NULTI I PRVI ZAKON

TERMODINAMIKE

NULTI ZAKON (princip)TERMODINAMIKE

ako su dva sistema A i B u meusobnom termikom kontaktu, i u ravnotei sa
treim sistemom C onda su u ravnotei i jedan sa drugim

Ako se sistemi A i C pre nego to se dovedu u kontakt, nalaze se na ravnotenom pritisku i

zapremini: PA' , VA' i PC' , VC'. Dovoenjem u kontakt uspostavljaju se novi parametri stanja:
PA , VA , PC , VC . Ovi parametri ne mogu biti nezavisni, oni su vezani uslovom ravnotee pri
emu je fA ( PA, VA) = fC ( PC, VC). Drugim reima, postoji funkcija f ( P, V ), koja je ista za
oba sistema koja se nalaze u ravnotei jedan u odnosu na drugi, onda je ova funkcija jednaka
i za trei sistem, pa je:
fA ( PA, VA) = fB ( PB, VB ) = fC ( PC, VC) = TA = TB = TC
empirijska temperatura T
uslov toplotne ravnotee
temperatura se moe odrediti samo za stanje ravnotee
Termometar je karakteristian primer primene nultog zakona termodinamike odnosno
dovoenje nekog referentnog sistema u termalnu ravnoteu sa drugim sistemom. U sluaju
ivinog termometra, datoj duini ivinog stuba u kapilari termometra se moe pripisati
odgovarajua temperatura. Ako se termometar dovede u stanje termalne ravnotee sa nekim
sistemom njegova temperatura e se odrediti na osnovu duine ivinog stuba termometra.

I ZAKON (princip) TERMODINAMIKE

zakon o odranju energije je opti zakon prirode

energija svemira je konstantna
energija se ne moe unititi niti ponovo ni iz ega stvoriti, ona samo moe prelaziti
iz jednog oblika u drugi u strogo ekvivalentnom odnosu (kada je koliina jedne
vrste energije stvorena, tano ekvivalentna koliina druge vrste ili vrsta mora biti
utroena)
matematika formulacija

U =U2 U1=Q + W
rad
koliina razmenjene toplote
razlika krajnje i poetne unutranje energije sistema
(merljiva promena)
U zatvorenom sistemu promena unutranje energije jednaka je energiji koja prolazi
kroz granice sistema kao rad i toplota. U izolovanom sistemu promena unutranje
energije jednaka je nuli, energija je konzervirana.
Ako se nekom gasu dovede koliina toplote Q, i on irei se, izvrava rad W,
onda je promena unutranje energije gasa jednaka sumi energija koju je gas
primio od okoline i energija koju je (u vidu rada) predao okolini.

Sistem moe razmenjivati energiju sa okolinom ali ukupna unutranja energija sistema i
okoline mora ostati konstantna.

Formulacije prvog zakona termodinamike

-promena unutrane energije jednaka je algebarskom zbiru koliine toplote i rada
-toplota koju sistem apsorbuje se troi se na poveanje unutranje energije sistema i
vrenje rada
-iskljuuje se mogunost venog kretanja, tj. neprekidna proizvodnja rada bez dovoenja
ekvivalentne koliine energije, tj. iskljuuje se mogunost perpetuum mobile prve vrste ili
perpetuum mobile prve vrste je nemogu

Sistem (cilindar sa pokretnim klipom u kome se nalazi neki gas) u kontaktu sa

termostatom- energija ovakvom sistemu moe da se promeni toplotnim
kontaktom sa termostatom ili pomeranjem klipa

elementarna promena unutranje energije (beskonano mala promena)

dU = Q + W
elementarni rad koji izvri sistem
elementarna koliina toplote koju sistem primi od termostata
Rad i toplota nisu funkcije stanja pa se zato ne iskazuju egzaktnim, pravim diferencijalom.
Funkcije su puta; menjaju se du puta ali ne nezavisno tako da je njihov zbir nezavisan od
puta. Ove promene integraljenjem ne daju Q i W. Postoje sluajevi kada se Q i W mogu
uiniti zavisnim samo od stanja sistema (adijabatski, izotermski, izohorski, izobarski,
izotermsko-izobarski ili izotermsko-izohorski procesi)

Qp = U + PV = U2 - U1 + PV2 - PV1
Qp=( U2+ PV2) - ( U1 + PV1)

H = U + PV

funkcija stanja sistema-ENTALPIJA

(ekstenzivna veliina:U -ekstenzivna; Vekstenzivna; P-intenzivna; proizvod PV
ekstenzivna veliina)

zavise od stanja sistema

dH dU d PV dU PdV VdP dQ PdV PdV VdP

2
dH dQP
toplota koju sistem razmeni
dH = dU + PdV

QP dH H 2 H 1 H
1

sa okolinom pri
konstantnom pritisku (toplotni sadraj)

Dulov eksperiment
zavisnost unutranje energije od pritiska i zapremine
za merenje temperature kupatila pre i posle otvaranja slavine

slavina

P1

vodeno kupatilo kao termostat

P2 = 0

suv vazduh P=22 atm

dva bakarna suda

Kada se slavina otvori, temperatura suda koji

sadri gas opada, a evakuisanog raste, ali nakon
uspostavljanja ravnotee, temperatura vode u
sudu ostaje ista kao i na poetku eksperimenta
(dT=0) odnosno nema razmene toplote izmeu
sistema i okoline (dQ=0). Gas nije vrio
nikakav rad poto se gas irio u vakuum kada je
P2 = 0 i W = -P2 dV = 0. Prema tome, pri
promeni pritiska i zapremine idealnog gasa
ne dolazi do promene temperature, a time i
do promene unutranje energije,dU=0 (dU =
dQ + dW = 0)

=0

totalni izvod unutranje energije

=0

unutranja energija idealnog gasa ne zavisi od pritiska i zapremine pri konstantnoj temperaturi
termodinamika definicija idealnog gasnog stanja
zapreminski koeficijent unutranje energije odnosno unutranji pritisak koji ima veliku
vrednost kod tenosti i vrstih supstanci sa velikim kohezionim silama a kod realnih gasova je
malo
Dulov eksperiment nije mogao da detektuje male toplotne efekte zbog meumolekulskih
interakcija a zbog velikog toplotnog kapaciteta metalnih sudova i kupatila koji su dokazani
Dul Tomsonovim ogledom.
Sledi da U zavisi samo od T a ne i od V odnosno P samo kod idealnih gasova kod kojih
nema inetrakcija pa se pri irenju ne vri rad.

Dul Tomsonov eksperiment

Praena promena U sa V kod realnih gasova gde se irenje vri nasuprot meumolekulskim
silama; osetljiviji eksperiment od Dulovog
sabijanje gasa

porozna pregrada (pod pritiskom proputa molekule gasa) ili mali

otvor
-gas se iri veoma sporo sa vieg na nii pritisak
ceo sistem je termiki izolovan tako da je proces
adijabatski (dQ = 0)
klipovi

irenje gasa

-ogled je pokazao da je proces sabijanja i

irenje gasa praen promenom temperature,
odnosno promenom unutranje energije
adijabatskog procesa, na osnovu ega je
zakljueno da unutranja energija gasova,
osim temperature zavisi i od pritiska i
zapremine
-temperatura gasa u delu sa niim P nia i
ova pojava hlaenja gasa pri adijabatskom
irenju se naziva Dul-Tomsonov efekat
P2 je malo manji zbog otpora porozne pregrade, pa je
zapremina u desnoj komori V2 vea od poetne
zapremine gasa u levoj komori V1

ukupan, efektivan rad koji vri gas:

W = P1 V1 P2V2

rad koji gas izvri prilikom ekspanzije

rad koji gas primi da bi preao kroz poroznu pregradu

U = U2 U1 = Q + W

Q=0

U= W = P1V1 P2 V2

U2 U1 = U = P1 V1 - P2 V2
Ako se jednaina primeni na idealan gas (Bojl-Mariotov zakon) dobija se: dU = 0
Ako se jednaina preuredi i primeni na realan gas dobija se:
U2 + P2 V2 = U1 + P1 V1

H2 = H1

H=0

izvren je tzv. izoentalpijski proces u kome je entalpija ostala konstantna pri

promeni pritiska i zapremine

Iz Dulovog i Dul Tomsonovog ogleda sledi:

-pri promeni pritiska i zapremine ostaje nepromenjena unutranja energija idealnog gasa
(dU=0)
-i entalpija realnog gasa (dH=0)

=
=0

Dul Tomsonov koeficijent

za idealan gas (ne pokazuje D.T. efekat;

ne menja t pri irenju

za realan gas

Dul Tomsonov koeficijent je merilo odstupanja gasa od idealnog gasnog stanja. Pozitivna
vrednost odgovara hlaenju pri ekspanziji ( T < 0, P<0), a negativna zagrevanju ( T > 0,
P < 0 ). Za svaki realan gas postoji temperatura na kojoj ovaj koeficijent menja znak odnosno
za koji je = 0, ta temperatura naziva se inverziona temperatura i tada se realan gas ponaa
kao idealan. Ova temperatura jednaka je dvostrukoj vrednosti Bojlove temperature. Na
sobnoj temperaturi za veinu gasova ovaj koeficijent je pozitivan-gas se hladi pri irenju izuzev
vodonika, helijuma i neona za koje ima negativnu vrednost-gas se zagreva pri irenju.
Pozitivna vrednost Dul Tomsonovog koeficijenta pokazuje da su dominantne privlane
sile meu molekulima, tako da sistem irei se vri rad nasuprot privlanih sila, na raun
unutranje energije, usled ega se gas hladi. U suprotnom sluaju, kada Dul Tomsonov
koeficijent ima negativnu vrednost, odbojne sile su dominantne usled ega se gas zagreva.
Zbog hlaenja gasa pri irenju, Dul-Tomsonov efekat se danas iroko primenjuje za
prevoenje gasa u teno stanje.

PRIMENA PRVOG ZAKONA TERMODINAMIKE NA

IDEALNO GASNO STANJE

Bojl-Maritov zakon
( PV = const. ako je T=const. )
idealan gas je takav termodinamiki sistem
koji egzaktno i jednovremeno zadovoljava ova
dva uslova

Dulov eksperiment
0 , U = f (T) )

1. IZOTERMSKE REVERSIBILNE PROMENE ZAPREMINE I PRITISKA

T=const. ; dT=0 ; dU=0
2

dQ = -dW

dU = dQ + dW

Q W PdV
1

Q W PdV RT

V
P
dV
RT ln 2 RT ln 1
V
V1
P2

maksimalni rad irenja ili minimalni rad sabijanja jer je izotermska promena izvedena
reverzibilno odnosno beskonano sporo preko niza ravnotenih stanja

Grafiki prikaz rada pri izotermskom i ireverzibilnom procesu

2. IZOHORSKI PROCES

V = const. ; dV = 0 pa se sa promenom temperature menja samo pritisak

W = - P dV = 0

dQ = dU

izohora

P2

P1
V

Grafiki prikaz izohorskog procesa

3. IZOBARSKI PROCES
P = const.

dU dQ dW
dU dQ PdV

V2

W PdV P(V2 V1 ) PV
V1

U prirodi se fiziki procesi irenja i skupljanja

tela i hemijske reakcije deavaju pri
konstantnom pritisku. Pri istim uslovima
najee se izvode i reakcije u laboratorijama.

Grafiki prikaz rada pri izobarskom procesu

4. IZOBARSKO IZOTERMSKI PROCES

P = const. i T=const.

menja se V pa mora doi do promene broja molova u sistemu

V1 = n1

V2 = n2

pre poetka procesa

po zavretku procesa

= = 2 1

W = - (n2 RT n1 RT) = - n RT

promena broja molova gasnih komponenti