UDK:621.311.1:621.316:621.3.017.

2
BIBLID:0350-8528(2013),23.p.141-155
doi:10.5937/zeint23-4219

Struni rad

Metodologija za proraun uticaja distribuirane

proizvodnje na gubitke energije u distributivnoj
mrei
Jelena Peri, Saa Mini1
1

Elektrotehniki institut Nikola Tesla, Koste Glavinia 8a

11000 Beograd, Srbija
jelena.peric@ieent.org
sasa.minic@ieent.org

Kratak sadraj: Ovaj rad proistekao je iz master rada pod nazivom

Metodologija za proraun uticaja distribuirane proizvodnje na gubitke
energije u distributivnoj mrei". Postavlja se pitanje da li je pri proceni
uticaja elektrane na gubitke energije u elektrodistributivnoj mrei
neophodno analizirati svaku satnu vrednost angaovanja male elektrane
i njen uticaj, ili je dovoljno analizirati manji broj stanja i u kojoj meri je
mogue ii sa smanjenjem broja stanja koji se analizira da bi se
adekvatno sagledao uticaj elektrane na promenu gubitaka energije u
mrei. Da bi se dolo do odgovora na to pitanje bie izveden algoritam
koji se sastoji iz 2 koraka: dobijanje dijagrama godinje proizvodnje i, na
osnovu dobijenih specifinih diskretnih vrednosti, proraunavanje uticaja
male elektrane na gubitke energije u distributivnoj mrei na kojoj je
prikljuena.
Kljune rei: distribuirana proizvodnja, godinji dijagram proizvodnje,
gubici energije u distributivnoj mrei

1. Uvod
U velikom broju situacija mogue je ostvariti vie, relativno ravnopravnih
u tehnikom smislu, reenja za prikljuenja malih elektrana na distributivnu
mreu. Iz tog razloga potrebno je definisati metodologiju po kojoj e se u tim
situacijama birati najpovoljnije reenje. Jedan od kriterijuma za izbor reenja
moe biti i uticaj elektrane na gubitke u distributivnoj mrei. Ovaj uticaj je
vano sagledati i u situacijama kada se namee jedno (tehniki
zadovoljavajue) reenje za prikljuenje, zbog eventualnih buduih promena
povlaene cene za energiju distributivnih elektrana.
Da bi se sagledao uticaj male elektrane na gubitke formirana je

141

metodologija za brzu procenu veliine ovog uticaja koja se zasniva na

raspoloivim podacima o oekivanoj mesenoj proizvodnji elektrine energije
elektrane i modelu mree sa maksimalnim i minimalnim optereenjem.
Metodologija za procenu (proraun) se izvodi u dva koraka. U prvom koraku
se na bazi procenjenih mesenih proizvodnji elektrane formira ureeni satni
dijagram proizvodnje elektrane, koji se zatim svodi na opadajui stepenasti
dijagram sa unapred definisanim brojem diskretnih vrednosti angaovanja
jednakog trajanja. U drugom koraku vri se proraun tokova snaga za
maksimalno i minimalno optereenje mree za svaku od specificiranih
diskretnih vrednosti angaovanja elektrane.
Bie detaljno opisan algoritam koji omoguuje primenu metodologije i
izloeni rezultati njegove primene na realnim primerima malih elektrana
razliitog tipa koje se prikljuuju na distributivnu mreu.

2. Modelovanje dijagrama godinje proizvodnje male

elektrane i njegova primena
U ovom poglavlju e biti opisan deo algoritma koji se odnosi na formiranje
ureenog dijagrama angaovanja malih elektrana razliitog tipa koje se
prikljuuju na distributivnu mreu. Algoritam je opisan i demonstriran na dva
tipa malih elektrana zbog specifinosti koje u formiranje dijagrama unose
vetroelektrane sa svojim intermitentnim radom (na slian nain se moe
uvaiti i rad solarnih elektrana). Na osnovu podataka o vrnim snagama
generatora i oekivanim mesenim proizvodnjama kao prolazni rezultat se
dobija ureeni dijagram satnih angaovanja male elektrane, a na osnovu
ulaznog podatka o broju odbiraka koji treba da aproksimira ovaj dijagram
dobija se i ureeni dijagram angaovanja male elektrane koji se sastoji od
unapred definisanog broja odbiraka jednakog trajanja.
Na samom poetku su usvojene odreene pretpostavke:
- Ureeni dijagram proizvodnje elektrane tokom meseca je trapeznog
(za hidroelektrane) i trougaonog oblika (za vetroelektrane), to znai da su
pretpostavljene razliite proizvodnje elektrane u svakom satu u mesecu, a
izmeu svaka dva susedna sata u ureenom dijagramu proizvodnje razlika je
konstantna u svakom mesecu;
- Ne moe se dogoditi situacija da se u toku dva susedna meseca sve
satne proizvodnje iz jednog meseca budu vee od svih satnih proizvodnji
tokom drugog meseca (ime se obezbeuje kontinualan prelaz iz jednog
meseca u drugi sa aspekta satnog generisanja).
Algoritam je objanjen kroz primer male hidroelektrane Medna i male
vetroelektrane Ram.
Ulazni podaci za MHE Medna su:
- Prosena proizvodnja elektrane za svaki mesec u godini data je u
tabeli 1;

142

MHE Medna ima 2 generatora vrnih snaga po 2.417 MW.

Tabela 1. Prosena mesena proizvodnja MHE Medna

Mesec
HE Medna

1
2018

2
1930

Prosena mesena proizvodnja HE Medna (MWh)

3
4
5
6
7
8
9
2261 3317 2626 1538 915
522
599

10
1068

11
1704

12 Suma
2491 20989

Ulazni podaci za MVE Ram su:

- Prosena proizvodnja elektrane za svaki mesec u godini data je u
tabeli 2;
- MVE Ram ima 3 generatora vrnih snaga po 3 MW.
Tabela 2. Prosena mesena proizvodnja MVE Ram
Mesec
VP Ram

1
2493

2
2266

Prosena mesena proizvodnja VP Ram (MWh)

3
4
5
6
7
8
9
2035 1808 1581 1354 1127 896 1217

10
1534

11
1855

12 Suma
2172 20336

Algoritam za dobijanje dijagrama godinje proizvodnje ME sastoji se iz

est koraka:
1. korak
Izraunava se koliko sati u toku svakog meseca bi ME radila vrnom
snagom da bi proizvela energiju datu za taj mesec, odnosno taj broj sati
predstavlja odnos prosene mesene proizvodnje i vrne snage.
S obzirom da nema svaki mesec isti broj dana, uveden je tzv. meseni
faktor generisanja, koji predstavlja odnos broja sati iz prethodnog pasusa
(koliko sati u toku meseca bi ME radila vrnom snagom da bi proizvela
energiju datu za taj mesec) i broja sati tog meseca. Ovim faktorom je
eliminisan uticaj broja dana, pa se dalje svi faktori mogu svesti na najvei
meseni faktor.
2. korak
Ve je naglaeno da je usvojena pretpostavka da je dijagram mesene
proizvodnje trapeznog oblika, pa je potrebno izraunati maksimalnu i
minimalnu snagu, odnosno maksimalno i minimalno angaovanje ME za svaki
mesec (osnovice trapeza). Pravougaoni trapez predstavlja ureeni meseni
dijagram proizvodnje (u sistemu u kojem je apscisa vreme, a ordinata angaovana aktivna snaga) i u definisanom koordinatnom sistemu poloen je
na svoj normalni krak. Povrina trapeza je u ovom sluaju mesena
proizvodnja ME, horizontalna stranica (normalni krak) predstavlja broj sati u
mesecu, prva vertikalna stranica (vea osnovica) je maksimalna snaga, dok je
druga stranica (manja osnovica) minimalna snaga.
U pretpostavljenom mesenom ureenom dijagramu generisanih aktivnih
snaga maksimalna snaga je srazmerna svedenoj vrednosti mesenog faktora
i vrnoj snazi ME. Dakle, maksimalno angaovanje elektrane u toku meseca
je srazmerno proizvedenoj mesenoj aktivnoj energiji.
Minimalna snaga se rauna iz formule za izraunavanje povrine trapeza
koja je jednaka proizvodnji elektrane tokom analiziranog meseca:
143

S trapeza

Pmax Pmin
2

(1)

gde su:

Strapeza - mesena proizvodnja HE, u MWh

Pmax - maksimalna snaga HE za mesec, u MW
Pmin - minimalna snaga HE za mesec, u MW
n - broj sati u mesecu, u h
Iz (1) se minimalno angaovanje HE izraunava na sledei nain:

Pmin

2 S trapeza
n

Pmax

(2)

Za modelovanje godinjeg dijagrama proizvodnje vetroelektrana

minimalna snaga se rauna na drugaiji nain. Potrebno je iskoristiti injenicu
da vetroelektrana ne radi sve vreme, jer se vetroturbina pokree pri brzinama
vetra veim od 3 m/s (za Vestas V112-3.0 MW koja e biti ugraena u MVE
Ram), pa se usvaja da je minimalna snaga jednaka nuli, a vreme trajanja se
izraunava iz formule za povrinu trougla:

S trougla

1
Pmax n
2

(3)

gde su:

Strougla - mesena proizvodnja VE, u MWh

Pmax - maksimalna snaga VE za mesec, u MW
n - broj sati rada VE u mesecu, u h
Iz (3) se moe izraunati koliko sati u mesecu VE radi:

2 S trougla

(4)

Pmax

Broj sati mirovanja VP dobija se kao razlika broja sati u mesecu i broja
sati rada VP.
3. korak
U okviru ovog koraka je, na osnovu definisanog oblika ureenog
dijagrama angaovanja za svaki mesec, potrebno izraunati angaovanu
snagu za svaki sat u godini. To znai da je potrebno proraunati srednje satno
angaovanje elektrane za 8760 odbiraka. Prvo treba odrediti odbirke
pojedinano za svaki mesec. Podaci potrebni za dobijanje ovih odbiraka su:
maksimalna i minimalna snaga (iz 2. koraka) i broj sati u mesecu (u sluaju
vetroelektrane broj sati rada VE).
Prvo se izraunava promena snage (usvojena je pretpostavka da je ta
promena konstantna u toku jednog meseca) i izraunava se na sledei nain:
144

Pmax Pmin
n 1

(5)

gde je:
P - promena snage u toku jednog meseca, u MW
Pmax - maksimalna snaga u toku tog meseca, u MW

Pmin - minimalna snaga u toku tog meseca, u MW

n - broj sati u mesecu (u sluaju vetroelektrana broj sati rada VE), u h
Broj odbiraka za svaki mesec e biti jednak broju sati u tom mesecu (npr.
za mesec januar bie 744 odbirka), dok je za vetroelektrane broj odbiraka
jednak broju sati rada vetroelektrane u tom mesecu (npr. za mesec januar
bie 549 odbirka). Za prvi odbirak u mesecu uzima se maksimalna snaga tog
meseca, a drugi odbirak se izraunava kada se od prvog oduzme promena
snage i tako se svaki sledei odbirak rauna kao razlika prethodnog i
promene snage sve dok se ne doe do poslednjeg odbirka (koji je jednak
minimalnoj snazi) u mesecu. Za vetroelektrane se za ostale odbirke (koji
odgovaraju broju sati u toku meseca kada VE miruje) uzima se da je snaga
jednaka nuli.Ovaj postupak se primenjuje za svaki mesec.
4. korak
U ovom koraku algoritma odbirci po mesecima se spajaju u jednu kolonu
i dobija se 8760 odbiraka koji su predstavljeni redom po mesecima (januar,
februar, mart).
5. korak
Odbirci iz 4. koraka se sortiraju po opadajuem redosledu i na taj nain
se dobija dijagram godinje proizvodnje ME. Na slici 1 je prikazan dobijeni
dijagram godinje proizvodnje za hidroelektranu Medna, a na slici 2 za
vetroelektranu Ram.

145

6000

5000

P (kW)

4000

3000

2000

1000

0
0

1460

2920

4380

5840

7300

8760

t (h)

Slika 1. Dijagram godinje proizvodnje MHE Medna

9000
8000
7000

P (kW)

6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
0

1460

2920

4380

5840

7300

8760

t (h)

Slika 2. Dijagram godinje proizvodnje MVE Ram

6. korak
Na osnovu izraunatih odbiraka za svaki sat u godini, mogue je odrediti
proizvoljan broj diskretnih vrednosti angaovanja ME u toku godine na koje se
svodi ureeni godinji dijagram generisanih snaga. Za HE Medna i VE Ram
su formirane 4 razliite grupe angaovanja (6, 12, 24 i 60), s tim to je za HE
Medna uraeno i za grupu od 120 angaovanja. Na primeru prve grupe

146

angaovanja (6) bie objanjeno dobijanje angaovanja unutar te grupe,

odnosno dobijanje tih est diskretnih vrednosti angaovanja.
Vreme trajanja svakog od angaovanja je 8760h/6=1460h. Ovim je
usvojena jo jedna dodatna pretpostavka da sva angaovanja imaju jednako
vreme trajanja. Prvo angaovanje se dobija kao srednja vrednost prvih (po
vrednosti) 1460 odbiraka, drugo angaovanje kao srednja vrednost drugih
1460 odbiraka i tako svih 6 angaovanja. Kada se zbir svih 6 angaovanja
pomnoi sa vremenom njihovog trajanja (u ovom sluaju 1460h) kao rezultat
treba da se dobije godinja proizvodnja ME koja se dobija kao ulazni podatak
(zbir svih mesenih proizvodnji).
Na ovaj nain, od ureenog satnog dijagrama godinje proizvodnje
dobijaju se pravougaonici (u ovom sluaju 6 pravougaonika) ije su
horizontalne stranice jednake vremenu trajanja jednog proraunatog
angaovanja (za grupu od 6 angaovanja to vreme iznosu 1460h), a
vertikalne stranice odgovaraju nivou angaovanja elektrane (vertikalna
stranica prvog pravougaonika jednaka je snazi prvog angaovanja, druga
drugog itd). Na slici 3 su prikazane diskretne vrednosti angaovanja dobijene
iz ureenog dijagrama godinje proizvodnje HE Medna (slika 1), a na slici 4
diskretne vrednosti angaovanja iz ureenog dijagrama godinje proizvodnje
VE Ram (slika 2) za grupu od 6 angaovanja.
Dobijene diskretne vrednosti angaovanja malih elektrana su adekvatne
podloge za proraun promene gubitaka energija.
4500
4000
3500

P (kW)

3000
2500
2000
1500
1000
500
0
0

1460

2920

4380

5840

7300

87 60

t (h)

Slika 3. Diskretne vrednosti angaovanja dobijene iz ureenog dijagram godinje

proizvodnje za MHE Medna (za grupu od 6 diskretnih vrednosti angaovanja)

147

7000

6000

P (kW)

5000

4000

3000

2000

1000

0
0

1460

2920

4380

5840

7300

8760

t (h)

Slika 4. Diskretne vrednosti angaovanja dobijene iz ureenog dijagram godinje

proizvodnje za MVE Ram (za grupu od 6 diskretnih vrednosti angaovanja)

Sada se postavlja pitanje da li je pri proceni uticaja elektrane na gubitke

energije u elektrodistributivnoj mrei neophodno analizirati svaku satnu
vrednost angaovanja male elektrane i njen uticaj, ili je dovoljno analizirati
manji broj stanja i u kojoj meri je mogue ii sa smanjenjem broja stanja koji
se analizira da bi se adekvatno sagledao uticaj elektrane na promenu
gubitaka energije u mrei.
Sledee poglavlje e dati odgovor na ovo pitanje.

3. Uticaj malih elektrana na gubitke energije u

elektrodistributivnoj mrei za razliite grupe diskretnih
vrednosti angaovanja
Uticaji malih elektrana na promene gubitaka u elektrodistributivnoj mrei
za razliit nivo kvaliteta modelovanja ureenog godinjeg dijagrama
angaovanja bie razmotren na uzorku od etiri male elektrane (dve
hidroelektrane i dve vetroelektrane). Cilj analize je da se odredi za koji nivo
kvaliteta modelovanja ureenog godinjeg dijagrama angaovanja je dovoljno
izvriti analizu uticaja ME na promenu gubitaka u mrei, a da se pri tome
dobiju dovoljno kvalitetne procene uticaja ME.
Da bi se tano sagledao uticaj elektrane na gubitke u elektrodistributivnoj
mrei bilo bi neophodno modelovati satna optereenja distributivne mree
uparena sa odgovarajuim satnim angaovanjem male elektrane. Ove grupe
veliina imaju stohastiki karakter i mogue su samo aproksimacije koje
dovoljno kvalitetno odraavaju funkcionisanje male elektrane u distributivnom

148

sistemu. Budui da se ne moe predvideti nivo optereenja za pojedine

vrednosti angaovanja elektrane, u primeni razvijenog algoritma polo se od
pretpostavke da je u toku ivotnog veka elektrane mogue da razliiti nivo
angaovanja koincidira sa bilo kojom vrednou optereenja i to sa
podjednakom verovatnoom. Iz tog razloga se za svaki nivo angaovanja
elektrane prosean uticaj na gubitke proraunava kao srednja vrednost uticaja
elektrane sa tim angaovanjem pri maksimalnom i pri minimalnom
optereenju.
Dakle, u proceni uticaja elektrane na gubitke rauna se sa uparivanjem
satnih angaovanja elektrane sa minimalnim i maksimalnim optereenjem
mree i srednjom vrednou promene gubitaka za svako stanje. Meutim,
sagledavanje 8760 x 2 stanja funkcionisanja distributivne mree je posao koji
zahteva znaajno vreme i resurse za pripremu podataka za proraune (da bi
se svi prorauni stavili u priblino istu ravan) i analizu rezultata prorauna.
Postavlja se pitanje koji je to broj stanja koji je potrebno analizirati da bi se
dobili rezultati koji priblino odgovaraju rezultatima sagledavanja svih 8760 x
2 stanja. Na to pitanje odgovor je dat kroz analize u narednim poglavljima.
Analize su se sastojale u proraunima tokova snaga u maksimalno i
minimalno optereenoj distributivnoj mrei sa razliitim brojem diskretnih
vrednosti angaovanja elektrane kojima se modeluje ureeni godinji
dijagram angaovanja te elektrane. Broj diskretnih vrednosti se za svaku
elektranu menjao kroz skup {6, 12, 24, 60} diskretnih vrednosti stanja (za HE
Medna i za 120). Analize su pokazale da iznad odreenog broja nema smisla
poveavati skup diskretnih angaovanja elektrane pomou koje se modeluje
njen ureeni godinji dijagram angaovanja, jer greka u proceni promene
gubitaka postaje dovoljno mala.
Na primeru etiri elektrane (dve hidroelektrane i dve vetroelektrane) bie
izraunate promene gubitaka za sva angaovanja (unutar etiri grupe
angaovanja koje su dobijene primenom algoritma opisanog u poglavlju 2).
Podaci se dobijaju iz poetnih prorauna tokova snaga (initial load flow)
pomou programa Tokovi snaga.
Promena gubitaka u mrei za sve proraune je raunata kao razlika
gubitaka aktivne snage po elementima i naponskim nivoima sa prikljuenom
elektranom i gubitaka aktivne snage po elementima i naponskim nivoima bez
elektrane. U proraunu gubitaka aktivne snage od interesa su samo 10 i 20
kV vodovi (za hidroelektrane) i 35 kV vodovi (za vetroelektrane), a u proraun
nisu ukljueni gubici na prikljunom vodu i na blok transformatorima u
elektranama. Prosena promena gubitaka u mrei za jedno angaovanje
proraunata je kao srednja vrednost promene gubitaka u maksimalnom i
minimalnom reimu za to angaovanje. Ta prosena promena gubitaka se
mnoi sa vremenom trajanja tog angaovanja i dobija se promena gubitaka
energije u periodu angaovanja specificirane snage. Zbir promena gubitaka
energije za sva angaovanja unutar jedne grupe angaovanja predstavlja
ukupan uticaj te elektrane na gubitke energije.

149

3.1. Uticaj MHE Medna na gubitke energije u elektrodistributivnoj mrei

za razliit nivo kvaliteta modelovanja ureenog dijagrama
angaovanja
Usvojeni kriterijumi za izvrenje ovih prorauna su:
- napon na 20 kV sabirnicama u TS 110/20/10 kV Mrkonji Grad
odrava se na 22 kV u maksimalnom reimu;
- napon na 20 kV sabirnicama u TS 110/20/10 kV Mrkonji Grad
odrava se na 20.2 kV u minimalnom reimu;
- treba da se postigne napon u taki prikljuenja HE Medna 22 kV u
maksimalnom reimu;
- treba da se postigne napon u taki prikljuenja HE Medna 21 kV u
minimalnom reimu;
-

0.95;

faktor snage u taki prikljuenja

- faktor snage agregata u HE Medna

0.9.
Ukupni uticaj HE Medna za razliite grupe angaovanja je dat u tabeli 3 i
on je pozitivan, jer HE utie na smanjenje gubitaka energije u
elektrodistributivnoj mrei na koju je prikljuena. U istoj tabeli je prikazano i
odstupanje uticaja HE na gubitke energije za manje grupe angaovanja u
odnosu na uticaj za 120 diskretnih vrednosti angaovanja. To odstupanje
uticaja HE Medna na gubitke energije za grupe od 6, 12, 24 i 60 angaovanja
je <0.98% (za grupu od 12 je 0.853%) u odnosu na uticaj HE na gubitke
energije za 120 angaovanja.
Tabela 3. Ukupan uticaj HE Medna na gubitke energije u distributivnoj mrei za
razliite grupe angaovanja elektrane (sa 120 angaovanja)

Grupe
angaovanja
6
12
24
60
120

Ukupan uticaj HE
Medna na gubitke energije u
ED mrei
(kWh)
(+poveanje, -smanjenje)
-591 300
-590 570
-587 103
-586 190
-585 533

Odstupanje uticaja HE na gubitke energije

za manje grupe angaovanja u odnosu na
uticaj za 120 angaovanja
(%)
0.975
0.853
0.267
0.112
-

Odstupanje uticaja HE Medna za grupu od 60 angaovanja u odnosu za

grupu od 120 angaovanja je svega 0.112%. Poveanje broja diskretnih
vrednosti malo utie na promene gubitaka energija, odnosno greka u proceni
je dovoljno mala, to znai da iznad odreenog broja diskretnih angaovanja
elektrane nema smisla poveavati broj stanja. Zbog toga se dalje nee
analizirati grupa od 120 angaovanja.
U tabeli 4 je prikazano odstupanje uticaja HE na gubitke energije za
manje grupe angaovanja u odnosu na uticaj za 60 diskretnih vrednosti

150

angaovanja. To odstupanje uticaja HE Medna na gubitke energije za grupe

od 6, 12 i 24 angaovanja je <0.87% (za grupu od 12 je 0.742%) u odnosu na
uticaj HE na gubitke energije za 60 angaovanja.
Tabela 4. Ukupan uticaj HE Medna na gubitke energije u distributivnoj mrei za
razliite grupe angaovanja elektrane

Grupe
angaovanja

Ukupan uticaj HE
Medna na gubitke energije u
ED mrei
(kWh)
(+poveanje, -smanjenje)

Odstupanje uticaja HE na gubitke energije

za manje grupe angaovanja u odnosu na
uticaj za 60 angaovanja
(%)

6
12
24
60

-591 300
-590 570
-587 103
-586 190

0.864
0.742
0.156
-

3.2. Uticaj MHE Novakovii na gubitke energije u elektrodistributivnoj

mrei za razliit nivo kvaliteta modelovanja ureenog dijagrama
angaovanja
Usvojeni kriterijumi za izvrenje ovih prorauna su:
- napon na 20 kV sabirnicama u TS 110/20 kV Kotor Varo odrava se
na 19.5 kV u maksimalnom i minimalnom reimu;
- napon na 20 kV sabirnicama u RTS Kneevo 2 (gde se prikljuuje HE
Novakovii) treba da bude 21 kV u maksimalnom i minimalnom reimu;
-

napon na HE Novakovii treba da bude 21.85 kV;

- faktor snage agregata

sve dok je napon u RTS Kneevo
2 ispod 21 kV, a ako pree tu vrednost onda ide u kapacitivni reim rada dok
se ne spusti napon na 21 kV (to se deava samo pri maksimalnim
angaovanjima elektrane).
Ukupni uticaj HE Novakovii za razliite grupe angaovanja je dat u tabeli
5 i on je pozitivan, jer HE utie na smanjenje gubitaka energije u
elektrodistributivnoj mrei na koju je prikljuena. U istoj tabeli je prikazano i
odstupanje uticaja HE na gubitke energije za manje grupe angaovanja u
odnosu na uticaj za 60 diskretnih vrednosti angaovanja. To odstupanje
uticaja HE Novakovii na gubitke energije za grupe od 6, 12 i 24 angaovanja
je <4.2% (za grupu od 12 je 2.021%) u odnosu na uticaj HE na gubitke
energije za 60 angaovanja.

151

Tabela 5. Ukupan uticaj HE Novakovii na gubitke energije u distributivnoj mrei za

razliite grupe angaovanja elektrane

Grupe
angaovanja

Ukupan uticaj HE
Novakovii na gubitke
energije u ED mrei
(kWh)
(+poveanje, -smanjenje)

Odstupanje uticaja HE na gubitke energije

za manje grupe angaovanja u odnosu na
uticaj za 60 angaovanja
(%)

6
12
24
60

-313 900
-306 965
-301 673
-300 760

4.186
2.021
0.303
-

3.3. Uticaj MVE Ram na gubitke energije u elektrodistributivnoj mrei za

razliit nivo kvaliteta modelovanja ureenog dijagrama angaovanja
Usvojeni kriterijumi za izvrenje ovih prorauna su:
- napon na 35 kV sabirnicama u TS 110/35 kV Veliko Gradite odrava
se na 35 kV u maksimalnom reimu;
- napon na 35 kV sabirnicama u TS 110/35 kV Veliko Gradite odrava
se na 36 kV u minimalnom reimu;
- faktor snage u taki prikljuenja
1 (vetrogeneratori imaju
mogunost regulisanja reaktivne snage posredstvom energetske elektronike).
Ukupni uticaj VE Ram za razliite grupe angaovanja je dat u tabeli 6 i on
je negativan, jer VE utie na poveanje gubitaka energije u
elektrodistributivnoj mrei na koju je prikljuena. U istoj tabeli je prikazano i
odstupanje uticaja VE na gubitke energije za manje grupe angaovanja u
odnosu na uticaj za 60 diskretnih vrednosti angaovanja. To odstupanje
uticaja VE Ram na gubitke energije za grupe od 6, 12 i 24 angaovanja je
<7.9% (za grupu od 12 je 2.5%) u odnosu na uticaj VE na gubitke energije za
60 angaovanja.
Tabela 6. Ukupan uticaj VE Ram na gubitke energije u distributivnoj mrei za razliite
grupe angaovanja elektrane

Grupe
angaovanja

Ukupan uticaj VE
Ram na promene gubitaka
energije u ED mrei
(kWh)
(+poveanje, -smanjenje)

Odstupanje uticaja VE na gubitke energije

za manje grupe angaovanja u odnosu na
uticaj za 60 angaovanja
(%)

6
12
24
60

41 610
43 800
45 443
44 895

-7.895
-2.500
1.206
-

152

3.4. Uticaj MVE Ljubinje-Peanica na gubitke energije u

elektrodistributivnoj mrei za razliit nivo kvaliteta modelovanja
ureenog dijagrama angaovanja
Usvojeni kriterijumi za izvrenje ovih prorauna su isti kao i za proraun
uticaja MVE Ram.
Ukupni uticaj VE Ljubinje-Peanica za razliite grupe angaovanja je dat
u tabeli 7 i on je pozitivan, jer VE utie na smanjenje gubitaka energije u
elektrodistributivnoj mrei na koju je prikljuena. U istoj tabeli je prikazano i
odstupanje uticaja VE na gubitke energije za manje grupe angaovanja u
odnosu na uticaj za 60 diskretnih vrednosti angaovanja. To odstupanje
uticaja VE Ram na gubitke energije za grupe od 6, 12 i 24 angaovanja je
<1.95% (za grupu od 12 je 0.346%) u odnosu na uticaj VE na gubitke energije
za 60 angaovanja.
Tabela 7. Ukupan uticaj VE Ljubinje-Peanica na gubitke energije u distributivnoj
mrei za razliite grupe angaovanja elektrane
Ukupan uticaj VE
Ljubinje-Peanica na gubitke
Grupe
energije u ED mrei
angaovanja
(kWh)
(+poveanje, -smanjenje)
6
12
24
60

Odstupanje uticaja VE na gubitke energije

za manje grupe angaovanja u odnosu na
uticaj za 60 angaovanja
(%)

-750 440
-738 395
-737 300
-735 840

1.946
0.346
0.198
-

3.5. Zakljune napomene o potrebnom kvalitetu modelovanja ureenog

dijagrama angaovanja elektrana radi procene njihovog efekta na
gubitke energije u distributivnoj mrei
Cilj analize izloene u ovom poglavlju je bio da se odredi koliki je najmanji
broj nivoa angaovanja male elektrane, kojima se aproksimira ureeni
godinji dijagram angaovanja, potreban, a ujedno i dovoljan, da bi se na
osnovu prorauna moglo proceniti kakav uticaj ima prikljuenje ME na gubitke
energije u mrei.
Na osnovu uraenih prorauna za etiri male elektrane razliitog tipa (HE
Medna, HE Novakovii, VP Ram i VP Ljubinje-Peanica), koje se prikljuuju
na razliita mesta u mrei i ije prikljuenje ima razliite posledice, za
definisane grupe nivoa angaovanja elektrana dolo se do zakljuka da
proraunati ukupni uticaj elektrane na gubitke za 12 modelovanih nivoa
angaovanja malo odstupa u odnosu na proraunati uticaj elektrane za 60
modelovanih nivoa angaovanja (tabela 8). Ovim je pokazano da je za
procenu uticaja prikljuene ME na gubitke energije u mrei dovoljno uraditi
proraun za 12 diskretnih vrednosti angaovanja kojima se aproksimira
ureeni godinji dijagram angaovanja elektrane.

153

Tabela 8. Odstupanje proraunatog uticaja ME na gubitke energije u mrei za 12

razliitih nivoa angaovanja od proraunatog uticaja ME za 60 razliitih nivoa
angaovanja

Analizirane ME

Odstupanje proraunatog uticaja ME na gubitke energije u

mrei za 12 razliitih nivoa angaovanja od proraunatog
uticaja ME za 60 razliitih nivoa angaovanja
(%)

HE Medna
HE Novakovii
VE Ram
VE Ljubinje-Peanica

0.742
2.021
2.500
0.346

4. Zakljuak
U okviru ovog rada formirana je metodologija za brzu i dovoljno kvalitetnu
procenu uticaja malih elektrana na promenu gubitaka energije u mrei. Uticaj
elektrane na gubitke u elektrodistributivnoj mrei nije meu kriterijumima za
prikljuenje elektrana, ali esto su mogua razliita reenja prikljuenja iste
elektrane i uticaj elektrane na gubitke u mrei moe biti jedan od kriterijuma
za donoenje odluke o optimalnom mestu za prikljuenje. S druge strane,
ukoliko se na veem broju primera izvri analiza uticaja elektrane na gubitke,
to moe biti osnova za eventualnu promenu kriterijuma za prikljuenje.
Znaajno je istai da su izvrene analize pokazale da elektrane mogu da
imaju razliit uticaj na distributivnu mreu u pogledu promene gubitaka tj.
mogu da utiu i na poveanje i na smanjenje gubitaka elektrine energije u
distributivnoj mrei, zavisno od njihove snage, projektovane proizvodnje i
mesta prikljuenja u distributivnoj mrei. Naravno, to vie elektrana utie na
smanjenje gubitaka energije u mrei to je i bolje.
Na osnovu analiza izvrenih za etiri razliite male elektrane (dve
hidroelektrane i dve vetroelektrane) iji je i uticaj na gubitke u mrei razliit,
ispostavilo se da je za procenu promene gubitaka energije zbog ulaska u
pogon ME dovoljno analizirati aproksimaciju ureenog dijagrama optereenja
sa dvanaest razliitih nivoa angaovanja, jer se dobijaju dovoljno tane
proraunate vrednosti gubitaka.
Opisana metodologija je primenljiva ne samo za proraunavanje uticaja
malih hidroelektrana i vetroelektrana na gubitke energije u distributivnoj mrei
nego i ostalih malih elektrana iz obnovljivih izvora energije (Sunce, biomasa).

Literatura
[1] Peri J., Metodologija za proraun uticaja distribuirane proizvodnje na
gubitke u distributivnoj mrei, master rad, Beograd, 2012.

154

[2] Zbirka tehnikih preporuka, Direkcija za distribuciju EPS-a, 2001.

[3] Pravila o radu distributivnog sistema, JP EPS, Verzija 1.0, 2009.

Abstract: This paper is the result of the Masters final project

"Methodology for calculating the impact of distributed generation on
energy losses in distribution network". The question is whether, for
estimation of the impact of the power plant on energy losses in the
distribution network, it is necessary to analyse each hour value of small
power plant engagement and its effect, or it is sufficient to analyse a
small number of states, and the extent to which it is possible to reduce
the number of states that will be analysed in order to review adequately
the impact of the power plant on the change of energy losses in the
network. To answer this question, an algorithm consisting of two steps is
performed, annual production diagrams are obtained and, on the basis
of calculated specific discrete values, the impact of the small power
plant on energy losses in the distribution network to which it is
connected is evaluated.
Keywords: distributed generation, annual production diagram, losses of
energy in the distribution network

Methodology for Calculating the Impact of

Distributed Generation on Energy Losses in a
Distribution Network
Rad primljen u urednitvo 18.7.2013. godine
Rad prihvaen 4.10.2013. godine

155