UVOD

Ako ste preli na Linux i okruee KDE s nekog drugog operativnog sistema, verovatno ve umete da pretraujete Web, aete elektronsku potu, pripremate
dokumente i obavate razne druge zadatke na raunaru.
Bez obzira na to da li ste poetnik ili iskusan korisnik, ova je kiga pisana za vas.
U optem sluaju, ne treba vam prethodno iskustvo u radu na raunaru, jer
emo objasniti ta su Linux i okruee KDE (poglave 1, Osnove), pa ak i to
kako da koristite mia (u Linuxu moe da se radi s tri tastera). Naravno to ste
iskusniji, bre ete i uiti, jer je koriee okruea KDE slino korieu Windowsa, mada ima i znaajnih razlika.
Iako pod Linuxom rade brojni komercijalni programi, neemo ih detano opisivati u ovoj kizi. Govoriemo o besplatnim programima koji su ukueni u
veinu distribucija Linuxa.
Neemo opisivati sve aplikacije okruea KDE, nego samo one koje se
najee koriste na radnim mestima ili kod kue. Kad savladate ovaj materijal,
lako ete se snai s bilo kojim komercijalnim programom.

Po emu se ova kiga razlikuje

Linux je oduvek bio omien operativni sistem tehniki orijentisanih korisnika
raunara. Shodno tome, naii ete na mnoge kige u kojima pie da je Linux isti
kao Unix (to je istina), zatim kako da instalirate Linux, zato je Linux sjajan,
i kako da radite odreene stvari u emu (na primer, kako da pokrenete Web
server). Postoje i mnoge kige koje detano opisuju upotrebu nekih programa
pod Linuxom (na primer, programa GIMP), kao i one koje porede Microsoft Windows i Linux.
Ova kiga se razlikuje, jer se u oj pretpostava da vi neete da instalirate
Linux, da vas ne zanima uloga administratora sistema ni komplikovani zadaci.
Pretpostava se da ste ve instalirali Linux i koristite ga za svakodnevne radne
zadatke (elektronsku potu, Web, rad s dokumentima, optu poslovnu primenu
raunara i slino), koje ete izvravati u Linuxovom grafikom okrueu KDE.
(Naravno, kad ovladate grafikim okrueem, moda ete hteti i da nauite kako
da neke zadatke izvravate efikasnije, korieem komandne linije).
Ovu kigu ine jedinstvenom i napori velikog broja radnika nae kompanije,
SSC. Svoj doprinos dali su joj: Phil Hughes, izdava; Carlie Fairchild, Rebecca
Cassity, Clarica Grove i James Gray, iz odeea za marketing; Richard Vernon,
Jill Franklin, Don Marti, Heather Mead i Joel Megal, iz redakcije; Lydia Kinata,
grafiki dizajner; Scott Blanchard, administrator Web lokacije i Mike Orr, administrator sistema.
U izdavakoj kui SSC, Linux se koristi jo od 1993. godine. Neki od nas
poeli su da rade u UNIX-u 1980. godine, i s vremenom su napredovali od egovog komandnog do grafikog okruea (GUI). Drugi su bez ikakvog prethodnog
iskustva sa UNIX-om ili Linuxom, nauili najpre da koriste GUI, a zatim proirivali svoja znaa alatkama komandnog okruea.
Prema tome, svi mi znamo kako izgleda savladavae svakodnevnog rada u
Linuxu, ili prvi susret s radnom povrinom okruea KDE.
Osim pripreme za tampu i raunovodstvenih poslova, sav ostali posao obavamo u Linuxu, i to uglavnom pomou okruea KDE i uslunih programa
ukuenih u veinu distribucija Linuxa. Ovu kigu smo napisali da bismo i vas
zainteresovali za Linux i KDE.
Za pisae ove kige koristili smo distribucije Debian Woody i SuSE, verzija 7.3 i 8.0 (vie informacija o distribucijama potraite u poglavu 1, Osnove).
Poto se Linux, kao i mnogi drugi besplatni programi, stalno razvija, vaa verzija
programa mogla bi biti drugaija od verzije opisane u kizi. Razlike se uglavnom
tiu pridodatih funkcija, a ne jezgra programa. Shodno tome, ako budete pratili
naa uputstva, ne bi trebalo da imate problema prilikom koriea aplikacija, ak
i ako se verzije malo razlikuju.
Dobro doli u Linux i KDE! Sigurni smo da ete biti zadovoni ihovom
snagom i pouzdanou, i da ete ih ubrzo lako koristiti i pri tom se zabavati.

xii

Uvod

1
OS N OVE

Linux je otvoren operativni sistem. U ovom poglavu

ete saznati ta to zapravo znai i kako se Linux distribuira. Upoznaete i radno okruee KDE, egovu vezu
s Linuxom, kao i neke popularne poslovne programe.

ta je Linux?
Linux je operativni sistem i, samim tim, najvaniji program koji raunar izvrava.
On uprava svim drugim programima dodeuje im resurse, izvrava korisnike
naredbe (unete pomou mia ili tastature), ae izlazne informacije na monitor,
uprava datotekama i obava mnoge druge vane zadatke.
Linux se razlikuje od veine operativnih sistema po tome to ga razvijaju programeri iz celog sveta sveta. Linux je otvoren (a esto i besplatan) ne samo zato
to ne morate da ga platite (mada moete, i mnogi to ine), ve i zbog toga to je
egov izvorni kd dostupan svima koji ele da ga pogledaju ili meaju. Ta otvorenost izvornog koda omoguava svakome da isproba Linux i pronae greke.

Jezgro (engl. kernel) je centralni nervni sistem Linuxa to je kd operativnog

sistema koji pokree i odrava rad celog raunara. Iako neki iskusni korisnici
Linuxa rado meaju kd jezgra na svojim sistemima, vi to verovatno neete
raditi. Meutim, vano je znati da se jezgro Linuxa stalno unapreuje.
Poto veliki broj udi razvija Linux, sistem neprekidno napreduje, a problemi
se reavaju veoma efikasno.

Poreklo Linuxa
Linux potie od UNIX-a, jednog od najceenijih i najvie korienih mrenih
operativnih sistema na svetu u protekle tri decenije. UNIX je razvijen u laboratorijama Bell kompanije AT&T, s namerom da podri istovremeni rad vie korisnika na vie raunara, koji su meusobno povezani i dele informacije i resurse.
Na takvom operativnom sistemu, vie osoba moe istovremeno da koristi hardver
jednog raunara za obavae veeg broja zadataka, ili pak jedan korisnik na jednom raunaru moe da obava vie poslova odjednom. Rezultat svega toga je
moniji sistem, kao i efikasnije koriee raunarskih resursa.
Linux podrava veliki broj procesora, ukuujui x86, PowerPC, DEC Alpha,
Sun Sparc i ARM. Kakav god hardver da imate, Linux e na emu verovatno
raditi. Linux je napraven po POSIX (Portable Operating System Interface for
UNIX) standardu, koji definie spregu izmeu programa i operativnih sistema.
To znai da na Linuxu mogu da se koriste skoro svi programi praveni za druge
UNIX sisteme.

Performanse Linuxa
Linux je ceen i zbog svoje stabilnosti raunari pod Linuxom esto rade mesecima, ak i godinama, bez ijednog pada sistema.
Ovi sistemi su i veoma brzi, jer Linux efikasno uprava resursima kao to su
memorija, procesor ili prostor na disku. ak i dobar deo Weba radi na starijim
raunarima pod Linuxom i Web serverom Apache. Uz to, organizacije kao to su
NASA, Sandia i Fermilabs izgradile su mone superraunare od grozdova Linux
raunara.

Distribucije Linuxa
Poto je Linux otvoren, svako moe da ga nabavi, dopuni softverom i ponudi na
tritu (besplatno ili po odgovarajuoj ceni). Tako nastaju paketi ili distribucije
Linuxa. Pojedini distributeri neznatno meaju jezgro i dodaju sopstvene alatke
koje pojednostavuju instalirae i upravae Linuxom. Osim nekih mae znaajnih detaa, veina distribucija se razlikuje uglavnom po programima.
Treba da znate da se veina alatki i aplikacija moe besplatno preuzeti s Interneta, bez obzira na to koju distribuciju koristite.

Poglave 1

Tekstualna i grafika komunikacija sa Linuxom

Jedan od naina za komunikaciju s Linuxom jeste unos teksta na komandnu liniju
za one koji su radili u DOS-u, to je slino odzivniku C:>. Tekstualno radno
okruee zahteva da korisnik otkuca komande koje operativni sistem razume.
Raunar prikazuje odzivnik (engl. prompt), to znai da je spreman da prihvati
komandu. Mesto za unos komande zove se komandna linija. Ko god je koristio PC
sredinom osamdesetih godina ili ranije, verovatno je ve radio u nekom tekstualnom okrueu.
Mnogi programi se pokreu s komandne linije, to znai da morate da unesete
tekst u prozor terminala (engl. terminal window) umesto da ih pokreete miem.
Ove programe opisujemo tek na kraju kige (poglave 13 govori o komandnom
okrueu i uslunim programima, to moete i da preskoite).
Druga metoda komunikacije s Linuxom jeste grafiko korisniko okruee
(engl. graphical user interface, GUI). Ono se esto naziva radna povrina i sastoji se
od ikonica, prozora, okvira za dijalog, paleta alatki i panoa. Ovaj nain rada je
mnogo prijatniji, jer se posao obava pomou vizuelnih alatki, pa ne treba pamtiti
sintaksu komandi.
Grafiko okruee KDE jedna je od osnovnih tema ove kige. Iako emo vas
upoznati s komandnom linijom i nekim komandama, okruee KDE e najverovatnije zadovoiti sve vae potrebe.

ta je KDE?
KDE je grafiko korisniko okruee. To je softver koji sarauje sa operativnim
sistemom, ali nije egov integralni deo on, zapravo, omoguava komunikaciju
sa operativnim sistemom. Moete ga posmatrati i kao posrednika izmeu vas i
Linuxa.
GNOME je jo jedno popularno grafiko okruee za Linux. Oba okruea
stvorili su veliki timovi programera. Zbog toga ona rade odlino, tako da koje
god da izaberete ne moete pogreiti. Ovde e biti rei samo o okrueu KDE,
jer ga i mi koristimo, a ukueno je u gotovo svaku distribuciju Linuxa.

ta se jo obrauje u kizi
Osim okruea KDE, ovde ete nai i mnoge druge programe koji sarauju sa
operativnim sistemom. Okruee KDE sadri preko stotinu programa za obradu
slika ili teksta, za rad sa elektronskom potom, itae Weba i igrice. Opisali smo i
besplatan paket poslovnih programa OpenOffice, kao i program GIMP, slian
Photoshopu. Poto ova dva programa spadaju u vodee otvorene aplikacije, svakom smo posvetili posebno poglave.

Osnove

2
PR I J AVIVAE I UPOZ NAV AE
OKRU E A

Ovo poglave se bavi osnovama koriea grafikog

okruea KDE u Linuxu. Ako ste ve radili u nekom
grafikom okrueu (GUI), dobar deo ovog sadraja bie
vam poznat; meutim, moda ete ipak eleti da ga bar
povrno pregledate, kako biste uoili eventualne razlike.

Prijavivae i odjavivae
Kada pokrenete Linux, pojavie se prijavni ekran. Prvo ete morati da unesete
svoje prijavno ime (koje se naziva i korisniko ime) i lozinku i jedno i drugo bi
trebalo da dobijete od svog administratora. Ovaj postupak se naziva prijavivae
(engl. logging in).
Poto u Linuxu moe da radi vie korisnika istovremeno (a svaki od ih moe
imati radnu povrinu i parametre prilagoene sopstvenim potrebama), unos korisnikog imena govori Linuxu ko ste vi i nalae mu da uita vae parametre. Korisnika imena su posebno vana tamo gde istom raunaru pristupa vei broj udi.
Lozinka predstava potvrdu vaeg identiteta i zato bi trebalo da je drite u
tajnosti. Dok upisujete lozinku u poe Password, otkucani znakovi se ne vide
umesto svakog od ih trebalo bi da se pojavi znak plus ili zvezdica (ako va
sistem ne prikazuje lozinke na ekranu, moraete da je kucate naslepo).

Slika 2.1: Prijavni ekran.

Nakon upisa korisnikog imena i lozinke, pritisnite ENTER. Nastae kratka

pauza, u kojoj e raunar da uita sve to je potrebno za vau sesiju, a za to vreme
na ekranu e se prikazivati kako proces uitavaa napreduje. Po zavretku inicijalizacije, pojavie se radno okruee KDE i nakon toga moete poeti da radite.

Promena lozinke
Kada birate lozinku, vodite rauna o tome da se lako pamti (boe je da je ne zapisujete) i da drugi ne mogu lako da je pogode. Izbegavajte lina imena, rei iz
renika, ili bilo ta vezano za line informacije koje se lako saznaju. Dobra lozinka
je kombinacija malih i velikih slova sa znakovima koji nisu alfanumeriki (lozinke
*nCk&Ve ili *uG]y$Uds predstavaju dobre primere). Lozinku moe da vam
dodeli i administrator sistema. Meutim za vae dobro ne bi bilo loe da
meate lozinku otprilike svaka dva meseca.
Lozinku moete da promenite pomou uslunog programa KPasswd, koji se
nalazi u podmeniju Utilities menija K (kretae kroz meni K savladaete kasnije
u ovom poglavu).

Slika 2.2: Okvir za dijalog za promenu lozinke.

Poglave 2

Odjavivae
Da biste se odjavili sa svog raunara na kraju sesije, pritisnite dugme K na panou,
pa iz menija koji se otvorio izaberite opciju Logout. Pojavie se okvir za dijalog,
koji e vas pitati da li da obnovi vau tekuu sesiju kad se sledei put budete prijavili, kao i to da li zaista elite da se odjavite. Da biste se odjavili, pritisnite
dugme Logout.

Slika 2.3: Odjavni ekran.

SAVET

Pre nego to se odjavite sa sistema, proverite da li ste sauvali sve to ste radili.
To e smaiti opasnost od gubitka podataka.

Nekoliko rei o nalogu root

Kad prvi put instalirate Linux, od vas e se traiti da napravite bar dva naloga: root
i obian korisniki nalog. Nalog root je nameen svemonom korisniku administratoru sistema jer dozvoava da na sistemu radite gotovo sve. U veini preduzea, ovaj nalog koriste iskuivo administratori.
Ako koristite administratorski nalog, budite paivi promene na sistemskim
datotekama mogu znaajno da izmene nain na koji sistem radi. Dok budete
eksperimentisali i upoznavali KDE, verovatno ete naii na objekte rezervisane
samo za nalog root, i ih neete moi da promenite bez pomoi administratora
sistema.

Izgled okruea KDE

Kad se prijavite za rad na raunaru, ugledaete povrinu na ekranu veim delom
praznu, s ponekom sliicom, i trakom preko dna ekrana na kojoj se nalaze dodatne
sliice. Ta povrina se naziva radna povrina (engl. desktop), a pomenuta traka se
zove pano (engl. panel). Sliice se zovu ikonice (engl. icons) i predstavaju simbole
za programe i alatke vaeg raunara koje ete najverovatnije esto koristiti. Na
primer, pojas za spasavae predstava program Help, a globus predstava ita
Weba Konqueror, koji se koristi za krstaree po Internetu.
SAVET

Programi i grupe programa nazivaju se jo i aplikacije.

Prijavivae i upoznavae okruea

Ispod ikonica radne povrine ispisane su ihove funkcije (kao to su Printer

ili Email). Kada zadrite pokaziva mia iznad ikonice, pojavie se tekst s detanijim objaeem ene funkcije. Ovo vai za skoro svaku ikonicu i dugme u
okrueu KDE, ili bilo kojoj egovoj aplikaciji. Koriee panoa i ikonica
radne povrine objaeno je u odeku Kretae po radnoj povrini.
Da biste otvorili program pomou egove ikonice, postavite pokaziva mia
direktno na u i jednom pritisnite levi taster. Odmah pored pokazivaa ugledaete trepuu umaenu ikonicu, to znai da raunar upravo otvara program ili
datoteku. Tip ikonice e vam pokazati koji program se otvara na primer, ako na
panou pritisnete globus da biste otvorili ita Weba Konqueror, pojavie se trepui globus.

Meniji, prozori i palete alatki

Meniji sadre razliite grupe stavki. Na primer, ako pritisnete dugme K u doem
levom uglu panoa, pojavie se meni sa listom imena raznih programa. Dok pomerate pokaziva mia po toj listi, primetiete da se pojavuju i drugi meniji. To su
podmeniji (engl. submenus), koji se odnose na stavke glavnog menija.
Na slici 2.4. prikazan je podmeni za stavku Toys. Kad na meniju ili podmeniju
naete program koji elite da otvorite, postavite pokaziva mia na ime programa
i pritisnite jednom da bi se program pokrenuo.

Slika 2.4: Podmeni menija K.

Poglave 2

SAVET

Ako se pored ikonice ili stavke menija pojavi mala crna strelica, to znai da
postoji podmeni. Dovono je da postavite pokaziva na stavku i on e se
prikazati.

Program se uvek otvara u prozoru (engl. window), zatvorenoj pravougaonoj

povrini na ekranu. Na radnoj povrini moete istovremeno otvoriti vie programa, i to u vie prozora (u sledeem odeku nauiete koliko radnih povrina
i prozora moete da otvorite odjednom). To je posledica Linuxove sposobnosti
da izvrava vie zadataka u isto vreme (engl. multitasking). Dok se jedan program
izvrava, moete da radite u drugom. Na primer, dok raunar instalira neki program, moete sasvim komotno da piete pismo u AbiWordu.
Svaki programski prozor na vrhu obino ima traku s menijima, ije stavke
sadre grupe opcija i komandi koje moete primeniti u datom programu.

Slika 2.5: Tipina traka s menijima unutar programa.

Iako se levi taster mia najee koristi, pomou desnog tastera esto moete
dobiti skriveni meni sa opcijama primenivim na neki program, pod uslovom da
takav meni u emu postoji. Na primer, ako pritisnete desni taster mia dok je
pokaziva na praznom delu radne povrine (a ne na nekoj ikonici ili datoteci),
pojavie se meni sa opcijama za odjavivae, zakuavae radne povrine (to
znai da e za pristup biti potrebna lozinka), otvarae novog dokumenta, ureivae ikonica i prozora, kao i za obavae drugih zadataka. Raspoloive opcije
ovih menija stalno se meaju, u zavisnosti od programa u kom se trenutno nalazite; stoga ih isprobajte na onim ikonicama i alatkama koje najee koristite.

Prijavivae i upoznavae okruea

Slika 2.6: Skriveni meni radne povrine.

Neke druge namene mia: pomerae i kopirae elemenata

Mi moe da se koristi i za pomerae po radnoj povrini, i to jednostavnim
povlaeem s jednog mesta na drugo ova metoda se naziva prevuci i ispusti
(engl. drag and drop). Da biste prevukli neki objekat, postavite pokaziva mia
iznad ega. Drite sve vreme pritisnut levi taster i, pomerajui mia, odvucite
stavku na novo mesto na ekranu. Otpustite taster i stavka e ostati na tom mestu.
Ovo moete da iskoristite i za konkretnu akciju na primer, prevucite datoteku
do ikonice tampaa da biste je odtampali.
Ako elite da premestite neki prozor na novu lokaciju na ekranu, postavite
pokaziva na naslovnu traku (engl. titlebar) prozora, povucite ga preko ekrana i
spustite na novu lokaciju. Nakon toga, otpustite taster mia.
Da biste promenili veliinu prozora, postavite pokaziva mia na okvir prozora.
Kad se pojavi dvostrana strelica, pritisnite taster i, drei ga, povucite prema
spoa ili prema unutra, sve dok ne dobijete odgovarajuu veliinu prozora. Da
biste sauvali proporcije stranica povlaite ugao prozora dijagonalno.
SAVET

Da biste premestili prozor ija je naslovna traka nepristupana (moda ste je

sluajno pomakli izvan domaaja, tj. iznad gore granice ekrana), drite
pritisnut taster ALT, pritisnite taster mia na bilo kom mestu u prozoru i povucite mia.

Mia moete koristiti i za kopirae teksta, i to iz bilo kog prozora koji sadri
tekst u bilo koji drugi prozor. Na primer, pomou mia moete da kopirate tekst s
Web stranice u neki dokument ili elektronsku poruku. Istaknite tekst koji elite
da kopirate tako to ete postaviti pokaziva mia na poetak, pritisnuti levi taster
i pomerati pokaziva preko teksta (boe je da dvaput pritisnete taster da biste
istakli re po re, nego da birate jedno po jedno slovo). Pritiskom na sredi taster
mia (ili levi i desni odjednom, ako je re o miu s dva tastera) umetnuete tekst
tamo gde se nalazi kursor.

10

Poglave 2

Na desnoj ivici prozora iji sadraj ne moe da stane u jedan ekran videete
vertikalnu sivu traku, s malim crnim strelicama usmerenim nagore, odnosno
nadole. Ova traka se zove klizna traka (engl. scroll bar) i omoguava vertikalno
pomerae unutar dokumenta. Pritiskom na dou strelicu prikazaete doi deo
dokumenta, a pritisak na goru strelicu vratie vas na vrh prozora. Takoe moete
da pritisnete kliza i da ga vuete nagore ili nadole. Isto vai i za prozore iji je
sadraj preirok, s tim da je klizna traka u tom sluaju horizontalno poloena na
dnu ekrana.

Kretae po radnoj povrini

Kao to je ranije opisano, kada se prijavite za rad u okrueu KDE, ugledaete
pozadinu u boji (s nekoliko ikonica na levoj strani) i pano sa ikonicama na dnu
ekrana.

Slika 2.7: Radna povrina okruea KDE.

Pano
Pano omoguava brz pristup programima koji se najee koriste, a pomae i pri
korieu prozora koje ste otvorili. Svaka ikonica panoa predstava neki meni,
direktorijum, aplikaciju ili pomonu alatku, koju moete aktivirati jednim pritiskom na taster mia. Najvanija ikonica je veliko slovo K u krajem levom uglu.
Meni K

Kada pritisnete slovo K, pojavie se glavni meni okruea KDE meni K. Svaka
stavka tog menija je kao fascikla u kartoteci, i predstava ili neku aplikaciju, ili
neki direktorijum na raunaru.

Prijavivae i upoznavae okruea

11

Ikonice panoa

Dugme
menija K
Radna
povrina

Konsole

Sistem Konqueror
za pomo
Matini
Control
Panel direktorijum

Bira
virtuelnih
radnih
povrina

Paleta poslova okruea KDE

Program za obradu
teksta Kate

KOrganizer
Dugme za
zakljuavanje
ekrana

Dugme za
odjavivae

asovnik/
Kalendar

Alatka
Klipper

KMail

Slika 2.8: Pano K.

Slika 2.9: Meni K.

Veina stavki na meniju K sadri ikonice, a neke sadre i strelice. Ikonice vam
pomau da odredite namenu stavke; na primer, pored matinog direktorijuma
nalazi se sliica kue.
Kretae po meniju K

Meni K omoguava pristup sadraju raunara na razne naine. Kad god pokaziva
mia pree preko stavke, ona postaje istaknuta, tako da u svakom trenutku znate
gde se nalazite na meniju. Da biste pristupili podmeniju, pritisnite stavku sa strelicom, a zatim postavite pokaziva mia u neko od otvorenih poa. Podmeniji i
odgovarajue stavke glavnog menija saiavaju stablo menija K. Da biste zatvorili podmeni, postavite pokaziva mia na prazan prostor radne povrine i pritisnite taster.

12

Poglave 2

SAVET

Da bi podmeni ostao otvoren, pritisnite naslov podmenija, ili otvorite podmeni

tako to ete postaviti pokaziva mia na egov naslov, a zatim pomeriti pokaziva van menija.

Ot varae i zat varae prozora iz menija K

Va kraji ci pri kretau po meniju K jeste, naravno, da doete do potrebnih

datoteka i aplikacija. Kada naete stavku, otvorite je pritiskom na taster mia
(bilo koji). Na primer, da biste koristili kalkulator, otvorite meni K, postavite
pokaziva mia na stavku Utilities, a zatim pomerite pokaziva na stavku Calculator u podmeniju.

Slika 2.10: Otvarae prozora iz menija K.

Pritisnite stavku Calculator, i kalkulator e se pojaviti.

Da biste zatvorili prozor, pritisnite X u gorem desnom uglu naslovne trake.
SAVET

Ukoliko ponovo otvorite meni K, nakon to ste otvorili kalkulator, primetiete da

su stavka Calculator i pripadajua ikonica sada na vrhu. Ovo se deava zato
to KDE pamti sve ono emu ste nedavno pristupali (direktorijume, datoteke,
aplikacije), tako da ih moete mnogo bre ponovo otvoriti. Stavke u ovom delu
menija e se meati, zavisno od korienih programa. Meutim, umesto da uva
najskorije upotrebavane stavke, meni K se moe podesiti i tako da uva one
najee koriene (pogledajte odeak Pano u poglavu 11).

Pomo

esto ete koristiti ikonicu Help s panoa, sliicu pojasa za spasavae. Bez obzira
na to da li ste zaboravili kako se koristi opcija Delay u KSnapshotu, ili kako se
mea brzina pokazivaa mia, Help e vam odgovoriti.

Prijavivae i upoznavae okruea

13

Kad pokrenete Help, prikazae se uvodne strane sistema za pomo HelpCenter. Leva strana prozora sadri dve kartice, Contents i Glossary, koje omoguavaju da brzo potraite odreene teme. Glavni deo prozora automatski prikazuje
dokument Chapter 1. Welcome to KDE (Prvo poglave. Dobro doli u KDE).
Ovde moete da proitate kompletnu korisniku dokumentaciju za KDE, prirunik za upotrebu ili odgovore na esta pitaa. Moete i da pristupite informacijama o osnovnim aplikacijama okruea KDE, aktiviraem veza kao to su
Desktop Panel ili File Manager.

Slika 2.11: Uvodni ekran sistema za pomo u okrueu KDE.

Sledi nekoliko saveta za kretae po sistemu za pomo.

Iskoristite veze Up, Home, Next i Prev za kretae sa strane na stranu. Next

i Prev su prikazani i ispod i iznad teksta, a Home i Up samo ispod.

Pritisnite podvueni tekst da biste dobili dodatne informacije (npr. What is

the K Desktop Environment?).

Koristite jezike kartica za prelazak s kartice Contents na Glossary i obrnuto.
SAVET

Ako otvorite Help iz nekog programa, kao to je KMail ili KOrganizer

(biraem stavke Help Contents iz glavnog menija programa), automatski e
se prikazati strana sa uputstvom koja odgovara tom programu. U suprotnom,
moete da pregledate stavke na karticama Contents ili Glossary da biste nali
odreeni pojam.

Veina strana sa uputstvom pojavuje se u obliku Web strana (HTML

datoteka), s hipervezama ka dodatnim informacijama.

14

Poglave 2

Virtuelne radne povrine

Virtuelne radne povrine su, najjednostavnije reeno, dodatne radne povrine

neto slino kao kad je vie monitora vezano za isti raunar s tim to se mogu
koristiti samo jedna po jedna. Svrha ovih radnih povrina je pruae veeg radnog prostora. Linux moe da izvrava vie programa istovremeno virtuelne
radne povrine olakavaju upravae tim programima, i omoguavaju da istovremeno radite u vie otvorenih prozora nego to biste mogli samo na jednoj radnoj
povrini.
Pravougaonik s brojevima 1, 2, 3 i 4, poznatiji kao ikonica biraa radnih povrina
(engl. pager icon), nalazi se meu ikonicama na panou i predstava virtuelne radne
povrine. U poetku ete moda sumati u potrebu za veim brojem radnih
povrina, ali ete vrlo brzo zavoleti ihove brojne pogodnosti, kao i mogunost
boeg organizovaa.
Standardna radna povrina obeleena je brojem 1. Ako na oj otvorite prozor,
egov mali prikaz e se pojaviti unutar kvadrata u birau koji predstava prvu
radnu povrinu. Ako otvorite jo jedan prozor, on e se u birau radnih povrina
prikazati u plavoj boji, a onaj prethodni e postati siv, kako bi se videlo da trenutno nije u prvom planu. Pritiskom na broj, prelaziete s jedne radne povrine
na drugu. Ako nijedan prozor nije otvoren, izgledae kao da se nita nije promenilo. Uradite sledee: vratite se na prvu radnu povrinu i pritisnite ikonicu Terminal (sliica monitora i koke) da biste otvorili prozor terminala. Sada aktivirajte
radnu povrinu sa rednim brojem 2. Izgleda kao da je prozor terminala nestao.
Vratite se na radnu povrinu broj 1 i videete da nije.
Ako je prozor otvoren na jednoj radnoj povrini, on se moe premestiti na
drugu pomou sliice iode u levom gorem uglu prozora. Da biste premestili
prozor, pritisnite iodu tako da izgleda kao da je pribodena, i prozor e se pojavivati na svim radnim povrinama. Prozor ostaje samo na odreenoj radnoj
povrini kad pritisnete iodu jo jednom.
Pano sadri i meni s desne strane ikonice biraa radnih povrina, obeleen
strelicom. Pritisnite strelicu i pojavie se lista prozora (Show Windows List), sa
sadrajem virtuelnih radnih povrina. Taj meni videete i ako pritisnete sredim
tasterom mia prazno mesto na bilo kojoj radnoj povrini.
Opcije Unclutter Windows i Cascade Windows na vrhu menija Show Windows
omoguavaju da organizujete vei broj prozora na tekuoj radnoj povrini. Opcija
Unclutter Windows slae prozore tako da ih moete videti sve odjednom, dok ih
opcija Cascade Windows rea kao karte koje se preklapaju. Otvorite nekoliko
razliitih prozora na radnoj povrini i eksperimentiite sa ovim opcijama.
Odmah ispod opcija Unclutter i Cascade, pronai ete listu radnih povrina.
Imena otvorenih prozora pojavie se kao podnaslovi ispod imena radne povrine.
Kada aktivirate neki prozor, dovodite ga odmah u prvi plan i moete da ga
koristite.

Prijavivae i upoznavae okruea

15

Slika 2.12: Meni Show Windows List.

Paleta poslova

Dugaki pravougaonik (prazan, ako nije otvoren nijedan prozor) odmah pored
ikonice biraa radnih povrina jeste paleta poslova (engl. taskbar) okruea KDE,
koja prikazuje svaki otvoreni prozor na tekuoj radnoj povrini. Paleta poslova
omoguava efikasno upravae prozorima.
Paleta poslova se popuava pravougaonim dugmadima, od kojih svako predstava po jedan prozor. Da biste prikazali prozor u prvom planu, pritisnite egovo
dugme na paleti poslova. Kad to uradite, prikazae se prozor i radna povrina na
kojoj se on nalazi. Trebalo bi da vidite da je dugme tog prozora pritisnuto na paleti
poslova, to vam govori da se prozor trenutno koristi.
Desnim tasterom mia pritisnite bilo koje dugme na paleti poslova da biste
otvorili priruni meni Window s dodatnim opcijama za upravae prozorima.

Slika 2.13: Priruni meni prozora (Window).

16

Poglave 2

Meniju Window moete pristupiti i ako desnim tasterom mia pritisnete

naslovnu traku prozora.
SAVET

Pored upotrebe menija Window, jedan od naina za minimizirae otvorenog

prozora jeste pritiskae egovog dugmeta na paleti poslova. Pritisnite to
dugme ponovo, i prozor e se vratiti u prvi plan radne povrine.

SAVET

Da bi prozor ostao otvoren i lako pristupaan, moete ga saeti, tako da mu

se vidi samo naslovna traka. Dvaput pritisnite naslovnu traku da biste saeli
prozor. Ponovo pritisnite dvaput da biste ga vratili na prvobitnu veliinu.

Dodatni elementi panoa K

Desno od palete poslova nalaze se dugmad koja predstavaju dodatne preice za

upravae sesijama u okrueu KDE:
Lock i Logout: dugme sa sliicom katanca i dugme sa sliicom glavnog preki-

daa. Ova dugmad spreavaju neovlaene osobe da pristupe vaem raunaru

dok vi niste u blizini. Koristite dugme Lock kada ste privremeno odsutni pa ne
elite da zatvarate prozore na radnoj povrini. Pritiskom na ovo dugme aktivira
se uvar ekrana i krije radna povrina, ali se prozori ne zatvaraju. Dugme Logout koristite za zavretak sesije u okrueu KDE, nakon to ste zavrili posao
za taj dan ili kada elite da se prijavite na sistem kao drugi korisnik (obavezno
proverite da li ste zapamtili svoju lozinku pre nego to pritisnete bilo koje od
ova dva dugmeta, jer ete morati da je unesete da biste se vratili na sistem).
Klipper: dugme koje otvara prozor s vaim najskorijim operacijama isecaa
komandom Cut, prenoea komandom Paste i kopiraa komandom Copy,
kako biste mogli lako da ih ponovite.
Clock: izgled asovnika okruea KDE moete da promenite tako to ete ga
pritisnuti desnim tasterom mia i iz prirunog menija izabrati stavku Preferences. Pritisnite asovnik levim tasterom mia da biste prikazali kalendar
tekueg meseca na kome je istaknut danai datum.
Hide Panel: strelice kraje desno i kraje levo na panou od pomoi su i korisnicima kojima treba velika radna povrina i minimalistima. Pritisnite bilo koju
od ih i videete kako pano nestaje, a na ekranu ostaje samo spono dugme sa
strelicom koja pokazuje u suprotnom pravcu. Pritisnite tu strelicu da bi se pano
vratio na prvobitnu veliinu.
SAVET

Da biste premestili pano na jednu ili drugu stranu ekrana, pritisnite miem
prazan prostor na panou i povucite ka drugoj strani radne povrine. Kada
ugledate obris panoa na onoj strani gde elite da ga smestite, otpustite taster
mia, a pano e prei na novo mesto.

Prijavivae i upoznavae okruea

17

Radna povrina
Pogledajmo sada i samu radnu povrinu. Za poetak, aktivirajmo dva vrlo korisna
priruna menija.
Priruni meniji radne povrine

Pritisnite desnim tasterom mia prazan prostor na radnoj povrini, da biste otvorili
priruni meni. On sadri mnogo istih opcija kao i pano, na primer Help, Run
Command i druge.

Slika 2.14: Priruni meni radne povrine.

Opcija Enable Desktop Menu pretvara meni u traku na vrhu radne povrine.
Da biste preko ove trake pristupili opcijama menija, pritisnite naslov koji elite i
zatim izaberite stavku s padajueg menija. Traku uklaate kad pritisnete desnim
tasterom mia bilo gde na radnoj povrini, a zatim iz prirunog menija izaberete
opciju Disable Desktop Menu.
Ako mi ima srede dugme, pritisnite ime negde na radnoj povrini da biste
prikazali meni Show Windows List.
Ikonice radne povrine

Posleda grupa standardnih ikonica okruea KDE jesu ikonice radne povrine,
koje se mogu razlikovati od jedne do druge distribucije (da biste dodali neke
ikonice ili zamenili postojee, pogledajte odeak Dodavae ikonica u poglavu 11).
Trash: ova ikonica otvara direktorijum s odbaenim datotekama u Konqueroru.

Kad je korpa za otpatke prazna, prikazan je i poklopac; ako u oj ima datoteka,

korpa je prepuena smeem. (Pogledajte odeak Rad s datotekama u poglavu 3, da biste nauili neto vie o ikonici Trash).
Autostart: u Konqueroru otvara prozor u koji moete da smestite aplikacije
koje se automatski pokreu svaki put kad se prijavite.
Aplikacije u prozoru Autostart moete da prevuete iz Konquerorovog prozora
za upravae datotekama (vidite u poglavu 3 kako se koristi Konqueror).
Pojavie se meni koji e omoguiti da dodate stavku u Autostart.

18

Poglave 2

 Printer: otvara prozor za konfiguraciju tampaa, sa opcijama za upravae

poslovima tampaa i ihovo podeavae.

Floppy: omoguava pristup datotekama na disketi.
CD-ROM: omoguava pristup datotekama na CD-u.

Ikonice Floppy i CD-ROM detanije su obraene u odeku Pristup datotekama na izmenivim medijima u poglavu 3.
Ako na sistemu postoje i drugi ureaji za izmenive diskove, kao to su LS120
ili Zip ureaj, ihove ikonice e se takoe nalaziti na radnoj povrini.

Kretae pomou tastature

Ukoliko umesto mia koristite preice s tastature, utedeete dosta vremena.
U starijim verzijama okruea KDE, preice (engl. shortcuts) zvale su se kombinacije tastera (engl. key bindings). Standardne preice za rad na radnoj povrini
nazivaju se globalne preice.
Iz menija K otvorite podmeni Preferences, zatim otvorite Look & Feel i
izaberite stavku Shortcuts. Prva kartica u prozoru obuhvata sve standardne globalne preice okruea KDE i daje vam listu kombinacija tastera i ihovih
funkcija. Ovaj prozor sadri i podsetnik, u sluaju da zaboravite ta znai neka
preica. Obratite pau na opise funkcija bez kombinacija tastera KDE dozvoava da sami napravite nove preice ili izmenite postojee. Vie informacija o
preicama potraite u poglavu 11.
Taster ALT

Ovaj taster se moe koristiti zajedno s drugim tasterima da bi se pozvali odreeni

meniji, zatvorili ili identifikovali prozori ili prikazao sadraj virtuelnih radnih
povrina.
Okruee KDE standardno definie preice u kojima se taster ALT koristi s
prvih pet funkcijskih tastera (engl. function keys) to su tasteri smeteni u gorem
redu tastature, obeleeni kombinacijom velikog slova F i rednog broja. Istovremenim pritiskom na ALT i F1 otvarate meni K. Za kretae po emu (gore, dole,
levo i desno) upotrebite tastere sa strelicama. Da biste otvorili podmeni, pritisnite
taster ENTER. Iz tog podmenija izlazite pritiskajui taster ESC. Pritiskom na taster
ALT izai ete iz menija K.
Kombinacija tastera ALT-F2 otvara prozor Run Command. Ako pritisnete
ALT-F3, prikazaete priruni meni tekueg prozora. Podvuena slova u stavkama
tog menija koristite da biste pristupili opcijama menija preko tastature.
Upotrebite tastere sa strelicama za kretae po stavkama. Pritisnite taster sa
strelicom nadole da biste istakli stavku Move, a zatim pritisnite slovo M. Izgleda
kao da se nita nije desilo, ali, ako pritisnete taster sa strelicom, videete kako se
prozor pomera. Da biste izali iz reima Move, pritisnite ENTER. Prikaite
ponovo meni, istaknite opciju Size i pritisnite S. Upotrebite tastere sa strelicama
da biste promenili veliinu prozora. Po zavretku, pritisnite ENTER.

Prijavivae i upoznavae okruea

19

Slika 2.15: Koriee tastature s menijem Window.

Ako pritisnete preicu ALT-F4, zatvoriete tekui prozor, a sa ALT-F5 prikazaete meni Show Windows List, sa spiskom svih virtuelnih radnih povrina i
aktivnih prozora.
SAVET

Sa ALT-TAB moete da kruite po otvorenim prozorima radne povrine. Drite

taster ALT dok pritiskate taster TAB, da biste se premestili iz prozora u prozor.
Otpustite taster ALT kada pronaete prozor koji vam treba.

Za pomerae ili promenu veliine prozora moete koristiti i mia zajedno s

tastaturom. Otvorite prozor terminala s panoa (sliica ekrana i koke), postavite
pokaziva mia na prazan prostor prozora, drite taster ALT i pritisnite taster mia.
Pustite zatim taster ALT, ali nastavite da drite levi taster mia i da pomerate
mia. Otpustite taster mia kad postavite prozor onako kako ste eleli.
Ponovo postavite pokaziva mia na prazan prostor, pritisnite ALT i pritisnite
desni taster mia. Seate li se ove dvosmerne strelice? U zavisnosti od toga na
kom je mestu bio pokaziva, dobiete vertikalnu, horizontalnu ili dijagonalnu
strelicu. Da biste promenili veliinu prozora, otpustite taster ALT (drei pri tome
i dae desni taster mia) i vucite mia u eenom pravcu.
Taster CTRL

Ako pritisnete taster CTRL u kombinaciji s tasterima F1, F2, F3 i F4 , prikazaete

radne povrine 1, 2, 3 i 4. Ako pritisnete CTRL-TAB, prikazaete sledeu radnu
povrinu. Preica CTRL-ESC otvara prozor Task Manager, a preica CTRL-ALT-V
prikazuje meni Klipper. Da biste izali iz ovih prozora, pritisnite ALT ili ESC.
U poetku ete moda hteti da koristite mia za kretae po radnoj povrini,
ali kako budete upoznavali okruee KDE moi ete da eksperimentiete
i s preicama. U nekim situacijama ete zaista retko pomerati ruke s tastature.

20

Poglave 2

A
STA NDARDN E KOM B I NA CI J E
TASTERA / PRE ICE S TA STA TURE
U PROGRAMU OPENOFFI CE

Program OpenOffice Writer

F2

Unos formule

F3

Unos AutoText stavke

F5

Ukuivae/iskuivae navigatora

F7

Provera pravopisa

F8

Ukuivae proirenog izbora

F9

Aurirae poa

F11

Ukuivae/iskuivae stilova

F12

Ukuivae/iskuivae numeracije

strelica nadole

Pomerae kursora u doi red

strelica nagore

Pomerae kursora u gori red

282

strelica ulevo

Pomerae kursora za jedan znak ulevo

strelica udesno

Pomerae kursora za jedan znak udesno

HOME

Pomerae kursora na poetak reda

END

Pomerae kursora na kraj reda

PAGE UP

Pomerae kursora na prethodnu stranu

PAGE DOWN

Pomerae kursora na sledeu stranu

RETURN

Nov pasus

ESCAPE

Otkazivae akcije

INSERT

Ukuivae umetaa ili pisaa preko teksta

SHIFT

+ F5

Prelaz na sledei okvir

SHIFT

+ F8

Ukuivae viestrukog izbora

SHIFT

+ F9

Izraunavae u tabeli

SHIFT

+ F11

Nov ablon (primena)

SHIFT

+ F12

Ukuivae/iskuivae znakova za nabrajae

SHIFT

+ strelica nadole

Birae sledeeg reda teksta

SHIFT

+ strelica nagore

Birae prethodnog reda teksta

SHIFT

+ strelica nalevo

Birae znaka s leve strane

SHIFT

+ strelica nadesno

Birae znaka s desne strane

SHIFT

+ HOME

Birae teksta do poetka reda

SHIFT

+ END

Birae teksta do kraja reda

SHIFT

+ PAGE UP

Birae prethodne stranice teksta

SHIFT

+ PAGE DOWN

Birae sledee stranice teksta

CTRL

+1

Jednostruki prored

CTRL

+2

Dvostruki prored

CTRL

+5

Prored 1,5

CTRL

+B

Polucrni tekst

CTRL

+D

Dvostruko podvlaee teksta

CTRL

+E

Centrirae teksta

CTRL

+I

Kurziv

CTRL

+J

Obostrano poravnae teksta

CTRL

+L

Levo poravnae teksta

CTRL

+R

Desno poravnae teksta

CTRL

+U

Podvlaee teksta

Dodatak A

CTRL

+Y

Katalog stilova

CTRL

+Z

Ponitavae akcije

CTRL

+ strelica nadole

Pomerae kursora na poetak sledeeg reda

CTRL

+ strelica nagore

Pomerae kursora na poetak prethodnog reda

CTRL

+ strelica ulevo

Pomerae kursora za jednu re ulevo

CTRL

+ strelica udesno

Pomerae kursora za jednu re udesno

CTRL

+ HOME

Pomerae kursora na poetak dokumenta

CTRL

+ END

Pomerae kursora na kraj dokumenta

CTRL

+ PAGE UP

Pomerae kursora na zaglave dokumenta

CTRL

+ PAGE DOWN

Pomerae kursora na podnoje dokumenta

CTRL

+ razmaknica

Umetae nelomivog razmaka

CTRL

+ BACKSPACE

Brisae znakova do poetka rei

CTRL

+ DELETE

Brisae znakova do kraja rei

CTRL

+ minus

Crtica za uslovni prelom rei

CTRL

+ SHIFT + B

Indeks

CTRL

+ SHIFT + F

Ponavae pretraivaa

CTRL

+ SHIFT + P

Eksponent

CTRL

+ SHIFT + R

Obnavae prikaza

CTRL

+ SHIFT + F9

Aurirae poa za unos

CTRL

+ SHIFT + F11

Aurirae ablona (primena)

CTRL

+ SHIFT + F12

Iskuivae numeracije

CTRL

+ SHIFT + strelica
nadole

Pomerae kursora na kraj tabele

CTRL

+ SHIFT + strelica
nagore

Pomerae kursora na poetak tabele

CTRL

+ SHIFT + strelica
nalevo

Isticae znakova do poetka rei

+ SHIFT + strelica
nadesno

Isticae znakova do rei na desnoj strani

CTRL

CTRL

+ SHIFT + HOME

Isticae teksta do poetka dokumenta

CTRL

+ SHIFT + END

Isticae teksta do kraja dokumenta

CTRL

+ SHIFT + BACKSPACE

Brisae teksta do poetka reenice

CTRL

+ SHIFT + DELETE

Brisae teksta do kraja reenice

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

283

Program OpenOffice Calc

284

F2

Unos podataka

F4

Izvori podataka

F5

Ukuivae/iskuivae navigatora

F7

Provera pravopisa

F8

Proireni izbor

F9

Ponovno izraunavae

F11

Ukuivae/iskuivae stilova

F12

Umetae grupe

Strelica nadole

Pomerae kursora u doi red

Strelica nagore

Pomerae kursora u gori red

Strelica ulevo

Pomerae kursora za jedan znak ulevo

Strelica udesno

Pomerae kursora za jedan znak udesno

HOME

Pomerae kursora na poetak dokumenta

END

Pomerae kursora na kraj dokumenta

PAGE UP

Pomerae kursora na prethodnu stranu

PAGE DOWN

Pomerae kursora na sledeu stranu

ESCAPE

Otkazivae akcije

BACKSPACE

Brisae sadraja

INSERT

Umetae u specijalnom formatu

SHIFT

+ F4

Relativne/apsolutne reference

SHIFT

+ F5

Obeleavae zavisnosti

SHIFT

+ F8

Proireni izbor

SHIFT

+ F11

Snimae ablona

SHIFT

+ strelica nadole

Isticae elije ispod

SHIFT

+ strelica nagore

Isticae elije iznad

SHIFT

+ strelica nalevo

Isticae elije s leve strane

SHIFT

+ strelica nadesno

Isticae elije s desne strane

SHIFT

+ HOME

Isticae sadraja do poetka dokumenta

SHIFT

+ END

Isticae sadraja do kraja dokumenta

SHIFT

+ PAGE UP

Isticae prethodne strane

SHIFT

+ PAGE DOWN

Isticae sledee strane

SHIFT

+ razmaknica

Isticae reda

Dodatak A

SHIFT

+ BACKSPACE

Ponitavae izbora

CTRL

+B

Polucrni tekst

CTRL

+D

Lista izbora

CTRL

+E

Horizontalno centrirae

CTRL

+I

Kurziv

CTRL

+J

Obostrano poravnae

CTRL

+L

Levo poravnae

CTRL

+R

Desno poravnae

CTRL

+U

Podvlaee

CTRL

+Y

Katalog stilova

CTRL

+Z

Ponitavae akcije

CTRL

+ strelica nadole

Pomerae na doi kraj tabele

CTRL

+ strelica nagore

Pomerae na gori kraj tabele

CTRL

+ strelica nalevo

Pomerae na levi kraj tabele

CTRL

+ strelica nadesno

Pomerae na desni kraj tabele

CTRL

+ HOME

Pomerae na poetak tabele

CTRL

+ END

Pomerae na kraj tabele

CTRL

+ razmaknica

Birae kolone

CTRL

+ BACKSPACE

Pomerae na poetak tekue elije

CTRL

+ SHIFT + 1

Decimalni format broja

CTRL

+ SHIFT + 2

Eksponencijalni format broja

CTRL

+ SHIFT + 3

Format datuma

CTRL

+ SHIFT + 4

Format valute

CTRL

+ SHIFT + 5

Format procenta

CTRL

+ SHIFT + 6

Standardni format broja

CTRL

+ SHIFT + B

Dodavae indeksa

CTRL

+ SHIFT + F

Ponavae pretraivaa

CTRL

+ SHIFT + P

Dodavae eksponenta

CTRL

+ SHIFT + R

Precrtavae

CTRL

+ SHIFT + T

Ulazno poe liste

CTRL

+ SHIFT + F9

Potpuno izraunavae

+ SHIFT + strelica
nadole

CTRL

Isticae sadraja do doeg kraja tabele

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

285

CTRL

+ SHIFT + strelica
nagore

Isticae sadraja do goreg kraja tabele

CTRL

+ SHIFT + strelica
nalevo

Isticae sadraja do levog kraja tabele

+ SHIFT + strelica
nadesno

Isticae sadraja do desnog kraja tabele

CTRL

CTRL

+ SHIFT + HOME

Isticae sadraja do poetka datoteke

CTRL

+ SHIFT + END

Isticae sadraja do kraja datoteke

Program OpenOffice Impress

286

F2

Okvir za unos teksta

F3

Unos grupe

F4

Pozicija i veliina

F5

Ukuivae/iskuivae navigatora

F7

Provera pravopisa

F8

Prikazivae kontrolnih taaka objekta

F11

Ukuivae/iskuivae stilova

F12

Prikaz u obliku skice

DELETE

Brisae

SHIFT

+ F3

Duplirae

SHIFT

+ INSERT

Premetae

SHIFT

+ DELETE

Isecae

CTRL

+1

Jednostruki prored

CTRL

+2

Dvostruki prored

CTRL

+5

Prored 1,5

CTRL

+B

Polucrni tekst

CTRL

+C

Kopirae

CTRL

+E

Centrirae teksta

CTRL

+I

Kurziv

CTRL

+J

Obostrano poravnae

CTRL

+L

Levo poravnae

CTRL

+N

Nov objekat

CTRL

+O

Otvarae datoteke

CTRL

+P

tampae datoteke

Dodatak A

CTRL

+Q

Izlaz

CTRL

+R

Desno poravnae

CTRL

+S

Snimae dokumenta

CTRL

+U

Podvlaee

CTRL

+V

Premetae

CTRL

+W

Zatvarae prozora

CTRL

+X

Isecae

CTRL

+Y

Katalog stilova

CTRL

+Z

Ponitavae akcije

CTRL

+ F2

Prikaz slajdova

CTRL

+ F3

Izlaz iz grupe

CTRL

+ SHIFT + A

Ponitavae grupisaa

CTRL

+ SHIFT + B

Indeks

CTRL

+ SHIFT + G

Grupisae

CTRL

+ SHIFT + K

Kombinovae

CTRL

+ SHIFT + P

Eksponent

CTRL

+ SHIFT + F8

Uklapae u okvir

Program OpenOffice Draw

F2

Unos teksta

F3

Unos grupe

F4

Pozicija i veliina

F5

Ukuivae/iskuivae navigatora

F7

Provera pravopisa

F8

Prikazivae kontrolnih taaka objekta

F11

Ukuivae/iskuivae stilova

DELETE

Brisae

SHIFT

+ F3

Duplirae

SHIFT

+ INSERT

Premetae

SHIFT

+ DELETE

Isecae

CTRL

+1

Jednostruki prored

CTRL

+2

Dvostruki prored

CTRL

+5

Prored 1,5

Standardne kombinacije tastera / preice s tastature u programu OpenOf fice

287

288

CTRL

+B

Polucrni tekst

CTRL

+C

Kopirae

CTRL

+E

Centrirae

CTRL

+I

Kurziv

CTRL

+J

Obostrano poravnae

CTRL

+L

Levo poravnae

CTRL

+N

Nov objekat

CTRL

+O

Otvarae datoteke

CTRL

+P

tampae datoteke

CTRL

+Q

Izlaz

CTRL

+R

Desno poravnae

CTRL

+S

Snimae dokumenta

CTRL

+U

Podvlaee

CTRL

+V

Premetae

CTRL

+W

Zatvarae prozora

CTRL

+X

Isecae

CTRL

+Y

Katalog stilova

CTRL

+Z

Ponitavae akcije

CTRL

+ F3

Izlaz iz grupe

CTRL

+ plus

Pomerae unapred

CTRL

+ minus

Pomerae unazad

CTRL

+ SHIFT + A

Ponitavae grupisaa

CTRL

+ SHIFT + B

Indeks

CTRL

+ SHIFT + G

Grupisae

CTRL

+ SHIFT + K

Kombinovae

CTRL

+ SHIFT + P

Eksponent

CTRL

+ SHIFT + F8

Uklapae u okvir

Dodatak A