvanim primitivnim drutvima. Zbog toga moramo
promeniti tradicionalnu predstavu njima. Nikada i nigde
divljak", izvesno, nije bio bie koje je tek prestalo da ivi
kao ivotinja i jo bilo potpuno potinjeno svojim potre
bama i nagonima kako smo ga odve esto rado zami
ljali , niti je njegova svest bila utopljena u zbrku
i participaciju, i potpuno potinjena njegovoj afektivnosti.
Primeri koje smo naveli i oni koje smo jo mogli navesti
svedoe postojanju jedne misli koja je vina svim spe
kulativnim postupcima i bliska misli naturalista i alhemiara starog i srednjeg veka: Galijena, Plinija, Hermesa
Trismegistosa, Alberta Velikog . . . Sa tog stanovita gle
dano, totemske" klasifikacije verovatno su blie nego
to to izgleda biljnom amblematizmu Grka i Rimljana koji
su se izraavali pomou maslinovih, hrastovih, lovorovih
i perunovih venaca, itd. ; ili amblematizmu koji je jo
bio u upotrebi u srednjovekovnoj crkvi, po ijim je pro
pisima, u zavisnosti od praznika koji se svetkovao, hor
bivao posipan senom, trskom, brljanom ili peskom.
U astrolokim travarnicama razlikovalo se 7 planetarnih
biljaka, 12 vrsta trava povezivanih sa znacima iz Zodijaka,
36 vrsta biljaka za koje se smatralo da su u vezi sa dekanusima i horoskopima. Da bi planetarne biljke bile efikasne,
trebalo je da budu ubrane odreenog dana u odreeni as;
oni su bili tano utvreni za svaku biljku: nedelja za
lesku i maslinu; ponedeljak za rutvicu, detelinu, bour
i cikoriju; utorak za vrbenu; sreda za zimzelen; etvr
tak za vrbenu, zimzelen, bour, zanovet i travu od groz
nice, ako se nameravaju upotrebiti za leenje; petak za

cikoriju, mandragoru i vrbenu koje se upotrebljavaju u

vradbinama; subota za krucijatu i bokvicu. ak u
Teofrasta nalazimo sistem korespondencija izmeu biljaka
i ptica u kome je bour u vezi sa detliem, razliak sa triorhisom ili sa sokolom, i crna emerika sa orlom (Delat).
Sve to obino pripisujemo jednoj filosofiji prirode
koju su dugo izgraivali specijalisti (i sami naslednici hiljadugodinje tradicije), u potpuno istom obliku sreemo
u egzotinim drutvenim zajednicama. Za Omaha Indi
jance jedna od glavnih razlika izmeu njih i belaca je u
tome to Indijanci ne beru cvee" (treba razumeti : iz za
dovoljstva); doista, biljke imaju sakralne namene za koje
znaju samo njihovi tajni gospodari". ak su i sapunjau
(soapweed"), koju svi oni upotrebljavaju pri kupanju u pari
za leenje zubnih i usnih bolesti i reumatizma, brali kao
da predstavlja neki sveti koren.
. . . u rupu u kojoj sa nalazio koren stavljali bi
malo duvana, a ponekad i no i sitan novac, i bera
bi onda oitao kratku molitvu: uzeo sam ono to si
mi dala, a ovo ti ostavljam. elim dugo da poivim,
i da nikakvo zlo ne snae moju porodicu ni mene."
(Fortjun I, str. 175).
Kada vra-iscelitelj iz Istone Kanade skuplja lekovito
korenje, lie ili koru, on ne zaboravlja da pridobije duu
biljke koju bere stavljajui neto duvana u rupu iz koje ju
je izvadio; jer on je ubeen da, bez due, samo telo"
biljke ne bi imalo nikakvo dejstvo. (Denes I, str. 60).
Peuli iz Sudana razvrstavaju biljke u nizove od kojih
je svaki u vezi sa jednim danom u nedelji i jednim od osam
pravaca :
Biljke . . . treba brati u zavisnosti od tih klasifi
kacija . . . Koru, koren, lie ili plodove treba skupljati
onoga dana meseeve mene koji odgovara biljci, pri
zivajui lara, duha uvara" stada, koji je u vezi sa tim
delom mene i zavisi od poloaja sunca. Tako e
silatigi, dajui uputstva, rei : Da bi uinio tu i tu stvar.

86

DIVLJA MISAO

uzee list bodljikave puzavice bez kore, toga dana,

kada se sunce bude nalazilo u tom poloaju, gledajui
u tom pravcu, prizivajui toga lara." (Hampate Ba i
Diterlen, str. 23).
Urodenike klasifikacije nisu samo metodino izvrene i
zasnovane na vrsto organizovanom teorijskom znanju. Doga
a se da se one i sa formalnog gledita mogu uporediti sa kla
sifikacija kojima se zoologija i botanika i danas slue.
Ajmara Indijanci sa bolivijske visoravni, koji su verovatno potomci legendarnih Kola a ovi su, kako izgleda,
stvorili visoku civilizaciju Tijahuanako vesti su eksperimentatori u oblasti odravanja prehrambenih proizvoda, tako
da je neposrednim oponaanjem njihovih dehidratizacionih
postupaka amerika armija, u posljednjem ratu, mogla da
svede na veliinu kutije za obuu porcije pirea od krompira
dovoljne za sto obroka. Oni su bili i agronomi i botaniari koji
su razvili, moda vie nego ikada do tada, gajenje i taksonomiju vrste Solanum, iji se znaaj za ove Indijance objanjava
time to oni ive na visini od preko 4 000 m., na kojoj kukuruz
ne moe da sazri. Ima vie od 250 varijeteta za koje jo
postoje imena u urodenikom jeziku, a njih je svakako bilo
vie u prolosti. Ta taksonomija slui se jednim opisnim
nazivom za varijetet, a on se preinaava pomou jednog prideva koji se dodaje za svaki podvarijetet. Tako se varijetet
imilla, devojka", dalje deli, prema boji, na crnu, plavu,
belu, crvenu, zagasito crvenu . . . ; ili, prema drugim odli
kama, na travnatu, bezukusnu, jajastu itd. Postoje oko 22
glavna varijeteta, koji su na taj nain dalje podeljeni ; uz to,
meu njima postoji i opta dihotomija koja razlikuje vari
jetete i podvarijetete prema tome da li se mogu jesti odmah
posle kuvanja, ili tek posle niza naizmeninih zamrzavanja
i previranja. Skoro uvek dvolana taksonomija polazi
od kriterijuma kao to su oblik (ravan, debeo, spiralan,
u obliku kaktusovog lista, grudvast, jajast, u obliku goveeg
jezika, itd.), sastav (branast, gumast, lepljiv, itd.); pol"
(devojka ili mladi) (La Bar).
Jedan biolog podvlai koliko se greaka i zabuna moglo
izbei (a neke od njih bile su ispravljene tek u nedavnoj

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

87

prolosti) da su negdanji putnici poklonili poverenje uroenikim taksonomijama, umesto to su u celosti na brzinu
stvorili druge, to je dovelo do toga da 11 autora naziva
istim naunim imenom Cants azarae 3 razliita roda, 8
vrsta i 9 razliitih podvrsta, ili daje vie imena istom vari
jetetu iste vrste. Nasuprot tome, Gvarani iz Argentine i Pa
ragvaja metodino su se sluili prostim dvolanim i tro
lanim izrazima, razlikujui tako, kod maaka, na primer,
oblike krupnog, sitnog i srednjeg rasta: dyagua t je
prevashodno krupna maka, mbarakadya t takoe
prevashodno mala divlja maka. Mini (mali) meu dyagua
(velikim, krupnim) odgovara guasu (velikom) medu chizjz'-ma, makama srednjeg rasta:
Uopte uzev, moe se rei da imena kod Guarana obrazuju dobro smiljen sistem i cum grano sa
lis pokazuju izvesnu slinost sa naom naunom no
menklaturom. Ti primitivni Indijanci nisu preputali
sluaju davanje imena svemu to postoji u prirodi, ve
su sazivali plemenska savetovanja da bi odluili koja
imena najbolje odgovaraju odlikama vrsta; i veoma su
tano razvrstavali grupe i podgrupe . . . Seati se uroenikih imena za faunu jednog kraja ne predstavlja
samo in pijeteta i potenja, ve i dunost naunika."
(Denier, str. 234 i 244).
Na velikom delu poluostrva Jork, u severnoj Australiji,
hrana se pomou dva posebna morfema oznaava kao bilj
na" i ivotinjska". Vik Munkan, pleme koje ivi u dolini
i oko levkastog ua reke Arer, na zapadnoj obali Austra
lije, ini tu podelu jo preciznijom dodajui re mai kao
prefiks svakom imenu biljke ili hrane koja se od nje do
bij a, a re min svakom imenu ivotinje, komada mesa ili
hrane ivotinjskog porekla. Isto tako, re yukk upotrebljava
se kao prefiks za svako ime drveta, ili za re koja oznaava
motku, komad drveta ili predmet izraen od drveta; pre
fiks koi za sve vrste vlakana i uadi; wakk za trave, tukk
za zmije, knpn i wank za kotarice, prema tome da li su
ispletene od slame ili tankog kanapa. Najzad, isti tip imen-

88

DIVLJA

MISAO

ske konstrukcije sa prefiksom ark omoguava razlikovanje

oblika predela i njihovo dovoenje u vezu sa ovim ili onim
tipom flore ili faune: ark tomp je alo i ark tomp nintn,
oblast dina iza ala; ark pint'l, priobalna ravnica sa slanim
movarama, itd. :
Uroenici nepogreivo zapaaju karakteristino
drvee, kao i bunje i trave koji su specifini za svaku
biljnu zajednicu", uzimajui ovaj izraz u njegovom eko
lokom smislu. Oni su u stanju da sa najmanjim pojedi
nostima i bez ikakvog oklevanja nabroje drvee karak
teristino za svaku zajednicu, vrstu vlakna i smole,
trave i sirovine do kojih u toj zajednici dolaze, kao i Si
sare i ptice koji borave u svakom tipu obitavalita.
Njihova su znanja, uistinu, tako precizna i podrobna
da oni znaju da kau i imena prelaznih tipova . . . Moji
informatori opisivali su ne oklevajui evoluciju faune i
izvora hrane u svakoj zajednici u zavisnosti od godi
njih doba."
U oblasti zoologije i botanike, urodenika taksonomija omoguava isticanje razlika meu rodovima, vrsta
ma i varijetetima: mai' watti'yi (Dioscorea transversa)
mai ka arra (Dioscorea sativa var. rotunda, Bail.); yukk
putta (Eucalyptus papuana) yukk pont (. tetrodonta) ;
tukk pol (Python spilotes) tukk oingorpn (P. amethystinus) ; min pnk (Macropus agilis) min ko'impia (M.
ruf us) min lo'along (M. giganteus), itd. Nije, dakle, preterano kada se kae, kao to to ini autor ovih zapaanja,
da podela biljaka i ivotinja, kao i hrane i sirovina koje
se iz njih dobijaju, pokazuje izvesnu slinost sa nekom
prostom Lineovom klasifikacijom (Tomson, str. 165167).

Pred tolikom preciznou i krajnjom briljivou po

injemo da alimo to svaki etnolog nije i mineralog, bo
taniar i zoolog, pa ak i astronom . . . Rajhardova opaska

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

89

o Navaho Indijancima moe se primeniti ne samo i na Australijance i Sudance, ve i na sve ili skoro sve uroenike :
Kako oni smatraju da je sve to postoji vano
za njihovo blagostanje, prirodna klasifikacija postaje
glavni problem u verskim prouavanjima i zahteva naj
veu panju sa stanovita taksonomije. Trebalo bi da
raspolaemo listom sa engleskim, naunim (latinskim)
i navaho imenima svih biljaka, svih ivotinja (naroito
ptica, glodara, insekata i crva), ruda i stena, koljki,
zvezda . . ." (Rajhard I, str. 7)
Zaista, svakoga dana sve vie otkrivamo da je za ispravno
tumaenje mitova i rituala, pa ak i za njihovo tumae
nje sa strukturalnog stanovita (pogreno bi bilo izjednaiti
ga sa obinom formalnom analizom), neophodno precizno
identifikovanje biljaka i ivotinja koje su u njima pomenute, ili neposredno koriene u obliku delova ili ostataka.
Naveemo dva primera, jedan iz botanike, drugi iz zoo
logije.
U itavoj, ili skoro itavoj Severnoj Americi biljka
zvana alfija" (sage", sage-brush") igra glavnu ulogu u
najrazliitijim ritualima, bilo sama, bilo uz neku drugu
biljku, ili suprotstavljena drugim biljkama : Solidago, Chrysothamnus, Gutierrezia. Sve to zvui proizvoljno i lii na
anegdotu sve dok se pouzdano ne utvrdi prava priroda
amerike alfije", koja ne spada u usnatice, ve u glavoike. U stvari, njeno lokalno ime oznaava vie varijeteta
pelina (Artemisia) (koje, uostalom, uroenike nomenklature
precizno razlikuju pripisujui svakome razliitu ritualnu
funkciju). To identifikovanje, dopunjeno anketom narodnoj
farmakopeji, pokazuje da je u Severnoj Americi, kao i u Sta
rom svetu, pelin biljka sa enskom, meseevom i nonom
konotacijom, i da se poglavito upotrebljava za leenje
poremeaja menstruacionog odliva i pri tekim poroajima.*
Slino istraivanje u vezi sa jednom drugom biljnom
* Izgleda da je i u starom Meksiku Artemisia imala ensku konotaciju, poto
su se ene njome kitile za igru na junskim sveanostima u ast boginje Huikstosiuatl (Reko, str. 39, 75 ; Anderson i Dibl, str. 8889). Za sve to je u vezi sa etnobotanikom u Nahuatla, ispor. kod Pasa i Tronkosa.

90

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

91

grupom otkriva da su u pitanju sinonimne vrste, ili vrste

koje uroenika misao zdruuje zbog njihovih utih cvetova i zato to se one koriste za bojenje ili u lekovite svrhe
(za leenje poremeaja u mokranim kanalima, to jest
mukog polnog organa). Tu, dakle, imamo skupinu obrnuto
simetrinu prethodnoj, sa mukom, sunevom i dnevnom
konotacijom. Otuda, prvo, proizlazi da sakralni karakter
ima par sa odreenim znaenjem, pre nego svaka posebno
uzeta biljka ili tip biljke. S druge strane, taj sistem, koji
jasno proizlazi iz analize izvesnih rituala kao to je ritual
lova na orlove u Hidaca ali samo zahvaljujui izuzetnoj
otroumnosti istraivaa D. L. Vilsona (str. 150 151)
moe se protegnuti na druge sluajeve, gde nije bio otkriven;
na primer u Hopi Indijanaca, na pravljenje tapova za
molitvu" dodavanjem granica Gutierrezia euthamiae i
Artemisia frigida perima koja predstavljaju njihov glavni deo,
kao i, u tih istih Indijanaca, na oznaavanje strana sveta po
mou razliitih kombinacija Artemisia i Chrysotamnus (ispor.,
na pr., kod Vouta, I, na raznim mestima; 2, str. 75 i dalje;
5, str. 130).
Naziremo, dakle, mogunost da se postave a ponekad
ak i rese razni, dosada zanemarivani problemi kao to je,
u Navahoa, problem dihotomije enskog" pola na Chryso
tamnus (koja je, meutim, mukog roda u glavnoj suprot
nosti), i Pentstemon, jedne ap-trave (Vesti), koji se moe
protumaiti pomou sledee sheme:

92

93

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

geografskoj udaljenosti i razlikama u jeziku i kulturi. Jedan

sistem poinje da se ocrtava na itavom kontinentu. Naj
zad, za komparativistu analogija izmeu poloaja Artemisiae
u Starom i Novom svetu otkriva novo polje istraivanju
i razmiljanju, koje je svakako isto toliko prostrano koliko i po
lje koje otkriva uloga Solidago virga aurea ili, drugim recima,
jedne zlatne grane" u Novom svetu.
Drugi primer odnosi se na rituale koje smo ve pomenuli u prethodnom stavu, to jest na rituale lova na orlove u
Hidaca, koji, kao i mnoge druge amerike populacije, tome
poslu pripisuju prevashodno sakralni karakter. Meutim,
uroenici Hidaca smatraju da su natprirodne ivotinje na
uile ljude lovu na orlove izmislivi prvo njegovu tehniku.
U mitovima se te ivotinje dosta neodreeno oznaavaju
kao medvedi".

Informatori se, izgleda, kolebaju izmeu malog crnog

medveda i deronje ili karkadua (engl, wolverine": Gulo
luscus). Iako su znali da taj problem postoji, strunjaci za
uroenike Hidaca: Vilson, Densmor, Bauerz, Bekvit nisu
mu pripisali izuzetnu vanost; na kraju krajeva, u pitanju
su mitske ivotinje, ije bi se identifikovanje moglo sma
trati nekorisnim, ako ne i nemoguim. Pa ipak, od tog
identifikovanja zavisi itavo tumaenje ovog rituala. Pret
postavka da je tu u pitanju medved ne bi nimalo doprinela tumaenju lova na orlove; sa karkaduima to je
kanadski oblik jedne indijanske reci koja znai opak ka
rakter" stvari drukije stoje, jer oni u folkloru zauzimaju
sasvim posebno mesto; zver u mitologiji Severoistonih
Algonkina, karkadu je ivotnja koju mrze i koje se plae
kako Eskimi iz Hadzonovog zaliva, tako i Zapadni Atapaskani
i plemena koja ive na obalama Aljaske i Britanske Kolum
bije. Obavetenja prikupljena prouavanjem svih tih po
pulacija poklapaju se sa objanjenjem koje je dobio jedan
savremeni geograf iz usta trapera: deronja je skoro
jedini pripadnik porodice lasica koji se ne moe uhvatiti
pomou kljuse. On se zabavlja kradui ne samo plen, ve
i kljuse lovaca. Lovac ga se oslobaa samo pukom." (Brujet,
str. 155). sad, pripadnici plemena Hidaca love orla sakriveni
u jamama; orla privue mamac postavljen iznad jame, i kada
se on spusti da ga epa, lovac ga hvata golim rukama. Ta teh
nika lova ima, dakle, paradoksalan karakter : ovek je zamka,
ali da bi odigrao tu ulogu, on treba da side u jamu, to jest da
se nae u poloaju ivotinje uhvaene u zamku; on je u isti
mah lovac i divlja. Karkadu je jedina ivotinja koja ume
da resi u svoju korist tu protivrenu situaciju: on se ne
samo nimalo ne boji zamki koje mu postavljaju, ve se
takmii sa postavljaem zamki kradui mu plen, a ponekad
ak i zamke.
Ako je ovaj poetak tumaenja taan, iz njega proiz
lazi da ritualni znaaj lova na orlove u Hidaca potie,
bar delimino, od upotrebe jama, to jest od injenice da
lovac prihvata neobino nizak poloaj (u bukvalnom, a
kao to smo maloas videli i prenosnom smislu) da bi
zarobio divlja iji je poloaj najvii, objektivno govorei

Slika 2. Solidago virga aurea

(prema Bull. Torrey Botanical Club}

94

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

95

(orao visoko leti), a i sa mitskog stanovita (po kome se

orao nalazi na vrhu ptiije hijerarhije).
Analiza ovog rituala potvruje u svim njenim pojedinos
tima pretpostavku dualizmu nebeskog plena i htoninog
lovca, koji podsea i na najveu suprotnost koja se u lovu mo
e zamisliti, to jest suprotnost izmeu visokog i niskog.
Izvanredna sloenost rituala obavljanih pre lova na orlove,
za vreme njegovog trajanja i posle njegovog zavretka pred
stavlja, prema tome, pandan izuzetnom poloaju lova na
orlove u okviru jedne mitske tipologije, po kojoj on postaje
konkretan izraz najveeg rastojanja izmeu lovca i divljai
koja se lovi.
Samim tim izvesna nejasna mesta u ovom ritualu po
staju jasna, a naroito vanost i znaenje mitova prianih
za vreme lovakih pohoda herojima sa kulturnom mi
sijom koji mogu da se pretvore u strele, i koji su gospodari
lova strelom: iz tog razloga oni su dvostruko nepodesni
za ulogu mamca u lovu na orlove, s obzirom da se javljaju
u obliku divlje make i rakuna. Doista, lov strelom mogu
je u vazdunom prostoru koji se nalazi neposredno iznad
tla, to jest u atmosferskom ili srednjem vazdunom sloju:
taj lov spaja lovca i divlja u vazdunom meuprostoru, dok
ih lov na orlove razdvaja dodeljujui im suprotne poloaje:
lovcu pod zemljom, a divljai na ognjenom nebu.
Jednu drugu neobinu stranu lova na orlove predstavlja
verovanje da na njega blagotvorno utiu ene za vreme
menstruacije, nasuprot praktino opterasprostranjenim verovanjima u naroda lovaca, i u samih Hidaca, u pogledu
svake druge vrste lova osim lova na orlove. U svetlosti
onoga to smo maloas rekli, i ta pojedinost postaje jasna
ako se ima u vidu da se u lovu na orlove, zamiljenom
kao smanjivanje maksimalnog rastojanja izmeu lovca i
divljai, posredovanje na tehnikom planu vri preko
mamca, komada mesa ili neke sitne divljai, dakle krva
vog tela koje e brzo istruleti. Prvi lov (onaj koji obezbeuje mamac) uslovljava drugi; jedan je krvav (obavlja
se pomou luka i strele), a drugi nije (orlovi e biti udavljeni bez prolivanja krvi); jedan, koji se sastoji u bliskom
spajanju lovaca i divljai, donosi srednji lan tako dalekog

spajanja da ono, najpre, izgleda kao razdvojenost koja se

ne moe drukije savladati do upravo prolivanjem krvi.
U takvom sistemu menstruacija dobija trostruku po
zitivnu odredbu: sa strogo formalnog stanovita, poto je
prvi lov obrnut u odnosu na drugi, uloga koja se pripisuje
menstruaciji takoe je obrnuta: kobna u prvom sluaju
(zbog preterane slinosti), ona postaje blagotvorna u dru
gom sluaju (u kome se na njeno metaforino znaenje
nadovezuje i metonimijsko, poto ona podsea na krvavi
mamac koji truli, i zato to je mamac jedan deo toga siste
ma). Sa tehnikog stanovita, zaista, krvavo telo koje e
uskoro postati mrcina i koje ivi lovac dri iznad sebe neko
liko asova, ili ak nekoliko dana, predstavlja sredstvo za
hvatanje; znaajno je da ista uroenika re oznaava
ljubavni zagrljaj i zahvatanje mamca od strane ptice. Najzad,
na semantikom planu, prljanje se, bar kako misle severnoameriki Indijanci, sastoji u odve vrstom spajanju dva
termina koji su bili odreeni da ostanu u istom" stanju.
Ako u lovu sa malog rastojanja uvek postoji opasnost da
menstruacija dovede do preteranog spajanja, izazivajui
svojom suvinou zasiavanje prvobitnog odnosa i neutraliui njegovu dinamiku snagu, u lovu sa velikog rasto
janja situacija je obrnuta: spajanja nema, i jedini nain
da se otkloni ta njegova slaba strana sastoji se u tome da
se u njemu tolerie izvesno prljanje, koje e se ukazati kao
periodinost na osi uzastopnosti, ili kao truljenje na osi
istovremenosti.
Kako prva osa odgovara mitologiji zemljoradnje, a
druga mitologiji lova, tim tumaenjem dolazimo do jed
nog globalnog sistema referencija koji omoguava da se
uoe homologije meu temama izmeu kojih, kada su one
razvijene, na prvi pogled ne postoji nikakva veza. Meutim,
u lovu na orlove taj rezultat veoma je znaajan, jer je taj
lov rasprostranjen (u razliitim oblicima, ali uvek sa izra
zito ritualnim karakterom) na skoro itavom amerikom
kontinentu, i u naroda sa razliitim kulturama, od kojih
su jedni lovci, a drugi zemljoradnici. Skromna ali pozi
tivna funkcija prljanja u Hidaca, Mandana i Poni Indi
janaca (sa varijantama koje se mogu protumaiti odgo-

96

D I V L J A MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

varajuom drutvenom organizacijom svakog plemena) mo

e se, prema tome, tretirati kao jedan poseban primer
iz sklopa jedne ire celine, iji drugi poseban primer pred
stavlja mit Pueblo Indijanaca oveku koji se verio sa
devojkom-orlom; taj mit je kod njih vezan za mit verenici-utvari (corpse girl", ghost-wife"), u kome prljanje
ima veoma znaajnu, ali negativnu funkciju (verenica-le
zamenjuje enu koja je dobila menstruaciju i prouzrokuje
lovevu smrt umesto da mu donese uspeh), jer, prema
Pueblo Indijancima (i kao to to mitovi objanjavaju),
ne treba proliti krv pitomih zeeva, koji predstavljaju prevashodni cilj ritualnog lova, dok Hidaca Indijanci smatraju
da treba proliti njihovu krv kako bi oni mogli da poslue kao
sredstvo u prevashodno ritualnom lovu, to jest lovu na orlo
ve, ija krv ne treba da bude prolivena. I doista, Pueblo
Indijanci hvataju orlove i odgajaju ih, ali ih ne ubijaju,
a neke grupe se ak potpuno uzdravaju od lova na orlo
ve, iz straha da ne zaborave da ih nahrane i tako dovedu
do toga da oni uginu od gladi.
Ali vratimo se za trenutak Hidaca Indijancima, u
kojih se postavljaju drugi problemi u vezi sa mitskom
ulogom pripisanom karkaduu u oblasti koja se granii
sa veom severnijom oblau nastanjenom tim ivotinja
ma.* Podseamo na to da bismo podvukli da je tano identifikovanje ivotinje sa mitskom funkcijom Gulo luscus-a uslov za reavanje istorijskih i geografskih, kao
i semantikih i strukturalnih problema. To identifikovanje
veoma je znaajno i za tumaenje mitova onih populacija
koje su od karkaduove postojbine isto toliko udaljene kao
i Pueblo Indijanci, ili ak uroenici erente, iz srca trop
ske Amerike (centralni Brazil), kod kojih takoe postoji
mit verenici-utvari. Ali time ne elimo da kaemo da su

svi mitovi, uprkos znatnim rastojanjima, bili preuzeti od

neke severne kulture : to bi se pitanje moglo postaviti samo
za Hidaca Indijance, jer se karkadu izriito pominje u nji
hovim mitovima. U drugim sluajevima, ograniiemo se
na to da konstatujemo da se analogne logike strukture
mogu izgraditi pomou razliitih leksikih sredstava. Nisu
stalni elementi, ve samo odnosi.

* I po najstarijim predanjima izgleda da su Hidaca Indijanci iveli ratrkani

po itavoj Severnoj Dakoti. Sto se tie karkadua, to je ivotinja koja ivi u umama
oko Severnog pola na oba kontinenta. U Severnoj Americi nekada je on iveo od
pojasa do koga dopire uma na severu do Nove Engleske i drave Njujork na jugu,
do Kolorada u Stenovitim planinama, do Maunt Vitnija u Kaliforniji i, najzad,
u Sijera Nevadi. (Nelsen, str. 428). Obini karkadu sretao se na prostoru od Ark
tikog okeana i Bafinovog zaliva na severu, i od Pacifika do Atlantika, do granine
oblasti na severoistoku Sjedinjenih Drava: do Viskonsina, Miigena, Minesote
i Severne Dakote ; a u Stenovitim planinama, do drava Jutan i Kolorado. (Entoni,
str. l i l i dalje). Verovatno srodne vrste bile su primeene u planinama u Kalifor
niji i u Fort Junionu u Severnoj Dakoti (isto delo).

97

*
Ova poslednja napomena navodi nas da ispitamo jed
nu drugu tekou. Nije dovoljno tano identifikovati sva
ku ivotinju, biljku, kamen, nebesko telo ili prirodnu po
javu koji se pominju u mitovima i ritualu (to su mnogo
struki zadaci za ije je reavanje etnograf retko pripremljen);
treba znati i kakvu im ulogu svaka kultura pripisuje u
sklopu jednog sistema znaenja. Svakako, korisno je ilustrovati raznovrsnost i tananost naina posmatranja kojima
se uroenici slue, i opisati njegove metode: stalno bu
dnu i neumornu panju, istrajno uvebavanje svih ula,
otroumnost koja ne uzmie pred metodinom analizom
izmeta ivotinja da bi otkrila ime se one hrane, itd. Od
svih tih sitnih pojedinosti, strpljivo nagomilavanih tokom
vekova i verno prenoenih s pokolenja na pokolenje, za
drane su samo neke na osnovu kojih se odreenoj i
votinji ili biljci odreuje funkcija oznaavanja neega u
jednom sistemu. Meutim, treba znati koje su to pojedi
nosti, jer i kada je re istoj vrsti, ti odnosi nisu stalni
u svim drutvima.
Ibani ili primorski Dajaki, koji ive na jugu Bornea,
gataju tumaei pesmu i let vie vrsta ptica. Ubrzano kretanje sojke kretalice (Platylophus galericulatus, Kivje)
podsea na pucketanje eravice i stoga predskazuje povo
ljan ishod krenja i ugarivanja; poziv na uzbunu jednog
trogona (Harpactes diardi, Temink), koji se poredi sa
krkljanjem zaklane ivotinje, predskazuje dobar lov, dok
za poziv na uzbunu jedne Sasia abnormis (Temink) Dajaki
smatraju da on skida zle duhove to napadaju kulture,
jer podsea na zvuk noa koji neto strue. Jedan drugi
7

DIVLJA MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

trogon (Harpactes duvauceli, Temink) predskazuje svojim

smehom" uspeh trgovakim ekspedicijama, a svojim
sjajnim crvenim perjem doarava ugled koji donose pobedonosni ratovi i daleka putovanja.
Jasno je da su te iste pojedinosti mogle dobiti i druga
ija znaenja, i da su se, kod istih ptica, umesto ovih mo
gle uzeti u obzir druge karakteristine osobine. Tim si
stemom gatanja odabira se samo nekoliko distinktivnih
crta kojima se pripisuje jedno proizvoljno znaenje; on
se ograniava na sedam ptica iji izbor iznenauje zbog
njihove beznaajnosti. Ali, ako je proizvoljan u pogledu
lanova koje uzima, taj sistem postaje koherentan kada se
sagleda kao celina : njime se uzimaju u obzir samo ptice ijem
se nainu ivota lako moe pripisati simbolino antropomorfno znaenje i koje se lako raspoznaju po odlikama
koje se mogu kombinovati radi sastavljanja sloenijih po
ruka (Frimen).
Meutim, s obzirom na bogatstvo i raznovrsnost si
rove grae iz koje se tim sistemom odabira samo nekoliko
od toliko moguih elemenata, ne moe se sumnjati u to
da bi velik broj sistema istog tipa pokazao istu koherentnost,
i da nijedan od njih nije predodreen da bude izabran u
svim drutvenim zajednicama i civilizacijama. Termini ni
kada nemaju unutranje znaenje; njihovo znaenje je poziciono", zavisi od istorije i kulturnog konteksta s jedne,
i strukture sistema u koji ulaze, s druge strane.
Taj selektivni stav ispoljava se ve u ravni renika.
U navaho jeziku divlji uran je ptica koja kljuca klju
nom", dok detli njime dobuje". Crvi, larve i insekti
obuhvaeni su jednim generikim imenom koje oznaava
gmizanje, izbijanje, kljuanje i vrenje. Insekti se, prema
tome, zamiljaju pre kao larve nego kao lutke ili odrasli
insekti. evino ime oznaava njenu dugaku mamuzu,
a na engleskom jeziku perjanu ubu na njenoj glavi
(hornedlark") (Rajhard I, str. 1011).
Kada je Konklin preduzeo da proui nain na koji
uroenici Hanunoo sa Filipina razvrstavaju boje, najpre
su ga zbunile prividna zbrka i protivrenosti; meutim,
one bi iezavale im bi zamolio svoga informatora da

odredi ne boju izdvojenih uzoraka, ve unutarnje supro

tnosti uzoraka svrstanih u kontrastne parove. U njih
je, prema tome, postojao jedan koherentan sistem, ali
on se nije mogao izraziti terminima naeg vlastitog sistema,
koji se slui dvema osama: osom valera i osom boje. Sve
dvosmislenosti bile su otklonjene kada je istraiva shva
tio da u sistemu Hanunoa postoje takoe dve ose, ali dru
gaije definisane. Po tom sistemu boje se dele na relativno
svetle i relativno zagasite, sa jedne, i boje zelenih i osu
enih biljaka, sa druge strane: tako uroenici pridruu
ju zelenoj boji sjajnokestenjastu boju tek poseenog bam
busa, dok bismo je mi pridruili crvenoj boji kad bismo
morali da je odredimo pomou termina koji izraavaju
prostu suprotnost izmeu crvene i zelene boje koja se
sree u hanunoo jeziku. (Konklin, 2).
Isto tako u folkloru mogu esto da se pojave veoma
sline ivotinje, ali sa razliitim znaenjima. Takav je slu
aj sa detliem i istorodnim pticama. Ako ptica puzavac
privlai panju uroenika u Australiji, to, kao to je poka
zao Redklif-Braun (2), dolazi otuda to ona prebiva u
upljinama drvea; ali Indijanci koji ive u prerijama
Severne Amerike obraaju panju na jednu posve druga
iju pojedinost: oni smatraju da je detli sa crvenom gla
vom zatien od ptica grabljivica jer nikada ne nailaze
na njegove ostatke (Skulkraft). Poni sa gornjeg Misurija,
koji ive neto junije, smatraju (izgleda kao i stari Rimlja
ni) da postoji veza izmeu detlia i bure i oluje (Fleer 2),
dok Osedi tu pticu dovode u vezu sa suncem i zvezdama
(La Fle). Ali Ibani sa Bornea, kojima je maloas bilo
reci, pripisuju simbolinu ulogu jednoj podvrsti detlia
(Blythipicus rubiginosus, Svenson) zbog njegove pobednike" pesme i krika koji po njima ima karakter
sveanog upozorenja. Tu, svakako, nisu u pitanju potpuno
iste ptice, ali taj primer omoguava nam da bolje shvati
mo kako bi razne populacije u svojoj simbolici mogle
da upotrebljavaju istu ivotinju polazei od odlika koje
nisu u meusobnoj vezi: njenog obitavalita, ponaanja u
vezi sa meteorolokim prilikama, glasa", itd., i od toga da
li je ta ivotinja iva ili uginula. Pa i tada bi se svaka poje-

98

7*

99

100

DIVLJA

MISAO

dinost mogla tumaiti na razliite naine. Na jugozapadu

Sjedinjenih Drava, Indijanci koji ive od zemljoradnje
smatraju gavrana pre svega pljakaem vrtova; dok Indi
janci sa severozapadne obale Tihog Okeana, koji se bave
iskljuivo lovom i ribolovom, vide u toj istoj ptici leinara, pa prema tome i pticu koja jede i izmet. Semantika
sadrina imena Corvus razliita je u ova dva sluaja: ona
upuuje ili na biljno ili na ivotinjsko carstvo, i ukazuje
na rivalstvo sa ovekom u slinom vladanju, ili antagoni
zam u obrnutom vladanju.
Pela je totemska ivotinja kako u Africi tako i u
Australiji. Ali u Nuera ona predstavlja sekundarni totem
koji se vezuje za pitona, jer je telo obe te vrste iarano na
slian nain. Uroenik iji je totem piton uzdrava se,
prema tome, od ubijanja pela i troenja njihovog meda.
Vezivanje istog tipa postoji izmeu crvenog mrava i kobre,
jer kobrino ime upravo oznaava smeu boju" (EvenzPried, 2, str. 68).
Beskrajno je sloeniji semantiki poloaj pela u onih
australijskih plemena sa Kimberlija u ijim jezicima po
stoje klase imena. Tako Ngarinuini priznaju tri uzastopne
dvojne podele: najpre podelu stvari i bia na mrtve i i
ve, zatim podelu ivih bia na racionalna i iracionalna,
i, najzad, podelu racionalnih bia na mujake i enke.
U jezicima sa est klasa, klasa koja je namenjena napra
vljenim predmetima obuhvata kako med tako i unove,
poto su pele napravile" med kao to su ljudi napravili
unove. Stoga je razumljivo to su jezici koji su izgubili
klase prinueni da zajedno stavljaju ivotinje i napravlje
ne predmete (Kejpel).
Ima sluajeva kada se logici klasifikacija mogu izneti hipoteze koje su verovatne, ili za koje se zna da se
poklapaju sa tumaenjima uroenika. Irokeki narodi bili
su organizovani po klanovima koji su se i brojno i po
imenima osetno razlikovali. Ipak, dosta lako otkrivamo
glavni plan", koji poiva na osnovnoj trojnoj podeli na
plemena vode (kornjaa, dabar, jegulja, vodena ljuka,
aplja), plemena zemlje (vuk, jelen, medved) i plemena
vazduha (kobac, ? pleva); ali ak i pri takvoj podeli pro-

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

101

izvoljno se reava sluaj vodenih ptica, koje bi, kao ptice,

mogle da pripadaju vazduhu pre nego vodi, i nije izvesno
da bi istraivanje u oblasti ekonomskog ivota, tehnika,
mitskih predstava i ritualnih radnji pruilo dovoljno bogat
etnografski kontekst za donoenje ispravne odluke.
Etnografija Algonkina iz centralnog del SAD i etnografija njihovih suseda Vinebaga navode na klasifikaciju
u pet kategorija koje odgovaraju zemlji, vodi, podvodnom
svetu, atmosferskom nebu i ognjenom nebu.* Tekoe
poinju kada hoemo da odredimo mesto svakome klanu.
U Menomina je postojalo pedesetak klanova koje bismo
mogli da podelimo na kopnene etvoronoce (vuk, pas,
jelen), etvoronoce koji prebivaju na vlanim mestima
(kanadski irvas, los, kuna, dabar), kopnene" ptice (orao,
kobac, gavran, vrana), vodene ptice (roda, aplja, patka,
vodena koko), i najzad htonine ivotinje. Ali ova kate
gorija je naroito nepogodna, jer bi se mnoge ivotinje
koje treba klasirati (medved, kornjaa, bodljikavo prase)
mogle svrstati i u neku drugu grupu. Tekoe bi bile jo
vee za sve preostale ivotinje.
U Australiji nailazimo na probleme istoga tipa. Posle
Frejzera, Dirkem i Mos razmiljali su sveobuhvatnim
klasifikacijama izvesnih plemena kao to je pleme Votjobaluk, koje sahranjuje svoje umrle pripadnike postavljajui
ih u pravcu odreenom za svaki klan (v. skicu na 102. strani).
Pored toga to su ova obavetenja bez sumnje frag
mentarna, moemo samo da konstatujemo zaetke jedne
organizacije, koji, uostalom, takvi izgledaju samo u oima
posmatraa, jer nam etnografski kontekst jedini pomo
u koga bismo ih mogli protumaiti skoro potpuno ne
dostaje: beli, dnevni" kakadu nalazi se pored sunca, a
crni kakadu, koji mu je skoro dijametralno suprotan, na
lazi se pored gomolja, htoninih" biljaka i, u isti mah,
na istoj osi na kojoj i peina, koja je i sama htonina".
Zmije se nalaze na jednoj osi, morska" bia: pelikan,
more, topli vetar, izgledaju takoe grupisana oko jedne
* U Vinebaga i drugih plemena Sijuksa, kao i u sredinih Algonkina, postoji
klasifikacija u pet grupa : to su ivotinje koje ive na kopnu, nebu, ognjenom nebu,
u vodi i pod vodom. U Vinebaga, grom-ptica pripada ognjenom nebu, orao, kobac
i golub atmosferskom nebu; medved i vuk zemlji; ribe vodi; a vodeni duh podvo
dnom svetu. (Radin, I, str. 186).

102

DIVLJA

MISAO

ose. Ali, je li taj vetar kopneni ili morski? To ne znamo

i, kao to se to esto dogaa, odgovor na neki etnografski
problem nalazi se u rukama geografa i meteorologa, ako
ne i u rukama botaniara, zoologa ili geologa .. .

Tano je ovo : nikada se ne postulira naelo po kome je

izvrena jedna klasifikacija: samo etnografsko ispitivanje,
to jest iskustvo, moe da ga otkrije a posteriori. Primer
Oseda, koji pripadaju Junim Sijuksima, vrlo je znaajan,
jer njihove klasifikacije, bar na izgled, imaju sistematski
karakter. Osedi dele bia i stvari u tri kategorije koje se
vezuju za nebo (sunce, zvezda, dral, nebeska tela, no,
sazvee Vlaia, itd.), vodu (koljka, kornjaa, Typha
latifolia /vrsta trske/, magla, ribe, itd.) i kopno (beli i
crni medved, puma, bodljikavo prase, jelen, orao, itd.).
Orlov poloaj bio bi nerazumljiv kad ne bismo poznavali
nain miljenja Oseda, u kome se orao dovodi u vezu
sa munjom, munja sa vatrom, vatra sa ugljem, a ugalj
sa zemljom: orao je, dakle, kopnena" ivotinja kao jedan
od gospodara uglja". Isto tako, i mada to nikada ne bi
smo mogli predvideti, pelikan ima simbolinu ulogu zbog
toga to dugo ivi, a metal zbog svoje tvrdoe. U ritualima

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

103

se esto priziva jedna ivotinja koja nema praktinu vrednost: to je kornjaa sa repom izreckanim u obliku zu
baca testere. Njen znaaj zauvek bi ostao nerazumljiv
kad ne bismo znali da broj trinaest ima za Osede misti
nu vrednost. Sunce koje se rada baca 13 zrakova podeljenih na grupu od 6 i grupu od 7 zrakova, koje odgova
raju levoj i desnoj strani, zemlji i nebu, letu i zimi. Sma
tra se da na repu kornjae ove vrste ima 6 ili 7 malih
zupastih izboina; kornjaine grudi predstavljaju, prema
tome, nebeski svod, a siva linija koja preko njih prelazi,
Mleni Put. Ne bi bilo lake predskazati pansimbolinu
funkciju dodeljenu losu, ije telo predstavlja pravu
imago mundi: njegova dlaka predstavlja travu, butine bre
uljke, bokovi ravnice, hrptenjaa reljef, vrat doline, a
rogovi itavu hidrografsku mreu . . . (La Fle, na raznim
mestima u knjizi).
Nekoliko tumaenja samih Oseda moe se, prema
tome, rekonstruisati zato to raspolaemo ogromnom doku
mentacijom koja govori njima; nju je prikupio La Fle
(sin jednog poglavice Omaha Indijanaca), koji je gajio
osobito potovanje prema obilaznim putevima uroenikog
naina miljenja. Ali tekoe postaju nepremostive onda
kad je u pitanju jedno skoro izumrlo pleme kao to su
Krik Indijanci, koji su nekada bili podeljeni na vie od
50 matrilinearnih totemskih klanova, i nosili naroito ime
na ivotinja, ali i imena nekoliko biljaka, meteorolokih
(rosa, vetar), geolokih (s) ili anatomskih (dlake na pubesu) pojava. Ti klanovi bili su grupisani u fratrije, a sela
su takoe bila podeljena na dve grupe, koje moda odgo
varaju ivotinjama to ive na zemlji i u vazduhu, iako to
ne proizlazi iz njihovih naziva, kao to su: ljudi koji go
vore drugim jezikom" i beli", ili beli" i crveni". Ali zato
se ovi totemi dele na ujake" i sestrie" (kao to Hopi to
teme dele na majinu brau", s jedne, i oca", majku"
ili babu", s druge strane*); a naroito, zato, s obzirom
* Sugerisano je jedno tumaenje analogne podele u jednom afrikom plemenu:
Bog je otac najvanijih vazdunih duhova, a za nie duhove kae se da su deca nje
govih sinova, dakle da spadaju u njegovo potomstvo. Za totemske duhove esto
se kae da su deca njegovih erki, dakle da ne pripadaju njegovom potomstvu, a to
u Nuera znai da se oni stavljaju na jo nie mesto u hijerarhiji duhovnih sila. (EvenzPried 2, str. 119).

104

DIVLJA

MISAO

na tu podelu, ponekad najmanje znaajna" ivotinja za

uzima najvanije mesto, tako da je vuk, na primer, medvedov ujak", a divlja maka* ujak" velike zveri iz
porodice maaka koju na jugu Sjedinjenih Drava zovu
panter"? Zato se klan aligatora vezuje za klan urana
(ako ne zbog njihove odlike da nose jaja, to izgleda mo
gue), a klan rakuna za klan krompira? Po miljenju Krika,
strana belih" je strana mira, ali ispitiva uz to dobij a ne
odreena objanjenja koja ga bacaju u oajanje: vetar
(ime jednog belog" plemena) donosi lepo vreme, to jest
mirno" vreme; medved i vuk su ivotinje koje su uvek
paljive, pa prema tome sklone miroljubivim postupcima,
itd. (Svonton, I).
Postoje dva tipa tekoa koje ovi primeri ilustruju:
spoljanje i unutranje. Prve potiu iz naeg nepoznavanja
zapaanja, stvarnih ili izmiljenih injenica, ili principa
po kojima se klasifikacije vre. Tlingit Indijanci kau da
je crv koji ivi u drvetu ist i lukav", i da se kopnena
vidra grozi smrada ljudskog izmeta." (Lagina, str. 117,
188). Hopi veruju da sove blagotvorno deluju na breskvino
stablo (Stivn, str. 78, 91, 109; Vout, I, str. 37, beleka).
Kad bi se tim svojstvima vodilo rauna pri odreivanju
mesta ovih ivotinja u klasifikaciji bia i stvari, mogli bi
smo beskrajno dugo da traimo klju po kome je ona iz
vrena, osim ako nam srean sluaj ne bi pruio te sitne
ali dragocene indikacije. Indijanci Odibua sa ostrva Peri
imaju (pored ostalih) kao toteme" i orla i vevericu. Sre
om, zahvaljujui jednom urodenikom tumaenju, sa
znajemo da te ivotinje posreduju kao simbol drvea na
kome borave jele-kukute (Tsuga canadensis) i kedra
(Thuja occidentalis) (Denes, 2). Interesovanje koje Indi
janci Odibua pokazuju za vevericu je, prema tome, u
stv a r i usmereno na jedno drvo; ono nema veze sa ogrom
nim interesovanjem koje Asmati sa Nove Gvineje ispoljavaju za vevericu, ali iz drugih razloga:
Papagaji i veverice su veliki utamanjivai vo
a . . . i mukarci koji idu u lov na ljudske glave ose* Ovde treba imati na umu da je imenica kojom se oznaava ova vrsta u
francuskom jeziku mukog roda U chat sauvage. Prim. prev.

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

105

aju da su im te ivotinje bliske i nazivaju ih svojom

braom . . . [zbog] paralelizma izmeu oveijeg tela
i drveta, izmeu oveije glave i njegovog ploda."
(Zegvard, str. 1034).
U Fanga iz Gabona trudne ene ne smeju da jedu
meso veverice, ali iz drugog razloga: ta ivotinja sklanja
se u upljine stabala, pa bi se, jedui njeno meso, budua
majka izloila opasnosti da se njen zametak ugleda na ve
vericu i odbije da napusti matericu.* Isto rasuivanje
dosta dobro bi se moglo primeniti na lasicu i jazavca,
koji ive u jazbinama u zemlji; meutim, Hopi Indijanci
obrnuto rasuuju: oni smatraju da je meso tih ivotinja
korisno za poroaj zbog njihove sposobnosti da u zemlji
prokopaju sebi put kako bi pobegle kada ih lovac goni;
one, dakle, pomau detetu da brzo sie"; a zbog toga
se mogu i prizivati da donesu kiu. (Vout I, str. 34, bele
ka).
Jedna ritualna vradbina u Oseda povezuje na zago
netan nain cvet (Lacinaria pyenostachya) koji se na en
gleskom zove blazing star", jednu prehrambenu biljku,
kukuruz, i jednog sisara, bizona. (La Fle 2, str. 279). Razlo
zi toga zdruivanja bili bi nerazumljivi da nam jedan drugi
izvor ne otkriva da su Omaha Indijanci, bliski srodnici
Oseda, lovili bizone preko leta, sve dok blazing star"
ne procveta u ravnicama; oni su tada znali da je kukuruz
sazreo, i vraali su se u selo za etvu. (Fortjun, I, str.
1819).
Unutranje tekoe su drugaije prirode. One ne po
tiu iz naeg nepoznavanja svojstava koje je urodenika
misao objektivno izdvojila da bi uspostavila vezu izmeu
dva ili vie termina, ve su posledica polivalentne prirode
logikih sistema u kojima se istovremeno upotrebljava vie
* I ne samo na vevericu : Najvea opasnost koja preti trudnim enama do
lazi od ivotinja koje ive ili koje ljudi hvataju u rupama (bilo u drveu ili u zemlji).
Tim povodom moe se govoriti pravom horror vacui. Kad bi ena pojela takvu
ivotinju, i samo dete moglo bi da ostane u svojoj rupi, au trbuhu, i morao bi se
oekivati teak poroaj. Isto tako, u tom periodu roditelji ne treba da vade ptija
gnezda iz upljina u drveu, i jedan moj slubenik, od koga je jedna ena ostala
u drugom stanju, kategoriki je odbio da mi izradi model somuna od manioka, zato
to je upalj. (Tesman, str. 71).

106

DIVLJA MISAO

formalnih tipova veza. Uroenici Luapula iz Severne Ro

dezije dobar su primer za tekoe te vrste. Njihovi klanovi,
koji nose imena ivotinja, biljaka ili napravljenih predmeta,
nisu totemski" u znaenju koje se obino pridaje tom
terminu; ali, kao u uroenika Bemba i Amboa, aljivi
odnosi vezuju ih, dva i dva, po logici koja je sa naeg sta
novita podjednako zanimljiva. Doista, kao to smo po
kazali u jednom svom ranijem delu i kao to nastavljamo
da to dokazujemo u ovoj knjizi, takozvani totemizam pred
stavlja samo jedan vid opteg problema klasifikacija i
jedan od brojnih primera koji ilustruje ulogu koju termini
za oznaavanje vrsta esto imaju u izgraivanju jedne
drutvene klasifikacije.
U Luapula se u aljivom odnosu nalaze sledei kla
novi: leopard i koza, zato to prvi jede drugu; peurka i
gnezdo termita, zato to prva nie na drugom; kaa i koza,
zato to se kaa radije jede sa mesom; slon i ilovaa, zato
to su nekada ene, umesto da prave sudove od ilovae,
vadile iz zemlje otiske slonovih stopala i upotrebljavale
te prirodne oblike kao sudove; gnezdo termita i zmija
ili trava, zato to trava na njemu brzo raste i to se zmije
u njemu skrivaju; gvoe i svi klanovi koji nose imena
ivotinja, zato to ih ono ubija. Rasuivanja istog tipa
omoguavaju definisanje hijerarhije klanova: leopard je
iznad koze, gvoe iznad ivotinja, a kia iznad gvozda,
jer ono zbog nje ra; uostalom, klan kie je iznad svih
drugih, jer bi bez kie ivotinje pocrkale od gladi i ei;
bilo bi nemogue praviti kau (ime klana), grnariju (ime
klana), itd. (Kanison).
Navaho Indijanci vrlo opirno obrazlau vrednost i
nain upotrebe svoga lekovitog bilja: dotina biljka raste
pored jedne vanije lekovite biljke; jedan njen deo podsea
na jedan deo oveijeg tela; njen miris je kako valja"
(oseaj koji imamo kada je dodirnemo, ili njen ukus, takode); ona boji vodu kako valja"; u vezi je sa jednom
ivotinjom (kao njena hrana, preko dodira sa njom, ili preko
zajednikog prebivalita); bogovi su je otkrili; neko je
nauio ljude da se njome koriste; bila je ubrana pored
drveta u koje je grom udario; leci izvesnu bolest, prema

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

107

tome dobra je i za leenje sline bolesti, ili bolesti koja

napada isti organ, itd. (Lejtn, str. 58). U imenima biljaka
kojima se slue Hanunoo, diferencijalni termini odnose se
na sledee oblasti: oblik lista, boju, mesto na kome biljka
raste, visinu, veliinu, pol, tip raenja, uobiajenog gosta,
doba raenja, ukus, miris. (Konklin I, str. 131).
Ovi primeri dopunjavaju prethodne i pokazuju da
takvi logiki sistemi istovremeno koriste vie osa. Od
nosi koje oni uspostavljaju medu terminima najee se
zasnivaju na kontigvitetu (zmija i gnezdo termita, u Lu
apula, a i u Toreja iz June Indije*), ili na slinosti (crve
ni mrav i kobra, koji su, po miljenju Nuera, slini po
boji"). Sa toga stanovita, ti se odnosi u formalnom po
gledu ne razlikuju od drugih taksonomija, ak i modernih,
u kojima kontigvitet i slinost uvek imaju glavnu ulogu:
kontigvitet zato da bi se pronale stvari koje sa struktu
ralnog kao i funkcionalnog stanovita pripadaju . . . istom
sistemu"; i slinost koja ne zahteva pripadanje jednom si
stemu i zasniva se samo na istovremenom prisustvu je
dne ili vie odlika u stvarima koje su sve ili ute, ili glatke,
ili sa krilima, ili jo visoke 10 stopa." (Simpson, str. 34).
Ali u primerima koje smo ispitali javljaju se i drugi
tipovi odnosa. Doista, odnosi mogu da budu dostupni
opaanju (are na telu kod pele i pitona) ili poimanju
(graditeljska funkcija kao crta zajednika peli i drvodelji):
ista ivotinja, pela, funkcionie, ako tako moemo da ka
emo, u dvema kulturama na raznim nivoima apstraktnosti.
Taj odnos moe da bude blizak ili dalek, sinhronian ili
dijahronian (odnos veverice i kedra s jedne, i grnarke i
otiska slonovog stopala, s druge strane), statian (kaa i
koza) ili dinamian (gvoe ubija ivotinje, kia ubija"
gvoe; cvetanje jedne biljke znai da je vreme za povratak
u selo), itd.
Verovatno je da broj, priroda i kvalitet" tih logikih
osa nisu isti u raznim kulturama, i da bismo kulture mogli
razvrstati u bogatije i siromanije prema formalnim svoj* Pripadnici klana zmije oboavaju mravinjake .. . jer oni zmijama slue
kao obitavalite. (Terston, tom VII, str. 176). Isto tako, na Novoj Gvinen smatra
se da neki tipovi biljaka i ivotinje i biljke koje na njima ive kao paraziti, pri
padaju istoj mitskoj i totemskoj skupini. (Vire, tom I I , str. 21).

106

DIVLJA MISAO

formalnih tipova veza. Uroenici Luapula iz Severne Ro

dezije dobar su primer za tekoe te vrste. Njihovi klanovi,
koji nose imena ivotinja, biljaka ili napravljenih predmeta,
nisu totemski" u znaenju koje se obino pridaje tom
terminu; ali, kao u uroenika Bemba i Amboa, aljivi
odnosi vezuju ih, dva i dva, po logici koja je sa naeg sta
novita podjednako zanimljiva. Doista, kao to smo po
kazali u jednom svom ranijem delu i kao to nastavljamo
da to dokazujemo u ovoj knjizi, takozvani totemizam pred
stavlja samo jedan vid opteg problema klasifikacija i
jedan od brojnih primera koji ilustruje ulogu koju termini
za oznaavanje vrsta esto imaju u izgraivanju jedne
drutvene klasifikacije.
U Luapula se u aljivom odnosu nalaze sledei kla
novi: leopard i koza, zato to prvi jede drugu; peurka i
gnezdo termita, zato to prva nie na drugom; kaa i koza,
zato to se kaa radije jede sa mesom; slon i ilovaa, zato
to su nekada ene, umesto da prave sudove od ilovae,
vadile iz zemlje otiske slonovih stopala i upotrebljavale
te prirodne oblike kao sudove; gnezdo termita i zmija
ili trava, zato to trava na njemu brzo raste i to se zmije
u njemu skrivaju; gvode i svi klanovi koji nose imena
ivotinja, zato to ih ono ubija. Rasuivanja istog tipa
omoguavaju definisanje hijerarhije klanova: leopard je
iznad koze, gvode iznad ivotinja, a kia iznad gvozda,
jer ono zbog nje ra; uostalom, klan kie je iznad svih
drugih, jer bi bez kie ivotinje pocrkale od gladi i ei;
bilo bi nemogue praviti kau (ime klana), grnariju (ime
klana), itd. (Kanison).
Navaho Indijanci vrlo opirno obrazlau vrednost i
nain upotrebe svoga lekovitog bilja: dotina biljka raste
pored jedne vanije lekovite biljke; jedan njen deo podsea
na jedan deo oveijeg tela; njen miris je kako valja"
(oseaj koji imamo kada je dodirnemo, ili njen ukus, takoe); ona boji vodu kako valja"; u vezi je sa jednom
ivotinjom (kao njena hrana, preko dodira sa njom, ili preko
zajednikog prebivalita); bogovi su je otkrili; neko je
nauio ljude da se njome koriste; bila je ubrana pored
drveta u koje je grom udario; leci izvesnu bolest, prema

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

107

tome dobra je i za leenje sline bolesti, ili bolesti koja

napada isti organ, itd. (Lejtn, str. 58). U imenima biljaka
kojima se slue Hanunoo, diferencijalni termini odnose se
na sledee oblasti: oblik lista, boju, mesto na kome biljka
raste, visinu, veliinu, pol, tip raenja, uobiajenog gosta,
doba raenja, ukus, miris. (Konklin I, str. 131).
Ovi primeri dopunjavaju prethodne i pokazuju da
takvi logiki sistemi istovremeno koriste vie osa. Od
nosi koje oni uspostavljaju meu terminima najee se
zasnivaju na kontigvitetu (zmija i gnezdo termita, u Lu
apula, a i u Toreja iz June Indije*), ili na slinosti (crve
ni mrav i kobra, koji su, po miljenju Nuera, slini po
boji"). Sa toga stanovita, ti se odnosi u formalnom po
gledu ne razlikuju od drugih taksonomija, ak i modernih,
u kojima kontigvitet i slinost uvek imaju glavnu ulogu:
kontigvitet zato da bi se pronale stvari koje sa struktu
ralnog kao i funkcionalnog stanovita pripadaju . . . istom
sistemu"; i slinost koja ne zahteva pripadanje jednom si
stemu i zasniva se samo na istovremenom prisustvu je
dne ili vie odlika u stvarima koje su sve ili ute, ili glatke,
ili sa krilima, ili jo visoke 10 stopa." (Simpson, str. 34).
Ali u primerima koje smo ispitali javljaju se i drugi
tipovi odnosa. Doista, odnosi mogu da budu dostupni
opaanju (are na telu kod pele i pitona) ili poimanju
(graditeljska funkcija kao crta zajednika peli i drvodelji) :
ista ivotinja, pela, funkcionie, ako tako moemo da ka
emo, u dvema kulturama na raznim nivoima apstraktnosti.
Taj odnos moe da bude blizak ili dalek, sinhronian ili
dijahronian (odnos veverice i kedra s jedne, i grnarke i
otiska slonovog stopala, s druge strane), statian (kaa i
koza) ili dinamian (gvode ubija ivotinje, kia ubija"
gvode; cvetanje jedne biljke znai da je vreme za povratak
u selo), itd.
Verovatno je da broj, priroda i kvalitet" tih logikih
osa nisu isti u raznim kulturama, i da bismo kulture mogli
razvrstati u bogatije i siromanije prema formalnim svoj* Pripadnici klana zmije oboavaju mravinjake .. . jer oni zmijama slue
kao obitavalite. (Terston, tom VII, str. 176). Isto tako, na Novoj Gvineji smatra
se da neki tipovi biljaka i ivotinje i biljke koje na njima ive kao paraziti, pri
padaju istoj mitskoj i totemskoj skupini. (Vire, tom I I , str. 21).

108

D I V L J A MISAO

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

stvima sistema referenci)a kojima se one slue kako bi iz

gradile svoje klasifikacione strukture. Ali ak i kulture koje
su u tom pogledu najmanje obdarene operiu logikim
sistemima sa vie dimenzija, ije bi popisivanje, analizi
ranje i tumaenje zahtevali velik broj etnografskih i optih
obavetenja koja nam esto nedostaju.

Kao primer ponovnog javljanja jedne vrlo jednosta

vne strukture suprotnosti, ali sa obrnutim semantikim
sadrinama, naveemo i uporediemo simboliku boja u
Luvala iz Rodezije i u izvesnih australijskih plemena sa
severoistoka June provincije, gde se pripadnici pokojni
kove polovine po majinoj liniji premazuju crvenim okerom i pristupaju mrtvacu, dok se pripadnici polovine po
oevoj liniji premazuju belom ilovaom i ne prilaze mr
tvacu. Luvali takode upotrebljavaju crvenu i belu zemlju,
ali u njih bela ilovaa i brano slue za pripravljanje po
klona namenjenih duhovima predaka; crvena ilovaa zamenjuje belu ilovau i brano u ritualima kojima se pro
slavlja polna zrelost, jer je crvena boja boja ivota i raanja
(K.M.N. Vajt, I, str. 467*). Ako, dakle, u oba ova slu
aja bela boja odgovara neobeleenoj" situaciji, crvena
boja hromatski pol suprotnosti vezuje se bilo za
smrt, bilo za ivot. Opet u Australiji, u podruju Forest
Rivera, pripadnici pokojnikove generacije premazuju se
belom i crvenom bojom i dre se na odstojanju od mr
tvaca, dok se pripadnici drugih generacija ne premazuju
i prilaze mrtvacu. Prema tome, pri jednakoj semantikoj
sadrini, suprotnost bela/crvena boja zamenjuje supro
tnost bela boja+crna boja/O. Umesto da su, kao u pre
thodnom sluaju, vrednosti bele i crvene boje preokre
nute, vrednost bele boje (ovde vezane za crnu, nehromatsku boju) ostaje stalna, a sadrina suprotnog pola se pre
okree, prelazei od crvene boje, koja je super-boja",
u potpuno odsustvo boje. Najzad, jedno drugo australijsko pleme, Bardi, gradi svoj sistem simbola pomou su
protnosti crna/crvena boja. Crna boja je boja alosti za
generacije parnog reda (ded, Ego, unuk), bela boja boja a
losti za generacije neparnog reda (otac, sin) (Elkin 2, str.
298299), to jest one generacije za koje nije vezano subjektovo pokolenje. Suprotnost izmeu dva nejednako
obeleena termina smrti i ivota u Luvala, njegove"
smrti i moje" smrti u Australiji, izraava se, dakle, paro
vima elemenata uzetih iz istog lanca simbola : odsustvo boje,
crna boja, bela boja, crna+bela boja, crvena boja (kao
vrhunsko prisustvo boje), itd.

*
Do sada smo ukazali na dva tipa tekoa svojstvenih
totemskim" logikama. Pre svega, najee ne znamo tano kojim je biljkama ili ivotinjama re; videli smo,
doista, da je neprecizno identifikovanje nedovoljno, jer su
zapaanja uroenika tako precizna i tako nijansirana da
mesto svakog termina u sistemu esto zavisi od jedne
morfoloke pojedinosti ili od jednog ponaanja koji se mogu
odrediti samo na nivou varijeteta ili podvarijeteta. Eski
mi iz Dorsea vajali su likove ivotinja u komadiima slo
novae veliine glave iice sa takvom preciznou da
zoolozi, ispitujui ih pod mikroskopom, mogu da razli
kuju varijetete jedne vrste: na primer obinog gnjurca od
gnjurca sa crvenim vratom (Karpenter).
Na drugom mestu, svaka vrsta, varijetet ili podvarijetet sposobni su da vre velik broj razliitih funkcija u
simbolikim sistemima u kojima su im samo izvesne fun
kcije stvarno dodeljene. Nepoznata nam je gama tih mo
gunosti, i da bismo odredili izvrene izbore treba da se
pomognemo ne samo svim etnografskim datama, ve i
obavetenjima koja potiu iz drugih izvora: iz zoologije,
botanike, geografije, itd.
Kada su ta obavetenja dovoljna to se retko do
gaa moemo da utvrdimo kako ak i susedne kulture
grade potpuno razliite sisteme pomou delova koji pri
povrnom posmatranju izgledaju istovetni, ili vrlo slini.
Ako populacije iz Severne Amerike mogu da smatraju
sunce, u zavisnosti od sluaja, kao oca" i dobroinitelja,
ili kao udovite-ljudodera gladnog ljudskog mesa i krvi,
kakvu raznolikost u tumaenjima treba oekivati onda ka
da su u pitanju tako osobena bia kao to je neki podvarijetet biljke ili ptice?

109

* Kao u Kini, u kojoj je bela boja boja alosti, a crvena boja boja vencanja.

,*
110

DIVLJA

MISAO

I u Foks Indijanaca sreemo istu suprotnost, ali

prebaenu sa plana boja na plan zvuka: dok traje pog
rebni obred, oni koji sahranjuju umrlog govore medu
sobom, ali drugi ute" (Mielson I, str. 411). Suprotnost
izmeu reci i utanja, buke i tiine, odgovara, dakle, su
protnosti izmeu boje i odsustva boje, ili izmeu dva hromatizma nejednakog stepena. ini nam se da ova zapa
anja opovrgavaju sve teorije koje se pozivaju na arheti
pove" ili kolektivno nesvesno" ; samo oblici mogu da budu
zajedniki, ali ne i sadrine. Ako postoje zajednike sadrine, razlog za to treba traiti bilo u objektivnim svojstvi
ma izvesnih prirodnih ili vetakih bia, bilo u njihovom i
renju i pozajmljivanju, to jest u oba sluaja izvan duha.
Druga tekoa javlja se zbog prirodne zamrenosti kon
kretnih logika, za koje je sama veza bitnija od prirode
veze; na formalnom planu oni se, ako tako moemo da
kaemo, slue ime stignu. Otuda proizlazi da kada se
naemo pred dva termina koji su dati u tesnoj vezi, nikada ne
moemo da postuliramo formalnu prirodu te veze. Kao i ter
minima, i njihovim odnosima treba pristupati posrednim
putem i u neku ruku okolino. Strukturalna lingvistika
nailazi danas na tu tekou, iako na drugaijem terenu,
zato to se i ona oslanja na kvalitativnu logiku: ona uoava
parove suprotnosti koje obrazuju fonemi, ali duh svake
suprotnosti u velikoj meri ostaje hipotetian; u prethodnom
stadijumu teko je izbei izvestan impresionizam pri njiho
vom definisanju, i dugo, postoji mogunost reavanja
istoga problema na vie naina. Jedna od glavnih tekoa
za strukturalnu lingvistiku, koju je ona do sada samo donekle
savladala, potie otuda to redukciju koju ona sprovodi po
mou pojma dvolane suprotnosti neizbeno prati kvalita
tivna raznovrsnost, neosetno i kao kriom vaspostavljena u
korist svake suprotnosti: smanjen na jednom, broj dimen
zija raste na drugom planu. Meutim, nije iskljueno
da se tu, umesto sa jednom metodolokom tekoom, su
kobljavamo sa granicom koja je u samoj prirodi izvesnih
intelektualnih operacija, ija bi slaba strana i u isti mah
prednost bile u tome da mogu da budu logike iako su
vrsto vezane za svet kvaliteta.

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

111

*
Posebno treba razmotriti poslednji tip tekoa vezanih
upravo za klasifikacije koje nazivamo totemskim" u iro
kom smislu reci, to jest za one koje su ne samo zami
ljene, ve i doivljene. Kad god su drutvenim
grupama data imena, pojmovni sistem koji ona obrazuju
kao da je preputen udima demografske evolucije, koja ima
svoje posebne zakone, ali koja je u odnosu na njega sluajna.
Doista, taj sistem je dat u sinhroniji, dok se demografska
evolucija odvija u dijahroniji; drugim recima, to su dva
determinizma koji deluju svaki za sebe i ne vodei rauna
jedan drugom.
Taj sukob izmeu sinhronije i dijahronije postoji i
na planu jezika: verovatno je da e se strukturalna obeleja jednoga jezika promeniti ako velik broj stanovnika
koji su se njime sluili postepeno pone da opada; jasno
je da jezik iezava sa ljudima koji njime govore. Ipak,
veza izmeu sinhronije i dijahronije nije kruta, prvo zato
to su, u glavnim crtama, sva govorna lica jednaka (ova
formula brzo bi postala netana kad bismo se usudili da
blie odredimo posebne sluajeve), a zatim, i naroito, zato
to strukturu jezika u izvesnoj meri titi njegova praktina
funkcija koja se sastoji u obezbeivanju sporazumevanja:
prema tome, demografske promen utiu na jezik samo u
izvesnim granicama, zato to njegova funkcija nije dove
dena u pitanje. Ali pojmovni sistemi koje ovde prouavamo
nisu (ili su to tek na drugom mestu) sredstva sporazume
vanja; to su sredstva miljenja, a uslovi za obavljanje te
aktivnosti nisu tako strogo odreeni; jasni smo ili nismo
jasni kada govorimo, ali mislimo bolje ili gore. Misao podrazumeva stupnjeve, i sredstvo miljenja moe neosetno da
se izmetne u sredstvo seanja. Time se objanjava zato
su sinhronine strukture sistema koje nazivamo totemskim
krajnje osetljive na delovanje dijahronije: mnemotehniku
sredstvo lake funkcionie nego spekulativno sredstvo, koje
pak ima manje zahteve od sredstva sporazumevanja.
Ilustrujmo ovo jednim skoro istinitim primerom. Uz
mimo jedno pleme, koje je u svoje vreme bilo podeljeno

112

DIVLJA

MISAO

na tri klana svaki od njih nosio je ime jedne ivotinje

koja je simbolino predstavljala jedan prirodni elemenat:

i pretpostavimo da je demografska evolucija prouzrokovala

izumiranje klana medveda i uveavanje klana kornjae.
Ovaj poslednji se zatim podelio na dva podklana, koji su
kasnije dobili status klana. Stara struktura potpuno e
ieznuti i ustupiti mesto strukturi tipa:

U nedostatku drugog obavetenja, uzalud emo traiti

prvobitni raspored u toj novoj strukturi ; a mogue je ak i da
je svaki raspored, svesno ili nesvesno opaen, potpuno iezao iz misli uroenika i da posle toga poremeaja ta tri klan
ska imena ive jo samo kao po predanju prihvaene etikete
bez ikakvog znaenja na kosmolokom planu. Takav ishod
verovatno je veoma est, i njime se objanjava to jedan
prvobitni sistem moe ponekad teorijski da se postulira
iako se praktino ne moe vaspostaviti. Ali tok dogaaja es
to e biti drugaiji.
Prema jednoj pretpostavci prvobitni sistem moi e
da preivi u okrnjenom obliku dvolane suprotnosti izmeu
neba i vode. Drugo reenje proizalo bi iz injenice da je
na poetku bilo tri imena, i da tri imena postoje i na kraju;
meutim, prva tri imena izraavala su jednu nesvodljivu
podelu, dok druga tri imena potiu od dve uzastopne dvoj
ne podele, najpre na zemlju i vodu, a zatim na utu i sivu
boju. Ako ta suprotnost u bojama dobije simbolino zna
enje, na primer kada je re danu i noi, onda emo imati
ne jednu, nego dve dvolane suprotnosti: nebo/voda i
dan/no, to jest etvorolani sistem.
Vidimo, dakle, da demografska evolucija moe da ra
zori strukturu, ali i to da ova (ako strukturalna orijenta
cija odoli tom udaru), prilikom svakog poremeaja raspolae

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

113

sa vie sredstava za ponovno uspostavljanje sistema, koji

je, iako nije istovetan sa onim prethodnim, bar u formalnom
pogledu istoga tipa. Meutim, to nije sve; jer dosad smo
razmotrili samo jednu dimenziju tog sistema, a on uvek
ima vie dimenzija koje nisu podjednako osetljive na demo
grafske promen. Vratimo se naem primeru. Kada se zami
ljena drutvena zajednica iz naeg primera nalazila u
stadijumu sa tri elementa, ta trojna podela nije funkcionisala
samo na planu naziva klanova: taj sistem je poivao na
mitovima stvaranju i postanku klanova, i proimao itav
ritual. Cak i ako se demografska osnova raspadne, taj pore
meaj ne odraava se odmah na svim planovima. Mitovi i
rituali e se izmeniti, ali sa izvesnim zakanjenjem, kao da
imaju neku mo zadravanja koja bi, za izvesno vreme, sa
uvala u njima itavu prvobitnu orijentaciju ili jedan njen
deo. Ona e, dakle, kroz njih delovati i dalje, ali posredno
da bi nova strukturalna reenja zadrala priblino u smeru
prethodne strukture. Pod pretpostavkom da je na samom
poetku postojao jedan trenutak (re je isto teorijskoj
pretpostavci) u kome je skupina sistema bila tano usklaena,
ta e skupina reagovati na svaku promenu koja je zahva
tila jedan njen deo kao maina sa feed-back"-om: budui
da potpuno zavisi od svog prethodnog sklada, ona e pore
meeni organ usmeriti u pravcu ravnotee koja e, u naj
manju ruku, predstavljati kompromis izmeu starog stanja
i nereda koji je doao spolja.
Bilo da odgovaraju istorijskoj stvarnosti ili ne, legen
darna predanja Oseda pokazuju da je i sama uroenika
misao mogla da doe na ideju da se poslui ovakvim tuma
enjima, zasnovanim na hipotezi strukturalnom regulisanju istorijskog postajanja. Kada su njihovi preci izronili
iz zemljinih dubina, bili su, kau, podeljeni na dve grupe:
jednu miroljubivu, vegetarijansku i vezanu za levu stra
nu, i drugu, ratobornu, mesodersku i vezanu za desnu
stranu. Obe te grupe odluile su da se udrue i izvre
razmenu hrane. U toku svojih seoba srele su treu, krvo
lonu grupu, koja se hranila iskljuivo leevima, i sa njom
se na kraju spojile. Svaka grupa imala je na poetku sedam
klanova, tako da ih je ukupno bilo 21. I pored te trojne
8

114

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

DIVLJA MISAO

simetrije, ravnotea u sistemu bila je poremeena, jer su

pridolice bili takoe ratnici, pa je tako bilo 14 klanova
s jedne, i 7 s druge strane. Da bi se otklonio taj nedostatak
i sauvala ravnotea izmeu ratnika i pristalica mira, u
jednoj ratnikoj grupi broj klanova smanjen je na 5, a u
drugoj na 2. Otada u logorima Oseda, koji su krunog obli
ka i iji se ulaz nalazi prema istoku, ima 7 miroljubivih kla
nova na severnoj polovini logora, levo od ulaza, i 7 ratni
kih klanova na junoj polovini logora, desno od ulaza.
(D. O. Dorsi, I, 2). Ova legenda se tako poziva na dvojako
postajanje: jedno, isto strukturalno, koje prelazi iz dua
listikog sistema u sistem trojne podele, a zatim se vraa
na prethodnu dvojnu podelu, i drugo, u isti mah struk
turalno i istorijsko, koje se sastoji u potpunom otklanjanju
poremeaja u prvobitnoj strukturi, koji je posledica istorijskih dogaaja, ili tako shvatanih dogaaja: seoba, ratova,
saveza. Meutim, drutvena organizacija u Oseda, onakva
kakva je postojala u XIX veku, u stvari je spajala oba ta vida :
iako su imale jednak broj klanova, izmeu ratnike i mirolju
bive strane nije postojala ravnotea, poto je jedna bila samo
nebo", dok je druga, nazvana i strana zemlje", obuhvatala dve grupe klanova vezanih za kopno i za vodu. Taj
sistem je, dakle, istovremeno bio istorijski i Strukturalan,
dvolan i trolan, simetrian i asimetrian, vrst i nesta
bilan . . .
Pred tekoom istog tipa, nai savremenici reaguju
sasvim drugaije. Kao dokaz navodimo konstatovanje ne
slaganja kojim se zavrio jedan skoranji diskusioni su
sret:
G. Bertran de Zuvnel. Gospodine Prijure,
hoete li da date zakljuak u nekoliko reci?"
G. Roe Prijure. Izgleda mi da smo se,
u stvari, nali pred dvema potpuno oprenim tezama."
Remon Aron preuzima tezu Andre Sigfrida. Po
miljenju Andre Sigfrida postojala su dva osnovna po
litika stava Francuske. Naa je zemlja as bonapartistika, as orleanistika. Kada kaemo bonapartistika, mislimo na to da prihvata linu vlast i ak je
prieljkuje, a kada kaemo orleanistika, mislimo

115

na to da poslanicima poverava staranje voenju

javnih poslova. Sa svakom krizom, porazom kao to
je bio onaj iz 1871. godine, ili ratom koji predugo
traje, kao rat u Aliru, Francuska menja svoj stav,
to jest prelazi sa bonapartizma na orleanizam, kao
1871. godine, ili sa orleanizma na bonapartizam, kao
13. maja 1958."
Nasuprot tome, ja mislim da je sadanja pro
mena, iako nije potpuno nezavisna od tih konstanti
francuskog politikog temperamenta, vezana za po
remeaje koje industrijalizacija izaziva u drutvu. Jedno
drugo istorijsko poreenje pada mi na um. Prvoj
industrijskoj revoluciji odgovara dravni udar od 2.
decembra 1851. godine, drugoj industrijskoj revolu
ciji dravni udar od 13. maja 1958. Drugim recima,
duboke promen uslova proizvodnje i potronje iz
gledaju u istoriji nespojive sa parlamentarnim re
imom, i dovode nau zemlju do onog oblika auto
ritativne vlasti koji odgovara njenom temperamentu,
to jest do line vlasti." (SEDEIS, str. 20).
Verovatno je da bi ta dva tipa suprotnosti (jedan
sinhronian, drugi dijahronian) posluila Osedima kao
polazna taka; umesto da tee da se opredele za jednu
od njih, oni bi ih prihvatili kao ravnopravne, i u isti mah
bi se trudili da izgrade jedinstvenu shemu koja bi im omo
guila da spoje stanovite strukture i stanovite dogaaja.
Uz pomo ovakvih razmatranja nesumnjivo bi se na
dosta zadovoljavajui nain mogli objasniti zanimljiv od
nos divergencija i homologija koji karakterie drutvenu
strukturu pet irokekih plemena i, u irim istorijskim i
geografskim razmerama, slinost i razlike koje se sreu
kod Algonkina koji ive u istonim krajevima SAD. U
zajednicama sa jednolinijskim i eksogamnim klanovima,
sistem koji obrazuju imena klanova skoro uvek se nalazi
na pola puta izmeu reda i nereda; to bi se, izgleda, moglo
objasniti jedino udruenim delovanjem dveju tendencija:
jedne ije je poreklo demografsko i koja podstie na dezorganizaciju, i druge koja ima spekulativnu inspiraciju i
8*

116

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

DIVLJA MISAO

podstie na reorganizaciju radi vaspostavljanja pretho

dnog stanja u to je mogue vernijem obliku.
Ta pojava lepo se vidi na primeru Pueblo Indijanaca,
ija sela predstavljaju socioloke varijacije na temu za
koju slutimo da bi svima mogla da bude zajednika. Dok
je preuzimao obavetenja Pueblo Hopima, Zunima,
Keresima i Tanoanima, Kreberu se u svoje vreme ui
nilo da moe da dokae kako u drutvenoj organizaciji
svih Pueblo Indijanaca, postoji jedna jedina precizna she
ma," iako svako selo predstavlja samo njenu nepotpunu
i deformisanu ilustraciju. Ta shema sastojala bi se od
strukture sa 12 pari klanova: zvearka-panter; jelen-antilopa; bundeva-dral; oblak-kukuruz; guter-zemlja; pi
tomi zec-duvan; divlja slaica" (Stanley<a)-divlji petao; kaina (gavran-papagaj ; bor-topola); drvo za ogrev-kojot; jedne grupe od 4 klana (strela-sunce; orao-uran); jazavac-medved; tirkiz-koljka ili koral (Kreber I,
str. 137140).
Ovaj otroumni pokuaj vaspostavljanja glavnog ra
sporeda" kritikovao je Egan polazei od brojnih i pou
zdanijih obavetenja kojima Kreber nije mogao raspola
gati 191516. godine (jer njegova zapaanja potiu iz
toga vremena). Ali Kreberu bismo mogli da suprotstavi
mo jedan drugi prejudicijalni argumenat: kako je glavni
raspored mogao da nadivi divergentne demografske evo
lucije svakog sela? Drei se obavetenja koja je sam Kre
ber objavio, uporedimo raspored uroenika po klanovima
u Zuni (1650 stanovnika 1915. godine) i u dva hopska
sela iz prve meze, iji je broj stanovnika pisac pomnoio
sa pet (rezultat: 1610) da bi poreenje uinio lakim:
ZUNI

Sunce, orao, uran

Dren
Kukuruz, aba
Lasica, medved
Zdral
Kojot
Slaica, divlji petao

520
430
195
195
100
75
60

Duvan
Jelen, antilopa
Zvearka
Guter, zemlja
(nepoznati klan)
Svega:

45
20
nema
nema
10
1650

117

185
295
120
145
nema
1610

Ako povuemo krivulju rasporeda uroenika po kla

novima u Zuna, redajui ih po opadajuem demografskom
redosledu, i ako iznad nje povuemo krivulju koja pred
stavlja klanove u Hopa iz prve meze, utvrdiemo da su
demografske evolucije u njih divergentne i da njihovo
poreenje teorijski ne bi trebalo da omogui vaspostavljanje jednog zajednikog rasporeda (si. 3).
Broj
pripadnik klana

OPI
Valpi i Sikumovi

90
55
225
160
nema
80
225

Slika 3. Raspored stanovnitva po klanovima u Zunija i u Hopa iz prve meze

Pri takvom stanju stvari, i ak pod pretpostavkom da

se raspored koji je Kreber vaspostavio udaljava u izvesnim
takama od stvarnosti, ipak je znaajno to se toliko zajed-

118

DIVLJA MISAO

nikih elemenata i sistematskih veza jo zadralo u raznim

lokalnim organizacijama, jer to na spekulativnom planu
ima za pretpostavku strogost i tanost, upornost i privr
enost razlikovanjima i suprotnostima, za koje je, na prak
tinom planu, jedan botaniar prikupio podjednako ubedljive dokaze:
U Meksiku sam radio pre svega sa seljacima
potpuno ili delimino evropskog porekla. Cak i oni
koji su izgledali kao uroenici, vie su voleli da go
vore panski i nisu se smatrali Indijancima. Istu vr
stu stanovnitva sreo sam u Gvatemali, ali tamo sam
radio i sa Indijancima koji su sauvali svoj nekada
nji jezik i tradicionalnu kulturu i, na moje veliko
iznenaenje, utvrdio sam da su na njihovim planta
ama strukovi kukuruza bili stroe selekcionisani nego
kod njihovih suseda koji su govorili panski. Nji
hove plantae ostale su isto onako uzorne kakve su
u Sjedinjenim Dravama bile plantae kukuruza u
doba poljoprivrednih takmienja, kada su se farme
ri trudili da pomou najdovitljivijih postupaka sa
uvaju jednoobraznost strukova, veoma vanu u tak
mienju. Ta injenica bila je upadljiva zbog krajnje
nestalnosti gvatemalskog kukuruza uopte, i njego
vog jednostavnog ukrtanja: dovoljno je da vetar pre
nese malo polena sa jedne plantae na drugu pa da
sav rod bude ukrten. Samo veoma briljiv izbor
semenih sadnica i upanje strukova koji se razlikuju
od izabranog varijeteta omoguavaju odravanje i
stog varijeteta u takvim okolnostima. Pa ipak, u Mek
siku, Gvatemali, pa i kod nas na jugozapadu, situ
acija je jasna: tamo gde su se stare indijanske kulture
najbolje odrale, kukuruz je ostao najhomogeniji u
granicama varijeteta."
Mnogo kasnije, odgajio sam jednu skupinu ku
kuruznog semena koju sam dobio od jednog jo pri
mitivnijeg naroda. To su Naga uroenici sa Asama,
koje izvesni etnolozi opisuju kao narod koji jo ivi u
kamenom dobu u pogledu svega to se odnosi na sva
kodnevni ivot. Svako pleme gaji vie varijeteta kuku-

LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA

119

rua, koji se meusobno veoma razlikuju; meutim,

u okviru pojedinih varijeteta, svi strukovi skoro su jed
naki. Stavie, neke najoriginalnije varijetete gajile su
ne samo razne porodice, ve i razna plemena u ra
znim krajevima. Bila je potrebna fanatina privre
nost jednom idealnom tipu da bi se sauvao tako ist ob
lik tih varijeteta i pored njihovog prenoenja s porodice
na porodicu, sa plemena na pleme. Prema tome, izgleda
netano tako esto tvrenje da se najnepostojaniji
varijeteti sreu kod najprimitivnijih naroda. Upravo je
obratno. Jer uzrok verovanju da su primitivni narodi
nemarni zemljoradnici lei, pre svega, u injenici da
se najee poseuju uroenici koji ive u blizini va
nih saobraajnica i pored gradova, ija je tradicio
nalna kultura najvie propala." (Anderson, str. 218
219).
Anderson ovde na upeatljiv nain ilustruje to sta
ranje diferencijalnim razmacima kojim je proeta prak
tina i spekulativna aktivnost onih koje nazivamo pri
mitivcima. Formalni karakter tog staranja, kao i injenica
da ono zahvata najrazliitije sadrine, objanjavaju kako
institucije uroenika, iako i njih nosi struja temporalnosti, mogu da se odravaju na stalnom odstojanju od slu
ajnosti koju sa sobom nosi istorija, i od nepromenljivosti
jednog plana, i da plove, ako tako moemo da kaemo,
strujom inteligibilnosti. Kako one uvek ostaju na razu
mnom odstojanju od Haribde i Seile dijahronije i sinhronije, dogaaja i strukture, estetike i logike , nji
hovu prirodu, razumljivo, nisu mogli da shvate oni koji
su hteli da je odrede samo pomou jednog njenog vida.
Izmeu stava sutinskoj besmislenosti uroenikih obi
aja i verovanja, koji je Frejzer zastupao, i prividnog pro
glaavanja njihove valjanosti na osnovu onoga to je oi
gledno za tobonji zdrav razum na koji se Malinovski po
zivao, ostaje slobodan prostor za itavu jednu nauku i
itavu jednu filosofiju.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

GLAVA TREA

SISTEMI TRANSFORMACIJA

Kao to smo upravo videli, praktino-teorijske logi

ke koje upravljaju ivotom i milju drutva koje nazivamo
primitivnim pokree zahtev za uspostavljanjem diferen
cijalnih razmaka. Taj zahtev, oigledan ve u mitovima
na kojima se zasnivaju totemske institucije (Levi-Stros 6,
str. 2728 i 3637), ispoljava se i na planu tehnike
aktivnosti, koja je eljna trajnih i konanih rezultata. Ono
to je znaajno i na spekulativnom i na praktinom planu,
jeste oiglednost postojanja tih razmaka, vie nego njihova
sadrina; im se pojave, oni obrazuju sistem kojim se mo
emo posluiti kao mreicom koja se radi deifrovanja stav
lja na tekst kome njegova prvobitna nerazumljivost daje
izgled nerazgovetnog toka, i u kome se, zahvaljujui mre
ici, pojavljuju prekidi i kontrasti, to jest formalni uslovi
za prenoenje poruke sa odreenim znaenjem. Teorijski
primer koji smo pretresli u prethodnoj glavi pokazuje
kako bilo koji sistem diferencijalnih razmaka omoguava
im dobije karakter sistema organizovanje jedne so
cioloke materije na koju deluje istorijska i demografska
evolucija, i koju, prema tome, sainjava teorijski neogra
nien niz razliitih sadrina.
Ti sistemi poivaju na sledeem logikom naelu:
uvek moi suprotstaviti termine koji se, zbog prethodnog
osiromasavanja empirijskog totaliteta, mogu shvatiti kao
razliiti. Kako ih suprotstaviti, predstavlja u odnosu na
taj prvi zahtev vano pitanje, ali ono se razmatra kasnije.
Drugim recima, njihov formalni karakter daje operativnu

121

vrednost sistemima za oznaavanje i razvrstavanje koji se

obino nazivaju totemskim: to su kodovi sposobni da pre
nose poruke koje se mogu prebaciti u termine drugih
kodova, i da pomou svog sopstvenog sistema izraze po
ruke primljene kanalima drukijih kodova. Greka klasi
nih etnologa bila je u tome to su hteli da reifikuju taj
vid, da ga veu za odreenu sadrinu, dok se on posmatrau ukazuje kao metod za asimilovanje svih vrsta sadrina.
Daleko od toga da predstavlja nezavisnu ustanovu koja
se moe definisati pomou svojih unutranjih odlika, totemizam (ili ono to se naziva totemizmom) odgovara
izvesnim modalitetima koji su proizvoljno izdvojeni iz
jednog formalnog sistema ija se funkcija sastoji u obezbeivanju idealne konvertibilnosti razliitih planova dru
tvene stvarnosti. Kao to je to Dirkem, kako izgleda, nazreo
u nekim sluajevima, temelj sociologije nalazi se u socio-logici". (Levi-Stros 4, str. 36; 6, str. 137).
U drugoj knjizi del Totemism and Exogamy, Frejzer
se naroito pozabavio prostim oblicima totemskih verovanja
koje su Kodrington i Riverz zapazili u Melaneziji. On
je poverovao da oni predstavljaju one prvobitne oblike
od kojih potie australijski totemizam u vezi sa zaeem,
iz koga su, po njegovom miljenju, nastali svi ostali ti
povi totemizma. Na Novim Hebridima (Aurora) i na
ostrvima Banks (Mota) ima osoba koje misle da je njihov
ivot vezan za ivot jedne biljke, ivotinje ili predmeta;
njih na ostrvima Banks nazivaju atai ili tamaniu, a nunu
na ostrvu Aurora; re nunu, a moda i atai, priblino zna
i dua" (si. 4).
Prema Kodringtonu, uroenik sa ostrva Mota otkriva
svoju tamaniu u jednoj viziji, ili gatanjem. Meutim, na
ostrvu Aurora budua majka zamilja da je kokosov orah,
plod hlebnog drveta ili neki drugi predmet tajanstveno
vezan za dete za koje se veruje da predstavlja samo neku
vrstu njegovog odraza. Riverz je naiao na ista verovanja
i na Moti, gde se mnoge osobe pridravaju nekih zabrana
u ishrani jer veruju da i same predstavljaju neku ivotinju
ili plod na koji je njihova majka naila ili ga je primetila
dok je bila bremenita. U takvom sluaju ta ena donosi

SISTEMI TRANSFORMACIJA

123

dotinu biljku, plod ili ivotinju u selo gde se raspituje

znaenju toga dogaaja. Objanjava joj se da e roditi
dete koje e liiti na tu stvar, ili da e biti sama ta stvar.
Ona je onda vraa na mesto na kome ju je nala i, ako je
u pitanju ivotinja, gradi joj sklonite od kamenja, obi
lazi je svakoga dana i hrani. Kada ivotinja iezne, to je
znak da je ula u enino telo, odakle e izai u obliku deteta.
Ako ne eli da se razboli ili umre, dete nee smeti da
se hrani biljkom ili ivotinjom sa kojom su ga poistovetili. Ako je u pitanju plod koji se ne jede, drvo na kome
on raste ne sme se ak ni dodirnuti. Uzimanje ili dodirivanje
takve hrane smatraju se nekom vrstom samoljudoderstva; odnos izmeu oveka i toga predmeta tako je prisan
da ovek dobija njegove odlike: tako, na primer (a sve to
zavisi od sluaja), dete moe biti slabo i mlitavo kao je
gulja i vodena zmija, naprasito kao rak-srmac, blage na
ravi i ljupko kao guter, nepromiljeno, prenagljeno i ne
razumno kao pacov, ili pak moe imati velik stomak koji
podsea na oblik divlje jabuke itd. Ove ekvivalentnosti
sreu se i na Motlavu (ime jednog del ostrva Sedl; Riverz, str. 462). Tesna veza izmeu jedne osobe, s jedne,
i neke biljke, ivotinje ili predmeta, s druge strane, nije
opta: ona se sree samo u nekih osoba. Ona nije ni nasledna, i ne povlai za sobom eksogamne zabrane za mukar
ce i ene koje bi sluaj sastavio sa biima iste vrste [Frejzer, knj. I I , str. 8183, 8991 (navod iz Riverzove
knjige) i knj. IV, str. 286287].
Ovim verovanjima Frejzer objanjava ..poreklo verovanja otkrivenih na ostrvima Lifu, Lojalti, Ulava i Malaita u Solomonovom arhipelagu Ponekad se na ostrvu
Lifu dogaa da neki ovek pre nego to e umreti ukae
na pticu ili leptira u ijem e se obliku pojaviti posle smr
ti. Ubijanje te ivotinje, ili korienje njenog mesa za
ishranu zabranjuje se onda svim njegovim potomcima:
To je na predak", kau oni i prinose joj rtvu. Tako je
i na Solomonovim ostrvima (Ulava), gde je Kodrington
zabeleio da stanovnici odbijaju da sade bananino drvee
i jedu banane, jer im je jedna ugledna linost u svoje vreme

124

DIVLJA

MISAO

zabranila da se njima hrane zato da bi mogla da se ponovo

otelovi u njima*. Prema tome, u srednjoj Melaneziji uz
rok zabrana u ishrani trebalo bi traiti u udljivoj uobra
zilji izvesnih predaka: Frejzer misli da je to posredna
posledica i daleki odjek boleljivih elja ili matanja koji
su esti kod trudnih ena. Ta psiholoka crta, proglae
na za prirodnu i univerzalnu pojavu, predstavlja, po nje
govom miljenju, osnovni uzrok svih totemskih verovanja
i obiaja. (Frejzer, knj. I I , str. 106107, i na drugim
mestima u knjizi).
injenica da su trudne ene iz njegovog vremena i
drutvene sredine oseale ponekad izvesne prohteve, i
da je ta crta bila zajednika njima i uroenikim enama
iz Australije i Melanezije, bila je dovoljna da ubedi Frejzera
u univerzalnost te crte i njeno prirodno poreklo. U pro
tivnom, trebalo je pripisati kulturi ono to se oduzelo
od prirode, pa prema tome priznati da, u izvesnom pogle
du, mogu da postoje uznemiravajue zato to su nepo
sredne slinosti izmeu evropskih drutava s kraja XIX
veka i drutava ljudodera. Ali pored toga to elje tru
dnih ena nisu primeene u svih naroda na svetu, one
su se u znatnoj meri smanjile u Evropi za poslednjih pe
deset godina i nije iskljueno da su, u izvesnim sredinama,
potpuno iezle. One su, bez sumnje, postojale u Austra
liji i Melaneziji, ali u kom obliku? Kao sredstvo pomou
koga se unapred odreuju izvesni elementi statusa poje
dinih lica ili grupa. Verovatno je da i u samoj Evropi e
lje trudnih ena nee nadiveti nestanak verovanja istoga
tipa, koja su ih podsticala pod izgovorom da polaze
od njih da odreuju prirodu (umesto da je predskazuju) izvesne fizike ili psiholoke osobenosti primeene
posle (a ne pre) roenja dece. I kada bismo pretpostavili
da elje trudnih ena imaju prirodnu osnovu, pomou nje
se ne mogu objasniti verovanja i obiaji koji nikako nisu
opterasprostranjeni i koji se mogu javljati u razliitim
vidovima u raznim drutvima.
* Ovu
tumai. Ipak,
pretka. Ispor.
K. E. Foksa

injenicu potvruje Ajvenz, (str. 269270), koji je neto drukije

ovaj autor navodi druge zabrane iji je uzrok reinkarnacija jednoga
na str. 272, 468. i na raznim mestima u knjizi. Ispor. takoe kod
verovaniima istog tipa na San Kristovalu.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

125

S druge strane, nije jasno ta je Frejzera moglo na

vesti da udima trudnih ena d prvenstvo nad udima
staraca na samrti, osim ako to nije injenica da, pre nego
to umremo, prvo moramo da se rodimo; ali da stvari
tako stoje, trebalo bi da su se sve drutvene institucije
pojavile u toku ivota jedne generacije. Najzad, da je si
stem sa ostrva Ulava, Malaita i Lifu izveden iz sistema sa
Motlava, Mote i Aurore, tragovi ili ostaci tog sistema
morali bi jo da postoje u onom prvom. Naprotiv, ono to
pada u oi, to je da su oba sistema potpuno simetrina.
Ni po emu se ne moe zakljuiti da jedan hronoloki
prethodi drugome: njihov odnos nije odnos osnovnog i
izvedenog oblika, ve pre odnos koji se zapaa kod obrnu
to simetrinih oblika, kao da svaki sistem predstavlja je
dnu transformaciju iste grupe.
Umesto da odreujemo koji od njih ima prvenstvo,
postavimo se, dakle, na nivo grupe i potrudimo se da od
redimo njihova svojstva. Ona se svode na trostruku su
protnost: izmeu roenja i smrti, s jedne strane, i iz
meu individualnog ili kolektivnog obeleja, koje dobija
bilo dijagnoza, bilo zabrana, s druge strane. Napomenimo,
uostalom, da zabrana proistie iz predvianja da e umreti
onaj ko bude jeo zabranjeni plod ili ivotinju.
U sistemu Motlav-Mota-Aurora, pertinentni termin u
prvoj suprotnosti je roenje, a u sistemu Lifa, Ulava,
Malaita smrt; zbog korelacije, svi termini iz drugih su
protnosti takoe su preokrenuti. Kada je roenje perti
nentni dogaaj, dijagnoza je kolektivna, a zabrana (ili
predskazivanje) individualna: kad trudna ena, ili ena koja
e uskoro zatrudneti, nae neku ivotinju ili plod na ze
mlji ili u svojoj suknjici, gde su oni sluajno dospeli, ona
se vraa u selo i kod roaka i prijatelja raspituje znae
nju toga dogaaja; ta drutvena grupa odreuje kolek
tivno (ili preko svojih nadlenih predstavnika) osobeni
status deteta koje e se uskoro roditi i koje e morati da
se pokorava jednoj individualnoj zabrani.
Ali na ostrvima Lifu, Ulavi i Malaiti itav ovaj si
stem iz temelja se menja. Smrt postaje pertinentni do
gaaj; samim tim, dijagnoza postaje individualna jer

126

D I V L J A MISAO

SISTEMI TRANSFORMACIJA

127

Za vreme njihovog putovanja kroz Australiju, Spenseru i Gilenu palo je u oi da institucije plemena raspore
enih na osi jug-sever, od Velikog australijskog do Karpentarijskog zaliva, deluju kao koherentan sistem.
U Arunta i Varamunga postoje upravo obrnuti
uslovi (drutveno-religiozni), ali kako imamo i dru
gih slinih primera, Kaitii ilustruju prelazno stanje."
(Spenser i Gilen, str. 164).

Na jugu, Arabani priznaju dve eksogamne polovine i

eksogamne totemske klanove, koji su takode matrilinearni.
enidba erkom starijeg majinog brata ili starije oeve
sestre, koju Spenser i Gilen navode kao poeljnu po milje
nju uroenika, po Elkinovom miljenju pripada tipu Aran
da, ali nju komplikuju totemska ogranienja koja, kao
to se zna, u Aranda ne postoje.
U mitska vremena (ularaka) totemski preci spustili su
duhove-decu (mai-aurli) u totemske predele. U Aranda
postoji isto verovanje. Ali dok se po verovanju ovih poslednjih duhovi redovno vraaju u svoj zaviaj oekujui
novo otelovljenje, posle svakog otelovljenja duhovi Arabana menjaju pol, polovinu i totem, tako da svaki duh,
prema pravilima, prolazi kroz potpuni ciklus biolokih i
drutveno-religioznih statusa. (Spenser i Gilen, str. 146 i
dalje).
Da ovaj opis odgovara stvarnosti, dobili bismo sliku
sistema obrnuto simetrinog sistemu Aranda. U ovih poslednjih filijacija se vri po oevoj, a ne po majinoj li
niji; kome e totemu novoroeno dete pripasti ne odre
uje naslee, ve sluaj, to jest mesto pored koga je ena
prola kada je postala svesna da je zatrudnela; drugim re
cima, za uzimanje totema u Arabana postoji pravilo, dok
se u Aranda ono vri statistikim putem i zavisi od slu
aja. Strogo eksogamne u Arabana, u Aranda totemske
grupe ne utiu na sklapanje brakova; doista, u ovih poslednjih brane kombinacije regulie sistem od 8 pododeljaka
(a ne vie samo 2 polovine); on nema veze sa totemskom

128

SISTEMI TRANSFORMACIJA

DIVLJA MISAO

129

pripadnou i slui se jednim krugom koji se moe predsta

viti na sledei nain* (si. 5).
Skoro bismo mogli da kaemo, vrlo uproeno i dr
ei se za trenutak starih obavetenja, da se u Aranda sa
ljudima dogaa ono to se u Arabana dogaa sa duhovima.
Doista, sa svakim novim pokolenjem duhovi menjaju pol
i prelaze u drugu polovinu (ostavljamo po strani menjanje totemske grupe, poto totemska pripadnost nije pertinentna u Aranda sistemu, i zamenjujemo ga menjanjem
pododeljka, koje predstavlja pertinentnu pojavu); preve
deni u lanove Aranda sistema, ova dva zahteva odgova
rala bi ciklusu:
Ai
Dl

= 2

Bi = d 2

I
Al

Ci
C2

b2

u kome velika i mala slova predstavljaju mukarce i ene:

to je ciklus koji odgovara ne samoj strukturi drutva Aran
da, koje razlikuje iskljuivo muke i iskljuivo enske
cikluse, ve postupku (sadranom u lanovima toga si
stema) pomou koga su ti komadi, ako tako moemo da
kaemo, zajedno saliveni.
Ipak, treba voditi rauna Elkinovim kritikama opi
sa koji su dali njegovi prethodnici. Elkin smatra da su
Spenser i Gilen zapazili u Aranda samo jedan oblik totemizma (Elkin 4, str. 138139), dok ih je, izgleda, bilo
dva, kao to je on sm to proverio u Arabana: jedan patrilinearni i kultni, drugi matrilinearni i drutveni, dakle
eksogamni :
Pripadnici jednog patrilinearnog totemskog kulta
svetkuju obrede raenja uz pomo sinova svojih se* Za ovo grafiko predstavljanje zahvaljujemo svom kolegi . T. Gilbou.
9

130

DIVLJA MISAO

stara, i u toku jednog rituala predaju im taj kultni

totem (a zatim ga, preko njih, predaju i drugima),
da ga pojedu, ali otuda ne proizlazi njihova obaveza
da se pridravaju neke zabrane u ishrani. Zauzvrat
. . . oni strogo vode rauna da ne jedu svoj madu,
ili drutveni totem, u iju ast, uostalom, ne vre
kultne obrede." (Elkin 2, str. 180).
Elkin, dakle, zamera Spenserovom i Gilenovom opisu
da je hipoteza po kojoj totemski duhovi prolaze kroz pot
pun ciklus protivrena, jer ona podrazumeva meanje dva
ju oblika totemizma koje on smatra nesvodljivim. Moe
se pretpostaviti samo to da kultni totemi, koji su patrilinearni, prelaze iz jedne polovine u drugu u okviru odre
enog mukog roda.
Bez namere da damo konaan sud, ograniiemo se
na to da podsetimo na naelne primedbe koje smo na
drugom mestu stavili Elkinovim analizama koje idu u su
vino ralanjavanje; s druge strane, pravo je podvui
da su Spenser i Gilen upoznali jo netaknutu kulturu
Arabana, koja je, po izjavi samoga Elkina, bila u stanju
poodmaklog raspadanja u vreme kada ju je on prouavao.
ak i kad bi se trebalo drati Elkinovog restriktivnog
tumaenja, ipak se ne moe pobiti injenica da u Aranda
kroz ciklus prolaze" ivi ljudi, dok je to u njihovih ju
nih suseda sluaj sa umrlima. Drugim recima, ono to
se u Aranda ukazuje kao sistem, deli se u Arabana na recept
na jednoj, i teoriju na drugoj strani: jer regulisanje skla
panja brakova putem nabrajanja totemskih nespojivosti ko
je je Elkin opisao predstavlja isto empirijski postupak, dok
ciklus duhova poiva, to se samo po sebi razume, na i
stoj spekulaciji. Tu razliku izmeu ove dve grupe prate
i druge razlike, koje predstavljaju skoro prave inverzije
i ispoljavaju se na svim planovima: izmeu matrilinearnosti i patrilinearnosti; izmeu 2 polovine i 8 pododeljaka;
mehanikog i statistikog totemizma; najzad, pod pretpo
stavkom da su Spenserove i Gilenove analize iscrpne,
izmeu eksogamnog i neeksogamnog totemizma. Primetiemo i da aranda pododeljci imaju visok funkcionalni

SISTEMI TRANSFORMACIJA

131

uinak, jer su prelazni: deca roena u braku X = Y bie

Z, z, to jest nee pripadati istoj drutvenoj grupi kojoj
i njihovi roditelji; nasuprot tome, totemske grupe u
Arabana (koje imaju istu socioloku funkciju, to jest slu
e za regulisanje brakova) imaju nizak funkcionalni ui
nak jer su neprelazne: deca iz braka X = Y bie Y, y, i
reprodukovae tako samo grupu svoje majke. Prelaznost
(potpuna ili delimina, prema tome da li usvajamo Spenserovo i Gilenovo, ili Elkinovo tumaenje) sree se samo
u zagrobnom ivotu Arabana, koji, u stvari, odraava sliku
drutva ivih u Aranda.
Najzad, ista inverzija karakterie ulogu koju svako
pleme pripisuje svome teritorijalnom okviru: Aranda mu
pripisuju stvarnu i apsolutnu vrednost; u njihovom siste
mu to je jedina sadrina koja ima potpunu mo oznaa
vanja, poto je od postanka sveta svaki predeo dodeljen
iskljuivo i zauvek jednoj totemskoj vrsti. U Arabana ta
vrednost je relativna i formalna, jer lokalna sadrina (zbog
sposobnosti duhova da prou kroz jedan ciklus) gubi mno
go od svoje moi oznaavanja. Totemski predeli pre su
matine luke" nego postojbina predaka . . .
Uporedimo sada drutvenu strukturu Aranda sa dru
tvenom strukturom jedne populacije koja ivi severno
od njih. To su Varamunge, koji su takoe patrilinearni.
U njih su totemi vezani za polovine, to jest imaju funkci
ju obrnutu od one to je vre u Aranda, a analognu (ali
na drugi nain) funkciji koju imaju u Arabana, iji je ge
ografski poloaj, u odnosu na sredinu grupu, obrnuto
simetrian (te dve grupe su severni i juni susedi Aranda).
Kao i Arabane, Varamunga imaju oeve i majine toteme,
ali za razliku od prvih, kod njih je korienje oevih tote
ma za ishranu apsolutno zabranjeno, dok se korienje
majinih totema omoguava posredovanjem naizmenine
polovine (dok, u Arabana, naizmenina polovina moe
da koristi oeve toteme u ishrani zahvaljujui posredovanju
kultnih grupa koje pripadaju istoj polovini).
Uloga koja se pripisuje neizmeninoj polovini moe se,
doista, analizirati u svetlosti fenomena transformacije. U
ritualima namenjenim poveanju plodnosti ne postoji uza9*

132

DIVLJA

MISAO

jamnost na planu polovine. U Aranda svaka kultna grupa

svetkuje svoje rituale onako kako to njoj odgovara, a u
korist drugih grupa koje su slobodne da jedu neku hranu
koje ima vie zahvaljujui izvrenom obredu. Nasuprot
tome, u Varamunga polovina u kojoj su potroai aktivno
posreduje kako bi postigla da druga polovina svetkuje
obrede iz kojih e ona sama izvui korist.
Ova razlika povlai za sobom druge razlike koje prema
njoj stoje u odnosu korelacije: u prvom sluaju obredi
raenja predstavljaju stvar pojedinca; u drugom stvar
grupe; s obzirom na to da je u Aranda svetkovanje obre
da raenja preputeno inicijativi sopstvenika, ono ima
statistiki karakter; svako svetkuje obred kada hoe, ne
koordinirajui svoju inicijativu sa inicijativom drugih. Ali
u Varamunga postoji kalendar rituala i praznici se smenjuju
prema utvrenom redosledu. Ovde, dakle, na planu ritu
ala sreemo suprotnost na koju smo ve naili (ali u tom
sluaju ona se odnosila na uroenike Aranda i Arabana)
izmeu periodine i aperiodine strukture, i koja nam se
uinila karakteristina za zajednicu ivih i zajednicu mr
tvih. Ista formalna suprotnost postoji u Aranda, s jedne, i
u Varamunga i Arabana, s druge strane, ali ovog puta
ona se ispoljava na drugom planu. Mogli bismo vrlo uproeno da kaemo da je situacija u Varamunga, sa ovoga
dvojakog gledita, simetrina situaciji koja preovlauje
u Arabana, s tom razlikom to je filijacija koja je patrilinearna u jednom sluaju, u drugom sluaju matrilinearna;
dok u Aranda, koji su, kao i Varamunge, patrilinearni nasuprot onome to je sluaj u njihovih severnih
i junih suseda postoje rituali sa statistikim praznovanjem koji odudaraju od rituala sa periodinim praznovanjem.*
To nije sve. Arabane i Varamunge zamiljaju svoje
totemske pretke kao jedno lice iji se upola ljudski upola
ivotinjski izgled odmah ukazuje kao konaan. Arande,
pak, smatraju da postoji vie predaka (za svaku totemsku
* U Aranda, nema utvrenog reda...; svaka svetkovina predstavlja svo
jinu odreenog pojedinca; ali, u Varamunga, svetkovine se odvijaju u odreenim
vremenskim razmacima A, B, C, D. (Spenser i Gilen, str. 193).

SISTEMI

TRANSFORMACIJA

133

grupu), ali oni predstavljaju nedovrena ljudska bia. U

tom pogledu, kao to su Spenser i Gilen to pokazali, grupe
koje se nalaze izmeu Aranda i Varamunga Kaki i
Unmatjera predstavljaju jedan prelazni vid, poto se u
njihovim mitovima preci javljaju kao neka vrsta konglo
merata nedovrenih ljudskih bia i pravih ljudi. Uopte
uzevi, u verovanjima i obiajima otkrivenim na osi severjug padaju u oi as postupno menjanje koje ide od jednog
ekstremnog tipa do njegovog obrnutog oblika, as ponovno
javljanje istih oblika na oba pola, ali izraenih u tom slu
aju u obrnutom kontekstu: patrilinearnom ili matrilinearnom, dok do strukturalnog preokretanja dolazi u sre
dini, to jest u Aranda:
ARABANE
Totemski
preci

dovrena bia.,
pola ljudi,
pola ivotinje,
samo jedno

nedovrena
ljudska bia
vie njih

eksogamni
totemizam

nepodudarnost
totema i polo
vina, neekso
gamni totemi
zam
uzajamna isk
ljuivost meu
polovinama

Drutvena
organizacija

Ritual

Totemski
obredi

ARANDE

individualna
svojina

KAITlS
UNMATJERE

VARAMUNGE

nedovrena
dovrena ljud
ljudska bia 4- ska bia, pola
ljudi, pola ivo
dovreni ljudi
tinje, samo jedno
vie njih
podudarnost
izmeu totema
i polovina
eksogamni
totemizam
inicijativu ima recipronost
totemska grupa polovina: inici
+ pomo naiz- jativu ima naizmenine polo menina polo
vina
vine
kolektivna
svojina

Prema tome, vidimo da idui, ako tako moemo da

kaemo, od Aranda prema Varamungama, prelazimo sa
sistema kolektivistike mitologije (vie predaka), ali individualizovanog rituala, na obrnut sistem individualizovane
mitologije, ali kolektivistikog rituala. Isto tako, u Aran
da tie dobija religiozno obeleje (vezivanjem za razne
toteme), a u Varamunga drutveno (polovine dele terito
rije izmeu sebe). Najzad, idui od juga ka severu zapaa
se postepeno iezavanje uringa. Ta pojava skoro se i
mogla predvideti na osnovu prethodnih zapaanja, s obzi
rom na to da u aranda sredini uringa funkcionie kao fak-

134

D I V L J A MISAO

tor jedinstva u jednoj mnotvenosti : poto predstavlja

telo jednog pretka koje itav niz osoba, jedna za drugom,
uvaju kao dokaz svoje genealoke filijacije, uringa u
dijahroniji svedoi individualnom kontinuitetu iju bi
mogunost postojanja mogla iskljuiti slika pomou koje
Arande zamiljaju mitska vremena.*
Sve te transformacije trebalo bi da budu sistematski
popisane. Karadjeri, u kojih ovek u snu vidi kome e
totemu pripasti njegovo dete to treba da se rodi, pred
stavljaju sluaj obrnuto simetrian onome koji sreemo
u Aranda, gde to doivljava ena. U severnoj Australiji
sve stroi karakter totemskih zabrana predstavlja neku
vrstu kulinarskog" ekvivalenta za stege koje su na planu
eksogamije svojstvene sistemima sa 8 pododeljaka. Tako
neke populacije zabranjuju upotrebu u ishrani ne samo
linog totema, ve i (potpuno ili uslovno) totema oca,
majke, oevog oca (ili majinog oca). Pripadnici plemena
Kauralaiga, koji ive na ostrvima severno od rta Jork,
priznaju kao toteme lini totem i toteme oeve majke,
majinog oca i majine majke; zabranjena je enidba oso
bom iz ta etiri odgovarajua klana. (arp, str. 66). Ve
smo raspravljali zabranama u ishrani koje su posledica verovanja da se jedan predak ponovo otelovio u jednoj
biljnoj ili ivotinjskoj vrsti. Struktura istoga tipa javlja
se na Melvilovim i Baturstovim ostrvima, ali ovoga puta
na jezikom planu: pokojnikovi potomci izbegavaju sve
oblike reci u kojima se javlja njegovo ime, ak i ako su u
pitanju obine reci ija je fonetska slinost daleka.** Ne
zabranjuje se korienje banana za ishranu, ve izgovaranje
same te reci. U zavisnosti od posmatranih grupa, pojavlju
ju se i iezavaju iste formule, koje su istovetne ili preba
ene sa jednog plana korienja na drugi, oznaavajui
as upotrebu ena, as hrane ili reci.
Spenser i Gilen su, moda zato to se njihova zapa
anja odnose na dosta ogranien broj australijskih plemena
(iako su, uostalom, izvanredno bogata za svako posebno
* Ispor. dalje u tekstu na str. 304.
** Kao u raznim indijanskim plemenima u kojima se zabrana izgovaranja
imena tasta i tate i svekra i svekrve protee na sve reci koje ulaze u njihov sastav.
Ispor. dalje u tekstu na str. 235.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

135

pleme), bili dublje svesni nego njihovi nastavljai postojanja

sistematskih odnosa izmeu raznih tipova. Kasnije se vido
krug strunjaka suzio na usku oblast koju prouavaju,
a one koji nisu odustajali od sinteze sama koliina podataka,
a i opreznost, odvraali su od traganja za pravilima. Sa
nagomilavanjem naih znanja opta shema postaje sve ne
jasnija, zato to dimenzija ima sve vie i to poveavanje
broja pomonih osa iznad izvesne granice paralie intu
itivne metode: ne polazi nam vie za rukom da zamislimo
jedan sistem im njegovo predstavljanje zahteva konti
nuum sa vie od tri ili etiri dimenzije. Ali smemo da sa
njamo tome da emo jednog dana moi da prenesemo
na buene kartice svu raspoloivu dokumentaciju australijskim drutvima, i pomou elektronskog raunara po
kaemo da skup njihovih tehno-ekonomskih, drutvenih
i religijskih struktura lii na jednu veliku grupu trans
formacija.
Ova ideja je utoliko primamljivija to moemo bar da
zamislimo zato bi Australija, pre nego ijedan drugi konti
nent, predstavljala izuzetno pogodan teren za takav podu
hvat. I pored dodira i razmena sa spoljanjim svetom do
kojih je i tu dolo, evolucija australijskih drutava verovatno je tekla u veoj izolovanosti nego to je to, po svoj
prilici, bio sluaj na drugim mestima. S druge strane,
ta evolucija nije bila podnesena: ona je bila eljena i smi
ljena, jer izgleda da je bilo malo civilizacija koje su, kao
australijska, imale toliku naklonost prema erudiciji, spe
kulaciji i onome to ponekad lii na intelektualni dendizam, ma koliko taj izraz izgledao neobian kada se primeni
na ljude iji je nivo materijalnog ivota bio tako nizak.
Ali ne zavaravajmo se: ti runjavi i trbuati divljaci iji
nas fiziki izgled podsea na birokrate zarasle u salo, ili
na stare Napoleonove vojnike, zbog ega njihova golotinja
izgleda jo nepristojnija, tako potpuno predani obiajima
koji na nas ostavljaju utisak infantilne izopaenosti : igra
nju polnim organima i njihovom dodirivanju, muenjima,
vestom korienju sopstvene krvi i sopstvenih izluivanja
i sekrecija (to mi neupadljivije i ne razmiljajui inimo
vlaei marke pljuvakom da bismo ih zalepili), bili su po

136

DIVLJA MISAO

mnogo emu pravi snobovi: uostalom, tako ih je nazvao

jedan strunjak, roen i odgojen meu njima, koji je govo
rio njihovim jezikom. (T. D. H. Strelou, str. 82). Kada
ih posmatramo u toj svetlosti, manje nas iznenauje to
to su oni, odmah poto su ovladali vetinama koje slue
za zabavu, poeli da slikaju akvarele tako bezizrazne i
marljive kao da su ih radile kakve usedelice. (Tabla VIII).
Ako je tokom vekova i milenijuma Australija ivela
potpuno izdvojena,* i ako se u tom zatvorenom svetu
silno spekulisalo i diskutovalo; najzad, ako su uticaji mode
u njemu esto bili odluujui, razumljivo je to se konstituisala neka vrsta zajednikog sociolokog i filosofskog sti
la, koji nije iskljuivao metodino traena odstupanja, od
kojih su ak i najneznatnija bila zapaana i povoljno ili
neprijateljski komentarisana. Svaka grupa rukovodila se,
bez sumnje, pobudama manje protivrenim nego to
to izgleda, kako bi radila kao druge grupe, isto tako
dobro kao one, bolje i drukije nego one: to jest ru
kovodila se eljom da stalno unosi neto novo u teme
kojima su predanje i upotreba bili utvrdili samo opte
okvire. Jednom reci, na planu drutvene organizacije i
religiozne misli australijske drutvene zajednice postupile
su onako kao to su postupila seljaka drutva u Evropi
krajem XVIII i poetkom XIX veka u pogledu odevanja.
Bilo je prihvaeno da svaka zajednica mora imati svoju
nonju, i da se i u mukaraca i u ena ona sastoji uglavnom
od istih delova; seljaci su se starali jedino da budu dru
gaije odeveni od onih iz susednog sela, i da njihovo odelo
prevaziu bogatstvom i smislom za izbor pojedinosti sopstvene nonje. Sve seljanke nose kape, ali one su u svakom
kraju drugaije; uostalom, govor" enskih kapa sluio
je kod nas za formulisanje endogamnim terminima
pravila sklapanju brakova (Oenie se samo devojkom
koja nosi kapu tvoga kraja"), kao to je kod Australijanaca u istu svrhu ali sa eksogamnim terminima sluio
govor" odeljaka ili totema. Dvostruki uticaj opteg kon
formizma (kojim se odlikuje svet zatvoren u sebe) i lo* Izuzimajui, svakako, severne oblasti; a one su, opet, bile u dodiru sa osta
lim delom kontinenta. Ova formulacija ima, prema tome, samo relativnu vrednost.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

137

kalnog partikularizma dovodi, ovde kao i na drugom mestu, i u australijskih divljaka kao i u naim seljakim dru
tvima, do toga da se kultura tretira prema muzikoj for
muli tema i varijacije".

*
Pojmljivo je, dakle, to se u tim povoljnim geograf
skim i istorijskim uslovima koje smo ukratko definisali
sve australijske kulture nalaze, potpunije i sistematskije
moda nego u drugim krajevima na svetu, u odnosu trans
formacije. Ali zbog toga spoljanjeg odnosa ne treba
zanemariti isti, ali ovoga puta unutranji odnos ija
je priroda mnogo optija izmeu raznih nivoa jedne
posebne kulture. Kao to smo to ve sugerisali, pojmovi
i verovanja totemskog" tipa zasluuju panju naroito
zato to u drutvima koja su ih izgradila ili usvojila oni
predstavljaju kodove koji u obliku konceptualnih sistema
omoguavaju stalno preobraanje poruka koje se odnose
na svaki njihov nivo, pa makar one bile toliko daleko jed
na od druge koliko i poruke koje se, kako izgleda, odnose
iskljuivo bilo na kulturu, bilo na drutvo, to jest na me
usobne odnose ljudi, ili na manifestacije tehnike ili
ekonomske prirode, za koje bismo mogli pomisliti da se
pre tiu odnosa oveka i prirode. To posredovanje izmeu
prirode i kulture, koje predstavlja jednu od specifinih
funkcija totemskog operatora, omoguava nam da shva
timo ta moe da bude tano, ali i nepotpuno i osakaeno
u tumaenjima Dirkema i Malinovskog; njih dvojica su
pokuali da ogranie totemizam samo na jednu od ove
dve oblasti, dok on predstavlja pre svega sredstvo (ili na
du) da se prevazie njihova suprotnost.
Lojd Vorner je to lepo pokazao na primeru Murngena iz Arnhemove zemlje. Ti uroenici iz Severne
Australije objanjavaju postanak bia i stvari pomou je
dnog mita na kome poiva i veliki deo njihovog rituala.
U vreme postanka sveta dve sestre Vavilak uputile su se
prema moru, dajui u prolazu imena predelima, ivoti
njama i biljkama; jedna je bila trudna, a druga je nosila

138

DIVLJA

MISAO

svoje dete u naruju. Pre nego to su pole na put, one

su, doista, imale rodoskrvan odnos sa mukarcima iz svoje
polovine.
Poto se mlada porodila, nastavile su svoje putovanje
i zaustavile se jednog dana pofed jezerceta gde je ivela
velika zmija Jurlungur, totem polovine Dua kojoj su one
pripadale. Ali starija je zagadila vodu svojom menstruacionom krvlju; rasrdeni piton je izaao, izazvao straho
vitu kiu praenu optom poplavom, a zatim progutao obe
ene i njihovu decu. Sve dok je zmija bila uspravljena,
voda je pokrivala zemlju i rastinje. Ona se povukla po
to se zmija opet spustila na dno jezera.
Kao to Vomer to objanjava, Murngeni svesno vezuju
zmiju za kini period koji svake godine izaziva poplavu.
U tom kraju sveta smenjivanje vremenskih perioda tako
je pravilno da se, kako to podvlai jedan geograf, moe
predskazati tano u dan. U periodu od 23 meseca, padavine esto dostiu koliinu od 150 santimetara. Od 5 cm
u oktobru, padavine dostiu nivo od 25 cm u decembru,
a 40 cm u januaru; suni period nailazi isto tako naglo.
Jedan dijagram padavina u Port Darvinu, za period od
46 godina, mogao bi da predstavlja samu sliku zmije Jur
lungur koja, izronivi iz svoga jezerceta, sa glavom koja
dodiruje nebo, bljuje na zemlju vodu to izaziva poplavu
(si. 6).
Ova podela godine na dva razliita perioda, jedan
koji traje sedam meseci i odlikuje se velikom suom, i
drugi koji traje pet meseci i praen je provalama oblaka i
velikim plimama to plave priobalnu ravnicu u dubini
od nekoliko desetina kilometara, udara peat uroenikoj
aktivnosti i miljenju. Kini period primorava Murngene
da se ratrkaju. U malim grupama oni se sklanjaju u nepoplavljene oblasti, gde im je ivot neizvestan, jer im prte
glad i poplava. Ali kada se voda povue, bujna vegetacija
nikne za nekoliko dana, a ivotinje se pojavljuju: zajedni
ki ivot opet poinje i izobilje caruje. Meutim, nita
od svega toga ne bi bilo mogue da voda nije preplavila
i oplodila ravnicu.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

139

Kao to vremenski periodi i vetrovi pripadaju dvema

polovinama (kini period, zapadni i severozapadni vetrovi
pripadaju polovini Dua; a suni period i jugoistoni ve
trovi pripadaju polovini Jiritja), tako se i protagonisti ve
like mitske drame vezuju za kini period (zmija) i suni
period (sestre Vavilak) : prva predstavlja muki i posveen
elemenat, a druge dve enski i neposveen elemenat. Da
bi ivot nastao, potrebno je da sarauju oba ta elementa:
kao to to mit objanjava, da sestre Vavilak nisu poinile
rodoskvrnue i zagadile jezerce zmije Jurlungur, na ze
mlji ne bi bilo ni ivota, ni smrti; ni kopulacije, ni rasploavanja; a ritam godinjih doba ne bi postojao.
Mitski sistem i njegove predstave slue, dakle, za
uspostavljanje odnosa homologije izmeu prirodnih i dru-

SI. 6. Srednja visina padavina u Port Darvinu izraunata za period od 46 go

dina. Prema Vorneru, Karta XI, str. 380.

140

DIVLJA

SISTEMI TRANSFORMACIJA

MISAO

tvenih uslova ili, tanije, za definisanje zakona ekvivalen

tnosti izmeu suprotnosti odreenog znaenja koje se
sreu na razliitim planovima: geografskom, meteorolo
kom, zoolokom, botanikom, tehnikom, ekonomskom,
drutvenom, obrednom, religioznom i filosofskom. Tabela
ekvivalentnosti ovako izgleda u glavnim crtama:

ist) sakralan

mujak

vii

oploavajui
(kie)

Neist, svetovan

enka

nii

oploen
(zemlja)

neplodni period

plodni period

Pada u oi da ova tabela, koja izraava kanon uroenike logike, krije u sebi jednu protivrenost. Doista,
mukarci su u njoj nadmoni nad enama, posveeni nad
neposveenim, ono to je sakralno nad onim to je svetovno. Meutim, svi termini tabele koji izraavaju nadmonost odgovaraju kinom periodu, periodu gladi, izolovanosti i opasnosti; dok termini koji izraavaju podree
nost odgovaraju sunom periodu, periodu izobilja i sa
kralnih rituala:
Muka grupa uzrasta posveenih deaka pred
stavlja elemenat zmiju", pomou koga se vri oi
enje, a socioloka grupa ena obrazuje neistu gru
pu. Gutajui neistu grupu muka zmijska grupa
guta" novoobraenike [i tako ih prevodi] u ritual
no istu grupu odraslih, dok u isti mah svetkovanje
potpunog rituala isti itavu grupu ili pleme."
U murngenskoj simbolici, zmija predstavlja pri
rodno civilizatorsko naelo; to objanjava injenicu da
se ona poistoveuje sa mukarcima, a ne sa enama;
u protivnom, morali bismo oekivati da muko naelo,
za koje su vezane najvie drutvene vrednosti, Murngeni vezuju za suni period, koji istovremeno pred
stavlja i period godine sa najveom vrednou sa
drutvenog gledita." (Vorner, str. 387).

141

Tako se, dakle, u izvesnom smislu potvruje primat

infrastrukture: geografski uslovi, klima i njihove posledice na biolokom planu suoavaju uroeniku misao sa
jednom protivrenom situacijom: zaista postoje dva peri
oda, kao to postoje dva pola, dva drutva i dva stepena
kulture (jedna visoka" kultura posveenih i druga
koja je niska"; u pogledu ove distinkcije, ispor. kod Stenera I, na str. 77); ali, na planu prirode, plodni period
je podreen neplodnom, dok, na planu drutva, preovlauje obrnut odnos izmeu odgovarajuih lanova. Prema
tome, treba da odluimo kakav smisao valja pripisati toj
protivrenosti. Kad bi plodni period bio proglaen za mu
ki elemenat, poto je on nadmoan nad neplodnim peri
odom, i poto su mukarci i posveeni deaci nadmoni
nad enama i neposveenim (u ovu kategoriju spadaju i
ene), svetovnom i enskom elementu trebalo bi pripisati
ne samo mo i efikasnost, ve i neplodnost, to bi bilo
dvostruko protivreno, jer drutvena mo pripada mukar
cima, a prirodna plodnost enama. Ostaje, dakle, drugi
izbor, ija se ne manje stvarna protivrenost moe bar
prikriti pomou dvostruke dvojne podele celokupnog dru
tva na mukarce i ene (izmeu kojih se povlai razlika
ne vie samo na planu prirode, ve i na planu rituala),
a grupe mukaraca na starije i mlae, posveene i neposveene, prema naelu da je meu mukarcima odnos
neposveenih prema posveenim isti kao i odnos ena
prema mukarcima na planu globalnog drutva. Ali, sa
mim tim mukarci odustaju od toga da budu olienje
srene strane ivota, jer oni ne mogu u isti mah da vladaju
njome i oliavaju je. Neopozivo osueni na ulogu sumor
nih sopstvenika sree koju mogu osetiti samo posredstvom
neke druge osobe, oni e se ugledati na uzor koji im pru
aju starci i mudraci iz njihovog plemena; upadljivo je
da dva tipa osoba : ene, s jedne, i starci, s druge strane,
predstavljaju, bilo kao sredstvo za postizanje sree, bilo
kao njeni gospodari, polove australijskog drutva, i da
mladii, da bi postali muevni, moraju privremeno da se
odreknu ena i trajno se potine starcima.

142

DIVLJA MISAO

Nema sumnje, seksualne povlastice starih ljudi i nad

zor koji oni sprovode nad jednom ezoterinom kulturom i
jezivim i tajanstvenim ritualima posveivanja predstavljaju
opte crte australijskih drutava; i na drugim mestima u
svetu mogli bi se nai slini primeri. Mi, dakle, ne tvrdimo
da se sve te pojave mogu objasniti kao posledica prirodnih,
potpuno lokalizovanih uslova. Da bismo izbegli nespora
zume, meu kojima optuba da vaskrsavamo stari geograf
ski determinizam svakako ne bi predstavljala onaj najmanji,
treba dakle da jasnije izloimo svoju misao.
Na prvom mestu, prirodni uslovi se ne doivljavaju
pasivno. Pored toga, oni ne postoje sami za sebe, jer su funk
cija tehnika i naina ivota stanovnitva koje ih definie
i daje im smisao koristei ih u odreenom pravcu. Pri
roda sama po sebi nije protivrena; ona to moe da bude
samo sa stanovita osobene ljudske delatnosti koja se u
njoj obavlja; a svojstva sredine dobijaju razliita znaenja
u zavisnosti od istorijskog i tehnikog oblika koji u njoj
dobija ova ili ona vrsta delatnosti. S druge strane, ak
i izdignuti na onaj ljudski nivo na kome jedino postaju
inteligibilni, odnosi oveka sa prirodnom sredinom igraju
ulogu predmeta miljenja: ovek ih ne opaa pasivno,
on ih razlae poto ih je prethodno sveo na pojmove
da bi iz njih izvukao jedan sistem koji nikada nije unapred odreen: pod pretpostavkom da je situacija istovetna,
ona se uvek moe sistematizovati na vie naina. Zabluda
Manharta i pristalica naturalistike kole bila je u tome
to su poverovali da su prirodne pojave ono to mitovi
nastoje da objasne: dok su one pre ono pomou ega mitovi
nastoje da objasne ne prirodne, ve logike realnosti.
Evo, dakle, u emu je primat infrastruktura. Prvo,
ovek je slian igrau koji, kad seda za sto, uzima u ruku
karte koje nije sm izmislio, poto su karte tekovina istrije i civilizacije. Drugo, svaki raspored karata posledica
je njihove sluajne podele meu igraima, i on se vri bez
njihovog znanja. Ima deljenja koja se moraju podnositi,
ali koja svako drutvo, kao i svaki igra, tumai pomou
termina nekolikih, optih ili posebnih sistema, to jest
pravila jedne igre ili pravila jedne taktike. A dobro znamo

SISTEMI TRANSFORMACIJA

143

da sa istim kartama razni igrai nee odigrati istu partiju,

iako opet zbog pravila igre ne mogu sa bilo kakvim
kartama odigrati bilo kakvu partiju.
Da bismo objasnili rasprostranjenost izvesnih socio
lokih reenja koja se ne mogu protumaiti posebnim objek
tivnim uslovima, neemo se pozvati na sadrinu, ve na
formu. Sadrina protivrenosti manje je vana od inje
nice da one postoje, i bio bi potreban sasvim izuzetan
sticaj okolnosti da bi se drutveni i prirodni poredak od
mah mogli uklopiti u skladnu sintezu. Meutim, forme
u kojima se protivrenosti pojavljuju ni izdaleka nisu tako
raznovrsne kao njihova empirijska sadrina. Nikada neemo
dovoljno naglasiti siromatvo religijske misli; ono pokazuje
da ljudi tako esto pribegavaju istim sredstvima zato da
bi resili probleme iji konkretni elementi mogu da budu
veoma razliiti, ali kojima je zajedniko to da svi pripa
daju strukturama protivrenosti".
Ali vratimo se opet Murngenima: jasno nam je kako
sistem totemskih predstava omoguava objedinjavanje ra
znorodnih semantikih oblasti, to se postie prevazilaenjem protivrenosti u ritualu iji je zadatak da ih odglumi": kini period doslovno guta suni period, kao to
mukarac obljubljuje enu, kao to posveeni gutaju"
neposveene, kao to glad unitava izobilje, itd. Ali primer
Murngena nije usamljen; i za druge oblasti na svetu ra
spolaemo znaajnim indikacijama koje ukazuju na ko
diranje" jedne prirodne situacije pomou totemskih termi
na. Postavljajui sebi pitanje zato se u Severnoj Americi
grom tako esto predstavlja u obliku ptice, jedan pozna
valac uroenika Odibua iznosi sledee zapaanje:
Na osnovu meteorolokih posmatranja izlazi da
prosean broj dana sa grmljavinom poinje od jednog
u aprilu, penje se do pet dana usred leta (jul), zatim
opada na jedan jedini dan u oktobru. Ako pogledamo
kalendar seobe ptica, utvrdiemo da vrste koje zi
muju na jugu poinju da se pojavljuju u aprilu i ie
zavaju skoro potpuno najkasnije u oktobru . . . Tako
se ptiji" karakter grom-ptic donekle moe racio-

144

SISTEMI TRANSFORMACIJA

D I V L J A MISAO

nalno objasniti pomou prirodnih pojava i njjhovog

posmatranja." (Helouvel, str. 32).
Ako elimo pravilno da protumaimo personifika
cije prirodnih pojava, koje su este medu bogovima havajskih uroenika, treba, kao to je to Vorner uradio pro
uavajui to pitanje u Australiji, da prouimo meteoroloka
obavetenja. Zaista je nemogue tano razlikovati i posta
viti bogove Kane-hekili (mujak u obliku kie koja sipi),
Ka-poha-'ka'a (mujak) = nebo (koji pokree stene), koji
je istovetan sa Ka'uilanuimakeha (mujak) = nebo (zaslepljujue munje), itd., ako najpre ne prikupimo izvesne
relevantne podatke:
Kie koje nailaze krajem januara i nastavljaju
da padaju u februaru i martu . . . javljaju se u sledeim meteorolokim vidovima: najpre prekrivaju more
i vie delove kopna niski i tamni kumulusi koji su
praeni nepokretnou vazduha koja izgleda zloslutna
i kao da pritiska ljude; zatim poinje da odjekuje
kratka i odsena" grmljavina to pretei odzvanja
iz blizine, ili se uje kao udaljena kanonada: zatim
poinje sitna i tiha kia, koja ubrzo postaje sve jaa
i pretvara se u pljusak praen snanom grmljavinom
to se razlee nad viim delovima kopna obavljenim
oblacima i kinim zavesama, odlazei polako du pla
ninskih grebena ili obilazei planine, da bi esto
iezla u pravcu mora nad kojim potmulo odjekuje
pre nego to se povrati pravcem suprotnim od onoga
kojim se bila uputila du grebena; tu pojavu izazi
vaju minijaturno ciklonsko dejstvo vetrova i konvekcija." (Hendi i Pukui, str. 118, beleka 17).

Ako se totemske predstave svode na jedan kd koji

omoguava prelaenje sa jednog sistema na drugi, bilo da
je on sainjen od termina uzetih iz prirode ili iz kulture,
neko e moda zapitati zato pravila za akciju prate te

145

predstave: na prvi pogled bar, totemizam, ili ono to se

smatra totemizmom prevazilazi okvir jednog obinog go
vora i ne zadovoljava se postavljanjem pravila tome
koji se znaci mogu zdruivati, a koji ne mogu; propisujui
ili zabranjujui odreene naine vladanja on zasniva jednu
etiku; to bar, kako izgleda, proistie iz tako estog vezivanja
totemskih predstava za zabrane u ishrani s jedne, i eksogamna pravila, s druge strane.
Odmah emo odgovoriti da to pretpostavljeno vezivanje
proistie iz jednog petitio principu. Ako smo se saglasili da totemizam definiemo istovremenom prisutnou
imena ivotinja ili biljaka, zabrana koje se tiu korienja
odgovarajuih vrsta u ishrani i zabrane sklapanja braka
izmeu lica koja nose isto ime i potuju istu zabranu,
onda je jasno da veza izmeu tih propisa postavlja pred
nas jedan problem. Ali, kao to je odavno primeeno,
svaki od tih propisa moe se sresti potpuno sam, ili bilo koja
dva od njih bez onog treeg.
To je naroito jasno u zabranama u ishrani, koje obra
zuju veliku i sloenu celinu iji samo jedan vid predstav
ljaju tzv. totemske zabrane (to jest zabrane koje proistiu
iz kolektivnog srodstva sa jednom prirodnom vrstom li
jednom kategorijom pojava ili predmeta). Vra iz plemena
Ndembu, koji pre svega predskazuje dogaaje, ne sme da
jede meso jednog glavonoca jer je koa te ivotinje ne
pravilno iarana pegama; u protivnom, njegova mo predskazivanja bila bi izloena opasnosti da zaluta desno i levo, umesto da se uredsredi na vana pitanja. Iz istih razloga on ne
sme da jede zebrino meso, meso ivotinja sa dlakom zaga
site boje (koje bi pomraile njegovu otrovidnost), meso
jedne vrste ribe sa otrim kostima (one bi mogle da izbockaju
njegovu jetru, koja je organ pomou koga on predskazuje
budunost), ni vie vrsta spanaa sa klizavim" liem, da
njegova mo ne bi iezla. (V. V. Terner, 2, str. 4748).
U periodu posveivanja deak iz plemena Luvala
sme da mokri samo uz stablo sledeeg drvea: Pseudolachnostylis deckendti, Hymenocardia mollis, Afrormosia angolensis, Vangueriopsis lanciflora, Swartzia madagascariensis,
a to su vrste tvrdog drveta koje simbolino predstavlja
10

146

147

DIVLJA MISAO

SISTEMI TRANSFORMACIJA

penis pri erekciji i iji plodovi podseaju na plodnost i

ivot. Zabranjeno mu je da jede meso raznih ivotinja:
Tilapia melanopleura, ribe sa trbuhom crvenim kao krv;
Sarcodaces sp. i Hydrocyon sp. sa otrim zubima, jer one sim
bolino predstavljaju bolove koji su posledica obrezivanja;
Clarias sp., ija lepljiva koa podsea na posekotine to sporo
zarastaju; panskog konja sa dlakom proaranom pegama,
koja je simbol lepre; divljeg zeca sa otrim sekutiima i lju
te paprike koje podseaju na patnje obrezanog deaka,
itd. Posveene devojke moraju da se pridravaju paralelnih
zabrana (K. M. N. Vajt, I, 2).
Naveli smo ove zabrane jer su specijalizovane, jasno definisane, precizno i racionalno obrazloene; u optoj ka
tegoriji zabrana u vezi sa ishranom one se mogu postaviti
nasuprot totemskim zabranama, od kojih se lako mogu razli
kovati. Ali Tesman je u Fanga iz Gabona popisao velik
broj zabrana koje ne predstavljaju samo ekstremne tipove,
ve i prelazne oblike, ime se objanjava kako je moglo doi
do toga da ak i neki pobornici tumaenja pomou totema
uno osporavaju postojanje totemizma u Fanga.
Zabrane koje Fangi nazivaju opitim terminom beki
vae, u zavisnosti od sluaja, za ene i mukarce, posveene
i neposveene, adolescente i odrasle osobe, brane parove
koji oekuju ili ne oekuju dete. S druge strane, one se ukla
paju u veoma raznolika semantika polja. Ne treba jesti
ono to se nalazi u slonovim kljovama, jer je to meka i
gorka supstancija; slonovu surlu, jer od nje mogu da omek
aju udovi; ovce i koze, da se od njih ne bi primilo dahtavo
disanje; trudne ene ne smeju da jedu veveriino meso, jer
je ono uzrok tekih poroaja (ispor. s prethodnim tekstom
na str. 105); devojkama je posebno zabranjeno da jedu mije
meso zato to je mi drzak, krade maniok onda kada se on
pere pa bi zato devojke bile izloene opasnosti da budu isto
tako ukradene"; ali mije meso je zabranjeno i na jednom
irem planu, jer mi ivi pokraj naselja i smatra se lanom
porodice . . . Meso izvesnih ptica se ne jede bilo zbog
njihovog neprijatnog kretanja, bilo zbog njihovog fizikog
izgleda. Deca ne treba da jedu larve vilinog konjica jer bi
zbog njih mogla da izgube sposobnost zadravanja mokrae.

Hipotezu jednom dijetetskom iskustvu, koju je Te

sman prvi uzeo u obzir, nedavno je ponovo postavio Fier
povodom verovanja uroenika iz Ponapea da krenje tabua
u ishrani povlai za sobom fizioloke poremeaje po opisu
vrlo sline pojavama alergije. Ali ovaj autor pokazuje da je,
ak i kod nas, poreklo alergijskih poremeaja psihosomat
sku: u mnogih osoba oni su posledica krenja tabua psi
holoke i moralne prirode. Na izgled prirodan, taj simp
tom spada u nadlenost dijagnoze na planu kulture.
U Fanga, kod kojih smo naveli samo nekoliko za
brana, uzetih nasumce sa impozantne liste koju je Tesman
sastavio, pre je re religijskim analogijama: tako se ro
gate ivotinje vezuju za mesec, dok impanzo, svinja, piton
itd. imaju simbolinu ulogu u izvesnim kultovima. Da te
zabrane nisu posledica bitnih svojstava odreene ivotinje,
ve mesta koje im je dato u jednom ili vie sistema zna
enja, jasno proizlazi iz injenice da je biserkino meso
zabranjeno posveenim enama iz enskog kulta Nkang,
dok u mukim kultovima obrnuto pravilo odnosi prevagu:
meso kultne ivotinje mogu jesti posveeni, ali ono je za
branjeno iskuenicima. (Tesman, str. 5871).
Postoje, dakle, zabrane u ishrani koje su organizovane u
jedan sistem, iako su vantotemske ili paratotemske. Zauzvrat,
u mnogim sistemima, po tradiciji smatranim totemskim, po
stoje zabrane koje se ne odnose na ishranu. Jedina za
brana u ishrani koja je uoena u uroenika Bororo iz sredine
oblasti Brazila odnosi se na meso jelena, to jest netotemskih
vrsta; ali ivotinje ili biljke koje slue kao eponim klanovima
i podklanovima nisu, izgleda, predmet posebnih zabrana.
Povlastice i zabrane koje su u vezi sa pripadnou odreenom
klanu ispoljavaju se na drugom planu : re je raznim tehni
kama, sirovinama i ukrasima, poto se svi klanovi, naroito u
vreme svetkovina, razlikuju po ukrasima od perja, sedefa i
drugih materija, kod kojih su ne samo priroda, ve i oblik i
nain obrade strogo utvreni za svaki klan. (Levi-Stros 2,
glava XXII).
I Tlingit Indijanci koji ive na severnoj obali Aljaske
imaju svoje klanske grbove i ambleme koje ljubomorno
uvaju, ali na njima predstavljene ili doarane ivotinje
10*

148

DIVLJA

MISAO

nisu predmet nikakve zabrane, osim ako je ona izreena u

podrugljivom obliku: pripadnicima klana vuka zabranjeno
je da odgajaju tu ivotinju, a pripadnicima klana gavrana
tu pticu koja je njihov eponim; a kau i da se pripadnici
klana aba plae tih ivotinja (Meklelen).
U Algonkina iz sredinih oblasti SAD nije zabranjeno
koristiti za ishranu meso ivotinja ija imena nose klanovi;
klanovi se meusobno razlikuju naroito po arama na telu,
posebnoj odei i upotrebi specijalne ceremonijalne hrane.
U Foks Indijanaca klanske zabrane ne odnose se nikada ili
gotovo nikada na ishranu, ali su veoma raznovrsne : pripad
nicima klana groma zabranjeno je da crtaju na zapadnoj strani
stabala, kao i da se nagi umivaju; pripadnici klana
ribe ne smeju da pravepregrade za ribolov, a pripadnici klana
medveda da se penju na drvee. Pripadnici klana bizona ne
smeju da deru kou nekog papkara ni da ga gledaju dok
crkava; pripadnici klana vuka ne smeju da sahranjuju svoje
mrtve, ni da tuku pse; pripadnici klana ptice ne treba da
nanose zlo pticama; pripadnicima klana orla zabranjeno je
da nose pera u kosi. Pripadnici klana poglavice" nikada
ne smeju da govore rdavo jednom ljudskom biu, pripad
nici klana dabra ne smeju da prelaze reku plivajui, a pri
padnici klana belog vuka nemaju pravo da viu. (Mielson, 2).
ak i tamo gde su zabrane u ishrani najoiglednije,
iznenaeni smo kada konstatujeno da one retko predstav
ljaju opterasprostranjenu crtu. Na jednom tako jasno
izdvojenom podruju kao to je poluostrvo Jork u severnoj Australiji, opisano je i analizirano desetak srodnih kul
tura (koje obuhvataju stotinak plemena). Sve one imaju
jedan ili vie oblika totemizma: oblik polovine, odeljka,
klana ili kultne grupe, ali samo u nekima od njih postoje
i zabrane u ishrani. U klanskom totemizmu Kauralaiga, koji
su patrilinearni, postoje i zabrane. Obrnut je sluaj u Jathaikena, koji su takoe patrilinearni, jer je kod njih u
ishrani zabranjena samo upotreba totema za posveivanje
koji se prenose po majinoj liniji. Uroenici Koko Jao ima
ju toteme polovine koji se prenose po majinoj liniji i ije
se meso ne srne jesti, klanske toteme to se prenose po
oevoj liniji i ije se meso sme jesti i, najzad, toteme za

SISTEMI TRANSFORMACIJA

149

posveivanje koji se prenose po majinoj liniji i ije se

meso ne sme jesti. Tjongandji imaju samo klanske toteme
po oevoj liniji, za koje ne postoji nikakva zabrana. Okerkile se dele na dve grupe, istonu i zapadnu; u jednoj
postoje zabrane, u drugoj ne. Majthakudi se uzdravaju
od troenja mesa klanskih totema koji su, u njih, matrilinearni
iako su patrilinearni, Lajerdila se pokoravaju istom pravilu.
(arp, si. 7).
Kao to primeuje autor prethodnih zapaanja:
Zabrana ubijanja i upotrebe u ishrani totema koji
se mogu jesti uvek je vezana za majine kultove i_drutveni totemizam po majinoj "liniji. Zabrane su razno
vrsnije onda kada su u pitanju kultni totemi koji se pre
nose po oevoj liniji, i onda ih ee sreemo meu to
temima polovina nego meu totemima klanova."
(arp, str. 70).
Tako je u jednoj posebnoj oblasti potvren opti odnos
izmeu zabrana u ishrani i institucija, koji kako je to Elkin
otkrio vai za itav australijski kontinent. Kako su dru
tvene institucije uopte, a u Australiji posebno, delo mu
karaca, moemo rei da postoji bliska veza izmeu mu
jaka i potroaa, i enke i proizvoda namenjenog potronji,
i na to emo se kasnije vratiti.
Najzad,, poznati su i sluajevi u kojima se pojam za
brane u ishrani potpuno menja: od zabrane ona postaje oba
veza; a ova pogaa ne mene, ve drugoga; najzad, ona se
ne odnosi na totemsku ivotinju kao hranu, ve na hranu
te hrane. Ova znaajna transformacija bila je zapaena u
izvesnim grupama ipeva Indijanaca, koji doputaju da se
ubije totem i jede njegovo meso, ali ne i da se on vrea. Ako
se neki uroenik podsmeva ivotinji koja je eponim jednog
drugog uroenika, ili je vrea, ovaj tome obavetava svoj
klan koji priprema gozbu, gde se poglavito slui hrana
totemske ivotinje; tako se, ako je u pitanju medved, slue
divlje bobice i semenke. Sveano pozvan, uroenik koji je
vreao totem primoran je da jede da pukne", kako kau
informatori sve dok ne prizna totemovu mo. (Ricenthaler).

150

DIVLJA

SISTEMI TRANSFORMACIJA

MISAO

Iz tih injenica mogu se izvui dva zakljuka. Na prvom

mestu, razlika izmeu vrste koja se srne i vrste koja se ne
srne jesti objanjava se manje kodljivou koja se pripi
suje zabranjenoj vrsti, dakle bitnim fizikim ili mistikim

SI. 7.

Tipovi totemske organizacije na poluostrvu

I. Tip Kauralaig. - I I . Tip Jaithaikeno. Tip Tjongandji. - V. Tip Jir Joront. VI.
Okerkila. VIII. Tip Maithakudi. - IX.

rta Jork (prema Sarpu).

I I I . Tip Koko Jao. - IV.
- Tip Olkol. - VII. Tip
Tip Lajerdila.

151

svojstvima, nego nastojanjem da se napravi razlika izmeu

obeleene" (u znaenju koje lingvisti daju toj reci) i neobeleene" vrste. Zabraniti upotrebu izvesnih vrsta za ishranu
samo je jedan od moguih naina da se potvrdi kako one
imaju odreeno znaenje, i praktino pravilo ukazuje se
ovde kao instrument u slubi znaenja u jednoj logici koja,
poto je kvalitativna, moe da operie ponaanjima kao i
slikama. Sa ovoga stanovita izvesna ranija zapaanja moi
e da izgledaju dostojnija panje nego to se to obino mislilo :
opisano je da drutvenu organizaciju Vakelbura iz Kvinslenda,
u Istonoj Australiji, obrazuju etiri strogo eksogamne
klase; ali one su, ako tako moemo da kaemo, endokulinarske". Ta odlika je jo Dirkemu izgledala sumnjiva, i Elkin
podvlai da se ona navodi samo u jednom malom verodosstojnom svedoanstvu. On, meutim, primeuje da se u
mitologiji Aranda navodi slina situacija, poto su se totemski preci hranili iskljuivo svojom posebnom hranom,
dok je danas situacija obrnuta: svaka totemska grupa hrani
se drugim totemima, a ne jede svoje toteme.
Ovo Elkinovo zapaanje znaajno je zato to jasno po
kazuje da se hipotetina organizacija u Vakelbura moe
transformisati u instituciju Aranda, samo pod jednim uslovom: da se svi termini toga sistema preokrenu: u Aranda to
temi nisu pertinentni u odnosu na sklapanje braka, ali jesu
u odnosu na ishranu: totemska endogamija je mogua, ali
ne i endokuhinja; u Vakelbura, kod kojih je, reklo bi
se, endokuhinja imperativna, izgleda da je totemska endo
gamija bila predmet posebno stroge zabrane. Tu je, bez sum
nje, re jednom odavno izumrlom plemenu kome raspo
laemo protivrenim obavetenjima (u tom pogledu treba
uporediti Frejzerovo tumaenje, tom I, str. 423, sa Dirkemovim tumaenjem, str. 215, beleka 2). Ali upadljivo je
da simetrija sa institucijama Aranda i dalje ostaje, bez
obzira na to koje se tumaenje usvoji: odnos za koji se
pretpostavlja da postoji izmeu pravila sklapanju bra
kova i pravila u ishrani ukazuje se samo ili kao suplementaran, ili kao komplementaran. Meutim, primer enskih ili
mukih kultova u Fanga pokazao nam je da se moe rei
ista stvar" pomou pravila istovetnih u pogledu oblika, ali

152

DIVLJA

MISAO

obrnutih u pogledu sadrine. U australijskim drutvima

na primer kada su obeleene" vrste hrane malobrojne, pa
ak i onda kada se one svode na jednu jedinu vrstu, kao
to se to esto dogaazabrana predstavlja najefikasniju me
todu diferenciranja; ali ako se broj obeleenih" vrsta hrane
povea (to je esta pojava, kao to smo to videli na str. 123,
u onih plemena iz Severne Australije gde se pored vla
stitog totema potuju i totemi majke, oca i majine majke),
shvatiemo da, iako pri tom duh institucija ostaje nepromenjen, specifina obeleja, prirodno, postaju obrnuta, i da,
kao kada je fotografija u pitanju, pozitiv" moe da bude
itljiviji od negativa", mada prenosi istu informaciju.
Zabrane i propisi u vezi sa ishranom ukazuju se,
dakle, kao teorijski ekvivalentna sredstva za oznaavanje
znaenja" u logikom sistemu ije delove predstavljaju (u
celosti ili delimino) vrste koje se mogu jesti. Ali i sami ti
sistemi mogu da budu razliiti, to nas navodi na jedan
drugi zakljuak. Nita ne ukazuje na postojanje totemizma
u Bumana iz June Afrike, koji se, meutim, pridravaju
strogih i zamrenih zabrana u ishrani. Ali taj sistem funkcionie kod njih na jednom drugom planu.
Zabranjeno je, , jesti meso svake divljai ubijene
strelom sve dok poglavica ne pojede jedan njen komad.
Zabrana se odnosi na jetru, koju lovci jedu na licu mesta,
ali koja u svim okolnostima ostaje za ene. Pored tih
optih pravila, postoje stalne za izvesne funkcionalne
i drutvene kategorije. Tako, na primer, loveva ena moe da
jede samo meso ili povrinsko salo zadnjih butova ivotinje,
njenu utrobu i ape. Ti komadi predstavljaju deo odreen
za enu i decu. Mladii imaju pravo na dijafragmu, bubre
ge, polne organe i sise, a lovac na pleke i rebra sa jedne
polovine ivotinje. Poglaviin deo ine debeo komad od
svake etvrtine i peenice, i po jedan kotlet sa obe strane
grudi (Furi).
Na prvi pogled, ne moe se zamisliti stistem koji bi
manje liio na sistem totemskih" zabrana. Pa ipak, jedna
vrlo jednostavna transformacija omoguava prelaenje iz
jednog u drugi sistem: dovoljno je zameniti etnozoologiju
etnoanatomijom. Totemizam polazi od logike ekvivalen-

SISTEMI TRANSFORMACIJA

153

tnosti druva prirodnih vrsta i sveta drutvenih grupa;

Bumani polaze od iste formalne ekvivalentnosti, ali izme
u sastavnih delova organizma jedne ivotinje i funkci
onalnih klasa jednoga drutva, to jest drutva koje je i
samo vieno kao jedan organizam. I u jednom i u drugom
sluaju prirodna podela i drutvena podela su homologne;
a izbor jedne podele na jednom planu podrazumeva usva
janje odgovarajue podele na drugom planu, bar kao privilegisane forme.*
itava naredna glava bie posveena istovetnom tuma
enju odnosa izmeu endogamije i eksogamije, koji se em
pirijskim putem mogu posmatrati i rezultat su trans
formacije u okviru jedne grupe. U ovoj glavi zadovoljiemo se, prema tome, uspostavljanjem veze izmeu tog
problema i problema koji smo upravo pretresli.
Izmeu pravila sklapanju brakova i zabrana u ishrani
postoji najpre jedna stvarna veza. Kako u Tikopija iz
Okeanije tako i u Nuera iz Afrike, mu ne jede ivotinje
ili biljke koje njegova ena ne srne da jede, zato to uneta
hrana doprinosi stvaranju sperme: kad bi mu drukije
postupio, on bi prilikom snoaja uneo zabranjenu hranu u
telo svoje ene. (Fert, I, str. 319329, Evenz-Pried 2, str.
86). U svetlosti prethodnih zapaanja zanimljivo je napo
menuti da Fangi obrnuto rasuuju: jedan od mnogih raz
loga iz kojih je zabranjeno jesti sr koja se nalazi u slonovim kljovama jeste taj to bi penis mogao da postane isto
tako mek kao desni ovoga debelokoca (koje su, izgleda,
veoma meke). Iz obzira prema svome muu ena takoe
potuje tu zabranu, inae bi mogla da ga iscrpe za vreme
snoaja (Tesman, str. 7071).
Ova poreenja u stvari samo ilustruju na pojedinim
sluajevima vrlo duboku analogiju koju, kako izgleda,
ljudska misao uspostavlja svuda u svetu izmeu polnog
* Doista, u drutvima zvanim totemska drutva takoe se upranjava ana
tomska podela, ali ona se koriste njome da bi izvrila sekundarne distinkcije: izmeu
podgrupa i grupa, ili izmeu pojedinaca i grupa. Ne postoji, prema tome, nespojivost iz
meu te dve podele ; naprotiv, treba smatrati da mesto koje one zauzimaju u logikoj
hijerarhiji ima odreeno znaenje. ovom pitanju ponovo emo govoriti na str. 232.
Ako, kao to na to ukazuje . Diterlen (6), Dogoni uspostavljaju korespondenciju
izmeu svojih totema i delova tela jednog rtvovanog pretka, oni to ine na taj na
in to primenjuju jedan klasifikacioni sistem koji vai i za ostala plemena. Prema
tome, totemske grupacije svakoga plemena, oznaene prema korespondenciji sa
nazivima delova tela, stvarno ve predstavljaju jedinice drugoga reda.

154

DIVLJA

MISAO

ina i uzimanja hrane, tako da ih vrlo velik broj jezika

oznaava istim imenom.* Na joruba jeziku radnje jesti"
i oeniti se" izraavaju se istim glagolom, koji ima opte
znaenje dobiti, stei" : ta je upotreba simetrina upotrebi
u francuskom jeziku, koji se slui glagolom consommer"
kada je re braku i obedu. Na jeziku uroenika Koko
Jao sa poluostrva Jork, re kuta kuta ima dvojako znaenje
rodoskvrnua i ljudoderstva, koji predstavljaju hiperboli
ne oblike seksualnog ina i hranjenja; iz istoga razloga,
hranjenje totemom i rodoskvrnue oznaavaju se istom reju u Ponapeu ; a kod afrikih uroenika Masona i Matabele,
re totem ima takode znaenje sestrina vulva", to pred
stavlja posrednu potvrdu ekvivalentnosti izmeu seksual
nog optenja i uzimanja hrane.
Ako hranjenje totemom predstavlja oblik ljudo
derstva, onda je razumljivo to stvarno ili simbolino
ljudoderstvo moe da predstavlja kaznu namenjenu onima
koji, hotimino ili ne, kre zabranu: takva je kazna simbo
lino peenje krivca u pei na ostrvu Samoa. Ali tu ekvi
valentnost ponovo potvruje paralelni obiaj Votjobaluka
iz Australije, koji u svojoj totemskoj grupi stvarno jedu
oveka to je poinio zloin otevi enu kojom se po eksogamnom zakonu nije mogao oeniti. Ne traei primere
tako daleko i ne pozivajui se na druge egzotine rituale,
naveemo Tertulijana: Prodrljivost vodi razvratu". (De
Jejune, I) i sv. Jovana Hrizostoma: Post je poetak edno
sti". (Homilia in Epistolam II ad Thessalonicenses).
Mogli bismo navesti bezbroj ovakvih poreenja; ona ko
ja smo naveli primera radi pokazuju koliko su uzaludni po
kuaji da se uspostavi odnos prvenstva izmeu zabrana u
ishrani i eksogamnih pravila. Veza izmeu njih nije uzrona,
ve metaforina. Seksualna veza i veza u ishrani odmah se
zamiljaju kao sline, ak i danas: da bismo se u to uverili, dovoljno je da uzmemo za primer izraze iz argoa kao
to su faire frire" i passer la casserole".** Ali ta je
* jednom naroito izrazitom primeru iz June Amerike govori Henri
na str. 146.
** Na francuskom glagol FRIRE znai pei, priti, a imenica LA CASSEROLE
erpa. Ova dva teko prevodljiva izraza upotrebljavaju se kada je re eni koju
je napastvovao jedan, ili vie mukaraca. Prim. prev.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

155

uzrok te pojave, i njene univerzalnosti? I ovde se na nivo

logike dospeva putem semantikog osiromaavanja : najma
nji zajedniki sadralac sjedinjavanja izmeu osoba razliitog
pola i sjedinjavanja osobe koja jede sa onim to ona jede jeste
u tome to i jedno i drugo dovode do sjedinjavanja pomou
komplementarnosti :
Ono to je nepokretno predstavlja hranu bia koja
se kreu, ivotinje bez raskidaa slue kao hrana ivo
tinjama sa raskidaima, ivotinje bez apa ivotinjama
sa apama, dok bojaljivi postaje plen odvanoga." (Manuovi zakoni V, 30).
Ako je, prema ekvivalentnosti koja nam je najbolje
poznata i koja je u svetu bez sumnje najrasprostranjenija,
mujak onaj koji prodire, a enka ona koja je prodrana,
ne treba zaboraviti da je obrnuta formula esto data, na
mitskom planu, u temi vagina dentata, koja je to je
znaajno kodirana" terminima to se odnose na ishra
nu, to jest direktnim stilom (potvrujui tako onaj zakon
mitske misli po kome se transformacijom metafore dobija
metonimija). Mogue je, uostalom, da tema vagina denta
ta odgovara, ne vie obrnutoj, ve normalnoj perspektivi
u seksualnoj filosofiji Dalekog Istoka, gde se, kao to po
kazuju Van Gulikovi radovi (I, 2), za mukarca tehnika
polnog optenja sastoji pre svega u tome da ne dozvoli
da ena iscrpe njegovu vitalnu snagu, i u tome da tu opasnost
okrene u svoju korist.
To logiko podreivanje slinosti razlici dobro se vidi
u sloenim stavovima izvesnih naroda koje nazivaju totemskim narodima prema delovima tela ivotinja ije ime
oni nose. Tikune sa gornjeg Solimoesa, u kojih postoji
hipertotemska" eksogamija (pripadnici klana tukana ne
smeju ni da se ene osobom iz svoga klana, ni da stupaju
u brak sa pripadnicom nekoga klana koji nosi ptije ime,
itd.), slobodno jedu meso ivotinje ije ime nose, ali po
tuju i uvaju jedan sakralni deo, a druge delove upotre
bljavaju kao ukrase po kojima se razlikuju od drugih uro
enika (Alviano). Totemska ivotinja ralanjuje se, da-

156

DIVLJA MISAO

SISTEMI TRANSFORMACIJA

kle, na deo koji se upotrebljava u ishrani, deo koji se po

tuje, i amblemski deo. U Elema uroenika sa juga Nove
Gvineje postoje vrlo stroge zabrane u vezi sa upotrebom
njihovih totema u ishrani, ali svaki klan ima iskljuivo
pravo da kao ukrase upotrebljava kljun, pera iz repa, itd.
(Frejzer, knj. I I , str. 41). U oba ova sluaja potvruje se,
dakle, suprotnost izmeu delova koji se mogu, i delova
koji se ne smeju koristiti u ishrani, suprotnost homologna
suprotnosti izmeu kategorija hrane i amblema. U Elema
na tu suprotnost ukazuje jedna dvojaka iskljuivost koja
je negativna ili pozitivna: u odnosu na totemsku vrstu
svaki klan uzdrava se od upotrebe njenog mesa u ishrani,
ali zadrava delove koji oznaavaju njena specifina obeleja. Tikune su iskljuivi i u odnosu na karakteristine
delove, ali prema mesu (po kome i razliite ivotinje ije
se meso moe jesti lie jedna na drugu kao hrana) imaju
stav kao i ostali. Ta grupa stavova moe se predstaviti na
sledei nain:

to se pretpostavlja, pravi cilj zabrane u ishrani jeste da tu

istorodnost porekne. Etnolozi su pogreili izdvojivi sa
mo drugi vid, jer ih je on doveo do toga da taj odnos iz
meu oveka i ivotinje shvate kao jednoznaan, kao od
nos istovetnosti, srodnosti ili participacije. Uistinu, stvari
su beskrajno sloenije: izmeu kulture i prirode vri se
razmena, slinosti se menjaju za razlike koje se javljaju
as izmeu ivotinja, s jedne, i ljudi, s druge strane, as
meu samim ivotinjama i ljudima.
Razlike meu ivotinjama koje ovek moe da izdvoji
iz prirode i prenese u kulturu (bilo opisujui ih u obliku
suprotnosti i kontrasta, dakle konceptualizujui ih, bilo
uzimajui konkretne ali nepropadljive delove: pera, klju
nove, zube, to takoe predstavlja jedan vid apstrahovanja") grupe ljudi preuzimaju kao svoj amblem kako bi
prikrile svoju meusobnu slinost. Meutim, iste grupe
ljudi odbijaju da jedu iste ivotinje, to znai da se porie
slinost izmeu oveka i ivotinje koja proistie iz mogu
nosti da prvi asimiluje meso druge, ali samo zato to se
uvia da bi obrnut stav podrazumevao da ljudi priznaju
kako oni i ivotinje imaju zajedniku prirodu. Potrebno
je, prema tome, da meso bilo koje ivotinje ne moe da
asimiluje bilo koja grupa ljudi.
Jasno je da drugi postupak proizlazi iz prvog kao njegova
mogua, ali ne i nuna posledica: totemske klasifikacije
ne povlae uvek za sobom zabrane u ishrani, i one su im
logiki podreene. One, prema tome, ne postavljaju jedan
poseban problem. Ako pomou zabrana u ishrani ljudi
poriu stvarnu animalnost svoje ljudske prirode, oni to
ine zato to su prinueni da preuzmu simbolina obeleja pomou kojih razlikuju ivotinje jednu od druge (i
koja im pruaju prirodan model diferencijacije), da bi
izmeu sebe stvorili razliku.

SISTEMI TRANSFORMACIJA

Krzno, perje, kljun i zubi mogu biti moji, jer oni

predstavljaju ono po emu se ivotinja ije ime nosim i
ja razlikujemo: tu razliku ovek uzima kao amblem, a
i zato da bi potvrdio svoju simbolinu vezu sa ivotinjom;
dok su delovi koji se mogu jesti, pa prema tome i asimilovati, znak stvarne telesne istorodnosti. Ali, nasuprot onome

157

TOTEM I KASTA

GLAVA ETVRTA

TOTEM I KASTA

Razmena ena i razmena hrane predstavljaju naine

koji obezbeuju vrsto povezivanje drutvenih grupa, ili
omoguavaju da se ta vrsta povezanost ispolji. Razumlji
vo je dakle to, s obzirom da su tu u pitanju postupci
istoga tipa (koji se, uostalom, obino "zamiljaju kao dva
vida istog postupka), oni, u zavisnosti od sluaja, mogu
da budu bilo istovremeno prisutni dejstvujui zajedno (oba
na planu stvarnosti, ili samo jedan na planu stvarnosti,
a drugi na simbolinom planu), bilo naizmenino prisutni
kada samo jednome od njih pada u deo da obavlja tu fun
kciju, ili je simbolino predstavlja ako je ona na neki
drugi nain obezbeena, to takoe moe da se dogodi
u odsustvu oba ova postupka:
Ako u jednom narodu uporedo postoje eksogamija i totemizam, uzrok toj pojavi lei u tome
to je taj narod smatrao za potrebno da ojaa dru
tvenu koheziju koju je totemizam ve uspostavio
prilagoavajui joj jo jedan drugi sistem koji se pri
druuje prvom na planu fizikog i drutvenog srod
stva, a razlikuje se od njega, ne suprotstavljajui
mu se, po tome to iskljuuje kosmiko srodstvo.
Eksogamija je podobna da igra tu istu ulogu u glo
balnim drutvima konstituisanim na drugaijim osno
vama, a ne na totemizmu; stoga se geografski ras
pored ovih dveju institucija poklapa samo na neko
liko mesta na zemljinoj kugli." (Van Genep, str.
351352).

159

Ipak, znamo da eksogamija nikada nije potpuno od

sutna, jer s obzirom na to da grupa produava svoj
ivot neminovno preko enajedino razmenama ena uvek
odgovara neka stvarna sadrina, ak i ako specifini nain
na koji ih svako drutvo organizuje, ili na koji ono zami
lja njihov mehanizam, omoguava da se u njih unese vie
ili manje simboline sadrine. Pri razmeni hrane stvari
stoje drugaije: ene iz plemena Aranda stvarno raaju
decu, ali mukarci iz istog plemena zadovoljavaju se time
to pretpostavljaju da su njihovi rituali uzrok razmnoa
vanja totemskih vrsta. U prvom sluaju, re je pre svega
jednom nainu delanja, ak i ako je on opisan pomou
jednog konvencionalnog jezika koji mu, sa svoje strane,
namee odreene stege; u drugom sluaju, u pitanju je
samo jedan nain izraavanja.
Bilo kako bilo, primeri istovremenog korienja oba
ta naina naroito su privukli panju, zato to im je po
navljanje iste sheme na dva razliita plana davalo veu
postojanost i doprinosilo da izgledaju jednostavniji. Ti
razlozi su naroito uticali da se totemizam definie po
mou paralelizma zabrana u ishrani i pravila eksogamije,
i da se ta suplementarnost obiaja proglasi za izuzetnu
pojavu. Meutim, postoje sluajevi gde odnos izmeu
njih nije suplementaran, ve komplementaran, poto tada
enidbeni obiaji i obiaji u ishrani stoje u dijalektikom
odnosu. Oigledno, i taj vid pripada istoj grupi. Meutim,
humanistike nauke mogu da nadu predmet za svoja izu
avanja samo na nivou grupe, a ne na nivou ove ili one
proizvoljno izdvojene njene transformacije.
U jednoj od prethodnih glava naveli smo svedoanstvo jednog botaniara koje potvruje najveu moguu
istotu semenih vrsta u poljoprivredi takozvanih primiti
vnih naroda, a osobito u Indijanaca koji ive u Gvate
mali. Ali, s druge strane, zna se da u tom podruju vlada
pravi strah od poljoprivrednih razmena: presaena sa
dnica moe da povue za sobom duh biljke koja e ie
znuti iz mesta gde je prvobitno bila gajena. Prema tome,
moe se vriti razmena ena, ali se zato odbija razmena
semena. To se esto dogaa u Melaneziji.

160

161

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

Stanovnici ostrva Dobu, koje se nalazi jugoistono od

Nove Gvineje, podeljeni su na matrilinearne rodove koji
se zovu suu. Mu i ena neminovno potiu iz razliitih
suu i donose svako svoje sadnice ignama odgajane u za
sebnim vrtovima, koje nikada ne meaju. Nema spasa
onome koji nema svoje seme: ena bez svoga semena ne
bi uspela da se uda i bila bi primorana da lovi ribu, krade
ili prosi; s druge strane, seme koje ne bi poticalo iz sopstvenog suu ne bi niklo, jer je zemljoradnja mogua
samo zahvaljujui tome ritualu. Ove mere predostronosti i skrupule poivaju na verovanju da su igname ljudska
bia: One imaju decu, kao i ene . . . " Nou etaju, pa
se eka da se one vrate da bi se pristupilo branju. Otuda
pravilo da ih ne treba vaditi iz zemlje suvie rano izjutra:
moglo bi se dogoditi da se igname jo nisu vratile. Otuda
i ubeenje da je zemljoradnik kome su igname odlino
rodile arobnjak koji je umeo da nagovori igname svojih
suseda da se presele i nastane u njegovom vrtu. oveka
sa bogatom berbom smatraju lopovom koji je imao sree
(Fortjun, 2).
I u samoj Francuskoj do nedavno su postojala verovanja istoga tipa: u srednjem veku kanjavala se smru
vetica koja je prljala ita i nanosila im tetu, i koja je,
recitujui psalam Super aspidem ambulabis, odnosila ito
sa njiva i odmah punila svoj ambar tom dobrom penicom."
A jo do nedavno je u Kibaku (Perigor) magijsko prizi
vanje obezbedivalo onome ko bi ga izgovorio lepu koliinu
repe: Neka repa naih suseda bude velika kao zrno pro
sa, repa naih roaka kao zrno penice, a naa kao glava
vola Fovela!" (Rokal, str. 164165).
Meutim, izuzimajui minimalnu eksogamiju koja je
posledica zabrane sklapanja brakova izmeu lica koja su
u bliskom srodstvu, evropska seljaka drutva sprovodila
su strogu lokalnu endogamiju. A znaajno je da na Do
biju krajnje istunska endozemljoradnja moe da izgleda
kao simbolina kompenzacija za eksogamiju na planu
plemena i sela, koja se sprovodi sa oseanjem odvratnosti,
ako ne ak i uasavanja: i pored toga to je endogamija
obino mogua u lokalnom okviru koji obuhvata od

4 do 20 susednih sela smatra se da enidba, ak i sa

enom iz nekog drugog oblinjeg sela, preputa mukar
ca na milost i nemilost ubica i vraeva, i mu uvek dri
svoju enu za potencijalnu vraaru koja je spremna da
ga prevari sa svojim prijateljima iz detinjstva i da ga uni
ti zajedno sa njegovom porodicom (Fortjun, 2). U ovak
vom sluaju endopoljoprivreda jaa skrivenu tenju ka
endogamiji, osim ako simbolino ne izraava neprijateljstvo
prema pravilima jedne privremene eksogamije koja se
preko volje potuje. Ta situacija je obrnuto simetrina
onoj to preovlauje u Australiji, gde zabrane u is
hrani i eksogamna pravila jaaju jedni druge i, kao to
smo videli, na simboliniji i jasno konceptualizovan na
in u patrilinearnim drutvima (gde su zabrane u ishrani
elastine i izraene prvenstveno terminima koji pripadaju
polovinama, to jest na jednom ve apstraktnom planu koji
je podesan za dvolano kodiranje pomou parova suprot
nosti), a na bukvalniji i konkretnij i nain u matrilinearnim drutvima (gde su zabrane stroge i iskazane klanskim
terminima za koje esto moemo da posumnjamo da pri
padaju sistematskim skupinama s obzirom na istorijske
i demografske inioce koji su u njihovoj genezi morali
odigrati presudnu ulogu.)
Osim ovih sluajeva pozitivnog ili negativnog parale
lizma, postoje drugi sluajevi u kojima se uzajamnost iz
meu drutvenih grupa izraava samo na jednom planu.
Pravila za sklapanje brakova u Omaha Indijanaca formulisana su na sasvim drugaiji nain nego u Aranda:
umesto da, kao kod ovih poslednjih, klasa branog druga
bude tano odreena, doputeno je sklapanje braka sa pri
padnicima svih klanova koji nisu izriito zabranjeni. Na
planu ishrane, meutim, Omaha imaju rituale vrlo sline
intiiumi*: sveti kukuruz poveren je na uvanje izvesnim
klanovima, koji ga svake godine dele drugim klanovima
kako bi oiveli njihovo seme (Fleer i La Fle). Totemski
klanovi Nanda iz Ugande nisu eksogamni; ali tu nefunkcionalnost" na planu razmene ena nadoknauje izu
zetno velik broj klanskih zabrana, ne samo na planu is* Ispor. dalje u tekstu, na str. 290.
11

162

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

hrane, ve i u sferi tehnike i ekonomske delatnosti,

odevanja i prepreka za sklapanje braka, koje su posledica
ove ili one pojedinosti iz linog ivota osobe sa kojom
je zabranjeno stupiti u brak (Holis). Pomou tih razlika
nemogue je izgraditi jedan sistem; izgleda da su razlike
izmeu tih grupa pre posledica tenje da se prihvate sva
statistika kolebanja, to u jednom drugom vidu i na je
dnom drugom planu predstavlja takode metod kojim se
slue takozvani Kru-Omaha" sistemi i savremena zapadna
drutva da bi obezbedili optu ravnoteu u razmenama
ena.*
Ti metodi povezivanja, koji su sloeniji od onih koji proistiu samo iz pravila eksogamije ili zabrana u ishrani, ili ak
i iz jednih i drugih zajedno, naroito su upadljivi u Baganda (bliskih Nandima), jer izgleda da kod njih postoje
svi njihovi oblici. Bagande su bile podeljene priblino na
40 klanova, kika, od kojih je svaki imao jedan zajedniki
totem miziro, ije je korienje u ishrani bilo zabranjeno
na osnovu jednog pravila racioniranju hrane: time to
se odrekao totemske hrane, svaki klan doprinosi da je
bude vie za druge klanove: to je skroman pandan uobraenju australijskuh uroenika da svaki klan, takoe pod
uslovom da se uzdri od troenja te hrane, ima mo da
doprinese njenom umnoavanju.
Kao i u Australiji, svaki klan odreuje njegove veze
sa jednim zemljitem koje, u Baganda, obino predstavlja
jedno brdo. Najzad, glavnom totemu pridruuje se i jedan
sporedni, kabiro. U Baganda svaki klan, prema tome,
odreuju dva totema: zabrane u ishrani, i zemljite koje
mu pripada. Njima treba dodati razne povlastice, kao to
su pravo njegovih pripadnika da budu birani za kralja
i dobijaju druga visoka zvanja, da daju supruge kraljevima,
izrauju ili uvaju kraljevske ambleme ili posue; ritualnu
obavezu kao to je isporuivanje izvesne hrane drugim
klanovima; tehnike specijalizovanosti: samo klan pe
urke proizvodi istucanu koru za injenje koa, svi su
kovai iz klana krave bez repa, itd.; najzad izvesne za-

brane (ene iz odreenog klana ne mogu da rode muko dete

kraljevske krvi), i noenje posebnih osobenih imena (Roskou).

* S razlogom ili ne, Redklif-Braun (3, str. 3233) raspravlja rodbinskom

sistemu u Nanda kao jednom Omaha sistemu.

163

I U ovakvim sluajevima ne znamo vie sasvim tano sa

kakvim tipom drutva imamo posla: totemski klanovi u
Baganda neosporno predstavljaju i funkcionalne kaste. Na
prvi pogled, meutim, nita ne izgleda oprenije od ove
dve institucionalne forme. Stekli smo naviku da totemske
grupe vezujemo za najprimitivnije" civilizacije, dok su u
naim oima kaste proizvod vrlo razvijenih drutava koja
ponekad ak znaju za pismo. Najzad, po jednoj uvreenoj
tradiciji, totemske institucije vezuju se za najstroe obli
ke eksogamije; ali kada bismo jednog etnologa pozvali
da definie pojam kaste, skoro je sasvim izvesno da bi se
on najpre pozvao na pravilo endogamiji.
Mogli bismo, dakle, da budemo iznenaeni to su
najraniji posmatrai australijskih drutava otprilike izme
u 1830. i 1850. godineesto upotrebljavali re kasta"
za oznaavanje branih klasa iju su funkciju, meutim,
neodreeno nasluivali. (Tomas, str. 3435). Ne treba
nipodatavati ta nasluivanja u kojima su sauvane sveina i ivost jedne jo netaknute stvarnosti i jedne vizije
koju teorijske spekulacije jo nisu bile zamutile. Iako ovde
ne elimo da ulazimo u sr ovoga problema, jasno je da
se pri povrnom posmatranju zapaaju izvesne analogije
izmeu australijskih plemena i kastinskih drutava: svaka
grupa vri u njima jednu specijalizovanu funkciju, koja
je neophodna kolektivu kao celini i komplementarna
funkcijama drugih grupa.
To se veoma lepo vidi u onim plemenima ije klanove
ili polovine vezuje pravilo uzajamnosti. U Kaitia i Unmatjera, severnih suseda Aranda, lice koje skuplja divlje
semenke na teritoriji totemske grupe koja nosi njihovo
ime, mora da trai od poglavice odobrenje ako hoe da
ih pojede. Svaka totemska grupa obavezna je da pribavi
drugim grupama biljku ili ivotinju ijoj se proizvo
dnji" ona naroito stara. Tako, na primer, usamljeni lovac
11*

165

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

iz klana emua ne srne ni da takne tu ivotinju. Ali ako je

u drutvu, on ima pravo, ako ne ak i dunost, da ga ubi
je i pokloni lovcima koji pripadaju drugim klanovima.
Nasuprot tome, usamljeni lovac iz klana vode ima pravo da
pije ako je edan, ali kada je u drutvu, vodu mora da mu pru
i pripadnik naizmenine polovine, prvenstveno urak( Spen
ser i Gilen, str. 159160). U Varamunga, svaka totemska
grupa odgovorna je za razmnoavanje odreene biljne ili
ivotinjske vrste i njihovu raspodelu drugim grupama:
Pripadnici jedne polovine . . . staraju se . . . obredima
druge polovine iji je cilj da poboljaju njihovo vlastito
snabdevanje." I u Valpara i u Varamunga sekundarne
totemske zabrane (koje se odnose na majin totem) opo
zivaju se ako je dotina hrana dobijena posredstvom ne
kog oveka iz druge polovine. Uopte uzevi, kada je re
bilo kom totemu, razlikujemo grupe koje ga nikada ne
jedu (zato to je to njihov totem), grupe koje ga jedu ako
su ga dobile posredstvom neke druge grupe (kao to je
sluaj sa majinim totemima) i, najzad, grupe koje ga jedu
slobodno i u svakoj prilici. Isti je sluaj i sa svetim izvo
rima: ene nikada ne odlaze na njih, neposveeni mukar
ci odlaze, ali ne piju vodu sa njih, neke grupe odlaze
na njih i piju njihovu vodu pod uslovom da im je prue
pripadnici drugih grupa koji je sami slobodno piju (Spen
ser i Gilen, str. 164). Ta uzajamna zavisnost ve je oi
gledna pri sklapanju braka zasnovanom, kao to je Redklif-Braun to pokazao na primeru Australije (ali isto
bi se moglo rei za mnoga klanska drutva, na primer
za Irokeze), na uzajamnim davanjima biljne (enske) i
ivotinjske (muke) hrane: u takvim sluajevima porodica
koju sainjavaju suprunici ukazuje se kao minijaturno
drutvo sa dvema kastama.
Prema tome, manja je nego to izgleda razlika izmeu
zajednica koje, kao izvesna australijska plemena, dodeljuju
specifinu magijsko-ekonomsku funkciju totemskim gru
pama i, na primer, Bororo uroenika iz sredine oblasti
Brazila, u kojih istu funkciju oslobaanja" prehrambenih
proizvoda ivotinjskih ili biljnih imaju specijalisti
koji je obavljaju za raun itave grupe (Kolbakini). To

nas navodi da posumnjamo u radikalni karakter supro

tnosti izmeu endogamnih kasta i eksogamnih totemskih
grupa: zar izmeu ta dva krajnja tipa ne postoje odnosi
ija bi priroda postala jasnija kada bismo mogli da doka
emo postojanje prelaznih oblika?
U jednom drugom svom delu (6) naroito smo ista
kli jedno po naem miljenju bitno obeleje takozvanih
totemskih institucija: one se ne pozivaju na homologiju
izmeu drutvenih grupa i prirodnih vrsta, ve na ho
mologiju izmeu razlika koje se ispoljavaju s jedne strane
na nivou grupe, a sa druge na nivou vrsta. Te institucije
poivaju, dakle, na postulatu homologiji izmeu dva si
stema razlika, od kojih jedan pripada prirodi, a drugi kul
turi. Ako homologne odnose oznaimo uspravnim crtama,
isto totemsku strukturu" mogli bismo, prema tome, pred
staviti na sledei nain:

164

P R I R O D A :

vrsta 1

vrsta 2

K U L T U R A :

grupa 1

grupa 2

vrsta 3

vrsta

I
grupa 3

grupa

Ova struktura bila bi potpuno poremeena kad bismo

homologiji izmeu odnosa dodali homologije izmeu ter
mina, ili kad bismo otiavi korak dalje opti sistem
homologija pomerili sa odnosa na termine:
P

A:

K U L T U R A :

vrsta 1
grupa 1

vrsta 2
grupa 2

vrsta 3
grupa 3

vrsta
grupa

U tom sluaju, implicitna sadrina ove strukture nee

vie biti da se klan 1 razlikuje od klana 2, kao, na primer,
orao od medveda, ve da je klan 1 kao medved, a klan 2
kao orao; to jest, priroda klana 1 i klana 2 odvojeno e se
razmatrati umesto da se razmatra formalni odnos koji
postoji izmeu dva klana.
Meutim, transformacija iju smo teorijsku mogunost
upravo predvideli moe ponekad neposredno da se posmatra. Stanovnici oblasti oko Toresovog moreuza imaju to
temske klanove kojih u Mabuijagu ima oko trideset. Ti
eksogamni i patrilinearni klanovi bili su grupisani u dve

166

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

polovine koje su obuhvatale ivotinje koje ive na kopnu

i u moru. U Tutui i Saibaiju ta podela je, kako izgleda, odgo
varala teritorijalnoj podeli u samom selu. U trenutku kad
je tamo stigla ekspedicija A. K. Hedona, ta struktura bila
se ve u velikoj meri raspala. Ipak, uroenici su bili du
boko svesni fizike i psiholoke srodnosti izmeu muka
raca i njihovih totema, i odgovarajue obaveze svake grupe
da se uvek dri jednog tipa ponaanja: klanovi kazoara,
krokodila, zmije, ajkule i ribe zvane morski eki bili su
ratoborni, dok su klanove raje crnjke i ribe zvane prilepua
nazivali miroljubivim. Nita se nije moglo tvrditi za klan
psa, jer psi imaju nepostojan karakter. Mukarce iz klana
krokodila smatrali su jakim i nemilosrdnim, a tvrdilo se
da mukarci iz klana kazoara imaju dugake noge i da
su sjajni trkai. (Frejzer, knj. II, str. 39, navod iz Hedona
i Riverza). Bilo bi zanimljivo saznati da li su ova verovanja nadivela staru organizaciju kao njeni ostaci, ili su
se razvijala uporedo sa propadanjem pravila eksogamiji.
injenica je da se slina, iako nejednako razvijena verovanja zapaaju u Menomini Indijanaca koji ive u oblasti
Velikih Jezera, i severnije, u ipeva. U ovoj poslednjoj
grupi verovalo se da ljudi iz klana ribe dugo ive i imaju
svilastu ili retku kosu: smatralo se da svi elavi mukarci
pripadaju tom klanu. Nasuprot tome, mukarci iz klana
medveda odlikovali su se dugom, crnom i gustom kosom
koja nije sedela sa godinama, i kolerinim i borbenim
temperamentom. Klanu drala pripisivan je kretav glas,
i iz njega su poticali najbolji plemenski govornici.
(Kinijec, str. 7677).
Zaustavimo se za trenutak da bismo razmotrili teorijske
implikacije ovakvih spekulacija. Kada se priroda i kultura
shvataju kao dva sistema razlika meu kojima postoji for
malna analogija, onda u prvi plan dolazi sistemski karakter
koji je svojstven svakoj od te dve oblasti. Pravi se razlika
izmeu drutvenih grupa, ali one ostaju vrsto povezane kao
delovi iste celine, i zakon eksogamije prua nain da se
pomiri ta uravnoteena suprotnost izmeu raznovrsnosti i
jedinstva. Ali ako se drutvene grupe ne posmatraju iz
ugla njihovih uzajamnih odnosa u drutvenom ivotu, ve

svaka za sebe, u odnosu na jednu realnost ija priroda

nije socioloka, onda moemo da predvidimo da e stano
vite raznovrsnosti prevladati nad stanovitem jedinstva.
Svaka drutvena grupa teie da obrazuje sistem, ne vie
zajedno sa drugim drutvenim grupama, ve pomou izvesnih diferencijalnih svojstava koja se shvataju kao nasledna; zbog tih iskljuivih obeleja grupa oslabie njihova
uzajamna povezanost u okviru drutva. U onoj meri u kojoj
svaka grupa bude nastojala da definie sebe pomou pred
stave koju ona ima jednom prirodnom obrascu, bie joj sve
tee da na drutvenom planu i dalje odrava veze sa dru
gim grupama, a naroito da menja sa njima svoje sestre
i erke, jer e biti sklona da ih zamilja kao da pripadaju
nekom posebnom soju". Dve slike, od kojih je jedna dru
tvena, a druga prirodna, i svaka za sebe celovita, zamenie
jedna jedina ali raskomadana drutveno-prirodna slika:*

167

PRIRODA:

vrsta 1

vrsta 2

vrsta 3

vrsta

KULTURA:

grupa 1

grupa 2

grupa 3

grupa

Razume se, utisak da nadradnjama dajemo neku vrstu

prvenstva moe se stei jedino zato to smo takav na
in zalaganja usvojili kao podesniji, i zato to je ova knjiga
posveena ideologiji i nadgradnjama. Mi niukoliko ne elimo
da navedemo itaoca na zakljuak da ideoloke transfor
macije dovode do drutvenih. Samo je obrnuti redosled taan : nain na koji ljudi zamiljaju odnose izmeu prirode i
kulture zavisi od naina na koji se menjaju njihovi vlastiti
drutveni odnosi. Ali poto nam je cilj da u ovoj knjizi
u glavnim crtama izloimo jednu teoriju nadgradnjama, iz
metodolokih razloga njima moramo da poklonimo posebnu
panju i tako ostavimo utisak da ostavljamo po strani
ili stavljamo na sporedno mesto veoma znaajne pojave
koje se trenutno ne nalaze u naem programu ispitivanja.
Meutim, mi ovde prouavamo samo senke koje se ocrtavaju
* Prigovorie nam se, moda, da smo u ve navedenom delu (6) osporili
da se totemizam moe protumaiti polazei od neposredne analogije izmeu ljudskih
grupa i prirodnih vrsta. Ali ta je kritika bila uperena protiv jedne teorije koju su
etnolozi formulisali, dok je ovde re jednoj uroenikoj teoriji (eksplicitnoj ili
implicitnoj) koja upravo odgovara institucijama koje bi etnolozi odbili da uvrste
u totemske institucije.

168

D I V L J A MISAO

TOTEM I KASTA

na pozadini peine, ne zaboravljajui pri tom da im jedino

panja koju im poklanjamo daje privid stvarnosti.

mienjameusobno razlikuju po tipu svog prebivalita i po

svom temperamentu : jedna, ratnika, vie je volela slobodne
prostore sa prostranim vidicima; druga, miroljubiva, ivela
je u umama. Mogue je da je i meu polovinama postojala
hijerarhija, jer na takvu pretpostavku navode nazivi kojima
se one ponekad oznaavaju kao ljudi koji imaju lepe kue
i ljudi koji imaju atrlje". Meutim, te hiherarhijske
razlike, psihike i funkcionalne, ispoljavale su se naroito
na nivou klanova ili njihovih delova, to jest zaselaka. U uroenikim evokacijama prolosti kao neki lajtmotiv stalno
se ponavljaju ove formulacije koje se primenjuju na svaki
klan ili zaselak : Bili su to veoma neobini ljudi. . . nisu
bili nalik na druge . . . . imali su navike i obiaje koji su
bili samo njima svojstveni. . ." Te osobenosti bile su veoma
raznolike: tu su bili u pitanju mesto boravka, ekonomska
delatnost, odea, ishrana, sposobnosti i sklonosti.
Pria se da su se ljudi iz klana rakuna hranili ribom
i divljim plodovima, a da su ljudi iz klana pume iveli u
planinama, izbegavali vodu koje su se veoma bojali, i jeli
najvie meso divljai. Ljudi iz klana divlje make spavali
su danju, a lovili nou, jer su bili obdareni otrim vidom;
ene su ih slabo zanimale. Ljudi iz klana ptice budili su se
pre svanua: Oni su liili na ptice po tome to nisu sme
tali drugima . . . jer, kao to postoji mnogo vrsta ptica, tako
je i meu njima bilo mnogo razliitih karaktera." Govorilo
se da svaki od njih ima vie ena, da ne vole da rade, da
ive dobro i imaju mnogobrojno potomstvo.
Ljudi iz klana rie lisice bili su lopovi od zanata,
veoma su voleli nezavisnost i iveli su duboko u umama.
Skitnice i nehajne u svemu, Iske lutalice" ipak su bile
zdrave kao dren jer nisu volele da se zamaraju". Ile su
bezbrino, ubeene da je ivot pred njima; i mukarci i
ene slabo su vodili rauna svojoj kosi i izgledali su za
puteni; iveli su kao prosjaci i lenjivci. Stanovnici zaseoka Nagnuti-hrastov-kolac, koji se nalazio u umi, bili su
nestalnog temperamenta, fiziki slabi, potpuno predani
igri, uvek nespokojni i brini; bili su to ranoranioci i ne
spretni ako vici. Stanovnici zaseoka Visoki-ambar-za-kukuruz bili su cenjeni i pored svoje oholosti: dobri vrtlari,

*
Posle ovog objanjenja postojae manja opasnost da
budemo pogreno shvaeni kada prethodne stranice rezimi
ramo kao izlaganje pojmovnih transformacija koje prate
prelaenje sa eksogamije na endogamiju (a to prelaenje
je, oigledno, mogue u oba smera). Bar neka od algonkinskih plemena iz kojih potiu nai poslednji primeri imala
su hijerarhijsku klansku strukturu, pa moemo slutiti da je
ona morala predstavljati izvesnu smetnju funkcionisanju
jedne eksogamije koja je podrazumevala ravnopravnost. Ali
izrazitiji hibridni institucionalni oblici postoje na jugo
istoku Sjedinjenih Drava, u plemenima jezike grupe
muskogi ; oni se nalaze na sredokrai izmeu totemskih grupa
i kasta, ime se, uostalom, objanjava nedoumica da li su
oni endogamnog ili eksogamnog karaktera.
ikasaue su moda bile eksogamne na nivou klanova, a
endogamne na nivou polovina. Polovine su se, u svakom
sluaju, odlikovale iskljuivou (to je upadljivo u struk
turama ovoga tipa), koja se graniila sa uzajamnim nepri
jateljstvom: bolest i smrt esto su bile pripisivane vradbinama ljudi iz suprotne polovine. Svaka polovina izvodila
je svoje rituale u ljubomorno uvanoj izdvojenosti; pri
padnici druge polovine koji bi prisustvovali tim ritualima
mogli su da budu kanjeni smru. Isti stav postojao je
u Krika; na nivou grupa on vrlo upadljivo podsea na stav
koji je u Aranda preovladivao na nivou totemskih grupa:
svako je izvodio svoje rituale u svom zatvorenom krugu,
iako je korist od njih bila samo za druge", to, uzgred budi
reeno, dobro pokazuje da se endopraksa i eksopraksa
nikada ne mogu definisati svaka za sebe i kao potpuno
nezavisne, ve samo kao komplementarni vidovi jednog
dvosmislenog odnosa sa sobom i sa blinjim, kao to je
to Morgan pokazao nasuprot Meklenanovim tvrenjima.
Smatralo se da se polovine koje su verovatno sluile
za obrazovanje suprotnih tabora prilikom sportskih tak-

169

170

171

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

veoma vredni ljudi ali slabi lovci, oni su menjali kukuruz

za divlja. Govorilo se za njih da su otvoreni, tvrdoglavi
i majstori u predskazivanju vremena. Kolibe zaseoka Crveni-smrdljivac, pak, bile su sve pod zemljom . . . (Svonton, 2, str. 190213).
Ova obavetenja bila su prikupljena, u vreme kada su
tradicionalne institucije ivele jo samo u seanju starih
informatora, i jasno je da jedan njihov deo predstavlja
bapske prie. Nijedno drutvo ne bi moglo sebi da dopusti
da u tom stepenu glumi prirodu", ili bi se, u tom sluaju,
raspalo na velik broj nezavisnih i neprijateljskih grupa, od
kojih bi svaka osporavala ljudsku prirodu drugim grupama.
Svedoanstva koja je Svonton prikupio predstavljaju isto
toliko socioloke mitove koliko i etnografska obavetenja,
pa ak i vie one prve nego ova druga. Ipak, njihova brojnost,
meusobne slinosti, zajednika shema od koje polaze, po
stojanje svedoanstava istoga tipa kod susednih grupa
sve to nas navodi na pretpostavku da, ak i ako su stvarne
institucije bile mnogo drukije, tu bar imamo neku vrstu
pojmovnog modela drutva ikasaua, koje je izvanredno
zanimljivo zato to podsea na kastinsko drutvo, iako su
svojstva kasta i njihovi odnosi i njemu oznaeni pomou
upuivanja na prirodne vrste, dakle po ugledu na totemske
grupe. Uostalom, odnosi za koje se pretpostavlja da postoje
izmeu klanova i ivotinja ije ime oni nose odgovaraju
odnosima koje sreemo u totemskim" drutvima klasinog
tipa: bilo da klan vodi poreklo od ivotinje, bilo da se
jedan ovek koji je predak klana u mitska vremena oenio i
votinjom. Meutim, ta drutva, koja se bar zamiljaju tako
kao da ih sainjavaju prirodne" kaste, to jest gde je kul
tura shvaena kao projekcija ili odraz prirode, predstavljaju
sponu izmeu drutava kojima su se klasici etnologije po
sluili da bi ilustrovali svoje shvatanje totemizma (ravni
arska plemena i plemena sa jugozapada), i drutava kao
to su drutva Naeza, gde se sree jedan od retkih pri
mera pravih kasta za koje se zna u Severnoj Americi.
Tako smo utvrdili da u dvema klasinim postojbinama
takozvanog totemizma institucije koje su bile definisane
pomou toga varljivog pojma mogu da budu odreene,

kao u Australiji, sa funkcionalnog stanovita, bilo da, kao

u Americi, ustupe mesto oblicima koji su takoe zamilje
ni po uzoru na totemske grupe, iako oni pre funkcioniu
kao kaste.
Preimo sada u Indiju, takoe klasinu postojbinu
ne totemizma, ve kasta. Utvrdiemo da u dodiru sa nji
ma, u institucijama koje vae kao totemske, dolazi do
transformacije obrnuto simetrine onoj u Americi: umesto
da kaste budu zamiljene prema jednom prirodnom modelu,
ovde su totemske grupe zamiljene prema jednom kulturnom
modelu.
Totemski nazivi koji se sreu u izvesnih plemena u
Bengalu veinom su ivotinjskog ili biljnog porekla. Takav
je sluaj sa nekih 67 popisanih totema Oraona iz ota
Nagpura, izuzev gvoa, koje je, poto zabrana njegove
upotrebe u ishrani nema nikakve svrhe, zabranjeno dodi
rivati usnama i jezikom: ta zabrana se, dakle, opet izra
ava terminima koji je ine slinom zabrani u ishrani. 340
popisanih eksogamnih klanova Munda iz iste oblasti imaju
preteno ivotinjske i biljne toteme, koje je zabranjeno ko
ristiti u ishrani. Meutim, tu se ve zapaaju totemi drugaije
prirode: pun mesec, meseina, duga, imena meseci, dana,
bakarna narukvica, veranda, suncobran, zanimanja ili kaste
kao to su kasta pletara i bakljonoa. (Rizli, knj. II, i u
Dodatku). Dalje prema zapadu, 43 imena klanova kod
Bhila predstavljaju imena 19 biljaka, 17 ivotinja i 7 pred
meta: kame, razbijenog lonca, sela, batine sa trnjem, naruk
vice, kotura oko lanka na nozi, komada hleba. (Kpers, str.
143144).
Sputajui se na jug, zapaamo pre svega preokretanje
odnosa izmeu prirodnih vrsta i predmeta ili proizvoda.
U klanovima Devanga, kaste madraskih tkaa, ima malo
imena : kiselo mleko, staja, metalni novac, brana, kua, lek
za oi, no, makaze, amac, lampa, odelo, enska odea,
konopac koji se veaju lonci, stara ralica, manastir, po
grebna lomaa, crep. U Kuruba iz Misore ima 67 popi
sanih eksogamnih klanova, koji nose imena ivotinja i
biljaka, ili se ovako oznaavaju : kola, pehar za pie, srebro,
belutak, klube konca, narukvica, zlatna alka, pijuk, obojeni

172

173

D I V L J A MISAO

TOTEM I KASTA

porub na odei, batina, pokriva, mera, brkovi, razboj,

bambusova trska (Terston, knj. II, str. 160 i dalje, knj. IV,
str. 64).
Nije iskljueno da je pomenuta pojava vezana pre za pe
riferne oblasti Indije nego za njen jug, jer smo u iskuenju da
povodom te pojave podsetimo na mitsku ulogu koju izvesna
plemena iz jugoistone Azije pripisuju izraenim predmeti
ma : sablji, nou, koplju, igli, stubu, uetu, itd. Bilo kako
bilo, u Indiji se izraenim predmetima ija imena slue
kao imena klanova ukazuje posebno potovanje, kao i totemskim biljkama i ivotinjama: bilo da im se odaje pota
prilikom enidbe, bilo da se potovanje koje se gaji prema
njima ispoljava u nekom udnom i svojevrsnom obliku : tako
je, u Bhila, klan razbijenog lonca obavezan da skuplja parad
zemljanih sudova odreenog tipa i da ih ukopava. Ponekad
se stie utisak da ima izvesne sveine u invenciji : Arisana
gotram, klanska biljka u Karuba, nosi ime indijski afran;
ali kako bi kau bilo nezgodno liiti se tako vanog
zaina, to se u ishrani zabranjuje korienje semenke biljke
korra.
*

kao da su u Americi totemske klasifikacije zahvatile za

etke kasta, dok bi se reklo da su u Indiji ostaci totemskih grupa pustili da ih prome simbolika tehnolokog i
profesionalnog karaktera. Ti ase-kroaze"* manje e nas
iznenaditi ako imamo na umu da postoji nain da se australijske institucije izraze kastinskim jezikom, otmenijim
i neposrednijim od naina kojim smo se gore posluili.
Mi smo, naime, bili sugerisali da, poto svaka totemska
grupa preuzima nadzor nad jednom ivotinjskom ili bilj
nom vrstom u korist drugih grupa, te funkcionalne spe
cijalizacije podseaju, u izvesnom smislu, na specijalizacije
kasta prema profesiji, jer se i one bave jednom specifinom
delatnou koja je neophodna za ivot i blagostanje itave
grupe. Ipak, kasta grnara doista izrauje zemljane sudove,
kasta peraa stvarno pere rublje, kasta berbera istinski brije,
dok magijska mo australijskih totemskih grupa predstavlja
neto imaginarno; razlika je oigledna, ak i ako u delotvornost magijske moi veruju i oni za koje se pretpostavlja
da im ona koristi, i oni koji iskreno tvrde da njome raspo
lau. S druge strane, veza izmeu vraa i prirodne vrste
ne moe se logiki zamisliti po istom obrascu kao i veza
izmeu zanatlije i predmeta koji je on napravio: jedino su
se u mitska vremena totemske ivotinje raale neposredno iz
pretkovog tela. Danas, kenguri raaju kengure; vra se za
dovoljava time to im pri tom pomae.
Ali ako australijske institucije posmatramo iz ire per
spektive, zapaziemo jednu oblast gde je paralelizam sa ka
stinskim sistemom mnogo jasniji : dovoljno je da radi toga
usredsredimo panju na drutvenu organizaciju pre nego
na religiozna verovanja i obrede. Jer, prvi posmatrai au
stralijskih drutava bili su, u izvesnom smislu, u pravu to
su klase branih drugova nazvali kastama: jedan australijski odseak proizvodi svoje ene za druge odseke, kao
to kasta ljudi odreene profesije proizvodi dobra i uslu
ge koje druge kaste dobijaju samo njenim posredstvom . . .
Prema tome, povrno bismo rasuivali kad bismo ih prosto
suprotstavili polazei od njihove eksogamije i endogamije.

I u drugim delovima sveta postoje heteroklitne liste na

ziva klanova; ima ih osobito ( moda je to simptomatino)
na severu Australije, oblasti najpodlonijoj stranim uticajima. U Africi su, kao individualni totemi, zabeleeni ilet
za brijanje i metalni novac:
Kada sam zapitao (Dinke) koga treba da prizivam kao
svoja klanska boanstva, samo upola alei se oni su mi
sugerisali Pisau mainu, Hartiju i Kamion, jer, zar nisu
ba te stvari uvek pomagale mome narodu, i zar ih Evrop
ljani nisu primili od svojih predaka?" (Linhart, str.110).
Ali ta heteroklitnost nigde se ne ispoljava u toli
koj meri kao u Indiji, u kojoj totemski nazivi sadre ve
liki broj imena izraenih predmeta, to jest proizvoda ili
simbola funkcionalnih aktivnosti koje zato to su otro
diferencirane u kastinskom sistemu mogu, u plemenu
ili samoj kasti, da slue za izraavanje diferencijalnih raz
maka medu drutvenim grupama. Sve se, dakle, odvija tako

* Francuska re kojom se oznaava korak kojim se parovi ukrtaju u plesu,

ili ukrtanje parova u kadrilu. Prim. prev.

174

175

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

U stvari, prema profesiji stvorene kaste i totemske grupe

podjednako su ekso-praktine", prve na planu razmene do
bara i usluga, a druge na planu razmene ena.
Ali u oba sluaja uvek se moe otkriti jedan koeficijenat
endo-prakse". Te kaste su otvoreno endogamne, ako izu
zmemo sluajeve u kojima postoje prepreke za sklapanje
braka, za koje smo na drugom mestu (1, glava XXV) po
kazali da, zauzvrat, tee da postanu sve brojnije. Australijske grupe su eksogamne, ali najee prema formuli ogra
niene razmene koja predstavlja podraavanje endogamije
u okviru same eksogamije, poto ograniena razmena karakterie grupe koje sebe smatraju zatvorenim i ije se
unutranje razmene vre u okviru njih samih : tako se unu
tranja razmena suprotstavlja optoj razmeni, koja je otvo
renija prema spoljanjoj sredini i koja omoguava uvoe
nje novih grupa, pri emu struktura ostaje nepromenjena.
Te odnose moemo ilustrovati jednim dijagramom:

sa stanovita prirode to se ne bi moglo rei za specijali

zaciju eksogamnih grupa radi proizvodnje ena razliitih
vrsta. Jer, ako zanimanja stvarno predstavljaju posebne
drutvene vrste", ene roene u razliitim odeljcima ili
pododeljcima ipak sve pripadaju istoj prirodnoj vrsti.
U tome je zamka koju je stvarnost postavila ljudskoj
uobrazilji; ljudi su pokuali da je izbegnu traei na planu
prirode stvarnu raznovrsnost, jedini objektivni model koji
(u nedostatku podele rada i profesionalne specijalizacije,
ako ne znaju za njih) moe da ih nadahne da izmeu sebe
uspostave odnose komplementarnosti i saradnje. Dru
gim recima, oni te odnose zamiljaju prema modelu na
osnovu koga zamiljaju odnose izmeu prirodnih vrsta (a
takoe i polazei od svojih vlastitih drutvenih odnosa).
U stvari, postoje samo dva prava modela konkretne razno
vrsnosti: jedan se nalazi na planu prirode to je model
raznovrsnosti vrsta; a drugi na planu kulture to je model
raznovrsnosti funkcija. Postavljena izmeu ta dva prava mo
dela, razmena ena ima nejasan i dvosmislen karakter:
jer ene su sa gledita prirode sline, i samo se sa stano
vita kulture mogu smatrati razliitim; ali ako preovlauje
prva perspektiva (a takav je sluaj kada je kao model
raznovrsnosti izabran model iz prirode), slinost odnosi
prevagu nad razlikom: treba, bez sumnje, vriti razmenu
ena, jer su one proglaene razliitim; ali pretpostavka
za tu razmenu je da se one, u stvari, smatraju slinim. Za
uzvrat, kada se stvar posmatra iz druge perspektive, i kada
se model za raznovrsnost uzme iz kulture, razlika, koja od
govara stanovitu kulture, odnosi prevagu nad slinou:
smatra se da su ene meusobno sline samo u granicama
svojih drutvenih grupa, pa se, prema tome, ne srne vriti
razmena ena medu kastama. Kaste polaze od toga da su
ene raznorodne na planu prirode, a totemske grupe od
toga da su one raznorodne na planu kulture; najdublji raz
log ove razlike izmeu ta dva sistema je u tome to kaste
doista iskoriavaju raznovrsnost koja postoji u sferi kulture,
dok totemske grupe samo imaju iluziju da iskoriavaju
raznovrsnost koja meu enama postoji na planu prirode.

na kome se vidi da je ograniena razmena, taj zatvoreni"

oblik eksogamije, logiki blia endogamiji od opte razmene,
koja predstavlja njen otvoreni "oblik.
To nije sve. Izmeu razmene ena i razmene dobara ili
usluga postoji jedna sutinska razlika: prve su bioloke
jedinke (to jest, prirodni proizvodi) koje su prirodno rodile
druge bioloke jedinke; druga, pak, predstavljaju izraene
premete (ili radnje obavljene pomou odreenih tehnika i
izraenih predmeta), to jest drutvene proizvode koje na planu
kulture stvaraju struna lica; simetrija izmeu kasta stvore
nih prema profesiji i totemskih grupa jeste obrnuta simetrija.
Princip po kome se vri diferenciranje meu njima uzet je
u jednom sluaju iz kulture, a u drugom iz prirode.
Samo, ta simetrija postoji jedino na ideolokom planu;
ona nema konkretnu osnovu. Sa stanovita kulture profe
sionalne specijalnosti zaista su razliite i komplementarne;

176

177

D I V L J A MISAO

TOTEM I KASTA

Sve to smo upravo kazali moe se izraziti na drugi na

in. Kaste koje se definiu prema jednom modelu iz podru- ,
ja kulture odista vre izmeu sebe razmenu kulturnih dobara,
ali za naknadu za simetriju koju postuliraju izmeu prirode
i kulture, one svoju prirodnu proizvodnju moraju da zamisle
prema jednom modelu iz prirode, zato to njih sainjavaju
bioloka bia: njihova proizvodnja jesu ene, koje ta bio
loka bia proizvode i koje njih same proizvode. Otuda proi
zlazi da su ene razliite po uzoru na prirodne vrste: sa
njima se ne moe vrtiti razmena, ba kao to se ni pri
rodne vrste ne mogu ukrtati. Totemske grupe plaaju obr
nuto simetrinu cenu. One se definiu prema jednom mo
delu iz prirode i meu sobom vre razmenu prirodnih predmeta, To jest ena koje proizvode i koje njih prirodnim putem
proizvode. Postulirana simetrija izmeu prirode i kulture
povlai tada za sobom izjednaavanje prirodnih vrsta na
planu kulture. Kao to su ene, koje su istorodne na planu
prirode, proglaene za raznorodne na planu kulture, tako su
i prirodne vrste, koje su raznorodne na planu prirode, prog
laene za istorodne na planu kulture: doista, kultura tvrdi
da sve one potpadaju pod isti tip verovanja i obiaja, poto im
je, sa njenog stanovita, zajedniko obeleje da ovek moe da
ih nadzire i doprinosi njihovom umnoavanju. Prema tome,
mukarci na planu kulture vre razmenu ena koje te iste
mukarce odravaju trajno prisutnim na planu prirode: a
oni tvrde da na planu kulture odravaju trajno prisutnim
vrste iju razmenu vre sub speciae naturae: kao prehram
benih proizvoda koji se mogu zamenjivati, jer predstavljaju
hranu, i zato toa to vai i za enemukarac moe da se
zadovolji izvesnom hranom i odrekne se druge hrane utoliko
to bilo koja ena ili bilo koja hrana mogu da poslue za
raanje dece i odravanje ivota.

strukture: s obzirom da je raznovrsnost funkcija stvarna,

komplementarnost se javlja na tom nivou, dok bi funkci
onalnost razmen ena ali izmeu istih drutvenih jedini
ca imala obeleje nagomilavanja (ranije smo videli zbog
ega ono nema praktinu vrednost, ispor. na str. 158).
Nasuprot tome, totemske grupe su homogene u pogledu
funkcije koju vre, poto ona nema stvarni efekat i poto
se u svim grupama svodi na neprestano ponavljanje iste
iluzije; one, prema tome, moraju da budu heterogene u
pogledu strukture, poto je prema pravilima svaka odreena
da proizvodi ene razliite drutvene vrste.
U totemizmu, prema tome, tobonju uzajamnost obra
zuju ponaanja koja su meusobno homogena i samo naporedna: svaka grupa na isti nain zamilja da ima magijsku
mo nad jednom vrstom; ali poto ta iluzija nema nikakvog
osnova, ona postoji samo kao forma bez sadrine, koja je, kao
takva, istovetna sa drugim formama. Prava uzajamnost proistie iz povezivanja dva procesa: prirodnog procesa, koji se
odvija preko ena koje raaju mukarce i ene; i kulturnog
procesa, iji su protagonisti mukarci koji socijalno odreuju
te ene naporedo sa njihovim raanjem prirodnim putem.
U kastinskom sistemu uzajamnost se ispoljava u funk
cionalnoj specijalizaciji; ona se, dakle, doivljava na planu
kulture. Prema tome, valencije homogenosti su osloboene;
postulirana analogija izmeu ljudskih grupa i prirodnih
vrsta od formalne postaje sadrinska (kao to smo videli
na primeru ikasaua i ve navedene formule Manuovih
zakona; ispor. na str. 155); endogamija postaje mogua,
poto se pravi odnos uzajamnosti uspostavlja na drugi nain.
Ali ta simetrija ima svoje granice. Totemske grupe, bez
sumnje, podraavaju svojim stavom funkcionalne usluge:
pored toga to su te usluge imaginarne, one ne spadaju
u kulturu, poto se ne vre na nivou vetina u civilizaciji,
ve na nivou prividnog prisvajanja prirodnih sposobnosti
koje nedostaju oveku kao biolokoj vrsti. Bez sumnje, i u
kastinskom sistemu opet sreemo neto to odgovara za
branama u ishrani; ali te zabrane se najpre na simptomatian nain izraavaju u obrnutom obliku jedne endokuhinje", a, s druge strane, ispoljavaju se pre na nivou pri-

*
Tako stiemo do zajednikih svojstava za koja obrnute
primere predstavljaju prema profesijama stvorene kaste i to
temske grupe. Kaste su heterogene s obzirom na funkciju ko
ju vre, pa, prema tome, mogu da budu homogene u pogledu

12

178

DIVLJA MISAO

premanja hrane nego na nivou njene proizvodnje, to jest

na planu kulture: one su precizne i podrobno objanjene,
a naroito u pogledu kulinarskih radnji i posua.
Najzad, ene su po svojoj prirodi jednake (s obzirom
na svoju anatomsku strukturu i fizioloke funkcije), pa u od
nosu na njih kultura ima odreene ruke za veliku igru
diferenciranja (bilo da se ono shvata kao pozitivno ili ne
gativno i, prema tome, koristi za ustanovljavanje eksogamije ili endogamije, svejedno); ali hrana se ne moe u pot
punosti zamenjivati. U ovoj drugoj oblasti, ta igra bre do
stie granicu koju nije u stanju da prekorai; ljudi pokazuju
utoliko manju revnost da sve vrste hrane klasiraju kao totemske zato to je, kao to smo to ranije videli, tee liiti se
indijskog afrana nego korra-e. To jo pre vai za profesional
ne funkcije : zato to su stvarno razliite i komplementarne,
one omoguavaju zasnivanje odnosa uzajamnosti u njegogovom najistinitijem obliku. Zauzvrat, one iskljuuju nega
tivni odnos uzajamnosti i tako postavljaju granice logikoj
harmoniji kastinskog sistema. Svaka kasta ostaje delimino
endofunkcionalna", poto ne moe sama sebi da uskrati,
samim tim to se one smatraju nezamenljivim, specifine
usluge koje ona najpre treba da ini drugim kastama.
Da nije uvek tako, ko bi brijao berberina?
Nije, dakle, isto uvesti u jednu jedinu prirodnu vrstu, to
jest ljudsku vrstu, raznovrsnost koja doprinosi njenom konstituisanju na planu drutva, ili projicirati na drutveni plan
prirodno konstituisanu raznovrsnost biljnih i ivotinjskih vr
sta. Drutva sa totemskim grupama i eksogamnim odsecima
uzalud veruju da sa vrstama, koje su razliite, i enama, koje
su istovetne, uspevaju da igraju istu igru. Ona ne primeuju da, poto su ene istovetne, zaista zavisi od volje dru
tva hoe li se one uiniti razliitim, dok vrste, s obzi
rom da su razliite, niko ne moe uiniti istovetnim, to jest
zavisnim od iste volje : ljudi raaju druge ljude, a ne nojeve.
Ipak, onda kada se ova pitanja razmatraju u jednom vrlo
irokom okviru, zapaa se ekvivalentnost izmeu ova dva
velika sistema razlika kojima su se ljudi posluili da bi
konceptualizovali svoje drutvene odnose. Moglo bi se
veoma uproeno rei da kaste shvataju sebe kao prirodne
vrste, dok totemske grupe predstavljaju prirodne vrste kao

TOTEM I KASTA

179

kaste. Meutim, i ova formulacija mora se nijansirati:

kaste prividno naturalizuju pravu kulturu, dok totemske
grupe stvarno uklapaju u kulturu jednu tobonju prirodu.
Sa oba ova gledita treba prihvatiti kao tanu pretposta
vku da sistem drutvenih funkcija odgovara sistemu prirod
nih vrsta, a svet bia svetu predmeta, te, prema tome, smat
rati sistem prirodnih vrsta i sistem izraenih predmeta za
dve posrednike skupine kojima se ovek slui da bi prevaziao suprotnost izmeu prirode i kulture i zamislio ih
kao celinu. Ali postoji i jedan drugi nain.
U nekoliko plemena lovaca iz Severne Amerike pria
se da su u vreme postanka sveta bizoni bili svirepe ivo
tinje koje su bile toliko mrave da su izgledale kao sama
kost i koa" : ne samo ovek nije mogao jesti njihovo meso,
nego su se oni hranili njegovim mesom. Ljudi su, dakle,
nekada posluili kao hrana ivotinji koja e, kasnije, po
stati njihova prevashodna hrana, ali koja je onda pred
stavljala suprotnost hrani, jer je bila takva da se nije mogla
jesti sama kost. Kako se objanjava ovako potpun preo
kret?
Dogodilo se, kae se dalje u tom mitu, da se jedan bizon
zaljubio u jednu devojku i da je poeleo da je uzme za enu.
Ona je bila jedina ena u jednoj mukoj zajednici, ki
oveka koji ju je zaeo poto se bio ubo na trnovit
bun. ena se tako ukazuje kao proizvod negativnog spa
janja prirode koja je neprijateljski raspoloena prema oveku (trnovit bun) sa ljudskom antiprirodom (trudan mu
karac). I pored nene ljubavi koju su gajili prema svojoj
keri i strana koji im je bizon ulivao, pripadnici te zajednice
smatrali su da je mudro da pristanu na taj brak, i sakupili su
poklone od kojih je svaki trebalo da zameni jedan deo bizonovog tela : kapa od perja postala bi kima, tobolac od vidrine
koe zamenio bi kou na grudima, izatkani pokriva pred
stavljao bi trbuh, iljati tobolac eludac, mokasine krsta,
luk rebra, itd. Nabrojano je blizu 40 takvih koresponden
cija (o jednoj drugoj verziji toga mita, ispor. kod Dorsija
i Krebera, broj 81).
Razmena ena funkcionie, prema tome, kao mehanizam
koji posreduje izmeu prirode i kulture, za koje se najpre
12

180

181

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

smatralo da su razdvojene. Zamenjujui natprirodnu i pri

mitivnu arhitektoniku kulturnom arhitektonikom, taj brak
stvara jednu drugu prirodu koju ovek moe da menja, to
jest posredovanu prirodu. I, doista, usled tih dogaaja bi
zoni, koji su bili sama kost i koa", postali su isto meso",
i od ljudodera pretvorili se u ivotinje koje se mogu jesti.
Isti deo mita ponekad je preokrenut, kao u Navaho Indijanaca: njihov mit se zavrava preobraavanjem
jedne ene u meku-ljudodera, to je obrnuto simetrino
preobraavanju bizona-ljudodera u mua. Opisivanje te
metamorfoze nastavlja se pomou raznih pojedinosti koje su
zapaene meu mnogobrojnom vrstama divljih biljaka i ivo
tinja: ljudoderkina vagina postaje je, njene dojke pretva
raju se u semenke iz borove iarke i ir, njen trbuh u
druge semenke (alkali" : Sporobolus cryptandrus, airoides,
Tor.) njen dunik u lekovitu biljku, njeni bubrezi u
peurke, itd. (Hejl-Vilrajt, str. 83).
Ovi mitovi izvrsno pokazuju kako u populacijama u
kojima totemske klasifikacije i funkcionalne specijalizacije
imaju vrlo ogranien efekat, ukoliko nisu potpuno odsu
tne, razmene ena mogu da poslue kao model koji se
neposredno moe primeniti na posredovanje prirode i
kulture, potvrujui tako, kao to smo to sugerisali na
prethodnim stranicama, s jedne strane da sistem ena"
predstavlja srednji lan izmeu sistema bia (prirodnih)
i sistema predmeta (izraenih), i, s druge strane, da se
svaki sistem shvata kao transformacija u jednoj grupi.
Od ta tri sistema, jedino sistem bia poseduje objek
tivnu realnost izvan oveka, a jedino sistem funkcija pose
duje u punoj meri drutvenu egzistenciju u samom
oveku, prema tome. Ali punoa koju svaki od ova dva
sistema ima na jednom planu objanjava zato se ni je
dnim ni drugim ne moe lako rukovati na drugom planu:
hrana koju svi upotrebljavaju ne moe se u potpunosti
totemizirati", bar ne bez podvale*; a kaste iz simetri-

nih razloga moraju biti endofunkcionalne i, u isti

mah, sluiti za konstruisanje dinovske sheme od
nosa uzajamnosti. U oba ta sluaja, prema tome,
odnos uzajamnosti nije apsolutan: u graninim zona
ma on ostaje nekako zamagljen i deformisan. Logi
ki govorei, odnos uzajamnosti pri razmeni ena
predstavlja isto tako neistu formu, poto ona ostaje na
sredini izmeu jednog modela iz prirode i jednog modela
iz kulture. Ali ba taj hibridni karakter omoguava joj da
savreno funkcionie. Zdruena sa jednom ili drugom
formom, ili potpuno sama, jedino ona moe da polae pra
vo na univerzalnost.
#

* Za klanska boanstva u Dinka koje bi stari etnolozi bez oklevanja

nazvah' totemima primeeno je sledee: ...mali broj njih ima veliki znaaj u
ishrani, a kada je to sluaj, potovanje koje im se ukazuje ne zabranjuje da se oni
jedu. Tako klan irafe smatra da srne da jede meso te ivotinje; jedini je uslov da
njegov pripadnik ne prolije njenu krv. (Linhart, str. 114115).

Iz nae analize najpre proizlazi sledei zakljuak: totemizam koji je prekomerno bio formalizovan jezikom primitiviteta" mogao bi se isto tako formalizovati pomou jedne
vrlo jednostavne transformacije jezikom reima kasta, koji
je suta suprotnost primitivitetu. Ve to pokazuje da nije
u pitanju nezavisna institucija koja se moe definisati
pomou svojih specifinih svojstava, i koja je tipina za
izvesne oblasti na svetu i izvesne oblike civilizacije, ve
jedan modus operandi koji se moe otkriti ak i u drutve
nim strukturama to se po tradiciji definiu kao potpuno
suprotne totemizmu.
Na drugom mestu, sada lake moemo da resimo te
kou koja nastaje zbog toga to se u institucijama koje
se nazivaju totemskim pravila za akciju sreu pored siste
ma pojmova na koje se pozivamo. Pokazali smo da zabrane
u ishrani ne predstavljaju specifinu crtu totemizma: njih
sreemo i u drugim sistemima koje one takoe obeleavaju", i obrnuto, sisteme naziva koji se slue imenima iz
biljnog i ivotinjskog carstva ne prate uvek zabrane u
ishrani: oni mogu biti obeleeni" na razne naine.
S druge strane, eksogamija i zabrane u ishrani ne
predstavljaju predmete razliite od drutvene prirode, koje
bi trebalo odvojeno izuavati i meu kojima bi se mogao
otkriti uzroan odnos. Kao to to jezik skoro svuda po
kazuje, to su dva vida ili naina to slue za konkretno

182

183

DIVLJA MISAO

TOTEM I KASTA

opisivanje praxisa, koji, kao drutvena aktivnost, moe

da bude okrenut prema spoljanjem ili unutranjem sve
tu, i u kome su te dve orijentacije uvek prisutne, iako se
ispoljavaju na razliitim planovima i pomou razliitih
kodova. Ako odnos izmeu totemskih institucija i kasta
moe na prvi pogled delovati kao odnos koji se nimalo ne
razlikuje od odnosa izmeu eksogamije i endogamije (jer
su, videli smo, stvari u sutini sloenije), vrste i funkcije,
i, najzad, izmeu modela iz prirode i modela iz kulture,
tome je razlog to se u svim za empirijsko posmatranje
pogodnim i prividno heterogenim sluajevima sree jedna
ista shema koja odreuje pravi predmet naunom istrai
vanju. Sva drutva smatraju da postoji analogija izmeu
seksualnog odnosa i jedenja; ali, u zavisnosti od sluaja i
nivoa na kojima se misao kree, as se mukarac a as
ena nalaze u poloaju onoga koji jede ili onoga koga jedu.
A to samo znai da sva drutva postavljaju zahtev da se
uspostavi diferencijalni razmak izmeu termina i da se
svaki od njih tano identifikuje.

istiu iz praxisa. Iako infrastrukturama ne osporavamo ne

pobitno prvenstvo, mislimo da se izmeu praxisa i obi
aja uvek javlja posrednik u obliku pojmovne sheme. Po
mou nje se jedna materija i jedna forma, koje ni jedna
ni druga ne postoje kao nezavisne, ostvaruju kao strukture,
to jest kao neto to je u isti mah empirijsko i inteligibilno. Toj teoriji superstruktura, koju je Marks postavio
samo u glavnim crtama, mi elimo da damo svoj doprinos,
preputajui istoriji da zajedno sa demografijom, tehno
logijom, istorijskom geografijom i etnografijom radi na
razvijanju prouavanja infrastruktura u uem smislu te
reci; tim prouavanjima mi se ne moemo poglavito ba
viti, jer je etnologija pre svega jedna vrsta psihologije.
Prema tome, mi tvrdimo jedino to da smo dosada
dokazali da se dijalektika superstruktura, kao i dijalekti
ka jezika, sastoji u postavljanju konstitutivnih elemenata,
koji tu ulogu mogu da igraju samo pod uslovom da su
potpuno jasno definisani, to jest suprotstavljeni u paro
vima, da bi se zatim pomou tih konstitutivnih elemenata
izgradio jedan sistem, koji e, naposletku, odigrati ulogu
sintetikog posrednika izmeu ideje i injenice, preobra
avajui ovu poslednju u znak. ovekov duh tako ide
od empirijske raznovrsnosti ka pojmovnoj uproenosti,
a zatim od pojmovne uproenosti ka sintezi sa odreenim
znaenjem.
Ovu glavu najprikladnije emo zavriti ilustrujui ovo shvatanje jednom uroenikom teorijom. Mit
uroenika Joruba, koji predstavlja pravi Totem i tabu u
minijaturi, rastavlja deo po deo sloenu graevinu naziva
i zabrana.
Treba objasniti sledea pravila. Tri dana posle roe
nja deteta poziva se svetenik da mu d njegov orisha
i njegove ewaw". Prva re oznaava bie ili predmet u
iju e ast dete vriti kultne obrede, i koje povlai za
sobom zabranu sklapanja braka sa svakom osobom koja
ima isti orisha. U tom svojstvu to bie ili predmet postaje
glavni ewaw te osobe koja ga ostavlja u naslee svojim
potomcima do etvrtog kolena. Sin te osobe dobija, kao
drugi ewaw, ivotinjski ewaw ene svoga oca, a sin toga

Ni na ovom mestu ne elimo da kaemo da su dru

tveni ivot i odnosi izmeu oveka i prirode projekcija,
ako ne ak i rezultat jednog kruenja pojmova koje bi se
odvijalo u ovekovom duhu. Ideje se nalaze u nama,"
pisao je Balzak, kao dovren sistem, slian jednom carstvu
prirode, kao neka vrsta cvetanja iju e ikonografiju dati
jedan genijalan ovek koga e, moda, smatrati za luaka."*
Ali onome ko bi se toga poduhvatio, bez sumnje bi bilo po
trebno vie ludosti nego genijalnosti. Ako tvrdimo da
pojmovna shema namee obiaje i odreuje ih, inimo to
zato to se oni, kao predmet koji etnolog prouava u vidu
zasebnih realnosti, lokalizovanih u vremenu i prostoru i
specifinih za svaki poseban nain ivota i oblik civiliza
cije, ne poklapaju sa praxisom koji bar u tome se slaemo
sa Sartrom (str. 181) predstavlja za nauke oveku onaj
osnovni totalitet. Marksisti su ako ne i sm Marks
odve esto rasuivali tako kao da obiaji neposredno pro* H. de Balzac, Louis Lambert, Oeuvres compltes, Bibl. de la Pliade,
vol. X, str. 396.

184

DIVLJA

MISAO

sina, pak, usvaja biljni i trei po redu ewaw ene svoga

oca; najzad, sin sinovljevog sina usvaja etvrti ewaw te
roake, to jest, jednog pacova, pticu ili zmiju.
Po miljenju uroenika ta zamrena pravila poi
vaju na prvobitnoj podeli te populacije na est grupa: na
ribarevu grupu; grupu predznaka": ribe, zmije i ptice;
lovevu grupu; grupu etvoronoaca; grupu zemljoradnika;
grupu biljaka. Svaka grupa obuhvata mukarce i ene,
to znai da ukupno ima dvanaest kategorija.
Na poetku su brakovi bili rodoskvrni u svakoj grupi:
brat se enio sestrom. U joruba jeziku ista re istovremeno
oznaava brak, obed, posedovanje, vrednost, dobitak, na
bavljenu stvar. Oeniti se i jesti predstavljaju istovetne
inove. Ako brata i sestru iz prve grupe oznaimo slovima
A i B, a brata i sestru iz druge grupe oznaimo slovima
C i D, i tako dalje, poetna rodoskvrna situacija moi
e da se prikae pomou sledee tabele:
1
AB

2
CD

3
EF

4
GH

5
IJ

6
KL

Ali ljudima je brzo dosadila jednolina hrana";

tako se sin para AB dokopao enskog proizvoda para CD,
a tako je bilo i sa parovima EF i GH, itd. :
ABD

CDB

EFH

GHF

IJL

KLJ

To nije bilo dovoljno: ribar je zaratio s lovcem, lovac

sa zemljoradnikom, zemljoradnik sa ribarom, i svaki je
prisvojio proizvod onoga sa kime je zaratio. Posledica
toga bila je da je od tada ribar jeo meso, lovac poljopri
vredne proizvode, a zemljoradnik ribu:
ABDF

CDBH

EFHJ

GHFL

185

TOTEM I KASTA

IJLB

KLJD

Kako stvari nisu dalje mogle da idu tim tokom, bio

je organizovan veliki dogovor i porodice su se sloile da
razmenjuju svoje keri i zadue svetenike da otkla
njaju zbrku i nered pomou pravila po kome e, posle
udaje, ena nastaviti da vri kultne obrede u ast svoga
orisha, ali ga nee ostavljati u naslee svojoj deci. Zbog
toga su orisha oznaeni slovima BDFHJL na drugom
mestu s leva odstranjeni u narednom pokolenju, i tako
je dobijen sledei sistem ewaw-a:
ADFJ

CBHL

EHJB

GFLD

ILBF

KJDH

Ubudue e ewaw-e svake osobe predstavljati: jedan

orisha, jedan predznak", jedna ivotinja, jedna biljka.
Svaki ewaw ostae u istom rodu kod etiri pokolenja,
posle ega e svetenik dodeliti rodu novi ewaw. Usled
toga su ACEGIK sada odstranjeni, i potreban je jedan
muki orisha da bi se vaspostavio svaki deo ewawa-a:
osoba ija je oznaka ADJF (grupa broj 1) moe da stupi
u brak sa potomkom grupe broj 2, iji su svi ewaw- razliiti. Na osnovu tog pravila, A i C mogu se premetati
kao i G, I i K:
DFJC

BHLA

HJBG

FLDE

LBFK

JDHI

U narednom pokolenju slova DBHFLJ otpadaju. Gru

pi 1 potrebna je riba te ona uzima B, grupi 2 takoe, i
ona uzima D; grupi 3 potrebno je meso te ona uzima F,
grupi 4 takoe, pa uzima H; grupi 5 potrebna je biljna
hrana i ona uzima J, grupi 6 takoe, pa uzima I.
FJCB

HLAD

JBGF

LDEH

BFKJ

DHIL

U znaku odmazde, ribar je zatraio od one druge

dvojice da mu ustupe poljoprivredne proizvode, zemljo
radnik meso, a lovac ribu:

Sada je doao red na slova FHJLBD da otpadnu. Poto

su ostale bez mesa, grupe 1 i 2 uzimaju jedna H, a druga
F; poto im nedostaje biljna hrana, grupe 3 i 4 uzimaju
jedna L, a druga J; poto nemaju ribe, grupe 5 i 6 uzimaju
jedna D, a druga B:

ABDFJ

JCBH

CDBHL

EFHJB

GHFLD

IJLBF

KLJDH

LADF

BGFL

DEHJ

FKJD

HILB

186

DIVLJA MISAO

ILBDFH otpadaju, te muki orisha opet izbijaju na

prvo mesto :
CBHL

ADFJ

GFLD

FHJB

KJDH

ILBF

Poto, kako kau, postoji 201 orisha (moe se pretpo

staviti da polovinu tog broja ine muki orisha) i znatan
broj predznakova", ivotinja i biljaka koji slue za ozna
avanje smetnji za sklapanja braka, broj moguih kombi
nacija veoma je visok. (Denet, str. 176180).
Tu, razume se, imamo samo jednu teoriju u obliku
basne. Pisac koji ju je zabeleio navodi razne injenice
za koje bi se reklo ako ne da joj protivree, a ono bar da
navode na misao da se, u pievo vreme, stvari nisu odvi
jale tako savreno pravilno. Ali poto i ovako i onako mo
emo da biramo samo izmeu dve teorije, ini nam se da
su Jorube umeli bolje nego etnolozi da osvetle duh insti
tucija i pravila koji, u njihovom drutvu kao i u mnogim
drugim, imaju intelektualan karakter i deluju tako kao
da su svesno bili smiljeni.* Bez sumnje, i ulne slike ula
ze u njih, ali kao simboli, poput etona u nekoj kombinatorikoj igri koja se sastoji u tome da se oni premetaju
prema odreenim pravilima, ne gubei pri tom nikada iz
vida empirijske predmete koje oni privremeno zamenjuju.

* Primer Ashanta, u kojih zabrane u ishrani sin nasleuje od oca, a ki

od majke, takoe navodi na misao da je duh takvih sistema pre logiki nego ge
nealoki.

GLAVA PETA

KATEGORIJE, ELEMENTI,
VRSTE, BROJEVI

Razmiljajui prirodi mitske misli, Boas je 1914.

godine zakljuio da se osnovni problem" sastoji u tome
da saznamo zato prie koje se tiu ljudi pokazuju tako
stalnu i osobitu naklonost prema ivotinjama, nebeskim
telima i drugim personifikovanim prirodnim pojavama."
(Boas 5, str. 490). Taj problem, doista, predstavlja poslednji ostatak spekulacija totemizmu, ali izgleda da se i
on moe resiti.
Ve smo utvrdili da heterogena verovanja i obiaji,
koji su proizvoljno skupljeni pod etiketom totemizma,
ne poivaju na ideji postojanju sutinske veze izmeu
jedne ili vie drutvenih grupa i jedne ili vie oblasti pri
rode. Oni se vezuju za druga verovanja i obiaje, koji su
neposredno ili posredno vezani za klasifikacione sheme
koje omoguavaju da se svet prirode i drutva obuhvati
kao organizovani totalitet. Jedine razlike koje se mogu
utvrditi meu svim tim shemama svode se na to da se
one slue radije (ali nikada iskljuivo) ovim ili onim ni
voom klasifikacije.
I doista, svi nivoi klasifikacije imaju jedno zajedniko
obeleje : bilo kakav da je nivo koji posmatrano drutvo pret
postavlja drugim nivoima, potrebno je da on doputa pa
ak i podrazumeva mogunost prelaenja na druge
nivoe koji su, sa formalnog gledita, analogni povlaenom nivou i razlikuju se od njega samo po svom relativ
nom poloaju u sklopu jednog opteg referencijalnog si
stema koji funkcionie pomou jednog para suprotnosti:

188

D I V L J A MISAO

izmeu opteg i specijalnog, s jedne, i prirode i kulture,

s druge strane.
Pogreka branilaca totemizma bila je u tome to su
proizvoljno izdvojili jedan nivo klasifikacije onaj koji
je dobijen upuivanjem na prirodne vrste i u njemu
poeli da gledaju jednu instituciju. Meutim, kao i svi
nivoi, i taj nivo predstavlja samo jedan od mnogih, i nema
nikakvog razloga da se proglasi vanijim od, recimo, ni
voa klasifikacije koji se slui apstraktnim kategorijama,
ili od nivoa koji upotrebljava klase imena. Ono to je tu
znaajno nije toliko prisustvo ili odsustvo ovog ili
onog nivoa, koliko, postojanje klasifikacije sposobne da
menja korak": grupi koja je usvoji ona prua sredstvo
da se, ne menjajui intelektualni instrumenat, savreno
prilagoava svim planovima, od najapstraktnijeg do najkonkretnijeg, i od onoga koji je najblii kulturi do onoga
koji je najblii prirodi.
U studiji koju smo ve naveli, Boas je izraavao sum
nju da se tako esta izrazita naklonost prema klasifikaci
jama izvrenim po ugledu na jedan model iz prirode moe
objasniti posebnim i individualizovanim karakterom ivo
tinjskih vrsta . . . zbog koga bi se uloge u nekoj prii lake
mogle dodeliti njima nego neizdiferenciranim pripadnicima
ljudske vrste" (navedena knjiga). Izgleda nam, meutim,
da se Boas tu pribliio jednoj vanoj istini. Da bi tu isti
nu uoio, dovoljno je bilo da, nasuprot esto ispoljavanom
stavu, on sm ne svede bajku ili mit na obinu priu, i
pristane da u mitskom nainu kazivanja potrai shemu
sainjenu od diskontinuiranih suprotnosti koja odreuje
njegovo ustrojstvo. S druge strane, prirodna distinktivnost" biolokih vrsta ne prua misli konani i neposredni
model, ve pre sredstvo za pristup drugim sistemima za
raspoznavanje, koji, sa svoje strane utiu, na prvi sistem. Naj
zad, ako su zooloke i botanike tipologije koriene e
e i radije nego ostale, tome moe da bude razlog samo
njihov srednji poloaj, to jest okolnost da se one nalaze
na jednakom logikom odstojanju od krajnjih vidova kla
sifikacije, koji su kategoriki i jedinstveni. U pojmu vrste,
doista, uspostavlja se ravnotea izmeu stanovita obima

K A T E G O R I J E , E L E M E N T I , VRSTE, B R O J E V I

189

i stanovita sadrine: posmatrana izdvojeno, vrsta pred

stavlja zbir jedinki; ali u odnosu na neku drugu vrstu,
ona predstavlja sistem definicija. To nije sve: nijedna
od tih jedinki, iji teorijski neogranien broj obrazuje vr
stu, ne moe se definisati polazei od obima, poto ona
predstavlja organizam koji je sistem funkcija. Pojam vr
ste ima, dakle, jednu unutranju dinamiku: kao skup je
dinki koji lebdi izmeu dva sistema, vrsta predstavlja
operator koji omoguava prelaenje (pa ak i primorava
na njega) sa jedinstva u okviru jedne mnotvenosti na
raznovrsnost u okviru jednog jedinstva.
Bergson je, kao to smo to pokazali na drugom mestu (6, str. 133), nazreo koliko bi znaajnu ulogu pojam
vrste mogao zbog svoje logike strukture odigrati u kriti
ci totemizma. Ali potpuno je na mestu strahovanje da bi
on, da je morao tano da ga odredi, ograniio svoje tuma
enje na subjektivni i praktini vid odnosa izmeu oveka
i sveta prirode, onakav kako ga ilustruje sluaj suseda za
stolom u restoranu koji pita ta danas ima za ruak", i
iju radoznalost potpuno zadovoljava odgovor teletina".
Doista, vanost pojma vrste objanjava se manje sklono
u praktinog subjekta da vrstu iz biolokih i utilitarnih
razloga utopi u jedan rod (to bi bilo jednako protezanju
na oveka uvene formule: trava obino privlai biljodere"),* nego njegovom pretpostavljenom objektivnou :
raznolikost vrsta prua oveku naj intuitivnu u sliku i predsta
vlja najneposredniju, njegovom opaanju dostupnu manifes
taciju krajnjeg diskontinuiteta stvarnosti: ona je ulni izraz
jednog objektivnog kodiranja.
Upadljivo je, zaista, da moderna biologija poinje da
koristi za objanjavanje raznolikosti vrsta sheme koje podseaju na sheme teorije komunikacije. Ne moemo se
uputati u razmatranje problema koji prevazilaze kompe* Uostalom, ona je isto toliko pogrena u odnosu na ivotinje koliko i u odnosu
na oveka: u Africi se napori koji se ine da se stvore prirodni parkovi za odravanje
ugroenih vrsta sukobljavaju sa tekoama; ak i ako je njihova povrina dovoljna,
ivotinje se koriste njima samo kao matinom lukom i odlaze veoma daleko izvan
granica rezervata traei travu bogatiju proteinima nego to je trava sa panjaka
koje ele da im nametnu navodei suvie uproen razlog da su oni dovoljno prostrani
(Grzimek, str. 20). Za biljodere, prema tome nije vana trava, ve razlika koja postoji
medu njenim vrstama...

190

DIVLJA

MISAO

tenciju etnologa, ali kad bi, kao to to biolozi smatraju,

bilo tano da anatomska, fizioloka i etoloska raznolikost
oko dva miliona ivih vrsta treba da bude protumaena
kao funkcija hromozomskih formula od kojih se, kako
izgleda, svaka svodi na specifinu periodinost u raspo
redu 4 lana u molekularnom lancu, onda bismo moda
shvatili gde se krije duboki razlog izuzetnog znaenja koje
ovek pridaje pojmu vrste. Razumeli bismo kako taj po
jam moe da nam prui nain za ulno opaanje jedne
u prirodi objektivno date kombinatorike koju duhovna
aktivnost i sam drutveni ivot iz nje samo preuzimaju
da bi je primenili na stvaranje novih taksonomija. Ne
jasna opinjavajua mo koju totemizam ima nad milju
etnologa predstavljala bi u tom sluaju samo poseban
vid one opinjavajue moi koju je pojam vrste uvek i
svuda imao nad ljudima; tako bi njegova tajna bila otkri
vena.
Prirodnjaci su dugo smatrali da imaju posla sa car
stvima", to jest sa nezavisnim i neprikosnovenim oblastima
od kojih svaka obuhvata bia i predmete koji meusobno
odravaju odnose koji im najbolje odgovaraju i moe se
definisati pomou posebnih odlika. To danas prevazideno
shvatanje (ali zdrav razum ga se jo i danas dri) moglo je
da dovede samo do previdanja logike snage i dinamizma pojma vrste, poto se u toj svetlosti vrste ukazuju
kao nepokretne i odvojene klase, koje su zatvorene u gra
nicama carstava" kojima pripadaju. Drutva koja nazi
vamo primitivnim ne shvataju da izmeu razliitih
nivoa klasifikacije moe da postoji izvestan jaz; ona
ih zamiljaju kao etape ili trenutke jednog neprekidnog
prelaenja.
Hanunoo uroenici sa Junih Filipina dele svet na bia
kojima se ime moe ili ne moe dati. Bia sa imenima dele
se na stvari, ili, pak, na ljude i ivotinje. Kada Hanunoo
uroenik izgovori re biljka", on, prema tome, iskljuuje
mogunost da je ono emu govori kamen ili izraeni
predmet. Klasa zeljasta biljka" iskljuuje, pak, druge
klase biljaka, kao na primer klasu drvenasta biljka", itd.
Medu zeljastim biljkama, izraz sadnica paprike" diferen-

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

191

192

DIVLJA

MISAO

cijalan je u odnosu na izraz sadnica pirina", itd. Pi

toma paprika" iskljuuje pitomu zelenu papriku"; najzad,
izraz makov penis" tano pokazuje da je re paprici
koja ne spada u drugih 5 varijeteta ili taxa, koje uroenici
razlikuju u grupi pitomih paprika (Konklin 4).
Ovaj nain razlikovanja, koji se moe predstaviti
jednim nizom dihotomija, ovako je bio okarakterisan:
Medu biljkama Hanunoo uroenici razlikuju ti
pove koji se ne mogu izjednaiti sa botanikim pojmom
vrste koja se, sa gledita kategorija, ne nalazi na istom
nivou, ali ipak imaju jednu zajedniku crtu: oni se
sa njom uzajamno iskljuuju. Imena svakog od 1625 po
pisanih tipova* sastavljena su od leksikih elemenata
iji broj varira od 1 do 5. Svaki tip razlikuje se od osta
lih bar po jednom elementu. Najei je dvolani oblik
Slinosti izmeu klasifikacije Hanunoo uroenika i
botanikih klasifikacija brzo se smanjuju onda kada
ponemo da se pribliavamo najviim i sveobuhvatnim
kategorijama." (Konklin I, str. 116117 i str. 162).
Doista, klase koje se podudaraju sa Lineovim katego
rijama (sadnica paprike: Capiscum sp., pitoma paprika:
Capiscum annumL., divlja paprika: Capiscum frutescens L.J,
ne nalaze se ni na istom nivou, ni sa iste strane sistema.
Naroito je vano da se oblast naune botanike ne ukazuje
kao odeljena od oblasti popularne botanike kakvu primenjuju vrtlar i domaica; a ona nije odeljena ni od kate
gorija kojima se filosof i logiar slue. Poto se nalazi na sre
dini izmeu dve druge oblasti, ona omoguava prelaenje
iz jedne u drugu i sistematizovanje svakoga nivoa pomou
jednog koda koji je uzet sa jednog drugog nivoa. (Ispor.
dijagram na str. 150).
Subanuni, jedno drugo pleme sa Filipina, razvrstavaju
bolesti prema istom naelu. Oni najpre prave razliku izmeu
rana i konih bolesti, koje dalje dele na zapaljenje", ir"
* Od kojih samo 500 do 600 jestivih (navedena knjiga, str. 184) i 406 koje
se upotrebljavaju iskljuivo kao lekovi (str. 249). Tih 1625 tipova koje uroenika
misao svrstava u 890 kategorija, botanika rasporeuje u 650 razliitih odova i oko
1100 razliitih vrsta (naved. knj., str. 162163).

K A T E G O R I J E , ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

193

i krastu na glavi", s tim to je svaki od ta tri oblika blie

odreen pomou nekoliko dvolanih suprotnosti: jedan
/mnogo, otvoren/ skriven, teak /lak, povrinski/ dubinski,
distalan /proksimalan/. (Frejk).

Svi dokumenti sakupljeni u prvoj i drugoj glavi slau

se sa ovim primerima i pokazuju uestanost zoolokih i bota
nikih taksonomija koje ne predstavljaju zasebne oblasti,
ve sastavni deo opte i dinamike taksonomije kojoj
njena potpuno homogena struktura a ona je takva
zato to je sainjavaju uzastopne dihotomije obezbeduje jedinstvo. Iz te odlike najpre sleduje da je prelaenje
sa vrste na kategoriju uvek moguno; zatim da se izmeu
sistema (koji je neophodan na samom vrhu) i renika ija
uloga postaje odluujua pri sputanju niz lestvicu dihotomija ne javlja nikakva protivrenost. Problem odnosa iz
meu kontinuiranog i diskontinuiranog reava se tako na
originalan nain, poto se svet predstavlja u vidu konti
nuuma koji obrazuju uzastopne suprotnosti.
Taj kontinuitet je oigledan ve u shemi na osnovu
koje Poni Indijanci reguliu liturgiju rituala kojima se
obeleava dolazak godinjih doba: za stubove kolibe u
kojoj se vri obred izabrane su, u zavisnosti od pravca u
kome su oni okrenuti, etiri vrste drveta; stubovi su obo
jeni razliitim bojama, koje odgovaraju pravcima koji sim
bolino predstavljaju godinja doba:

Kao ilustracija za isto eksplicitno prelaenje sa vrste,

ili grupe vrsta, na sistem svojstava ili kategorija, mogu da
poslue primeri iz Melanezije. Ve smo rekli da su na Mavati, ostrvu u Toresovom moreuzu, klanovi koji nose imena
ivotinja grupisani, prema vrsti ivotinje, na kopnene ili
morske, ratnike ili miroljubive. U Kivaja se suprotnost
13

194

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

DIVLJA MISAO

izmeu pripadnika klana sagoa i klana igname izraava

pomou dva amblema: amblema nage ene i amblema rom
ba (ali njega zovu majka ignama"), i ona takoe odgovara
smeni godinjih doba i reimu vetrova. Na Trobrijanovim
ostrvima u svakom klanu postojala je posebna korespon
dencija izmeu jedne ptice, jednog sisara, jedne ribe i jedne
biljke. Dvolani sistemi sa Solomonovih ostrva slue se
bilo dvema pticama: divljim petlom i pticom zvanom nosorog", bilo dvama insektima: insektom zvanim ivi list"
i bogomoljkom, bilo dvama boanstvima koja oliavaju
dva suprotna ponaanja : Mudrim gospodarem i Nespretnim
gospodarem. (Frejzer, knj. I I , na raznim mestima).
Razumljivo je, prema tome, da u zavisnosti od izabra
nog koda logika preciznost tih suprotnosti moe da ne
bude podjednako oigledna, a da ipak ne podrazumeva
razlike u prirodi. Klasifikacione sheme u Sijuksa pruaju
nam za to dobar primer, jer sve one predstavljaju varija
cije na jednu zajedniku temu : menja se jedino semantiki
nivo koji je izabran kao nivo na kome se sistem oznaava.
Sva ova plemena imaju krune logore koje idealan
prenik deli na dve polovine. Ali, u nekoliko tih plemena
pod tim prividnim dualizmom skriva se zaetak trojne
podele ija je simbolina sadrina drukija u svakom
plemenu: u Vinebaga klanovi su dva puta brojniji u jed
noj polovini nego u drugoj (8 prema 4); u Omaha, 10
klanova tano je podeljeno na dve polovine, ali jedna
polovina ima dve poglavice, a druga samo jednog : u Oseda u svakoj polovini ina 7 klanova, ali jedna polovina
se deli na podpolovine, dok je druga homogena. U sva tri
sluaja, i ma kakav bio nain na koji se suprotnost ostva
ruje, polovina onoga to se nalazi gore, ili neba, primer je za
prost oblik, a polovina onoga to se nalazi dole, ili zemlje, za
sloen oblik.
S druge strane, ako se u samom sistemu polovina
suprotnost gornji/donji uvek podrazumeva u svima grupama,
ona nije uvek i suprotnost koja se eksplicitno formulie.
Doista, ona se oznaava na razne naine koji mogu da je
oznae sami, ili uporedo sa drugim nainima: nebo/zemlja,
grom/zemlja, dan/no, leto/zima, desno/levo, zapad/istok,
mujak/enka, mir-rat/ policija-lov, verska aktivnost/politi-

195

ka aktivnost, stvaranje/odravanje, stabilnost/kretanje, svet

/profan . . . Najzad, u zavisnosti od grupe (ili, u istoj grupi,
u zavisnosti od okolnosti), u prvi plan stavlja se as dvo
lani, as trolani vid; neki ih, kao Vinebago, slau u petolani sistem, dok Ponke razlazu dualistiku strukturu na
etvorolani sistem: zemlju i vodu, vatru i vetar.
Isto tako, u Algonkina moemo da poemo od mno
tva od 40 ili 50 klanova Odibua koje prividno nema
nikakvo znaenje, ali koje se ve moe razvrstati u klanove
sisara, riba i ptica, da bismo stigli do eksplicitnije sheme Mohikanaca (u kojih su klanovi bili rasporeeni u tri fratrije : u
prvoj su bili klanovi vuka, medveda, psa i oposuma; u drugoj
klanovi male kornjae, velike kornjae, kornjae koja ivi u
mulju i jegulje; u treoj, klanovi urana, drala i kokoke)
i krajnje uproene sheme Delavara ija se logika odmah
vidi, poto preostaju jo samo tri grupe vuka, kornjae
i urana ija je korespondencija sa zemljom, vodom i vazduhom jasna.
Obiman korpus opisa rituala u Oseda koje je La Fle
sakupio i objavio, i na koji smo se ve pozvali (str. 103 104),
prua velik broj primera (ponekad prava demonstriranja)
uzajamne konvertibilnosti konkretnih klasifikatora" : ivoti
nja i biljaka, i apstraktnih klasifikatora" kao to su brojevi,
smerovi i orijentacioni pravci. Tako se luk i strele nalaze
na listi imena klanova, ali tu nije re samo izraenim
predmetima. Tekst molitava i prizivanja otkriva da je
jedna strela obojena crnom bojom, a druga crvenom, i da
ta suprotnost boja odgovara suprotnosti izmeu dana i
noi; istu simboliku sreemo kod boja luka, koji je crven
sa unutranje, a crn sa spoljanje strane. Odapinjati strele
sa crveno-crnog luka putajui naizmenino jednu crvenu
i jednu crnu strelu, znai izraavati bie vremena, a samo
vreme meri se smenjivanjem dana i noi. (Ispor. u La
Flea 2, na str. 99, i 3, naroito na str. 207, 233, 364365).
Konkretni klasifikatori ne slue samo za prenoenje
pojmova; u svom ulnom obliku oni mogu i da posvedoe da je jedan logiki problem bio reen, ili jedna protivrenost prevaziena. U Oseda postoji sloeni ritual koji
prati izradu mokasina za osobu koja ga izvodi. Ta po13*

196

DIVLJA MISAO

sebna panja koja se poklanja jednom delu odee mogla

bi da izgleda neobina da analiza tekstova ne otkriva u
mokasinu neto sasvim razliito od njegove utilitarne funk
cije: kao kulturni predmet" mokasin se suprotstavlja zloj"
travi koju gazi osoba koja koraa; on tako odgovara ratniku
koji unitava svoje neprijatelje. Meutim, ispostavlja se da
u drutveno-kosmolokoj shemi Oseda ratnika funkcija
konotira polovinu zemlje kojoj je prikljuena i trava. Po
sebna simbolika mokasina u protivrenosti je, dakle, sa
optom simbolikom, poto za prvu mokasin predstavlja
antizemlju", dok za drugu on odgovara zemlji. Minu
cioznost ovog rituala objanjava se otkrivanjem onoga
to bismo rado nazvali logikom nestabilnou izraenog
predmeta: tu nestabilnost veoma ritualizovana tehnika iz
rade treba upravo da ublai (ispor. u navedenoj knjizi, 3,
str. 6 1 - 6 7 ) .
Po miljenju Oseda glavna i najjednostavnija suprot
nost, koja ima i najveu logiku snagu, jeste suprotnost
izmeu dveju polovina : Tsi'-zhu : neba, i Hon'-ga, podeljenog
na Hon'-ga u uem smislu reci : kopna, i Wa-zha'-zhe : vode.
Polazei od nje izgrauje se sloena gramatika pomou
sistema korespondencija sa oblastima koje su konkretnije ili
apstraktnije, ali u kojima poetna shema, delujui kao
katalizator, izaziva kristalizaciju drugih shema: dvolanih,
trolanih, etvorolanih, ili shema sa jo veim brojem
lanova. Najpre dolaze orijentacioni pravci, poto se u ko
libi u kojoj se vri posveivanje nebo i zemlja suprotstav
ljaju jedno drugom kao sever i jug, a kopno i voda kao
istok i zapad.
Na drugom mestu, iz suprotnosti izmeu parnog i ne
parnog broja proizlazi jedna mistika numerologija. Kao
to smo to ve kazali u jednoj drugoj glavi, broj 6 pripada
polovini neba, broj 7 polovini zemlje, dok njihov zbir od
govara na kosmolokom planu broju zrakova sunca koje
se raa (to je polusunce), a na drutvenom planu, broju
podviga koje treba da izvri savren ratnik (on je poluovek,
poto ratnika funkcija pripada jednoj od dve polovine
ijim spajanjem nastaje pleme).*
* Moramo preuzeti odgovornost za ovo tumaenje koje se ne nalazi u tek
stovima.

K A T E G O R I J E , E L E M E N T I , VRSTE, B R O J E V I

197

Tako se kvalitet i jedinstvo ovih dveju velikih

podela plemena mogu simbolino predstaviti u vidu
oveka ili ivotinje, ali polovina Hon-ga treba uvek da
predstavlja desnu stranu oveka ili ivotinje, a polo
vina Tsi'-zhu levu stranu. Taj pojam dvojnosti i je
dinstva prirode nije se odraavao samo u drutvenoj
organizaciji: u stara vremena on se bio utisnuo u duh
ljudi u vidu ponaanja; tako su, obuvajui se, pripad
nici polovine Hon-ga prvo stavljali desni, a pripadnici
plemena Tsi'zhu levi mokasin." (La Fle. 3, str. 115).
Otvorimo ovde zagradu kako bismo podvukli da ta vrlo
briljiva tanost i strogost pri praktinom primenjivanju
jedne logike sheme ne predstavlja izuzetnu pojavu. Na
Havajima su smrt jednog poglavice pratila neobuzdana
ispoljavanja alosti. Uesnici pogrebne sveanosti nosili
su suknjice vezane oko vrata, a ne, kao obino, oko krsta.
To premetanje odee sa donjeg na gornje mesto pratila
je seksualna razuzdanost (a nema nikakve sumnje da je ono
i oznaavalo tu razuzdanost). Velik broj zabrana pokazivao
je koliko je znaajna suprotnost izmeu gornjeg i donjeg:
bilo je zabranjeno poklopiti sud sa hranom bilo kojim
predmetom po kome je neko mogao ii ili na kome je neko
mogao sedeti, esti ili staviti noge na uzglavlje, poloiti
glavu na jastuk, esti na sud sa hranom; za vreme menstruacije, ene nisu smele da upotrebljavaju, kao tampone,
druge krpe osim onih koje potiu od sukanja ispod pojasa, itd.
Kad sam bila mala, tradicionalisti su esto podseali na onaj uasni obiaj belaca da ponekad pro
men mesto gornjem i donjem aravu, kao da ne
znaju da ono to spada u gornje (ma luna) treba da
ostane gore, a ono to pripada donjem (ma lalo)
treba da ostane dole . . ."
Jednog dana u jednoj hula koli kojom je uprav
ljao moj roak 'Ilala'-ole-o-Ka'ahu-manu, jedna lako
umna uenica ogrnula je rame svojom haljinom. Upra
vitelj hula-e otro ju je ukorio rekavi joj: Ono to
spada u gornje treba da ostane gore, a ono to pri-

196

D I V L J A MISAO

sebna panja koja se poklanja jednom delu odee mogla

bi da izgleda neobina da analiza tekstova ne otkriva u
mokasinu neto sasvim razliito od njegove utilitarne funk
cije: kao kulturni predmet" mokasin se suprotstavlja zloj"
travi koju gazi osoba koja koraa; on tako odgovara ratniku
koji unitava svoje neprijatelje. Meutim, ispostavlja se da
u drutveno-kosmolokoj shemi Oseda ratnika funkcija
konotira polovinu zemlje kojoj je prikljuena i trava. Po
sebna simbolika mokasina u protivrenosti je, dakle, sa
optom simbolikom, poto za prvu mokasin predstavlja
antizemlju", dok za drugu on odgovara zemlji. Minu
cioznost ovog rituala objanjava se otkrivanjem onoga
to bismo rado nazvali logikom nestabilnou izraenog
predmeta: tu nestabilnost veoma ritualizovana tehnika iz
rade treba upravo da ublai (ispor. u navedenoj knjizi, 3,
str. 6 1 - 6 7 ) .
Po miljenju Oseda glavna i najjednostavnija suprot
nost, koja ima i najveu logiku snagu, jeste suprotnost
izmeu dveju polovina : Tsi'-zhu : neba, i Hon'-ga, podeljenog
na Hon'-ga u uem smislu reci : kopna, i Wa-zha'-zhe : vode.
Polazei od nje izgrauje se sloena gramatika pomou
sistema korespondencija sa oblastima koje su konkretnije ili
apstraktnije, ali u kojima poetna shema, delujui kao
katalizator, izaziva kristalizaciju drugih shema: dvolanih,
trolanih, etvorolanih, ili shema sa jo veim brojem
lanova. Najpre dolaze orijentacioni pravci, poto se u ko
libi u kojoj se vri posveivanje nebo i zemlja suprotstav
ljaju jedno drugom kao sever i jug, a kopno i voda kao
istok i zapad.
Na drugom mestu, iz suprotnosti izmeu parnog i ne
parnog broja proizlazi jedna mistika numerologija. Kao
to smo to ve kazali u jednoj drugoj glavi, broj 6 pripada
polovini neba, broj 7 polovini zemlje, dok njihov zbir od
govara na kosmolokom planu broju zrakova sunca koje
se raa (to je polusunce), a na drutvenom planu, broju
podviga koje treba da izvri savren ratnik (on je poluovek,
poto ratnika funkcija pripada jednoj od dve polovine
ijim spajanjem nastaje pleme).*
* Moramo preuzeti odgovornost za ovo tumaenje koje se ne nalazi u tek
stovima.

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

197

Tako se kvalitet i jedinstvo ovih dveju velikih

podela plemena mogu simbolino predstaviti u vidu
oveka ili ivotinje, ali polovina Hon-ga treba uvek da
predstavlja desnu stranu oveka ili ivotinje, a polo
vina Tsi'-zhu levu stranu. Taj pojam dvojnosti i je
dinstva prirode nije se odraavao samo u drutvenoj
organizaciji: u stara vremena on se bio utisnuo u duh
ljudi u vidu ponaanja; tako su, obuvajui se, pripad
nici polovine Hon-ga prvo stavljali desni, a pripadnici
plemena Tsi'zhu levi mokasin." (La Fle. 3, str. 115).
Otvorimo ovde zagradu kako bismo podvukli da ta vrlo
briljiva tanost i strogost pri praktinom primenjivanju
jedne logike sheme ne predstavlja izuzetnu pojavu. Na
Havajima su smrt jednog poglavice pratila neobuzdana
ispoljavanja alosti. Uesnici pogrebne sveanosti nosili
su suknjice vezane oko vrata, a ne, kao obino, oko krsta.
To premetanje odee sa donjeg na gornje mesto pratila
je seksualna razuzdanost (a nema nikakve sumnje da je ono
i oznaavalo tu razuzdanost). Velik broj zabrana pokazivao
je koliko je znaajna suprotnost izmeu gornjeg i donjeg:
bilo je zabranjeno poklopiti sud sa hranom bilo kojim
predmetom po kome je neko mogao ii ili na kome je neko
mogao sedeti, esti ili staviti noge na uzglavlje, poloiti
glavu na jastuk, esti na sud sa hranom; za vreme menstruacije, ene nisu smele da upotrebljavaju, kao tampone,
druge krpe osim onih koje potiu od sukanja ispod pojasa, itd.
Kad sam bila mala, tradicionalisti su esto podseali na onaj uasni obiaj belaca da ponekad pro
men mesto gornjem i donjem aravu, kao da ne
znaju da ono to spada u gornje (ma luna) treba da
ostane gore, a ono to pripada donjem (ma lalo)
treba da ostane dole . . ."
Jednog dana u jednoj hula koli kojom je uprav
ljao moj roak 'Ilala'-ole-o-Ka'ahu-manu, jedna lako
umna uenica ogrnula je rame svojom haljinom. Upra
vitelj hula-e otro ju je ukorio rekavi joj: Ono to
spada u gornje treba da ostane gore, a ono to pri-

198

DIVLJA

MISAO

pada donjem, treba da ostane dole." (Ko luna, no luna

no ia; ko lalo no lalo no ia.)" (Hendi i Pukui, str. 182
i str. 11, 12, 157).
Nedavno objavljene studije (Nidem 3, Bajdelman)
ukazuju na utananost sa kojom afrika plemena iz Ke
nije i Tanganjike koriste suprotnost po njihovim shvatanjima ona ima najveu vanost izmeu desne i lev
strane (izgleda pre kada su u pitanju ake, nego stopala,
ali opisali smo posebnu panju koju Osedi poklanjaju
donjim ekstremitetima). Za ljubavne gestove mukarac
Kaguru upotrebljava levu, a ena Kaguru desnu ruku
(to jest, ruke koje su neiste u osoba oba pola). Prvo pla
anje iscelitelju, pre poetka leenja, vri se desnom ru
kom, a poslednje levom, itd. Izgleda da afriki Bororo
to su Peul nomadi iz oblasti oko obala Nigera ve
zuju, kao i Kaguru, desnu stranu za oveka i na planu
vremena za prethodni period, a levu stranu za enu i
potonji period;* na simetrian nain, muka hijerarhija
ide od juga prema severu, a enska od severa prema jugu.
Otuda sleduje da u logoru ena reda tikve od veih ka
manjim, stavljajui najveu na jug, dok ovek vezuje telad
obrnutim redom (Dipir).
Vratimo se sada Osedima. Videli smo da u njih broj
13 najpre predstavlja zbir obeju drutvenih grupa, desne
i lev strane, juga i severa, leta i zime, pa se zato konkret
no specificira i logiki razvija. U slici sunca na izlasku, u
kojoj ovek koji je posmatra potuje izvor svekolikog i
vota (kad tako gleda prema istoku, jug mu, doista, dolazi
sa desne, a sever sa lev strane**), broj 13 moe simbo
lino da oznai spoj dva lana: brojeva 6 i 7, neba i zemlje,
itd. Ali poto se odnosi na jedno nebesko telo, suneva
simbolika posebno se vezuje za polovinu neba. Otuda se
* O jednom analognom prostorno-vremenskom sistemu u istoj oblasti, vidi
u Dajmondovom radu.
** Uroenik koji vri obred premazan je crvenom bojom kako bi izrazio
svoju strasnu elju da sunce njegov ivot uini korisnim i plodnim, i da ga blago
slovi dajui mu brojno potomstvo. Poto je itavo njegovo telo obojeno crvenom
bojom, jedna crna linija povlai mu se preko lica: ona se penje sa jednog obraza
do sredine ela a zatim sputa na drugi obraz. Ta linija predstavlja tamni vidik ze
mlje i naziva se zamka ili ograda u kojoj je sav ivot zatvoren i zatoen. (La Fle
3, str. 73).

K A T E G O R I J E , E L E M E N T I , VRSTE, B R O J E V I

199

pojavljuju druge konkretne specifikacije broja 13 koje se

uvaju za podgrupe iz druge polovine: 13 medvedovih
tragova za predstavljanje podviga klana kopna, a 13 vrba
za podvige klana vode (La Fle 3, str. 147).
Broj 13 izraava, prema tome, dvojak ljudski tota
litet: kolektivni, poto pleme obrazuje dve polovine koje
su asimetrine (kvantitativno: jedna je cela, a druga podeljena nadvoje; i kvalitativno: jedna je nadlena za mir, a
druga za rat); i individualni, koji je podjednako asimetrian
(desna i leva strana). Celina dobijena spajanjem parnog
i neparnog, kolektivnog i individualnog, drutvenog i organ
skog, bie razloena pod uticajem trolane kosmoloke
sheme: postojae jedno trinaest" za nebo, trinaest" za
zemlju, trinaest" za vodu. Ovo kodiranje pomou osno
vnih elemenata dopunie jedno kodiranje pomou vrsta
u kome se dve grupe, sastavljene od 7 i 6 ivotinja",
dalje dele zbog pojave njihovih protivnika, podiui tako
na 26 (kao to se moglo predvideti) broj jedinica u sistemu
uzetom na najkonkretnijem planu. Tih 7 ivotinja i nji
hovi protivnici obrazuju sledeu tabelu:
ivotinje
ris
sivi vuk
puma, mujak
crni medved, mujak
bizon, mujak
los
jelen*

protivnici
jelen sa povijenim rogovima, mujak, mlad
jelen sa sivim rogovima, mujak, mlad
jelen sa crnim rogovima, mujak, odrastao
brdace puno larvi (insekata?)
litica, bedem
biljka iji se cvetovi okreu prema suncu
(Silphium laciniatum)
nema protivnika: njegova je snaga u beanju

Sistem sa 6 ivotinja manje je jasan. On obuhvata dva

varijeteta sove, koji se suprotstavljaju mujaku rakuna
(jedan mladom, a drugi odraslom), kraljevskog orla koji
se suprotstavlja uranu, najzad, kako izgleda, renu kolj* Plaljivo dranje jelena dolazi otuda to on nema unu kesu. Njegova
je uloga dvojaka. On je znaajan za ishranu, jer se njegovo meso smatra najredovnijim izvorom ivotinjske hrane, pa se sa tog gledita moe uporediti sa biljnom hranom
koju daju etiri najvanije biljke: Nelumbo lutea, Apios apios, Sagittaria latifolia,
Falcata comosa. Jelen i te etiri biljke predstavljaju samu osnovu ivota plemena,
te je prvi zadatak ratnika da brane teritorije na kojima se oni nalaze (navedena knjiga,
str. 129130). S druge strane, jelen ima i jednu kulturnu ulogu: iz njegovog tela
vade se ile koje ene upotrebljavaju pri ivenju, a mukarci za vezivanje krilca na
strelama (navedena knjiga, str. 322).

200

D I V L J A MISAO

ku (ija ljuska slui za izradu mindua od sedefa koje

simbolino predstavljaju sunce), bizonovu dlaku (?), i malu
lulu (?).
Jedna logika struktura koja je na poetku pred
stavljala prostu suprotnost tako se zrakasto razgrana
va u dva pravca: jedan je apstraktan i javlja se u vidu jedne
numerologije; a drugi konkretan: najpre se obuhvataju
elementi, a zatim vrste. Na svakom nivou semantiki
kratki spojevi omoguavaju neposredno prelaenje na naj
udaljenije nivoe. Ali nivo vrste, koji je i najralanjeniji
medu razmatranim nivoima, ne predstavlja neku vrstu
granice ili krajnje take ovoga sistema: izmiui inerciji,
on i dalje napreduje pomou novih ralanjavanja celina
i ponovnih zdruivanja njihovih delova u nove celine,
koja mogu da se vre na nekoliko planova.
Svaki klan ima jedan simbol ivota" totem ili bo
anstvo ije ime usvaja: pumu, crnog medveda, kraljev
skog orla, mladog jelena, itd. Tako se meusobni odnosi
klanova odreuju pomou jednog diferencijalnog razmaka.
Meutim, ritualni tekstovi zasnivaju svaki distinktivni izbor
na sistemu stalnih odlika, za koji se pretpostavlja da je
zajedniki svima vrstama: svaka od njih tvrdi za sebe
samu ono to puma, na primer, izjavljuje sebi:
Posmatraj donju stranu mojih apa, ona je crne boje,
Napravila sam svoj umur pomou donje strane svojih apa,
Kada i oni sasvim mali [ljudi] budu napravili svoj umur
od koze mojih apa,
Uvek e imati umur a koji e lako prodirati kroz njihovu
pokoicu dok budu ili putem ivota.
Posmatraj vrh moga nosa koji je crne boje, itd.
Posmatraj vrh mojih uiju koji je crne boje, itd.
Posmatraj vrh moga repa koji je crne boje, itd.
(La Fle 2, str. 106107)
Tako je svaka ivotinja rastavljena na delove prema
jednom zakonu korespondencije (njuka = kljun, itd.), a
svi ekvivalentni delovi ponovo su grupisani najpre meu

K A T E G O R I J E , E L E M E N T I , VRSTE, B R O J E V I

201

sobom, zatim svi zajedno, polazei od iste pertinentne od

like, to jest prisustva garavih" delova, zbog zatitnike ulo
ge koju Osedi pripisuju vatri i njenom proizvodu, umuru,
a sledstveno tome i crnoj boji: crna stvar", umur, pred
met je posebnog rituala koji ratnici moraju da obave pre
nego to podu u borbu. Ako propuste da nagarave lice,
izgubie pravo da ukratko izloe svoje podvige i zatrae
vojnike poasti (La Fle 3, str. 327 i dalje). Ovde je, dakle,
ve re sistemu sa dve ose, jednom za raznolikost, a dru
gom za slinosti:

202

DIVLJA

MISAO

Telesna povrina mu je smanjena, noni palci zgreni, koa

na lancima naborana, miii oputeni, trbuh mlitav, rebra
ispala, udovi mlitavi, koa ispod brade oputena, koa u
uglovima oiju nabrana, elo oelavelo, dlaka proredena.
On tada ostavlja otiske svojih apa, to jest simbole ratni
kih pohoda, 6 s jedne i 7 s druge strane, zatim hitro iz
lazi iz svog skrovita da bi stigao u jedan kraj iji je vazduh treperio od suneve toplote". (La Fle 3, str. 148
164).
Sinhronina struktura ovog plemena, onakva kakva je
izraena u njegovoj podeli na tri osnovne grupe, koje su
i same podeljene na klanove s totemskim imenima, pred
stavlja, uostalom, kao to smo videli,* samo projekciju,
na planu simultanosti, jednog vremenskog postajanja koje
mitovi opisuju terminima za izraavanje sukcesivnosti :
kada su se prvi ljudi pojavili na zemlji (po toj verziji oni
su doli sa neba, a po jednoj drugoj verziji (Dorsi, 1) iz
podzemnog sveta) oni su krenuli na put potujui redosled
kojim su bili doli na zemlju: najpre ljudi iz grupe vode,
zatim ljudi iz grupe zemlje, i najzad ljudi iz grupe neba
(La Fle 2, str. 5960); ali kako su zemlju zatekli pre
krivenu vodom, oni su najpre zamolili vodenog pauka,
zatim insekta zvanog veslar, potom belu i najzad crnu
pijavicu da ih povedu tamo gde se moe iveti (isto delo,
str. 162165).
Vidimo, dakle, da se ivotinja, totem" ili njegova
vrsta ni u kom sluaju ne moe shvatiti kao bioloki entti
tet; zato to je ona u isti mah i organizam (to jest sistem)
i emanacija jedne vrste (koja predstavlja lan u jed
nom sistemu), ivotinja se ukazuje kao pojmovno orue
sa mnogobrojnim mogunostima pomou koga se moe
ralaniti i ponovo sloiti u celinu bilo koja oblast sinhronije ili dijahronije, konkretnog ili apstraktnog, prirode ili
kulture.
Strogo uzevi, Osedi se nikada ne pozivaju na orla,
jer su u zavisnosti od okolnosti i trenutka, u pitanju orlovi
razliitih vrsta : kraljevski orao (Aquila chrysatos, L.), a
reni orao klokota (Aquila clanga, L) orao krsta (Heliae* Ispor. u prethodnom tekstu na str. 113114.

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

203

etus leucocephalus), itd., raznih boja: crvene, bele, arene,

itd., i najzad, orlovi razliitog ivotnog doba: mlad, odra
stao, star, itd. Ta trodimenzionalna matrica (ona je, u
stvari, pravi sistem stvoren pomou jedne ivotinje, a ne
sama ta ivotinja) obrazuje predmet miljenja i predstavlja
pojmovno orue.* Da slika nije tako trivijalna, bili bismo
u iskuenju da uporedimo to orue sa napravama u obliku
ukrtenih metalnih ploica koje slue za seenje krompira
na tanke listove, ili na etvrtine: jedna unapred zamiljena"
mreica upotrebljava se u svim empirijskim situacijama,
sa kojima ona ima dovoljno srodnosti da bi u najrazliitijim okolnostima dobijeni delovi sauvali izvesna opta
svojstva. Broj dobijenih komada nije uvek isti, niti je oblik
svakog od njih potpuno istovetan, ali oni koji dolaze iz
sredita ostaju u sreditu, a oni koji dolaze sa periferije
ostaju na periferiji.
Kao srednji (pa zbog toga i korisniji i najee upo
trebljavan) klasifikator, nivo vrsta moe da se proiri na
vie, to jest u pravcu elemenata, kategorija i brojeva, ili
da se suzi nanie u pravcu osobenih imena. Taj poslednji
vid bie podrobno razmotren u narednoj glavi. Splet koji
nastaje kao rezultat tog dvojakog kretanja zahvata sve
nivoe, jer postoji velik broj razliitih naina za oznaa
vanje tih nivoa i njihovih ogranaka: takvi su naini nazivi,
razlike u odevanju, crtei ili tetoviranje po telu, ponaa
nja i tehnike, povlastice i zabrane. Svaki sistem odreuje
se tako upuivanjem na dve ose, jedne horizontalne i druge
vertikalne, koje donekle odgovaraju razlici koju je Sosir
napravio izmeu sintagmatskih i asocijativnih odnosa. Ali,
za razliku od govora, totemskoj", mitskoj i pesnikoj
misli zajedniko je svojstvo (to je Jakobson utvrdio za
pesniku misao) da se naelo ekvivalentnosti primenjuje
na oba plana. Ne preinaavajui sadrinu poruke, drutve
na grupa moe da je kodira u vidu suprotnosti iz
meu kategorija: gornji/donji, ili elemenata: nebo/zemlja,
ili, pak, vrsta: orao/medved, to jest pomou razliitih
* Mi ne verujemo, objanjavao je jedan Indijanac iz plemena Oseda,
da su, kao to se to kae u naim predanjima, nai preci stvarno bili etvoronoci,
ptice, itd. To su samo wa-wi'-ki-ska'ye (simboli) neega vieg. (D. O. Dorsi 1,
str. 396).

204

DIVLJA

MISAO

leksikih elemenata. Da bi obezbedila prenoenje poruke,

drutvena grupa moe takoe da bira izmeu nekoliko
sintaksikih postupaka: naziva, amblema, ponaanja, zab
rana itd., koji se upotrebljavaju sami ili zajedno sa drugi
ma.*
Kad taj posao ne bi bio ogroman, mogli bismo se
poduhvatiti klasifikovanja tih klasifikacija. U tom sluaju
sisteme bismo razlikovali prema broju kategorija kojima
se slue od dve do vie desetina i prema broju i vrsti
izabranih elemenata i dimenzija. Zatim bismo ih podelili
na makroklasifikacije i mikroklasifikacije; prvi tip odli
kovao bi se time to bi, kao toteme, obuhvatio velik broj
ivotinjskih i biljnih vrsta (Aranda priznaju kao svoj to
tem vie od 400 ivotinjskih i biljnih vrsta), a drugi time
to bi svi njegovi totemi pripadali jednoj istoj vrsti, kao
to je u Africi sluaj u Banjora i Bahima, iji klanovi no
se imena posebnih tipova ili delova krave: prugasta kra
va, mrkulja, steona krava, itd.; kravlji jezik, utroba, srce,
bubrezi, itd. Sistemi se takoe mogu odrediti po broju
* Posmatrani odvojeno, s obzirom na svoje sastavne delove i odnose sa
bliom okolinom, vila iz nekog predgraa i utvreni zamak predstavljaju
sintagmatske skupine: njihovi delovi stoje u odnosu kontigviteta: onoga to sadri
i onoga to je sadrano, uzroka i posledice, cilja i sredstva, itd. Ono to je g. Vemik
iz Velikih oekivanja preduzeo i ostvario kao domai majstor (ispor. u prethodnom
tekstu, na str. 57) sastoji se u uspostavljanju paradigmatinih odnosa izmeu delova
ta dva lanca: da bi oznaio svoju kuu, on moe da bira izmeu vile i zamka; da
bi oznaio jezerce, izmeu basena i jendeka sa vodom; da bi oznaio prilaz, izmeu
trema i pokretnog mosta ; da bi oznaio svoje loike, izmeu salata i skladita namir
nica. Kako je u tome uspeo?
Pre svega, jasno je da njegov zamak predstavlja jedan umanjeni model: ne
stvarni zamak, ve zamak oznaen pomou preruavanja i rasporeivanja koji imaju
funkciju simbola. U stvari, ako zahvaljujui tim transformacijama nije stekao stvar
ni zamak, on je potpuno izgubio stvarnu vilu, poto mu njegova fantazija namee
mnogostruke mune obaveze : umesto da ivi udobno, njegov domai ivot postaje
niz ritualnih pokreta ije krajnje briljivo ponavljanje slui da kao jedinu stvarnost
istakne paradigmatske odnose izmeu dva podjednako nestvarna sintagmatska lanca:
lanca zamka, koji nikad nije postojao, i lanca vile, koja je bila rtvovana. Prvi vid
domaeg majstorisanja predstavlja, dakle, graenje jednog sistema paradigmi
pomou delova sintagmatskih lanaca.
Ali, i obrnuto rasuivanje je isto tako tano ; jer zamak g. Vemika dobija stvar
nu vrednost zbog gluvoe njegovog starog oca: na svakom utvrenom zamku nalaze
se topovi, a taj otac je tako gluv da moe da uje jedino pucanj topa. Zbog oevog
infirmiteta prvobitni sintagmatski lanac, lanac vile iz predgraa, bio je objektivno
prekinut. Stanujui zajedno sami, otac i sin iveli su u njoj jedan pored drugog a
da pri tom nisu mogli uspostaviti nikakvu meusobnu vezu. Dovoljno je da vila
postane zamak da bi top, iz koga se svakog dana u 9 asova ispaljuje jedan hitac,
uspostavio medu njima jedan oblik efikasnog odravanja veze. Novi sintagmatski
lanac proistie, dakle, iz tog sistema paradigmatskih odnosa. Reen je jedan prakti
ni problem, to jest problem odravanja veze izmeu stanovnika vile, ali po cenu
potpune reorganizacije stvarnog i imaginarnog, u kojoj metafore dobijaju metonimijsku slubu, i obratno.

K A T E G O R I J E , E L E M E N T I , VRSTE, B R O J E V I

205

dimenzija, s obzirom da su neki sastavljeni samo od ime

na ivotinja, drugi samo od imena biljaka, da se neki slue
imenima izraenih predmeta, a drugi, najzad, promenljivim brojem dimenzija. Oni mogu da budu prosti (svaki
klan ima jedno ime ili jedan totem) ili mnogostruki, kao
u onim melaneanskim plemenima koja svaki klan odreuju
pomou nekoliko totema: ptice, drveta, sisara, ribe. Naj
zad, sistemi mogu da budu homogeni kao, na primer, u Kavirondou, gde liste totema obrazuju elementi istog tipa:
krokodil, hijena, leopard, babuin, kraguj, gavran, piton, mungos, aba, itd. Meutim, oni mogu da budu i heterogeni,
kao to pokazuju liste totema u Batesoa: ovca, eerna
trska, kost iz kuvanog mesa, peurka, antilopa (koja je
zajednika nekolikim klanovima), gledanje zabranjene anti
lope, obrijana glava, itd., ili pak liste totema izvesnih pleme
na iz severoistone Australije: seksualna strast, mladalako
doba, razne bolesti, mesta u prirodi koja nose neko ime, pli
vanje, kopulacija, izrada koplja, razne boje, razna duevna sta
nja, vruina, hladnoa, le, fantom, razni pomoni predme
ti za vrenje rituala, razni izraeni predmeti, san, proliv,
dizenterija, itd.*
Takva klasifikacija klasifikacija potpuno se moe za
misliti, ali ona bi se mogla ostvariti samo pod uslovom da
se pregledaju tako brojni dokumenti i uzmu u obzir tako
razliite dimenzije da, ak i kad bismo se ograniili na
drutva kojima imamo dovoljno bogata i precizna obavetenja koja se meusobno mogu uporedivati, ne bismo
mogli da se liimo pomoi maina. Zadovoljimo se, dakle,
spominjanjem tog programa, ijim e se ostvarivanjem po
zabaviti etnologija jednog od buduih vekova, i vratimo
se osnovim svojstvima onoga to emo nazvati (jer nam
taj naziv izgleda najpodesniji) totemski operator. Da bi se
ocenila njegova sloenost, bie dovoljno da ga opiemo
pomou jednog dijagrama i analize samo jednog malog
del elije (poto emo uzeti kao da ona poinje da nivou
vrste, i poto emo proizvoljno ograniiti na 3 broj vrsta i
broj delova tela) (slika 8).
* Izgleda da ulogu totema moe da igra bilo koji postojani deo fizike ili
duhovne sredine, bilo da je re entitetu pojmovne prirode ili, jo ee, klasama
ih' vrstama stvari, aktivnosti, stanja ili kvaliteta, koje se esto ponavljaju, pa se stoga
smatraju kao neto to trajno postoji. (arp, str. 69)

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

207

Vidimo da vrsta doputa najpre empirijska ostvarenja:

vrstu Foke, vrstu Medveda, vrstu Orla; svaka vrsta obu
hvata niz jedinki (iji je broj na dijagramu takoe sveden
na 3) : foke, medvede, orlove. Svaka ivotinja moe se rasta
viti na delove: vrat, glavu, ape, itd., koji se najpre mogu
ponovo grupisati u okviru svake vrste (glava foke, vratovi
foka, peraja foka), a zatim zajedno, po tipovima delova:
sve glave, svi vratovi. . . Poslednjim pregrupisavanjem de
lova vaspostavlja se model jedinke, sa svim delovima koje
je ona na poetku imala.
Celina predstavlja, prema tome, neku vrstu pojmov
nog aparata koji izdvaja jedinstvo iz mnotva, mnotvo
iz jedinstva, raznolikost iz istovetnosti i istovetnost iz ra
znolikosti. Teorijski neogranieno rastegljiv na svom sred
njem nivou, on se skuplja (ili razvija) u istu sadrinu
na svoja dva vrha (ali u obrnuto simetrinim oblicima) i
pri tom trpi jednu vrstu torzije.
Model koji ovde dajemo kao primer predstavlja, oi
gledno, samo vrlo mali deo idealnog modela, poto pri
rodnih vrsta ima oko 2 miliona, virtuelno zamislivih je
dinki beskonano mnogo, a posebnih delova tela ili organa
koji imaju svoje ime u izvesnim urodenikim renicima
blizu 400. (Mar i Loflin). Najzad, verovatno i ne postoje
ljudske zajednice koje nisu napravile vrlo podroban popis
zooloke i botanike sredine u kojoj ive, i koje je nisu
opisale pomou specifinih naziva. Da li je mogue odrediti
njihov broj i granice? Kada se pregledaju etnoloka i etnobotanika del, zapaa se da, osim retkih izuzetaka, popisanih vrsta i varijeteta ima nekoliko stotina, 300 do 600
otprilike. Ali nijedno delo te vrste nijeiscrpno: svako jemoralo da ostane nepotpuno zbog toga to su bili nedovoljni
vreme kojim se raspolagalo za prikupljanje grae, broj
informatora i njihova kompetentnost, i najzad kompetent
nost samoga istraivaa, obim njegovih znanja i raznovrsnost
njegovih preokupacija. Ne izlaemo se, prema tome, skoro
nikakvoj opasnosti da emo se prevariti ako pretpostavimo
da njihov stvarni broj mora biti znatno vei, to potvruju
najpouzdanija del iz te oblasti:

208

DIVLJA MISAO

Na najniem nivou suprotstavljanja (poslednji ni

vo) Hanunoo uroenici svrstavaju svoj lokalni bota
niki svet u vie od 1800 taxa, koje se uzajamno isklju
uju sa stanovita narodske obavetenosti, dok botani
ari istu floru dele po nazivima vrsta na manje od
1300 taxa definisanih sa naunog stanovita." (Konklin, 4).
Zanimljivo je da ovaj tekst etnografa strunjaka
za probleme taksonomije odgovara jednoj Tajlorovoj na
pomeni rabinskoj filosofiji:
. . . koja svakoj od 2100 vrsta biljaka, na primer,
dodeljuje jednog anela to se sa neba stara njenoj
sudbini, i koja na toj ideji zasniva zabranu iz Knjige
Levitske protiv meanja meu ivotinjama i meu bilj
kama." (Tajlor, knj. I I , str. 246).
Na dananjem stupnju nae obavetenosti, izgleda da
broj 2000 dosta tano oznaava neku vrstu granice koja pri
blino odgovara sposobnosti pamenja i moi definisanja onih
etno-zoologija ili etno-botanika koje se zasnivaju na usme
nom predanju. Bilo bi zanimljivo da saznamo da li ta
granica ima neka znaenja sa gledita teorije informacija.

Prouavajui nedavno rituale posveivanja u Senufoa, jedan posmatra je istakao ulogu 58 figurica koje se
iskuenicima pokazuju po odreenim redu, i koje, tako
rei, predstavljaju osnovnu shemu njima namenjene nas
tave. Te figurice predstavljaju razne ivotinje i razne osobe,
ili simbolino prikazuju razne tipove delatnosti; svaka,
dakle, odgovara jednoj vrsti ili jednoj klasi:
Starci pokazuju novoobraenicima izvestan broj
raznih predmeta . . . Tim ponekad vrlo dugim inventarisanjem dobija se neka vrsta renika simbola, iji su
razliiti naini vezivanja naznaeni. U najnaprednijim

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

209

poro, mukarci tako ue da operiu ideografskim pod

logama jedne misli koja uspeva da stekne istinski filosofsko obeleje." (Bose, str. 76).
Bolje se nije moglo rei da u sistemima toga tipa postoji
stalno prelaenje (u oba smera) sa ideja na slike, i sa
gramatike na renik. Ta pojava, koju smo u vie navrata
istakli, priinjava jednu tekou. Da li je opravdano poi od
postulata kao to bi nam se moglo prebaciti da smo
to preutno uinili da su takvi sistemi motivisani na svim
nivoima? Tanije reeno, da li pred sobom imamo prave
sisteme, u kojima uvek tani i strogi odnosi vezuju slike
za ideje, a renik za gramatiku, ili valja priznati da na
najkonkretnijem nivou, nivou slika i renika postoji izvestan
stepen sluajnosti i proizvoljnosti, koji bi trebalo da nas
navede da posumnjamo u to da ta celina ima karakter sis
tema? Taj problem se postavljao kad god su injeni poku
aji da se otkrije logika klanskih imena; meutim, u jednoj
od prethodnih glava pokazali smo da se skoro uvek su
kobljavamo sa izvesnom tekoom koja na prvi pogled
moe da izgleda napremostiva : drutva koja idu za tim
da stvore jedan koherentan i vrst sistem (svejedno je da li
obeleje" tog sistema predstavljaju razna imena, vladanja
ili zabrane) takode su zajednice ivih bia. ak i ako svesno
ili nesvesno primenjuju pravila sklapanju brakova po
mou kojih se odravaju ista drutvena struktura i stopa
prirataja, ti mehanizmi nikada ne funkcioniu savreno;
njih, uostalom, ugroavaju ratovi, epidemije, velike gladi.
Prema tome, jasno je da e istorija i demografska evo
lucija uvek poremetiti planove koje su mudraci zamislili.
U takvim drutvima sinhronija i dijahronija su uvuene
u sukob koji se stalno obnavlja i iz koga, izgleda, dija
hronija svaki put mora da izae kao pobednik. Iz ovih
razmatranja, primenjenih na upravo postavljeni problem,
proizlazi da emo, to se vie budemo sputali prema
konkretnim grupama, sve vie morati da oekujemo proiz
voljna razlikovanja i imena, koji se mogu objasniti pre
svega uticajem raznih sluajeva i dogaaja, i koji e biti
nepodobni za bilo kakvo logiko ureivanje. Sve je po14

210

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

DIVLJA MISAO

tencijalni totem", primeuje jedan istraiva govorei ple

menima iz severozapadne Australije koja meu svojim tote
mima ve imaju bia kao to su Beli ovek" i Mornar",
iako su prvi dodir sa civilizacijom uspostavila u nedavnoj
prolosti. (Ernandes).
Izvesna plemena sa Grut Ejlanda, istono od Arnhemove
zemlje, podeljena su na 2 polovine, od kojih svaka ima po
6 klano va; svaki klan ima jedan ili vie heteroklitnih to
tema: vetrove, brod, vodu, ivotinjske ili biljne vrste, ka
menje. Totemi vetrovi" verovatno su vezani za godinje
posete ostrvljana iz Makasara, a isti je sluaj i sa totemom
amac", kao to se vidi iz jednog mita u kome se govori
izradi amaca kod itelja Makasara, na ostrvu Bikerton.
Drugi totemi uzeti su od uroenika iz unutranjosti ostrva;
najzad, neke toteme poinju da naputaju, dok su drugi
nedavno bili usvojeni.
Prema tome, u izboru i rasporedu totema neoprezno
bi bilo, kako zakljuuje autor ovih zapaanja, videti poku
aj da se prirodna sredina pojmovno organizuje pomou
dvojne sheme: talista. . . pre je rezultat istorijskog pro
cesa proirivanja, nego jednog sistematskog poduhvata". Po
stoje totemske pesme poznatim brodovima : Kora", Vonderer", pa ak i velikim transportnim avionima tipa
Katalina", jer je za vreme rata na teritoriji jednoga klana
bila izgraena vazduhoplovna baza. Takve injenice utoliko
vie navode na pretpostavku da istorijski dogaaji mogu
da budu uzrok izbora nekih totema, jer na jeziku pomenutih
plemena ista re oznaava toteme, mitove i svaki lep,
redak ili zanimljiv predmet na primer osobito zavodljiv
mlade, ili lepu boicu nekog leka iz apoteke. Pored dogaaja,
izgleda da i umetniko nadahnue i individualna sposobnost
izmiljanja idu u prilog delovanju sluaja (Versli).
U prvoj glavi ove knjige pokazali smo u nekoliko
mahova kakvu ulogu ima umetnika uobrazilja u graenju
klasifikacionih sistema; to su ve priznali teoretiari taksonomije, koja, kako kae Simpson, predstavlja i jednu
vrstu umetnosti" (str. 227). U tome vidu ovoga problema
nema za nas, prema tome, niega uznemiravajueg, ba na
protiv. Ali ta treba da mislimo istorijskim iniocima?

211

Ve odavno lingvisti znaju za taj problem, i Sosir je za

njega naao veoma jasno reenje. Doista, ak i Sosir, koji
je postavio naelo proizvoljnosti jezikih znakova (ija
nam oiglednost danas izgleda manje izvesna) doputa
da u toj proizvoljnosti postoje stupnjevi, i da znak moe
biti relativno motivisan. To je do te mere tano da jezike
moemo razvrstavati na osnovu relativne motivisanosti
znakova koje upotrebljavaju: latinska re inimicus jae je
motivisana nego francuska re ennemi (u kojoj se ne pre
poznaje lako re ije je znaenje obrnuto znaenju reci
ami); u svakom jeziku znakovi su takoe nejednako motivisani: u francuskom jeziku broj dix-neuf (19) je moti
visan, a vingt (20) nije, jer re dix-neuf podsea na reci od
kojih je sastavljena, i druge reci u koje ulazi". Kad bi iraci
onalni princip proizvoljnosti jezikog znaka bio primenjen
bez ogranienja, zavladala bi krajnja zamrenost; ali na
duh uspeva da uvede princip reda i pravilnosti u izvesne
delove ovog mnotva znakova, i u tome je uloga onoga
to je relativno motivisano. U tom smislu moemo da ka
emo da su neki jezici vie leksikoloki, s drugi vie gra
matiki:
Ne bi se moglo rei da renik" i proizvoljnost"
s jedne, i gramatika" i relativna motivisanost", s dru
ge strane, uvek predstavljaju sinonime; ali u njihovom
principu ima neega zajednikog. Oni su kao dva pola
izmeu kojih se itav sistem kree, dva oprena toka
kroz koje se jezik razvija: kroz tenju da se upotreb
ljava leksikoloki instrumenat, nemotivisani znak, i kroz
prvenstvo koje se daje gramatikom instrumentu, to
jest pravilu konstruisanja/' (Sosir, str. 183).
Za Sosira, prema tome, jezik ide od proizvoljnosti ka
motivisanosti. Zauzvrat, sistemi koje smo do sada ispitali
idu od motivisanosti ka proizvoljnosti: pojmovne sheme
(iji najjednostavniji oblik predstavlja dvolana suprotnost)
stalno se proiruju kako bi se u njih uneli na drugom mestu
uzeti elementi, a ta dodavanja u to ne treba da sum
njamo esto povlae za sobom preinaavanje sistema.
14*

212

DIVLJA MISAO

Ponekad ti elementi ne uspevaju da se uklope u shemu,

zbog ega pri funkcionisanju sheme kao sistema dolazi do
poremeaja ili privremenog zastoja.
Tragian primer te stalne borbe izmeu istorije i si
stema predstavlja oko 900 preivelih pripadnika tridesetak
australijskih plemena koji su svi bili sakupljeni u jedan
vladin logor (1934. godine), sastavljen od etrdesetak kua,
odvojene spavaonice (sa nadzornicima) za deake i devojice, kole, bolnice, zatvora i duana, u kome su misionari
(za razliku od uroenika) mogli da uivaju do mile volje:
za etiri meseca, kroz njega su prodefilovali nekonformisti,
prezbiterijanci, Vojska spasa, anglikanci i rimokatolici. . .
Ove injenice ne navodimo u nekoj polemikoj nameri,
ve zato to se na osnovu njih vidi koliko je malo verovatno
ouvanje tradicionalnih verovanja i obiaja. Meutim,
prvi odgovor uroenika na ovo grupisanje bio je usvajanje
zajednike terminologije i pravila korespondencije, radi
usklaivanja plemenskih struktura koje su u itavoj toj
oblasti poivale na polovinama i odsecima. Upitana kome
odseku pripada, jedna osoba mogla je tako odgovoriti:
Ja sam ovo ili ono na svome dijalektu, prema tome, ovde
sam Vungo."
Izgleda da podela totemskih vrsta izmeu polovina
nije izvrena jednoobrazno, i to nas ne iznenauje. Ali izne
nauje nas strogo potovanje pravila i sistematinost koje
informatori pokazuju pri reavanju svakog problema. Osim
u jednoj oblasti, oposum pripada polovini Vuturu. Na mor
skoj obali slatka voda pripada polovini Janguru, ali u unu
tranjosti ona pripada polovini Vuturu. Uroenici kau:
Skoro uvek hladna koa ide sa polovinom Vuturu, a perje
sa polovinom Janguru." Otuda proizlazi da polovini Vuturu
pripadaju voda, guter, aba, itd., a polovini Janguru emu,
patka i druge ptice. Stavljanje abe u polovinu naizmeninu polovini u kojoj se nalazi oposum pravda se jed
nim drugim naelom suprotnosti: obe ivotinje kreu se
u skokovima, i ta slinost dolazi otuda to je aba otac"
oposuma; meutim, u jednom matrilinearnom drutvu
otac i sin pripadaju suprotnim polovinama :

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

213

Kada informatori vaspostavljaju listu totema sva

ke polovine, oni uvek ovako rasuuju: drvee i ptice
koje na njemu prave svoja gnezda pripadaju istoj po
lovini; drvee to raste pokraj potoka, ili u barama
i movarama, iz iste je polovine kao i voda, ribe,
vodene ptice i biljke: Kobac, uran, sve to leti, za
jedno radi. Zmija [Python variegatus] (carpet-snake")
i guter varan [Varanus Gould?] (ground goanna")
zajedno rade oni su zajedno putovali u davna vre
mena . . ." (Keli, str. 465).
Dogaa se, ponekad, da se ista vrsta sree u obema
polovinama, kakav je sluaj sa zmijom Python variegatus
(carpet-snake"); ali uroenici razlikuju, prema arama na
krljuti, etiri njena varijeteta, i po jedan par tih varije
teta ulazi u svaku polovinu. Isti je sluaj sa varijetetima
kornjae. Sivi kengur pripada polovini Vuturu, rii polovini
Junguru, ali oni se u borbama izbegavaju. Po miljenju
jedne druge uroenike grupe, voda i vatra pripadaju prirod
nim vrstama : oposum, pela i guter varan ( Varanus eremius ?
sand goanna") vlasnici su vatre", a Python variegatus
(carpet snake"), Leipoa ocellata (scrub tukey"), guter i bod
ljikavo prase vlasnici su vode". Nekada su,odista, preci gru
pe kojoj je re bili vlasnici vatre, a ljudi iz ikare vlasnici
vode. Prvi su se pridruili drugima, i onda su postali za
jedniki sopstvenici vode i vatre. Najzad, svaki totem je
u naroitom srodstvu sa jednom vrstom drveta, tako da se
u grob pokojnika stavlja grana odreenog drveta, u zavi
snosti od toga kome je klanu on pripadao. U grob pripadnika
klana emua stavlja se Bursaria sp.7 (box-tree"), u grob
pripadnika klana bodljikavog praseta i orla izvesne vrste
akacije (brigalow), oposuma jedna druga vrsta akacije
(kidi), Python variegatus-a (carpet-snake") sandalovo
drvo, a gutera varana (sand goanna") razne Sterculia?
(bottle-tree"). U zapadnim grupama mrtvace su sahra
njivali tako da im lice bude okrenuto prema istoku ili za
padu, u zavisnosti od polovine kojoj su pripadali (nave
dena knjiga, str. 461466).

214

D I V L J A MISAO

KATEGORIJE, ELEMENTI, VRSTE, BROJEVI

Prema tome, i pored toga to je u drutvenoj organiza

ciji nastupio haos zbog novih ivotnih uslova koji su bili
nametnuti uroenicima, kao i svetovnih i verskih pritisaka
koji su vreni na njih, spekulativni stav kod njih jo postoji.
Kada dalje objanjavanje pomou tradicionalnih tumaenja
postane nemogue, stvaraju se druga tumaenja, koja, kao
i prva, polaze od motivacija (u Sosirovom smislu) i shema.
Izmeu drutvenih struktura koje su u svoje vreme prosto
naporedo postojale u prostoru, uspostavlja se veza istovremeno
kad i izmeu ivotinjskih i biljnih klasifikacija svojstvenih
svakom plemenu. U zavisnosti od svoga plemenskog po
rekla, informatori zamiljaju tu dvojnu shemu prema mo
delu za suprotnost ili za slinost, i formalno je predstavljaju
terminima koji izraavaju bilo srodstvo (otac i sin), bilo orijentacione pravce (istok i zapad), elemente (zemlja i more,
voda i vatra, vazduh i zemlja), ili, najzad, razlike ili slinosti
izmeu prirodnih vrsta. Oni, takoe, postaju svesni tih
raznih postupaka i trude se da formuliu pravila ekvivalent
nosti. Kada bi se proces propadanja sluajno zaustavio, taj bi
sinkretizam jedno novo drutvo izvesno moglo da uzme
kao polaznu taku za graenje jednog globalnog sistema
iji bi svi vidovi bili usklaeni.
Na ovom primeru vidimo kako logiki dinamizam
a on je jedno svojstvo tog sistema uspeva da savlada
ono to, ak i za Sosira, ne predstavlja antinomiju. Osim
toga to klasifikacioni sistemi mogu, kao i jezici, da budu
u razliitom stepenu proizvoljni i motivisani, a da pri tom
motivisanost ne izgubi svoju efikasnost u njima*, njihov dihotomni karakter koji smo ustanovili objanjava kako se
proizvoljni vidovi (ili oni koji nam takvi izgledaju jer
moemo li ikada da tvrdimo da neki izbor, koji je proizvoljan
zaposmatraa,nije motivisan sa stanovita uroenikemisli?)
nakalemljuju na racionalne vidove ne utiui na njihovu
prirodu. Klasifikacione sisteme predstavili smo kao drve
e", a rast jednog drveta dobar je primer za transformaciju
kojoj smo upravo govorili. Nii delovi drveta su, ako tako
moemo da kaemo, snano motivisani: potrebno je da

drvo ima stablo i da ono raste uspravno. Donje grane ve

sadre vie proizvoljnosti: iako se moe predvideti da e
njihov broj biti ogranien, on nije unapred utvren, kao
ni pravac u kome raste svaka grana ni ugao koji ona zaklapa sa stablom; ali te vidove ipak vezuju razni uzajamni od
nosi, poto debele grane, uzimajui u obzir njihovu vla
stitu teinu i druge lisnate grane koje se na njih oslanjaju,
treba da vre ravnomeran pritisak na zajedniku taku
oslonca. Ali sa prelaskom na gornje grane, motivisanost se
smanjuje, a proizvoljnost poveava: najvie grane ne mogu
vie da dovedu u pitanje stabilnost drveta, ni da izmene
njegov karakteristini oblik. Njihova brojnost i beznaaj
nost oslobodili su ih poetnih stega, i njihov opti raspo
red moe se objasniti kao posledica niza ponavljanja (u
sve manjoj razmeri) jednoga plana koji je ucrtan i u ge
nima njihovih elija, ili kao posledica statistikih fluktua
cija. Na poetku inteligibilna, ova struktura, granajui se,
zapada u neku vrstu inercije ili logike ravnodunosti. Ne
protivreei svojoj prvobitnoj prirodi, ona e moi da pod
nese mnoge i raznovrsne dogaaje, koji dolaze suvie kasno
da bi paljivog posmatraa spreili da je identifikuje i
svrsta u jednu vrstu.

* Kao to kau Lovedu uroenici iz June Afrike: Najbolje e biti da se

vratimo kui, poto se niko nikada ne vraa u majinu utrobu... (Krajg, str. 323).

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

GLAVA ESTA

UNIVERZALIZACIJA
I PARTIKULARIZACIJA

Antinomija koja, po nekima, postoji izmeu istorije

i sistema* pojavila bi se u ispitanim primerima samo kad
bismo prelazili preko dinamikog odnosa izmeu ta dva
vida koji se u njima zapaa. Izmeu njih ima mesta za jed
nu dijahroninu i neproizvoljnu konstrukciju koja bi pred
stavljala prelazni oblik. Poev od dvolane suprotnosti,
najjednostavnijeg mogueg primera sistema, ta konstrukcija
stvara se dodavanjem na oba pola novih lanova koji su
izabrani zato to sa njima stoje u odnosu suprotnosti,
korelacije ili analogije; ali otuda ne sleduje da oni treba
da budu homogeni: svaka lokalna" logika postoji samo
stalno i sastoji se u inteligibilnosti odnosa dva neposredno
spojena lana, a ova nije obavezno ista u svakom beougu
semantikog lanca. Ta situacija donekle se moe uporediti
sa situacijom u kojoj bi se nali neiskusni igrai koji bi
redali domine uzimajui u obzir samo vrednosti susednih
polovina, i kojima bi, i pored toga to ne znaju kakvih
sve domina ima u jednom kompletu, ipak polo za rukom
da dosta dugo igraju.
Prema tome, nije obavezno da se logika sistema u sve
mu podudara sa svim lokalnim logikama koje su u nju uklo* Ali, da bismo se uverili kako ta dva pojma imaju samo vrednost granice,
dovoljno je da zabeleimo ovo melanholino zapaanje jednoga od najvatrenijih
pobornika isto istorijske etnologije: Sadanji poloaj klanova u Zandea i njihovih
totemskih zajednica moe se razumeti samo u svetlosti politikog razvoja drutva
Zandea, a ona je sasvim nedovoljna. Etnolog koji radi u Africi i prouava stotine
hiljada ljudi razliitog etnikog porekla, ponekad potpuno izmeanih, poinje da
sneva jednom malom drutvu trajno nastanjenom na svom ostrvu, negde u Po
lineziji ili u Melaneziji. (Evenz-Pried 3, str. 121).

217

pljene. Ta opta logika moe da bude druge vrste; u tom

sluaju, nju e odreivati broj i priroda osa kojima se
slui, pravila transformacije koja omoguavaju prelaenje
sa jedne ose na drugu, i najzad, sama inercija sistema,
to jest njegova vea ili manja (ve prema sluaju) sposo
bnost da uklopi u sebe nemotivisane inioce.
Tobonje totemske klasifikacije i verovanja i obiaji
koji su sa njima u vezi predstavljaju samo jedan vid, ili
samo jedan nain te opte aktivnosti koja tei da sve sistematizuje. Prema tome, mi smo do sada samo razvili
i produbili izvesne Van Genepove napomene:
Svako ureeno drutvo bezuslovno mora da raz
vrsta ne samo ljude koji ga sainjavaju, ve i predmete
i bia iz prirode, as prema njihovim spoljanjim obli
cima, as prema njihovim glavnim psihikim osobina
ma, a as prema njihovoj korisnosti sa gledita ishrane,
zemljoradnje, industrije, proizvodnje ili potronje . . .
Ni po emu ne moemo da zakljuimo da je neki sis
tem razvrstavanja, na primer zooloki sistem u totemizmu, kosmografski sistem, ili sistem prema profe
sijama (kaste) stariji od drugih." (Van Genep, str.
345346).
Da je pisac navedenih redova bio potpuno svestan
njihove novatorske smelosti, jasno proizlazi iz beleke koju
je dodao pri dnu stranice:
Vidi se da ja ne prihvatam gledite E. Dirkema
(izraeno u delu Forme, str. 318), koji misli da je kosmika klasifikacija bia (podrazumevajui tu i ljude)
i stvari posledica totemizma; ja, naprotiv, tvrdim da
posebna forma kosmike klasifikacije koju nalazimo u
totemizmu ne predstavlja njegovu nijansu, ve nje
gov sastavni, prvobitni i glavni deo; jer narodi u kojih
ne postoji totemizam takode imaju jedan klasifikacioni
sistem, koji i sm predstavlja jedan od osnovnih delova njihovog sistema opte drutvene organizacije i,
kao takav, utie na magijsko-verske i svetovne insti-

218

DIVLJA MISAO

tucije na primer sistem orijentacionih pravaca,

kineski i persijski dualizam, asirsko-vavilonski kosmografizam, takozvani magijski sistem simpatikih ko
respondencija, itd."
Meutim, i pored tako ispravnih pogleda, Van Genepovo dokazivanje zavrava se promaajem, jer on uporno
veruje u totemizam kao institucionalnu realnost; ako ne
pokuava da ga proglasi za sistem iz koga bi proizlazili
svi drugi sistemi, on nastoji da mu sauva originalnost
kao jednoj vrsti koja se objektivno moe identifikovati u
okviru jednog roda:
Tako pojam totemskog srodstva obrazuju tri ele
menta : fizioloko srodstvo . . . drutveno srodstvo . . . i
kosmiko i klasifikaciono srodstvo, koje sve ljude iz
jedne grupe vezuje za bia ili predmete koji se teorij
ski nalaze u toj grupi. Totemizam se upravo i odlikuje
. . . naroitim spojem ta tri elementa, kao to i sul
fat bakra nastaje kao rezultat izvesnog spoja bakra,
sumpora i kiseonika." (Navedena knjiga).
Dospevi tako blizu cilja, Van Genep ostaje, dakle, za
robljenik tradicionalne podele u ije je okvire prihvatio da
uklopi svoje dokazivanje. Meutim, ni kod njega ni u
njegovih prethodnika ne bismo mogli nai argumente za
pomenuto neoprezno poredenje, koje on navodi da bi njime
potkrepio svoju tezu. Ako sulfat bakra predstavlja hemijsko jedinjenje, iako nijedan od elemenata koji ulaze u nje
gov sastav ne pripada samo njemu, to je zato to iz nji
hovog spoja proistie skup diferencijalnih svojstava (ob
lik, boja, ukus, nain delovanja na druge supstancije i
druga bioloka bia) koja su zdruena samo u njemu. Ni
ta slino ne moe se tvrditi u vezi sa totemizmom, ma kako
ga definisali; on ne predstavlja jedno jedinjenje iz etno
lokog carstva, ve se pre svodi na neprecizno doziranje
promenljivih elemenata, ije granice proizvoljno odreuje
svaki teoretiar i ije prisustvo, odsustvo ili stepen u kome
su zastupljeni nemaju specifino dejstvo. U najboljem slu-

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

219

aju, onda kada su u pitanju sluajevi koji se ve po tradi

ciji nazivaju totemskim", moe se zapaziti relativno sna
no irenje klasifikacione sheme na nivou vrsta, pri emu
se priroda i struktura sheme ne menjaju. Pa i tada nikada
nismo sigurni da to irenje predstavlja objektivno svojstvo
sheme, a ne posledicu posebnih okolnosti pod kojima je
ono zapaeno. Iz radova pokojnog Marsela Griola, .
Diterlena, . Kalam-Griola i D. Zaana, koji predstavljaju
rezultat dvadesetogodinjeg ispitivanja obavljenog meu
uroenicima Dogon i Bambara, vidimo kako totemske"
kategorije koje su najpre bile izdvojene u skladu sa zahtevima tradicionalne etnologije, i koje su posmatrai po
stupno morali da povezuju sa injenicama druge vrste,
sada predstavljaju samo jednu od nekoliko perspektiva
iz kojih se sagledava jedan sistem sa nekoliko dimenzija.
Sa pristalicama totemizma moemo se, prema tome,
sloiti jedino u tome da pojam vrste posmatrane kao lo
giki operator ima izuzetnu ulogu. Ali, to otkrie znatno je
starije od prvih spekulacija totemizmu, poto ga je prvi
formulisao Ruso (Levi-Stros 6, str. 142146), a za njim
Kont, ba povodom pitanja kojima se raspravlja u ovoj
knjizi. Ako Kont ponekad upotrebljava pojam tabua, iz
gleda da mu je pojam totema ostao tu, iako mu je Longova knjiga mogla biti poznata. Utoliko je znaajnije to
Kont, raspravljajui prelasku sa fetiizma na politeizam
(u koji bi on, verovatno, uvrstio totemizam), smatra da je
politeizam posledica pojavljivanja pojma vrste:
Kada je, na primer, slina vegetacija koju je
tvorilo razliito drvee jedne hrastove ume morala
najzad dovesti do toga da se u teolokim shvatanjima
predstavi ono to je tom drveu zajedniko, to apsttraktno bie nije vie bilo posebni feti jednog drveta,
nego je postalo bog ume. Eto tako se intelektualno
prelaenje sa fetiizma na politeizam svodi, u sutini,
na neizbenu prevagu specifinih ideja nad optim
idejama" (52. predavanje, knjiga V, str. 54).
Tajlor, osniva moderne etnologije, dobro je shvatio
ta moe da izvue iz Kontove ideje, koja se, kako on pri-

220

DIVLJA MISAO

meuje, jo bolje moe primeniti na onu posebnu katego

riju boanstava koju predstavljaju obogotvorene vrste:
Jednoobraznost svake vrste ne navodi samo na
misao zajednikom poreklu njenih pripadnika, ve
i na ideju da je mogue da stvorovi kojima u tom
stepenu nedostaje individualna originalnost, i kojima
su dati tako strogo izmereni kvaliteti rado bismo
rekli: kao da su bili izmereni lenjirom i estarom
ne predstavljaju nezavisne subjekte ije je vladanje
proizvoljno, ve pre kopije jednog zajednikog mo
dela, ili orua koja su u slubi boanstava koja ih
nadziru." (Tajlor, knjiga I I , str. 243).

*
Logika mo specifinog operatora moe se ilustrovati
i na druge naine. Ona omoguava uklapanje veoma ra
zliitih oblasti u klasifikacionu shemu, pruajui tako kla
sifikacijama sredstvo za prevazilaenje njihovih okvira: bilo
putem univerzalizacije, irei se na oblasti izvan prvobitne
skupine; bilo putem partikularizacije, produavajui po
stupak klasifikacije preko njegovih prirodnih granica, to
jest do individuacije.
Brzo emo prei preko prvog sluaja, za koji e biti
dovoljno da navedemo nekoliko primera. Specifina" mre
ica ima toliko malo veze sa sociolokim kategorijama da
ponekad, kao na primer u Americi, slui za ureivanje
tako ograniene oblasti kao to je oblast bolesti i lekova.
Indijanci iz jugoistonih oblasti Sjedinjenih Drava sma
traju da su patoloke pojave posledica sukoba izmeu
ljudi, ivotinja i biljaka. Poto su se razljutile na ljude,
ivotinje su im poslale bolesti; biljke, kao saveznici ljudi,
odgovaraju na to pruajui im lekove. Vaan momenat
predstavlja okolnost da je svaka vrsta nosilac posebne bo
lesti ili vlasnik specifinog leka. Tako ikasaue bolove
u elucu i nozi pripisuju zmiji, povraanja psu, bolove
u vilici jelenu, bolove u trbuhu medvedu, dizenteriju
smrdljivcu, krvavljenje iz nosa veverici, uticu

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

221

vidri, poremeaje u donjem trbuhu i beici krtici, gre

ve orlu, one bolesti i sanjivost sovi, bolesti zglo
bova zvearki, itd. (Svonton 2).
Ista verovanja postoje u Pirna iz Arizone, koji guobolju pripisuju jazavcu, otoke, glavobolju i groznicu
medvedu, bolesti grla i plua jelenu, deje bolesti
psu i kojotu, bolove u elucu spermofilu ili prerijskom
pacovu, ireve jednoj vrsti divljeg zeca (jack-rabbit"),
zatvor miu, krvavljenja iz nosa jednoj vrsti veverice
(ground-squirrel"), krvoliptanja kopcu i orlu, gno
jenje na sifilistinoj osnovi kraguju, deje groznice
otrovnom guteru iz roda Heloderma (Gila monster"),
reumatizam abolikom guteru (horned-toad")*, belu"
groznicu guteru, bolesti jetre i eluca zvearki,
ireve i oduzetost kornjai, unutranje bolove le
ptiru, itd. (Rasel).** U Hopi Indijanaca, koji ive na jedan
dan hoda od Pirna, analogna klasifikacija zasniva se na
organizaciji u verska bratstva, od kojih svako moe da
dosudi kaznu u vidu jedne bolesti: oticanja abdomena,
bolova u uima, iljatog otoka na temenu, gluvoe, ekcema
na gornjim delovima tela, uvijanja i grenja lica i vrata,
bronhitisa, bola u kolenu. (Vout 2, str. 109, beleka). Ne
ma nikakve sumnje da bi se problemu klasifikacija moglo
pristupiti i ovim obilaznim putem, i da bismo tako u gru
pama koje ive veoma daleko jedna od druge naili na
zanimljive slinosti (vezivanje veverice i krvavljenja iz nosa
postoji, izgleda, u velikom broju junoamerikih populaci
ja), koje su znak postojanja logikih veza iji bi znaaj
mogao da bude veoma velik.
Specifine kategorije i mitovi koji su u vezi sa njima
mogu da poslue i za organizovanje prostora, pa prema
tome zapaamo teritorijalno i geografsko irenje klasifikacionog sistema. Totemska geografija plemena Aranda
* U prilog ve navedenim zapaanjima (str. 109) napomenuemo da
verovatno isto dranje navodi amerike Indijance i Kineze na potpuno razliite
asocijacije. Kinezi, doista, pripisuju mesu abolikog gutera ili vinu u kome je ono
bilo potopljeno svojstva afrodizijaka, zato to mujak tako snano stegne enku za
vreme kopulacije da je ne puta kada ga uhvate u tom poloaju (Van Gulik 2, str.
286, beleka 2).
** U pogledu drugih vrlo slinih ideja u Papago uroenika, ispor. kod Densmora I.

222

DIVLJA MISAO

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

predstavlja klasian primer takvog irenja, ali ni druge

populacije nisu u tome pokazale manju prefinjenost, ni
postavljale manje zahteve. Nedavno je na teritoriji na kojoj
ive Aluridja uroenici otkriven i opisan jedan krevit
predeo iji obim iznosi 8 kilometara i u kome svako uzvienje odgovara jednoj fazi rituala, tako da taj prirodni
masiv po miljenju uroenika ilustruje strukturu njihovih
mitova i program njihovih obreda; njegova severna pa
dina pripada polovini sunca i ritualnom ciklusu Kerungera, a juna padina polovini senke i ritualu Arangulta.
Du itavog oboda tog masiva oznaeno je i prokomentarisano 38 taaka (Harni).
Severna Amerika, od Aljaske do Kalifornije, kao i na
jugozapadu i severozapadu kontinenta, takoe prua primere mitske geografije i totemske topografije. Penobskoti
iz drave Mejn predstavljaju, u tom pogledu, primer za
optu sklonost Severnih Algonkina da sve fiziografske vi
dove plemenske teritorije tumae putovanjima junaka civilizatora Gluskabea i pomou drugih mitskih linosti ili
dogaaja. Izduena stena predstavlja un tog junaka, i
la beloga kamena utrobu kanadskog irvasa koga je on ubio,
brdo Kineo prevrnuti lonac u kome je on skuvao njegovo
meso, itd. (Spek, 2, str. 7).
I u Sudanu je otkriven jedan mitsko-geografski si
stem koji obuhvata itavu dolinu Nigera; on, prema tome,
zahvata oblast koja je vea od teritorije jedne jedine grupe
i izraava, ak i svojim najsitnijim sponama, jedno u isti
mah dijahronino i sinhronino shvatanje odnosa izmeu
razliitih kulturnih i jezikih grupa (Diterlen 4, 5).
Ovaj poslednji primer pokazuje da klasifikacioni si
stem ne omoguava samo da se drutveno vreme meblira",
ako tako moemo da kaemo, mitovima, a zemljite
koje pripada plemenu nazivima jedne konceptualizovane
topografije. Ispunjavanje teritorijalnog okvira prati njegovo
proirivanje. Kao to se pomou operatora koji obuhvata
vrste, prelaz na logikom planu vri s jedne strane prema
konkretnom i individualnom, a s druge prema apstraktnom
i sistemima kategorija, tako na sociolokom planu totemske
klasifikacije omoguavaju istovremeno odreivanje statusa

pojedinaca u grupi i proirivanje grupe van njenog tradi

cionalnog okvira.
esto je, i ne bez razloga, iznoeno miljenje da se za
primitivna drutva granice oveanstva poklapaju sa mea
ma plemenske grupe, izvan koje ona vide samo strance,
to jest prljave i grube podljude, ako ne ak i neljude, to
jest opasne zveri ili utvare. To je esto tano, ali pri tom
se gubi iz vida da je jedna od osnovnih funkcija totemskih
klasifikacija da razbije tu zatvorenost grupe u sebe samu
i pomogne stvaranju pojma koji priblino odgovara pojmu
oveanstva, u kome ne postoje granice izmeu grupa.
Ta pojava je otkrivena u svim klasinim zemljama tako
zvane totemske organizacije. U jednoj oblasti zapadne
Australije postoji meunarodni sistem za razvrstavanje
klanova i njihovih totema u totemske odseke". (Redklif-Braun, I, str. 214). To podjednako vai i za druge oblasti
na ovom kontinentu:

223

Od ukupno 300 zajednikih imena totemskih i

votinja, utvrdio sam da u 167 sluajeva (56%) Zapa
dne Arande i Loritja uroenici upotrebljavaju iste ili
sline reci, a poreenje izmeu imena totemskih bi
ljaka koje oni upotrebljavaju pokazuje da se iste reci
sreu u oba jezika za oznaavanje 147 od 220 vrsta
biljaka ija sam imena popisao (67%)." (K. Strelou,
str. 6667).
Do analognih zapaanja dolo se u Americi, u Sijuksa
i Algonkina. Meu ovim poslednjim, u Menomina . . .
je opterasprostranjeno verovanje da postoji zajedni
ka veza ne samo izmeu pojedinaca iz istog plemena
koji imaju isti totem, ve i izmeu svih osoba koje su do
bile ime prema istom totemu, ak i ako one pripadaju raz
nim plemenima, bez obzira na to da li pripadaju istoj ili
razliitoj jezikoj porodici." (Hofman, str. 43).
Isto tako u ipeva:
Svi oni koji su imali isti totem smatrali su se
roacima, ak i ako su poticali iz raznih plemena ili

224

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

D I V L J A MISAO

sela . . . Kada bi se dva stranca srela, i kad bi otkrili

da imaju isti totem, odmah bi pristupili izlaganju
svoje genealogije . . . i jedan bi postajao brat od stri
ca, stric ili deda drugome, iako je deda ponekad bio
onaj mladi od njih dvojice. Smatralo se da su totemske veze tako jake da je, u sluaju prepirke izmeu
osobe koja ima isti totem kao i osoba koja toj prepirci prisustvuje i nekog brata od strica ili bliskog ro
aka pomenutog posmatraa, ali iz druge totemske
grupe, ovaj stajao na stranu osobe iz svoga totema,
koju ranije moda nikada nije video." (Kinijec, str.
6970).
Ta totemska univerzalizacija ne brie samo granice
izmeu plemena stvarajui zaetak jednog internacionalnog
drutva, nego ponekad prelazi i okvire ljudskog roda, ne vie
u sociolokom, ve u biolokom smislu, onda kada se totem
ska imena mogu davati i domaim ivotinjama. To vai
za pse* koje, uostalom, u zavisnosti od grupa, zovu
braa" ili sinovi", u australijskim plemenima sa poluostrva Jork (arp, str. 70, Tomson); a za pse i konje
u plemenima Ajovaj i Vinebago Indijanaca. (Skiner, 3,
str. 198).

*
Tako smo ukratko pokazali kako, u zavisnosti od dimen
zija i stepena optosti datog polja, okca ove mree mogu
neogranieno da se ire. Ostaje nam da pokaemo kako ona
mogu i da se skupe da bi izdvojila i zadrala stvarnost, ali
ovog puta na donjoj granici sistema, dejstvujui i dalje
iza granice koju bismo bili u iskuenju da odredimo sva
koj klasifikaciji: one iza koje vie nije mogue razvrstavati,
ve samo davati imena. Uistinu, te najudaljenije operacije
manje se razlikuju nego to to izgleda, i one se mogu nado
vezati jedna na drugu sa stanovita sistema koje proua
vamo. Prostor je skup mesta koja nose neko ime, kao to
* U Vik Munkana pas e se zvati Jatot, Vaditi kosti, ako je njegov gospodar
iz klana ribe-sa-kostima, a Ovun, Tajni sastanak, ako je njegov gospodar iz klana
aveti. (Tomson).

225

lica predstavljaju orijentacione znake u okviru grupe. Me

sta i lica podjednako su oznaena vlastitim imenima koja,
u okolnostima koje esto postoje u mnogim drutvima,
mogu jedna druga da zamene. Jurok Indijanci iz Kalifornije predstavljaju jedan od mnogih primera za tu personifikovanu geografiju gde se staze shvataju kao iva
bia, gde svaka kua ima svoje ime, a imena mesta zamenjuju imena lica u obinoj upotrebi (Voterman).
Jedan mit Aranda uroenika lepo pokazuje to oseanje
korespondencije izmeu geografske i bioloke individuacije: prvobitna, boanska bia bila su bezoblina, bez
udova i spojena, sve dok se nije pojavio bog Mangarkunjerkunja (guter-muvolovac), koji je preduzeo da ih razdvoji
i svakome d posebni oblik. U isti mah (a nije li to zaista
isto?) on ih je nauio vetinama kojima se civilizacija definie i pokazao im je sistem odseaka i pododseaka.
Prvobitno je 8 pododseaka bilo rasporeeno u 2 velike
grupe: 4 u grupu zemlje, i 4 u grupu vode. Pomenuti bog
ih je teritorijalizovao" dodeljujui svaki predeo jednom
paru pododseaka. Meutim, ta individuacija teritorije
odgovara na jedan drugi nain i biolokoj individuaciji,
poto totemski nain oploavanja majke objanjava ana
tomske razlike koje se zapaaju meu decom; deca koja
imaju fine crte bila su zaeta posredovanjem jednog ratapa, duha-embriona, a deca sa irokim licem magijskom pro
jekcijom jedne vrste igname u telo ene; dok su se u deci
sa svetlom kosom neposredno ponovo ovaplotili totemski
preci (K. Strelou). Australijska plemena koja ive pored
velike reke Drajzdejl, severno od Kimberlija, dele rodbin
ske odnose, koji zajedno obrazuju drutveno telo", na
5 kategorija nazvanih prema jednom delu tela, ili jednom
miiu. Kako je zabranjeno postavljati pitanja nepoznatom
oveku, on svoje srodstvo objavljuje pokreui odgovarajui
mii. (Ernandes, str. 229). I u ovom sluaju, prema tome,
celokupni sistem drutvenih odnosa, koji je, pak, sm vrsto
vezan za jedan sistem vasione, moe se projektovati na ana
tomski plan. Na toradja jeziku postoji petnaestak reci za oz
naavanje strana sveta, koje predstavljaju imena delova tela
jednog kosmikog boanstva (Venzdret). Mogli bismo naves15

226

DIVLJA MISAO

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

ti druge primere iz strare germanske terminologije za oznaa

vanje srodstva, i iz kosmolokih i anatomskih koresponden
cija Pueblo i Navaho Indijanaca i sudanskih crnaca.
Bilo bi, svakako, pouno da se podrobno i na dovolj
nom broju primera proui mehanizam te homoloke partikularizacije ija opta veza sa oblicima klasifikacije koje
smo dosada sreli jasno proizlazi iz sledeeg izvoenja:
Ako

razlika ka zamiljenim razlikama za koje se pretpostavlja

da postoje u totemskom nainu oploavanja. Ali primer
Omaha i Oseda pokazuje da postoji korelativna tendencija
koja se sastoji u uvoenju simbolino izraene razlike iz
meu vrsta u individualnu i empirijsku morfologiju. Doista,
deca iz svakog klana nosila su kosu podseenu na karak
teristian nain, koji je doaravao jedan osoben vid ili crtu
ivotinje ili prirodne pojave koja im je sluila kao eponim.
(La Fle, 4, str. 8789).
Ovo modelisanje individue prema shemama vrsta, ele
menata ili kategorija ima ne samo fizike, ve i psiholoke
posledice. Drutvo koje odreuje svoje odseke pomou
gornjeg i donjeg, neba i zemlje, dana i noi, moe da uklopi
u istu strukturu suprotnosti drutvena ili moralna pona
anja: pomirljivost i agresivnost, mir i rat, pravdu i poli
ciju, dobro i zlo, red i nered, itd. Stoga se ono ne ograni
ava na apstraktno posmatranje sistema korespondencija;
pojedincima pripadnicima tih odseaka ono prua izgovor
da se istaknu svojim ponaanjem; a ponekad ih na to i
podstie. Govorei uroenicima Vinebago, Radin, (I, str.
187) vrlo ispravno podvlai uzajamni uticaj mitskih i verskih predstava ivotinjama, s jedne strane, i politikih
funkcija koje se dodeljuju drutvenim jedinicama, s druge
strane.
Sauk Indijanci predstavljaju osobito pouan primer
zbog individualizujueg pravila po kome se kod njih odre
ivala pripadnost jednoj ili drugoj polovini. One nisu bile
eksogamne i njihova isto ceremonijalna uloga ispoljavala
se naroito prilikom svetkovanja praznika posveenih hrani;
sa gledita koje nas ovde zanima, treba da primetimo da
su oni bili povezani sa ritualima davanja imena. Pripadnost
svakoj polovini odreivana je na osnovu pravila naizmeninosti: prvo dete postajalo je pripadnik polovine naizmenine sa polovinom njegovoga oca, sledee dete pripadnik
oeve polovine, i tako redom. Meutim, ta pripadnost, bar
teorijski, odreivala je ponaanja koja bismo mogli na
zvati ponaanjima u vezi sa karakterom: pripadnici polo
vine Osku (Crni") morali su da zavre sve ega bi se po
duhvatili, a pripadnici polovine Kiko (Beli") mogli su da

(grupa a) : (grupa b) : : (vrsta medved) : (vrsta orao)

onda:

(pripadnik iz a) : (pripadnik y iz b) : : (pripadnik / vrste me

dved) : (pripadnik m vrste orao).

Prednost ovih formula je u tome to one istiu problem

kome se u zapadnjakoj filosofiji po tradiciji raspravlja,
ali filosof i su se vrlo retko pitali da li se on u egzotinim
drutvima postavlja ili ne, kao i u kom se obliku postavlja
ukoliko se uopte postavlja. Re je problemu organicizma. Prethodne jednaine ne bi se mogle zamisliti kad
ne bi bila postulirana jedna dosta opta korespondencija
medu lanovima" ovog drutva, i moda ak i medu
predikatima jedne prirodne vrste: delovima tela, karak
teristinim pojedinostima, ponaanjima ili nainima delanja. Indikacije kojima u tom pogledu raspolaemo sugeriu zakljuak da mnogi jezici zamiljaju da postoji ekvi
valentnost izmeu delova tela, bez obzira na raznovrsnost
oblasti i porodica, ponekad ak i carstava, i da se taj sistem
ekvivalentnosti moe veoma proiriti (Herington).* Povrh
i pored klasifikatora vrsta, dakle, funkcioniu morfoloki
klasifikatori, iju teoriju tek treba razraditi, ali za koje
smo videli da operiu na dva plana: na planu anatomskog
ralanjavanja celina na sastavne delove, i na planu njiho
vog ponovnog zdruivanja u organske celine.
Kao to smo to utvrdili za druge planove, i ovi su meu
sobno zavisni. Maloas smo podsetili na to da Aranda uro
enici idu od morfolokih, empirijskim putem utvrenih
* Tako su u Americi zabeleene sledee ekvivalentnosti: papci (etvoronoci) = one peteljke (mekuci) = pipci (zglavkari) ; penis (kimenjaci) m levak (me
kuci); krv (ivotinje) sok (biljke); bale (kod bebe, pljuvaka odrasle osobe) =
izluivanja; fina vlakna kojima se koljka privruje za podlogu = veza, vrpca,
itd. (Herington).

15*

227

228

DIVLJA

MISAO

UNIVERZALIZACIJA

odustanu od zapoetog posla. Teorijski, ako ne stvarno, su

protnost u okviru kategorija neposredno je uticala na sva
iji temperamenat i pozvanje, a institucionalna shema koja
je taj uticaj inila moguim potvrivala je vezu izmeu
psiholokog vida line sudbine i njenog drutvenog vida
koji je bio plod davanja imena svakome pojedincu.

to

11

12

SI, 9 Deje frizure u raznim klanovima Osed i Omaha Indijanaca i. Losova

glava i rep, 2. Bizonova glava i rogovi. 2a. Bizonovi rogovi. 3. Profil
bizonove kime koja se ocrtava na nebu. 4b. Medvedova glava. 4c. Glava,
rep i telo malih ptica. 4d. Kornjain oklop sa glavom, nogama i repom.
4e. Orlova glava, rep i krilo. 5. Strane sveta. 6. Vukova kosmata slabina.
7. Bizonovi rogovi i rep. 8. Jelenova glava i rep. Glava, rep i roii mla
dog bizona. 10. Zubi gmizavaca. 11. Kukuruzov cvet. 12. Stena okru
ena algama koje lebde (prema La Fleu 4, str. 87 i 89).

I PARTIKULARIZACIJA

229

Tako dolazimo do poslednjeg klasifikacionog nivoa

nivoa individuacije, poto u sistemima koje ovde razma
tramo pojedinci nisu samo svrstani u klase; njihova za
jednika pripadnost klasi ne iskljuuje, ve podrazumeva
da svako u njoj zauzima poseban poloaj, i da postoji homologija izmeu sistema pojedinaca u okviru klase i sistema
klasa u okviru viih kategorija. Prema tome, isti tip logi
kih operacija povezuje ne samo sve oblasti u okviru samog
klasifikacionog sistema, ve i periferne oblasti za koje smo
mogli da pomislimo da mu one, zbog same svoje prirode, iz
miu : na jednom kraju horizonta (zbog njihovog praktino
neogranienog obima i njihove naelne nevanosti) fiziko-geografsku podlogu drutvenog ivota i sam taj drutveni
ivot, ali u onom njegovom vidu koji otkriva da je on probio
kalup koji je za sebe bio izdubio, a na drugom kraju (zbog
njenog konkretnog karaktera koji je takoe dat) krajnju raz
nolikost individualnih i kolektivnih bia, za koja je jedan
istraiva tvrdio da su im imena data samo zato to ona nisu
mogla da budu oznaena (Gardner).
Osobena imena nisu, dakle, obian praktini moda
litet klasifikacionih sistema koji bi bilo dovoljno navesti
posle drugih modaliteta. Ona predstavljaju vei problem
za etnologe nego za lingviste.
Za lingviste taj problem predstavlja problem prirode
osobenih imena i njihovog mesta u jezikom sistemu. Za
nas problem jeste i u tome, ali u i neemu drugom, jer se
suoavamo sa dvostrukim paradoksom. Mi treba da doka
emo da osobena imena predstavljaju sastavni deo sistema
koje tretiramo kao kodove, to jest kao sredstva koja fiksiraju
znaenja prebacujui ih u termine drugih znaenja. Da li
bismo to mogli da uradimo kada bi se trebalo upravljati
po onom to tvrde logiari i izvesni lingvisti i prihvatiti da
su osobena imena, po Milovoj formulaciji, meaning
less", to jest da nemaju znaenja? S druge strane, i naro
ito, forme misli koje smo prouili ukazale su nam se u vidu
misli koje tee sveobuhvatnosti; one potpuno apsorbuju
stvarnost pomou ogranienog broja klasa, i njihovo bitno
svojstvo je u tome to se jedne mogu transformisati u druge.
Kako bi ta kvantifikovana misao, ijim smo svojstvima

230

D I V L J A MISAO

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

pripisali, na praktinom planu, velika otkria neolitske

revolucije, mogla sama sebe zadovoljiti sa teorijskog
gledita i uspeno se boriti sa konkretnim da to kon
kretno skriva u sebi ostatak neinteligibilnosti, na koju bi
se, u krajnjoj liniji, sama konkretnost svela, i koja bi po
svojoj prirodi bila nepodobna da bude nosilac nekog znae
nja? Za misao koja se zasniva na dihotomnoj operaciji, naelo
sve ili nita" nema samo heuristiku vrednost, ve izraava
jedno svojstvo bia: sve ima neki smisao, inae je sve lieno
smisla.*
Nastavimo sa izlaganjem etnografskih injenica tamo gde
smo bili stali. Skoro sva navedena drutva obrazuju svoja
osobena imena pomou klanskih imena. Kau da su osobena imena Sauka, na koje se odnosio na poslednji primer,
uvek u vezi sa klanskom ivotinjom: bilo zato to je ona iz
riito pominju, bilo zato to doaravaju neku njenu naviku,
svojstvo, karakteristinu odliku (stvarnu ili mitsku), bilo,
najzad, to se odnose na neku ivotinju ili predmet koji se
sa njom dovode u vezu. U klanu medveda popisano je 66
imena, u klanu bizona 11, u klanu vuka 33, u klanu urana
23, u klanu ribe 42, u klanu okeana 37, u klanu groma 48,
u klanu lisice 14 i u klanu jelena 34. (Skiner, 2).
U Oseda, lista osobenih imena koja su svojina klanova i podklanova, iako nepotpuna, toliko je duga da zau
zima 42 strane in - 4 u La Fleovom delu, 4 (str. 132164).
Pravila po kojima se ona obrazuju ista su kao u Sauka. Tako
u klanu crnog medveda sreemo ovakva imena: Oi-koje-svetlucaju(medvedove),Tragovi-u-preriji, Ugaeno-tle, Crna
meka, Salo-sa-medvedovih - lea, itd. Tlingit uroenici sa
Aljaske imali su imena koja su sva . .. pripadala jednom
odreenom klanu, a za izvesna imena tvrdilo se ak da
predstavljaju linu svojinu jedne kue" ili roda" (Lagina,
str. 185)". Mogli bismo navesti dosta ovakvih primera, jer
bismo sline sluajeve nali u skoro svim plemenima Algonkina, Sijuksa i u plemenima sa severozapadne obale, to jest u
tri klasina totemska" podruja u Severnoj Americi.

U Junoj Americi mogu se nai primeri za istu pojavu,

naroito u uroenika Tupi Kavahib, iji klanovi imaju
osobena imena koja su izvedena od eponima. (Levi-Stros 3).
Izgleda da su i u Bororoa osobena imena svojina izvesnih klanova, ili ak monih rodova. Klanovi ije ime zavisi od
dobre volje drugih klanova smatraju se siromanim".
(Kruz).
Veza izmeu osobenih i totemskih imena postoji u Melaneziji:

Sve, izuzev bia bia, koje nije jedno od njegovih svojstava. Ispor. dalje
u tekstu, na str. 323.

231

Totemski sistem (u Jatmula) odlikuje se veli

kim brojem osobenih imena koja pripadaju zasebnim
nizovima, tako da svaki uroenik nosi imena totemskih
predaka duhova, ptica, zvezda, sisara, sudova kao
to su lonci, alatki, itd. svoga klana; isto lice moe
imati 30 ili vie imena. Svaki klan raspolae stotinama
takvih vieslonih imena predaka, ija etimologija upu
uje na tajne mitove." (Bejtson, str. 127).
Najzad, izgleda da je i u itavoj Australiji preovladala
ista situacija. Kad bismo dosta dobro znali jezik Aranda
dovoljno bi bilo da prouimo ime jednog uroenika pa da
na osnovu njega zakljuimo koji je njegov totem." (Pink,
str. 176). Sa ovim zapaanjem slae se jedno drugo zapaanje
koje se odnosi na Murngene sa Arnhemove zemlje: Sva
imena ivih inspiriu se nekim delom totemskog kompleksa i
odnose se na totem, neposredno ili posredno" (Vomer, 390).
Osobena imena u Vik Munkana takoe su izvedena iz imena
odgovarajuih totema. Tako uroenici iji je totem riba
baramundi (Osteoglossum), koja se lovi kopljem, imaju ova
kva imena : Baramundi-pliva-u-vodi-i-vidi-jednog-oveka,
Baramundi-mrda-repom-plivajui-oko-svojih-jaja, Baramundi-ima-otvorene-oi, Baramundi-lomi-koplje, Baramundi-jede-ribu, itd. A ene iji je totem morski rak imaju sledea imena: Rak-ima-jaja, Plima-nosi-rakove, Rak-se-krije-u-rupi, itd. (Mekonel). Osobena imena plemena koja ive
oko reke Drajzdejl izvedena su iz imena klanova: kao to
je podvueno u jednoj ve navedenoj formulaciji, sve je
u vezi sa totemom".(Ernandes).

230

DIVLJA MISAO

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

pripisali, na praktinom planu, velika otkria neolitske

revolucije, mogla sama sebe zadovoljiti sa teorijskog
gledita i uspeno se boriti sa konkretnim da to kon
kretno skriva u sebi ostatak neinteligibilnosti, na koju bi
se, u krajnjoj liniji, sama konkretnost svela, i koja bi po
svojoj prirodi bila nepodobna da bude nosilac nekog znae
nja? Za misao koja se zasniva na dihotomnoj operaciji, naelo
sve ili nita" nema samo heuristiku vrednost, ve izraava
jedno svojstvo bia: sve ima neki smisao, inae je sve lieno
smisla.*
Nastavimo sa izlaganjem etnografskih injenica tamo gde
smo bili stali. Skoro sva navedena drutva obrazuju svoja
osobena imena pomou klanskih imena. Kau da su osobena imena Sauka, na koje se odnosio na poslednji primer,
uvek u vezi sa klanskom ivotinjom: bilo zato to je ona iz
riito pominju, bilo zato to doaravaju neku njenu naviku,
svojstvo, karakteristinu odliku (stvarnu ili mitsku), bilo,
najzad, to se odnose na neku ivotinju ili predmet koji se
sa njom dovode u vezu. U klanu medveda popisano je 66
imena, u klanu bizona 11, u klanu vuka 33, u klanu urana
23, u klanu ribe 42, u klanu okeana 37, u klanu groma 48,
u klanu lisice 14 i u klanu jelena 34. (Skiner, 2).
U Oseda, lista osobenih imena koja su svojina klanova i podklanova, iako nepotpuna, toliko je duga da zau
zima 42 strane in - 4 u La Fleovom delu, 4 (str. 132164).
Pravila po kojima se ona obrazuju ista su kao u Sauka. Tako
u klanu crnog medveda sreemo ovakva imena: Oi-koje-svetlucaju(medvedove),Tragovi-u-preriji, Ugaeno-tle, Crna
meka, Salo-sa-medvedovih - leda, itd. Tlingit uroenici sa
Aljaske imali su imena koja su sva. . . pripadala jednom
odreenom klanu, a za izvesna imena tvrdilo se ak da
predstavljaju linu svojinu jedne kue" ili roda" (Lagina,
str. 185)". Mogli bismo navesti dosta ovakvih primera, jer
bismo sline sluajeve nali u skoro svim plemenima Algonkina, Sijuksa i u plemenima sa severozapadne obale, to jest u
tri klasina totemska" podruja u Severnoj Americi.

U Junoj Americi mogu se nai primeri za istu pojavu,

naroito u uroenika Tupi Kavahib, iji klanovi imaju
osobena imena koja su izvedena od eponima. (Levi-Stros 3).
Izgleda da su i u Bororoa osobena imena svojina izvesnih klanova, ili ak monih rodova. Klanovi ije ime zavisi od
dobre volje drugih klanova smatraju se siromanim".
(Kruz).
Veza izmeu osobenih i totemskih imena postoji u Melaneziji:

Sve, izuzev bia bia, koje nije jedno od njegovih svojstava. Ispor. dalje
u tekstu, na str. 323.

231

Totemski sistem (u Jatmula) odlikuje se veli

kim brojem osobenih imena koja pripadaju zasebnim
nizovima, tako da svaki uroenik nosi imena totemskih
predaka duhova, ptica, zvezda, sisara, sudova kao
to su lonci, alatki, itd. svoga klana; isto lice moe
imati 30 ili vie imena. Svaki klan raspolae stotinama
takvih vieslonih imena predaka, ija etimologija upu
uje na tajne mitove." (Bejtson, str. 127).
Najzad, izgleda da je i u itavoj Australiji preovladala
ista situacija. Kad bismo dosta dobro znali jezik Aranda
dovoljno bi bilo da prouimo ime jednog uroenika pa da
na osnovu njega zakljuimo koji je njegov totem." (Pink,
str. 176). Sa ovim zapaanjem slae se jedno drugo zapaanje
koje se odnosi na Murngene sa Arnhemove zemlje: Sva
imena ivih inspiriu se nekim delom totemskog kompleksa i
odnose se na totem, neposredno ili posredno" (Vomer, 390).
Osobena imena u Vik Munkana takoe su izvedena iz imena
odgovarajuih totema. Tako uroenici iji je totem riba
baramundi (Osteoglossum), koja se lovi kopljem, imaju ova
kva imena: Baramundi-pliva-u-vodi-i-vidi-jednog-oveka,
Baramundi-mrda-repom-plivajui-oko-svojih-jaja, Baramundi-ima-otvorene-oi, Baramundi-lomi-koplje, Baramundi-jede-ribu, itd. A ene iji je totem morski rak imaju sledea imena: Rak-ima-jaja, Plima-nosi-rakove, Rak-se-krije-u-rupi, itd. (Mekonel). Osobena imena plemena koja ive
oko reke Drajzdejl izvedena su iz imena klanova: kao to
je podvueno u jednoj ve navedenoj formulaciji, sve je
u vezi sa totemom".(Ernandes).

232

DIVLJA MISAO

Jasno je da ova individualna imena pripadaju istom

sistemu kao i kolektivna imena koja smo pre njih prouili,
i pomou kojih raznim transformacijama moemo prei sa
horizonta individuacije na horizont najoptijih kategorija.
Doista, svaki klan ili podklan raspolae izvesnim brojem
imena koja mogu nositi njegovi pripadnici, i kao to je
dinka predstavlja deo grupe, tako i lino ime predstavlja
deo" kolektivnog imena : bilo da oznaava neku ivotinju kao
celinu, a da se lina imena poklapaju sa nazivima njenih
udova ili delova tela i bilo da proizlazi iz ideje ovoj ivo
tinji zamiljenoj na najoptijem nivou, kada lina imena odgo
varaju jednoj njenoj predikaciji u vremenu ili prostoru : Pas-koji-laje, Razjareni-bizon; bilo, najzad, da je dobijeno primenom oba ta postupka : Medvedove-oi-koje-sevaju. U tako
iskazanom odnosu, ivotinja moe da bude subjekat
ili predikat: f'a-mrda-repom, Flima-nosi-rakove, itd.
Bilo kakav da je korieni postupak (najee ih sreemo
zdruene), osobeno ime izraava samo jedan poseban vid
entiteta biljke ili ivotinje, kao to odgovara samo jednom
posebnom vidu individualnog bia uopte, a posebno u
onim drutvima u kojima svako lice dobija novo ime u
svakom znaajnom trenutku svoga ivota. Uostalom, u susednim drutvima upotrebljavaju se iste konstrukcije za
obrazovanje bilo osobenih imena (koja nose pojedinci, la
novi jedne klanske grupe), bilo kolektivnih imena (koja
nose druine ili grupe rodova, to jest, podgrupe istog
klana).
Prema tome, tu smo svedoci dva naporedna ralanjavanja : vrste na delove tela i stavove, a drutvenog odseka na pojedince i uloge. Ali kao to smo pomou zami
ljenog modela mogli da objasnimo kako ralanjavanje
pojma vrste na posebne vrste, svake vrste na njene poje
dine lanove, i svakog pojedinog lana na delove tela i
organe moe da dovede do ponovnog zdruivanja kon
kretnih delova u apstraktne delove, a apstraktnih delova
u konceptualizovanu jedinku, isto tako se ralanjavanje
tu nastavlja u vidu ponovnog zdruivanja. U vezi sa osobenim imenima u Mivoka iz Kalifornije, Kreber iznosi
zapaanja koja dopunjavaju ovde navedene primere i otva
raju jednu novu perspektivu:

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULABIZACIJA

233

U okviru samih polovina ne postoje nikakve

podele. Meutim, za svaku od njih vezana je duga
lista ivotinja, biljaka i predmeta. Doista, po uroenikoj teoriji sve to postoji pripada jednoj ili drugoj
strani. Svaki pojedinac, to jest pripadnik jedne po
lovine, u posebnom je odnosu sa jednom od stvari
koje su za nju karakteristine (taj odnos moemo
smatrati totemskim), ali samo na jedan nain: preko
svog imena. To ime, koje mu je jo u detinjstvu nadenuo deda, ili neki drugi roak, i koje on nosi itavog
ivota, oznaava jednu medu totemskim ivotinjama,
ili jedan meu totemskim predmetima koji su kara
kteristini za jednu polovinu.
To nije sve: u najveem broju sluajeva to ime
ne pominje totem, jer je sastavljeno od glagolskih
osnova ili prideva pomou kojih se opisuje radnja
ili poloaj koji se isto tako mogu odnositi na druge
toteme. Tako su pomou glagola hausu-s stvorena
imena Hausu i Hauchu, od kojih se prvo odnosi na
zevanje medveda koji se budi, a drugo na razjapljenu
eljust lososa izvaenog iz vode. Ta imena ne sadre
nita to bi moglo ukazati na te ivotinje, koje ak
pripadaju suprotnim polovinama. Onda kada su davali
ta imena, starci su, svakako, objanjavali na koje i
votinje misle, i oni koji su ih dobili, njihovi bliski i
dalji roaci, njihov brani drug i prijatelji, svi su
znali kojim je ivotinjama re. Meutim, Mivok
iz drugog distrikta mogao se pitati da li je re
medvedu, lososu, ili tucetu drugih ivotinja". (Kreber
2, str. 453454).
Ova osobina, izgleda, nije svojstvena samo Mivokima;
pregledajui liste sa imenima klanova u plemenima Sijuksa, sreemo mnogo analognih primera, a Kreberovo za
paanje poklapa se sa jednom osobinom sistema imena u
Hopi Indijanaca. Tako ime Cakwyamtiwa, ije je bukvalno
znaenje Poto se plava (ili zelena) boja pojavila", moe,
u zavisnosti od toga kome klanu pripada onaj koji ga daje,
da se odnosi na rascvetali cvet duvana ili biljke Delphinium

234

DIVLJA MISAO

scaposum, ili pak na klijanje biljaka uopte. Ime Lomahongioma, Ustani" ili Podigni-se-ljupko", moe iz istog
razloga da oznaava stabljiku trske, ili leptirova uspravljena
krila, itd. (Vout 3, str. 6869).
Zbog svoje optosti ovaj fenomen postavlja jedan
psiholoki problem koji se tie teorije osobenih imena, i
kome emo kasnije govoriti. Zadovoljiemo se time da
ovde podvuemo kako ta relativna neodreenost ovoga
sistema odgovara, bar virtuelno, fazi ponovnog zdruivanja:
osobeno ime stvara se ralanjavanjem vrste i izdvajanjem
jednog njenog posebnog vida. Ali podvlaei iskljuivo
injenicu izdvajanja i ne odreujui vrstu u kojoj se izdva
janje vri, sugerie se zakljuak da sva uzimanja (pa, prema
tome, i davanja imena) imaju neto zajedniko. Unapred
se zahteva jedinstvo koje se nasluuje usred same razno
vrsnosti. I sa ovog stanovita dinamika osobenih imena
spada u klasifikacione sheme koje smo analizirali. Nju
tvore postupci istoga tipa i sline usmerenosti.
Uostalom, upadljivo je da sistemi zabrana imaju iste
odlike bilo da je re davanju linih imena, ili kolektivnih
naziva. Jednoj drutvenoj grupi ponekad je zabranjeno
da upotrebljava za ishranu biljku ili ivotinju ije ime
nosi, a ponekad i da izgovara ime biljke ili ivotinje koja
slui kao eponim nekom licu. Meutim, prelaenje sa je
dnog plana na drugi mogue je u izvesnoj meri: osobena
imena jedinog tipa koji smo dosad razmatrali obino su
dobijena idealnim deljenjem tela te ivotinje, imajui pri
tom na umu pokrete lovca ili kuvara; ali ona se ne mogu
dobiti i jezikim deljenjem. U plemenima koja ive u do
lini reke Drajzdejl, u severnoj Australiji, ensko ime Punben stvoreno je od engleske reci spoon", kaika, pred
meta koji se vezuje, kao to se moe oekivati, za totem
Beli-ovek" (Ernandes).
Poznato je da i u Australiji i u Americi postoji zabrana
upotrebljavanja pokojnikovih imena; sa njih se ona pre
nosi na sve reci u jeziku koje su fonetski sline tim ime
nima. Uroenici Tivi sa Melvilovih i Baturstovih ostrva
istovremeno zabranjuju osobeno ime Mulankina i re mulikina, koja znai: pun", napunjen!', dosta" (Hart).

UNIVERZALIZACIJA

PARTIKULARIZACIJA

235

Ovaj obiaj paralelan je obiaju Juroka iz Severne Kalifornije: Posle Tegisove smrti, zajedniku imenicu tsis,
koja oznaava detlieve ostatke, prestali su da izgovaraju
njegovi roditelji ili drugi uroenici u njihovom prisustvu".
(Kreber 2, str. 48).* Stanovnici ostrva Dobu zabranjuju
izgovaranje linih imena osobama koje privremeno ili traj
no spaja veza po vrsti": bilo da su one saputnici, bilo
da jedu za istom trpezom, ili pak dele naklonost iste ene
(Bejtson).
Ovakve injenice interesuju nas iz dva razloga. Prvo
zato to postoji neosporna slinost izmeu njih i zabrana
u ishrani, koje se pogreno vezuju samo za totemizam.
Kao to na Moti neka biljka ili ivotinja kontaminira"
neku enu, usled ega ona raa dete koje e morati da
potuje odgovarajuu zabranu, i kao to na Ulavi samrtnik
kontaminira" otelovlj avaj ui se u njoj jednu biljnu
ili ivotinjsku vrstu ija e upotreba u ishrani biti zabra
njena njegovim potomcima, isto tako, zbog homofonije,
jedna re kontaminira" druge reci, ija upotreba tako
postaje zabranjena. Drugo, ta homofonija odreuje klasu
reci ija je upotreba zabranjena zato to pripadaju istoj
vrsti", koja time stie jednu ad hoc realnost koja je slina
realnosti ivotinjske ili biljne vrste. Te vrste" reci obuhva
enih istom zabranom sadre osobena i zajednika imena,
pa nas i to navodi da slutimo kako razlika izmeu ta dva
tipa nije toliko velika kao to smo na poetku bili spremni
da to pretpostavimo.
*
Razume se, obiaji i postupci kojima smo upravo
govorili ne sreu se u svim egzotinim zajednicama, pa
ak ni u svim zajednicama koje oznaavaju svoje odseke
imenima ivotinja i biljaka. Izgleda da se u Irokeza, koji
spadaju u ovu drugu kategoriju, sistem osobenih imena
potpuno razlikuje od sistema imena klanova. Njihova ime
na najee obrazuju glagol sa njemu dodatom imenicom,
ili imenica i pridev: Nasred-neba, On-podie-nebo, S-one* Drugi primeri mogu se nai u Elmendorfovoj i Kreberovoj knjizi, objavlje
noj 1960. godine, do koje jo nismo bili doli u asu kada smo ove stranice napisali.

236

D I V L J A MISAO

-strane-neba, itd.; Cvet-koji-visi, Lepi-cvet, S-one-strane-cvea; On-donosi-novosti; On-najavljuje-poraz (ili pobedu); Ona-radi-u-kui, Ona-ima-dva-mua, itd.; Tamo-gde-se-dve-reke-sastavljaju, Raskrsnica-puteva, itd. Prema
tome, u njima se uopte ne pominje ivotinja ije ime
klan nosi, ve samo bez obzira na to koji je klan u pi
tanju tehnika i ekonomska aktivnost, mir i rat, prirodne
pojave i nebeska tela. Primer Mohavka sa podruja Grand
Rivera, u kojih se klanska organizacija raspala bre nego
u drugim grupama, pokazuje kako su sva ta imena na
poetku mogla da budu proizvoljno stvorena. Tako je za
dete roeno u vreme otapanja snega stvoreno ime Sante-leda-koje-voda-nosi, ili, za sina jedne sirote ene, Ona-je-u-bedi, (Goldenvajzer str. 366368).*
Ipak, ova situacija ne razlikuje se bitno od one koju
smo opisali govorei Mivokima i Hopima, ija imena,
iako teorijski doaravaju klansku biljku ili ivotinju, ne
upuuju izriito na nju i zahtevaju da njihov skriveni
smisao bude protumaen. ak i ako to tumaenje nije
neophodno, ipak je neosporno da i u Irokeza osobena
imena kojih ima nekoliko stotina ili hiljada predsta
vljaju ljubomorno uvanu svojinu klanova. To je, uostalom,
omoguilo Goldenvajzeru da dokae kako su klanovi male
i velike kornjae, male i velike ljuke, itd. nastali deljenjem
jednog klana, jer su im zajednika ista imena. Imena koja
pomenuti autor navodi nisu, bez sumnje, dobijena ralanjavanjem klanske ivotinje. Ali ona sugeriu zakljuak
da su ralanjeni oni vidovi drutvenog ivota i fizikog
sveta koje sistem imena klanova jo nije uhvatio u svoju
mreu. Prema tome, nije iskljueno da se glavna razlika
izmeu sistema osobenih imena u Irokeza i sistema Mivoka, Hopija, Omaha i Oseda (da se ograniimo na ne
koliko primera) sastoji u tome to ve zapoeto ralanjavanje osobenih imena ta plemena proteu ak i na imena
klanova, dok se Irokezi slue osobenim imenima da bi
ralanili nove predmete, ali to ralanjavanje ostaje istog
formalnog tipa kao i ono prvo.
* U Kukovoj knjizi nalazi se analitika klasifikacija oko 1500 irokekih oso
benih imena.

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

237

Vie nas zbunjuje ono to je utvreno kod raznih

afrikih plemena. U Baganda uroenika sva su imena
(od kojih je bilo popisano preko 2.000) svojina odreenih
klanova. Kao u brazilskih Bororo uroenika, izvesni nji
hovi klanovi su bogati imenima, a drugi siromani. Ta
imena ne daju se samo ljudima, ve i bregovima, rekama,
stenama, umama, izvorima, mestima na kojima pristaju
amci, bunovima i usamljenom drveu. Ali, za razliku
od ve razmotrenih sluajeva, ona predstavljaju samo je
dnu od mnogih kategorija (Nsimbi), a jedan mnogo dru
gaiji postupak obrazovanja imena jo bolje se ukazuje
u drugim plemenima iz iste oblasti:
Izgleda da lina imena u Nioro uroenika
najee izraavaju ono to bi se moglo opisati kao
raspoloenje" jednog ili oba roditelja koji detetu da
ju ime." (Biti, str. 99100).
Ova pojava bila je paljivo ispitana u jednom drugom
plemenu iz Ugande, to jest meu Lugbarima, gde dete
dobija ime od majke, kojoj, ponekad, pomae svekrva.
Od 850 imena skupljenih u istom podklanu, tri etvrtine
odnose se na vladanje ili karakter jednog ili drugog ro
ditelja: U-lenstvovanju, zato to su roditelji leni, U-krigli-piva, zato to je otac pijanica, Ne-daje, zato to detetova majka slabo hrani svoga mua, itd.; ostala imena pominju smrt, skoranju ili predstojeu (druge dece istih
roditelja, samih roditelja, ili drugih pripadnika grupe),
ili pak detetova svojstva. Primeeno je da je veina njih
uvredljiva za oca deteta, ili ak za njegovu majku, koja,
meutim, izmilja to ime. Ta imena ciljaju na nemar,
amoralnost, drutveno ili materijalno srozavanje jednog
ili drugog roditelja, ili oboje njih. Kako, birajui ime svome
detetu, jedna ena moe da opie sebe samu kao opaku
veticu, nevernu suprugu, osobu bez porodice, nevoljnicu
i jadnicu?
Lugbare kau da imena ovog tipa obino ne daje
majka, ve baba (po ocu). Skriveni antagonizam izmeu
oroenih rodova, koji objanjava injenicu da se majka

238

D I V L J A MISAO

sveti za neprijateljstvo muevljeve porodice prema sebi

dajui svome sinu ime poniavajue za oca, objanjava
i injenicu da baba, koju za unuke vezuju vrlo snana
oseanja, na simetrian nain izraava svoje neprijateljstvo
prema eni svoga sina (Midlton). Meutim, to tumaenje ni
je zadovoljavajue jer, kao to primeuje pisac koji ga navodi,
baba takoe potie iz jednog drugog roda, i jer se i ona
u prolosti nalazila u situaciji u kojoj se sada nalazi njena
snaha. Stoga nam se ini da je dublje i koherentnije Bitijevo tumaenje slinog obiaja u uroenika Banjoro. I
u tom plemenu lina imena pominju smrt, tugu, siroma
tvo, zlobu komija". Ali tome je razlog to osoba koja
daje ime zamilja sebe kao objekat, a ne kao subjekat, kao
rtvu zavisti i mrnje drugih ljudi. Ta moralna pasivnost
koja na dete prenosi sopstvenu sliku koju su drugi stvori
li, ispoljava se u jeziku: . . . glagoli izgubiti" i zabora
viti" u lunjoro jeziku uzimaju zaboravljenu stvar kao su
bjekat, a lice koje ju je zaboravilo kao objekat. Lice koje
neto gubi ili zaboravlja ne deluje na stvari, nego one deluju na njega .. ." (Biti, str. 104 i beleka 5).
Koliko god se ovaj nain stvaranja linih imena raz
likovao od prethodno razmotrenog naina, oba postoje
u Banjoroa i Lugbara. Posebna imena daju se deci koja
su se rodila pod naroitim okolnostima. Tako se u Lugbara ime Ejua daje blizancu, a Ejurua bliznakinji; Ondia sinu, a Ondinua keri ene za koju
se pretpostavljalo da je neplodna; Bileni (za grob") prvom
detetu koje ostane ivo posle niza mrtvoroene dece. Ta
imena postojala su, prema tome, i pre roenja lica to e
ih nositi, i daju im se zbog poloaja u kome se ona objekti
vno nalaze, ali u kome mogu da se nau i druga lica, i za
koji grupa smatra da ima odreeno znaenje. Ona se, prema
tome, potpuno razlikuju od imena koja je slobodno izmis
lila odreena osoba za isto tako odreenu osobu, i koja
izraavaju jedno prolazno raspoloenje. Da li moemo
da kaemo da jedna oznaavaju klase, a druga pojedin
ce? Meutim, ta imena su takoe i osobena imena, i u
dotinim kulturama ljudi su do te mere toga svesni da sma
traju da jedna mogu da zamene druga: ako se ukae potreba,

U N I V E R Z A L I Z A C I J A I PARTIKULARIZACIJA

239

majka iz plemena Lugbara bira izmeu ta dva metoda

davanja imena.
Postoje, uostalom, i prelazni oblici. Svrstavajui imena
Hopa u prvu kategoriju, privremeno smo ostavili po strani
jedan njihov vid po kome se ona pribliavaju drugoj ka
tegoriji. Ako obavezno pripadaju jednom objektivnom redu
(u datom sluaju redu imena klanova), ona nisu vezana
za klan nosioca imena (kao, na primer, u Juma), ve za
klan onoga koji ga daje.* Moje ime, prema tome, ne doarava
jedan vid biljke ili ivotinje koje slue kao eponim moga
klana, ve jedan vid biljke ili ivotinje koje predstavljaju
eponim klana moga kuma. Tu objektivnost koju subjektivira druga osoba i iji sam ja nosilac, prikriva bez sumnje
neodreenost imena, koja, kao to smo videli, ne pominju
eksplicitno eponim; ali ona je i dvostruko pojaana: zbog
obaveze koja nam nalae da radi razumevanja ovog imena
utvrdimo ak i konkretne drutvene okolnosti u kojima
je ono smiljeno i dato, kao i zbog relativne slobode kojom
raspolae osoba to ga daje: ona ga stvara po sopstvenoj
zamisli, pod uslovom da potuje poetnu odredbu po kojoj
je potrebno da to ime moe da se objasni terminima
njenog sopstvenog klanskog imena. Mutatis mutandis,
takva je situacija bila i u Mivoka, u kojih se ime, dvo
smisleno i izmiljeno, moralo odnositi na bia ili stvari
to pripadaju polovini osobe kojoj se ime daje.
Prema tome, pred nama su dva naj razliiti ja tipa osobenih imena, izmeu kojih postoji itav niz prelaznih oblika.
U jednom sluaju ime predstavlja znak za raspoznavanje
koji potvruje, zato to se uzima na osnovu jednog pravila,
pripadnost osobe kojoj se ime daje jednoj ve rasporeenoj
klasi (jednoj drutvenoj grupi u sistemu grupa, jednom
roenjem dobijenom statusu u sistemu raznih statusa); u
drugom sluaju ono je slobodna kreacija osobe koja ga daje
Ovo pravilo podsea na pravilo australijskih plemena iz Serbura, u po
krajini Kvinsland. Svaki uroenik ima tri imena, od kojih prvo oznaava njegov
toiemski predeo, a druga dva oev totem, iako se pripadnost totemima nasleuje
po majinoj liniji. Tako ena iji je totem oposum nosi ime Butilbaru, koje oznaava
izvesno korito presahlog potoka, i dva imena izvedena iz oevog totema u ovom
primeru to je emu iji je smisao: Emu pokree vrat na jednu i drugu stranu,
i: Stari emu koji se penje i silazi. Sin iji je oev totem oposum zovese Karingo
(ime jednog malog izvora) rvindibambu : Oposum kada su mu grudi rascepljene
i Minvhagala: Oposum sa vrha drveta koji je sada siao, itd. (Keli, str. 468).

240

DIVLJA MISAO

i koja, preko onoga kome ga daje, izraava jedno prolazno

stanje sopstvene subjektivnosti. Ali moe li se rei da se i u
jednom i u drugom sluaju ime stvarno daje? Izgleda da mo
emo birati samo izmeu ove dve stvari: identifikovanja
drugih putem njhovog svrstavanja u jednu klasu, ili iden
tifikovanja sebe samih putem davanja imena drugima.
Prema tome, ime nikada ne dajemo, ve razvrstavamo dru
gog ako ime koje mu dajemo zavisi od njegovih odlika,
ili razvrstavamo samog sebe ako, smatrajui da smo razreeni obaveze da se pridravamo nekog pravila, drugo
me dajemo ime slobodno", to jest u zavisnosti od naih
odlika. A najee u isti mah radimo i jedno i drugo.
Pretpostavimo da sam kupio rasnog psa. Ako mi je
stalo do toga da sauvam njegovu vrednost i ugled, i prene
sem ih na njegove potomke, morau briljivo da se pridr
avam izvesnih pravila prilikom izbora njegovog imena,
poto se ta pravila moraju potovati u drutvu vlasnika rasnih
pasa u koje elim da uem. Uostalom, ime e psu najee
biti dato na inicijativu i pod odgovornou odgajalita
rasnih pasa u kome se on okotio, i ve e se nalaziti u re
gistru rasnih pasa. Ono e poinjati jednim konvencionalnim
slovom koje odgovara godini roenja toga psa; ponekad e
ga dopunjavati prefiks ili afiks koji po ugledu na patronim konotira jedno odgajalite rasnih pasa. Bez sumnje,
svoga psa moi u da zovem i drugaije; ipak, neospor
no je da ta patuljasta engleska pudlica koju njen gospo
dar zove Bavo", u knjigama British Kennel Club-a no
si ime Top-Hill Silver Spray", sastavljeno od dva izraza:
prvi oznaava odreeno odgajalite rasnih pasa, a drugi
slobodno ime. Prema tome, inicijativi vlasnika psa moe
se prepustiti jedino biranje imena kojim e ga on zvati:
zvanino ime je stereotipno, i poto istovremeno oznaava
godinu kada se pas okotio i njegovu pripadnost jednoj grupi,
ono u doslovnom smislu reci predstavlja, kao to emo
kasnije videti, proizvod spajanja onoga to etnolozi nazivazivaju klansko ime i jednog rednog imena.
S druge strane, mogu smatrati da sam slobodan da
svome psu dam ime po svojoj volji; ali ako izaberem ime
Medor, ispau banalan; ako se odluim za ime Gospodin ili

VI, I t i I

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

241

Lisjen, smatrae me osobenjakom i ovekom koji izaziva; a

ako se odluim za ime Peleas, drae me za estetu.
Potrebno je, takode, da se u civilizaciji u kojoj ivim
izabrano ime moe zamisliti kao lan klase imena pasa, i
da je ako ne apsolutno, bar relativno slobodno, to jest da
ga moj sused ve nije uzeo za svoga psa. Prema tome, ime
moga psa bie rezultat presecanja triju oblasti: ono treba da
pripada jednoj klasi imena, odreenoj podklasi slobodnih
imena u okviru te klase i, najzad, klasi to je obrazuju
imena koja odgovaraju mojim namerama i sklonostima.
Vidimo, dakle, da se problem odnosa osobenih i za
jednikih imena ne svodi na problem odnosa imenovanja
i oznaavanja. Uvek nekoga oznaavamo, bilo drugog, bilo
samog sebe. Moemo da biramo samo izmeu te dve mogu
nosti, kao to slikar moe da bira izmeu figurativne i nefigurativne umetnosti; ali to biranje predstavlja, u stvari, svrs
tavanje predmeta koji se moe identifikovati u jednu klasu,
ili nain da, izdvajajui ga iz klase, sami sebe klasiramo
izraavajui se kroz njega. Sa ovog stanovita gledano,
sistemi naziva imaju svoje apstraktne" tvorevine. Tako
Indijanci iz plemena Seminola koriste za stvaranje imena
odraslih osoba nekoliko serija sa malim brojem elemenata
koje spajaju ne obazirui se na njihov smisao. Duhovna"
serija obuhvata reci: pametan, lud, oprezan, lukav, itd.;
morfoloka" serija reci : etvrtast, okrugao, loptast, izduen,
itd.; zooloka" serija reci: vuk, orao, dabar, puma; pomou
tih serija, uzimajui jednu re iz svake od njih i stavljajui
ih jednu pored druge, dobie se ime: Puma-lud-loptast.
(Stertivent, str. 508).
*
Etnografsko prouavanje linih imena stalno se su
kobljavalo sa preprekama koje je Tompson dobro analizirao
na jednom primeru iz Australije. Re je uroenicima Vik
Munkan, koji ive u zapadnom delu poluostrva Jork. S jedne
strane, osobena imena se u njih izvode iz totema ispa
daju u sakralno i ezoterino znanje; s druge strane, ona se
vezuju za drutvenu linost i u njima se pominju svi obiaji,
rituali i zabrane. Iz ta dva razloga ona se ne mogu odvo16

242

DIVLJA MISAO

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULAKIZACIJA

jiti od jednog sloenijeg sistema imena koji obuhvata

srodnike nazive koji se redovno upotrebljavaju pri obra
anju, to znai da su profani, i sakralne nazive koji obuhvataju osobena i klanska imena. Ali i poto prihvatimo to
razlikovanje sakralnog i profanog, ostaje injenica da oso
bena imena (koja su sakralna) i srodniki nazivi (koji
su profani) predstavljaju, poto se koriste za oslovljavanje,
individualne nazive, dok totemski nazivi (koji su sakralni)
i srodniki nazivi (koji su profani) predstavljaju grupne na
zive zato to se koriste za upuivanje. Zbog toga su sakralni
i profani vid povezani.
Druga tekoa je posledica mnogobrojnih zabrana koje
se odnose na upotrebu osobenih imena. Uroenici Vik
Munkan zabranjuju bilo kakvo pominjanje jednog ili svih
pokojnikovih imena u toku prve tri godine posle njegove
smrti, sve dok njegov mumificirani le ne bude spaljen.
Izvesna imena nikada se ne smeju pomenuti: tako se ne
sme izgovoriti sestrino i urakovo ime. Istraiva koji bi
bio toliko nesmotren da se raspituje njima, umesto tra
enih imena uo bi, kao odgovor, reci iji je stvarni smi
sao bez imena", nema imena" ili drugo dete po ro
enju".
Poslednja tekoa je u vezi sa velikim brojem katego
rija imena. U Vik Munkana treba razlikovati: srodnike
nazive, nmp kmpan; imena koja oznaavaju poloaj ili
status; nadimke nmp yann, to bukvalno znai bez ime
na", kao bogalj" ili levak"; najzad, prava osobena imena,
nmp. Jedino se srodniki nazivi redovno upotrebljavaju
za oslovljavanje, osim u periodima alosti, kada se upo
trebljavaju imena koja odgovaraju prirodi alosti, i ije
je znaenje udovac ili udovica, ili izgubio jednog roaka",
tano odreujui pri tom da li je u pitanju brat ili sestra
(stariji ili mlai), dete, sinovac ili sinovica, sestri ili sestriina, baba ili deda. Paralelan obiaj kasnije emo sresti u
plemena koja ive u unutranjosti Bornea.
Nain na koji se obrazuju osobena imena naroito je
zanimljiv. Svaki uroenik ima 3 lina imena: pupano"
ili nmp korn; veliko ime, nmp pi'in, i malo ime, nmp
many. Sva velika i mala imena izvedena su iz totema ili

njegovih atributa, pa prema tome predstavljaju svojinu

klana. Velika imena odnose se na glavu i gornju polovinu
tela totemske ivotinje, mala imena na noge, rep ili donji
deo njenog tela. Tako e veliko ime jednog uroenika iz
klana ribe biti: Pmpikn ovek udara" (glavu), a malo:
Ynk noga" (=sueni deo repa); imena ene iz istoga
klana bie: Pmkotjatt i Tippunt, (salo) iz trbuha".
Jedino pupana" imena mogu da pripadaju drugom
klanu, pa ak i njihov pol moe da se razlikuje od pola
osobe koja to ime nosi. im se dete rodi, ali pre nego to
je posteljica izala, jedna upuena osoba vue pupanu
vrpcu i u isti mah nabraja najpre muka, a zatim enska
imena iz oeve loze, i na kraju samo muka imena iz maj
ine loze. Dete e nositi ime koje bude izgovoreno u tre
nutku kada posteljica izie iz majinog tela. Bez sumnje,
vrpca se esto vue tako da se obezbedi usvajanje imena koje
se eli (Tomson). Kao i u ve navedenim sluajevima, i
ovde, prema tome, imamo postupak obrazovanja imena
koji miri zahteve jednog objektivnog reda sa delovanjem
(delimino slobodnim u okvirima toga reda) meulinih
odnosa.
to se tie roenja, ta otvoreno (ali samo prividno)
probabilistika" tehnika odgovara tehnikama zapaenim
u drugim australijskim plemenima prilikom neije smrti,
koje se ne primenjuju zato da bi se odredilo ime novoro
eneta, ve zato da bi se otkrilo ime hipotetinog ubice.
Bardi, Ungarinjini i Varamunge postavljaju le ubijenog
izmeu grana na nekom drvetu, ili na nekom ravnom uzdi
gnutom mestu; odmah ispod njega, oni prave na zemlji
krug od kamenia ili redaju tapove: svaki kameni ili
tap predstavlja jednog pripadnika te grupe: krivca e
odati kamen ili tap prema kome bude potekao eksudat
iz lesa. U severozapadnoj Australiji telo se ukopava i na
grob stavlja onoliko kamiaka koliko u grupi ima ljudi ili
osumnjienih lica. Kamiak koji bude umrljan krvlju pokazae ko je ubica. Ili pak, dok se ita lista osumnjie
nih lica, vuku se, jedna po jedna, vlasi iz pokojnikove kose:
prva iupana vlas odaje ubicu. (Elkin 4, str. 305306).
16*

243

244

D I V L J A MISAO

Jasno je da su svi ovi postupci u formalnom pogledu

istoga tipa i da imaju jedno upadljivo obeleje koje im
je zajedniko sa drugim sistemima osobenih imena u dru
tvima sa konanim klasama. Ve smo pokazali da u takvim
sistemima koji, bez sumnje, ilustruju jednu optu situ
aciju imena uvek ukazuju na pripadnost jednoj klasi,
postojeoj ili mogunoj, koja moe da bude samo klasa
onog kome se daje ime ili onog koji ga daje, i da se
na tu nijansu svodi sva razlika izmeu imena datih
primenjivanjem nekog pravila i izmiljenih imena. Napomenuemo, uostalom, da ta distinkcija ne odgovara, ili
samo povrno odgovara distinkciji koju Gardner pravi
izmeu neotelovljenih" i otelovljenih" imena, jer su prva
izabrana iz jedne obavezne i ograniene liste (kao to je
lista svetaca u kalendaru), to znai da ih istovremeno i
uzastopno nosi velik broj lica, dok druga, kao Vercingetoriks i Jugurta, pristaju uz jednu jedinu osobu. Doista, izgleda
nam da je priroda prvih odve sloena da bismo ih mogli
definisati pomou jedinog obeleja koje je Gardner zapazio;
ona uvruju roditelje (koji su izabrali ime svoje dece) u
jednu sredinu, jedno doba i jedan stil; a one koji ih nose
svrstavaju na vie naina: prvo, zato to je ovek koji se
zove an pripadnik klase ana; zatim, zato to svako ime,
bili mi toga svesni ili ne, ima kulturnu konotaciju koja pro
ima sliku prema kojoj drugi zamiljaju onoga to to ime
nosi i koja preko neuhvatljivih asocijacija moe pozitivno
ili negativno da doprinese uobliavanju njegove linosti.*
Meutim, sve to utvrdili bismo i u otelovljenim" imenima
kad bismo raspolagali etnografskim kontekstom koji nam
nedostaje; samo zato to ne poznajemo galsku stvarnost,
izgleda nam da ime Vercingetoriks pristaje jedino pobedniku sa Gergovije. Prema tome, razlika koju Gardner
pravi ne odnosi se na dva tipa imena, ve na dva polo
aja u kojima se posmatra nalazi: prema sistemu imena
vlastitog drutva, i sistemu imena jednog njemu stranog
drutva.
* ... roditelji biraju imena svojoj deci... a naunici su esto ukazivali po
ast svojim kolegama dajui njihovo ime raznim otkriima. Ali taj in esto nije pred
stavljao potpuno proizvoljno biranje. Roditelji su se rukovodili drutvenim i verskim tradicijama, a naunici jednim pravom prvenstva; svojim izborom svako otkriva
karakter svojih preokupacija i granice svoga horizonta. (Brendal, str. 230).

UNIVERZALIZACIJA I PAHTIKULARIZACIJA

Sada nam je lake da otkrijemo princip na kome se

zasniva sistem imena u Vik Munkana: nain na koji oni
obrazuju imena lica analogan je nainu na koji mi stvaramo
imena vrsta. Doista, da bi identifikovali jednu osobu,
oni najpre spajaju dva pokazatelja klase, jedan vei(veliko"
ime), a drugi manji (malo" ime). Sama ta skupina ima
dvojako dejstvo: potvruje pripadnost nosioca imena
jednoj totemskoj grupi koja je oznaena obelejima za koja je
optepoznato da predstavljaju njenu iskljuivu svojinu, i
tano odreuje poloaj tog lica u toj grupi. Spoj velikog
i malog imena ne dovodi sm po sebi do individuacije;
on u isti mah odreuje mee podskupini kojoj pripada
lice to to ime nosi i drugim podskupinama koje se privre
meno definiu pomou istog spoja. Prema tome, individuaciju dovrava pupano" ime, ali naelo po kome se ono
odabira potpuno je razliito. S jedne strane, ono moe da
bude ili veliko", ili malo" ime (iz istog, ili iz nekog drugog
klana) ; muko ili ensko ime (bez obzira na pol osobe koja
ga nosi). S druge strane, ono se ne daje u zavisnosti od
nekog sistema, ve u zavisnosti od jednog dogaaja, to jest
vremenskog poklapanja izmeu jednog fiziolokog efekta (te
orijski nezavisnog od volje ljudi) i odreenog trenutka u
nekom nabrajanju.
Uporedimo sada taj trinom sa trinomima iz naune
botanike i zoologije. Iz botanike emo uzeti trinom Psilocybe mexicana Heim, a iz zoologije: Lutrogale perspicillata
maxwelli. Prva dva lana iz oba trinoma svrstavaju posmatrano bie u jednu klasu ili podklasu koje pripadaju jednoj
ve ureenoj skupini, dok trei lan, koji predstavlja pronalazaevo ime, dovrava taj sistem podseajui na jedan
dogaaj: on je lan jedne serije, a ne jedne grupe.
Tu, bez sumnje, postoji jedna razlika : u naunim trino
mima pronalazaevo ime nimalo ne doprinosi identifikovanju, jer je ono potpuno jo sa prva dva naziva i pred
stavlja izraz potovanja prema osobi koja ga nosi. Ali to
nije sasvim tano; statistiki lan ima i logiku, a ne samo
moralnu funkciju. On upuuje na sistem podele koji je
usvojio dati pisac ili neki njegov kolega, pa, prema tome,
omoguava strunjaku da obavi transformacije koje su ne-

246

D I V L J A MISAO

ophodne da bi se razreio problem sinonimije: da sazna, na

primer, da je Juniperus occidentalis Hook ista biljka kao ijuniperus utahensis Engelm, dok bismo, da nema imena pro
nalazaa ili onih koji su to ime dali, mogli da zakljuimo
kako su to dve razliite biljke. U naunim taksonomijama,
prema tome, funkcija statistikog lana obrnuto je
simetrina funkciji koju taj lan ima u Vik Munkana; ona
omoguava asimilaciju, a ne disimilaciju; umesto da svedoi savrenstvu jednog jedinstvenog naina podele, ona
upuuje na velik broj moguih podela.
Meutim, sluaj Vik Munkana naroito je izrazit sa
mo zbog neobine tehnike koju su uroenici izmislili; ona
obasjava prodornom svetlou strukturu toga sistema. Ali
tu strukturu lako bismo otkrili u drutvima iz kojih smo
uzeli sve nae primere kao, na primer, u Algonkina,
u kojih se lino ime sastoji od tri lana*: imena izvede
nog iz naziva klana, rednog imena (koje oznaava redosled po roenju u porodici), i jedne vojnike titule, to
jest, u ovom sluaju, jednog mehanikog" i dva statisti
ka" lana nejednake efikasnosti. Ima vie vojnikih i
nova nego rednih imena, i verovatnoa da e se isti spoj
pojaviti u dve razliite osobe utoliko je manja to e, ako
prvi lan pripada jednoj grupi koja je obavezna kao grupa,
osoba koja daje ime izvriti izbor medu svim raspoloivim
elementima, vodei, pored ostalog, rauna i tome da
izbegne ponavljanja. Tim povodom istai emo da me
haniki" ili statistiki" karakter nije vezan za neku bit, nego
se odreuje u odnosu na linost osobe koja daje ime i
osobe kojoj se ono daje. Ime izvedeno iz imena klana
nedvosmisleno idemifikuje lice koje ga nosi kao pripadnika
jednog klana, ali nain na koji se ono bira sa jedne liste
zavisi od sloenih istorijskih uslova: od toga koja su ime
na u tom trenutku slobodna, i od linosti i namera onoga
koji ime daje. Zauzvrat, statistiki" lanovi nedvosmisleno
odreuju lini poloaj u sistemu statusa steenih roenjem,
ili u vojnoj hijerarhiji; ali injenica da e odreeno lice za* Dva lana u Lakandona iz Meksika, koji govore maja jezikom i stvaraju
imena pomou binoma koji sainjavaju ime jedne ivotinje i jedno redno ime. (Tocer, str. 4243, 4647).

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

247

uzimati te poloaje posledica je demografskih, psiholokih i

istorijskih okolnosti, to jest objektivne nedeterminisanosti
osobe koja e ih nositi.
Ta nemogunost da se osobeno ime definie drugaije
do kao nain za dodeljivanje jednog mesta u jednom viedimenzionalnom sistemu vidi se i na jednom drugom primeru, koji je uzet iz naih savremenih drutava. Za drutvenu
grupu uzetu u celosti.. imena kao an Dipon i an Diran
oznaavaju svojim drugim lanom klasu, a prvim odreenu
* osobu. an Dipon najpre pripada klasi Dipona, a u toj klasi
on zauzima odreeno mesto kao an. U samoj klasi Dipona,
on je Dipon an, koji se razlikuje od Dipon Pjera, Dipon
Andrea, itd. Ali ime kome je re toliko je malo osobe
no" da u jednoj manjoj grupi logiki odnos izmeu nje
govih lanova postaje obrnut. Zamislimo jednu porodicu
u kojoj se, kao to je obiaj, svi njeni lanovi oslovljavaju
imenom, i u kojoj igrom sluaja brat i zet nose isto ime
an. Dvosmislenost e biti odstranjena dodavanjem pat
ronima imenu radi razlikovanja. Tako, kada jedna oso
ba iz te porodice bude rekla nekoj drugoj: an Dipon
je telefonirao", ona se, u stvari, vie nee pozvati na isti
binom: patronim je postao nadimak. Za lanove porodice
kojoj je re, postoji najpre klasa onih ije je ime an,
u kojoj se pomou patronima Dipon" i Diran" vri individuacija. Prema tome da li ih posmatramo iz perspek
tive matiarske slube, ili perspektive jedne ue zajednice,
funkcije lanova binoma postaju obrnute.
Ali ako isti lan moe tako, jedino u zavisnosti od svog
poloaja, da igra ulogu pokazatelja klase ili line determinativne oznake, onda je zaludno pitati se, kao to su
to mnogi etnolozi inili, da li imena kojima se slui ovo
ili ono drutvo stvarno predstavljaju osobena imena.
Skiner prihvata da je tako u Sauka, ali sumnja da stvari
tako stoje u Menomina, ija imena, kako izgleda, predstav
ljaju pre poasna zvanja : njihov broj je ogranien i jedna
osoba ih dobija u toku itavoga svoga ivota, a da pri tom
ne moe da ih ostavi u naslee svojim potomcima (Skiner
2, str. 17). Isto tako u Irokeza:

248

DIVLJA

MISAO

Jasno je da se njihovo osobeno ime. . . skoro

nikako ne moe porediti sa naim osobenim imenom.
U njemu treba videti pre neku vrstu sveane oznake,
a takode i izraz pripadnosti klanu koji je prisniji od pri
padnosti koju podrazumeva noenje imena klana".
(Goldenvajzer, str. 367).
to se tie osobenih imena u Vik Munkana:
Iako sam ih nazvao linim imenima, to su,
u stvari, grupna imena koja otkrivaju pripadnost
jednoj totemskoj grupi i vrstu povezanost sa njom."
(Tomson, str. 159).
Ove skrupule su razumljive, zato to je lista imena
koja predstavljaju svojinu i privilegiju svakog klana esto
ograniena, i zato to dve osobe ne mogu istovremeno
da nose isto ime. Irokezi imaju uvare" ijem pamenju
poveravaju sva klanska imena; oni u svakom trenutku
znaju koja su imena slobodna. Kada se rodi jedno dete,
uvara" pozivaju da kae koja su imena slobodna".
U Juroka iz Kalifornije dete moe da ostane bez imena
6 ili 7 godina, sve dok ime nekog roaka ne postane slo
bodno usled smrti onoga koji ga je nosio. Zauzvrat, sa
pokojnikovog imena tabu se skida posle godinu dana ako
jedan mladi pripadnik njegove loze ponovo pusti to ime u
opticaj.
U jo veu zabunu dovode ona imena koja, kao to
je to sluaj u Africi sa imenima bliznaca, ili sa" imenom
prvog deteta koje je ostalo ivo posle niza mrtvoroene
dece, dodeljuju izvesnim osobama mesto u jednom krutom
i uskom taksonomskom sistemu. Nueri zadravaju za bli
znace imena ptica koje nespretno lete: biserke, letarke,
itd. Doista, oni bliznace smatraju, kao i ptice, biima
natprirodnog porekla (Evenz-Pried 2, diskusija u delu
Levi-Strosa 6), a Kvakjutli iz Britanske Kolumbije izra
avaju analogno verovanje vezujui bliznace za ribe. Tako
su imena Lososova-glava i Lososov-rep namenjena deci
roenoj pre, ili odmah posle bliznaca. Za bliznace se sma-

UNIVERZALIZACIJA I PARTIKULARIZACIJA

tra da vode poreklo bilo od riba-sveica (ako imaju male

ruke), bilo od Oncorhynchus kisutch-a (silver salmon"),
bilo od Oncorhynchus nerka-e (sockeye salmon"). Dija
gnozu postavlja jedan starac, koji se i sm rodio kao bliznac. U prvom sluaju on bliznacu daje ime ovek-koji-zasiuje, a bliznaki ena-koja-zasiuje. U drugom sluaju
odgovarajua imena su: Jedinac i Devojka-od-sedefa; a
u treem: Koji-radi-glavom i Koja-igra-glavom (Boas, 4,
deo I, str. 684693).
Pri davanju osobenih imena Dogoni iz Sudana slue
se jednim vrlo preciznim metodom. On se sastoji u tome
da se poloaj svake osobe odredi prema jednom gene
alokom i mitskom modelu u kome je svako ime vezano
za jedan pol, lozu, redosled u raanju i kvalitativnu struk
turu grupe dece istih roditelja u koju je dotina osoba
ukljuena: i sama bliznac, prvo ili drugo dete roeno
pre i posle bliznaca; sin roen posle jedne ili dve erke,
ili obrnuto; sin roen izmeu dve erke, ili obrnuto, itd.
(Diterlen 3)
Najzad, istraivai se esto usteu da u osobena imena
svrstaju redna imena koja se sreu u veine Algonkina i
Sijuksa, u Miksa (Radin, 2), Maja (Tocer) i u junoj Aziji
(Benedikt), itd. Naveemo samo primer Dakota, u kojih
je taj sistem naroito razvijen, sa sledeim imenima koja
odgovaraju redosledu raanja sedam prvih keri i est
prvih sinova:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

keri

sinovi

Wino'ne
Ha'pe
Ha'psti
Viha'ki
Hapo'nA
HapstinA
Wihake da

aske'
Hepo*
Hepi'
Vatca'to
Hake'
Tatco'
(Valis, str. 39.)

U istu kategoriju moemo svrstati nazive koji zamenjuju osobena imena u raznim etapama posveivanja. Australijska plemena sa severa Dampirove zemlje imaju se
riju od 9 imena koja daju iskuenicima pre vaenja zu-

'*.:,
250

DIVLJA

MISAO

ba, pre obrezivanja, pre ritualnog putanja krvi, itd. Tivi

sa Melvilovih i Baturstovih ostrva, koja se nalaze severno
od Australije, daju iskuenicima posebna imena prema stu
pnju na kome se nalaze; ima 7 imena za mukarce, za
period od 15. do 26. godine, i 7 imena za ene, za period
od 10. do 21. godine (Hart, str. 286287).
Meutim, problemi koji se postavljaju u slinim slu
ajevima ne^ razlikuju se od problema koji u naim savremenim drutvima postavlja poznat obiaj davanja imena
dede po ocu prvom sinu. Dedino ime" moe se smatrati
i kao titula ije je noenje u isti mah obavezno i namenjeno
samo prvom sinu. Prema tome, postoji neosetan prelaz
sa imena na titulu, koji nije u vezi ni sa kakvim unutranjim
svojstvom posmatranih lanova, ve sa strukturalnom ulo
gom koju oni igraju u jednom klasifikacionom sistemu iz
koga bi uzaludno bilo teiti da ih izdvojimo.

GLAVA SEDMA

JEDINKA KAO VRSTA

Sistem imena u Penan uroenika, koji ive kao no

madi u unutranjosti Bornea, omoguava nam da tano
odredimo odnos izmeu lanova kojima bismo bili skloni
da pripiemo odlike osobenih imena i reci ija bi pri
roda, na prvi pogled, mogla izgledati drukija. Prema
svojim godinama i porodinoj situaciji, Penan, doista,
moe nositi tri razliita imena: bilo osobeno ime, bilo
teknonim (otac toga i toga", majka toga i toga"), ili,
najzad, ono to bismo nazvali nekronim, to jest ime koje
izraava rodbinski odnos nekog preminulog roaka sa
ovim subjektom: otac preminuo", neaka preminula",
itd. Zapadni Penani imaju bar 26 razliitih nekronima
koji odgovaraju stepenu srodstva, pokojnikovim godinama,
polu i redosledu raanja dece sve do devetog deteta.
Pravila po kojima se ta imena upotrebljavaju iznena
uju svojom sloenou. Veoma uproavajui stvari, mo
emo da kaemo da dete nosi svoje osobeno ime do smrti
nekog svog pretka. Ako mu je umro deda, dete otada zovu
Tipu. Ako je umro brat njegovog oca, onda ga zovu Hun
i tako e ga zvati sve do smrti nekog drugog roaka, kada
e dobiti drugo ime. Pre nego to se oeni i dobije decu,
Penan moe da promeni itav niz od 6 ili 7, pa ak i vie
nekronima.
Kada se rodi prvo dete, njegovi roditelji uzimaju jedan
teknon m koji izraava njihov odnos prema detetu koje ima
svoje ime, kao na primer Tama Aving, Tinen Aving,
otac (ili majka) Avingova". Ako bi dete umrlo, teknonim
bi bio zamenjen nekronimom: prvenac umro". Po roenju

252

DIVLJA

MISAO

J E D I N K A KAO

drugog deteta novi teknonim doi e na mesto nekronima,

i tako dalje.
Ovu situaciju ine jo zamrenijom posebna pravila
koja preovladuju kod brae i sestara. Dete ima svoje ime
ako su sva njegova braa i sestre ivi. Kada jedno od njih
umre, dete uzima nekronim. stariji (ili mladi) brat (se
stra) umro", ali im mu se rodi drugi brat ili sestra, ono
odbacuje nekronim i ponovo uzima svoje ime. (Nidem I, 4).
U ovom opisu mnoga mesta ostaju nejasna; nije nam
jasno kako ova pravila utiu jedna na druga, iako izgledaju
funkcionalno povezana. U glavnim crtama taj sistem se
moe definisati pomou tri tipa periodinosti; u odnosu
na svoje pretke, jedna osoba menja nekronime jedan za
drugim; u odnosu na brau i sestre, autonim (podesan
termin kojim se u takvom sistemu mogu oznaiti osobena
imena) zamenjuje nekronimom; a u odnosu na svoju decu,
ona zamenjuje teknonim nekronimom. Ali kakav je logiki
odnos izmeu ta tri tipa naziva i ta tri tipa periodinosti?
Teknonim i nekronim upuuju na rodbinsku vezu; prema
tome, to su nazivi koji oznaavaju odnose. Autonim nema
to svojstvo i sa tog gledita suprotan je prethodnim obli
cima: on odreuje samo jedno ja" nasuprot drugim ja".
Ova suprotnost (koja se podrazumeva kod autonima) izme
u ja" i drugog omoguava nam, zauzvrat, da razlikujemo
teknonim od nekronima. Za prvi, u koji ulazi jedno osobeno ime (ali ne subjektovo), moemo rei da izraava
jedan odnos prema nekom drugaijem ja. Nekronim, u koji
ne ulazi nikakvo osobeno ime, izraava rodbinski odnos ne
kog drugog lica, koje se ne imenuje, sa jednim ja koje
takoe nije imenovano. Tu vezu moemo, prema tome,
odrediti kao jedan drugaiji odnos. Ona je, najzad, i nega
tivna, poto je nekronim pominje samo zato da bi objavio
da ona vie ne postoji.
Iz ove analize jasno proizlazi kakav je odnos izmeu
autonima i nekronima. To je obrnuto simetrian odnos:
veza postoji ( + )
veza ne postoji ( - ) :
Suprotnost izmeu ja" ( + )
i drugog ( = ) :

autonim

nekronim

VRSTA

253

U isti mah moemo iz nje da izvuemo prvi zakljuak:

autonim, koji bez dvoumljenja smatramo za osobeno ime,
i nekronim, koji ima odlike obinog pokazatelja klase,
u stvari pripadaju istoj grupi. Sa jednog na drugi prelazi
se pomou jedne transformacije.
Vratimo se sada na teknonim. Kakav odnos postoji
izmeu njega i druga dva tipa imena, i kakav je, pre svega,
njegov odnos prema nekronimu? Skoro bismo bili u isku
enju da kaemo kako teknonim oznaava dolazak u ivot
jednog drugog ja, a nekronim odlazak jednog drugog ja
u smrt, ali taj odnos nije tako jednostavan, jer se pomou
ovakvog tumaenja ne bi moglo objasniti da teknonim
oznaava ja nekog drugog (poto jedan autonim ulazi
u njegov sastav), dok se nekronim svodi na negaciju dru
gaijeg odnosa ne upuujui pri tom na jedno ja. Izmeu
ova dva tipa ne postoji, prema tome, formalna simetrija.
U studiji od koje smo poli u ovoj naoj analizi Nidem
daje vrlo zanimljivu opasku:
Neto to neodreeno podsea na ime pokojnika
javlja se u nekadanjoj upotrebi engleske reci widow",
kao titule . . . , u savremenoj upotrebi reci veuve* u
Francuskoj i Belgiji, i drugim slinim upotrebama u
vie oblasti u Evropi. Ali sve to je skoro u svakom po
gledu isuvie razliito od imena pokojnika da bi moglo
da nas navede na neko tumaenje". (Nidem, I, str. 426).
Nidem je u ovom sluaju suvie brzo klonuo duhom.
Da bi uvideo koliko je ova njegova opaska dalekosena,
trebalo je samo da u navedenim primerima uoi vezu
izmeu prava na nekronim i prethodnog noenja naziva
koji se potpuno moe uporediti sa teknonimom. Po tra
dicionalnom francuskom obiaju re udova" dodaje se
osobenom imenu, dok se reci udovac" i siroe" ne dodaju.
emu ta iskljuivost? Deca imaju puno pravo na patronim;
moemo da kaemo da u naim drutvima on predstavlja
klasifikatora porodice. Odnos izmeu dece i patronima
ne menja se posle smrti roditelja. To utoliko pre vai za
* Na francuskom: udova. Prim. prev.

255

DIVLJA MISAO

JEDINKA KAO VRSTA

oveka iji odnos prema patronimu ostaje nepromenjen,

bilo da je on neoenjen, oenjen ili udovac.
Sa enom stvari drugaije stoje. Ako posle smrti
svoga mua ona postaje udovica toga i toga", to je posledica okolnosti da je za vreme njegova ivota bila ena
toga i toga", drugim recima, ona je ve bila odbacila svoj
autonim i zamenila ga reju koja izraava njen odnos sa
jednim drugaijim ja, a to je definicija koju smo prihvatili
za teknonim. Ta re bi, bez sumnje, bila neprikladna u ovom
sluaju; da bismo sauvali postojei paralelizam izmeu njih,
mogli bismo da stvorimo re andronim (grki suprug),
ali to nije potrebno, poto se identinost strukture odmah
moe zapaziti i bez kovanja nove reci. U francuskim obi
ajima, prema tome, pravo na nekronim predstavlja
funkciju ranijeg noenja naziva analognog teknonimu : zato
to je moje ja odreeno mojim qdnosom prema nekom
drugaijem ja, moj identitet se posle smrti te osobe moe
sauvati samo pomou tog odnosa ija forma ostaje ista,
ali koji ubudue ima negativno obeleje. Udova Dimon"
je ena nekog Dimona koji nije potpuno iezao, ali koji
sada postoji samo u vezi sa tim drugim licem koje odreuje.
Prigovorie nam se da su, u ovom primeru, oba naziva
napravljena na isti nain dodavanjem reci koja oznaava
srodniki odnos patronimskom determinativu, dok u Pe
nana, kao to smo ve naglasili, osobeno ime ne ulazi u
nekronim. Pre nego to resimo tu tekou, pozabavimo
se problemom brae i sestara koji naizmenino uzimaju
autonime i nekronime. Zato se uzima autonim, a ne
re analogna teknonimu, recimo fratronim" tipa brat
(ili sestra) toga i toga"? Odgovor je lako dati: osobeno ime
deteta koje se upravo rodilo (i tako oslobodilo svoju brau
i sestre noenja nekronima) upotrebljava se na drugoj
strani: ono slui za stvaranje teknonima njegovih roditelja,
koji su ga tako rei zaplenili da bi ga uneli u posebni si
stem koji njih odreuje. Ime poslednjeg deteta odvaja
se od serije imena njegove brae i sestara, koji se, poto
ne mogu biti definisani ni pomou njega, ni pomou imena
svog umrlog brata ili sestre (jer se, ako tako moemo da
kaemo, sada nalazimo u kljuu ivota", a ne vie u klju-

u smrti"), zadovoljavaju jedinom mogunou koja im

preostaje: noenjem sopstvenog imena koje je i njihovo
osobeno ime, ali, podvucimo to, u nedostatku drugaijih
veza, od kojih su jedne zauzete zato to se upotrebljavaju
u drugu svrhu, a druge nepertinentne, jer se znak sistema
promenio.
Poto smo objasnili ovu tekou, ostaje nam da resimo
samo jo dva problema: upotrebu teknonima kod rodite
lja, i odsustvo osobenog imena u nekronimu, na emu
smo maloas bili zapeli. Iako, na izgled, prvi problem
postavlja pitanje sutine, a drugi pitanje forme, u stvari
je re samo jednom problemu za koji postoji isto reenje.
Ime umrlih ne srne se izgovarati, i to je dovoljno za obja
njenje strukture nekronima. to se tie teknonima, zaklju
ak je jasan: ako je posle roenja deteta zabranjeno zvati
roditelje njihovim imenom, to dolazi otuda to su oni
mrtvi" i to se raanje ne shvata kao pridruivanje jednog
novog bia roditeljima, ve kao njegovo dolaenje na nji
hovo mesto.
Tako, uostalom, i treba razumeti obiaj uroenika
Tivi, koji zabranjuju upotrebu osobenih imena za vreme
posveivanja i prilikom poroaja:

254

Roenje deteta predstavlja za uroenika vrlo ta

janstven dogaaj, jer on veruje da trudna ena odrava
prisne odnose sa svetom duhova. Zato se i njenom
imenu, koje je sastavni deo nje same, pripisuju fan
tomske odlike, to se ogleda u ponaanju itavog ple
mena prema njenom muu. Ono se prema njemu po
naa kao da ona ne postoji, kao da je stvarno mrtva i
kao da trenutno- nije njegova ena. Ona je u vezi sa
duhovima i zahvaljujui tome njen mu e dobiti
dete." (Hart, str. 288289).
Jedno Nidemovo zapaanje u vezi sa Penanima na
vodi nas na tumaenje istog tipa: teknonim, kae on,
nije poasno ime, i niko se ne stidi da ostane bez potom
stva: Nije vaa krivica ako nemate dece, kau njihovi informatori. Vi ete aliti to ih nemate, jer nema nikoga

256

D I V L J A MISAO

da vas zameni, nikog da vas se seti. Ali vi se ne stidite.

A i zato biste se stideli?" (Navedeno delo, str. 417).
Isto objanjenje vai i za kuvadu, jer bi bilo pogre
no rei da se mu, u tom sluaju, stavlja na mesto porodilje. Mu i ena se as podvrgavaju istim merama predostronosti, jer se stavljaju u poloaj svoga deteta koje
je, nedeljama ili mesecima po roenju, izloeno ozbiljnim
opasnostima; a as, kao to je to esto sluaj u Junoj
Americi, mu mora biti jo predostroniji od ene, poto
se, po urodenikim teorijama zaeu i trudnoi, upravo
on poistoveuje sa detetom. Ni u jednom ni u drugom
sluaju otac ne igra ulogu majke: on igra ulogu deteta.
Retki su etnolozi koji su se prevarili u pogledu ovoga pr
vog, ali su jo redi oni koji su razumeli ovo drugo.
Iz nae analize proizlaze tri zakljuka. Prvi je zakljuak
da osobena imena ne samo ne predstavljaju posebnu kate
goriju, ve obrazuju grupu sa drugim nazivima koji se od
njih razlikuju, iako ih sa njima spajaju strukturalni odnosi.
I sami Penani shvataju te nazive kao pokazatelje klase:
oni kau da ulaze" u neki nekronim, a ne da ga uzimaju
ili dobijaju.
Drugi je zakljuak da u tom sloenom sistemu oso
bena imena zauzimaju podreeno mesto. U stvari, jedino
deca javno nose svoje ime, poto su suvie mlada da bi
porodini i drutveni sistem odredili njihovu strukturu,
ili zato to se sredstvo za to odreivanje privremeno upo
trebljava u korist njihovih roditelja. Osobeno ime se usled
toga ukazuje kao ime koje je u logikom pogledu stvarno
bezvredno. Ono je obeleje onih koji su izvan klase",
ili znak privremene obaveze kandidata za ulazak u klasu
da sami sebe odrede kao osobe izvan klase (kao to je to
sluaj sa braom i sestrama koji ponovo uzimaju svoj
autonim), ili odnosom prema nekome koji je izvan nje
(kao to to ine roditelji uzimajui teknonim). Ali im zbog
neije smrti nastane praznina u drutvenom tkivu, jedin
ka je u neku ruku odmah uvuena u nju. Zahvaljujui
nekronimu, koji ima apsolutno logiko prvenstvo nad dru
gim oblicima imena, ona zamenjuje svoje osobeno ime
(koje predstavlja samo obian broj u redu u kome ona

JEDINKA KAO VRSTA

257

eka) za jedno mesto u tom sistemu za koji se, prema

tome, moe smatrati da je na svom najoptijem nivou sa
stavljen od odvojenih i kvantifikovanih klasa. Osobeno
ime predstavlja nalije nekronima, a sm teknonim obrnu
tu sliku nekronima. Sluaj Penana na izgled je suprotan
sluaju Algonkina, Irokeza i Jurok Indijanaca; u prvih,
ovek treba da eka smrt nekog roaka da bi se oslobodio
imena koje nosi; u drugih, esto mora da eka smrt nekog
roaka da bi stekao pravo na ime koje je on nosio. U stva
ri, u oba sluaja logika devalorizacija je ista:
Osobeno ime roaka nikada se ne upotrebljava
kada se njima govori, ili pri obraanju njima; u
oba sluaja, uzima se re' koja oznaava stepen srod
stva. Osobeno ime retko se upotrebljava, ak i pri
obraanju osobi koja nije roak, jer se radije uzima
re koja oznaava srodstvo u zavisnosti od ivotnog
doba onog to govori i onog kome se on obraa. Je
dino kada se u razgovoru pominju osobe koje nisu
roaci, obino se upotrebljava njihovo osobeno ime,
ali ak i u tom sluaju ono e se izbei ako se prema
kontekstu moe zakljuiti kome je re." (Goldenvajzer, str. 367).
Prema tome, i uprkos razlici kojoj smo malopre
govorili, u Irokeza se jedinka stavlja izvan klase" samo
onda kada se ne moe drukije postupiti.*
* Da bi izbegli upotrebu osobenih imena, Jurok Indijanci iz Kalifornije
stvorili su sistem imena koja se sastoje od osnove koja odgovara mestu stanovanja
selu ili kui i sufiksa, razliitog za mukarce i ene, koji oznaavaju njihov bra
ni status. Imena mueva obrazuju se prema mestu eninog roenja, a imena ena
prema mestu muevljevog roenja. Po sufiksu se vidi da li je re jednom patrilokalnom braku sklopljenom posle kupovine ene, ili pak, matrilokalnom, ili divljem
braku, kao i da li se brak raspao zbog smrti jednog branog druga ili zbog razvoda,
itd. Drugi dodaci koji ulaze u imena dece i neenja odnose se na mesto roenja ive
ili preminule majke, ili preminulog oca. Jedina imena koja se upotrebljavaju pri
padaju, dakle, jednom od sledeih tipova: Oenjen enom iz
; Udata
za oveka iz
; Upola udata u svojoj kui u
; Upola
oenjen enom iz
; Udovac koji pripada
; Razveden
(a) od ene vod mukarca) iz
; ena iz
koja doputa
jednom mukarcu da ivi sa njom, ima ljubavnika ili nezakonitu decu; Njegov otac
je bio iz
; Njegova pokojna majka bila je
? Neenja
(neudata) iz
, itd. (Voterman, str. 214218; kreber in: Elmendorf
and Kroeber, str. 372374, br. I).

17

258

DIVLJA

JEDINKA

MISAO

Da bi se objasnila tako esta zabrana upotrebe imena

mrtvih, navoene su sve vrste verovanja. Ta su verovanja
stvarna i pouzdano dokazana, ali pitanje je da li je taj obiaj
nastao iz njih, ili ona predstavljaju jedan od inilaca koji su
doprineli njegovom jaanju, ak i ako on nije njihova posledica. Ukoliko su naa tumaenja tana, zabrana upotrebe
imena mrtvih predstavlja obeleje strukture izvesnih sistema
za oznaavanje. Osobena imena su ve ili klasni operatori,
ili predstavljaju privremeno reenje u oekivanju klasi
fikacije: ona, znai, uvek predstavljaju klasu na najskro
mnijem nivou. U krajnjem sluaju, kao u Penana, ona
predstavlja samo sredstva, koja su privremeno izvan klase, za
obrazovanje klasa, ili menice ije pokrie predstavlja logika
platenost" tog sistema, to jest njegova sposobnost sa
kojom se unapred rauna da u potrebnom roku obezbedi poveriocu jednu klasu. Jedino pridolice, tj. deca
koja se raaju, predstavljaju problem : ona su tu. Meutim,
svaki sistem koji sa individuacijom postupa kao sa jednom
klasifikacijom (a videli smo da je uvek tako) dolazi u opasnost
da dovede u pitanje svoju strukturu prilikom primanja
svakog novog lana.
Za ovaj problem postoje dva tipa reenja, izmeu
kojih, uostalom, postoje prelazni oblici. Ako posmatrani
sistem sainjavaju klase mesta, dovoljno e biti da on ra
spolae dovoljnom zalihom slobodnih mesta za smetanje
dece koja se raaju. Poto broj slobodnih mesta uvek
premaa broj ivih ljudi, sinhroniji ne mogu nakoditi udi
dijahronije, barem teorijski govorei; takvo reenje sreemo
u Irokeza. Jurok Indijanci bili su znatno skromniji: u
njih deca moraju da ekaju. Ali poto je ipak izvesno da
e ih posle nekoliko godina klasirati, ona privremeno mogu
da ostanu nerazvrstana oekujui mesto u jednoj klasi
koje im obezbeuje struktura toga sistema.
Kada sistem obrazuju klase odnosa, sve se menja.
Umesto da jedna osoba iezne i druga je zameni na mestu
obeleenom pomou jednog osobenog imena koje ostaje
posle svaije smrti, da bi ovaj odnos i sm postao lan
klase potrebno je izbrisati osobena imena koja su lanove,
vezane odreenim odnosom, postavljala kao razliita bia.

KAO

VRSTA

259

Poslednje jedinice tog sistema nisu vie klase sa samo je

dnim imenom, kroz koje jedan za drugim prolaze njihovi
ivi vlasnici, ve klasirani odnosi izmeu stvarnih ili ak
moguih mrtvaca (roditelja koji se definiu kao mrtvi zbog
kontrasta sa ivotom koji su stvorili), i stvarnih ili ak
moguih ivih ljudskih bia (novoroene dece koja imaju
osobeno ime kako bi omoguila roditeljima da sebe defi
niu polazei od njih, sve dok im stvarna smrt nekog pre
tka ne omogui da i sebe same definiu polazei od njega).
U tim sistemima, dakle, klase obrazuju razliiti tipovi di
namikih odnosa izmeu ulazaka u njih i izlazaka iz njih,
dok se u Irokeza i u drugim drutvima istoga tipa one za
snivaju na popisu statikih mesta, koja mogu biti slobodna
ili zauzeta.*
Prema tome, zabrana davanja imena mrtvih ne pred
stavlja poseban problem za etnologiju: pokojnik gubi svoje
ime iz istog razloga iz koga u Penana iv ovek, ulazei
u sistem, gubi svoje ime i uzima nekronim, to jest postaje
lan u jednom odnosu iji drugi lan poto je mrtav
postoji jo samo u odnosu koji definie ivog oveka
prema njemu samome; iz istog razloga, najzad, iz koga i
otac i majka gube svoje ime uzimajui teknonim, reavajui na taj nain (sve do smrti jednog svog deteta) tekou
koju tom sistemu zadaje roenje jednog prekobrojnog
lana. Ovaj e morati da eka pred vratima", u svojstvu
osobe koja je dobila ime, sve dok izlazak jedne osobe ne
omogui njegov ulazak, i dok se ta dva bia, od kojih je
* Iz toga proizilazi da su, za razliku od sistema mesta ija ie diskontinui
rana priroda oigledna, sistemi odnosa pre kontinuirani. Jedan drugi obiaj Pena
na to jasno pokazuje, iako Nidem (2), koji je takode naveo njihov primer, odbacuje
tumaenje koje nam izgleda vrlo verovatno. Kod lanova iste ue porodice uzajamno
oslovljavanje sa deda (ili baba) i unuk (ili unuka) zamenjuje uobiajena i pri
snija oslovljavanja onda kada jednom lanu toga para umre neko najblii. Nije li
tome razlog verovanje da se osoba koja je pretrpela taj gubitak malo primakla smrti,
a time, znai, i udaljila od svojih najbliih? Reklo bi se da zbog smrti poputaju ka
rike u lancu rodbinskih odnosa. Nidem to ne eli da prizna, jer vidi vie problema
tamo gde postoji samo jedan problem: osoba koja je izgubila nekoga najblieg zove
unukom sina, kerku, neaka ili neaku, ili njihove brane drugove, ne zato to
i njih, posredno ili neposredno, pogaa isti smrtni sluaj, ve prosto po naelu reci
prociteta. To potvruju svi primeri koje je Nidem naveo, osim primera malog deteta
koje je postalo rtva neke manje nevolje (pada, dobijenog udarca, krae hrane od
strane nekog psa) i koje se, u tom sluaju, oslovljava nekronimom obino namenjenim onima to su izgubili babu ili dedu. Ali nae tumaenje se odnosi i na taj sluaj
zato to je dete metaforiki u alosti zbog pretrpljene tete, i poto je, ba zato to
je tako malo, i najmanja povreda njegovog sadanjeg (pad) ili virtuelnog (gubitak
hrane) integriteta dovoljna da ga, makar i sasvim neznatno, priblii smrti.
17*

260

DIVLJA

MISAO

jedno prethodno bilo izvan sistema, a drugo ga sada napu

ta, ne sjedine u jednoj od klasa odnosa od kojih je taj
sistem sainjen.
U izvesnim drutvima imena se ljubomorno uvaju i
neguju, i tako, praktino, stalno ostaju u upotrebi. U dru
gim, ona se upropauju i unitavaju posle smrti svakog
pojedinog njihovog nosioca; a onda ih se ta drutva oslo
baaju pomou zabrana i zamenjuju ih drugim. Ali, ovi
prividno protivureni stavovi u stvari predstavljaju dva
vida stalnog svojstva klasifikacionih sistema: oni su ko
nani i oblik im se ne moe menjati. Svojim pravilima i
obiajima svako drutvo u stvari postavlja jednu krutu
i isprekidanu mreu pred neprekidni tok generacija, kome
tako namee jednu strukturu. Da bi preovladao jedan ili
drugi stav, dovoljna je i najmanja intervencija logike: bilo
da sistem osobenih imena slui kao najfinije sito tog
filtera sa kojim je, prema tome, vrsto povezan; bilo da se
on ne uklapa u njega, ali mu se onda ipak stavlja u zada
tak da vri individuaciju u okvir kontinuuma i tako, for
malnim putem, unosi red u diskontinuiranost, u emu
se onda vidi uslov koji treba da bude ispunjen kako bi se
klasiranje moglo izvriti. U oba ova sluaja mrtvi, od kojih
se mrea stalno udaljava, gube svoja imena: bilo zato to
im ih uzimaju ivi, kao simbole mesta koja uvek treba da
budu zauzeta,* bilo da ona nestaju zbog onog istog kre
tanja to na drugom kraju brie imena ivih.
U Tivija, sistem imena kome smo vie puta govorili
nalazi se na sredini. Pre svega, ime svakog oveka pripada
samo njemu:
Nemogue je da dve osobe imaju isto ime . . .
Iako danas ima 1.100, ili skoro toliko Tivija, od kojih
svaki ima proseno 3 imena, i pored podrobnog pro* U mitu Foks Indijanaca poreklu smrti, oveku kome je neko umro kae
se: Evo ta ti sada treba da radi; ipak ete (ti i pokojnik) morati da se oprostite
(pomou svetkovine usvajanja). Tada e pokojnikova dua otii daleko, sigurno i
brzo. Treba da usvoji nekoga i da prema njemu gaji ista oseanja kakva si gajio
prema umrlom roaku, i u tom sluaju e izmeu tebe i usvojenika postojati potpu
no isti rodbinski odnos. To je jedini nain da se dua tvoga roaka sigurno i brzo
udalji. (Mielson, 1, str. 411). Tekst reito pokazuje da, i u ovom sluaju, ivi ovek tera pokojnika.

JEDINKA

KAO

VRSTA

261

uavanja tih 3.300 imena ne mogu se nai ni dva koja

bi bila ista." (Hart, str. 281).
To poveavanje broja imena podstiu jo i mnogo
brojne i raznovrsne zabrane koje se na njih odnose. One
se primenjuju u dva pravca: kao to smo pokazali navodei
jedan primer*, one se pre svega odnose na sve obine reci
koje fonetski podseaju na pokojnikova imena, a takode
i na sva imena koja je sm pokojnik dao drugim osobama,
bilo da su u pitanju njegova ili tua deca. Malo dete koje
bi imalo samo jedno ime, nadenuto od strane njegovog
oca, ostalo bi bez njega u sluaju oeve smrti i bilo bi bez
imena sve dok ga ne bi dobilo s neke druge strane. (Nave
deno delo, str. 282). I zaista, kad god se neka ena ponovo
uda, njen novi mu daje nova imena ne samo deci svoga
prethodnika, ve svoj deci koju je njegova ena izrodila,
bez obzira na to ko im je bio otac. Kako u Tivi uroenika
postoji mnogoenstvo, poglavito u korist staraca, muka
rac ne moe da oekuje da e se oenili pre nego to na
vri 35 godina, a ene menjaju mueve zbog razlike u go
dinama, usled koje je vrlo verovatno da e muevi umreti
pre svojih ena. Niko se, dakle, ne moe pohvaliti da je
pre smrti svoje majke stekao konano ime. (Isto delo,
str. 283).
Ovako neobian sistem ostao bi nerazumljiv da nam
jedna hipoteza ne pokazuje kako ga treba objasniti. U
njemu su odnosi i mesta ravnopravni. Zato nestajanje sva
kog odnosa povlai i nestajanje osobenih imena koja su
od njega zavisila, bilo na drutvenom planu (imena koja
je pokojnik nadenuo) ili na planu jezika (reci koje lie na
pokojnikova imena). A svako stvaranje novog odnosa po
vlai za sobom ponovno davanje imena u oblasti tog odnosa.
*
Problemu osobenih imena neki etnografi su prili iz
ugla rodbinskih naziva:
Sa logikog gledita, rodbinski nazivi mogu se
staviti izmeu osobenih imena i zamenica. Njihovo
* Str. 235.

262

DIVLJA

JEDINKA

MISAO

VRSTA

263

ovo su lepi primer ci Brassica-e rapa-e. Tako govorei,

mi se pozivamo na ime bilo kojeg pojedinog primerka
ovoga tipa, dok se, kada govorimo nekoj biljci, na
primer o repi, pozivamo na njenu slinost sa drugim
biljkama iste vrste. Razlika u stavu svodi se na planu
jezika na jednu nijansu, ali je stvarna. U jednom
sluaju zvuk reci koji obino opisujemo kao samu
tu re" vie dolazi do izraaja nego u drugom." (Gar
dner, str. 52).

je mesto na sredini izmeu njih i trebalo bi ih zvati

individualizovane zamenice, ili uoptena lina imena."
(Turnvalt, str. 357).
Ali ako je i taj prelaz mogu, razlog lei u tome to iz
etnoloke perspektive osobena imena uvek izgledaju kao
uopteni nazivi, ili kao nazivi sa sklonou ka uoptavanju.
U tom pogledu ona se u osnovi ne razlikuju od imena vr
sta; to potvruje i tendencija narodskog govora da svakoj
vrsti ptica daje imena ljudi. Na francuskom jeziku ljudi
iz naroda zovu vrapca Pjero, papagaja ako, svraku Margo,
zebu Gijom, caria Bertran ili Rober, petlovana erardin, malu sovu Klod, veliku sovu Iber, gavrana Kola,
labuda Godar .. . Poslednje ime se odnosilo i na jedan
poloaj sa odreenim drutvenim znaenjem, jer su ga,
u XVII veku, davali muevima ije su ene bile na poro
aju. (Vitkovski, str. 501502).* A zar i imena vrsta
nemaju izvesna obeleja osobenih imenica? Posle Brendala**, to miljenje prihvata i Gardner onda kada je
re izrazima iz naune zoologije i botanike:

KAO

Ovo tumaenje ilustruje glavnu tezu navedenog au

tora, po kome osobena imena predstavljaju znake za ra
spoznavanje koje ne prepoznajemo intelektom, ve ulima".
(Navedeno delo, str. 41). Meutim, mi smo sami pruili
osnov za izjednaavanje botanikih i zoolokih termina
sa osobenim imenima pokazujui da se u vrlo velikom

Ime Brassica rapa lako nam doarava sliku

botaniara koji razvrstava razne primerke, veoma sli
ne po miljenju neupuenih, i jednome od njih daje
ime Brassica rapa, ba kao to i roditelji daju ime
svojoj bebi. Nita slino ne pada nam na pamet po
vodom reci repa, a ipak je Brassica rapa samo nau
no ime obine kelerabe. Imamo jo jedan razlog da
ime Brassica rapa smatramo osobenim imenom, ili
bar da ga takvim smatramo sa vie razloga nego kada je
u pitanju repa, jer ne kaemo ovo je jedna Brassica rapa,
ili ovo su Brassica-e rapa-e, iako moemo da kaemo :
* Veoma je simptomatino da ak i u ovako jednostavnoj i maloj seriji po
stoje nazivi koji pripadaju razliitim logikim nivoima, Pjero moe biti i poka
zatelj klase, zato to je doputeno rei: Na balkonu ima pjeroa. Ali Godar
je naziv za oslovljavanje. Kao to izvanredno primeuje autor lanka toj reci u
Reniku iz Trevua (izd. 1732): Godar je ime koje se daje labudovima. Tako im
kaemo kada ih zovemo,
kada hoemo da nam priu: ,Godar, Godar; doi Godar,
doi. Dri, Godar f . ako i, moda, Margo imaju, izgleda, posredniku ulogu.
osobenim imenima ljudi koje nose ptice ispor. kod Rolana, Fauna, knj. I I .
** Sa stanovita venosti, posebne vrste biljaka i ivotinja i elementi pred
stavljaju unica koja su iste prirode kao, na primer, Sirijus ili Napoleon. (Brendal,
str. 230).

Slika

10. Brassica rapa

(prema Ed. Lambertu,

que. Paris, 1883).

Trait pratique de Botani

broju drutava osobena imena obrazuju na isti nain kao

i imena vrsta u prirodnim naukama. Otuda izvlaimo
zakljuak dijametralno suprotan Gardnerovom : osobena ime
na uinila su nam se slina imenima vrsta, naroito u onim

264

265

DIVLJA MISAO

JEDINKA KAO VRSTA

sluajevima gde je jasno da ona igraju ulogu pokazatelja klase,

dakle kada pripadaju jednom sistemu koji slui za ozna
avanje. Nasuprot tome, Gardner eli da objasni istu ana
logiju odsustvom znaenja u naunim terminima koje, kao
i osobena imena, svodi samo na distinktivne skupine gla
sova. Da je to tano, dolo bi do udnog paradoksa: za
neupuenog oveka koji ne zna latinski i botaniku, Bra
ssica rapa se, zaista, svodi samo na distinktivni skup gla
sova, ali on ne zna ta taj skup oznaava; bez nekih
drugih obavetenja on ne bi mogao da shvati tu re kao
osobeno ime, ve samo kao re nepoznatog znaenja, pa
ak i kao flatus vocis. Uostalom, to se i dogaa u nekim
australijskim plemenima, u kojima totemske vrste dobijaju imena koja potiu iz sakralnog govora; kod neupu
enih ona ne izazivaju nikakve asocijacije na biljke ili
ivotinje. Brassica rapa, prema tome, moe imati karakter
osobenog imena samo za botaniara; on jedini moe da
kae: Evo lepih primeraka Brassica rapa". Meutim, za
botaniara tu nije u pitanju distinktivni skup glasova, ve
neto sasvim drugo, poto on zna i smisao latinskih reci
i pravila taksonomije.
Tako bi Gardnerovo tumaenje vailo samo za upola
upuenu osobu, koja bi u reci Brassica rapa prepoznala
ime jedne botanike vrste, ne znajui kojoj je biljci re.
Njime se on, uprkos svojim poricanjima (str. 51), pri
druuje nastranoj ideji Vandrijesa (str. 222), koji smatra
da ime ptice postaje osobeno ime onda kada nismo u stanju
da odredimo njenu vrstu. Ali iz svega to smo dosad
rekli proizlazi da veza izmeu osobenog imena i imena
vrste nije sluajna. Ona se zasniva na injenici da je izraz
tipa Brassica rapa dvostruko izvan govora": zato to pri
pada naunoj terminologiji, i zato to je sastavljen od latin
skih reci. On se, dakle, teko uklapa u sintagmatski lanac,
pa njegova paradigmatska priroda tako dolazi u prvi plan.
Isto tako, zbog paradigmatske uloge osobenih imena u
sistemu znakova koji ne ulazi u jeziki sistem, njihovo
umetanje u sintagmatski lanac vidno razbija njegov konti
nuitet: u francuskom jeziku to se ogleda u injenici da se
ona upotrebljavaju bez lana i piu velikim slovom.

Izgleda da su Navaho Indijanci imali dosta jasnu

predstavu ovim problemima. Jedan njihov mit unapred
odbacuje Gardnerovo tumaenje:
Jednog dana Mi srete Medveda i upita ga da
li je njegovo ime Kek". Medved' se razgnevi i htede
da udari Mia, koji se sakri iza njegovih leda i isko
risti priliku da mu zapali krzno. Ne mogavi sm da
ugasi vatru, Medved obea Miu da e mu kazati
etiri magijske reci ako mu pritekne u pomo. Otada
je za zatitu od medveda dovoljno imati nekoliko
mijih dlaka." (Hejl-Vilrajt, str.46).
Ovaj mit na aljiv nain istie razliku izmeu imena
vrste i distinktivnog skupa glasova. Po Navaho Indijan
cima, jedan od razloga te razlike sastoji se u tome to je
ime vrste, bar delimino, osobeno ime. U prii koju smo
upravo proitali, Mi vrea Medveda zovui ga pogreno
i upotrebljavajui smeno ime. Botaniki termini Navaho
Indijanaca (njihov zooloki renik manje je prouen) pred
stavljaju uglavnom trinom, u kome prvi lan predstavlja
pravo ime, drugi oznaava upotrebu biljke, a trei je opi
suje. Izgleda da veina Navahoa poznaje samo opisni ter
min. to se tie pravog imena", to je re koja slui za
oslovljavanje i nju upotrebljavaju svetenici obraajui se
biljci: ono, prema tome, predstavlja osobeno ime, i od
najvee je vanosti da se dobro zna i pravilno izgovara.
(Vajmen i Heris; Lejtn).
Mi se ne sluimo naunom nomenklaturom onda ka
da stupamo u razgovor sa biljkama i ivotinjama. Meutim,
mi ivotinjama rado dajemo svoja imena, a od biljaka uzi
mamo neka imena koja se upotrebljavaju za oslovljavanje
medu ljudima: nae keri esto se zovu Roz ili Violet*, i
obrnuto, vie ivotinjskih vrsta nose uobiajena imena
ljudi ili ena. Ali zato se, kao to smo ve zapazili, ova
irokogrudost u davanju imena ljudi ivotinjama naroito
ispoljava u odnosu na ptice? Po svojoj anatomskoj struk* Ovim francuskim enskim imenima odgovaraju naa enska imena Rua
i Ljubica. Prim. prev.

266

DIVLJA

MISAO

turi, fiziologiji i nainu ivota, one se vie razlikuju od

oveka nego psi, kojima se ne moe dati ime oveka a da
se pri tom ne izazove oseanje nelagodnosti, pa ak i mali
skandal. Izgleda nam da ovo zapaanje ve sadri i obja
njenje.
Ako se, prema vrsti kojoj one pripadaju, pticama lake
daju imena ljudi nego drugim zoolokim klasama, to do
lazi otuda to im se moe dopustiti da lie na oveka ba
zato to se one od njega upravo razlikuju. Ptice imaju perje,
krila, oviparne su i fiziki su odvojene od ljudi vazduhom u
kome se kreu. Prema tome, one obrazuju zajednicu
nezavisnu od nae, ali nam ona ba zbog te nezavisnosti
izgleda kao neko drugo drutvo, koje je homologno ono
me u kome ivimo: ptica je zaljubljena u slobodu; ona
gradi gnezdo u kome ivi porodinim ivotom i hrani svoje
mlade, esto odrava drutvene odnose sa ostalim lanovima
svoje vrste i sporazumeva se sa njima pomou zvukova
koji podseaju na artikulisani govor.
Prema tome, postoje svi objektivni uslovi da svet ptica
shvatimo kao jedno metaforiko ljudsko drutvo : uostalom,
zar ono nije i u bukvalnom smislu te reci paralelno sa njim
na jednom drugom nivou? Bezbroj primera iz mitologije
i folklora svedoe tome koliko je est taj nain predstav
ljanja: setimo se da ikasaue porede (o emu smo ve go
vorili) drutvo ptica i jednu ljudsku zajednicu.*
Taj za iljeni metaforiki odnos izmeu drutva ptica
i ljudskor drutva prati i davanje imena metonimijskog
karaktera (u ovom delu ne smatramo se obaveznim da se
pridravamo suptilnih podela gramatiara, pa sinegdohu
vrstu metonimije", kako kae Litre neemo smatrati
posebnim tropom): kada se vrstama ptica daju imena
Pjero, Margo ili ako, ona se uzimaju iz grupe imena koja
* Isporedi u prethodnom tekstu na str. 169.
Nae tumaenje potvruje, a contrario, sluaj ivotinja kojima se daju ljud
ska imena, iako nisu ptice: Zec Zan, Ovan Roben, Magarac Bernar (ili Marten),
Lisica Pjer (ili Alen), Medved Marten, itd. (Sebijo II, str. 97, I I I , str. 1920). Ove
ivotinje, odista, ne obrazuju jednu prirodnu seriju: jedne su domae, a druge di
vlje; jedne su biljoderi, a druge mesoderi; jedne ljudi vole (ili preziru), a drugih
se plae... Ovde je, prema tome, re jednom vetakom sistemu (iju osnovu
predstavljaju karakteristine suprotnosti izmeu temperamenata i naina ^ ivota)
koji tei da u okviru ivotinjskog carstva metaforiki rekonstruie model ljudskog
drutva u malom. Karakteristian primer za ovaj postupak daje nam Roman Liscu.

J E D I N K A K A O VRSTA

267

predstavljaju svojinu ljudi, i odnos izmeu imena ptica

i ljudskih imena predstavlja odnos jednog del prema
celini.
Ova situacija je obrnuto simetrina kada je re psi
ma. Oni ne samo da ne obrazuju nezavisno drutvo, ve
kao domae" ivotinje predstavljaju deo ljudskog drutva
u kome zauzimaju tako skromno mesto da ne bismo ni
pomislili da im, kao to to rade neka plemena Australijanaca i amerikih Indijanaca, dajemo imena ljudi, bilo da
je re osobenim imenima ili rodbinskim nazivima.* Ba
naprotiv, za njih imamo itav nih posebnih imena: Azor,
Medor, Sultan, Fido, Dijana (ovo poslednje je, svakako,
ensko ime, ali se najpre shvata kao mitoloko), itd., a to
su skoro sve imena iz pozorita koja obrazuju seriju para
lelnu imenima iz obinog ivota, drugim recima to su metaforika imena. Prema tome, kada se odnos vrsta (ljudi i ivo
tinja) u drutvenom pogledu zamilja kao metaforiki, od
nos njihovih sistema imena dobija metonimijski karakter; a
kada se odnos vrsta zamilja kao metonimijski, sistemi
imena dobijaju metaforiki karakter.
Razmotrimo sada sluaj stoke, iji je drutveni poloaj
metonimijski (ona pripada naem tehno-ekonomskom si
stemu), ali se razlikuje od poloaja pasa jer se prema
stoci otvorenije odnosimo kao prema objektu, dok se pre
ma psu ponaamo kao prema subjektu (to pokazuje ko
lektivno ime kojim oznaavamo stoku, sa jedne strane, i
zabrana korienja pseeg mesa za ishranu u naoj kulturi,
sa druge strane; situacija je drukija u afrikih pastira,
koji se prema stoci odnose onako kao to se mi odnosimo
prema psima). Meutim, imena koja dajemo stoci ne pri
padaju istom redu kao i imena ptica ili pasa; to su uglavnom
opisni nazivi kojima se pominje boja krzna, dranje i na
rav ivotinja: Rustaud, Rousset, Blanchette, Douce**. (Ispor.
Levi-Stros 2, str. 280). Ova imena esto su metaforika,
ali se razlikuju od imena pasa po tome to su ona u stvari
epiteti koji potiu iz sintagmatskog lanca, dok imena pasa
* Ispor. u prethodnom tekstu na str. 223 - 224 ; a jo manje kao to to rade
Dajaci da po njima ljudima dajemo imena: otac (ili majka) tog i tog psa... (Gedis).
** Na naem jeziku odgovarajua imena bi bila: Geda, Ridonja, Belka i
Blagulja. Prim. prev.

268

DIVLJA MISAO

JEDINKA KAO VRSTA

269

potiu iz paradigmatske serije; jedna, dakle, vie spadaju u

pojedinani govorni in, a druga u jeziki sistem.
Pogledajmo, najzad, imena koja se daju konjima. Ne
mislimo da govorimo obinim konjima koji se, prema
klasi kojoj pripada njihov sopstvenik i njegovom zanima
nju, mogu staviti uz stoku ili pse, ili neto dalje od njih,
i ije je mesto, zbog brzih tehnikih transformacija koje
su udarile peat naoj eposi, postalo jo nesigurnije; eli
mo da govorimo trkakim konjima iji je socioloki po
loaj jasno odreen u odnosu na sluajeve koje smo ve
prouili. Ali, pre svega, kako da odredimo taj poloaj ? Ne
moemo da kaemo da trkaki konji obrazuju nezavisno
drutvo kao i ptice, poto su oni proizvod ljudske umenosti
i poto se raaju i ive kao usamljene jedinke, jedan pored
drugoga, u za njih osnovanim ergelama. Ne moe se rei
ni da pripadaju ljudskom drutvu, bilo kao subjekti ili kao
objekti; pre bi se moglo rei da oni predstavljaju nedrut
veni uslov postojanja jednog posebnog drutva, onoga koje
ivi od hipodroma, ili koje redovno na njih ide. Tim raz
likama odgovara jedna druga razlika u sistemu imena,
iako ovo poredenje zahteva ovde dve ograde: imena koja
se daju trkakim konjima biraju se po posebnim pravilima,
razliitim za punokrvna i polukrvna grla; ta imena svedoe
eklekticizmu koji pre spada u naunu literaturu, nego u
usmenu tradiciju. S druge strane, nema sumnje da izmeu
imena trkakih konja i imena ptica, pasa ili stoke, postoji
znaajna razlika. Ona su strogo individualna poto je, kao
i u Tivi uroenika, iskljueno da dva konja nose isto ime;
pa iako se i kod njih, kao i kod stoke, imena obrazuju uzi
manjem iz sintagmatskog lanca: Okean, Azimut, Opera,
Nourak, Telegraf, Svitac, Orvijetan, Vikend, Lazurit,
itd., ipak se ona razlikuju po tome to kod njih nema opis
ne konotacije: ona se potpuno slobodno obrazuju, pod
uslovom da se potuju zahtevi precizne individuacije, kao
i posebna pravila kojima smo govorili. Prema tome, dok
se stoci daju opisna imena koja se stvaraju pomou raznih
reci iz govora, kao imena trkakih konja slue reci iz tog istog
govora koje ih ne opisuju, ili to bar retko ine. Ako imena
prvoga tipa lie na nadimke, druga bismo mogli nazvati

podimenima, jer u ovoj drugoj oblasti vlada najvea pro

izvoljnost.
Jednom reci, ptice i psi su pertinentni u odnosu na
ljudsko drutvo, bilo da ga evociraju sopstvenim drutve
nim ivotom (koji ljudi shvataju kao podraavanje svog
drutvenog ivota), bilo da se, nemajui svoj drutveni
ivot, uklapaju u na.
Kao i psi, i stoka pripada ljudskom drutvu; ali ona
mu, ako tako moemo da kaemo, pripada na socijalan na
in, zato to je skoro na granici predmeta. Najzad, trkaki
konji obrazuju, kao i ptice, seriju odvojenu od ljudske za
jednice, ali ona je, kao to je sluaj sa stokom, liena pra
ve drutvenosti.
Ako su dakle ptice metaforika ljudska bia, a psi
metonimijska ljudska bia, stoka predstavlja metonimijsko
neljudsko bie, a trkaki konji metaforika ljudska bia:
stoka je u odnosu kontigviteta samo u nedostatku slinosti,
a trkaki konji su slini samo u nedostatku kontigviteta.
Svaka od ove dve kategorije predstavlja izdubljenu" sliku
jedne od drugih dveju kategorija, koje, pak, stoje u obr
nuto simetrinom odnosu.
Na planu imena nailazimo na jeziki ekvivalenat ovo
me sistemu psiho-sociolokih razlika. Imena ptica i pasa
pripadaju jezikom sistemu. Ali i pored toga to imaju isti,
paradigmatski karakter, ona se meusobno razlikuju, jer
prva predstavljaju stvarna, a druga konvencionalna imena.
Imena ptica su uzeta iz grupe obinih ljuskih imena, iji
su ona deo, dok imena pasa virtuelnoreprodukuju jednu sku
pinu imena koja, sa formalnog gledita, lie na imena ljudi,
iako ih ljudi retko nose.
Imena stoke i konja vie pripadaju pojedinanom govor
nom inu, jer su i jedna i druga izvuena iz sintagmatskog
lanca. Ali imena stoke ostaju najblie ovom lancu, jer se za
njih, kao opisne nazive, jedva moe rei da predstavljaju
osobena imena. Ime Blagulja" dajemo kravi za koju se obi
no kae da je pitoma". Imena koja se daju stoci zadrala su
se kao svedoci jednog iezlog govora, i u svakom trenutku
mogu da preuzmu u govoru svoju funkciju atributa: ak i ka
da se govori stoci, zato to se u njoj vidi predmet, ona uvek

270

DIVLJA

MISAO

moe biti samo ono emu se govori. Imena trkakih ko

nja prisutna su u govoru" na drugi nain: ona nisu jo
u govoru", ve su napravljena pomou govora". Da bismo
nali imena za te konje, potrebno je da raskinemo sintagmatski lanac i njegove diskretne jedinice preobrazimo u
osobena imena ija e upotreba u govoru biti mogua samo
ukoliko kontekst otklanja svaku dvosmislenost. Razlika po
tie otuda to stoka pripada neljudskom delu ljudskoga
drutva, dok trkaki konji (koji objektivno spadaju u istu
kategoriju) pruaju pre svega sliku jednog antidrutva
jednom uskom drutvu koje postoji samo zahvaljujui nji
ma. Od svih sistema imenovanja, sistem koji se primenjuje na
njih neovean je na najotvoreniji nain, a isto tako je i najvarvarskija ona tehnika ruenja jezika koja je upotrebljena
da bi se on izgradio.
Na kraju se dobija jedan sistem sa tri dimenzije:

Na horizontalnom planu, gornja linija odgovara metaforikom odnosu, koji moe biti pozitivan ili negativan:
odnosu izmeu ljudskog i ivotinjskog (ptijeg) drutva,
, ili izmeu ljudskog drutva i antidrutva konja; donja li
nija odgovara metonimijskom odnosu izmeu ljudskog dru
tva, s jedne strane, i pasa i stoke koji su, kao subjekti
ili objekti, njegovi lanovi , s druge strane.
Na vertikalnom planu, leva kolona povezuje ptice i
pse, koji su prema drutvenom ivotu bilo u metaforikom,
bilo u metonimijskom odnosu. Desna kolona povezuje konje
i stoku, koji nemaju nikakve veze sa drutvenim ivotom,
iako stoka predstavlja njegov deo (metonimija), a trkaki
konji pokazuju u odnosu na njega negativnu slinost (me
tafora).

J E D I N K A KAO V R S T A

271

Najzad, treba dodati i dve dijagonalne ose, poto se

imena ptica i stoke obrazuju pomou metonimijskog uzi
manja reci (bilo iz neke paradigmatske skupine, ili iz sintagmatskog lanca), dok imena pasa i konja nastaju metaforikim reprodukovanjem (bilo neke paradigmatske sku
pine, ili sintagmatskog lanca). Pred sobom, znai, imamo
jedan koherentan sistem.

*
Znaaj koji po naem miljenju imaju ovi obiaji nije
posledica samo sistemskih odnosa koji ih povezuju.*
Iako uzeti iz nae civilizacije, u kojoj zauzimaju skromno
mesto, oni nam omoguavaju da potpuno shvatimo razli
ite obiaje kojima drutva to ih se pridravaju pripisuju
ogroman znaaj. Panja poklonjena izvesnim vidovima na
ih obiaja, koje e neki smatrati beznaajnim, ima dakle
dvostruko opravdanje: pre svega, nadamo se da emo na
taj nain doi do optije i jasnije ideje prirodi osobenih
imena; zatim, to je osobito vano, to nas navodi da se za
pitamo koji su skriveni razlozi radoznalosti etnografa: zar
opinjavajua mo nekih obiaja, koji su prividno vrlo raz
liiti od naih, i naa protivrena oseanja u vezi sa njima
as nam se ine bliski, a as neobini nisu posle
dica toga to su ti obiaji mnogo blii nego to to izgleda
naim sopstvenim obiajima, iju nam zagonetnu sliku oni
pruaju, sliku koju tek treba odgonetnuti? U svakom slu
aju, to potvruje poreenje upravo analiziranih injenica
sa nekim vidovima sistema imena u Tivija, koji smo pri
vremeno bili ostavili po strani.
Seamo se da Tivi upotrebljavaju ogroman broj
osobenih imena: pre svega zato to svaka osoba ima vie
imena; zatim zato to sva ta imena moraju biti razli
ita; i najzad, zato to svako preudavanje (a videli smo
da su ona esta) povlai za sobom davanje novih imena
* Ova knjiga je ve bila napisana kada nam je g. M. Ui ljubazno skrenuo
panju na rad V. Laroka. Iako se njime nismo posluili, poto je pisan iz perspek
tive dosta razliite od nae, izgledalo bi nam nepravedno da ne odamo priznanje,
makar samo pomenuvi ga, tom prvom pokuaju tumaenja osobenih imena sa
etnolokog stanovita.

272

JEDINKA KAO VRSTA

DIVLJA MISAO

svoj deci koju je ena izrodila, i zato to posle smrti jedne

osobe postaje zabranjena upotreba ne samo njenih imena,
ve i svih onih koja je ta osoba u toku svoga ivota dala
drugima.* Kako pod takvim okolnostima Tivi uspevaju
da neprestano stvaraju nova imena?
Tu treba razlikovati nekoliko sluajeva. Pokojnikov sin
moe ponovo da pusti u opticaj jedno osobeno ime ako odlui
da ga uzme posle odreenog perioda u kome je njegova
upotreba bila zabranjena. Tako mnoga imena stoje u re
zervi, stvarajui neku vrstu onomastike uteevine kojom
je doputeno sluiti se. Ipak, ako pretpostavimo da su nata
litet i mortalitet ustaljeni, moemo predvideti da e se zbog
dugog trajanja zabrane uteevina redovno smanjivati, sem
ako iznenadni poremeaj demografske ravnotee ne dovede
do izravnanja. Dotini sistem mora se, prema tome, sluiti
i drugim postupcima.
I zaista, njih ima vie; glavni postupak je rezultat pro
irivanja zabrane sa osobenih na zajednika imena onda kada
meu njima postoji fonetska slinost. Meutim, ta za
jednika imena, iako vie ne slue u obinom govoru, ipak
nisu potpuno unitena: ona prelaze u sakralni jezik namenjen iskljuivo ritualu i u njemu postepeno gube svoje zna
enje, poto je sakralni jezik po definiciji nerazumljiv za ne
upuene, a ak i za upuene delimino osloboen funkcije
oznaavanja. Meutim, sakralne reci iji se smisao izgubio
mogu posluiti za stvaranje osobenih imena na taj nain
to im se dodaje sufiks. Tako, na primer, re matirandjingli
iz sakralnog jezika, iji je smisao nejasan, postaje osobeno
ime Materandjingimirli. Ovaj postupak sistematski se upo
trebljava pa je jedan etnolog smeo da napie da se sakralni
jezik sastoji pre svega od reci koje su postale zabranjene,
pukimani, zbog toga to je u obinom jeziku dolo do ve
likog broja zabrana vezanih za imena umrlih. Sakralni je
zik, pak, ne podlee tim zabranama (Hart).
Ove injenice su znaajne sa dva gledita. Pre svega,
jasno je da je ovaj komplikovani sistem potpuno koheren
tan: zabrana se sa osobenih prenosi na zajednika imena,
a ona, izbaena iz obinog govora, prelaze u sakralni jezik,
* Ispor. sa prethodnim tekstom na str. 261.

273

koji, zauzvrat, omoguava stvaranje osobenih imena. Ovo

kruno kretanje odrava, ako tako moemo da kaemo,
dvojako pulsiranje: osobena imena, prvobitno bez znaenja,
dobijaju izvesno znaenje onda kada postanu zajedni
ka, a ova gube svoj smisao prelazei u sakralni jezik, to
im omoguava da ponovo postanu osobena imena. Ovaj si
stem funkcionie, dakle, pomou naizmeninog oduzimanja
i davanja semantikog naboja, od zajednikih do osobenih
imena, i od profanog do sakralnog jezika. Najzad, utroena
energija potie iz obinog govora, koji novim recima, pot
rebnim za sporazumevanje, odmah zamenjuje izgubljene
reci. Ovaj primer odlino pokazuje da su navedena tumaenja
etnologa ili uroenika za objanjavanje zabrane upotrebe ime
na mrtvih od drugostepenog znaaja. Jer, tako dobro ureen
sistem nije mogao nastati iz straha od utvara. Pre e biti tano
tvrenje da se tek docnije nakalemio na njega.
Ovo e izgledati jo izvesnije ako zapazimo da na ljud
skom planu postoje upadljive analogije izmeu sistema
Tivi uroenika i sistema koji smo otkrili u sopstvenom dru
tvu (analizirajui razne naine davanja imena ivotinja
ma), u kome da li je potrebno da to kaemo? strah od
mrtvih nema nikakvog udela. U Tivija, takoe, taj sistem
poiva na nekoj vrsti arbitrae, izvrene pomou osobenih
imena, izmeu sintagmatskog lanca (kome pripada obini
govor) i paradigmatske skupine (kojoj pripada sakralni
jezik ije je to bitno obeleje, poto reci u njemu, gubei svoje
znaenje, polako postaju nesposobne da obrazuju sintagmatski lanac). Pored toga, osobena imena su metaforiki povezana sa zajednikim imenicama zbog uticaja
pozitivne fonetske slinosti, dok su sakralne reci metonimijski povezane sa osobenim imenima (kao sredstva ili
ciljevi) zbog uticaja negativne slinosti, koja se zasniva na
odsustvu ili siromatvu semantike sadrine.
ak i ako, na najoptijem nivou, sistem Tivija definiemo kao sistem zasnovan na razmeni reci izmeu
obinog i sakralnog jezika posredstvom osobenih ime
na, on osvetljava fenomene ijem smo prouavanju mogli
da pristupimo samo polazei od sporednih vidova nae kul
ture. Sada bolje razumemo zato nazivi iz jednog dvostruko
18

274

DIVLJA MISAO

JEDINKA

KAO

VRSTA

275

sakralnog" jezika (on je dvostruko sakralan" zato to je latin

ski i nauni), kao to je naziv Brassica rapa, mogu imati kara
kter osobenih imena; a oni taj karakter imaju ne zato to
nemaju nikakvo znaenje to je Gardner eleo da dokae, a
Hart bio spreman da prihvati ve zato to, uprkos ono
me to izgleda, pripadaju jednom globalnom sistemu u
kome se znaenje nikada potpuno ne gubi: inae sakralni
jezik Tivija ne bi bio jezik, ve meavina pokreta usana.
Ne moemo, dakle, sumnjati u to da sakralni jezik, ak
i ako je nejasan, zadrava vokaciju oznaavanja. to
me vidu ovoga problema opet emo govoriti na drugom
mestu.
Sada treba da ukaemo na jedan drugi tip sakralnog" je
zika kojim se mi, kao i Tivi, sluimo za unoenje osobenih
imena u obian govor, zadravajui pravo da osobena imena
pretvaramo u zajednika imena iz odgovarajue oblasti. Kao
to smo ve napomenuli, mi uzimamo imena cvea i ona
postaju osobena imena naih keri, ali ne zadravamo se na
tome, poto i matoviti barovani daju novim vrstama cvea
osobena imena ljudi. E, ta razmena ima vrlo znaajne
odlike: imena koja uzimamo od cvea i dajemo ljudima
(poglavito osobama enskog pola), predstavljaju zajednika
imena koja pripadaju obinom govoru (u krajnjem sluaju,
ena se moe zvati Roza, ali sigurno ne Rosa centifolia) ;
ali imena koja, zauzvrat, dajemo vrstama cvea potiu iz
sakralnog" jezika, zato to uz patronim ili ime stoji i neka
titula koja im daje neko tajanstveno dostojanstvo. Nekom
novom cvetu obino se ne daje ime Elizabet", Dumer" ili
Briit", ve Kvin-Elizabet", Predsednik-Pol-Dumer",
Gospoa-Briit-Bardo".* Osim toga, prilikom davanja imena
ne vodi se rauna polu cveta kome se daje ime (u datom
sluaju gramatikom rodu imena cveta); rui ili gladioli**
moe se dati i ime ene i ime mukarca, to podsea na
jedno pravilo davanja pupanog imena" u Vik Munkana.***

Ovi obiaji, dakle, oigledno pripadaju istoj grupi kao

i obiaji kojima smo ve govorili, bilo da potiu iz nae
kulture ili iz kulture australijskih uroenika; u njih se,
doista, zapaa ista ekvivalentnost izmeu metonimijske
i metaforike veze, za koju smo odmah stekli utisak da u
njih igra ulogu zajednikog imenitelja. Imena koja su uzeta
od cvea da bi se od njih napravila osobena imena imaju
vrednost metafore: lepa kao rua, skromna kao ljubi
ica, itd. Ali imena iz sakralnih" jezika koja su data u
zamenu imaju vrednost metonimije, i to na dva naina:
Brassica rapa oduzima kelerabi njenu samodovoljnost i pravi
od nje vrstu jednoga roda, deo celine. Ime Carica-Evgenija,
dato novom varijetetu jednog cveta, dovodi do obrnuto si
metrine transformacije, zato to se ona zapaa na nivou
oznaitelja, umesto na nivou oznaenog : ovoga puta cvet
se odreuje pomou del jedne celine; ne bilo koje, ve
jedne odreene Evgenije; ne Evgenije de Montiho pre venanja, ve posle; ne neke bioloke jedinke, ve linosti sa
odreenom drutvenom ulogom, itd.* Jedan tip sakralnog"
imena jeste, dakle, onaj koji metonimie", dok je drugi
metonimisan", i ta suprotnost vai za sluajeve koje smo ve
ispitali. Pomenuli smo da ljudi uzimaju imena cvea, ali da,
zauzvrat, daju neka svoja imena pticama; ova imena takoe
spadaju u ona koja metonimiu", zato to su to najee
deminutivi iz narodnog govora, i to se ptija zajednica (za
razliku od zajednice cvea) kao celina smatra ekvivalent
nom nekoj skromnoj i dobroudnoj podgrupi ljudskog
drutva. Isto tako, rado bismo rekli da metaforika imena,
koja se daju psima i stoci, stavljaju ulogu tropa u prvom
sluaju na nivo oznaitelja, a u drugom na nivo oznae
nog.
Ma kako, dakle, izgledali sistematski svi ovde razmo
treni postupci imenovanja, oni postavljaju jedan pro
blem: meusobno povezani odnosima transformacije, ti

* Ova tendencija se ve ispoljava u narodnoj tradiciji: kada se nekim cvetovima daju imena mukaraca, ona se obino umeu u jedan izraz. Tako se upotre
bljavaju imena Lepi Nikola za zclenkadu, Mari-Kankal za bulku ili makov
brk, ozef Usranko za ognjicu, itd. (Rolan, Flora, tom II). Isti je sluaj i sa ime
nima cvea na engleskom: Jach in the Pulpit, Jack behind the Garden Gate, itd.
** Rusa je na francuskom jeziku enskog, a gladiola mukog roda. Prim.
prev.
*** Isporedi u prethodnom tekstu na str. 243.

* Treba obratiti panju na to da je u ovome krugu pravac kretanja obrnut

u odnosu na pravac kretanja u sistemu uroenika Tivi. U nas se ide od obinog
govora do osobenog imena, od osobenog imena do sakralnog jezika, da bi se, na
kraju, ponovo dolo na obian govor. Taj govor daje zajedniko ime rua, koje
najpre postaje ensko ime Roz, a zatim se preko sakralnog jezika vraa obinom go
voru u obliku Princeza Margaret-Roz, pri emu predstavlja osobeno ime jedne
podvrste rue, a (ako taj cvet bude imao uspeha) ubrzo postaje i njeno zajedniko ime.
18

276

27 7

D I V L J A MISAO

J E D I N K A KAO VRSTA

ekvivalentni postupci primenjuju se na nivoima razliite

optosti. Ljudska imena koja se daju pticama oznaavaju
bilo koju jedinku odreene vrste: sve svrake se zovu Margo.
Ali imena cvea kao to su Kvin-Elizabet, Carica-Evgenija,
itd. oznaavaju samo odreeni varijetet ili podvarijetet.
Jo ogranienija je primena imena koja se daju psima i
stoci: za njihove sopstvenike ona oznaavaju samo jednu ivo
tinju, iako, u stvari, vie njih moe imati isto ime: ne zove se
samo jedan pas Medor. Jedino trkaki konji i druge rasne
ivotinje imaju apsolutno individualizovana imena: za 26
godina, koliko traje alfabetski ciklus, posle konja koji je
dobio ime Orvitan I I I , nijedan drugi nije imao, nema i
nee imati isto ime.
Ve to je, po naem miljenju, najasniji dokaz koji
bi se mogao poeleti u prilog tvrenju da, poto osobena
imena i imena vrsta spadaju u istu grupu, ne postoji ni
kakva bitna razlika izmeu ta dva tipa imena. Tanije re
eno, uzrok te razlike nije u njihovoj jezikoj prirodi, ve
u nainu na koji svaka kultura razlae stvarnost, i u promenljivim granicama to ih ona, u zavisnosti od prob
lema koje postavlja (a oni mogu biti razliiti u svakoj
drutvenoj zajednici u okviru drutvene grupe), odreuje
poduhvatu klasifikacije. To znai da na osnovu neke spoljanje determinisanosti izvestan nivo klasifikacije zahteva nazi
ve koji mogu biti zajednika ili osobena imena, ve prema
sluaju. Ali mi zbog toga ne prihvatamo Dirkemovu tezu
drutvenom poreklu logike misli. Iako nesumnjivo postoji
dijalektiki odnos izmeu drutvene strukture i sistema
kategorija, ipak ovaj drugi nije samo posledica ili rezultat one
prve: i jedno i drugo izraavaju, po cenu napornih uzajam
nih usklaivanja, neke istorijske i lokalne modalitete odnosa
izmeu oveka i sveta, koji predstavljaju njihov zajedniki
supstrat.
Ove pojedinosti bile su neophodne da bismo na osnovu
njih, ne izlaui se opasnosti da budemo pogreno shvaeni,
istakli u isti mah socioloki i relativni karakter pojma vrste i
pojma jedinke. Sa biolokog stanovita, ljudi iste rase (pret
postavimo da ta re ima precizno znaenje) mogu se uporediti
sa cvetovima koji pupe, cvetaju i venu na istom drvetu:

sve su to primerci jednog varijeteta ili podvarijeteta; isto

tako, svi pripadnici vrste Homo sapiens mogu se logiki
uporediti sa pripadnicima bilo koje ivotinjske ili biljne
vrste. Meutim, drutveni ivot dovodi do neobine trans
formacije u tom sistemu, jer podstie svaku bioloku je
dinku da razvije svoju linost, a to je pojam koji vie ne
upuuje na odreeni primerak u okviru varijeteta, ve pre
na tip varijeteta ili vrste koji verovatno ne postoji u pri
rodi (iako tropska sredina, ponekad, pokazuje tenju da
ga nagovesti), i koji bi se mogao nazvati monoindividualnim". Sa smru neke ugledne linosti iezava jedna sinteza
ideja i ponaanja, isto tako jedinstvena i nezamenljiva kao i
sinteza koju neka biljna vrsta vri polazei od elemenata
koje koriste sve biljne vrste. Gubitak bliskog srodnika
ili linosti poznate u javnosti politiara, pisca ili umetnika isto toliko je nenadoknadiv onda kada nas lino
pogaa, kao i gubitak koji bismo osetili liavajui se zauvek
jednog mirisa, kao kad bi, na primer, Rosa centifolia iezla.
Sa tog gledita, ne bi bilo pogreno rei da se izvesni oblici
razvrstavanja, koji su proizvoljno izdvojeni pod etiketom totemizma, svuda upotrebljavaju : kod nas se taj totemizam"
samo humanizovao. Sve se dogaa tako kao da u naoj civi
lizaciji totem svakog pojedinca predstavlja njegova vlastita
linost: ona je oznaitelj njegovog oznaenog bia.
Poto pripadaju paradigmatskoj* skupini, osobena
imena predstavljaju, dakle, rese jednog opteg klasifikacionog
sistema, jer su u isto vreme i njegov produetak i njegova
granica. Kad ona izau na pozornicu, zavesa se die i po
inje poslednji in logike predstave. Ali trajanje komada
i broj inova su civilizacijske, a ne jezike injenice. Vie ili
manje osoben" karakter imena ne moe se odrediti njiho
vim unutranjim svojstvima, niti samo njihovim poreenjem sa drugim recima u jeziku: on zavisi od trenutka u
kome svako drutvo izjavi da je klasifikovanje privelo kraju.
* ak i Vercingetoriks, koji za Gardners predstavlja izvanredan primer
inkarniranog imena. Ne pravei pretpostavke mestu imena Vercingetoriks u gal
skom sistemu imena, jasno je da, za nas, ono oznaava onoga ratnika iz davnih vre
mena ije je ime jedinstveno i tako neobino zvui, i koji nije ni Atila, niti Geiserih,
ni Jugurta, ni Dingis Kan... to se tie imena Popokatepetl, drugog Gardnerovog omiljenog primera, svaki gimnazijalac, ak i ako ne zna geografiju, zna da ono
pripada istoj klasi kao i Titikaka. Svrstava se kako se zna, ali se ipak svrstava.

278

DIVLJA MISAO

Rei da se jedna re osea kao osobeno ime, znai rei da se

ona nalazi na nivou iz koga se ne zahteva nikakva kla
sifikacija, ne apsolutno, ve u okviru odreenog kulturnog
sistema. Osobeno ime uvek ostaje na onoj strani na kojoj
se vri klasifikacija.
U svakom sistemu, prema tome, osobena imena pred
stavljaju kvanta znaenja, ispod kojih se jo samo poka
zuje. Tako dolazimo do samog korena paralelnih greaka
koje su Pers i Rasel poinili, prvi definiu'i osobeno ime
kao indeks", a drugi verujui da je otkrio logiki model
osobenog imena u pokaznoj zamenici. To, zaista, znai pret
postavljati da se sm in imenovanja vri u jednom konti
nuumu u kome bi se neosetno vrio prelaz sa ina ozna
avanja na in pokazivanja. Mi se, pak, nadamo da smo
dokazali da je taj prelaz diskontinuiran, iako svaka kul
tura drukije utvruje njihove granice. Prirodne nauke
postavljaju svoje granice na nivo vrste, varijeteta ili podvarijeteta, ve prema sluaju. One e, prema tome, reci
razliite optosti uvek shvatati kao osobena imena. Ali mu
drac kod uroenika a ponekad i naunik koji se takoe slui tim nainima klasifikacije, proiruje pomou
njih iste mentalne operacije ak na pojedinane lanove
drutvene grupe, ili, tanije reeno, na posebna mesta koja
jedinke od kojih svaka obrazuje jedan podrazred
mogu zauzimati istovremeno, ili jedna za drugom. Sa for
malnog gledita, ne postoji sutinska razlika izmeu zoo
loga botaniara koji nedavno pronaenoj biljci daju mesto
Elephantopus spicatus Aubl., koje joj je uvao ovaj sistem
(ipak, ona nije bila unapred u njega uvrena), i svetenika
u Omaha Indijanaca koji odreuje drutvene paradigme
jednog novog lana grupe dajui mu slobodno ime: Istroeno-kopito-starog bizona. I u jednom i u drugom sluaju
oni znaju ta rade.

GLAVA OSMA

PRONAENO VREME

Kada bacimo opti pogled na sve naine i postupke iji

smo pregled pre svega dosad hteli da damo, najpre nam
pada u oi sistematski karakter odnosa koji ih spajaju.
Osim toga, taj sistem odmah pokazuje dve odlike: unu
tranju koherentnost i mo irenja, koja je praktino bez
granina.
Kao to su pokazali svi nai primeri, ta struktura u
svim sluajevima poiva na jednoj osi (podesno je zami
sliti je kao vertikalnu). Ona spaja opte sa posebnim,
apstraktno sa konkretnim; ali, bilo u jednom, bilo u dru
gom pravcu, klasifikovanje se uvek moe sprovesti do nje
nog kraja. Kraj se odreuje na osnovu jedne implicitne aksiomatike, po kojoj se svako razvrstavanje vri pomou pa
rova suprotnosti: razvrstavanje prestaje tek onda kada vie
nije mogue suprotstavljati. Taj sistem, prema tome, dos
lovno ne zna za neuspehe. Njegova unutranja dinamika
slabi uporedo sa odmicanjem klasifikacije du njene ose, bi
lo u jednom, bilo u drugom pravcu. A kada on prestane da
se iri, tome nije razlog neka nepredviena prepreka ko
ja proizlazi iz empirijskih svojstava bia ili stvari, ni zau
stavljanje njegovog mehanizma: on je preao put koji
je imao da pree, i potpuno obavio svoj zadatak.
Kada je namera za klasifikovanjem usmerena, ako tako
moemo da kaemo, nagore, to jest u pravcu najvee op
tosti i krajnje apstraktnosti, nikakva raznovrsnost nee je
omesti u primeni jedne sheme koja e podvrgnuti stvarnost
nizu postepenih preiavanja, i koja e na kraju dovesti, u

280

DIVLJA MISAO

skladu sa onim to se tim postupkom elelo postii, do

jedne proste dvolane suprotnosti (visok i nizak, leva i de
sna strana, mir i rat, itd); iz razloga unutranje prirode
isto toliko je nekorisno koliko i nemogue nastaviti klasifikovanje. Ista operacija moi e da bude ponovljena na
drugim planovima: bilo na planu unutranje organizacije
drutvene grupe, ije pretvaranje u itavo jedno inter
nacionalno drutvo omoguavaju klasifikacije koje se
nazivaju totemskim time to primenjuju istu organizacionu
shemu na grupe kojih ima sve vie; bilo na prostorno-vremenskom planu pomou mitske geografije, koja, kao to
to pokazuje ve navedeni mit Aranda*, omoguava organizovanje neiscrpne raznovrsnosti jednoga predela putem
uzastopnih svoenja : a ova, opet, dovode do jedne dvolane
suprotnosti (ovde izmeu pravaca i elemenata, poto se
razlika uspostavlja izmeu zemlje i vode).
Ni nadole taj sistem ne zatvara neka spoljanja gra
nica, poto mu polazi za rukom da se kvalitativnom razno
vrsnou prirodnih vrsta koristi kao simbolinom gradom
jednog poretka, i poto njegovo napredovanje prema kon
kretnom, posebnom i individualnom ne zaustavlja ak ni
prepreka koju predstavljaju lina imena: ak i osobena
imena mogu da poslue kao lanovi u jednoj klasifikaciji.
Prema tome, u pitanju je celovit sistem, koji su etnolozi
uzalud pokuali da rasparaju da bi od njegovih paradi
izgradili posebne institucije, meu kojima totemizam pred
stavlja onu najslavniju. Ali na taj nain dolazi se samo do
paradoksa koji se granie sa apsurdnou: tako, na primer,
Elkin (4, str. 153154), u jednom sintetinom delu koje je
inae dostojno divljenja, uzima totemizam kao polaznu
taku svoje analize verske misli i organizacije australijskih
uroenika, ali poto se ubrzo suoio sa njihovim speku
lativnim bogatstvom, izbegava tu tekou otvarajui po
sebnu rubriku za klasifikatorski totemizam". On tako
proglaava klasifikacije za naroit vid totemizma, dok to
temizam, ili ono to se tako naziva ne predstavlja verujemo da smo to dokazali ak ni nain, ve samo jedan
vid ili trenutak klasifikacije. Nita ne znajui totemizmu
* Ispor. u prethodnom tekstu na str. 224-225.

PRONAENO VEEME

281

(a, bez sumnje, zahvaljujui tom neznanju on nije naseo

jednom privienju), Kont je bolje nego savremeni etnolozi
shvatio ekonomiju i znaaj klasifikacionog sistema iju
je vanost u istoriji misli, u nedostatku dokumenata koji
bi potvrdili ispravnost njegove teze, ocenio grosso modo:
Od tog vremena nikada ljudska shvatanja nisu
mogla, ni priblino u onom stepenu, ponovo da steknu
ono bitno obeleje metodskog jedinstva i doktrinarne
homogenosti koje je vezano za potpuno normalno
stanje naeg uma, i koje je on tada spontano bio
stekao . . ." (Kont, 53. predavanje, str. 58).
Kont, bez sumnje, pripisuje jednom periodu istorije
to jest dobu fetiizma i dobu politeizma tu divlju
misao" koja za nas ne predstavlja misao divljaka, ni misao
prvobitnog ili arhainog oveanstva, ve nepripitomljenu
misao, razliitu od misli negovane ili pripitomljene radi pos
tizanja koristi. Ova druga pojavila se u izvesnim trenucima
istorije na izvesnim takama zemljine kugle, i prirodno je
to je Kont, koji nije raspolagao etnografskim podacima
(niti imao etnografsko oseanje, jer se ono moe stei
samo skupljanjem i obradom podataka te vrste), zapazio
onu prvu u njenom retrospektivnom obliku, kao vid duhovne
aktivnosti koji je prethodio ovoj drugoj. Danas lake shvatamo da oba ta naina miljenja mogu da koegzistiraju
i da se uzajamno proimaju, kao to (bar teorijski) prirodne
vrste mogu da koegzistiraju i da se ukrtaju, jedne divlje, a
druge u obliku koji je nastao kao posledica zemljoradnje
i pripitomljavanja, iako ba zbog njihovog razvoja i optih uslova koje on iziskuje postojanje ovih drugih ugro
ava opstanak onih prvih. Ali alostilo nas to ili radovalo
jo ima oblasti gde su divlja misao, kao i divlje vrste,
relativno zatiene: takav je sluaj sa umetnou, kojoj
naa civilizacija daje status nacionalnog parka, sa svim
prednostima i nedostacima koji idu uz jednu tako vetaku formulu; a to je naroito sluaj sa tolikim jo ne
ispitanim sektorima drutvenog ivota u kojima zbog rav
nodunosti ili nemoi, a najee iz razloga koji jo nis
mo otkrili, divlja misao i dalje cveta.

282

D I V L J A MISAO

Izuzetna svojstva te misli koju mi nazivamo divljom,

a Kom spontanom, posledica su, pre svega, njenih vr
lo ambicioznih namera. Ona tei da u isti mah bude ana
litika i sintetika, da ide do samoga kraja i u jednom
i u drugom pravcu i da, i pored toga, bude sposobna za
posredovanje izmeu ta dva pola. Kont je vrlo dobro za
pazio njenu usmerenost na analizu:
I ona praznoverja koja nam danas izgledaju najbesmislenija . . . prvobitno su imala istinski napredan filosofski karakter, jer su obino snano podsticala na
postojano posmatranje pojava za ije istraivanje, u
to doba, nije moglo postojati nikakvo trajno interesovanje." (Isto delo, str. 70).
Pogreka u rasuivanju koja se javlja u poslednjoj
reenici objanjava zato se Kont tako potpuno prebacio u
oceni sintetikog vida te misli: po tom gleditu, uroeni
cima iz modernog doba, koji robuju beskrajnoj razno
vrsnosti pojava" to, kako on veruje, potvruje njihovo
smiljeno istraivanje" bila bi nepoznata bilo kakva
nebulozna simbolizacija" (str. 63). Meutim, smiljeno
istraivanje meu uroenicima iz modernog doba", kojim
se upravo etnografija bavi, pobija pozitivistiku predra
sudu u obe ove take. Ako divlju misao karakteriu u isti
mah neutoljiva ambicija za otkrivanjem simbola kakvu
oveanstvo vie nikada nije osetilo, krajnje savesna pa
nja koja je potpuno usmerena na konkretno, i najzad,
implicitno ubedenje da oba ta stava znae u stvari samo
jedan stav, nije li tome razlog upravo injenica da se ona,
kako sa teorijskog tako i sa praktinog stanovita, oslanja
na ono trajno interesovanje" koje joj je Kont poricao?
Ali, kada ovek posmatra, eksperimentie, razvrstava i
spekulie, na to ga ne podstiu proizvoljna praznoverja,
ni udi sluaja kojima bi, kako smo videli na poetku
ove knjige, naivno bilo pripisivati neku ulogu u otkri
vanju vetina zahvaljujui kojima nastaje civilizacija.*
* Ispor. na str. 5354.

PRONAENO VREME

283

Kad bismo morali da se odluimo za jedno od ova

dva tumaenja, ipak bismo radije izabrali Kontovo, ali
pod uslovom da ga najpre oslobodimo paralogizma na
kome se zasniva. Za Konta, doista, itava intelektualna
evolucija proizlazi iz neizbenog prvobitnog uticaja teo
loke filosofije", to jest ovekove nemoi da u samom po
etku, prilikom njihovog tumaenja, ne izjednaava pri
rodne pojave sa sopstvenim inovima, a oni su jedini
za koje ikada moe da poveruje da shvata osnovni nain
njihovog nastajanja." (Isto delo, predavanje 51J IV, str.
347). Ali kako bi on bio sposoban za to da, istovremenim
i obrnutim postupkom, svojim vlastitim inovima ne pri
pisuje mo i efikasnost koje su sline moi i efikasnosti
prirodnih pojava? Taj ovek, koga on eksteriorizuje, moe
da poslui za uobliavanje jednoga boga samo ako su snage
prirode u njemu ve interiorizovane. Zabluda Konta i
veine njegovih naslednika bila je u tome to su mislili
da postoji izvesna verovatnoa da je ovek mogao da na
seli prirodu voljama slinim svojoj, a da pri tom svojim
eljama ne pripie izvesna svojstva te prirode u kojoj se
prepoznavao; jer da je ovek poao samo od oseanja sopstvene nemoi, ono mu nikada ne bi pruilo neko naelo
objanjavanja.
Doista, razlika izmeu praktine akcije, koja postie
konkretne rezultate, i magijske ili ritualne akcije, liene
efikasnosti, nije ona koju verujemo da zapaamo onda
kada prvu definiemo kao objektivno, a drugu kao subje
ktivno usmerenu. To moe izgledati tano ako se stvari
posmatraju spolja, ali sa stanovita delatnog subjekta taj
odnos postaje obrnut: praktinu akciju on shvata kao su
bjektivnu po svojoj sutini, a centrifugalnu po svojoj usmerenosti, poto je ona posledica njegovog prodiranja u fizi
ki svet. Magijska operacija, pak, izgleda mu kao dopuna
objektivnom poretku sveta: za onoga koji je obavlja ona
ima isti karakter nunosti kao i lanac prirodnih uzroka
u koji delatni subjekat veruje da samo ubacuje dopunske
beouge u vidu rituala. On, prema tome, zamilja da je
posmatra spolja, kao da ona ne potie od njega.

284

DIVLJA MISAO

Ovo ispravljanje tradicionalnih perspektiva omoguava

odstranjivanje prividnog problema koji se, po miljenju
nekih, javlja zbog redovnog" pribegavanja varanjima i
podvalama u toku magijskih operacija. Jer, ako itav si
stem magije poiva na verovanju da ovek moe da utie
na determinizam u prirodi dopunjavajui ga ili menjajui
njegov smer, malo je vano da li on to ini u veoj ili ma
njoj meri: varanje je istovetno sa magijom i, strogo uzev,
vra nikada ne vara". Izmeu njegove teorije i njegove
prakse ne postoji razlika u prirodi, ve u stepenu.
Na drugom mestu, tako se razjanjava problem odno
sa izmeu magije i religije, koji je bio povod tolikih spo
rova. Jer, ako se u izvesnom smislu moe rei da religija
predstavlja humanizaciju prirodnih zakona, a magija na
turalizaciju ljudskih akcija to jest, postupanje sa izvesnim ljudskim akcijama kao da one predstavljaju sastavni
deo fizikog determinizma , onda tu nisu u pitanju dve
mogunosti od kojih se jedna mora izabrati, ili etape je
dne evolucije. Antropomorfizam prirode (koji je osnova
religije) i fiziomorfizam oveka (pomou koga definiemo
magiju) predstavljaju dve uvek date komponente; menja
se samo stepen njihove zastupljenosti. Kao to smo ve
primetili, svaka od njih sadri u sebi i onu drugu. Kao
to nema religije bez magije, tako nema ni magije koja ne
bi sadrala bar jedno zrno religije. Pojam natprirode po
stoji samo za jedno oveanstvo koje samo sebi pripisu
je natprirodnu mo i koje, zauzvrat, prirodi pripisuje mo
svoje nadljudske prirode.
Prema tome, da bi se shvatila otoumnost koju tako
zvani primitivci pokazuju kada posmatraju i tumae pri
rodne pojave, nepotrebno je pozivati se na sposobnosti
iezle u civilizovanih ljudi, ili na korienje ula koja u
njih vie ne postoje. Ameriki Indijanac koji prepoznaje
trag neke ivotinje na osnovu neprimetnih znakova, i uro
enik iz Australije koji bez oklevanja identifikuje tragove
bilo koga pripadnika svoje grupe (Megit), ne postupaju
drugaije od nas kada vozimo automobil i, na osnovu
jednog jedinog pogleda, neznatne promen u poloaju tokova, promen u radu motora, ili ak na osnovu namere

PRONAENO VREME

285

koju pretpostavljamo da smo videli u jednom pogledu,

procenjujemo kada treba pretei ili izbei druga kola. Ma
kako neprikladno izgledalo, ovo poreenje izvanredno je
pouno; jer, s jedne strane, svest da mehanika snaga
motora ogromno poveava nau mo i opasnosti kojima
se izlaemo poveava u isti mah budnost naih ula, podstie nae opaanje, daje sigurnost naim sudovima; s
druge strane, naa napregnutost koja je posledica sve
sti toj novosteenoj snazi ogleda se u nizu dijaloga
sa drugim vozaima ije se namere, sline naoj, izraa
vaju znacima koje se upinjemo da odgonetnemo upravo
zato to su to znaci koji zahtevaju da budu shvaeni.
Prema tome, na planu mehanike civilizacije opet na
ilazimo na onu uzajamnost perspektiva u kojoj se ovek
i svet ogledaju jedan u drugome, i pomou koje se, kako
nam se ini, jedino mogu objasniti svojstva i sposobnosti
divlje misli. Jedan posmatra iz egzotinih krajeva sma
trao bi, bez sumnje, da automobilski saobraaj u centru
jednog velikog grada, ili na nekoj autostradi prevazilazi
ljudske moi; i on ih, doista, i premaa, zato to ne suo
ava ljude, ni prirodne zakone, ve sisteme prirodnih
sila koje humanizuje vozaeva namera, i ljude koje fizi
ka energija pretvara u prirodne sile zato to oni postaju
njeni posrednici. Nije vie re delovanju nekog agensa
na jedan nepokretni objekat, ni povratnom dejstvu nekog
objekta koji je dobio ulogu agensa na lice koje bi se odre
klo te uloge u njegovu korist ne traei mu nikakvu na
knadu, to jest situacijama gde, na jednoj ili na drugoj
strani, postoji izvesna doza pasivnosti: bia to se nalaze
jedno prema drugom sueljavaju se u isti mah kao subje
kti i kao objekti; i u kodu kojim se ona slue, i sama pro
mena odstojanja to ih deli ima snagu neme usrdne molbe.

*
Otuda je razumljivo to za jedno paljivo i savesno
posmatranje, koje je potpuno usmereno na konkretno, si
stem simbola predstavlja u isti mah polaznu taku i kraj
nji domet. Divlja misao ne razdvaja trenutak u kome se

286

DIVLJA MISAO

PRONAENO VREME

287

posmatra od trenutka u kome se tumai, kao to ni mi

sagovornikove znake ne registrujemo najpre posmatrajui
ih, da bismo zatim pokuali da ih shvatimo: on govori i
izgovoreni glasovi donose sa sobom svoje znaenje. Artikulisani govor razlae se na delove od kojih svaki ne pred
stavlja jedan znak, ve sredstvo jednoga znaka, to jest
distinktivnu jedinicu koju ne moe zameniti neka druga
jedinica a da se pri tom znaenje ne promeni; ona sama,
pak, moe da nema svojstva tog znaenja, koje izraava
pridruujui se ili suprotstavljajui se drugim jedinicama.
Ovo shvatanje klasifikacionih sistema kao sistema zna
enja jo bolje e se ispoljiti ako nam se dopusti da ukra
tko podsetimo na dva tradicionalna problema: na problem
odnosa izmeu takozvanog totemizma i obreda rtvovanja,
i problem koji postavlja meusobna slinost mitova po
mou kojih se objanjava poreklo klanskih imena u ita
vom svetu.
Posle toliko godina, i danas izaziva uenje injenica
da su istoriari religija mogli da smatraju da obred
rtvovanja vodi poreklo od totemizma. ak i kad bismo
pristali da totemizmu priznamo neku realnost kako bismo
poduprli pomenuto tumaenje, te dve institucije izgle
dale bi, posle toga, jo vie razliite i nespojive, to je
Mos, ne bez oklevanja i aljenja, esto bio primoran da
potvrdi.
Mi ne tvrdimo da segmentarna drutva, iji klano vi
nose imena ivotinja ili biljaka, nisu mogla da primenjuju izvesne oblike obreda rtvovanja: da bismo se uverili
u suprotno, dovoljno je navesti prinoenje psa na rtvu
u Irokeza. Ali u njih pas ne slui kao eponim nijednom
klanu, pa je, prema tome, rtveni sistem nezavisan od
sistema klanskih srodnosti. Meutim, postoji drugi razlog
zbog koga se ta dva sistema uzajamno iskljuuju: ako se
prihvati da se u oba sluaja preutno ili otvoreno priz
naje srodnost izmeu jednog oveka ili jedne grupe ljudi,
s jedne, i jedne ivotinje ili biljke, s druge strane (bilo
u svojstvu eponima jedne grupe ljudi, bilo u svojstvu
rtvovane stvari koja zamenjuje oveka), jasno je da u
totemizmu nijedna druga vrsta ili prirodna pojava ne moe

zameniti taj eponim: nikada se jedna ivotinja ne moe

uzeti umesto druge. Ako pripadam klanu medveda, ne
mogu pripadati klanu orla, poto, kao to smo videli, je
dinu realnost tog sistema predstavlja splet diferencijalnih
razlika izmeu termina, za koje se uzima da su diskonti
nuirani. Kod obreda rtvovanja sluaj je obrnut: iako se
razliite stvari esto namenjuju prvenstveno izvesnim bo
anstvima ili izvesnim oblicima tog obreda, osnovni prin
cip jeste princip zamenjivanja: u nedostatku propisane
stvari, bilo koja druga stvar moe je zameniti samo ako
je i dalje prisutna namera, koja je jedino vana, i mada
sama revnost moe da se menja. Obred rtvovanja, dakle,
spada u carstvo kontinuiteta:
Kada rtvu zamenjuje jedan krastavac, Nueri go
vore njemu kao da je on v i, izraavajui se na
taj nain, idu malo dalje od prostog tvrenja da kra
stavac zamenjuje vola. Naravno, oni ne tvrde da su
krastavci volovi, i kada se pozivaju kao na vola na
odreeni krastavac koji treba da bude prinesen na
rtvu, oni samo kau da se u tom posebnom kontek
stu on moe izjednaiti sa volom; oni i postupaju
sledstveno tome, obavljajui svaki ritual prinoenja na
rtvu, koliko god je to mogue, onako kao kad je
rtva koja se prinosi v. Ta slinost je pojmovna, a
ne perceptivna; re je" zasniva se na jednoj kvali
tativnoj analogiji koja ne izraava simetriju: jedan
krastavac je v, ali jedan v nije krastavac." (Evenz-Pried 2, str. 128).
Prema tome, postoje dve bitne razlike izmeu si
stema totemizma i sistema prinoenja na rtvu: prvi je
kvantifikovan, dok drugi sistem doputa neprekidno pre
laenje sa jednog svog lana na drugi: kao rtva koja se
prinosi, krastavac je ravan jajetu, jaje piletu, pile kokoki,
kokoka kozi, koza volu; s druge strane, ta gradacija vri
se u odreenom smeru: kad nema vola, na rtvu se pri
nosi krastavac, ali obrnut sluaj bio bi besmislen. Nasu
prot tome, u totemizmu ili u onome to se tako naziva,

288

289

DIVLJA MISAO

PRONAENO VREME

odnosi su uvek reversibilni : u jednom sistemu klanskih

imena u kome bi se obojica nalazili, vo bi zaista imao istu
vrednost kao i krastavac u tom smislu to ih je nemogue
pobrkati, i to su oni podjednako podesni da izraze dife
rencijalni razmak izmeu dveju grupa koje oznaavaju.
Ali tu ulogu oni mogu da igraju samo zato to ih totemizam (nasuprot prinoenju na rtvu) proglaava razliitim,
to znai da jedan drugoga ne mogu zamenjivati.
Ako sada elimo da otkrijemo dublji razlog tih razlika,
nai emo ga u posebnim ulogama koje svaki sistem dodeljuje prirodnim vrstama. Totemizam poiva na postuliranoj homologiji izmeu dveju paralelnih serija se
rije prirodnih vrsta i serije drutvenih grupa iji paro
vi odgovarajuih lanova (to ne treba da gubimo iz vida)
nisu meusobno slini; samo je opti odnos izmeu tih
serija homomorfan, to jest on predstavlja formalnu kore
laciju izmeu dva sistema razlika od kojih svaki obrazuje
jedan pol suprotnosti. U obredu rtvovanja serija priro
dnih vrsta (koja je sada kontinuirana, a ne diskontinui
rana, usmerena, a ne reversibilna) igra ulogu posrednika
izmeu dva lana koji se nalaze na suprotnim polovima,
od kojih je jedan onaj to prinosi rtvu, a drugi boan
stvo, i izmeu kojih na poetku ne postoji homologija,
pa ak ni bilo kakav odnos: jer cilj obreda rtvovanja
upravo i jeste uspostavljanje odnosa ne slinosti, ve
kontigviteta pomou serije uzastopnih izjednaavanja koja
mogu da se vre u oba smera, u zavisnosti od toga
da li obred rtvovanja predstavlja in ispatanja, ili ritual
sjedinjavanja bilo onoga koji prinosi rtvu sa recom,
reca sa rtvom, i sakralizovane rtve sa boanstvom;
bilo u obrnutom smeru.

To nije sve. Poto je putem sakralizacije rtve uspo

stavljen odnos izmeu oveka i boanstva, prinoenjem
na rtvu on se raskida, jer se ta ista rtva unitava. Tako
ovek dovodi do prekida tog odnosa, a kako je on prethodno
bio uspostavio vezu izmeu ljudskog i boanskog rezer
voara, ovaj poslednji morae automatski da popuni tu
prazninu, oslobaajui oekivano dobroinstvo. Shema obre
da rtvovanja izgleda ovako: jedna ireversibilna operacija
(unitavanje trve) treba da izazove na jednom drugom planu
jednu takoe ireversibilnu operaciju (darivanje boanske
milosti) do koje mora doi zbog prethodnog spajanja dva
suda" na razliitom nivou.
Vidimo, dakle, da je obred rtvovanja apsolutni ili
ekstremni in koji se vri nad predmetom koji slui
kao posrednik. Sa ovoga stanovita, on podsea (iako im
se u isti mah i suprotstavlja) na rituale nazvane obesveujuim", kao to su rodoskvrnjenje, skotolotvo, itd., a to
su u stvari posredniki inovi koji se obavljaju nad naj
udaljenijim predmetima; to smo dokazali u jednoj od
prethodnih glava povodom jednog lakeg obesveenja: po
javljivanja ene sa menstruacijom za vreme trajanja rituala
lova na orlove u Indijanaca Hidaca.* Obredom rtvo
vanja tei se uspostaviti eljena tesna veza izmeu dve
oblasti koje su, na poetku, bile razdvojene: kao to sama ta
re vrlo dobro kae, cilj prinoenja na rtvu je da po
stigne da jedno daleko boanstvo ispuni ljudske elje. Veruje se da e mu to poi za rukom na taj nain to e najpre povezati te dve oblasti pomou sakralizovane rtve
(ona predstavlja neodreen predmet koji sadri neto i iz
prve i iz druge oblasti), a zatim ukinuti lan pomou koga
se uspostavlja veza: obred rtvovanja prouzrokuje tako
odsustvo kontigviteta i, intencionalnou molitve, dovo
di (ili veruje da dovodi) do pojavljivanja kontinuiteta koji
slui kao naknada za njega na planu na kome je prvobitna
praznina (koju je oseala osoba to prinosi rtvu) unapred i
kao isprekidanim crticama oznaavala boanstvu put kojim
treba da ide.
* Ispor. s prethodnim tekstom na str. 92 i dalje.
19

290

DIVLJA

MISAO

Prema tome, nije dovoljno to se u australijskim ritu

alima posveenim poveavanju plodnosti, poznatim pod ime
nom intiijuma, ponekad zapaa korienje mesa totemske ivotinje da bi se ono proglasilo prvobitnim oblikom
obreda rtvovanja, ili ak jednim njegovim nepravilnim
oblikom: ta je slinost isto toliko povrna kao i ona to
bi dovela do izjednaavanja kita sa ribom. Uostalom,
ti poveavanju plodnosti posveeni rituali nisu redovno
vezani za klasifikacije koje se nazivaju totemskim; ak i
u Australiji, oni ih ne prate uvek, a u itavom svetu poznati
su brojni primeri rituala posveenih poveavanju plodnosti
koje ne prati totemizam", i totemizma" koji ne prate
rituali posveeni poveavanju plodnosti.
Treba jo istai da se struktura rituala tipa intiijuma
i implicitni pojmovi na kojima ti rituali poivaju veoma
razlikuju od onih koje smo otkrili u prinoenju na rtvu.
U zajednicama gde postoje rituali tipa intiijuma, proizvo
enje (magijsko) i korienje (stvarno) prirodnih vrsta
normalno su razdvojeni zbog istovetnosti koja se postulira izmeu svake grupe ljudi i jedne totemske vrste, i
razlike koja se obznanjuje ili ustanovljava, s jedne strane,
medu drutvenim grupama, a, s druge, meu prirodnim
vrstama. Uloga intiijume je, dakle, u tome da povremeno
i samo za trenutak ponovo uspostavi odnos kontigviteta iz
meu proizvodnje i potronje: kao da je potrebno da se, s
vremena na vreme, ljudske grupe i prirodne vrste prebroje
dve po dve i po parovima saveznika pre nego to svaka od
njih zauzme u igri mesto koje joj pripada : vrste da bi ishranjivale te ljude koji ih ne proizvode", a ljudi da bi proizvo
dili" te vrste iju upotrebu u ishrani sebi zabranjuju. U intiijumi, prema tome, ljudi za trenutak dokazuju svoju
sutastvenu istovetnost sa svojim odgovarajuim totemskim
vrstama pomou dvojakog pravila da svaka grupa proiz
vodi ono to troi i troi ono to proizvodi, i da su te stvari
iste za svaku grupu, a razliite za sve grupe; zahvaljujui
tome nee postojati opasnost da normalno funkcionisanje
uzajamnosti dovede do brkanja osnovnih definicija ko
je povremeno treba da budu ponavljane. Ako prirodnu
seriju oznaimo velikim slovima, a drutvenu seriju malim,

P R O N A E N O VREME

A
a

B C D
b c d e

291

intiijuma podsea na srodnost izmeu A i a, i b, C i c,

i n, svedoei da je, ako u normalnim ivotnim uslovima
grupa b unosi u sebe sa hranom vrste B, C, D, .. Ni
tako dalje, tu u pitanju razmena izmeu drutvenih grupa
i arbitraa izmeu slinosti i kontigviteta, a ne zamenjivanje jedne slinosti drugom, ili jednog kontigviteta dru
gim.* U obredu rtvovanja pribegava se poredenju kao
sredstvu za otklanjanje razlika i zato da bi se uspostavio
odnos kontigviteta : obedi koji se nazivaju totemskim obedima
uspostavljaju odnos kontigviteta, ali samo zato da bi omo
guili poredenje od koga se oekuje da e potvrditi razlike.
Ta dva sistema suprotstavljaju se, dakle, jedan dru
gom svojom orijentacijom, metonimijskom u jednom, a
metaforikom u drugom sluaju. Ali ta antisimetrija jo
ih ostavlja na istom planu, dok se oni, sa epistemolokog
stanovita, stvarno nalaze na razliitim planovima.
Totemske klasifikacije imaju dvojaku objektivnu osno
vu: prirodne vrste stvarno postoje, i to u vidu diskon
tinuirane serije; isto tako postoje i drutveni odseci.
Totemizam ili ono to se smatra totemizmom ograniava
se na zamiljanje homologije strukture izmeu te dve
serije, to je potpuno opravdana hipoteza posto su drut
veni odseci ustanovljeni, i poto svako drutvo ima mo
da tu hipotezu uini prihvatljivom prilagoavajui joj svoja
pravila i svoje predstave. Nasuprot tome, sistem prinoenja
na rtvu uplie tu i jedan nepostojei lanboanstvo, i usva
ja jedno objektivno pogreno shvatanje prirodne serije, poto
* Indijanci iz Istone Kanade ne jedu jelensko meso dok love jelena, ni pastrmke za vreme sezone ribolova. (Denes 1, str. 60) Prema tome, oni jedu meso neke
ivotinje samo onda kada je ne ubijaju, a ubijaju je samo onda kada ne jedu njeno me
so. Odnos uzajamnosti izmeu oveka i ivotinjske vrste istoga je tipa kao odnos
uzajamnosti koji se, u nekim australijskim plemenima uspostavlja izmeu dve grupe
ljudi povodom jedne prirodne vrste. S druge strane, u Kanadi je u pitanju dijahronini, a ne sinhronini odnos uzajamnosti, kao u Australiji. Ista razlika pojavljuje
se i u Pueblo Indijanaca iz grupe Keresan: Svake godine poglavica kraja obraslog
gustim ibljem odabirao bi nekoliko divljih vrsta, kako biljaka tako i ivotinja, na
koje bi se usredsreivao da bi doveo do njihovog izobilja; lista odabranih vrsta bila
je menjana svake godine. (L. A. Vajt, str. 306). Prema tome, i tu je u pitanju
ritual tipa intiijuma, ali postavljen na osu uzastopnosti umesto na osu istovremenosti.
19

292

DIVLJA

MISAO

smo videli da je zamilja kao kontinuiranu. Prema tome,

da bismo izrazili nepodudarnost izmeu totemizma i pri
noenja na rtvu nije dovoljno rei da prvi predstavlja
sistem referencija, a drugi sistem raznih operacija; da jedan
izgrauje jednu shemu tumaenja, dok drugi predlae (ili
misli da predlae) jednu tehniku za postizanje izvesnih rezul
tata: jedan je stvaran, a drugi laan. Tanije reeno, klasifikacioni sistemi operiu na nivou jezika: to su uspenije ili
manje uspeno sainjeni kodovi iji je zadatak da uvek iz
raavaju razna znaenja, dok sistem rtvenog obreda pred
stavlja naroiti govor, koji je lien zdravog razuma, iako se
esto izgovara.
*
U jednom drugom delu ukratko smo se osvrnuli na
mitove poreklu institucija koje nazivamo totemskim, i
pokazali da se, ak i onda kada su oni nastali u udaljenim
oblastima, i uprkos razliitim temama, iz njih mogu izvui
isti zakljuci, to jest: 1. da te institucije poivaju na jednoj
globalnoj korespondenciji izmeu dve serije, a ne na po
sebnim korespondencijama njihovih lanova; 2. da je ta ko
respondencija metaforika, a ne metonimijska; 3. najzad, da
ona postaje oigledna tek poto se svaka serija prethodno
osiromai izostavljanjem izvesnih njenih delova, tako da se
njihov unutranji diskontinuitet jasno zapaa. (Levi-Stros
6, str. 278, i 367).
Svojom preciznou i bogatstvom (koji su utoliko upeatljiviji to poznajemo samo skraene i osakaene verzije
analiziranih mitova*), ova pouka otro odudara od bez
naajnih mitova koji objanjavaju nastanak imena svoj
stvenih svakom klanu. Svuda u svetu oni su slini, a naro
ito po svojoj oskudnosti. U Australiji, svakako, postoje
sloeni mitovi na koje se moe primeniti semantika analiza
koja bi pola od analize koju smo primenili na mitove iz dru
gih oblasti (Stener 2). Meutim, strunjaci za taj kontinent
navikli su da skupljaju mitove u kojima se na osnovu obi
nog konstatovanja totemskoj grupi pripisuje predak ko* Fert (2) je upravo objavio potpunije verzije mita Tikopija.

PRONAENO VREME

293

ji je bio pola ovek pola ivotinja: mit belei da se taj

predak pojavio na odreenom mestu, da je prevalio odreeni
put, izvrio ovde-onde neke radnje to ga prikazuju kao tvor
ca neravnina na dotinom zemljitu, koje se jo mogu videti,
najzad, da se zaustavio ili da je iezao na jednom od
reenom mestu. Prema tome, taj mit se, strogo uzevi,
svodi na opis jedne marrute i ne dodaje nita, ili skoro
nita, znaajnim pojavama koje se na njemu zasnivaju, to jest
injenici da jedan put, izvori, umarci ili stene du njega imaju
za jednu grupu ljudi sakralnu vrednost i da ta grupa progla
ava svoju srodnost sa ovom ili onom prirodnom vrstom:
gusenicom, nojem ili kengurom.
Bez sumnje, iskljuivo sluenje pidgin-omdugo je primo
ravalo ispitivae da se, kao to je to istakao T. D. H. Strelou,
zadovoljavaju verzijama mitova koje su bile koliko kratke
toliko i besmislene. Ali, pored toga to danas raspolaemo
mnogobrojnim tekstovima sa naporednim prevodima i adap
tacijama koje su izvrili strunjaci, u drugim oblastima
sveta, gde su jezike prepreke bile bre savladane, naila
zimo na mitove potpuno istoga tipa. Ovde emo se ogra
niiti na tri primera, sva tri iz Amerike, od kojih prva dva
potiu iz Sjedinjenih Drava (prvi sa severa, a drugi sa
juga), a trei iz sredinog del Brazila.
Da bi objasnili poreklo svojih klanskih imena, Menomini kau da se medved, kada je dobio ljudski lik, nastanio
sa svojom enom nedaleko od ua reke Menomini, gde su
njih dvoje lovili jesetru, jedinu svoju hranu (klanovi medveda
i jesetre pripadaju istoj fratriji). Jednoga dana tri grom-ptice sletele su na greben na jezeru Vinebago, na mestu
zvanom Dno-Jezera. Poto su se pretvorile u ljude, one su
otile u posetu medvedima i sloile se sa njima da pozovu
vie ivotinja ije se mesto roenja ili boravka tano na
vodi u mitu. Svi su krenuli na put. Kad su dospeli do
Grin Beja, na jezeru Miigen, jedan predusretljivi talas
preneo je na drugu obalu vuka koji nije znao da pliva. U
znak zahvalnosti on je uzeo talas kao jedan od totema svoga
klana. Slian dogaaj za koji se kae da se desio blizu
Mekinoa, takoe na jezeru Miigen, doveo je do udruivanja

294

DIVLJA MISAO

mrkog medveda i golovratog orla. Takoe zbog sluajnih

susreta i uinjenih usluga bile su uspostavljene veze iz
meu drugih klanova: severnog jelena, drala, psa, jelena,
dabra, itd. (Hofman, Skiner I).
Ako klan divlje slaice u Hopi Indijanaca nosi to
ime, i u isti mah imena hrasta, divljeg petla i ratnika, to
dolazi otuda to su oni u toku jedne legendarne seobe po
kuali da zaustave plakanje jednog deteta, pruivi mu
lie slaice i jednu hrastovu granu koje su, putujui,
bili ubrali i posekli; posle toga naili su na petla, a zatim
na ratnika. Klan jazavca i leptira nazvan je tako zato to
su njegovi preci poveli sa sobom jednog oveka-jazavca
koga su upoznali malo pre nego to su uhvatili jednog lep
tira da bi zabavili jedno dete; ali to dete bilo je bolesno
i Jazavac ga je izleio lekovitim travama. Preci klana pito
mog zeca i duvana nali su tu biljku i sreli tu ivotinju,
a preci klana Patki uzeli su, seajui se tekoa na pu
tu, imena jezera, oblaka, kie, snega i magle. Negde iz
meu dananjeg Feniksa (Arizona) i Malog Kolorada preci
klana medveda otkrili su kostur jednog medveda, i otuda
potie njihovo ime; ali jedna druga grupa nala je njegovu
kou sa koje su sitni glodari bili skinuli dlaku da bi je
upotrebili kao prostirku u svojoj jazbini. Od te koe oni su
napravili remenove, i otada su klan medveda i klan remenova udrueni; trea grupa uzela je ime glodara i udruila
se sa prethodnim klanovima. (Vout 4, Parsonz).
Preimo sada na Junu Ameriku. Uroenici Bororo pri
aju da sunce i mesec pripadaju klanu Badedgeba iz polo
vine Cera zbog svae izmeu oca i sina koji su hteli da
prisvoje imena tih nebeskih tela. Naeno je poravnanje posle
koga je otac zadrao imena Sunce i Put-Sunca. Duvan
pripada klanu Paive, zato to je jedan Indijanac iz toga
klana sluajno otkrio njegove listove u trbuhu jedne ribe
koju je istio pre nego to e je ispriti. Poglavica klana
crni" Badedgeba imao je nekada izvesne ptice crne (Phimosus infuscatus) i crvene (Ibis rubra) boje, ali njegov
kolega, crveni" Badedgeba, ukrao mu ih je, pa je valjalo
pristati na deobu prema boji (Kolbakini).

PRONAENO VREME

295

Svi ovi mitovi poreklu klanskih imena toliko su

slini da je nepotrebno navoditi primere iz drugih oblasti
na svetu, iz Afrike, na primer, u kojoj ih takoe' ima ve
oma mnogo. Koja su, onda, njihova zajednika obeleja?
Prvo, saetost koja ne ostavlja ni najmanje mesta privid
nim digresijama, koje su esto bogate skrivenim smislom.
Pria svedena na osnovne obrise ne krije u sebi, za onoga ko
je analizira, nikakvo iznenaenje. Drugo, ti mitovi su privid
no etioloki (pod pretpostavkom da jedan mit moe stvarno
da bude etioloki), zato to se tumaenje koje oni daju
svodi na jedva neto izmenjeno izlaganje prvobitne situ
acije; sa tog stanovita oni izgledaju izlini. Njihova ulo
ga se, izgleda, sastoji pre u razgraniavanju nego u ob
janjavanju: oni ne objanjavaju stvarno neko poreklo
i ne oznaavaju neki uzrok, ali se pozivaju na neko poreklo
ili neki uzrok (koji, sami po sebi, nemaju nikakvo znaenje) da
bi istakli neku pojedinost, ili obeleili" neku vrstu. Ta poje
dinost i ta vrsta dobijaju diferencijalnu vrednost, ne zbog
naroitog porekla koje im se pripisuje, ve prosto zato to
imaju neko poreklo, dok ga druge pojedinosti ili vrste ne
maju. Istorija se potajno uvlai u strukturu u skrom
nom i skoro negativnom vidu: ona ne objanjava sadanjost,
ali vri odbir meu elementima te stvarnosti, dodeljujui
samo nekima od njih privilegiju da imaju prolost. Prema
tome, siromatvo totemskih mitova dolazi otuda to je
jedina funkcija svakoga od njih da zasnuju neku razliku
kao razliku: oni su konstitutivne jedinice jednog sistema.
Pitanje znaenja se ne postavlja na nivou svakog mita uze
tog za sebe, ve na nivou sistema ije delove oni pred
stavljaju.
Ovde opet nailazimo na paradoks kome smo ve
raspravljali u jednoj drugoj glavi*: sistemi kojima ovde
govorimo teko se mogu mitologizirati" kao sistemi, jer
se njihovo virtuelno sinhronino bie nalazi u stalnom
sukobu sa dijahronijom: po hipotezi od koje se polazi delovi
sistema su s ove strane mita, ali po svojoj nameni celina je uvek
s one njegove strane; reklo bi se da mit tri za njom da bi
joj se pridruio. To mu samo izuzetno polazi za rukom, za* Isporedi s prethodnim tekstom na str. 111117.

296

DIVLJA MISAO

to to istorija stalno privlai sebi sistem; a kada poverujemo

da mu je to uspelo, pojavljuje se nova sumnja: da li mitske
predstave odgovaraju sadanjoj strukturi koja oblikuje
drutvenu i versku praksu, ili samo prenose okamenjenu
sliku pomou koje urodeniki filosofi daju sebi iluziju
da fiksiraju jednu stvarnost to im izmie? Ma koliko da su
znaajna otkria do kojih je Marsel Griol doao u Africi,
esto se pitamo da li ona pre ne proizlaze iz jednog ili
drugog pomenutog tumaenja.
Najstarije teorije totemizmu kao da su zaraene
tim paradoksom, koji nisu umele jasno da formuliu.
Ako su Meklenan, a za njim Robertson Smit i Frejzer
(IV, str. 7376, 264265) toliko vrsto zastupali gle
dite da totemizam prethodi eksogamiji (po naem mi
ljenju, ta postavka je liena smisla), inili su to zato to
im je izgledalo da totemizam slui samo za oznaavanje,
dok su nasluivali sistemski karakter eksogamije: meu
tim, sistem se moe uspostaviti samo izmeu ve ozna
enih elemenata. Ali da bi se totemizam i zapazio kao
sistem, trebalo ga je uklopiti u jeziki, taksonomski, mit
ski i ritualni kontekst iz koga su ga ovi etnolozi, pone
seni eljom da ocrtaju obrise jedne proizvoljne institu
cije, najpre bili izdvojili.
U sutini, stvari, kao to smo to pokazali, nisu tako pro
ste. Dvosmislenost totemizma je stvarna, ako nije dvos
mislena institucija koja je izmiljena u nadi da e se po
mou nje ta dvosmislenost otkloniti. Zaista, u zavisnosti
od stanovita sa koga se posmatra, takozvani totemizam
ima ili nema obeleje sistema: to je jedna gramatika,
koja je osuena da se raspadne na renik. Za razliku od
drugih klasifikacionih sistema koji se, pre svega, za
miljaju (kao mitovi) ili praktino sprovode (kao rituali),
totemizam je skoro uvek doivljen, to jest on je srastao sa
konkretnim grupama i konkretnim osobama, jer predstavlja
jedan nasledni klasifikacioni sistem*
Poto stvari tako stoje, onda je prirodno to dolazi
do stalnih sukoba izmeu strukturalnog karaktera tog
* Bez sumnje, izvesni oblici totemizma nisu, strogo uzevi, nasledni; ali
ak i u tom sluaju taj sistem poiva na konkretnim ljudima.

PRONAENO VREME

297

klasifikacionog sistema i statistikog karaktera njegove de

mografske podloge. Kao neka palata koju reka nosi, taj
klasifikacioni sistem pokazuje tenju da se raspadne, a
njeni delovi se meusobno povezuju drugaije nego to je
to arhitekta eleo, zbog dejstva struja i mrtvaja, prepreka
i tesnaca. Prema tome, u totemizmu funkcija neizbeno
odnosi prevagu nad strukturom; problem koji totemizam
nije prestajao da postavlja pred teoretiare jeste problem
odnosa izmeu strukture i dogaaja. A velika pouka koju
nam totemizam daje glasi: forma strukture moe pone
kad da se odri i onda kada samu tu strukturu dogaaj
uniti.
Prema tome, postoji sutinska uzajamna odbojnost iz
meu istorije i klasifikacionih sistema. Time se, moda, ob
janjava postojanje onoga to smo u iskuenju da nazovemo
totemska praznina", poto je sve to bi moglo da ukae
na totemizam upadljivo odsutno, ak i u vidu ostataka,
na podruju velikih evropskih i azijskih civilizacija. Nije
li tome razlog to to su ove civilizacije izabrale da same sebe
objasne pomou istorije, i to je taj poduhvat nespojiv sa
poduhvatom koji razvrstava stvari i bia (prirodna i drut
vena) pomou konanih grupa? Bez sumnje, u totemskim
klasifikacijama grupe su rasporeene u prvobitnu i u izvedenu
seriju: prva obuhvata botanike i zooloke vrste u njiho
vom natprirodnom vidu, a druga ljudske grupe u njihovom
kulturnom vidu; tvrdi se da je prva postojala pre druge
i da ju je ona u neku ruku i stvorila. Ipak, prvobitna se
rija i dalje ivi u dijahroniji u ivotinjskim i biljnim vr
stama, naporedo sa ljudskom serijom. Obe serije po
stoje u vremenu, ali u njemu imaju vanvremenski status,
poto, kao stvarne, i jedna i druga zajedno u njemu plove,
ostajui onakve kakve su bile u trenutku kada su se raz
dvojile. Prvobitna serija uvek je prisutna, spremna da
poslui kao sistem referencija pri tumaenju ili ispravlja
nju promena koje su se odigrale u izvedenoj seriji. Ako
ne praktino, istorija je bar teorijski podreena sistemu.
Ali kada se jedno drutvo opredeli za istoriju, raz
vrstavanje u konane grupe postaje nemogue zato to

298

DIVLJA MISAO

PRONAENO VREME

se izvedena serija, umesto da reprodukuje prvobitnu se

riju, stapa sa njom da bi obrazovala jednu jedinu seriju
iji je svaki lan izveden u odnosu na onaj koji mu pret
hodi, a prvobitan u odnosu na onaj koji za njim dolazi.
Umesto jednom zauvek date homologije izmeu dve serije
koje su, svaka za sebe, konane i diskontinuirane, postulira se neprekidna evolucija u okviru samo jedne serije u
koju ulazi neogranien broj lanova.
Izvesne grupe mitova iz Polinezije nalaze se u onoj
kritinoj taki u kojoj dijahronija konano odnosi prevagu
nad sinhronijom omoguavajui tumaenje ljudskog po
retka kao nepromenljive projekcije prirodnog poretka, poto
prirodni poredak stvara ljudski poredak, koji ga nastavlja
umesto da ga odraava:

rei automatski odstrane moguno dejstvo istorijskih i

nilaca na njihovu ravnoteu i kontinuitet; a druga od
luno interiorizuju istorijsko postojanje da bi ga pretvorila
u pokretaa svoga razvitka (arbonje, str. 3547; Levi-Stros 4, str. 4143). Pa i u njima treba razlikovati vie
tipova istorijskih nizova. I pored toga to postoje u vre
menu, izvesni od njih imaju povratan karakter, kao ciklus
godinjih doba, ivotni ciklus jedne osobe, ili ciklus razmene dobara i usluga u jednoj drutvenoj grupi. Ti ni
zovi ne zadaju tekoe, jer se periodino ponavljaju u vre
menu, a da pri tom njihova struktura ne mora neminovno
da bude naruena; cilj hladnih" drutava jeste da posti
gnu da vremenski redosled to je mogue manje utie
na sadrinu svakog od njih. To im, bez sumnje, samo do
nekle polazi za rukom; ali to je norma koju ona sebi po
stavljaju. Pored toga to su postupci kojima se ona slue
efikasniji nego to to hoe da priznaju izvesni savremeni
etnolozi (Vout), pravi problem nije u tome da saznamo ka
kve stvarne rezultate ona postiu, ve kojom se trajnom
namerom rukovode, jer slika koju sebi stvaraju pred
stavlja izvanredno vaan deo njihove realnosti.
U tom pogledu isto toliko je dosadno koliko i neko
risno gomilati argumente kako bi se dokazalo da svako
drutvo ivi u istoriji i da se menja: nita nije oiglednije
od toga. Ali uporno se bavei nepotrebnim dokazivanjem
mogli bismo prenebregnuti injenicu da ljudska drutva
veoma razliito reaguju na taj zajedniki poloaj: neka
ga prihvataju rado ili nerado, i zbog naina na koji ga shvataju ogromno preuveliavaju njegove posledice (za sebe
same i za druga drutva); druga (koja iz tog razloga nazi
vamo primitivnim) ele da ga ignoriu i pokuavaju, sa
umenou koju mi potcenjujemo, da uine koliko je god
mogue trajnijim stanja koja ona smatraju prvim" u svom
razvitku.
Da bi im to polo za rukom, nije dovoljno da njihove
institucije deluju kao regulator nizova to se ponavljaju
ograniavajui uticaj demografskih faktora, ublaavajui su
protnosti koje se javljaju u grupi ili izmeu grupa i, naj
zad, odravajui nepromenjen okvir u kome se odvijaju

Vatra i Voda se uzee i iz njihovog braka rodie

se zemlja, stene, drvee i sve ostalo. Voda se borae
sa vatrom i bi potuena. Vatra se borae sa stenama
i one pobedie. Veliko kamenje borae se sa malim
i bi pobedeno. Malo kamenje borae se sa travom i
trava odnese pobedu. Trava se borae sa drveem, bi
potuena i drvee odnese pobedu. Drvee se borae
sa lijanama, bi potueno i lijane ostadoe kao pobednik.
Lijane istrulie, crvi se u njima namnoie i preobrazie u ljude." (D. Terner, str. 67).
Ovaj evolucionizam iskljuuje bilo kakvu sintezu totemskog tipa, jer bia i stvari iz prirode ne predstavljaju
statiki model isto tako statike raznovrsnosti izmeu
ljudskih grupa: oni se povezuju kao geneza jednog ove
anstva ije pojavljivanje pripremaju. Ali i u vezi sa ovom
nespojivou postavlja se jedan problem: ako ona postoji,
kako klasifikacioni sistemi uspevaju bilo da eliminiu
istoriju, bilo, kada to nije mogue, da je obuhvate?
Na jednom drugom mestu sugerisali smo da bi ne
spretnu podelu oveanstva na narode bez istorije" i
ostale narode korisno mogla zameniti podela na ono to
smo, u tu svrhu, nazivali hladnim" i toplim" drutvima:
jedna tee da pomou institucija koje stvaraju tako

299

300

DIVLJA

MISAO

individualne i kolektivne aktivnosti*; potrebno je i da ti

lanci dogaaja koji se ne ponavljaju i ija se dejstva sabiraju da bi dovela do velikih ekonomskih i drutvenih pro
mena, budu raskinuti odmah poto su se obrazovali, ili
da drutvo raspolae efikasnim postupkom za predupreivanje njihovog stvaranja. Taj postupak je poznat i on
se ne sastoji u tome da se pokrene istorijsko postajanje,
ve u tome da se ono prizna kao forma bez sadrine : stvar
no postoji jedno pre" i jedno posle", ali njihovo jedino
znaenje jeste u tome da se jedno u drugome ogledaju.
Tako u Severnih Aranda sve aktivnosti predstavljaju pro
duavanje aktivnosti kojima se, kako se smatra, njihovi
preci jo i sada bave:
Predak gurra lovi, ubija i jede jazavce torbare
(bandicoot"), i njegovi sinovi nastavljaju isto traganje.
Ljudi-larve witchetty" iz Lukare provode svaki dan
svoga ivota u vaenju larvi iz korenja akacija. . .
Predak ragia (divlja ljiva) hrani se tim bobicama,
koje stalno skuplja u jedan veliki drveni sud. Predak
rak jo podie branu za branom kroz talase ije kre
tanje sledi ; on nikada nee prestati da hvata ribe.. .
(ali i obrnuto) . . . ako se mitovi Severnih Aranda
uzmu kao celina, u njima e se nai podroban opis
svih vrsta aktivnosti kojima se jo bave uroenici iz
Srednje Australije. Kroz sve te mitove otkrivamo uro
enika na njegovom svakodnevnom poslu: kako lovi
divlja i ribu, skuplja divlje biljke, sprema hranu
* Na poetku jedne nedavno objavljene studije, . Balandje buno obja
vljuje da je za nauku drutvu krajnje vreme da shvati drutvo kroz sam njegov
ivot i njegovo nastajanje. Posle toga on opisuje, na vrlo prikladan nain, uostalom,
institucije iji je cilj, prema njegovim sopstvenim recima, da ponovo zdruuju
rodove kojima preti opasnost od raspadanja, da ublaavaju njihovo osipanje, da
podseaju na njihovu solidarnost, da uspostavljaju vezu sa njihovim precima,
da spreavaju da razdvojeni lanovi klana postanu tui jedni drugima, da pred
stavljaju sredstvo za zatitu od sukoba, da kontroliu i suzbijaju trvenja i po
remeaje pomou vrlo briljivo utvrenog rituala koji predstavlja inioca pomo
u koga se jaaju drutvene i politike strukture. Lako emo se sloiti sa njim, iako
sumnjamo da se on sam slae sa svojim premisama, kako bismo priznali da insti
tucije (a on je najpre osporavao da se one zasnivaju na logikim odnosima i ut
vrenim strukturama) (str. 23) stvarno dokazuje nadmonost tradicionalne dru
tvene logike (str. 33) i da klasini sistem tako, u toku jednog vrlo dugog perioda,
pokazuje iznenaujuu mo asimilacije (str. 34). U svemu ovome iznenaujue
je samo iznenaenje ovoga pisca.

PRONAENO VREME

301

i pravi razliita orua. Sve te aktivnosti zapoeli su

totemski preci; i u ovoj oblasti uroenik slepo potuje
predanje: on ostaje veran primitivnom oruju koje
su upotrebljavali njegovi daleki preci i nikada mu ne
bi palo na pamet da ga usavrava." (T. D. H. Strelou, str. 3435).
Ovo svedoanstvo pretpostavljamo svim drugim svedoanstvima koja potiu iz drugih oblasti u svetu, i koja
smo mogli navesti u istom smislu, zato to ono potie od
etnologa koji je roen i odgajen meu uroenicima, teno
govori njihov jezik i duboko im je i dan-danas privren.
Od njega se, prema tome, ne moe oekivati ni nerazumevanje, ni zlonamernost. Razume se, teko nam je (kao i
njemu, ako se oslonimo na ono to on dalje kae u svom
tekstu) da ne ocenimo nepovoljno jedan stav koji tako oi
gledno protivrei pohlepnoj potrebi za pramenom koja je
svojstvena naoj civilizaciji. Meutim, tvrdoglava vernost
jednoj prolosti koja se zamilja pre kao vanvremenski
model nego kao jedna etapa postajanja, ne otkriva nika
kav moralni ili intelektualni nedostatak: ona izraava je
dan svesno ili nesvesno zauzet stav ijem sistemskom
karakteru svedoi, na itavoj zemljinoj kugli, neumorno
pravdanje svake tehnike, svakoga pravila i svakoga obiaja
jednim jedinim argumentom: preci su nas tome nauili.
Kao to je kod nas, do nedavno, bio sluaj u drugim obla
stima, starina i kontinuitet predstavljaju temelj legiti
mnosti. Ali ta starina je postavljena apsolutno, poto se
protee sve do nastanka sveta, a taj kontinuitet ne doputa
ni usmerenost, ni stepene.
Prema tome, mitska istorija je paradoksalna zato to
je u isti mah odvojena od sadanjosti i vezana za nju. Od
vojena je zato to je priroda prvih predaka bila drukija
od prirode dananjih ljudi: prvi su bili stvaraoci, a drugi
su podraavaoci ; a vezana zato to se, otkako su se preci
pojavili, nije dogodilo nita osim dogaaja iju osobenost
povremeno brie njihovo ponavljanje. Treba jo da poka
emo kako divlja misao uspeva ne samo da savlada tu dvo
struku protivrenost, ve i da se njome poslui za izgradi-

302

303

DIVLJA MISAO

PRONAENO VREME

vanje jednog koherentnog sistema u kome u neku ruku

ukroena dijahronija sarauje sa sinhronijom, bez opasno
sti da e izmeu njih izbiti novi sukobi.
Pomou rituala odvojena" prolost mita povezuje se,
s jedne strane, sa biolokom periodinou i periodinou
godinjih doba, a sa druge sa uzastopnom" prolou
koja sjedinjuje mrtve i ive iz svih pokolenja. Ovaj sinhro-dijahronini sistem dobro je analizirao arp (str. 71),
koji rituale australijskih plemena sa poluostrva Jork svr
stava u tri kategorije. Kontrolni rituali su pozitivni ili ne
gativni; njihov je cilj da poveaju ili smanje broj totemskih
vrsta ili pojava, as u korist, a as na utrb zajednice,
utvrujui broj duhova ili koliinu duhovne supstancije
ije e se oslobaanje dopustiti u totemskim sreditima
koje su preci osnovali na raznim mestima plemenske teri
torije. Istorijski ili komemorativni rituali vaspostavljaju
sakralnu i blagotvornu atmosferu iz mitskih vremena
doba sna", kako kau Australijanci ije protagoniste
i njihova junaka del oni odraavaju kao u nekom ogledalu. Pogrebni rituali odgovaraju obrnutom postupku : umesto da ivima povere zadatak da personifikuju daleke pretke, oni omoguavaju preobraanje ljudi koji su umrli u
pretke. Vidimo, prema tome, da sistem ovog rituala ima
zadatak da savlada tri suprotnosti i uklopi ih u sebe: iz
meu dijahronije i sinhronije, periodinih ili aperiodinih
obeleja koja obe mogu da imaju, i najzad, izmeu reversibilnog i ireversibilnog vremena u okviru same dijahronije,
zato to, iako su sadanjost i prolost teorijski razliiti, isto
rijski rituali prenose prolost u sadanjost, a pogrebni rituali
sadanjost u prolost, i stoga to ta dva postupka nisu
ekvivalentna: za mitske heroje zaista se moe rei da se
vraaju, jer je sva njihova realnost u njihovoj personifika
ciji; ali ljudi odista umiru.
U srednjem delu Australije, ovaj sistem dopunjava
ili uvruje upotreba uringa ili tjurunga, koja je bila po
vod mnogim spekulacijama u daljoj i blioj prolosti, a
djonekle se moe objasniti na osnovu prethodnih razmatra
nja. Komemorativni i pogrebni rituali postuliraju da je
izmeu prolosti i sadanjosti prelaenje mogue u oba

smera, ali ne pruaju dokaz za to. Oni se izjanjavaju

dijahroniji, ali to opet ine terminima sinhronije, poto
ve sama injenica da se oni svetkuju znai isto to i pret
varanje prolosti u sadanjost. Stoga je razumljivo da su
se izvesne grupe trudile da u opipljivoj formi dokau
prisustvo dijahroninog bia dijahronije u samoj sinhroniji. Sa ovog stanovita znaajno je da uringa imaju naro
ito veliku vanost u Zapadnih i Severnih Aranda, i da se,
idui prema severu, ona smanjuje dok najzad potpuno ne
iezne. Doista, u tim grupama Aranda problem odnosa
IVOT
stalnost i periodinost
kontrolni rituali (H )

SINHRONIJA

SAN
prolost >- sadanjost
istorijski rituali

(+)

DIJAHRONIJA

SMRT
sadanjost > prolost
pogrebni rituali

(-)

izmeu dijahronije i sinhronije jo je tei zbog toga to

totemske pretke one ne zamiljaju kao individualne heroje
iji bi svi direktni potomci bili pripadnici te totemske
grupe, kakav je sluaj u Arabana i Varamunga (Spenser
i Gilen, str. 161162), ve kao nerazgovetno mnotvo,
koje bi u naelu moralo da iskljui ak i pojam genealokog
kontinuiteta. U stvari, kao to smo videli u jednoj drugoj
glavi*, u tih Aranda sve se, u izvesnom smislu, dogaa
tako kao da pojedinac, pre nego to se rodi, kockom izvla* Ispor. s prethodnim tekstom, na str. 127.

304

DIVLJA

MISAO

i bezimenog pretka koji e se u njemu ponovo ovaplotiti. Bez sumnje, zbog rafiniranosti njihove drutvene orga
nizacije, koja sinhroniji poklanja sve to se postie jasnim
razlikovanjima i preciznim definicijama, ak i odnos iz
meu prolosti i sadanjosti ukazuje im se u terminima
sinhronije. Uloga uringa sastojala bi se u tome da prua
ju naknadu za korelativno osiromaavanje dijahronine di
menzije: oni predstavljaju materijalno prisutnu prolost
i pruaju nain za izmirenje empirijske individuacije i
u mitovima uoljive nerazgovetnosti.
Znamo da su uringa predmeti od kamena ili drveta,
priblino ovalnog oblika, sa iljastim ili zaobljenim kraje
vima, i da su na njima esto urezani simbolini znaci;
ponekad to mogu da budu i obini neobraeni komadi
drveta ili neuglaani obluci. Bez obzira na svoj izgled,
svaki uringa predstavlja telo odreenog pretka i sveano
se predaje, s kolena na koleno, onome uroeniku za koga
se veruje da je taj ponovo ovaploeni predak. uringa
se slau i kriju u prirodnim sklonitima, daleko od promet
nih staza. Povremeno se vade da bi se pregledali i svaki
put se glaaju, mau i boje, pri emu im se upuuju mo
litve i inkarnacije. Zbog svoje uloge i naina na koji se sa
njima postupa, oni pokazuju upadljivu slinost sa arhiv
skim dokumentima koje stavljamo na dno kovega ili
poveravamo belenicima na uvanje, pregledajui ih s
vremena na vreme sa panjom koja se duguje svetim
stvarima, da bismo ih ako je potrebno popravili, ili
da bismo ih stavili u otmenije kartonske kutije za doku
menta. U takvim prilikama i mi rado priamo uzviene
mitove na koje nas seaju te iscepane i poutele stranice:
mitove znamenitim delima naih predaka, i istoriji
naih kua otkako su one bile sagraene ili prvi put prodate.
Prema tome, nepotrebno je traiti tako daleko, kao
to je Dirkem to radio, razlog svetosti uringa: kada nas
jedan egzotian obiaj oara i pored (ili zbog) svoje pri
vidne neobinosti, to najee dolazi otuda to nam, po
put kakvog krivog ogledala, pokazuje poznat lik koji ne
jasno prepoznajemo, mada jo ne uspevamo da ga identifikujemo. Dirkem (str. 167174) je smatrao da su uringa

PRONAENO VREME

305

sveti predmeti zato to nose totemski znak, urezan ili

nacrtan. Ali, pre svega, danas znamo da to nije uvek slu
aj: T. D. H. Strelou istie u Severnih Aranda uringe
od kamena koji su dragoceniji od drugih, i opisuje ih kao
grube i beznaajne predmete, koji su grubo uglaani
zato to su ih trljali jedan drugi u toku svetkovina" (str.
54); u Junih Aranda on je video uringe koji su bili obi
ni komadi drveta .. . bez ikakvog znaka, premazani de
belim slojem crvenog okera pomeanog sa salom" (str. 73).
uringa moe da bude ak i uglaani oblutak, prirodna
stena, ili drvo (str. 95). S druge strane, a to je upravo i
bila Dirkemova namera, njegovo tumaenje uringa tre
balo je da potvrdi jednu od njegovih osnovnih teza: tezu
amblemskom karakteru totemizma. Poto su uringe
najsvetije stvari za koje Arande znaju, trebalo je objasniti
njihovu svetost kao posledicu predstavljanja totema u
vidu amblema, kako bi se dokazalo da je predstavljeni
totem svetiji od stvarnog totema. Ali, kao to smo ve
rekli, ne postoji stvarni totem*: posebna ivotinja igra
ulogu oznaitelja, i svetost se ne pripisuje njoj ili njenom
likovnom prikazu, ve onome to se oznaava i to i jedna
i druga podjednako mogu da zamenjuju. Najzad, jedan
dokumenat ne postaje svet samo zato to na njemu stoji
neki peat koji uiva naroit ugled, na primer peat Na
cionalnog Arhiva; on taj peat nosi zato to je prvo bio
priznat kao svet; on bi to ostao i bez peata.
Ako se drimo jednog drugog tumaenja koje Dir
kem, uostalom, svodi na prethodno, za uringu ne moemo
rei ni da je telo dotinog pretka. Ovu formulaciju Aran
da, koju je K. Strelou zabeleio, treba uzeti u njenom
metaforikom smislu. Doista, predak ne gubi svoje telo
* Ispor. s prethodnim tekstom na str. 202.
Kod ljudi ne postoji samo jedan poglavica koji zapoveda itavim plemenom,
ve ima onoliko poglavica koliko i grupa; isto tako, ivotinjske i biljne vrste nemaju
samo jednog gospodara : postoje razni gospodari za svako mesto. Oni su uvek krup
niji od drugih ivotinja i biljaka iste vrste, a u ptica, riba i etvoronoaca uvek su
bele boje. S vremena na vreme dogaa se da ih Indijanci opaze i ubiju, ali najee
oni ostaju izvan domaaja ovekovog oka. Kao to je isticao jedan stari Indijanac,
oni lie na vladu u Otavi . Nikada obini Indijanac nije mogao da vidi vladu .a
lju ga iz kancelarije u kancelariju, od inovnika do inovnika, i svaki od njih esto
tvrdi da je on ef; ali prava vlada nikad se ne via, jer se stara da ostane skrivena.
(Denes, str 161).
20

306

DIVLJA

PRONAENO VREME

MISAO

zato to u trenutku zaea novog potomka naputa svoj

uringa (ili jedno od njih dvoje) u njegovu korist: uringa
pre donosi opipljiv dokaz da su predak i njegov ivi po
tomak jedno isto telo. Da nije tako, kako bi bila moguna
pojava da se, ako se ne moe pronai originalni uringa
u predelu u kome je ena na mistian nain bila oploena,
pravi drugi uringa koji zamenjuje prvi? I po tome to
slue kao dokazi uringa lie na arhivska dokumenta, a
naroito na dokumenta vlasnitvu koja prolaze kroz
ruke svih uzastopnih kupaca (i koja se mogu ponovo usta
noviti u sluaju da su bila izgubljena ili unitena), s tom
razlikom to ovde nije u pitanju posedovanje nepokretne
svojine od strane vlasnika, ve fizike i moralne linosti
od strane njenog korisnika. Uostalom, i mada i za nas
arhivski dokumenti predstavljaju neto najdragocenije i
najsvetije, dogaa nam se, kao i Arandama, da ta blaga
poveravamo stranim grupama. Ako poaljemo testamenat
Luja XIV u Sjedinjene Drave, ili ako nam one pozajme
Deklaraciju Nezavisnosti ili Zvono slobode, to je dokaz,
ba kao to kae Informator iz plemena Aranda, da i
vimo u miru sa svojim susedima: jer ne moemo se zavaditi
ni sukobiti sa ljudima koji uvaju nae tjurunga i koji su
svoje tjurunga nama poverili." (T.D. H. Strelou, str. 161).
Ali zato toliko drimo do svojih arhivskih dokume
nata? Dogaaji na koje se oni odnose potvreni su neza
visno od njih i na hiljadu naina: oni ive u naoj sada
njosti i u naim knjigama; sami po sebi, oni su lieni smi
sla koji im u potpunosti daju njihove istorijske reperkusije
i komentari koji ih objanjavaju vezujui ih za druge do
gaaje. Parafrazirajui jedan Dirkemov argumenat, za ar
hivska dokumenta mogli bismo rei: na kraju krajeva, to
su samo komadi hartije.* Ako su sva autentina dokumenta
objavljena, nae znanje i poloaj nimalo se ne bi izmenili
kada bi ih neka kataklizma unitila. Meutim, taj gubitak
doiveli bismo kao nenaknadivu tetu koja bi nas najdu
blje pogodila. Ne bi to bilo bez razloga : ako je nae tuma
enje uringa tano, njihova svetost proizlazi iz funkcije
* ... sami po sebi, uringa su predmeti od drveta i kamena, kao i toliki drugi
predmeti... s (Dirkem, str. 172).

307

Slika 11. uringa jednog Aranda iz totema iabe. Veliki koncentrini krugovi
(a) predstavljaju tri uvena drveta koja oznaavaju totemski predeo kraj reke Hju.
Prave linije koje ih spajaju (b) predstavljaju dugake, a krive linije (c) kratke korenske
ile. Mali koncentrini krugovi (d) predstavljaju manje drvee sa njihovim korenjem,
a isprekidane linije (e) tragove aba to su skakutale na pesku kraj vode. Same abe
predstavljene su na jednoj strani uringa (levo) zamrenim spletom linija (njihovi
udovi) koje spajaju male koncentrine krugove (njihova tela). Prema B. Spenseru
i F. D. Gilenu, The Native Tribes of Centra! Australia, new. ed., London, 1938,
str. 145147.
20*

308

DIVLJA

MISAO

oznaavanja dijahronije koju jedino oni obezbeuju u jed

nom sistemu to se, zato to slui za klasifikovanje, pot
puno prostire u sinhroniji koja ak uspeva da uklopi u
sebe trajanje. uringe su opipljivi svedoci mitskog peri
oda, tog aleringa koji bismo bez njih jo mogli zamisliti,
ali za koji vie ne bi postojalo materijalno svedoanstvo.
Isto tako, kad bi nam arhive propale, naa prolost zbog
toga ne bi iezla: ona bi bila liena onoga to bismo bili
u iskuenju da nazovemo njenim dijahroninim ukusom.
Ona bi jo postojala kao prolost, ali kao prolost koja je
sauvana samo u raznim savremenim ili skoranjim repro
dukcijama, knjigama, institucijama, pa ak i u nekoj situa
ciji. Prema tome, i ona bi bila rasporeena u sinhroniji.
Arhivska dokumenta imaju mo da nas dovode u ve
zu sa istom istorinou. Kao to smo ve rekli za mitove
poreklu totemskih naziva, njihova vrednost ne potie od
unutranjeg znaenja opisanih dogaaja: dogaaji mogu da
budu potpuno beznaajni, ili ih ak i ne mora biti ako
je u pitanju autograf od nekoliko redova, ili potpis bez
konteksta. Meutim, kakvu bi vrednost imao potpis Johana Sebastijana Baha za onoga ko ne moe da uje tri
njegova takta a da mu pri tom srce ne zaigra od uzbuenja!
to se tie samih dogaaja, rekli smo da su oni potvreni
na drugi nain, a ne autentinim aktima, i obino su tako
bolje potvreni. Arhivska dokumenta, prema tome, donose
neto drugo : s jedne strane, ona konstituiu dogaaj u nje
govoj radikalnoj sluajnosti (poto ga jedino tumaenje
a ono nije njegov sastavni deo moe racionalno za
snovati); s druge strane, ona obezbeuju fiziko postoja
nje istoriji, jer je samo u njima savladana protivrenost
izmeu minule prolosti i sadanjosti u kojoj je ona jo
prisutna. Arhivska dokumenta su otelovljeno bie dogaajnosti.
Ovim okolinim putem u samoj divljoj misli ponovo
nailazimo na tu istu istoriju sa kojom smo se ve bili
suoili u totemskim mitovima. Nije iskljueno da je neki
od dogaaja kojima oni priaju stvaran, ak i ako je nje
gova slika u mitovima simbolina i iskrivljena (Elkin 4, str.
210). Ipak, problem nije u tome, poto svaki istorijski

P R O N A E N O VREME

309

dogaaj u velikoj meri proizlazi iz podele koju vri istoriar. ak i ako je mitska istorija lana, ona i pored toga
pokazuje u istom stanju i najizrazitijem obliku (utoliko
vie, mogli bismo rei, ukoliko je lana) osobena svojstva
istorijskog dogaaja, koja su, s jedne strane, posledica
njegove sluajnosti: predak se pojavio na tom mestu:
iao je tamo, a zatim onamo; napravio je taj i taj po
kret . . . ; a sa druge strane, njegove moi da izaziva snana
i raznovrsna uzbuenja:
Severni Aranda vezan je za svoj zaviaj svim ni
tima svoga bia. svom rodnom mestu" on uvek go
vori s ljubavlju i potovanjem. I danas mu suze naviru
na oi kada pomene zaviaj svojih predaka koji je beli
ovek, ponekad i nehotice, oskrnavio . . . Ljubav prema
zaviaju i enja za njim stalno se pojavljuju i u mi
tovima koji se odnose na totemske pretke." (T. D.
H. Strelou, str. 3031).
Razlog te strasne privrenosti zaviajnom tlu postaje
jasan naroito iz jedne istorijske perspektive.
Planine, potoci, izvori i bare nisu za njega (uro
enika) samo lepi ili panje dostojni vidovi jednoga
predela . . . Svaki od njih stvorio je jedan predak iji
je on potomak. U predelu koji ga okruava on ita
istoriju znamenitih del besmrtnih bia koja duboko
potuje; bia koja samo jo za trenutak mogu da se
pojave u ljudskom obliku; bia od kojih mnoga po
znaje iz linog iskustva kao oeve, dede, brau, majke
i sestre. itav ovaj kraj je za njega kao jedno staro i
jo ivo genealoko stablo. Svaki uroenik zamilja isto
riju svoga totemskog pretka kao priu svojim sopstvenim delima u vreme postanka sveta i u samu zoru
ivota, kada je svet, onakav kakvog ga danas pozna
jemo, jo bio u svemonim rukama koje su ga uobliavale i stvarale." (Isto delo, str. 3031).
Ako obratimo panju na to da se simbolini sistemi
kojima su prethodne glave bile posveene slue tim istim

310

DIVLJA

MISAO

dogaajima i predelima kao svojom graom, moraemo da

priznamo da su takozvani primitivni narodi umeli da
izgrade prikladne metode za uklapanje iracionalnog
u njegovom dvojakom obliku logike sluajnosti i afektivne
neobuzdanosti u racionalno. Klasifikacioni sistemi, pre
ma tome, omoguavaju integrisanje istorije; ak, i pre
svega, one istorije za koju bismo mogli verovati da se opi
re sistematizaciji. Jer ne treba se zavaravati: totemski
mitovi u kojima se skrueno pominju nitavni dogaaji
i razneeno govori mestima u prirodi koja nose neko
ime, u sferi istorije podseaju samo na onu beznaajnu
istoriju koju su opisali najbezbojniji hroniari. Ista drutva
ija se drutvena organizacija i pravila sklapanju brakova
mogu protumaiti samo matematikim metodima, i ija kosmologija iznenauje filosofe, ne smatraju da postoji jaz izme
u visokih spekulacija kojima se ona bave u ovim obla
stima, i jedne istorije koja nije istorija iz pera Burkhart ili
penglera, ve istorija iz pera Lenotr i La Fors. Posmatran u ovoj svetlosti, stil Aranda akvarelista uinie nam se
moda manje neobian. A u naoj civilizaciji, nita vie ne
podsea na povremena hodoaa koja australijski posveenici ine pod vodstvom svojih mudraca svetim mestima od
nae posete sa predavanjem kuama Getea ili Viktora Igoa,
iji nametaj izaziva u nama isto toliko duboka koliko i
proizvoljna uzbuenja. Kao to je, uostalom, sluaj sa uringama, nije bitno to da Van Gogova postelja bude ba ona
ista za koju je dokazano da je on u njoj spavao: posetilac
oekuje samo da mu ona bude pokazana.

GLAVA DEVETA

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

U ovom radu uzeli smo, ne bez izvesne zadnje misli,

slobodu da se posluimo nekim izrazima iz renika an-Pol
Sartra. eleli smo da na taj nain navedemo itaoca da se
zamisli nad sledeim problemom ije e pretresanje poslu
iti kao uvod u na zakljuak: u kojoj se meri misao koja
zna i eli da bude u isti mah anegdotska i geometrijska
jo moe nazivati dijalektikom? Divlja misao je sveobuh
vatna; zaista, ona tei da u tom smeru ide mnogo dalje nego
to to Sartr priznaje dijalektikom umu, poto on na jednoj
strani isputa istu serijalnost (za koju smo upravo videli
kako klasifikacionim sistemima polazi za rukom da je u sebe
uklope) a, na drugoj strani, iskljuuje shematizam, koji
predstavlja vrhunski domet tih istih sistema. Mi smatra
mo da u tom nepomirljivom odbijanju divlje misli da joj
ita ljudsko (i ak ita ivo) moe ostati tue, dijalektiki
um otkriva svoj pravi princip. Ali taj dijalektiki um mi
zamiljamo znatno drukije nego Sartr.
Kada itamo Kritiku*, teko se otimamo utisku da se
njen autor koleba izmeu dva naina shvatanja dijalektikog
uma. Analitiki i dijalektiki um on as suprotstavlja kao
zabludu i istinu, ako ne ak i kao avola i dobrog Boga;
a as se oba ta uma ukazuju kao komplementarni, to jest kao
dva razliita puta koji vode istim istinama. Pored toga
to prvo shvatanje diskredituje nauno znanje i u krajnjoj
liniji ak navodi na misao da bioloka nauka nije mo
gua, ono skriva i jedan zanimljiv paradoks ; jer delo Kri* Re je Sartrovom delu Kritika dijalektikog uma. Prim. prev.

312

DIVLJA

MISAO

tika dijalektikog uma predstavlja rezultat autorovog slu

enja sopstvenim analitikim umom: on definie, pravi
razlike, razvrstava i suprotstavlja. Priroda te filosofske ra
sprave nije drugaija od prirode del kojima se u njoj
raspravlja i sa kojima se stupa u razgovor, ak i ako se to
ini zato da bi se ona osudila. Kako bi se analitiki um mogao
primeniti na dijalektiki um, i kako bi on mogao polagati
pravo na to da ga zasniva, da njih odreuju odlike koje se uzajamno iskljuuju? Drugi stav daje povoda za jednu drugu
krit ku ako dijalektiki i analitiki um na kraju dolaze do istih
rezultata, iako se istine koje svaki od njih otkriva stapaju
u jednu jedinu istinu, na osnovu ega bismo ih suprotstavljali,
a naroito, na osnovu ega bismo proglasili da je prvi nad
moniji nad drugim? U prvom sluaju Sartrov poduhvat iz
gleda protivrean, a u drugom izlian.
Kako se objanjava ovaj paradoks i zato moemo da
ga izbegnemo? U obema hipotezama izmeu kojih se ko
leba, Sartr pripisuje dijalektikom umu jednu realnost
sui generis; on postoji nezavisno od analitikog uma, bilo
kao njegov suparnik, bilo kao njegova dopuna. Iako Marks
predstavlja polaznu taku i u Sartrovom i u mom razmi
ljanju, ini mi se da marksistika orijentacija dovodi do
drugaijeg gledita : suprotnost izmeu ova dva uma je
relativna, a ne apsolutna; ona odgovara jednoj napetosti u
ovekovoj misli, koja moda nikada nee stvarno ieznuti,
ali koja teorijski nije zasnovana. Za nas je dijalektiki um
uvek onaj koji konstituie : to je stalno produavan i pojaavan
mosti koji analitiki um postavlja preko provalije iju drugu
ivicu ne vidi, iako zna da ona postoji, makar se ona stalno
udaljavala. Termin dijalektiki um obuhvata tako stalne
napore koje analitiki um mora da ulae da bi otklanjao
svoje nedostatke, ako eli da objasni jezik, drutvo i mi
sao; a razlikovanje ova dva uma zasniva se, po naem mi
ljenju, samo na tome to analitiki um, za sada, jo ne
omoguava razumevanje ivota. Analitiki um Sartr na
ziva lenim umom; taj isti um mi nazivamo dijalektikim,
ali onaj hrabri um, koji je sav u naponu od napora za prevazilaenjem samoga sebe.

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

313

Prema tome, u okvirima terminologije kojom se Sartr

slui, mi bismo bili definisani kao transcendentalni mate
rialist i esteta. Kao transcendentalni materijalist (str. 124)
zato to dijalektiki um za nas nije neto to se razlikuje
od analitikog uma, i na emu bi se zasnivala apsolutna
originalnost jednog ljudskog poretka, ve neto vie u analiti
kom umu : uslov koji on treba da ispuni da bi se usudio da se
poduhvati svoenja ljudskog na neljudsko. Kao esteta stoga
to Sartr ovaj termin primenjuje na svakog ko tei da pro
uava ljude kao da su oni mravi (str. 183). Ali, i pored
toga to nam izgleda da je to stav svakoga naunika agnostiara, on gotovo nimalo ne dovodi u pitanje naunikov ugled
jer ve mravi, sa svojim vetakim odgajalitima, drutvenim
ivotom i hemijskim porukama pruaju dovoljno ilav otpor
zahvatima analitikog uma . . . Mi, prema tome, prihvatamo
da budemo nazivani estetom zato to mislimo da krajnji
cilj humanistikih nauka nije da konstituiu oveka, ve
da ga razloe. Prevashodna vrednost etnologije jeste u tome
to ona predstavlja prvu etapu postupka koji se izvodi u
nekoliko etapa: etnografska analiza eli da s one strane
empirijske raznovrsnosti ljudskih drutava otkrije ono to
je nepromenljivo i to se, kako ovaj rad pokazuje, ponekada nalazi na najneoekivanijim mestima. Ruso (2,
gl. VIII) je, sa pronicljivou koja mu je bila svojstvena,
to bio predosetio. Kada hoemo da prouavamo ljude,
treba da gledamo pored sebe; ali da bismo prouavali
oveka, treba da nauimo da gledamo u daljinu; da bi
se otkrila svojstva, treba najpre uoiti razlike." Meutim, ne
bi bilo dovoljno utopiti posebne ljudske prirode u jednu
optu ljudsku prirodu; taj prvi poduhvat povlai za sobom
i druge koje Ruso ne bi tako rado prihvatio, i koje treba
da izvre egzaktne i prirodne nauke: treba ponovo integrisati kulturu u prirodu i, naposletku, ivot u totalitet nje
govih fiziko-hemijskih uslova.*
Ali i pored toga to smo nau tezu hotimino izrazili
na vrlo odsean nain, mi ne gubimo iz vida da glagol
razloiti" nikako ne podrazumeva (nego ak i iskljuuje)
* Danas nam izgleda da suprotnost izmeu prirode i kulture, koju smo ne
kada podvlaili (1, glava I i II), ima prvenstveno metodoloku vrednost.

314

DIVLJA

MISAO

razaranje sastavnih delova tela podvrgnutog delovanju ne

kog drugog tela. Rastvaranjem vrstog tela u tenosti menja
se raspored njegovih molekula; rastvaranje esto pred
stavlja i efikasno sredstvo za njihovo ouvanje, da bi se, ako
ustreba, oni opet uzeli i da bi se bolje prouila njihova svoj
stva. Svoenja koja mislimo da izvrimo bie dakle oprav
dana i ak mogua samo ako zadovoljimo dva uslova:
prvo, ako ne osiromaimo fenomene koje svodimo, i ako bu
demo sigurni da je oko svakoga od njih prethodno oku
pljeno sve to doprinosi njegovom specifinom bogatstvu
i originalnosti: jer niemu ne bi sluilo uzeti eki da bi se
udaralo pored eksera.
Drugo, treba da budemo pripremljeni na to da e
svako svoenje iz osnova izmeniti eventualnu unapred stvo
renu ideju nivou, ma kakav on bio, na koji pokuavamo da
se postavimo. Ideja optoj ljudskoj prirodi, do koje dovodi
etnografsko svoenje, nee vie imati nikakve veze sa na
om ranijom predstavom njoj. A onoga dana kada nam bude
polo za rukom da shvatimo ivot kao funkciju nepokretne
materije, otkriemo da ta materija poseduje svojstva koja
se veoma razlikuju od onih koja smo joj ranije pripisivali. Pre
ma tome, ne moemo da razvrstavamo nivoe svoenja u vie i
nie; naprotiv, treba oekivati da e, zbog svoenja, nivo koji
smatramo viim retroaktivno preneti neto od svoga bogat
stva na nii nivo na koji emo ga svesti. Nauno objanjavanje
ne sastoji se u prelaenju sa sloenosti na jednostavnost,
ve u zamenjivanju jedne manje razumljive sloenosti
sloenou koja e biti razumljivija.
Iz nae perspektive, prema tome, ja se ne suprotstav
lja drugom, kao to se ni ovek ne suprotstavlja svetu :
istine do kojih se dolo prouavajui oveka pripadaju svetu i
zbog toga su vane.* Otuda je razumljivo to mi u etno* To vai ak i za matematike istine, povodom kojih, meutim, jedan savremeni logiar pie: Danas se ideja da iskazi iste matematike ne kazuju nita
stvarnosti moe smatrati skoro optim miljenjem matematiara. (Hejting, str.
7J) : Ali matematiki iskazi odraavaju bar slobodno funkcionisanje duha, to jest
aktivnost elija modane kore, relativno slobodnih od bilo kakvog spoljnog pritiska,
kpjese pokoravaju samo sopstvenim -zakonima. Kako je i duh jedna stvar, funk
cionisanje te stvari govori nam prirodi stvari : ak i isto razmiljanje svodi se na
interiorizovanje kosmosa. U simbolinom vidu, ono ilustruje strukturu onoga to
je izvan oveka: Logika i logistika su empirijske nauke koje pripadaju pre etnogra
fiji nego psihologiji. (Bet.str. 151).

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

315

logiji nalazimo princip svakog istraivanja, dok ona za

Sartra stvara jednu tekou u vidu nelagodnosti koju
treba savladati, ili otpora koji treba suzbiti. Doista, ta se
moe uiniti sa narodima bez istorije" kada smo oveka
definisali pomou dijalektike, a dijalektiku pomou isto
rije? Ponekad izgleda da je Sartr u iskuenju da razlikuje
dve dijalektike: onu pravu" koja bi predstavljala dijalektiku
istorijskih drutava, i repetitivnu i kratkoronu" dijalek
tiku, koju on priznaje takozvanim primitivnim drutvima, ia
ko je stavlja sasvim blizu biologije; on tako izlae itav svoj
sistem, poto bi preko etnografije, koja je neosporno humani
stika nauka i koja se posveuje prouavanju tih drutava,
opet kriom uspostavio most izmeu oveka i prirode koji
je sa takvom estinom bio razorio. Na drugim mestima, pak,
Sartr se miri s priznavanjem ljudskosti jednom zakrljalom
i nakaznom" oveanstvu (str. 203); ali on pri tom stavlja do
znanja da mu njegovo ljudsko bie ne pripada kao lina"
svojina, i da ono zavisi od njegovog preuzimanja od strane
istorijskog oveanstva: bilo da je, u situaciji koja je posto
jala u kolonijalizovanim zemljama, prvo poelo da interiorizuje istoriju drugog; bilo da, zahvaljujui samoj et
nologiji, drugo daje blagoslov smisla prvom oveanstvu,
kome je on nedostajao. U oba sluaja isputa se izvanredno
bogatstvo i raznolikost naravi, verovanja i obiaja; zaborav
lja se da se, u sopstvenim oima, svako od desetina i sto
tina hiljada drutava koja su u isto vreme postojala na zem
lji, ili se smenila na njoj otkako se ovek pojavio, pozvalo
na izvesno moralno ubeenje (slino onome na koje bis
mo i sami mogli da se pozovemo) kako bi proklamovalo da su u njemu makar ono ne bilo vee od male
nomadske grupe ili zabaenog zaseoka usred uma usredsreeni sav smisao i dostojanstvo koje ovekov ivot
moe da ima. Ali bilo da je re njima ili nama, treba
biti veoma egocentrian i naivan pa verovati da se svi vi
dovi oveka nalaze u jednom jedinom meu mnogim istorijskim ili geografskim nainima njegovoga postojanja,
dok se istina oveku nalazi u sistemu njihovih razlika i
zajednikih svojstava.

316

DIVLJA

MISAO

Ko se odmah smesti u ono to je tobo oigledno za nae

ja, iz toga vie ne izlazi. Upoznavanje ljudi izgleda pone
kad lake onima koji uleu u klopku linog identiteta.
Ali oni na taj nain zatvaraju sebi vrata koja vode upoz
navanju oveka: polazna taka svakog etnografskog istra
ivanja nalazi se u pisanim ili nepriznatim ispovestima". U stvari, Sartr postaje zarobljenik svoga Cogita:
Dekartov Cogito omoguavao je da se dopre do univerzal
nog, ali pod uslovom da ostane psiholoki i individua
lan; sociologizujui Cogito, Sartr samo prelazi iz jedne
tamnice u drugu. Njemu e, ubudue, grupa kojoj svaki
subjekat pripada i doba u kome on ivi zamenjivati vanvremensku svest. Tako se i ugao iz koga Sartr vidi svet i
oveka odlikuje onom uskou po kojoj se obino prepo
znaju drutva zatvorenog tipa. Njegovo nastojanje da po
mou mnogih proizvoljnih kontrasta povue razliku izme
u primitivnog i civilizovanog oveka odraava u neto
nijansiranijoj formi osnovnu suprotnost koju on postulira
izmeu ja i drugoga. Pa ipak, u Sartrovom delu ta suprot
nost je formulisana na nain koji se ne razlikuje mnogo od
naina na koji bi je formulisao melaneanski divljak, dok se
njegova analiza praktino inertnog stvarno slui jezikom
animizma*.
Dekart je eleo da zasnuje jednu fiziku, pa je stoga od
vajao oveka od Drutva. Sartr, koji namerava da zasnuje
jednu antropologiju, odvaja drutvo svoga vremena od osta
lih drutava. Zatvorivi se u individualizam i empirizam,
jedan Cogito koji eli da bude spontan i sirov mora
da zaluta u orsokake drutvene psihologije. Jer upadlji
vo je da situacije na osnovu kojih Sartr tei da otkrije for
malne uslove drutvene stvarnosti, to jest trajk, boks-me,
fudbalska utakmica, red na autobuskoj stanici, predstavlja
ju sporedne vidove drutvenog ivota: pomou njih se, pre
ma tome, ne mogu pokazati njegove osnove.
Ova aksiomatika, tako daleka od njegove sopstvene,
utoliko vie razoarava etnologa to on osea da je vrlo
* Ba zato Sto i u Satrovoj filosofiji nalazimo sve te vidove divlje misli, izgle
da nam da ona nije sposobna da sudi divljoj misli: ve samim tim to predstavlja
njen ekvivalenat, ona je iskljuuje. Za etnologa, naprotiv, ta filosonja predstavlja
(kao i sve druge) etnografski dokumenat prvoga reda, koji moramo prouiti ako
elimo da shvatimo mitologiju naega vremena.

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

317

blizak Sartru kad god ovaj filosof prione da sa neuporedivom

tananou shvati jedno dananje ili nekadanje, ali u nau
kulturu uklopljeno drutveno iskustvo u njegovom di
jalektikom kretanju. On se onda ponaa kao i svaki etno
log kad se suoi sa raznim kulturama: stavlja se na mesto
ljudi koji u njima ive, pokuava da shvati njihovu nameru pomou naela od koga ona polazi i njenog ritma,
da sagleda jedno doba ili jednu kulturu kao celinu sa
odreenim znaenjem. U tom pogledu iz njegovih del
esto moemo da izvuemo pouku, ali ona ima praktian,
a ne teorijski karakter. Moguno je da za izvesne istoriare, sociologe i psihologe zahtev za totalizacijom predstav
lja veliku novinu. Za etnologe, on se podrazumeva jo od
Malinovskog, koji im je ukazao na njega. Ali nedostaci
radova Malinovskog pokazali su nam i to da se objanjavanje
time ne zavrava : ono poinje tek poto smo uspeli da konstituiemo predmet naeg prouavanja. Uloga dijalektikog
uma je u tome da humanistikim naukama prui jednu real
nost koju je samo on u stanju da im prui; nauni rad u
pravom smislu te reci, meutim, sastoji se u razlaganju te
realnosti i u njenom ponovnom slaganju prema jednom
drugom planu. Iako odajemo priznanje Sartrovoj fenome
nologiji, oekujemo da u njoj naemo samo polaznu taku,
a ne krajnju taku do koje se stiglo u ovoj oblasti.
To nije sve. Dijalektiki um ne srne da izgubi kontrolu
nad sobom, a ni postupak koji nam omoguava razumevanje jedne drugaije realnosti ne treba da joj pripisuje,
pored njenih vlastitih dijalektikih obeleja, i obeleja koja
pripadaju pre samom postupku nego predmetu: iz injenice
da je svako saznanje drugoga dijalektiko, ne sleduje
da je totalitet drugoga potpuno dijalektiki. Zbog toga
to analitiki um pretvara u neto to je suprotno razumevanju, Sartr je esto primoran da mu porekne svaku real
nost kao sastavnom delu predmeta razumevanja. Ovaj paralogizam ve se zapaa u nainu na koji se on poziva na istoriju, za koju nam je teko da otkrijemo je li to istorija koju
stvaraju ljudi ne budui toga svesni, ili istorija ljudi kakvu
istoriari svesno prave ; ili, najzad, filosofovo tumaenje istorije
ljudi ili istorije istoriara. Ali tekoa postaje jo vea onda

318

DIVLJA

MISAO

kada Sartr pokuava da objasni kako ive i misle ne sa

danji ili nekadanji pripadnici njegovog sopstvenog dru
tva, ve pripadnici egzotinih drutava.
On je u pravu kada veruje da njegov napor za razumevanjem ima izgleda da uspe samo ukoliko je dijalektiki;
ali grei kada zakljuuje da je odnos izmeu njegovog
znanja urodenikoj misli i same urodenike misli odnos
izmeu konstituiue i konstituisane dijalektike, jer tako
jednim nepredvienim zaokretom prihvata sve iluzije teo
retiara primitivnog mentaliteta. Pretpostavka da divljak
ima sloena znanja" i da je sposoban da vri analizu i do
kazuje, njemu izgleda jo nepodnoljivija nego Levi-Brilu. uroeniku iz Ambrima, koga je proslavilo Dikonovo delo i koji je, crtajui dijagram na pesku, znao da
pokae istraivau nain funkcionisanja pravila sklapanju
brakova (kojih se on pridrava) i svoga rodbinskog sistema
(ta sposobnost nikako nije izuzetna, poto etnografska lite
ratura sadri mnogo slinih zapaanja), Sartr tvrdi sledee:
Samo se po sebi razume da ta konstrukcija ne predstavlja
rezultat misli: u pitanju je manuelni rad koji je izveden
pod nadzorom jednog sintetikog znanja koje on ne iz
raava." (str. 505). Neka je tako: ali onda bi to isto trebalo
rei i za profesora na politehnikoj koli koji izvodi dokaz na
tabli, jer je svaki etnograf koji je sposoban da dijalektiki
shvata stvari intimno ubeen da je u oba sluaja situacija
potpupno istovetna. Prema tome, mora se priznati da je
svaki um dijalektiki to smo mi spremni da prihvatimo,
poto dijalektiki um vidimo kao dinamian analitiki um;
ali razlikovanje te dve forme, koje predstavlja osnovu Sartrovog poduhvata, izgubie svaki smisao.
Danas to moramo da priznamo: ne elei i ne pred
viajui to, mi smo pruili osnov za ta pogrena tumae
nja suvie esto ostavljajui utisak, u Osnovnim struktura
ma srodstva, da tragamo za nesvesnom genezom razmene
ena. Trebalo je vie istai razliku izmeu razmene, onakve
kakva se ona spontano i neodoljivo izraava u praxis-u grupa,
i svesnih i unapred smiljenih pravila kojima se te iste
grupe ili njihovi filosofi slue da je kodifikuju i kontroliu. Ako se iz etnografskih anketa koje su izvrene

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

319

tokom poslednjih dvadeset godina moe izvui neka po

uka, to je pouka da je taj drugi vid mnogo znaajniji
nego to su to posmatrai rtve iste iluzije kao i Sartr
obino bili naslutili. Treba, dakle, kao to to Sartr
preporuuje, da se posluimo dijalektikim umom za saz
navanje naih i ostalih drutava, ali pri tom ne treba da
gubimo iz vida da analitiki um zauzima znaajno mesto
u svim lim drutvima i da, poto on u njima postoji, po
stupak koji smo izabrali treba da omogui da ga u njima
i otkrijemo.
Ali ak i kad on u njima ne bi postojao, Sartrov stav
zbog toga ne bi bio prihvatljiviji, jer bi nas u tom sluaju
egzotina drutva suoila samo na irem planu sa jednom
nesvesnom teleologijom koja, iako je istorijska, potpuno iz
mie ljudskoj istoriji, to jest onom teleologijom ije nam
neke vidove otkrivaju lingvistika i psihoanaliza, i koja po
iva na zdruenom dejstvu biolokih (struktura mozga, po
vrede, unutranja luenja) i psiholokih mehanizama. ini
nam se da se tu nalazi kost" da se posluimo jednim
Sartrovim izrazom koju njegova kritika ne uspeva da
slomi. Uostalom, ona za to i ne haje, i to je najtei prekor
koji moemo da joj uputimo. Jer jeziki sistem ne poiva
ni u analitikom umu starih gramatiara, ni u konstituisanoj dijalektici strukturalne lingvistike, ni u konstituiuoj dijalektici individualnog praxis-a sueljenog sa praktino-inertnim, poto ga sve troje pretpostavljaju. Ling
vistika nas suoava sa jednim dijalektikim i totalizujuim
biem, ali ono se nalazi izvan (ili ispod) svesti i volje. Kao
nerefleksivna totalizacija, jezik je jedan ljudski um koji
ima svoje razloge, i koji ovek ne poznaje. A ako nam se
stavi prigovor da je on takav samo za subjekta koji ga interiorizuje polazei od teorije jeziku, odgovoriemo da od
tog subjekta, koji je jedno govorno lice, takav izgovor ne
treba prihvatiti; jer ista oiglednost koja mu otkriva pri
rodu jezika, otkriva mu i to da je ona bila takva i onda
kada je on nije poznavao (jer se pomou jezika ve sporazumevao sa drugima), i da e takva ostati i sutra a da on
toga nee biti svestan, poto njegov govor nikada nije bio
i nee biti rezultat svesne totalizacije jezikih zakona. Ali

320

321

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

ako kao govorno lice ovek moe da smatra svoje iskustvo

apodiktikim u jednoj drukijoj totalizaciji, onda ne vi
dimo vie zbog ega bi mu kao ivom subjektu isto isku
stvo bilo nepristupano u drugim biima, ne obavezno
ljudskim, ali ivim.
Taj metod mogao bi polagati pravo da se zove i progresivno-regresivni"; u stvari, metod koji Sartr opisuje
pod tim imenom nije nita drugo do etnoloki metod kak
vim se etnolozi jo odavno slue. Ali Sartr ga ograniava
na postupak koji mu prethodi. Jer, na metod nije prosto
progresivno-regresivan : on je dvostruko progresivan-regresivan. U prvoj etapi posmatramo doivljenu empirijsku
stvarnost, analiziramo je u sadanjosti, trudimo se da otkri
jemo ono to joj je u istoriji prethodilo ponirui to moe
mo dublje u prolost, a zatim iznosimo na povrinu sve
te injenice da bismo ih uklopili u jedan totalitet sa nekim
znaenjem. Onda poinje druga etapa koja predstavlja po
navljanje prve etape na jednom drugom planu i nivou :
ta interiorizovana ljudska stvar, koju smo se potrudili
da snabdemo svim njenim bogatstvom i svom njenom
originalnou, samo odreuje analitikom umu rastojanje
koje on treba da pree i zalet koji treba da uzme da bi
prebrodio jaz izmeu uvek nepredviene sloenosti tog
novog predmeta i intelektualnih sredstava kojima on sam
raspolae. Potrebno je, dakle, da se on, kao i dijalektiki
um, transformie u nadi da e, kada postane gipkiji, obuhvatniji i snaniji, svesti taj nepredvieni predmet na
neke druge i uklopiti taj originalni totalitet u druge tota
litete, i da e dijalektiki um, izdiui se tako malo-pomalo
na mnotvu predmeta koje je analitiki um osvojio, ugledati
druge horizonte i druge predmete. Taj postupak bi nesum
njivo poao pogrenim putem kad u svakoj etapi, a naro
ito onda kada veruje da je ona zavrena, ne bi bio u stanju
da se vrati natrag i pozabavi sobom kako bi ostao u vezi
sa doivljenim totalitetom, koji mu u isti mah slui kao
sredstvo i kao cilj. U tom vraanju na sebe, u kome Sartr
vidi jedno dokazivanje, mi pre vidimo jedno proveravanje,
poto po naem miljenju bie-svesno bia postavlja pro
blem koji ono samo ne moe da resi. Otkrie dijalektike

postavlja analitikom umu jedan nezaobilazan zahtev: da

objasni i sm dijalektiki um. Taj stalni zahtev obavezuje
analitiki um da neprekidno proiruje svoj program i
preobraava svoju aksiomatiku. Dijalektiki um, pak, ne
moe da objasni sm sebe, niti analitiki um.
Prigovorie nam se da je to proirivanje iluzorno,
zato to ga uvek prati prelaenje na ui smisao. Reklo bi
se da mi isputamo plen da bismo uhvatili senku, ono to
je jasno radi onog to je nejasno, ono to je oigledno radi
onog to je hipotetino, istinu radi naune fantastike.
(Sartr, str. 129). Pa i kad bi bilo tako, trebalo bi da Sartr
moe da dokae kako se pred njega samog ne postavlja ta
dilema, koja je neodvojiva od svakog pokuaja da se neto
obja?ni. Pravo pitanje nije u tome da saznamo da li, trudei
se da neto shvatimo, dolazimo do vie smisla ili gubimo
od njega, ve u tome da li smisao koji zadravamo vredi
vie od onoga koga smo se mudro odrekli. U tom pogledu,
izgleda nam da je od pouke koju su nam Marks i Frojd
zajedno dali Sartr usvojio samo njenu polovinu. Njih
dvojica nauili su nas tome da ovek ima smisla samo uko
liko se stavi na stanovite smisla; dovde se slaemo sa Sartrom. Ali, treba dodati da taj smisao nikad nije onaj pravi:
nadgradnje su omake koje su uspele" na drutvenom
planu. Uzaludno je, dakle, traiti najtaniji smisao od
istorijske svesti. Ono to Sartr naziva dijalektikim umom
samo je rekonstrukcija hipotetinih postupaka, izvedena
pomou onoga to on naziva analitikim umom. Nemogu
e je znati osim kada je re licu koje ih obavlja ne
analizirajui ih da li su oni u ma kakvoj vezi sa onim
to nam on njima kae, a u sluaju da jesu, oni bi se
mogli definisati samo terminima kojima se analitiki um
slui. Tako dolazimo do paradoksa koji predstavlja sistem
koji se poziva na kriterijum istorijske svesti da bi razliko
vao primitivce" od civilizovanih" ljudi, ali koji je na
suprot onome to tvrdi i sam antiistorian : on nam ne
prua konkretnu sliku istorije, ve apstraktnu shemu lju
di koji stvaraju takvu istoriju da ona moe da se ispolji
u njihovom postajanju u vidu sinhroninog totaliteta. On
se, dakle, odnosi prema istoriji kao primitivci prema ve21

322

DIVLJA

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

MISAO

noj prolosti: u Sartrovom sistemu istorija igra upravo

ulogu jednog mita.
I doista, problem koji postavlja Kritika dijalektikog
uma moe se svesti na sledei problem: pod kojim je uslovima moguan mit francuskoj revoluciji? Mi sami sprem
ni smo da prihvatimo da savremeni ovek treba da veruje u taj mit kako bi mogao u punoj meri da igra ulogu
pokretaa istorije, i da je u Sartrovoj analizi divno izdvojen
skup formalnih uslova koji su neophodni za postizanje
tog rezultata. Ali iz toga ne treba zakljuiti da je taj smi
sao, zato to je najbogatiji (pa, prema tome, i najsposobniji
da podstakne na praktinu akciju), ujedno i najistinitiji.
Ovde se dijalektika okree protiv sebe same: ta istina je
neodvojiva od jedne situacije, te ako se od nje udaljimo
kao to naunik to treba da uradi , ono to je izgledalo
kao doivljena istina najpre e se zamagliti i na kraju ie
znuti. ovek za koga se kae da je leviar jo se grevito
dri jednog perioda savremene istorije koji mu je pruao
preimustvo saglasnosti izmeu imperativa praktine akci
je i shema tumaenja. Moda je to zlatno doba istorijske
svesti ve prolo; a sama injenica da moemo bar da
zamislimo tu mogunost dokazuje da je u pitanju samo jedna
sluajna situacija, kao to bi moglo da bude sluajno po
deavanje jednog optikog instrumenta iji bi se objektiv
i ia nalazili u relativnom kretanju jedno u odnosu na
drugo. Jo jasno vidimo francusku revoluciju; ali jasno
bismo videli i Frondu da smo ranije iveli. Prva e, kao
to je to ve sluaj sa drugom, ubrzo prestati da nam prua
jednu koherentnu sliku prema kojoj bi naa akcija mogla
da se upravlja. Onda kada itamo de Reca, namee nam
se zakljuak nemoi misli da otkrije jednu shemu
tumaenja polazei od udaljenih dogaaja.
Na prvi pogled, reklo bi se da nema mesta kolebanju:
na jednoj strani su povlaeni, na drugoj siromani i eksploatisani; kako bismo onda mogli da se kolebamo? Mi smo
za Frondu. Meutim, narod u Parizu vode ugledne plemike
kue, iji je jedini cilj da svre svoje poslove sa Vlau, i
jedna polovina kraljevske porodice, koja bi elela da istisne
onu drugu. Sad smo ve samo upola za Frondu. Dvor,

323

pak, koji se sklonio u Sen-ermen, u prvi mah izgleda

kao stranka parazita koji ivotare od dobijenih povlastica
i izdravaju se od globljenja i zelenaenja na raun zajed
nice. Nije tako: on ipak ima jednu funkciju, poto ras
polae vojnom silom; on vodi borbu protiv stranaca, onih
panaca kojima se fronderi ne ustruavaju da upute poziv
na osvajanje Francuske, kako bi oni sami nametnuli svoje
prohteve tom istom Dvoru koji brani domovinu. Ali terazije opet preteu na drugu stranu: fronderi i panci zaje
dno predstavljaju stranku mira: princ od Kondea i Dvor
stalno trae ratnike avanture. Mi smo pacifisti i stoga
smo opet za Frondu. Pa ipak, zar vojni poduhvati Dvora
i Mazarena ne proiruju Francusku do njenih dananjih
granica, udarajui tako temelj dravi i naciji? Da njih nije
bilo, ne bismo bili ono to smo. Evo opet prelazimo na
drugu stranu.
Dovoljno je, dakle, da se istorija udalji od nas u vre
menu, ili da se mi od nje udaljimo u mislima, pa da njeno
interiorizovanje postane nemogue i da ona izgubi svoju
inteligibilnost, koja je u stvari iluzija koja prati njenu
privremenu interiorizovanost. Ali time nismo rekli da
ovek moe ili treba da se oslobodi te interiornosti. Nije
u njegovoj moi da to uini, te se za njega mudrost sastoji
u tome da posmatra sebe kako je doivljava, mada zna da
je to to on tako potpuno i snano doivljava mit koji e
se kao takav ukazati ljudima nekog budueg veka, a njemu
samom moda kroz nekoliko godina, i koji e ostati pot
puno nepoznat ljudima nekog budueg milenijuma. Svaki
smisao zavisi od nekog ueg smisla koji mu daje njegov
najvii smisao; i ako to vraanje unazad dovodi na kraju
do priznavanja jednog sluajnog zakona kome se moe
rei samo: stvari stoje tako, a ne drukije" (Sartr, str. 128),
u toj perspektivi nema niega uznemirujueg za misao
koju ne mui potreba ni za kakvom transcendencijom,
pa makar i u skrivenom vidu. Jer ovek bi postigao sve to
razumno moe da poeli samo pod uslovom da se pomi
ri sa tim sluajnim zakonom da je uspeo da odredi njegov
praktini oblik, a- sve ostalo postavi u jednu inteligibilnu
sredinu.
21*

324

325

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

Moglo bi se mnogo tota rei tom tobonjem konti

nuitetu naega ja, u kome mi vidimo zahtevima drutvenog
ivota odravanu iluziju i koji je, prema tome, odraz
spoljanjeg sveta u unutranjem svetu pre nego pred
met jednog apodiktinog iskustva. Ali, da bismo zapazili
da shvatanje istorije koje nam se predlae ne odgovara
niemu realnom, nije potrebno da resimo taj filosofski
problem. im se eli povlaen poloaj za istorijsko sa
znanje, oseamo da imamo pravo (koje inae ne bismo
pomiljali da koristimo) da podvuemo da sm pojam
istorijske injenice skriva dvostruku antinomiju. Jer, pret
postavka je da je istorijska injenica ono to se stvarno
dogodilo; ali gde se neto dogodilo? Svaka epizoda jedne
revolucije ili jednog rata razlae se u mnotvo psihikih
i linih reakcija; sve one izraavaju nesvesne evolucije,
a ove se razlazu na cerebralne, hormonalne ili nervne fe
nomene koji, opet, upuuju na fizike ili hemijske procese. . .
Prema tome, istorijska injenica nije u veoj meri data
nego druge injenice; istoriar ili pokreta istorijskog postajanja konstituie je izdvajanjem i kao pod pretnjom
beskonanog vraanja unazad.
Meutim, ono to vai za konstituisanje istorijske
injenice podjednako vai i za njeno odabiranje. I sa tog
gledita istoriar i uesnik u dogaajima odabiraju, seku
i kroje, jer bi ih zaista potpuna istorija suoila sa haosom.
U svakom kutku zemljine kugle nalazi se mnotvo poje
dinaca od kojih svaki totalizuje istorijsko postajanje na
nain koji se ne moe porediti sa nainom na koji drugi
to ine; i za jednog jedinog medu tim pojedincima svaki
trenutak sadri beskrajno mnogo fizikih i psihikih do
gaaja koji svi igraju odreenu ulogu u njegovoj totalizaciji. ak i ona istorija koja tvrdi da je opta, predstavlja
samo slaganje nekoliko lokalnih istorija jedne uz drugu,
pri emu su praznine u njima samima i izmeu njih
mnogo brojnije nego ispunjena mesta. A neosnovano
bi bilo verovati da bi se poveavanjem broja saradnika
i intenzivnijim istraivakim radom postigao bolji rezul
tat: zbog toga to istorija tei otkrivanju znaenja, ona
sebe samu osuuje na to da bira oblasti, razdoblja, ljudske

Medu savremenim filosofima Sartr svakako nije jedini

koji pripisuje istoriji posebnu vrednost na raun drugih
humanistikih nauka i zamilja je na skoro mistian nain.
Etnolog potuje istoriju, ali joj ne pridaje izuzetnu vred
nost. On je zamilja kao istraivanje koje dopunjava
njegovo sopstveno istraivanje: jedno iri lepezu ljud
skih drutava u vremenu, a drugo u prostoru. Ta razlika
je jo manja nego to izgleda, poto se istoriar trudi da
vaspostavi sliku iezlih drutava onakvih kakva su ona
bila u trenucima koji su predstavljali njihovu sadanjost;
dok se etnograf trudi da to bolje rekonstruie istorijske
etape koje su vremenski prethodile dananjim oblicima.
Izgleda da ovu simetriju izmeu istorije i etnologije
odbacuju neki filosofi koji preutno ili otvoreno osporavaju
da rasprostrtost u prostoru i sledovanje u vremenu pruaju
perspektive jednake vrednosti. Reklo bi se da u njihovim,
oima dimenzija vremena ima poseban ugled, kao da dijahronija zasniva jedan tip inteligibilnosti koji je, uporeden sa onim koji donosi sinhronija, ne samo nadmoniji,
ve i po svojoj prirodi specifinije ljudski.
Taj izbor lako je objasniti, ako ne i opravdati: raz
nolikost drutvenih oblika, koje etnologija zahvata raspo
reene u prostoru, javlja se u vidu jednog diskontinuira
nog sistema; meutim, uobraava se da istorija pomou
dimenzije vremena rekonstruie ne razliita stanja, ve
prelaenje iz jednog stanja u drugo u kontinuiranom vidu.
A kako mi sami verujemo da svoje lino postajanje opaa
mo kao jedno neprekidno menjanje, izgleda nam da se
istorijsko saznavanje poklapa sa onim to je oigledno
za na lini oseaj. Tako se zamilja da se istorija ne zado
voljava time da nam opisuje razna bia u sferi pojavnog,
ili da nam, u najboljem sluaju, omoguava da na mahove
proniknemo u interiornosti koje bi bile takve svaka za sebe,
mada bi ostajale jedna izvan druge, nego nam omoguaava da izvan nas samih dopremo do samoga bia menjanja.

326

DIVLJA

MISAO

grupe i pojedince u tim grupama, i da ih kao diskontinu

irane figure izdvaja iz jednog kontinuuma koji, u najboljem
sluaju, moe da poslui kao pozadina slike. Jedna zaista
sveobuhvatna istorija sama bi sebe neutralizovala: rezul
tat koji bi postigla bio bi ravan nuli. Ono to istoriju
ini moguom jeste to to se pokazuje da jedna podskupi
na dogaaja iz jednog odreenog perioda ima priblino
isto znaenje za grupe pojedinaca koji nisu obavezno doiveli te dogaaje, i koji ak mogu da ih posmatraju sa
odstojanja od vie vekova. Istorija, dakle, nije nikada isto
rija, ve istorija-za.* Pristrasna ak i onda kada tvrdi
da nije takva, ona neizbeno ostaje parcijalna, to opet
predstavlja jedan vid pristrasnosti. im nameravamo da
piemo istoriju francuske revolucije, znamo (ili bi trebalo
da znamo) da to nee moi da bude u isti mah i podjed
nako istorija kako ju je doiveo jakobinac, i istorija kako
ju je plemi doiveo. Pretpostavka je da su totalizacija
i jednog i drugog (od kojih je svaka antisimetrina u odno
su na drugu) podjednako istinite. Treba, dakle, izabrati
izmeu dve odluke: bilo usvojiti jednu od njih, ili neku
treu (jer ih ima bezbroj), i odrei se toga da se u istoriji
vidi opta totalizacija parcijalnih totalizacija; bilo prizna
ti svima podjednako realnost: ali u tom sluaju otkriemo
samo to da francuska revolucija, onakva kako se njoj
govori, nije postojala.
Istorija, prema tome, ne moe da izbegne tu obavezu,
koja je zajednika svakom vidu saznavanja, da upotrebljava
jedan kd za analizu predmeta kojim se bavi, ak (i naroito),
ako se tome predmetu pripisuje jedna kontinuirana real
nost.* Distinktivne odlike istorijskog saznavanja nisu posle* Razume se, rei e Sartrove pristalice. Ali itav njegov poduhvat potvruje
da ako subjektivnost istorije-za-mene moe da ustupi mesto objektivnosti
istorije-za-nas, nama, meutim, polazi za rukom da ja preobratimo u mi jedino
osuujui to mi da bude samo jedno ja na drugi stepen, i smo hermetiki zatvoreno
u odnosu na druga mi. Cena kojom se plaa iluzija savlaivanju nereive antinomije
(nereive u takvom sistemu) izmeu ja i drugog, sastoji se u tome to istorijska svest
dodeljuje Papuancima metafiziku funkciju Drugog. Svodei ih na sredstva koja
su taman toliko dobra da zadovolje njegov prohtev za filosofiranjem, istorijski um
odaje se jednoj vrsti intelektualnog ljudoderstva koje je po miljenju etnologa mnogo
odvratnije od onog drugog.
** I u ovom smislu moe se govoriti jednoj antinomiji istorijskog saznavanja:
ako tei da dopre do kontinuiranog, ono nije mogue, jer je osueno na beskrajno
vraanje unatrag; ali, da bismo ga omoguili, treba kvantifikovati dogaaje, posle
ega se temporalnost ukida kao povlaena dimenzija istorijskog saznavanja, jer
sa svakim dogaajem, im je kvantifikovan, moe da se postupa, kad god se ukae
potreba, kao da je on rezultat izbora meu prethodnim mogunostima.

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

327

dica odsustva jednog kda, koje je prividno, ve njegove

posebne prirode: taj kd sainjava hronologija. Nema
istorije bez datuma; da bismo se u to uverili dovoljno je
da posmatramo kako uenik uspeva da naui istoriju: on
je svodi na telo bez mesa iji skelet obrazuju datumi. Usta
lo se, ne bez razloga, protiv tog metoda koji istoriju ini
turom, ali se pritom esto padalo u suprotnu krajnost.
Ako datumi ne predstavljaju svu istoriju, ni ono to je
najzanimljivije u njoj, oni su elemenat ije bi odsustvo
dovelo do tog da sama istorija iezne, poto se sva njena
originalnost i specifinost sastoje u razumevanju odnosa
izmeu onoga to je postojalo i onoga to je dolo za njim,
a taj odnos bi bio osuen da nestane kada, bar virtuelno,
njegovi krajnji lanovi ne bi mogli da budu datirani.
Meutim, prava priroda hronolokog kodiranja mnogo
je sloenija nego to se to misli onda kada se istorijski
datumi zamiljaju u vidu jedne proste linearne serije.
Na prvom mestu, datum oznaava jedan trenutak u nekom
sledovanju: d2 dolazi posle dl, a pre d3 , sa tog stanovita,
datumi samo zamenjuju redni broj. Ali svaki datum je
i prost broj, i kao takav on izraava neko odstojanje u odno
su na najblie datume. Da bismo kodirali izvesne istorijske periode, upotrebljavamo mnogo, a za druge periode
manje datuma. Ta promenljiva koliina datuma kojima
se oznaavaju jednaki vremenski periodi pokazuje ono to
bi se moglo nazvati pritiskom istorije: ima toplih" hro
nologija; to su hronologije epoha u kojima brojni doga
aji imaju, po miljenju istoriara, karakter diferencijalnih
elemenata. Nasuprot tome, ima i takvih u kojima se za
njega (ako ne, razume se, i za ljude koji su u njima iveli)
dogodilo vrlo malo stvari, a ponekad i nita nije dogodilo.
Na treem mestu, i naroito, datum je lan u jednoj klasi.
Te klase datuma odreuje svojstvo svakog datuma da u
okviru svoje klase ima odreeno znaenje u odnosu na da
tume koji takoe njoj pripadaju, i odsustvo tog znaenja
u odnosu na datume koji pripadaju nekoj drugoj klasi.
Tako datum 1685. pripada klasi u koju ulaze i brojevi 1610,
1648, 1715; ali on nita ne znai u odnosu na klasu koju
obrazuju datumi: prvi, drugi, trei, etvrti milenijum, kao

328

329

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

ni u odnosu na klasu datuma: 23. januar, 17. avgust, 30.

septembar, itd.
Poto smo to utvrdili, da vidimo od ega se sastoji
kd istoriara. Svakako ne od datuma, poto se oni ne po
navljaju. Pomou brojeva se mogu kodirati promen
temperature, jer itanje jedne brojke na skali termometra
podsea na vraanje jedne prethodne situacije: kad god
proitam 0, znam da je mraz i oblaim svoj najtopliji
kaput. Ali, posmatran izdvojeno, neki istorijski datum bio
bi lien smisla, jer ne bi upuivao na neto drugo sem na
samoga sebe : ako nita ne znam novom veku, datum
1643. nita mi ne kae. Kd se, dakle, moe obrazovati
samo pomou klasa datuma, u kojima svaki datum ima
neko znaenje zato to sa drugim datumima stoji u slo
enim odnosima korelacije ili opozicije. Svaku klasu od
reuje neka uestalost, i ona pripada onome to bi se moglo
nazvati jednim predmetom ili jednom oblau istorije. Istorijsko saznavanje operie, dakle, na isti nain kao i aparat
sa moduliranom frekvencijom: kao ivac, ono ubacuje u
kodove jednu kontinuiranu i, kao takvu, asimbolinu
koliinu dogaaja pomou frekvencija impulsa koje su srazmerne njenim variranjima. to se tie same istorije, ona se ne
-moe predstavtiti u vidu aperiodine serije iji bismo samo
jedan deo poznavali. Istorija je jedna diskontinuirana sku
pina koju obrazuju razne oblasti istorije; svaku oblast odre
uje posebna frekvencija i diferencijalno kodiranje onoga to
je postojalo i onoga to je dolo za njim. Prelaenje sa
datuma koji sainjavaju jednu oblast na datume iz druge
oblasti isto toliko je nemogue kao i prelaenje sa realnih
na iracionalne brojeve. Tanije reeno, datumi koji pripa
daju jednoj klasi iracionalni su u odnosu na sve datume
iz drugih klasa.
Nije, dakle, samo iluzorno, ve i protivreno zamiljati
istorijsko postajanje kao neprekidni tok koji poi
nje preistorijom, kodiranom u desetinama ili stotinama
milenijuma, produava se po milenijumima poev od etvrtog
ili treeg milenijuma pre nove ere, i zatim nastavlja u vidu
istorije po vekovima, proarane, po ukusu svakog au
tora, slojevima istorije po godinama u okviru jednog stolea,

ili po danima u okviru jedne godine, ako ne i po asovima u

okviru jednog dana. Svi ti datumi ne obrazuju jednu seriju :
oni pripadaju razliitim vrstama. Da se zadrimo samo na
jednom primeru: nain kodiranja kojim se sluimo u
preistoriji ne uvodi u nain kodiranja koji nam slui za
modernu i savremenu istoriju: svaki kd upuuje na jedan
sistem znaenja koji se, teorijski bar, moe primeniti na
virtuelni totalitet ljudske istorije. Dogaaji koji imaju neko
znaenje za jedan kd, nemaju to znaenje za drugi kd.
Kodirane u sistemu preistorije, najuvenije epizode moderne
i savremene istorije prestaju da budu pertinentne, osim
moda (pa i to je potpuno neizvesno) izvesnih vidova naglog
demografskog razvoja posmatranog na nivou itave zemljine
kugle, pronalaska parne maine, elektriciteta i atomske
energije.
Ako se opti kd ne sastoji od datuma koji se mogu
poredati u linearnu seriju, ve od klasa datuma od kojih
svaka predstavlja samostalan sistem referencija, diskonti
nuirani i klasifikatorski karakter istorijskog saznavanja jasno
se pokazuje. Ono se slui jednom pravougaonom matricom:

u kojoj svaki red predstavlja klase datuma koje, shematizacije radi, moemo nazvati klasama asova, dana, godina,
vekova, milenijuma, itd., i koje zajedno obrazuju jednu
diskontinuiranu skupinu. U sistemu ovakvog tipa tobonji
istorijski kontinuitet postie se samo pribegavajui neosno
vanim i prokrijumarenim povezivanjima.
To nije sve. Ako se unutranje praznine u svakoj klasi
ne mogu popuniti datumima iz drugih klasa, ipak svaka
klasa, uzeta u celini, uvek upuuje na jednu drugu klasu,
koja sadri razlog jedne inteligibilnosti na koju prva ne
moe da polae pravo. Istorija XVII veka je istorija po
godinama", ali XVII vek, kao oblast istorije, pripada

330

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

jednoj drugoj klasi koja ga kodira u odnosu na prole

i potonje vekove; ta oblast novog veka postaje sada deo
jedne klase u kojoj se ona ukazuje u odnosu korelacije
i suprotnosti sa drugim vremenima": srednjim vekom,
starim vekom, savremenom epohom, itd. A te razne ob
lasti odgovaraju istorijama nejednake moi.
Biografska i anegdotska istorija nalazi se sasvim na
dnu lestvice i predstavlja onu slabu istoriju, koja ne sadri u
samoj sebi svoju sopstvenu inteligibilnost; ona je stie tek
kada je kao celinu uklopimo u jednu od nje jau istoriju;
ova istorija, opet, stoji u istom odnosu sa jednom klasom
vieg reda. Meutim, bili bismo u zabludi kada bismo mis
lili da se tim uklapanjima postepeno vaspostavlja potpuna
istorija; jer ono to se dobija na jednoj, gubi se na drugoj
strani. Biografska i anegdotska istorija najmanje obja
njava; ali ona je najbogatija sa stanovita obavetavanja,
jer posmatra osobenost pojedinaca i potanko izlae nijanse
u njihovom karakteru, zaobilazne naine ispoljavanja njihovih
motiva, faze odluivanja. To obavetavanje se shematizuje,
zatim povlai u drugi plan i na kraju iezava kada se
prede na sve jae" istorije.* Prema tome, u zavisnosti
od nivoa na koji se postavlja, istoriar gubi od obavetenosti onoliko koliko dobija u razumevanju, ili obrnuto, kao
da logika konkretnog eli da podseti na svoju logiku pri
rodu pravei u ilovai postajanja nejasnu skicu Gedelove
teoreme. U odnosu na svaku oblast istorije koju rtvuje,
relativni izbor istoriara uvek se kree samo izmeu jedne
istorije koja vie saoptava a manje objanjava, i jedne

istorije koja vie objanjava a manje saoptava. A ako, pak,

eli da izbegne tu dilemu, preostaje mu jedino da izae iz
istorije : bilo na njenom donjem kraju, ako ga traganje za
obavetenjima odvue od posmatranja grupa po matranju
pojedinaca, a zatim njihovih motivacija, koje zavise od nji
hove line istorije i temperamenta, tj. jedne infraistorijske
oblasti u kojoj gospodare psihologija i fiziologija; bilo na
njenom gornjem kraju, ako ga potreba za razumevanjem
podstakne da istoriju uklopi u , preistoriju, a preistoriju u optu evoluciju organizovanih bia koja se, pak, mo
e objasniti samo biolokim, geolokim i, najzad, kosmolokim terminima.
Ali postoji i drugi nain da se izbegne ta dilema a
da se pri tom istorija ne uniti. Dovoljno je da se pri
zna kako je istorija metod koji ne poseduje neki svoj po
sebni predmet, i da se, prema tome, ne prizna ekvivalentnost
pojma istorije i pojma oveanstva koju neki ele da nam
nametnu sa potajnom namerom da istorinost pretvore
u poslednje utoite jednog transcendentalnog humanizma:
kao da jedino odriui se svojih suvie nepostojanih ja
ljudi mogu ponovo da steknu, na planu mi, iluziju slobode.
U stvari, istorija nije vezana za oveka, niti za bilo
koji poseban predmet. Ona je sva u svome metodu, koji
je, kako iskustvo dokazuje, neophodan za popisivanje svih
elemenata bilo kakve strukture, ljudske ili neljudske.
Prema tome, ne samo da traganje za inteligibilnou ne
dovodi do istorije kao neega to se nalazi na njegovom kraju,
nego istorija slui kao polazite svakom takvom traganju.
Kao to se kae za izvesne pozive, istorija otvara sva vrata,
pod uslovom da se iz nje izae.

* Svaka oblast istorije obuhvata susednu niu oblast, a ulazi u susednu viu
oblast. Tada utvrujemo da je svaka slaba istorija jedne obuhvaene oblasti kom
plementarna u odnosu na jaku istoriju oblasti u koju ulazi, a protivrena u odnosu
na slabu istoriju te iste oblasti (utoliko to i ona sama predstavlja jednu obuhvaenu
oblast). Svaku istoriju prati, dakle, neodreeni broj antiistorija, od kojih je svaka
komplementarna u odnosu na ostale: istorija reda 1 odgovara istoriji reda 2, itd.
Razvoj znanja i stvaranje novih nauka postiu se stvaranjem antiistorija, koje po
kazuju da izvestan poredak, jedino mogu na jednom planu, prestaje to da bude
na drugom planu. Antiistorija francuske revolucije koju je Gobino zamislio protiv
rena je na planu na kome je Revolucija bila shvatana pre njega; ona postaje logi
ki zamisliva (to ne znai da je istinita) ako se postavimo na jedan novi plan, koji
je, uostalom, Gobino nespretno izabrao, to jest pod uslovom da preemo sa istorije
po godinama ili po vekovima (a takode i sa politike, drutvene i ideoloke isto
rije) na istoriju po milenijima ili viemilenijsku istoriju (a takode i na kulturnu
i antropoloku istoriju); ovaj postupak nije pronaao Gobino, i on bi se mogao na
zvati Bulenviljeova transformacija.

331

*
Ta druga stvar, na koju upuuje istorija kojoj nedostaju
referencije, dokazuje da istorijsko saznavanje, bilo kakva da
je njegova vrednost (koju ne pomiljamo da osporavamo),
ne zasluuje da se suprotstavlja drugim oblicima saznavanja
kao apsolutno povlaen oblik. Ranije* smo kazali da nju
Str. 308310.

332

333

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

otkrivamo ve ukorenjenu u divljoj misli, a sada shvatamo

zato se ona u njoj ne rascvetava. Osobenost divlje misli je
u tome to je ona vanvremenska; ona eli da obuhvati svet u
isti mah kao sinhronini i dijahronini totalitet, i znanje koje
ona u njemu stie lii na sliku sobe koju dobijamo pomou
na suprotnim zidovima privrenih ogledala koja jedno
drugo reflektuju (kao i predmete u prostoru to ih raz
dvaja) a pri tom nisu strogo paralelna. Tom prilikom
istovremeno se obrazuje mnotvo slika, i nijedna od njih
nije potpuno ista; prema tome, svaka slika nas samo delimino upoznaje sa dekoracijom i nametajem, ali sve za
jedno karakteriu nepromenljiva svojstva koja izraavaju
jednu istinu. Divlja misao produbljuje svoje poznavanje
pomou raznih imagines mundi. Ona gradi duhovna zdanja
koja joj olakavaju razumevanje sveta zato to lie na
njega. U tom smislu bilo je mogue definisati je kao misao
zasnovanu na analogiji.
Ali, u tom istom smislu, ona se razlikuje od pripitom
ljene misli, iji jedan vid predstavlja istorijsko saznavanje.
Staranje za uspostavljanjem kontinuiteta koje nadahnjuje
istorijsko saznavanje ukazuje se, doista, kao ispoljavanje na
planu vremena, ne vie saznavanja diskontinuiranog i po
analogiji, ve intersticijalnog i objedinjavajueg saznavanja:
umesto da udvaja predmete pomou shema koje dobijaju
ulogu naknadno dodatih predmeta, ono se trudi da prevazide prvobitnu diskontinuiranost povezujui meusobno
predmete. Ba se taj um, koji se potpuno posveuje sma
njivanju razmaka i uklanjanju razlika, s pravom moe
nazvati analitikim". Zbog jednog nedavno podvuenog
paradoksa, za modernu misao kontinuiranost, promenljivost, relativnost i determinizam idu zajedno." (Oe, str.
475).
Tu analitiku i apstraktnu kontinuiranost neki e, bez
sumnje, suprotstaviti praxis-u onakvom kakvog ga doivlja
vaju konkretna lica. Ali pokazuje se da je ova kontinuiranost
izvedena kao i ona prva, poto je ona samo nain svesnog opa
anja psiholokih i fiziolokih procesa koji su, zauzvrat, diskon
tinuirani. Mi ne osporavamo da se um razvija i preobraava
u praktinoj sferi: nain na koji ovek misli odraava nje-

gove odnose sa svetom i ljudima. Ali da bi praxis mogao

da se doivi kao misao, potrebno je najpre (u logikom, a
ne istorijskom smislu) da misao postoji, to jest da su dati
poetni uslovi za njeno postojanje u vidu objektivne struk
ture psihizma i mozga bez koje ne bi bilo ni praxis-a, ni
misli.
Prema tome, onda kada divlju misao opisujemo kao
sistem pojmova koji su zarobljeni" u raznim slikama, mi
se nimalo ne pribliavamo robinzonijadama (Sartr, str.
642643) konstituiue dijalektike: svaki konstituiui um
pretpostavlja postojanje jednog konstituisanog uma. Ali ak
i ako prihvatimo kruno kretanje na koje se Sartr poziva da bi
odstranio ono to je podozrivo" u prvim etapama njegove
sinteze, ovoga puta on nam predlae upravo robinzonijade
umesto opisa fenomena kada tvrdi da vaspostavlja smisao
razmene ena, potlaa*, ili dokazivanja pravila sklapanju
brakova u njegovom plemenu koje vri jedan melaneanski
divljak. Sartr se tada poziva na proivljeno razumevanje u
praxis-u organizatora, to predstavlja neobinu formulu kojoj
nita ne odgovara u stvarnosti, osim moda neprozirnost ko
jom se svako strano drutvo odupire onome to ga spolja
posmatra i koja ga navodi da u njega projektuje, u obliku
pozitivnih svojstava, praznine iz svoga sopstvenog posmatranja. Dva primera pomoi e nam da blie odredimo svoju
misao.
Svakom etnologu mora da padne u oi injenica da u i
tavom svetu naj razliiti ja drutva na isti nain konceptualizuju svoje obrede posveivanja. U Africi ili u Americi, u
Australiji ili u Melaneziji, ti obredi vre se prema istoj shemi:
najpre se simbolino ubijaju" iskuenici koji su otrgnuti od
svojih porodica, a zatim ih dre sakrivene u umi ili ibljaku,
gde su podvrgnuti muenjima iz zagrobnog ivota; posle toga
oni se ponovo raaju" kao lanovi drutva. Kada ih vrate
njihovim pravim roditeljima, ovi glume sve faze novog
* Potla je ritual indijanskog porekla koji se sastoji u sledeem: jedno ple
me skupi svu hranu kojom raspolae, i ako je potrebno ono e se i zaduiti da bi
pozvalo neko susedno pleme na to je mogue raskoniju gozbu. Ovo drugo pleme
mora da uzvrati poziv i prvom plemenu priredi podjednako raskonu gozbu. Ako
u tome ne uspe, ono gubi svoj ugled i njegovi pripadnici moraju da priznaju prven
stvo onima koje nisu uspeli da dostignu u raskoi. Prim. prev.

334

DIVLJA

MISAO

poroaja i pristupaju prevaspitavanju tih deaka koje obuh

vata ak i osnovne pokrete pri uzimanju hrane i oblaenju.
Bilo bi primamljivo protumaiti taj skup pojava kao dokaz da
je u tom stadijumu misao u potpunosti stopljena sa praxis-om. Ali to bi znailo videti stvari naopake, poto je, na
protiv, ba nauni praxis u nas odstranio iz pojmova smr
ti i roenja sve to u njima nije odgovaralo pukim fizio
lokim procesima, uinivi ih tako nepodobnim da pre
nose i neka druga znaenja. U drutvima u kojima po
stoje obredi posveivanja, roenje i smrt pruaju mate
rijal za bogato i raznovrsno konceptualizovanje, zato to
jedno postizanje praktinog efekta usmereno na nauno
poznavanje koje njima nedostaje nije oduzelo tim
pojmovima (i tolikim drugim) glavni deo jednoga smisla
koji prevazilazi razlikovanje izmeu stvarnog i imaginarnog:
to je potpuni smisao ije samo privienje jo umemo da
doaramo na maloj sceni figurativnog jezika. Prema tome,
ono to nam izgleda kao nekakva stopljenost jeste obeleje
misli koja prosto - naprosto ozbiljno shvata reci kojima se
slui, dok mi u slinim prilikama vidimo samo igre"
reci.
Tabu tasta i tate i svekra i svekrve prua materijal
za priu koja drugim putem dovodi do istog zakljuka.
esta zabrana svakog fizikog ili govornog dodira iz
meu bliskih srodnika uinila se tako udna etnolozima
da su se oni, da bi je objasnili, dovili na taj nain to su
poveali broj hipoteza, ne proveravajui uvek da li one
jedna drugu ne ine izlinom. Tako, na primer, retku poja
vu enidbe sestrom od strica ili tetke po oevoj strani u
Australiji Elkin objanjava pomou pravila da e se muka
rac, s obzirom da mora da izbegava svaki dodir sa svojom
tatom, dosetiti da izabere enu meu onim enama koje
su potpuno strane njegovoj sopstvenoj lokalnoj grupi (kojoj
pripadaju sestre njegovoga oca). Samo to pravilo imalo bi
svrhu da sprei otimanje majke i erke ljubav istoga oveka; najzad, izgleda da je ono bilo protegnuto na enine
babu i dedu. Prema tome, imamo etiri oprena tumaenja
jedne jedine pojave; prema prvom ona je funkcija
jednog tipa braka, prema drugom rezultat jedne

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

335

psiholoke raunice, prema treem zatita protiv na

gonskih tenji, i prema etvrtom proizvod asocijacije
po kontgvitetu. Meutim, pomenuti autor jo nije zadovoljan,
poto po njegovom miljenju za tabu tasta postoji peto tu
maenje: tast je poverilac oveka kome je dao svoju erku,
i zet osea da se pred njim nalazi u podreenom poloaju.
(Elkin 4, str. 6667, 117120).
Zadovoljiemo se poslednjim tumaenjem, koje pot
puno obuhvata sve razmotrene sluajeve i ini izlinim
ostala tumaenja time to podvlai njihovu naivnost. Ali
zato je te obiaje toliko teko postaviti na njihovo pravo
mesto? Izgleda nam da se to moe ovako objasniti: oni obi
aji naeg vlastitog drutva koje bismo mogli uporediti sa nji
ma, i u kojima bismo nali znak za raspoznavanje pomou
koga bismo mogli da ih otkrijemo, kod nas su razdvojeni,
dok se u tim egzotinim drutvima oni javljaju zdrueni,
zbog ega ne moemo da ih prepoznamo.
Kod nas je poznat tabu eninih roditelja, ili bar ne
to to njemu priblino odgovara, to jest tabu koji nam zabra
njuje da se obraamo efovima drava i suverenima, i na
reuje da im ostavljamo slobodan prolaz. Svaki protokol
potvruje taj tabu : ne smemo se prvi obratiti Predsedniku
Republike ili engleskoj kraljici: a ostajemo podjednako
uzdrani i onda kada nepredviene okolnosti stvore, iz
meu neke visoke linosti i nas samih, uslove za dodir
neposredniji od onog koji bi dopustila postojea drutvena
distancija. sad, u veini drutava poloaj onog ko daje enu
podrazumeva drutvenu (ponekad i ekonomsku) nadmonost,
a poloaj onog ko uzima enu podreenost i zavisnost.
Ta nejednakost lica koja su se orodila moe se objektivno
izraziti u institucijama, u vidu nepostojane ili vrste hi
jerarhije; ili se, pak, ona subjektivno izraava u sistemu
medulinih odnosa pomou povlastica i zabrana. Prema
tome, nikakva se tajna ne krije u obiajima iju nam unu
tranju stranu otkriva doivljeno iskustvo. Nas samo zbu
njuju uslovi u kojima su se oni konstituisali, jer su razliiti
u svakom pojedinom sluaju. Oni su kod nas jasno odvojeni
od drugih obiaja i vezani za jedan nedvosmislen kontekst.
Zauzvrat, u egzotinim drutvima isti obiaji i isti kontekst

336

337

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

kao da su srasli sa drugim obiajima i sa jednim drugim kon

tekstom: kontekstom porodinih veza sa kojim nam oni izgle
daju nespojivi. Mi teko moemo da zamislimo da, u pri
vatnom ivotu, zet Predsednika Republike vidi u njemu pre
efa drave nego tasta; a ako se suprug engleske kraljice
javno vlada kao njen prvi podanik, imamo jake razloge
da pretpostavimo da se on, kada ostanu nasamo, ponaa
prosto-naprosto kao njen mu. Prema takvoj linosti ta
osoba ponaa se na jedan ili drugi nain. Povrno gledan,
tabu eninih roditelja izgleda udan otuda to oni u isti mah
imaju i jedan drugi status.
Prema tome, kao to smo to ve utvrdili za intelektualne
operacije, taj sistem ideja i stavova ukazuje se ovde samo
otelovljen. Sam po sebi, on ne sadri nita to bi etnologa
moglo da zbuni: moj odnos sa Predsednikom Republike
sastoji se iskljuivo u potovanju negativnih pravila s moje
strane, poto u nedostatku drugih veza nae mogune od
nose potpuno odreuje pravilo da mu se ja neu obratiti,
osim ako me on sm na to ne navede, i da u se drati
na odstojanju punom potovanja. Ali dovoljno bi bilo
da taj apstraktni odnos bude obuhvaen jednim kon
kretnim odnosom, i da se povezu stavovi svojstveni svakom
od tih odnosa pa da u svojoj porodici budem sputan kao i
neki australijski uroenik. Ono to nam izgleda kao vea
jednostavnost u drutvenim odnosima i vea intelektualna
pokretljivost, potie otuda to mi radije upotrebljavamo delove, ako ne ak i sitninu jednoga del", dok je uroenik
logiki tedia; on neprekidno vezuje konce, neumorno slae
i povezuje sve vidove stvarnosti, bili oni fiziki, drutveni
ili duhovni. Mi pekuliemo sa svojim idejama; a za njega
su one pravo blago. Divlja misao praktino primenjuje
jednu filosofiju konanosti.
I to je jedan od razloga probuenog interesovanja koje
ona izaziva. Taj jezik sa ogranienim renikom, koji ume
da izrazi bilo kakvu poruku spojevima suprotnosti iz
meu sastavnih delova, ta sadrinska logika za koju su sadrine neodvojive od forme, ta sistematika konanih klasa,
taj svet sainjen od znaenja, ne ukazuju nam se vie kao
retrospektivni svedoci vremena . . . u kome je nebo po

zemlji koraalo i ivelo u jedom narodu bogova", i koje

pesnik evocira samo zato da bi upitao treba li aliti za njim ili
ne. To vreme danas nam je vraeno zahvaljujui otkriu
sveta informacije u kome opet vladaju zakoni divlje misli:
vraeno nam je i nebo koje koraa po zemlji u jednom na
rodu odailjaa i primalaca ije poruke, dok god krue,
predstavljaju predmete fizikog sveta i mogu da budu shva
ene u isti mah spolja i iznutra.
Misao da se svet primitivaca (ili tobonjih primitivaca) sastoji poglavito od poruka nije nova. Ali do nedavno
je pripisivana negativna vrednost onome to je pogreno
smatrano jednom distinktivnom odlikom, kao da ta raz
lika izmeu sveta primitivaca i naeg sveta sadri obja
njenje za njihovu duhovnu i tehnoloku podreenost, dok
ih ona pre stavlja na ravnu nogu sa modernim teoretia
rima dokumentacije.* Trebalo je da fizika otkrije da jedan
semantiki svet ima sva obeleja jednog apsolutnog pred
meta da bi se priznalo da je nain na koji primitivci konceptualizuju svoj svet ne samo koherentan, ve ba onaj
nain koji se namee kada je u pitanju predmet ija osnovna
struktura prua sliku jedne diskontinuirane sloenosti.
U isti mah bila je prebroena prividna antinomija
izmeu logikog i predlogikog mentaliteta. Divlja misao
je logina u istom smislu i na isti nain kao i naa, ali samo
kao ona naa misao koja se trudi sa upozna jedan svet
kome istovremeno priznaje fizika i znaenjska svojstva.
I kad otklonimo taj nesporazum, ipak ostaje nepobitno
da se, nasuprot onome to je Levi-Bril mislio, ta
misao slui putevima razuma, a ne afektivnosti; razlikova
njima i suprotstavljanjima, a ne meanjem i participacijom.
Iako taj izraz jo nije bio uao u upotrebu, brojni Dirkemovi
i Mosovi tekstovi pokazuju da su oni bili shvatili da je tako
zvana primitivna misao u stvari jedna kvantifikovana misao.
* Dokumentalist ne odbacuje i ne razmatra sadrinu del koja analizira
zato da bi iz njih izvukao sastavne jedinice za svoj kd, ili zato da bi ih prilagodio
bilo kombinujui ih meusobno, bilo rastavljajui ih na jo sitnije jedinice ako je
to potrebno. On, prema tome, postupa sa autorima kao da su oni bogovi, ija bi
otkrovenja bila ispisana na hartiji umesto u ivim biima i stvarima i, u isti mah,
imala istu sakralnu vrednost zbog svog u najveem stepenu znaenjskog karaktera
koji bilo iz metodolokih, bilo iz etnolokih razloga ne moemo takva je pret
postavka a da ne priznamo u oba sluaja.
22

338

339

DIVLJA MISAO

ISTORIJA I DIJALEKTIKA

Prigovorie nam se da izmeu misli primitivaca i na

e misli postoji jedna bitna razlika: teorija informacija
interesuje se za poruke koje to stvarno jesu, dok primi
tivci pogreno smatraju porukama obina ispoljavanja
fizikog determinizma. Ali ima dva razloga koji potiru vrednost ovog argumenta. Na prvom mestu, teorija informacija
bila je primenjivana na sve sluajeve i ona obuhvata i feno
mene koji nemaju karakter poruka, to jest bioloke feno
mene; iluzije totemizma imale su bar tu dobru stranu to
su istakle da fenomenima toga reda pripada najvanije
mesto u ekonomiji klasifikacionih sistema. Postupajui sa
ulnim svojstvima ivotinjskog i biljnog carstva kao da su
ona delovi jedne poruke, i otkrivajui u njima signature"
dakle znake , ljudi su poinili greke u odreivanju: deo
koji ima neko znaenje nije uvek bio onaj koji su oni sma
trali takvim. Ali u nedostatku savrenih instrumenata
koji bi im omoguili da ga trae tamo gde se on najee
nalazi, to jest na nivou onog to se vidi pod mikroskopom,
oni su ve nazirali, kao kroz neku koprenu", principe tu
maenja; da bi se otkrila njihova heuristika vrednost i
saglasnost sa stvarnou, bila su potrebna najnovija otkria
telekomunikacije, elektronske maine za raunanje i
elektronski mikroskop.
Pre svega, iz injenice da poruke (za vreme njihovog
prenoenja, kada one objektivno postoje izvan svesti odai
ljaa i primalaca) pokazuju svojstva koja su im zajednika
sa fizikim svetom, proizlazi da su ljudi, varajui se u po
gledu fizikih fenomena (ne apsolutno, ve u odnosu na
nivo na kome su ih opaali), i tumaei ih kao da su po
ruke, ipak mogli da otkriju neka njihova svojstva. Da bi
teorija informacija mogla da bude izgraena, bilo je, bez
sumnje, neophodno da se otkrije da svet informacija pred
stavlja deo, ili jedan vid sveta prirode. Ali poto je do
kazana valjanost prelaenja sa zakona prirode na zakone
informacija, ona podrazumeva i valjanost obrnutog pre
laenja: onoga koje ve hiljadama godina omoguava lju
dima da se putevima informacija priblie zakonima pri
rode.

Svakako, svojstva koja su dostupna divljoj misli nisu

svojstva koja privlae panju naunika. U zavisnosti od
svakog posebnog sluaja, fizikom svetu pristupa se sa dva
suprotna kraja : jednog koji je krajnje konkretan, i drugog koji
je krajnje apstraktan; i iz dva ugla, bilo ugla ulnih kvaliteta,
bilo ugla formalnih svojstava. Ali injenica da je trebalo, te
orijski bar (i da se nisu odigrale nagle promen u perspektivi),
da se ta dva pristupa spoje, objanjava to su i jedan i dru
gi, meusobno nezavisno u vremenu i prostoru, dove
li do dva razliita, iako podjednako pozitivna tipa zna
nja: do znanja koje poiva na jednoj teoriji ulnog i koje
i dalje zadovoljava nae osnovne potrebe pomou vetina zahvaljujui kojima je nastala civilizacija, to jest pomou
zemljoradnje, stoarstva, grnarstva, tkanja, uvanja i pri
premanja hrane, itd., iji procvat poinje u neolitsko doba, i
znanja koje se odmah postavlja na plan inteligibilnog, i iz
koga je proizala savremena nauka.
Bilo je, zaelo, potrebno ekati do polovine ovoga veka
da bi se ukrstili putevi koji su dugo bili odvojeni : put koji
zaobilazno, preko komunikacije, vodi fizikom svetu, i put
za koji od nedavno znamo da preko fizike vodi svetu ko
munikacije. itav proces ljudskog saznavanja dobija tako
karakter jednog zatvorenog sistema. Priznati da je nauni
duh u svom najmodernijem vidu, zahvaljujui susretu koji je
samo divlja misao umela da predvidi, zaelo doprineo pot
vrivanju njenih principa i vaspostavljanju njenih prava,
znai ostati i dalje veran njenom nadahnuu.
12. jun 16. oktobar 1961.

22*

DODATAK

DODATAK

divljem cvetu danino* (Viola tricolor L. : poljski

cvet danino; plava sasa) kae se:
Nekada je trobojna ljubiica (divlji cvet danino) lepe
mirisala od martovske (ili miriljave ljubiice). Ona je tada
rasla usred ita koje su gazili oni to su hteli da je uberu.
Ljubiica se saali na ito i smerno zamoli Svetu Trojicu
da joj oduzmu miris. Molba joj bi usliena, pa je zbog
toga zovu cvet Svete Trojice." (Pancer I I , 203, naved. kod
Perea, str. 151).
Cvet domaih varijeteta krase dve (ljubiasta i uta, ili
uta i bela), a ponekad i tri (ljubiasta, uta, beloukasta)
ivo kontrastirane boje . . . Na nemakom se danino zove :
Stiefmtterchen: mala maeha. Po narodnom tumaenju
raskona latica u obliku mamuze predstavlja maehu (dru
gu oevu enu), dve susedne latice, takode vrlo ivih boja,
predstavljaju decu, a gornje latice (ije su boje neto blede), decu iz prvog braka. U poljskom folkloru sreemo
neto drukije simbolino tumaenje, koje utoliko vie
zasluuje panju to uzima u obzir poloaj ainih li
stia, i u isti mah ima isto toliko bogatu pesniku sadrinu
* Na omotu francuskog izdanja ovoga del data je fotografija divljeg cveta
danino koji se na francuskom jeziku oznaava istim recima kao i divlja misao
la pense sauvaget, iz ega se vidi da je autor izabrao taj cvet kao poetski simbol
za divlju misao. U naslovu srpskohrvatskog prevoda to se, na alost, nije moglo
pokazati, pa je on tako izgubio poetsku dimenziju koju ima naslov originala.
Prim. prev.

341

kao i nemaka verzija. Donja najvea latica oslanja se sa

svake strane na jedan aini listi: to je maeha to sedi
u naslonjai. Dve susedne latice, takode raskonih boja,
oslanjaju se na po jedan aini listi i predstavljaju decu
iz drugog braka, od kojih svako sedi na jednoj stolici. Obe
gornje latice, ija je boja manje sjajna, oslanjaju se bono
na mamuzu aice koja se propinje izmeu njih: to su
sirota deca iz prvog braka koja moraju da se zadovolje
jednom stolicom za njih dvoje. Vagner (In die Natur,
str. 3) dopunjava ovo tumaenje. Latica raskone boje
to jest maeha mora da se, zato to je kanjena, povije,
a sirota deca iz prvog braka (gornje latice) okrenuta su
nagore. Divlji cvet danino upotrebljava se za pripremanje
aja koji preiava krv, zvanog aj svete Trojice. (Hefer i Kr.).
Tumaenje u kome se pominju maeha, dva brata
iz drugog braka od kojih svaki ima jednu stolicu, i dva
brata iz prvog braka koji dele jednu stolicu, veoma je sta
ro . . . Prema Aschersoris Quallen, latice simbolino pred
stavljaju etiri sestre (dve iz prvog i dve iz drugog braka),
dok maehu predstavlja peta, neparna latica." (Trajhel,
Volkstmliches).
Vi se divite mojim laticama, kae cvet ljubiice, ali
pogledajte ih izblie: njihova veliina i ukrasi su razli
iti. Donja latica se iri, to je zla maeha koja sve prisvaja :
ona se u isti mah smestila na dvema stolicama, poto se,
kao to vidite, dva aina listia nalaze pod tom velikom
laticom. Desno i levo od nje nalaze se njene keri; svaka
ima svoju stolicu. Vrlo daleko od nje vide se dve gornje
latice: to su njene pastorke, koje su se skromno uurile
na jednoj stolici. Tada se dobri Bog raali nad sudbinom
naputenih pastorki: on kazni zlu maehu okreui cvet
nanie: maeha koja je bila na vrhu kada je cvet bio okre
nut licem nagore, nalazie se ubudue dole, i velika grba
porae joj na leima; njenim erkama, kao kazna za nji
hovu oholost, izrasta brada (osje) koja e ih uiniti smenim u oima sve dece koja e ih videti; dok se prezrene
pastorke sada nalaze iznad njih." (Herrn. Vagner, In die
Natur, str. 3; naved. kod Brankija Pflanzensagen).

342

D I V L J A MISAO

Evo zato se cvet danino zove Syrotka (sirotica).

Bio jednom jedan ovek koji je imao enu i dve keri.
ena mu umre i on se drugi put oeni enom to je imala
dve keri. Ova je uvek davala samo jednu stolicu obema
pastorkama, svojim kerima davala je po jednu, a za
sebe je ostavljala dve. Kada su sve pomrle, sveti Petar
naredi im da sednu na isti nain, i upravo to nam danas
pokazuje cvet danino. Dve sirotice to su uvek morale
da budu zadovoljne jednom jedinom stolicom, u alosti
su i potpuno su bele, dok su keri iz drugog braka ukra
ene ivim bojama i nisu u alosti. Maeha, koja sedi na
svojim dvema stolicama, sva je u plavoj i crvenoj boji, i
ni ona nije u alosti." (Legenda iz Luica, V. fon ulenburg, Wendisches Volksthum, 1882, str. 42).
*
Jednog dana brat se bez znanja roditelja oeni
sestrom (ne znajui da mu je sestra). Kada oboje saznadoe za svoj nevoljni zloin, tolika ih tuga spopade da se
Bog na njih saali i pretvori ih u ovaj cvet (danino), koji
je zadrao ime bratky (braa). [Legenda iz Ukrajine,
Etnografska revija (na ruskom), tom I I I , 1889, str. 211
(Th. V.)].
Prema Rolanu, Flora, tom I I , str. 179181.

BIBLIOGRAFIJA

Alviano, F. de :
Notas etnograficas sobre os Ticunas do Alto Solimes.
Revista do Instituto Historico e Geografico Brasileiro, vol.
180, 1943.
Anderson, A. J. O. and Dibble, Ch. E:
Florentine Codex. Book 2, Santa F, N. M., 1951.
Anderson, E. :
Plants, Man and Life, Boston, 1952.
Anthony, H. G.:
Field Book of North American Mammals, New York, 1928.
Auger, P.:
Structures et complexits dans l'univers de l'antiquit
nos jours. Cahiers d'histoire mondiale, vol. 6, n 3, Neuchtel, 1960.
Balandier, G.:
Phnomnes sociaux totaux et dynamique sociale. Cahiers
internationaux de sociologie, vol. 30, Paris, 1961.
Balzac. H. de :
La Comdie humaine, 10 vol. Bibl. de la Pliade, Paris, 19401950.
Barrett, S. A. :
Totemism among the Miwok. Journal of American Folklore, vol. 21, Boston-New York, 1908.
Barrows, D. P . :
The Ethno-Botany of the Coahuilla Indians of Southern California, Chicago, 1900.
Bateson, G.:
Naven, Cambridge, 1936.
Beattie, J. H. M . :
Nyoro Personal Names. The Uganda Journal, vol. 21, n l ,
Kampala, 1961.
Beckwith, M. W.:
Mandan-Hidatsa Myths and Ceremonies.

344

345

D I V L J A MISAO

BIBLIOGRAFIJA

Memoirs of the American Folklore Society, vol. 32, New York,

1938.
Benedickt, P. K. :
Chinese and Thai Kin numeratives. Journal of the American Oriental Society, vol. 65, 1945.
Beidelman, T. O. :
Right and Left Hand among the Kaguru: A note on Symbolic
Classification. Africa, vol. 31, n 3, London, 1961.
Bergson, H. :
Les Deux Sources de la morale et de la religion, 88 e d., Paris, 1958.
Beth, . W. :
Les Fondements logiques des mathmatiques, Paris, 1955.
Boas, F. :
(1) Introduction t o : James Teit, Traditions od the Thompson
River Indians of British Columbia. Memoirs of the American Folklore Society, vol. 6, 1898.
(2) Handbook of American Indian Languages, Part 1. Bulletin
40, Bureau of American Ethnology, Washington, D. C, 1911.
(3) The Origin of Totemism,/Imenazrc Antropologist, vol. 18, 1916.
(4) Ethnology of the kwakiutl, 35th Annual Report, Bureau of
American Ethnology, 2 vol, (1913-1914), Washington, D. C,
1921.
(5) Mythology and Folk-Tales of the North America Indians.
Reprinted in: Race, Language and Culture. New York, 1940.
Bochet, G. :
Le Poro des Dieli. Bulletin de l'Institut Franais d'Afrique noire, vol. 2 1 , n o s 1-2, Dakar, 1959.
Bowers, A. W. :
Mandan Social and Ceremonial Organization, Chicago, 1950.
Brndal, V. :
Les Parties du discours, Copenhague, 1928.
Brouillette, B. :
La Chasse des animaux fourrure au Canada, Paris, 1934.
Capell, A. :
Language and World View in the Northern Kimberley,
W. Australia. Southwestern Journal of Anthropology, vol.
16, a 1, Albuquerque, 1960.
Carpenter, E. :
(Communication personnelle, 26-10-61.)
Charbonnier, G. :
Entretiens avec Claude Lvi-Strauss, Les Lettres Nouvelles
10, Paris, 1961.
Coghlan, H. H. :
Prehistoric Copper and some Experiments in Smelting.
Transactions of the Newcomen Society, 1940.
Colbacchini, P. A. et Albisetti, P. C. :
Os Bororos Orientais, Sa Paulo-Rio de Janeiro, 1942.
Comte, A. :
Cours de philosophie positive, 6 vol., Paris, n. d., 1908.

Conklin, H. C. :
(1) The relation of Hanunoo Culture to the Plant World. Doctoral
Dissert., Yale, 1954 (microfilm).
(2) Hanunoo Color Categories. Southwestern Journal of Anthropology, vol. 11, n 4, Albuquerque, 1955.
(3) Betel Chewing among the Hanunoo. Proceedings of the 4th Fareastern Prehistoric Congress, Paper n 56, Quezon City
(Nat. Res. Council of the Philippines), 1958.
(4) Lexicographical Treatment of Folk Taxonomies, mimeogr., 1960.
Cooke, Ch. A. :
Iroquois Personal Names-Their Classification, Proceedings
of the American Philosophical Society, vol. 96, fasc. 4, Phikdelphia, 1952.
Cruz, M. :
Dos nomes entre os Bororos. Revista do Institute Historico e Geografico Brasileiro, vol. 175 (1940), 1941.
Cunnison, L G . :
The Luapula Peoples of Northern Rhodesia, Manchester, 1959.
Delatte, A. :
Herbarius: Recherches sur le crmonial usit chez les anciens pour la cueillette des simples et des plantes magiques.
Bibl. de la Fac. de Phil, et Let. Univ. de Lige, fasc. L X X X I ,
Lige-Paris, 1938.
Dennett, R. E. :
Nigerian Studies, London, 1910.
Dennler, J. G. :
Los nombres indigenas en guarani. Physis n 16, Buenos
Aires, 1939.
Densmore, F. :
(1) Papago Music. Bulletin 90, Bureau of American Ethnology,
Washington, D. C, 1929.
(2) Mandan and Hidatsa Music. Bulletin 80, Bureau of American Ethnology, Washington, D. C, 1923.
Diamond, S. :
Anaguta Cosmography: T h e Linguistic and Behavioral Implications. Anthropological Linguistics, vol. 2, n 2, 1960.
Dickens, Ch. :
Great Expectations, Complete Works, 30 vol., New York
and London, s. d.
Dieterlen, G. :
(1) Les Correspondances cosmo-biologiques chez les Soudanais.
Journal de Psychologie normale et pathologique, 43 e anne,
n 3, Paris, 1950.
(2) Classification des vgtaux chez les Dogon. Journal de la
Socit des Africanistes, tome X X I I , Paris, 1952.
(3) Parent et Mariage chez les Dogon (Soudan franais). Africa,
vol. 26, n 2, London, April 1956.
(4) Mythe et organisation sociale au Soudan franais. Journal
de la Socit des Africanistes, tome XXV, fasc. I et I I , 1955.

346

DIVLJA MISAO

(5) Mythe et organisation sociale en Afrique occidentale. Journal de la Socit des Africanistes, tome XXIX, fasc. I, Paris,
1959.
(6) Note sur le totmisme Dogon, L'Homme, II, 1, Paris, 1962.
Dorsey, G. A. and Kroeber, A. L. :
Traditions of the Arapaho. Field Columbian Museum, Publ.
81, Anthropological Series, vol. 5, Chicago, 1903.
Dorsey, J. O. :
(1) Osage Traditions. 6th Annual Report, Bureau of American
Ethnology (1884-1885), Washington, D. C, 1888.
(2) Siouan Sociology. 15th Annual Report, Bureau of American
iW/y(1893-1894), Washington,D. C, 1897.
Dupire, M. :
Situation de la femme dans une socit pastorale (Peul nomades du Niger) in: D. Paulme d., Femmes d'Afrique Noire, Paris-La Haye, 1960.
Durkheim, . :
Les Formes lmentaires de la vie religieuse, 2e d., Paris, 1925.
Durkheim, E. et Mauss, M.:
Essai sur quelques formes primitives de classification
L'Anne Sociologique, vol. 6, 1901-1902.
Elkin, A. P. :
(1) Studies in Australian Totemism. Sub-Section, Section and
Moiety Totemism. Oceania, vol. 4, n 1, 1933-1934.
(2) Studies in Australian Totemism. The Nature of Australian
Totemism. Oceania, vol. 4, n 2, 1933-1934.
(3) Kinship in South Australia. Oceania, vol. 8,e 9, 10, 1937-1940.
(4) The Australian Aborigines, Sydney-London, 3 d., 1961.
Elmendorf, W. W. and Kroeber, A. L. :
The Structure of Twana Culture. Research Studies, Monographic Supplement n 2, Pullman, Washington, 1960.
Elmore, F. H. :
Ethnobotany of the Navaio. The University of New Mexico Bulletin, Monograph Series, vol. 1, n 7, Albuquerque,
1943.
Evans-Pritchard, . . :
(1) Witchcraft. Africa, vol. 8, n 4, London, 1955.
(2) tiNuer Religion. Oxford, 1956.
(3) Zande Clans and Totems. Man, vol. 61, art. n 147, Lon
don, 1961.
Firth, R. :
(1) Totemism in Polynesia. Oceania, vol. 1, n o s 3 et 4, 1930-1931.
(2) History and Traditions of Tikopia, Wellington, 1961.
Fischer, J. L., Fischer, ., and Mahony, F.:
Totemism and Allergy. The International Journal of So
cial Psychiatry, vol. 5, n 1, 1959.
Fletcher, A. C. :
(1) A Pawnee Ritual used when changing a Man's name. Ame
rican Anthropologist, vol. 1, 1899.

BIBLIOGRAFIJA

347

(2) The Hako: A Pawnee Ceremony, 22 nd Annual Report,

Bureau of American Ethnology (1900-1901), Washington,
D. C , 1904.
Fletcher, A. C. and La Flesche, F. :
The Omaha Tribe, 27 th Annual Report, Bureau of Ame
rican Ethnology (1905-1906), Washington, D. C, 1911.
Fortune, R. F. :
(1) Omaha Secret Societies. Columbia University Contributions
to Anthropology, vol. 14, New York, 1932.
(2) Sorcerers of Dobu, New York, 1932.
Fourie, L. :
Preliminary Notes on Certain Customs of the Hei-/om Bush
men. Journal of the Southwest Africa Society, vol. I, 1925-1926.
Fox, C. E. :
The Threshold of the Pacific, London, 1924.
Fox, R. B. :
The Pinatubo Negritos : their useful plants and material
culture.
The Philippine Journal of Science, vol. 81 (1952),
os
n 3-4, Manila, 1953.
Frake, Ch. O. :
The Diagnosis of Disease among the Subanun of Mindanao.
American Anthropologist, vol. 63, n I, 1961.
Frazer, J. G. :
Totemism and Exogamy, 4 vol., Londres, 1910.
Freeman, J. D. :
Iban Augury. Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde,
Deel 117, Ie Afl., 'S-Gravenhage, 1961.
Freud, S. :
Totem et Tabou. Trad, franaise, Paris, 1924.
Gardiner, A. H. :
The Theory of Proper Names. A Controversial Essay, London,
2nd ed., 1954.
Geddes, W. R. :
The Land Dayaks of Sarawak, Colonial Office. London, 1954.
Gilges, W. :
Some African Poison Plants and Medicines of Northern
Rhodesia. Occasional Papers, Rhodes-Livingstone Museum,
n 11, 1955.
Goldenweiser, A. A. :
On Iroquois Work. Summary Report of the Geological Survey of Canada. Ottawa, .Department of Mines, 1913.
Grzimek, B. :
The Last Great Herds of Africa. Natural History, vol. 70,
n 1. New York, 1961.
Haile, Father B. :
Origin Legend of the Navaho Flintway, Chicago 1943. Haile, Father B. and Wheelwright, M.C. :
Emergence Myth according to the Hanelthnayhe, Upward-Reaching Rite. Navajo Religion Series, vol. 3, Santa Fe, 1949.

348

349

D I V L J A MISAO

BIBLIOGRAFIJA

Hallowell, . . :
Ojibwa Ontology, Behavior and World View, in: S. Dia
mond, ed., Culture in History. Essays in Honor of Paul Ra
din, New York, 1960.
Hampate Ba, A. et Dieterlen, G. :
Koumen. Texte initiatique des Pasteurs Peul. Cahiers
de l'Homme, nouvelle srie I, Paris-La Haye, 1961.
Handy, . S. Craighill and Pukui, M. Kawena :
The Polynesian Family System in Ka-'u, Hawai'i. The
Polynesian Society, Wellington, . Z., 1958.
Harney, W. E. :
Ritual and Behaviour at Ayers Rock. Oceania, vol. 31, n 1,
Sydney, 1960.
Mollusca among the American Indians. Acta Americana,
vol. 3, n 4, 1945.
Hart, C. W. M. :
Personal Names among the Tiwi. Oceania, vol. 1, n 3, 1930.
Hediger, H. :
Studies of the Psychology and Behaviour of Captive Animals
in Zoos and Circus (transi, from German), London, 1955.
Henderson, J. and Harrington, J. :
Ethnozoology of the Tewa Indians. Bulletin n 56, Bureau
of American Ethnology, Washington, D. C, 1914.
Henry, J. :
Jungle People. A Kaingng Tribe of the Highlands of Brazil,
New York, 1941.
Hernandez, Th. :
Social Organization of the Drysdale River Tribes, Northwest Australia. Oceania, vol. 2, 1940-41.
Heyting, A. :
Les Fondements des Mathmatiques, Paris, 1955.
Hoffman, W. J. :
The Menomini Indians. 14 th Annual Report. Bureau of
American Ethnology, part 1 (1892-93), Washington, D. C,
1896.
Hollis, A. C. :
The Nandi, their Language and Folklore, Oxford, 1909.
Hubert, R. et Mauss, M. :
(1) Mlanges d'histoire des religions, 2e d., 1929.
(2) Esquisse d'une thorie gnrale de la magie. L'Anne Sociologique, tome VII, 1902-03, in : Mauss, M. Sociologie et Anthropologie, Paris, 1950.
Ivens, W. G. :
Melanesians of the South-East Solomon Islands, London. 1927.
Jakobson, R. :
Concluding Statement : Linguistics and Poetics, in : Thomas
A. Sebeok, ed. Style in Language, New York-London, 1960.
Jakobson, R. and Halle, M. :
Fundamentals of Language, 'S-Gravenhage, 1956.

Jenness, D. :
(1) The Indian's Interpretation od Man and Nature. Transactions, Royal Society of Canada, Section II, 1930.
(2) The Ojibwa Indians od Parry Island. Their Social and Religious Life. Bulletins of the Canada Department of Mines,
National Museum of Canada, n 78, Ottawa, 1935.
(3) The Carrier Indians of the Bulkley River. Bulletin n 133,
Bureau of American Ethnology, Washington, D. C, 1943.
Jensen, B. :
Folkways of Greenland Dog-Keeping. Folk, vol. 3, Copenhague, 1961.
., W. :
How Foods Derive their Flavor (compte rendu d'une commu
nication de . C. Crocker la Eastern New York Section of
American Chemical Society). The New York Times, May 2,
1948.
Kelly, C. Tennant :
Tribes on Cherburg Settlement, Oueensland. Oceania, vol.
5, n 4, 1935.
Kinietz, W. V. :
Chippwa Village. The Story of Katikitegon. Bulletin n
25, Cranbrook Institute of Science, Detroit, 1947.
Koppers, W. :
Die Bhl in Zentralindien. Wien, 1948.
Krause, A. :
The Tlingit Indians. Transi, by E. Gnther, Seattle, 1956.
Krige, . J. and J. D. :
The Realm of a Rain Queen, Oxford, 1943.
Kroeber, A. L. :
(1) Zuni Kin and Clan, Anthropological Papers of the American
Museum of Natural History, vol. 18, part II, New York, 1917.
(2) Handbook of the Indians of California, Bulletin 78, Bureau
of American Ethnology, Washington, D. C., 1925.
Krott, P. :
Ways of the Wolverine. Natural History, vol. 69, n 2, New
York, 1960.
La Barre, W. :
Potato Taxonomy among the Aymara Indians of Bolivia.
Acta Americana, vol. 5, n o s 1-2, 1947.
La Flesche, F. :
(1) Right and Left in Osage Ceremonies. Holmes Anniversary
Volume, Washington, D. C, 1916.
(2) The Osage Tribe. Rites of the Chiefs: Sayings of the Ancient
Men. 36 th Annual Report, Bureau of American Ethnology
{1914-1915), Washington, D. C, 1921.
(3) The Osage Tribe. The Rite of Vigil. 39 th Annual Report,
Bureau of American Ethnology (1917-1918), Washington,
D. C , 1925.

350

351

DIVLJA MISAO

BIBLIOGRAFIJA

(4) The Osage Tribe. Child Naming Rite. 43 rd Annual Report,

Bureau of American Ethnology (1925-1926), Washington,
D . C , 1928.
(5) The Osage Tribe. Rite of the Wa-Xo'-Be. 45 th Annual
Report, Bureau of American Ethnology (1927-1928), Washington, D . C , 1930.
Laguna, F. de:
Tlingit Ideals about the Individual. Southwestern Journal
of Anthropology, vol. 10, n 2, Albuquerques, 1954.
Larock, V. :
Essai sur la valeur sacre et la valeur sociale des noms de personnes dans les socits infrieures, Paris, 1932.
Leighton, A. H. and D.C. :
Gregorio, the Hand-Trembler, A Psychobiological Personality Study of a Navaho Indian. Papers of the Peabody Museum, Harvard University, vol. 40, n 1, Cambridge, Mass.,
1949.
Lvi-Strauss, C. :
(1) Les Structures lmentaires de la parent, Paris, 1949.
(2) Tristes Tropiques, Paris, 1955.
(3) Documents Tupi-Kawahib, i n : Miscellanea Paul Rivet,
Octogenario Dicata, Mexico, 1958.
(4) Collge de France, chaire d'Anthropologie sociale. Leon inaugurale faite le mardi 5 janvier 1960. Paris, 1960.
(5) La Structure et la forme, rflexions sur un ouvrage de Vladimir
Propp. Cahiers de Iinstitut de Science conomique applique
(Recherches et dialogues philosophiques et conomiques, 7),
n 99, Paris, 1960.
(6) Le totmisme aujourd'hui, Paris, 1962.
Lienhardt, G. :
Divinity and Experience. The Religion of the Dinka, London,
1962.
Loeb, . . :
Kuanyama Ambo Magic, Journal of American Folklore,
vol. 69, 1956.
Long, J. K. :
Voyages and Travels of an Indian Interpreter and Trader
(1791), Chicago, 1922.
Manu (The Laws of) :
The Sacred Books of the East, ed. by F. Max Mller, vol.
25,Oxford, 1886.
McClellan, C. :
The Interrelations of Social Structure with Northern Tlingit
Ceremonialism. Southwestern Journal of Anthropology, vol.
10, n 1, Albuquerque, 1954.
McConnel, U. :
The Wik-Munkan Tribe of Cape York Peninsula. Oceania,
vol. 1, n o s 1 and 2, 1930-31.

Marsh, G. H. and Laughlin, W. S. :

Human Anatomic Knowledge among the Aleutian Islanders.
Southwestern Journal of Anthropology, vol. 12, n 1, Albuquerque, 1956.
Mauss, M. :
(Cf. aussi Hubert et Mauss, Durkheim et Mauss.) L'me
et le prnom, Bulletin de la Socit franaise de Philosophie,
Sance du 1 e r juin 1929 (29 e anne).
Meggitt, M. J. :
The Bindibu and Others. Man, vol. 61, art. n 172, London,
1961.
Michelson, T. :
(1) Notes on Fox Mortuary Customs and Beliefs. 40 th Annual
Report, Bureau of American Ethnology, (1918-1919), Washington. D . C , 1925.
(2) Fox Miscellany, Bulletin 144, Bureau of American Ethnology,
Washington, D . C , 1937
Middleton, J. :
The Social Significance of Lugbara Personal Names. The
Uganda Journal, vol. 25, n 1, Kampala, 1961.
Mooney, J. :
The Sacred Formulas of the Cherokee. 7 th Annual Report,
Bureau of American Ethnology, Washington, D. C, 1886.
Needham, R. :
(1) The System of Teknonyms and Death-Names of the Penan.
Southwestern Journal of Anthropology, vol. 10, n 4, Albuquerque, 1954.
(2) A Penan Mourning-Usage. Bijdragen tot de Taal-, Land- en
Volkenkunde, Deel 110, 3 e Afl., 'S-Gravenhage, 1954.
(3) The Left Hand of the Mugwe : An Analytical Note on the
Structure of Meru Symbolism. Africa, vol. 30, n 1, London,
1960.
(4) Mourning Terms, Bijdragen tot de Taal-, Land- en Volkenkunde, Deel 115, l r e Afl., 'S-Gravenhage, 1959.
Nelsen, E. W. :
Wild Animals of North America, Washington, D. C, 1918.
Nsimbi, N. B. :
Baganda Traditional Personal Names. The Uganda Journal,
vol 14, n 2, Kampala, 1950.
Parsons, E. C. :
Hopi and Zuni Ceremonialism. Memoirs of the American
Anthropological Association, n 39, Menasha, 1933.
Paso y Troncoso, F. del :
La Botnica entre los Nahuas, Anales Mus. Nac. Mexic,
tome I I I , Mexico, 1886.
Peirce, Ch. S. :
Logic as Semiotic : the Theory of Signs, i n : J. Buchler,
ed. The Philosophy of Peirce: Selected Writings, London,
3 rd ed., 1956.

352

DIVLJA MISAO

Pink, . :
Spirit Ancestors in a Northern Aranda Horde Country.
Oceania, vol. 4, n 2, Sydney, 1933-34.
Radcliffe-Brown, A. R. :
(1) The Social Organization of Australian Tribes. Oceania,
vol. 1, n 2 , 1930-31.
(2) The Comparative Method in Social Anthropology. Huxley
Memorial Lecture for 1951. Journal of the Royal Anthropological
Institute, vol. 81, parts I and I I , 1951 (Published 1952). Re
publi dans: Method in Social Anthropology, Chicago, 1958,
ch. v.
(3) Introduction in : A. R. Radcliffe-Brown and Daryll Forde,
eds. African Systems of Kinship and Manage, Oxford, 1950.
Radin, P. :
(1) The Winnebago Tribe, .37th Annual Report, Bureau of American Ethnology (1915-1916), Washington D. C, 1923.
(2) Mexican Kinship Terms. University of California Publication in American Archaeology and Ethnology, vol. 31, Berkeley, 1931.
Rasmussen, K. :
Intellectual Culture of the Copper Eskimos, Report of the
Fifth Thule Expedition, vol. 9, Copenhague, 1932.
Read, K. E. :
Leadership and Consensus in a New Guinea Society. American Anthropologist, vol. 61, n 3, 1959.
Reichard, G. A. :
(1) Navajo Classification od Natural Objects. Plateau, vol. 2 1 ,
Flagstaff, 1948.
(2) Navaho Religion. A Study of Symbolism, 2 vol. Bollingen
Series X V I I I , New York, 1950.
Reko, B. P. :
Mitobotanica Zapoteca, Tacubaya, 1945.
Retz, Cardinal de :
Mmoires. Bibliothque de la Pliade, Paris, 1949.
Risley, H. H. :
Tribes and Castes of Bengal, 4 vol., Calcuta, 1891.
Ritzenhaler, R. :
Totemic Insult among the Wisconsin Chippewa. American
Anthropologist, vol. 47, 1945.
Rivers W. H. R. :
Island-Names in Melanesia. The Geographical Journal,
London, May, 1912.
Robbins, W. W., Harrington, J. P., and Freire-Marreco, B. :
Ethnobotany of the Tewa Indians. Bulletin n" 55, Bureau
of American Ethnology, Washington, D. C, 1916.
Rocal, G. :
Le Vieux Prigord, 3 e d., Paris, 1928.
Rolland, E. :
(1) Faune populaire de la France. T o m e I I , Les Oiseaux sauvages,
Paris, 1879.

BIBLIOGRAFIJA

353

(2) Flore populaire de la France. T o m e I I , Paris, 1899.

Roscoe, J. :
The Baganda : An Account of their Native Customs and Beliefs, London, 1911.
Rousseau, J. J. :
(1) Discours sur l'origine et les fondements de l'ingalit parmi
les hommes. uvres mles, Tome I I . Nouvelle d., Londres,
1776.
(2) Essai sur l'origine des langues. uvres posthumes. T o m e I I ,
Londres, 1783.
Russell, B. :
The Philosophy of Logical Atomism. The Monist, 1918.
Russell, F. :
The Pima Indians, 26 th Annual Report, Bureau of American
Ethnology (1904-1905), Washington, D. C, 1908.
Sartre, J. P. :
Critique de la raison dialectique, Paris, 1960.
Saussure, F. de :
Cours de Linguistique gnrale, 2e d., Paris, 1922.
Schoolcraft, H. R. :
Cf. Williams.
Sedeis (Socit d'tudes et de Documentation conomiques, I n dustrielles et Sociales) :
Bulletin n 796, supplment Futuribles, n 2, Paris, 1961.
Sharp, R. Lauriston :
Notes on Northeast Australian Totemism, in . Studies
in the Anthropology of Oceania and Asia, Papers of the Peabody Myseum, Harvard University, vol. 20, Cambridge, Mass.,
1943.
Sebillot, P. :
Le Folklore de France. T o m e I I I , La Faune et la flore, Paris, 1906.
Simpson, G. G. :
Principles of Animal Taxonomy, New York, 1961.
Skinner, A. :
(1) Social Life and Ceremonial Bundles of the Menomini I n dians, anthropological Papers
of the American Museum of
Natural History, vol 13, part 1. Ney York, 1913.
(2) Observations on the Ethnology of the Sauk Indians. Bulletins
of the Public Museum of the City of Milwaukee, vol. 5, n 1,
1923-25.
(3) Ethnology of the Ioway Indians. Bulletins of the Public Museum of the City of Milwaukee, vol 5, n 4, 1926.
Smith. A, H. :
The Culture of Kabira, Southern Ryky Islands. Proceedings
of the American Philosophical Society, vol. 104, n 2, Philadelphia, 1960.
23

BIBLIOGRAFIJA

Smith Bowen, E. :
Le Rire et les songes {Return to Laughter, trad, franaise),
Paris, 1957.
Speck, F. G. :
(1) Reptile Lore of the Northern Indians. Journal of American
Folklore, vol. 36, n 141, Boston-New York, 1923.
(2) Penobscot Tales and Religious Beliefs. Journal of American
Folklore, vol. 48, n 187, Boston-New York, 1935.
Spencer, B. anf Gillen, F. J. :
The Northern Tribes of Central Australia, London, 1904.
Stanner, W. . . :
(1) Durmugam, A Nangiomeri (Australia), in . J. B. Casagrande,
ed. In the Company of Man, New York, 1960.
(2) On Aboriginal Religion. IV. T h e Design-Plan of a Riteless
Myth. Oceania, vol. 31, n 4, 1961.
Stephen, A. M. :
Hopi Journal, ed by E. C. Parsons, 2 vol., Columbia Univer
sity Contributions to Anthropology, vol., 23, New York, 1936.
Strehlow, C. :
Die Aranda und Loritja-Stmme in Zentral Australien, 4.
vol., Frankfurt am Main, 1907-1913.
Strehlow, T. G. H. :
Aranda Traditions, Melbourne, 1947.
Sturtevant, W. C. :
A Seminole Medicine Maker, in : J. B. Casagrande, ed.
In the Company of Man, New York, 1960.
Swanton, J. R. :
(1) Social Organization and Social Usages of the Indians of the
Creek Confederacy. 42 nd Annual Report, Bureau of American
Ethnology (1924-1925), Washington, D. C, 1928.
(2) Social and Religious Beliefs and Usages of the Chickasaw
Indians. 44 th Annual Report, Bureau of American Ethnology
(1926-1927), Washington, 1928.
Tessmann, G. :
Die Pangwe, Vlkerkundliche Monographie eines west-afrikanischen Negerstammes, 2 vol., Belin, 1913.
Thomas, N. W. :
Kinship
Organisations
and Group Marriage in Australia,
Cambridge, 1906.
Thomson, D. F. :
Names and Naming in the Wik Monkan Tribes. Journal of
the Royal Anthropological Institute, vol. 76, part I I , London,
1946.
Thurnwald, R. :
Banaro Society. Social Organization and Kinship System
of a Tribe in the Interior of New Guinea. Memoirs of the
American Anthropological Association, vol. 3, n 4, 1916.
Thurston, E. :
Castes and Tribes of Southern India, 7 vol., Madras, 1909.

Tozzer, A. M. :
A Comparative Study of the Mayas and the Lacandones,
Archaeological Institute of America. Report of the fellow in
American Archaeology (1902-1905), New York, 1907.
Turner, G. :
Samoa a Hundred Years ago and Long Before. ., London,
1884.
T u r n e r , V. W. :
(1) Lunda Rites and Ceremonies. Occasional Papers, RhodesLivingstone Museum, n 10, Manchester, 1953.
(2) Ndembu Divination. Its Symbolism and Techniques. The
Rhodes-Livingstone Papers, n 31, Manchester, 1961.
Tylor, E. B. :
Primitive Culture, 2 vol., London, 1871.
Van Gennep, A. :
L'Etat actuel du problme totmique, Paris, 1920.
Van Gulik, R. H. :
(1) Erotic Colour Prints of the Ming Period, 3 vol., Tokyo, 1951.
(2) Sexual Life in Ancient China, Leiden, 1961.
Vanzolini, P. E. :
Notas sobre a zoologia dos Indios Canela. Revista do Museu
Paulista, N. S. vol. 10, So Paulo, 1956-58.
Vendryes, J. :
Le Langage. Introduction linguistique l'histoire, Paris, 1921.
Vestal, P. A. :
Ethnobotany of the Ramah Navaho. Papers of the Peabody
Museum, Harvard University, vol. 40, n 4, Cambridge, Mass.,
1952.
Vogt, . . :
On the Concepts of Structure and Process in Cultural Anth
ropology. American Anthropologist, vol. 62, n 1, 1960.
Voth, H. R. :
(1) The Oraibi Soyal Ceremony. Field Columbian Museum, Publ.
55. Anthropological Series, vol. 3, n 1, Chicago, 1901.
(2) The Oraibi Powamu Ceremony. Field Columbian Museum,
Anthropological Series, vol. 3, n 2, Chicago, 1901.
(3) Hopi Proper Names. Field Columbian Museum, Publication 100.
Anthropological Series, vol. 6, n 3, Chicago, 1905.
(4) The Traditions of the Hopi. Field Columbian Museum, Publ.
96. Anthropological Series, vol. Chicago. 1905.
(5) Brief Miscellaneous Hopi Papers, Field Museum of Natural
History, Publ. 157. Anthropological Series, vol. 11, n 2. Chi
cago, 1912.
Walker, A. Raponda, et Sillans, R. :
Les plantes utiles du Gabon, Paris, 1961.
Wallis, W. D. :
The Canadian Dakota. Anthropological Papers of the Ame
rican Museum of Natural History, vol. 4 1 , part 1. New York,
1947.
23

355

D I V L J A MISAO

354

356

DIVLJA MISAO

Warner, W. Lloyd. :
A Black Civilization. Revised edition, New York, 1958.
Waterman, T. T. :
Yurok Geography. University of California Publications
in American Archaeology and Ethnology, vol. 16, n 5, Ber
keley, 1920.
White, C. N. M. :
(1) Elements in Luvale Beliefs and Rituals. The Rhodes-Living
stone Paper, n 32, Manchester, 1961.
(2) (J. Chinjavata and L. E. Mukwato.) Comparative Aspects of
Luvale Puberty Ritual. African Studies, Johannesburg, 1958.
White, L. A. :
New Material from Acoma, in: Bulletin 136, Bureau of
American Ethnology, Washington, D. C, 1943.
Whiting, A. F. :
Ethnobotany of the Hopi. Bulletin n 14, Museum of North
ern Arizona, Flagstaff, 1950.
Williams, M. L. W. :
Schoolcraft's Indian Legends, Michigan U. P., 1956.
Wilson, G. L. :
Hidatsa Eagle Trapping. Anthropological Papers of the
American Museum of Natural History, vol. 30, part IV, New
York, 1928.
Wirz, P. :
Die Marind-Anim von Hollndisch-Sd-Neu-Guinea. I Band,
Teil II, 1922.
Witkowski, G. J. :
Histoire des accouchements chez tous les peuples, Paris, 1887.
Woensdregt, J. :
Mythen en Sagen der Berg-Toradja's van Midden-Celebes.
Verhandelingen van het Bataviaasch Genootshap van Knsten
en Wetenschappen, vol. 65, n 3, Batavia, 1925.
Worsley, P. :
Totemism in a Changing Society. American Anthropologist,
vol. 57, n 1955.
Wyman, L. C. et Harris, S. K. :
Navaho Ethnobotany. University of New Mexico, Bulletin
n 366, Anthropological Series, vol. 3, n 4, Albuquerque,
1941.
Zahan, D. :
Socits d'initiation Bambara, Paris-La Haye, 1960.
Zegwaard, G. A. :
Headhunting Practices of the Asmat of Netherlands New
Guinea. American Anthropologist, vol. 61, n 6, 1959.
Zelenine, D. :
Le culte des idoles en Sibrie. Trad, franaise, Paris, 1952.

INDEKS

Afektivnost 7880.
Ajmara 86.
Ajovaji 224.
Ajvenz, V. D. (W. G. Ivens)
124 bel.
Akvareli Arand 136, 310.
Albert Veliki 84.
Albizeti, P. C. (P. C. Albisetti).
Videti pod Kolbakini.
Alergija 147.
Algonkini 73, 74, 93, 101, 115,
148, 168, 195, 222, 223, 230,
246, 249, 257.
Aluridja 222.
Alvijano, F. de (F. de Alviano) 155.
Ambo 106,
Analitiki um 311339.
Anderson, A. D. . (. J. O.
Anderson) 89 bel.
Anderson, E. (. Anderson) 119.
Animizam 316.
Apstraktno, apstrahovanje, apstraktnost 3739, 157, 187
215, 219, 222, 232, 244, 279
282, 336, 339.
Arabana 127, 129133, 303.
Aranda 127134, 151, 159, 161,
163, 168, 204, 221, 223, 225,
226, 231, 280, 300, 303, 305,
306, 307, 309.
Arhetipovi 110.
Arhive 304308.

Aron, R. (R. Aron) 114.

Arunta. Videti pod Aranda.
Ashanti 186 bel.
Asmati 104.
Astrologija 8485.
Atapaskani 93.
Aurora 121126.
Azande 50, 216 bel.
Baganda 162, 163, 237.
Bah, J.-S. (J.-S. Bach) 308.
Bahima 204.
Bajdelman, T. O. (T. O. Beidelman) 198.
Balandje, . (G. Balandier) 300
bel.
Balovali 44.
Balzak, O. de (H. de Balzac)
36, 182 bel.
Bambara 219.
Banjoro 204, 237, 238.
Bardi 109, 243.
Bateso 205.
Bauerz, . V. (A. W. Bowers)
93.
Bejtson D. (G. Bateson) 231,
235.
Bekvit M. V. (M. W. Beckwith) 93.
Bemba 106.
Benedikt, P. K. (P. K. Benedict) 249.
Bergson, A. (H. Bergson) 189.

358

DIVLJA

Berouz, D. P. ( D . P. Barrows)
42.
Bet, . V. (. W. Beth) 314
bel.
Biti, D. H. M. (J. H. M. Be
anie) 237, 238.
Blekfut 50.
Bliznaci 238, 248.
Boas, F. ( F . Boas) 37, 187,
188, 249.
Boje 83, 109, 110.
Bolesti 47, 192, 193, 221.
Bororo (afriki) 198.
Bororo (brazilski) 81 bel., 147,
164, 231, 294.
Bose, . (G. Bochet) 209.
Brak (pravila sklapanju)
128130, 133, 151155,
160186, 209, 310, 334, 335.
Brassica rapa
262264, 274,
275.
Brendal, V. (V. Brndal) 244
bel., 262.
Brujet, . (. Brouillette) 93.
Bulenvilje, grof A. de (com
te H. de Boulainvilliers) 330.
Burjati 47.
Burkhart, J. (J. Burckhardt)
310.
Bumanil52.
Cvee (njegova imena) 274277.
Cikasaua 168, 170,177, 220, 226.
inuki 37.
ipeva 149, 166, 223.
utanje 110
Dajaki 97, 267 bel.
Dajmond, S. (S. Diamond) 198
bel.
Dakota 249.
Danino 340342.
Datumi 327331.
Dekart, R. (R. Descartes) 316.
Delat, A. (A. Delatte) 85.

INDEKS

MISAO

Delavari 195.
Demografija 112117,160161,
209,247, 272, 297299, 329.
Denet, R. E. (R. E. Den
nett) 186.
Denier, D. D. Q. G. Dennler) 87.
Densmor, F. (F. Densmore)
93, 221 bel.
Desna i leva strana 194, 197
198.
Detaj, E. (E. Dtaille) 70.
Devanga 171.
Dibl, C E . (C. E . Dibble) 8 9
bel.
Dijahronija 95, 107, 111119,
134, 201, 202, 222, 258, 291,
295310, 324.
Dijalektiki um 311339.
Dikens, C. (Ch. Dickens) 57,
204.
Dikon, B. (B. Deakon) 318.
Dinka 172, 180 bel.
Dipir, M. (M. Dupire) 198.
Dirkem, E. (E. Durkheim) 81,
82, 101, 121, 151, 217, 276,
304306, 337.
Diterlen, 2. (G. Dieterlen) 80,
81, 86, 153, 219, 222, 249.
Divlja misao 281, 282, 311,
316 bel., 332, 333, 336, 337.
D o b u 160, 235.
Dogoni 81, 153 bel., 219, 249.
Domae majstorisanje 5775,
204 bel.
Dorsi, D . A. ( G . A. Dorsey)
179.
Dorsi, D. O. (J. O. Dorsey)
114, 202.
Drvo 214, 215.
Denes, D. ( D . Jenness) 79,
85, 104, 291 bel., 305 bel.
Egan, F. ( F . Eggan)
Eksopraksa 168.
Elema 156.

116.

Elkin, A. P. (A. P. Elkin) 109,

127, 129, 131, 149, 151, 243,
280, 308, 335.
Elmendorf, V. V. (W. W. Elmendorf) 235, 257.
Elmor, F. H. (F. H. Elmore)
82.
Endogamija 160186; eksogamija 123186, 296.
Endopraksa 168, 174.
Eskimi 82, 93, 108.
Evenz-Pried, . . (. .
Evans-Pritchard) 50, 100, 103
bel., 153, 216 bel., 248, 287.
Fangi 40, 105, 146, 147, 151,
153.
Fert, R. (R. Firth) 153, 292
bel.
Fier, A. (A. Fischer) 147.
Fier, D. L. (J. L. Fischer)
147.
Fleer, A. K. (A. C. Fletcher)
49, 99, 161.
Foks Indijanci 73, 110, 148,
260 bel.
Foks, K. E. (C. E. Fox) 124
bel.
Foks, R. B. (R. B. Fox) 42,
46, 54.
Forest River 109.
Fort jun, R. F. (R. F. Fortu
ne) 85, 105, 161.
Francuska 114, 115, 160, 323,
326, 330 bel.
Francuska revolucija 322, 323,
326, 330 bel.
Freir-Mereko, . (. FreireMarreco) 43.
Frejk, . O. (Ch. O. Frake)
43, 193.
Frejzer, D. D. (J. G. Frazer) 101, 119, 121, 123126,
151, 156, 194, 296.
Frimen, D. D. (J. D. Free
man) 98.
Frojd, S. (S. Freud) 321.
Fronda 322, 323.
Furi, L. (L. Fourie) 152.

359

Gahuku-Gama 72.
Galijen 84.
Gardner, A. H. (A. H. Gar
diner) 229, 244, 262, 263,
274, 277 bel.
Gedel, K. (K. Godel) 330.
Gedis, V. R. (W. R. Geddes)
267 bel.
Geografski
determinizam
141
144.
Gete, V. (W. Goethe) 310.
Gilbo, 2 . T . (G. T h . Guilbaud)
129 bel.
Gilen, F. D . ( F . J. Gillen)
127, 129134, 164, 303.
Gilgs, V. (W. Gilges) 44.
Gobino, grof 2. A. de (Comte
J. A. de Gobineau) 330 bel.
Gog, V. van (V. van Gogh)
310.
Goldenvajzer, A. A. (A. A.
Goldenweiser) 236, 248, 257.
Gramatika. Videti pod Renik.
Grez, Z.-B. (J.-B. Greuze) 72.
Griol, M. (M. Griaule) 43,
80, 219, 296.
Grut Ejland 210.
Gvarani 87.
Grzimek, . (. Grzimek) 189
bel.
Hajm, R. (R. Heim) 245.
Hampate Ba, A. (A. H a m pate Ba) 81 bel., 86.
Hanunoo 40, 43, 46, 98, 107,
192, 208.
Harni, V. E. (W. E. Harney)
222.
Hart, ' . V. M. (C. W. M.
Hart) 234, 250, 255, 261,
272, 274.
Havaji 38, 39, 78, 197.
Hediger, H. ( H . Hediger) 80.
Hedon, A. K. (A. C. Haddon) 166.
Hejl, Fader B. (Father B. Haile) 82, 180, 265.

360

D I V L J A MISAO
INDEKS

Hejting, A. (A. Heyting) 314

bel.
Helouvel, A. I. (A. I. Hallowell) 144.
Henderson, D. (J. Henderson) 46.
Hendi, E. S. K. (E. S. C. Handy) 38, 39, 40, 79, 144, 198.
Henri, D. (J. Henry) 154
bel.
Hermes Trismegistos 84.
Herington, D. P. (J. P. Harrington) 43, 46, 226.
Heris, S. K. (S. K. Harris)
8 1 , 265.
Ernandes, T. (Th. Hernandez)
210, 225, 231, 234.
Hidaca 9 1 , 92, 93, 96, 97, 289.
Hofman, V. D. (W. J. Hoffman) 223, 294.
Hol is, A. K. (A. C. Hollis)
162.
Hopi 42, 82, 9 1 , 104, 105, 116,
117, 221, 233, 239, 294.
Ibani 97, 99.
Iber, R. (R. Hubert) 50, 59.
Igo, V. (V. Hugo) 310.
Igra 7275, 178181.
Ime, redno 239, 246, 248
250,251258.
Imena, osobena 163, 203, 225,
227278.
Infrastrukture 137144, 183,
276.
Intiijuma 290, 291.
Irokezi 100, 115, 164, 235, 236,
248, 257259, 286.
Istorija 111119, 209215, 246,
295310, 315, 317, 319, 321
333.
Itelmeni 47.
Jakobson, R. (R. Jakobson) 203.
Jakuti, 47.
Jathaikeno 148.
Jatmuli 231.

Jezik 3739, 100, 111, 154,

181, 183, 211215, 229278,
292, 293, 319, 320, 334336.
Joruba 154, 183186.
Juma 239.
Jurlungur (zmija) 138139.
Juroki 225, 235, 248, 257, 258.
K. V. (W. K.) 52.
Kaguru 198.
Kaki 127, 133, 163.
Kalam-Griol, . (G. Calame-Griaule) 80, 219.
Kalari 48.
Kaleidoskop 77.
Kanela 82.
Kanison, I. D. (I. G. Cunnison) 106.
Kapa, enska 136.
Karadjeri 134.
Karkadu (Gulo buscus) 9397.
Karpenter, E. (E. Carpinter) 108.
Karuba 172.
Kasta 163182, 217.
Kaing, F. H. (F. H. Cushing) 84.
Kavirondo 205.
Kazasi 47.
Kejpel, A. (A. Capell) 100.
Keli, K. Tenent (C. Tenannt
Kelly) 213, 239, bel.
Keresi 116, 291 bel.
Kina, Kinezi 109, 155, 221 bel.
Kinijec, V. V. (W. V. Kinietz)
166, 224.
Kivaji 193.
Klasifikacija 80119, 187216,
217285,296310,327331,
337.
Klue, F. ( F . Clouet) 63, 65,
68.
Kd 137144, 155, 161, 189
192, 203, 229, 292, 326, 327.
Koahuila 42.
Kodrington, R. H. (R. H.
Codrington) 121, 123.
Kogito 316.

Koglan, H. H. (H. H. Coghlan) 53 bel.

Koko Jao 148, 154.
Kola 86.
Kolbakini, P. A. (P. A. Colbacchini) 81 bel., 164, 294.
Kolektivno nesvesno 110.
Konklin, H. K. (H. C. Conklin) 40, 44, 46, 81 bel.,
98, 99, 107, 192, 208.
Kont, O. (A. Comte) 219,
281283.
Kontinuirano i diskontinuirano
189193,
255261,
277,
278, 287292 298, 299, 324
332, 337.
Konji (njihova imena) 268271,
276.
Kpers, V. (W. Koppers) 171.
Krajg, D. D. (J. D. Krige)
214 bel.
Krajg, E. D. (E. J. Krige)
214 bel.
Krauze, A. (A. Krause) 38.
Kreber, . L. (. L. Kroeber) 116, 117, 179, 2 3 3
235, 257.
Krik Indijanci 103, 104, 168.
Kruz, M. ( M . Cruz) 231.
Kuk, . A. (Ch. A. Cooke)
236 bel.
Kukuruz 105, 118, 119.
Kuruba 171.
Kuvada 256.
Kvakjutli 248.
La Bar, V. (W. La Barre) 86.
La Fle, F. ( F . La Flesche)
99, 103, 105, 161, 195, 196,
198202, 227, 230.
La Forsa, vojvoda od (duc
de la Force) 310.
Lagina, F. de ( F . de Lagu
na) 104, 230.
Lajerdila 149.
Lakadon 246 bei.
Larok, V. (V. Larock) 271 bei.
L e b , E. M. (E. M. Loeb) 48.

361

Lejtn, A. H. (A. H. Leighton)

107, 265.
Lejtn, D. K. ( D . C. Leighton)
107, 265.
Lenotr, G. (G. Lenotre) 310.
Levi-Bril, L. (L. Lvy-Bruhl)
318337.
Linost 277.
Lifu 123125.
Lingvistika 110 151, 211215,
229278, 293, 319, 320.
Linhart, G. (G. Lienhardt) 172,
180 bei.
Litre, E. (E. Littr) 266.
Loflin, V. S. (W. S. Laughlin)
207.
Logika, logika misao 7 6
119, 120, 121, 151, 152, 155,
178,181, 187215, 216250,
251278, 330, 336, 337 i na
drugim mestima u knjizi.
Long, D. K. (J. K. Long)
219.
Loritja. Videti pod Aluridja.
Lov na orlove 9296, 289.
Lovedu 214 bel.
Luapula 106, 107.
Lugbara 237, 238, 239.
Luazi 44.
Luvali 109, 145.
Ljudoderstvo 123, 154, 326 bel.
Mabuijag 165.
Magija i religija 283292.
Maja Indijanci 246 bel., 249.
Majthakudi 149.
Malaita 123125.
Maleciti 46.
Malinovski, B. (B. Malinowski) 40, 119, 137, 317.
Mandana 95.
Manhart, V. (W. Mannhardt)
142.
Manuovi zakoni 155, 177.
Marks, K. (K. Marx) 183,
312, 321.
Mar, D. H. (G. H. Marsh)
207.

362

DIVLJA

Masona 154.
Matabela 154.
Matematike nauke 314 bel.
Megit, M. D. ( M . J. Meggit)
284.
Meklelen, K. (C. McClellan) 148.
Meklenan, D. F. (J. F. Me
Lennan) 168, 296.
Mekonel, A. (U. Me Connel)
231.
Melijes, Z. (G. Mlis) 57.
Menomini 101, 166, 223, 247,
293.
Menstruacija 89, 9496, 138,
197, 289.
Metafora 95, 154, 155, 184205
bek, 266271, 273275, 288
291.
Meteorologija 137144.
Metonimija 95, 155, 203, 204,
266271,
273275, 288
292.
Mielson, T. ( T . Michelson) 73,
74, 110, 148.
Midlton, D. (J. Middleton) 238.
Mikmaki 46.
Miksi 249.
Mil, D. S. (J. S. Mili) 229.
Mivoki 232, 233, 236, 239.
Mirisi 51:52.
Mit, mitska misao 56, 5768,
74, 75, 94, 95, 96, 97, 113,
114, 137142, 179, 183186,
187, 188, 203, 222, 225, 280,
286, 292310, 322, 323 i na
drugim mestima u knjizi.
Mohavki 236.
Mohikanci 195.
Mokasin 195.
Morfologija 46.
Mos, M. (M. Mauss) 50, 81,
82, 101, 286, 337.
Mota 121125, 214.
Motivisanost 209215.
Motlav 123125.
M u n d a 171.
Murngeni 137143.
Muskogi 168.

MISAO

Naezi 170.
Nagradnje 167, 183, 321.
Nadrealisti 62.
Naga uroenici 118.
Nandi 161.
Naskapi 46.
Navaho 42, 81, 82, 89, 106, 180,
226, 265.
Ndembu uroenici 145.
Negrito 4142.
Nelzen, . V. (. W. Nelsen)
96 bel.
Neolitsko doba 5355, 230,
339.
Ngarinjini. Videti pod U n garinjini.
Nidem, R. (R. Needham) 198,
252, 253, 255, 259 bel.
Nsimbi, N. B. (N. B. Nsimbi) 237.
Nueri 100, 103 bel., 107, 153,
248, 287.
Numerologija 196202.
Obim 61, 188, 205.
Odibua 78, 104, 143, 195.
Ogled 54, 55, 118119, 282
285.
Ojroti 47.
Okerkila 149.
Omaha 85, 103, 105, 161, 162,
194, 227, 236, 278.
Oraon 171.
Organicizam 226.
Organizam 153, 189, 202, 207,
225227, 232, 233.
Osedi 99, 102, 105, 114, 115,
194196, 198, 201, 202, 227,
230, 236.
Oseti 47.
Oe, P. (P. Auger) 332.
Papago 221 bel.
Papuanci 326 bel.
Paradigmatski. Videti pod Sintagmatski.
Parsonz, E. K. (E. C. Par
sons) 294.

INDEKS

Partikularizacija 224278.
Paso-i-Tronkoso F. del. (F. del
Paso y Tronkoso) 89 bel.
Pelin {Artemisia) 8992.
Penani 251, 254, 255, 256, 257,
258, 259 bel.
Penobskoti 46, 222.
Pers, . S. (Ch. S. Peirce)
60, 278.
Peuli 81 bel., 85, 198.
Pigmeji 41.
Pima 221.
Pinatubo 42, 46.
Pink, O. (O. Pink) 231.
Plinije 84.
Poezija 203.
Pojam, pojmovni 3739, 5 8
142, 168, 170, 181183, 187
215, 287, 333, 334. i na
drugim mestima u knjizi.
Ponape 147, 154.
Poni 49, 95, 99, 193.
Ponka 195.
Posmatranje 4046, 281285.
Praxis 182, 183, 318, 319, 333,
334.
Predznaci 97, 98, 184186.
Prijure, R. (R. Priourt) 114
115.
Primitivni mentalitet 80, 318,
338.
Proizvoljnost. Videti pod Moti
visanost.
Psi (njihova imena) 224 bel.,
240, 241, 246, 267271, 276.
Psihoanaliza 319321.
Ptice 97101, 104, 143, 202,
248; grom-ptica 143, 293.
Ptice
(njihova
imena)
262,
266271, 276.
Pueblo 82, 96, 116, 226, 291
bel.
Pukui 38, 39, 40, 79, 144, 198.
Rajhard, D. A. (G. A. Reichard) 82, 88, 98.
Radin, P. (P. Radin) 101 bel.,
227, 249.

363

Rasel, B. (B. Russell) 278.

Rasel, F. (F. Russell) 221.
Rasmusen, . (. Rasmussen) 82.
Razlaganje na delove i njihovo
ponovno zdruivanje 200203,
207, 232, 233, 236, 316331.
Renik 193, 204, 209215,
297, 298.
Renik iz Trevua 262 bel.
Redklif-Braun, A. R. (A. R.
Radcliffe-Brown) 99, 154 bel.,
164, 223.
Reko . . (. . Reko) 89 bel.
Religija. Videti pod Magija i
religija.
Rembrant 70.
Rec, Kardinal de (Cardinal de
Retz) 322.
Ricenthaler, R. (R. Ritzent
haler) 149.
Rid, . . (. . Read) 73.
Rituali, ritualni 7274, 8 2
86, 8997, 120186, 193
198, 200, 208, 272, 283292,
296, 302310, 334, 335.
i na drugim mestima u knjizi.
Riu-Kiu (ostrva) 42.
Riverz, V. H. R. (W. H. R.
Rivers) 121, 123, 166.
Rizli H. H. ( H . H. Risley) 171.
Robertson Smit, V. (W. R o
bertson Smith) 296.
Robinz, V. V. (W. W. Robbins) 43.
Roenje 8991, 105, 121126,
183, 225, 243261, 333.
Rokal, . (G. Rocal) 160.
Rolan, E. (E. Rolland) 262
bel., 274 bel., 342.
Roman o Liscu 266 bel.
Roskou, D. (J. Roscoe) 163.
Rusi
altajski 47;
sibirski 4 7 ;
surgutski 47.
Ruso, Z.-. (J.-J. Rousseau) 80,
219, 313.

364

D I V L J A MISAO

Sadrina 61, 189, 207, 336.

Saibai 166.
Samoa 154.
Sartr, . - P. (J.-P.
Sartre)
182, 311, 312, 313, 315322,
323, 326 bel., 333.
Sauki 227, 230, 247.
Sebijo, P. (P. Sebillot) 266 bel.
S E D E I S (Drutvo za ekonom
ska, industrijska i drutvena
prouavanja) 115.
Seljaka drutva 137, 159, 160.
Seminola 42, 241.
Senufo 208.
Sigfrid, A. (A. Siegfried) 114.
Silan, P. (P. Sillans) 43.
Sijuksi 101 bel., 102, 194, 223,
230, 233, 249.
Simpson, D . D . ( G . G. Sim
pson) 49, 51, 52, 107.
Sinhronija 95, 107, 111119,
202, 209, 222, 258, 291, 2 9 5
311, 321, 324, 332.
Sintagmatski, paradigmatski 204
bel., 264, 266271, 273277.
Skiner, A. (A. Skinner) 224,
230, 247, 294.
Skulkraft, H.
R. (H.
R.
Schoolcraft).
Videti
pod
Vilijamz, M. L. V.
Slikarstvo 63, 64.
Sluaj 54, 243, 246, 282.
Smisao 230, 272, 273, 315, 321,
323.
Smit, . . (. . Smith) 42.
Smit Bauen, . (. Smith
Bowen) 44.
Smrt, 73, 74, 101, 123126,
197, 213, 234, 235, 237, 238,
242, 243, 248, 251261, 272,
302310, 334.
Solidago 8992.
Solomonska ostrva 194.
Sosir, F. de ( F . de Saussure)
58, 211, 214.
Spek, F. D. (F. G. Speck) 47,
222.

Spenser, . (. Spencer) 127,

130, 133, 134, 164, 303.
Statistika (raspored) 126, 129,
130, 132, 162, 215, 245246,
297.
Stener, V. . . (W. . .
Stanner) 141, 292.
Stertivent, V. . (W.
C.
Sturtevant) 42, 241.
Stivn, A. M. (A. M. Stephen)
104.
Stoka (njena imena) 267271,
276.
Strelou, . (C. Strehlow) 223,
225, 305.
Strelou, T . D. H . ( T . G . H .
Strehlow) 293, 301, 305, 306,
309.
Subanuni 42, 192.
Sveti Jovan Hrizostom 154.
Svonton, D. R. (J. R. Swanton) 104, , 221.
arbonje, . (G. Charbonnier)
299.
arp, R. Loriston (R. Lauriston Sharp) 134, 149, 205
bel., 224, 302.
erbur 239 bel.
erente 96.
eval, Potar (Le Facteur Cheval)
57.
Sota Nagpur 171.
Spengler,
O. (O.
Spengler)
310.
uringa 134, 303, 310.
Tabu tasta i tate 334.
Tajlor, . . ( . Tylor)
208, 219.
Taksonomija 4852, 56, 80
8 8 , 190193, 208, 246,
248, 264, 296.
Tanoani 116.
Teleologija 319.
Teorija informacija 207, 337,
338.
Terner, D. (G. Turner) 298.

INDEKS
Terner, V. V. (V. W. Turner)
145.
Terston, . (. Thurston)
107 bel., 172.
Tertulijan 154.
Tesman, G. (G. Tessmann)
40, 105 bel., 146, 147, 153.
Teva 43, 46.
Tikopia 153, 292 bel.
Tikuna 156.
Tivi 234, 250, 255, 260, 268,
271274, 275 bel.
Tjogandji 149.
Tlingiti 104, 147, 230.
Tocer, A. M. (A. M. Tozzer)
246 bel.
Tomas, . V. (. W. T h o
mas) 163.
Tomson, D . F . ( D . F . T h o m
son) 88, 224, 224, bel., 241,
243, 248.
Toradja 225.
Torej 107.
Totem,
totemizam na raz
nim mestima u knjizi.
Trobrijanova ostrva 194.
T u p i Kavahib 231.
Turnvalt, R. (R. Thurnwald)
262.
T u t u 166.
Ui, M. ( M . Houis) 271 bel.
Ukusi 51, 52.
Ulava 123, 125, 235.
Umanjeni model 6366.
Umetnost 6372, 210241.
Ungarinjini 243.
Univerzalizacija 220224.
Unmatjera 133, 163.
Vagina dentata 155.
Vajmen, L. K. (L. C. Wyman)
82, 265.
Vajt, K . M . N . (C. M . N .
White) 109, 146.
Vajt, L. A. (L. A. White) 291
bei.
Vakelbura 151.

365

Valpari 164.
Van Genep, A. (A. van Gennep) 158, 217, 218.
Van Gulik, R. H. (R. H. van
Gulik) 155, 221 bei.
Vancolini, P. E. (P. E. Vanzolini) 82 bei.
Vandrijes, . (J. Vendrys)
264.
Varamunga 127, 131, 133, 164,
243, 303.
Vavilak, sestre 137139.
Vejden, R. van der (R. van
der Weyden) 70.
Vensdret, D. (J. Woensdregt)
225.
Verslij P. (P. Worsley) 210.
Vestl, P. A. (P. A. Vestal)
82, 91.
Vik Munkani 87, 224 bei., 231,
241, 242, 245, 246, 248, 274.
Vilrajt, M. K. (M. C. Wheelwright) 180, 265.
Vilson, D. L. (G. L. Vilson)
9 1 , 93.
Vinebago 101, 194, 195, 224,
227.
Vire, P. (P. Wirz) 107 bel.
Vitkovski, D. D. (J. J. Witkowski) 262.
Voli, V. D. (W. D. Wallis)
249.
Volker, A. Raponda (A. Raponda Walker) 43.
Vomer, V. Lojd (W. Loyd Warner) 137, 138, 140, 144, 231.
Vatjobaluki 101, 154.
Voterman, T. T. ( T . T. Waterman) 225, 257 bel.
Vout, . . (. . Vogt) 299.
Vout, . R. ( . R. Voth)
91, 104, 105, 221, 234.
Vrsta (pojam) 187227, 232,
235, 245, 246, 262278, 286
292.
Zabrane
u ishrani 105, 123126, 144
186, 234, 235, 267, 290.

366

DIVLJA MISAO

upotrebljavani a imena 234,

235, 241, 242, 254261, 272
273, 335.
Zegvard, D. A. ( G . A. Zegwaard) 105.
Zelenjin, D. (D. Zelenin) 48.
Zemljoradnja 95, 118, 119, 159
162.
Zlatna grana 92.

Znak, znaenje 58, 63, 76, 77,

183186, 193, 194, 211215,
229, 230, 239241, 244, 263
278, 280286, 305, 306,
325, 326, 327, 328, 336339.
Zuni 82, 116, 117.

SADRAJ

rtveni obred 286292.

uvnel, B. de (. de Jouvenel) 114.

Predgovor
Glava prva
Nauka

konkretnom

Glava druga
Logika totemskih klasifikacija

37
76

Glava trea
Sistemi transformacija

120

Glava etvrta
Totem i kasta

158

Glava peta
Kategorije, elementi, vrste, brojevi

187

Glava esta
Univerzalizacija i partikularizacija

216

Glava sedma
Jedinka kao vrsta

251

Glava osma
Pronaeno

vreme

279

Glava deveta
Istorija i dijalektika

311

Dodatak

340

Bibliografija

343

Indeks

357