1.

Pod markentingom se najee smatra reklama, ali ona je samo deo irokog spektra
aktivnosti koje marketing obuhvata. Marketing je re (kovanica) anglosaksonskog
porekla. ine je rei market trite (pijaca) i ing sufiks, nastavak za glagol koji
osnovnoj rei daje vie znaenja. Neposredni prevod na srpski bi bio stavljanje na
trite ili stvaranje trita. Pojam marketing se kod nas jo prevodi i kao:
tranja, utrivanje, tritenje, trine anse, poslovanje na tritu itd., ali
izvorni termin se kod nas odomaio i u irokoj je upotrebi. Marketing je, moe se
rei, poslovna funkcija, koja prepoznaje neispunjene potrebe i elje, definie i meri
njihovu jainu i potencijalnu isplativost, a potom odreuje ciljne grupe i trita koja
organizacija moe na najoptimalniji nain da uslui. Marketingom se dolazi do
odluka koje proizvode, usluge i programe primeniti na izabranim tritima i u
potpunosti je podreen kupcima i potranji, naravno sa ciljem ostvarivanja to vee
dobiti.
Poznati naunici i strunjaci o marketingu kau:
E. Brech:
"Marketing je proces utvrivanja potroake tranje za proizvodima i
uslugama i motivisanja prodaje i distribucije proizvoda i usluga krajnjim
potroaima, uz ostvarenje dobiti."
F. Kotler :
"Marketing je ljudska aktivnost usmerena ka zadovoljavanju potreba i elja
posredstvom procesa razmene."
K. Sparling :
"To jednostavno znai da svaka organizacija treba da se zasniva na
zadovoljavanju potreba potroaa ili krajnjeg korisnika i da inei to stvara profit."
F. Kotler :
"Marketing je poslovna funkcija koja prepoznaje neispunjene potrebe i elje,
definie i meri njihovu jainu i potencijalnu isplativost, odreuje koja to ciljna trita
organizacija moe na najbolji nain da uslui, odluuje o tome koji proizvodi, usluge i
programi odgovaraju izabranim tritima i apeluje na sve u organizaciji da misle o
kupcima.
Institut za marketing, London :
"Marketing je upravljaki proces koji je odgovoran za prepoznavanje,
predvianje i profitabilno zadovoljanje potreba potroaa."

V.J.Stenton :
"Ukupan sistem meusobno povezanih poslovnih aktivnosti namenjen
planiranju, odreivanju cena, promociji i distribuciji proizvoda i usluga koje
zadovoljavaju potrebe sadanjih i potencijalnih kupaca.
F.Roko :

"Savremeni marketing oznaava poslovnu aktivnost koja povezuje

proizvodnju sa potronjom na takav nain da se u optimalnim razmerama
zadovoljavaju potrebe drutva, koje se na tritu pojavljuju kao potranja."
2.
Reklama (od fran. rclame, odnosno lat. reclamo javno oglasavati) je vrsta
komunikacije kojom sponsor reklama pokusava da ubedi publiku u korisnost
odredjenog postupka, obicno kupovine proizvoda ili usluga. Da bi postigao ovaj cilj
autor reklame se sluzi svesnim ili podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom
informacije I emocije u reklamnoj poruci, Reklamiranje se smatra delom
komunikacijskog sistema marketinga, Moderno reklamiranje se razvilo sa mosovnom
proizvodnjom krejem 19, I pocetkom 20 veka,
Oglasavaci se najcesce trude da povecaju interesovanje za reklamirani proizvod
njegovim brendiranjem. Slika ili ime proizvoda se ponavlja zajedno sa njegovim
pozeljnim osobinama tako da se u svesti potrosaca ustali veza izmedju robne marke
I pomenutih osobina,
Jedna od najvaznijih karakteristika reklama je nacin na koji ona stize do potrosaca
reklamiranog proizvoda ili usluge. U ovo svrhu se koriste: televizija, radio, novine,
casopisi, video igre, internet, bilbordi, postanske posiljke, distribucija letaka I drugi
nacini.
Pored preduzeca koja reklamiraju svoje komercijalne proizvode I usluge, narucioci
reklama mogu biti: politicke partije, interesne grupe, verske organizacije I drzavne I
javne ustanove. Reklame najcesce osmisljavaju reklamne agencije. .

3.
Pojavom interneta kao svojevrsnog fenomena XX veka tradicionalni marketing je
doiveo transformaciju i prilagoavanje novom nainu razmiljanja. U domenu
marketinga internet je postao novi medij koji za razliku od ranijih medija, prua
izmeu ostalog: mogunost personalizovane interakcije koja je bra i jeftinija;
jednostavniju podrku klijentima u donoenju odluka o kupovini odreenih proizvoda
i usluga; kao i "24x7" komunikaciju na globalnom nivou u kojoj su nebitna
geografska udaljenost i vremenske razlike. Specifinosti interneta prenose se i
odraavaju na specifinost internet marketinga. Imajui u vidu da pristup internetu
mogu imati svi, od pojedinca do velikih multinacionalnih kompanija, definisanje
njihovog nastupa na internetu zavisi od cilja koji se eli ostvariti. Koncept
"globalnog sela" je doveo do toga da na mrei ne postoje klasini trini segmenti
kao to su: urbani - ruralni i lokalni - globalni. Internet je doneo jo jednu veliku i

kvalitativnu promenu koja se u najkraem moe nazvati: "Poslovna ansa malih".

Naime, iz razloga to su sve adrese na mrei podjednako "vidljive" za ostale
korisnike, dolo se do toga da se i male kompanije putem Interneta mogu ukljuiti u
"konkurentsku utakmicu" sa trinim liderima, to je nezamislivo za podruje
klasinog trita i marketinga. Kupac, od kue, "surfujui Web-om", naruuje
proizvode listajui ponude svih proizvoaa za proizvod koji ga interesuje.

4.
SWOT analiza (autor Albert S. Humphrey) predstavlja analitiku metodu kojom se
definiu kritini faktori koji imaju najvei uticaj na poslovanje preduzea na tritu.
Ona se obavlja kroz matricu koju ine 4 elementa
polja: S Strengths (snage), W Weaknesses (slabosti), O Opportunities(anse i
mogunosti), T Threats (opasnosti i pretnje). Poetna slova ovih elemenata (na
engleskom jeziku) daju naziv ove metode SWOT. Snage predstavljaju pozitivne, a
slabosti negativne unutranje faktore. anse predstavljaju pozitivne, a pretnje
negativne spoljanje faktore.
SWOT analiza slui za razumevanje trenutnog poloaja vae firme i definisanje
strategije koju treba primeniti da bi se postigao eljeni ishod i ostvarili poslovni
ciljevi. Pre nego to zapoenete sa radom, potrebno je da definiete predmet SWOT
analize (kompanija, odreeni sektor, proizvod ili brend, biznis ideja, partnerstvo ili vi
lino). Nakon toga treba i da odredite cilj koji elite da postignete (udvostruite
prodaju u naredne dve godine, unapredite proizvod ili uslugu, dobijete bolji posao i
slino). I konano, vremenski period tokom kojeg elite to da ostvarite.
SWOT analiza se koristi pre svega da biste:
svoje resurse koristili efikasnije
unapredili poslovanje
analizirali i bolje razumeli konkurenciju
otkrili nove mogunosti i iskoristili postojee anse
bolje se pripremili za mogue pretnje u okruenju
napravili biznis i marketinki plan
Kada elite da definiite svoje snage, treba da odgovorite pre svega na sledea
pitanja:
ta je to to me ini boljim u odnosu na konkurenciju i to mi pomae da ostvarim
poslovne ciljeve
Kada elite da definiete svoje slabosti, treba da se zapitate:
ta je to to me spreava da realizujem zadate ciljeve i ta treba da unapredim i
poboljam
Ako elite da definiete anse za svoj biznis, saznajte:
Na koji nain moete da unapredite svoj posao i ta je to to vam pomae da to
postignete
I konano, pretnje koje morate na vreme da uoite, jer e vas u protivnom usporiti
na putu do konanog cilja. I zapamtite, uvek morate da imate plan B.
Dobro uraena SWOT analiza e vam pomoi da se usredsredite na svoje snage,
korigujete svoje slabosti i spremni se suoite sa pretnjama umanjujui njihovo

negativno dejstvo i, konano, da prepoznate i iskoristite sve mogunosti koje vam

se ukau.
Da biste dobro uradili SWOT analizu treba da:
budete iskreni i realni kada navodite snage i slabosti
izbegavajte uoptavanja
budete precizni
budite beskompromisni
budete fokusirani na odreeni segment trita
uzmete u obzir konkurenciju

5.
Marketinki miks ukljuuje aspekte i strategije marketinga koje menadment
koristi za sticanje konkurentske prednosti. Ovaj termin se izraava u obliku
konceptualnog obrasca koji obuhvata elemente marketinga kao to su: Proizvod
(Product), Cena (Price), Distribucija (Place) i Promocija (Promotion). Prema ova 4
elementa marketinki miks je popularno nazvan 4P (engl. Four Ps). Ovi elementi
predstavljaju varijabile marketinga koje preduzee moe kontrolisati.
Pored osnovna 4 elementa marketinkog miksa (4P), neki teoretiari navode da bi
on trebao biti proiren sa jo tri P koji se tiu marketinga usluga, a to su: Ljudi
(People), Proces (Process) i Fiziko okruenje (Physical environment). Bums (Booms,
B.) i Bitner (Bitner, J.) su bili glavni zagovornici ova dodatna 3P te su oni bili ti koji su
ih, nakon to je slavni Filip Kotler (Philip Kotler) 80-ih godina 20. veka predloio
javnu raspravu na tu temu, konano uveli u upotrebu.
Efektivan marketinki miks mora da ispunjava 4 uslova:

da bude prilagoen potrebama muterija;

da kreira odreenu konkurentsku prednost;

da njegovi elementi budu dobro kombinovani;

da bude usklaen sa raspoloivim resursima firme.

Danas postoji praksa preobraaja koncepta 4P u koncept 4C. Glavna karakteristika

tog koncepta (4C) jest da je orijentisan preteno na potroaa. U tom kontekstu,
svoju adekvatniju primenu ima umarketinkim niama. 4P koncept je zamenjen 4C
konceptom na nain i sa ciljem da zadovolji potroaa te da mu se to vie priblii. U

tu svrhu, elemenat Proizvoda (Product) zamenjen je elementom Potroaa

(Consumer), Cena je zamenjena Trokom (Cost), Udobnost, odnosno Pogodnost
(Convenience) zamenjuje Distribuciju (Place), a umesto Promocije (Promotion), kao
zadnjeg P u nizu, ubacila se funkcija Komunikacije (Communication). Dakle,
elementi 4C glase:
Potroa (Consumer): istie se usmerenost na potroaa te zadovoljenje njegovih
potreba. Ovaj elemenat je protivan masovnom tritu, ve se prilagoava svakom
potroau ponaosob;
Troak (Cost): svi oni dodatni trokovi osim cene koje potroa ima kupujui
odreeni proizvod ili uslugu. Ti trokovi mogu biti novani i nenovani. Npr., ukoliko
potroa odlazi na letovanje on e, pored cene koju plaa za polupansion, imati jo
neke trokove koji nisu ukljueni u tu cenu, kao na primer, trokove benzina do
destinacije, trokove za dodatne usluge koje e koristiti na putu do destinacije
(putarine, prehrana itd.) - to su novani trokovi. Osim njih postoje i nenovani
trokovi, kao na primer, utroeno vreme, zatim oportunitetni troak odlaska na
letovanje (jer je potroa mogao svoje vreme drugaije provesti da nije otiao na
letovanje) i slino;
Pogodnost (Convenience): kod 4C koncepta pogodnost kupovine zamenjuje
distribuciju koja u ovom modelu gubi smisao. Marketer mora da razmilja na koje e
sve naine potroai dolaziti do proizvoda, tj. kako e da ga kupuju i plaaju. U
dananjem svetu postoje razliiti naini kupovine. Kupac moe svoj omiljeni
proizvod bez previe truda i fizikog napora kupiti iz vlastitog doma, pa ak i iz
fotelje. Postoji mogunost kupovine preko Interneta, putem telefona, kataloga,
plaajui kreditnom karticom i slino;
Komunikacija (Communication): poeljno je koristiti komunikaciju umesto promocije
proizvoda ili usluge. Komunikacija je iri pojam od promocije. Omoguava da umesto
agresivnog pristupa promocije proizvoda, marketar stvori jednu interaktivnu
komunikaciju sa potencijalnim potroaem.