OPTEREENJA

ANALIZA OPTEREENJA - JEDAN OD NAJVANIJIH

ELEMENATA IZ DOMENA ODGOVORNOSTI
GRAEVINSKIH KONSTRUKTERA

Obavezan i jedan od najvanijih elemenata svakog statikog

prorauna
Jasnom analizom optereenja u statikom proraunu projektant
definie za ta je konstrukcija projektovana i time
Omoguava svima u procesu projektovanja, izgradnje i
eksploatacije laku koordinaciju i donoenje odluka
Eliminie svoju odgovornost u sluaju havarija usled
nenamenskog korienja, prenamene ili rekonstrukcija
Razni propisi za optereenja definiu intenzitete u funkciji
mnogobrojnih parametara ije odreivanje je u domenu
ogovornosti konstruktera (a time i odgovornost za intenzitete)
Pogrena procena optereenja rezultuje ili neracionalnim ili
nedovoljno sigurnim konstrukcijama

PODELA OPTEREENJA
PREMA POREKLU

Optereenja geofizikog porekla

Gravitaciona (sopstvena teina konstrukcije)

Metereoloka ili ambijentalna (vetar, sneg, led, kia, itd.)
Seizmoloka (inercijalna optereenja usled zemljotresa)
Prinudna (spreeno dilatiranje, nejednaka sleganja, itd.)

Optereenja od ljudi

Dugotrajna (ljudi, oprema, skladiteni materijal, itd.)

Kratkotrajna (boni udari i koenje opreme, montaa, itd.)
Povremena (udar vozila, eksplozija, itd.)

PODELA OPTEREENJA
PREMA DOMAIM PROPISIMA

Vaea regilativa za nosee eline konstrukcije se bazira na

konceptu prorauna prema doputenim naponima i u skladu sa
definisanim sluajevima optereenja i koeficijentima sigurnosti je
izvrena i podela optereenja prema sledeem:
Osnovna (geofizika i optereenja od ljudi stalnog karaktera
sopstvena teina konstrukcije, sneg, gravitaciona komponenta od
ljudske navale, opreme, vozila, itd.)
Dopunska (geofizika i optereenja od ljudi privremenog
karaktera vetar, temperaturne promene, boni udari i koenje
opreme i vozila, itd.)
Izuzetna (geofizika i optereenja od ljudi koja se javljaju jednom
u eksploatacionom veku zemljotres, neravnomerna sleganja
oslonaca, udar vozila, eksplozija, itd.)

SLUAJEVI OPTEREENJA I KOEFICIJENTI

SIGURNOSTI PREMA DOMAIM PROPISIMA

Prema konceptu doputenih napona, na kojem se zasniva vaea tehnika regulativa,

definisani su sledei sluajevi optereenja:

Korespodentni koeficijenti sigurnosti definisani domaim propisima su:

I sluaj optereenja kombinacije osnovnih optereenja

II sluaj optereenja kombinacije osnovnih i dopunskih optereenja
III sluaj optereenja kombinacije osnovnih, dopunskih i jednog izuzetnog optereenja
=1,50
=1,33
=1,20

(I sluaj optereenja)
(II sluaj optereenja)
(III sluaj optereenja)

III sluaj optereenja za sluaj seizmike ( =1,20) je u deliminoj koliziji sa vaeom

domaom regulativom koja determinie seizmiki proraun za eline konstrukcije gde
se koeficijent sigurnosti definie sa vrednou ( =1,15) kako su seizmiki propisi
noviji preporuuje se njihova primena
Za element konstrukcije koji, osim sopstvene teine samog elementa, nema druga
osnovna optereenja (na primer dijagonala sprega za vetar) se, po pravilu, dominantno
optereenje svrstava u osnovno optereenje (tako da se element proraunava prema
koeficijentu sigurnosti za I sluaj optereenja).

STALNA OPTEREENJA

Sopstvena teina nosee konstrukcije

(ronjae, glavni nosai, fasadne rigle,
fasadni stubovi, nosai dizalica, meuspratna
konstrukcija, itd.)
Sopstvena teina ostalih, nenoseih,
elemenata konstrukcije (krovni pokriva,
fasadna obloga, pod, plafon, pregradni zidovi,
instalacije, itd.)

Stalna optereenja

U principu se odreuju se na osnovu zapremine

elemenata i specifine teine definisane propisima
U principu se uzima realan raspored elemenata (noseih
zidova, pregradnih i fasadnih zidova, itd).
Propisi dozvoljavaju da se laki pregradni zidovi (sa
teinom do 2,5 kN/m) u analizi optereenja uzmu u obzir
kao povrinsko optereenje intenziteta 0,50 kN/m2
zanemarujui stvaran poloaj zidova

Stalna optereenja

Objektivan problem je procena teine elemenata

nosee konstrukcije koji tek treba da se odrede
(zbog ega se i radi analiza optereenja) mora
se pretpostaviti na osnovu iskustva
Ako se nakon odreivanja dimenzija elemenata
nosee konstrukcije ustanovi da konano
merodavno optereenje odstupa od
pretpostavljenog za vie od 3% ponavljaju se
dokazi nosivosti, stabilnosti i deformacija (za
konano, stvarno, optereenje).

Stalna optereenja

KORISNA OPTEREENJA

Optereenja koja nastaju od sadraja unutar objekta iii

na njemu - teina ljudi, nametaja, pokretnih pregrada,
knjiga, opreme, automobila (kod garaa), itd.
Korisna optereenja su, uglavnom, pokretna optereenja
promenjivog intenziteta
Dodatni problem pri analizi optereenja je injenica da
postoje situacije u kojima je za konstrukciju nepovoljnije
da na nekim delovima ima optereenje a na nekima
nema (kontinualni nosai, na primer) to se ne sme
zanemariti

Korisna optereenja

U nekim situacijama je (viespratne zgrade, na primer),

praktino, nemogue analizirati sve mogue
konfiguracije rasporeda pokretnog optereenja
Statistikom i iskustvom se dolo do ekvivalentnih
intenziteta korisnog optereenja u funkciji namene
prostora i do faktora redukcije u funkcija veliine
uticajne povrine koji su definisani propisima moe
se smatrati da je kombinacijom ove dve veliine
minimiziran znaaj konfiguracije pokretnog optereenja
na objektu (konstrukter je formalno osloboen obaveze
da analizira potencijalno ogroman broj moguih
konfiguracija optereenja - to se u praksi koristi)

Korisna optereenja

Minimalni ekvivalentni intenziteti korisnog optereenja u

funkciji namene prostora su definisani tabelama u
propisima (manja optereenja od ovih nije dozvoljeno
primenjivati ali vea korisna optereenja se mogu
definisati projektnim zadatkom retko se radi)
Propisima je, kroz faktore redukcije u funkciji veliine
uticajne povrine, uzeta u obzir i mala verovatnoa
istovremenog maksimalnog pokretnog optereenja na
velikim povrinama objekta u praksi se veoma malo
koristi, eventualno pri dokazima usled promene namene
prostora pri adaptacijama, i slinim situacijama.

Korisna optereenja

Korisna optereenja

Koeficijenti redukcije u funkciji uticajnih povrina A (m2) i broja

spratova n
Za nosae namene 1 i 2 iz tabele
Za nosae nemene 4 iz tabele
Za stubove namene 1 i 2 iz tabele
Za stubove namene 4 iz tabele
(za n=1 je 1=2=1,0)

Korisna optereenja

Propisi definiu i druga optereenja koja se mogu ukazati kao

potrebna za proraun - pritisak na rukohvat ograde (0,3-1,5 kN/m),
optereenje pregradnih zidova i sputenih plafona, servisnih
platformi (povrina na koja pristup imaju samo sluba odravanja,
itd).
Propisi posebno definiu minimalna korisna optereenja industrijskih
pogona (3,0-5,0 kN/m2), magacina ( 5,0 kN/m2), itd. ali ovde
svakako treba uzeti u obzir stvarno mogua optereenja i pokuati ih
definisati, u saradnji sa naruiocem, kroz projektni zadatak (korisna
optereenja magacina, na primer mogu biti i 20-100 kN/m2 a korisna
optereenja industrijskih pogona slue za smetaj razne opreme i
maina ija pojedinana teina moe dostii i vie desetina tona).

OPTEREENJE OD SNEGA

Optereenje snegom definie visina i gustina

snenog pokrivaa (naglaava se da gustina
moe biti u opsegu 100-800 kg/m3) prema
tome sama visina snenog pokrivaa nije
dovoljno pouzdan podatak.
Oteavajua okolnost je i enjenica da usled
vetra odnosno nagiba i denivelacija krovova
konfiguracija optereenja moe biti razliita
(neravnomerno optereenje snegom)

Optereenje snegom

Sneg ima naglaen znaaj kod analiza optereenja lakih

konstrukcija kakve su nosee eline konstrukcije (kod
elinih i drvenih konstrukcija sneg moe biti i do 80-90%
ukupnog optereenja dok kod betonskih to samo
izuzetno prelazi 20% a uglavnom je do 10%)
Zato se formiralo nepisano pravilo da se intenzitet
optereenja snegom pri proraunu lakih elinih
konstrukcija uzima neto vie nego to je definisani
propisima obino 1,0 kN/m2 u odnosu na za Srbiju
propisanih 0,75 kN/m2 (jasno je da mala prekoraenja
optereenja snegom u odnosu na propisima definisana u
takvim situacijama mogu dovesti do ruenja objekta)

Optereenje snegom

Optereenje snegom

Optereenje snegom

Winter in Russia

OPTEREENJA OD DIZALICA

Dizalice (mostne ili visee) su neizbeni deo magacinskih i est deo

industrijskih pogona
Slue za vertikalnu i horizontalnu manipulaciju robom, opremom ili
sirovinama unutar objekta
esto je kljuni (objekat se u stvari pravi OKO projektovane
tehnologije) deo projektnog zadatka
Definiu se sa: nosivou, rasponom (povrinom koju treba da
pokriva manipulacijom), visinom dizanja, reimom rada (brojem
operacija u jedinici vremena) i, ponekad, brzinom kretanja i dizanja
Na osnovu pobrojanih podataka, kataloga proizvoaa dizalica i
standarda (u Srbiji to su SRPS M.D1.021, M.D1.024, M.D1.022 i
M.D1.020, svi iz 1964 godine) projektant definie potrebne
dimenzije objekta i optereenja za proraun konstrukcije

Optereenja od dizalica

U statikom smislu mostne dizalice (najee u primeni) u svom radu

proizvode niz meusobno zavisnih pokretnih sila (od tokova) koje deluju u
gravitacionom (sopstvena teina dizalice i tereta), bonom (boni udari
usled pokretanja ili necentrinog dizanja tereta) i podunom pravcu (sile
koenja odnosno sile pokretanja dizalice).
Da bi se pri proraunu nosee konstrukcije uzele u obzir inercijalne sile koje
se javljaju pri dinamikom uticaju (kakvi su od dizalica) teoretski dobijeni
gravitacioni uticaji se mnoe koeficijentima ija vrednost je u funkciji od
reima rada dizalice.
Gravitacioni uticaji po toku se uveavaju koeficijentom udara - (kree
se, u zavisnosti od reima rada dizalice, broja dizalica i elementa koji se
analizira, u opsegu 1,0-1,6)
Sopstvena teina nosaa dizalica i drugih elemenata koji na koje se
direktno prenose uticaji od dizalica (stubovi, spregovi za bone udare, itd.)
se mnoe koeficijentom izravnavanja - (kree se u opsegu 1,1-1,3)

Optereenja od dizalica

Optereenja od dizalica

Za razliku od analize nosaa dizalica (kao u primeru iz OMK2) pri analizi hale
neophodno je definisati i odgovarajue uticaje po toku koji, obino, nisu eksplicitno
dati u katalozima proizvoaa (to su uticaji po tokovima na drugom nosau dizalice
za situaciju pri kojoj su odreeni apsolutno maksimalni uticaji po toku na na prvom
nosau dizalice) to je mogue odrediti na osnovu uobiajeno datih podataka
(Pi,max/Pi,min, i ekstremni poloaj kolica u poprenom profilu mostne dizalice) u
katalozima dizalica
U odsustvu preciznijih podataka o silama bonih udara odnosno silama usled
koenja/pokretanja u katalozima proizvoaa uobiajeno da se sile bonih udara
uzimaju sa vrednou 1/7 od maksimalnih pritisaka po toku (ne mnoi se sa
koeficijentom udara) a sile koenja sa vrednou 1/10 sile po toku (ne mnoi se sa
koeficijentom udara) ovde treba voditi rauna o tipu toka pa smerove sila bonih
udara usvajati prema stvarno moguim situacijama (tokovi najee imaju
graninike samo sa unutranje strane kada boni udari mogu da se prenose samo
iznutra ka napolje i to samo na tokovima koji su na strani koja je u smeru sile
bonih udara mada ima i drugaijih reenja) dok se sile pokretanja/koenja
usvajaju samo po pogonskim tokovima

OPTEREENJA OD VETRA

Odreivanje intenziteta optereenja usled delovanja vetra je

izuzetno sloen inenjerski problem
Ovo je posledica same prirode vetra (stohastika poremeajna sila
sa statikim i dinamikim delom koja se za potrebe prorauna mora
tretirati kao kvazistatika sila koja deluje preteno u horizontalnoj
ravni) ali i injenice da na intenzitet optereenja utiu i mnogobrojni
drugi faktori (brzina vetra, visina i vitkost objekta, konfiguracija
terena, udaljenost,oblik i visina susednih objekata pa sve do
teksture fasadne povrine samog objekta).
Optereenje vetrom je u Srbiji regulisano serijom standarda
SRPS (SRPS U.C7.110 SRPS U.C7.113)
Osnovni parametar kojim se barata pri odreivanju optereenja
usled delovanja vetra je brzina strujanja vazduha (brzina vetra)

Optereenja od vetra

Stvarna brzina vetra je kroz vreme

promenjiva veliina pa se uvodi pojam
srednje brzine vetra
Srednja brzina vetra se, takoe, menja po
visini iznad terena i to u zavisnosti od
konfiguracije (hrapavosti) samog terena
Zato je od izuzetne vanosti da precizno
definie nain odreivanja osnovne brzine
vetra kao kljunog parametra za odreivanje
optereenja od vetra
Prema srpskim standardima to je projektna
osnovna brzina vetra koja se odreuje kao u
jednoasovnom intervalu statistiki
odreena (tako da moe biti prekoraena
jednom u 50 godina) osrednjena brzina
vetra, merena na izloenom mestu na visini
od 10 m iznad terena koji odgovara klasi
hrapavosti B u periodu od najmanje 15
godina vBm,50,10

Optereenja od vetra

U srbiji se veliina projektnih

osnovnih brzina vetra prema
zvaninom propisu kree u
opsegu 19-35 m/s (prema
najnovijim rezultatima merenja u
opsegu 19-26 m/s)
Treba biti izuzetno oprezan kada
se radi sa podatkom dobijenim od
lokalnih meteorolokih stanica jer
se dobijeni podatak mora, na
osnovu perioda osrednjavanja i
duine merenja na toj lokaciji,
prevesti na normirani podatak
ove dve vrednosti mogu biti
znaajno razliite.

Optereenja od vetra

Optereenje od vetra

= 0,9 (na 3000 m) 1,225 (na nivou mora) kg/m3

Kt = 1,0-1,9
kT = 0,793 -1,060
Sz = 0,9-1,5
Kz2 = 0,500-2,644
Gz = 1,4-2,5 (u zgrdarstvu)
C = (-0,9) (+0,9)

TEMPERATURNI UTICAJI

Ovo su uticaji usled promene temeprature u ambijentalnoj sredini

konstrukcije (exterijeru ili enterijeru)
Temperturni uticaji se mogu podeliti na uticaje koje izaziva globalno
zagrevanje o hlaenje konstrukcije ili delova konstrukcije u celini,
temperturne promene - t i uticaje koje izaziva neravnomerno
zagrevanje ili hlaenje na pojedinim delovima ili stranama elementa
ili objekta u celini, temperaturne razlike t
Uticaji od temperaturnih promena t se izuzetno prihvataju
konstrukcijom tendencija je da se ovi uticaji minimiziraju
uvoenjem statiki odreenih statikih sistema ili nezavisnih
dilatacionih celina.
Uticaji od temperaturnih razlika t se ne mogu eliminisati ili
minimizirati konstruktivnim merama pa se ovi uticaji, ako izazivaju
znaajne presene sile, moraju uzeti u obzir.

Temperaturni uticaji

U Srbiji se temperaturne promene za konstrukcije u eksterijeru

uzimaju sa preporuenim intenzitetom od 30-35C a za
konstrukcije u enterijeru sa preporuenim intenzitetom od 15C.
Kod analize temperaturnih razlika se mora imati u vidu da elina
konstrukcija ofarbana tamnim bojama na strani izloenoj sunevom
zraenju moe da dostigne temperature i do +80C (dok strana u
hladu ostane na temperaturi vazduha) slina temperaturna razlika
se moe oekivati i u zimskim uslovima.
Iako temperaturni uticaji, zahvaljujui izraenoj granici razvlaenja
elika, retko izazivaju havarije na samoj konstrukciji esta je pojava
da izaziva vidljive poremeaje u funkcionisanju objekta (pucanje
prozora, zaglavljivanje vrata, disfunkcionalnost osetljive opreme u
objektu, itd).

Temperaturni uticaji

MONTANA OPTEREENJA

Prilikom montae konstrukcije nije retka pojava da statiki sistem

bude drugaiji od onog za koji je vren proraun pa, uprkos znatno
manjem optereenju od projektovanog (nema korisnog optereenja),
moe da se desi da faza montae bude merodavna za
dimenzionisanje elemenata konstrukcije
Drugi aspekt koji prilikom montae moe da bude od znaaja su
drugaiji granini uslovi od projektovanih svaki element
konstrukcije do kompletiranja objekta proe kroz fazu u kojoj su, na
primer, duine izvijanja bitno drugaije od onih za koje je raunata i
koje se dostiu kada se objekat kompletira.
Ima dosta primera havarija objekata u montai zato je obavezno
raditi projekat montae kojim bi se sagledali i predupredili problemi a
da faza montaa ne bude merodavna za odreivanje dimenzija
elemenata konstrukcije

PRITISAK ZEMLJITA I VODE

Konstrukcije ispod povrine zemlje izloene su optereenjima bitno

drugaijim od konstrukcija iznad zemlje
Tipino optereenje ovog tipa je hidrostatiki pritisak vode i pritisak
zemlje
Retke su situacije u kojima se konstrukcija ispod zemlje koja
direktno prima optereenja od okolnog tla konstruie od elika,
meutim, eline konstrukcije se esto koriste u projektovanju
obezbeenja iskopa.

SEIZMIKO OPTEREENJE

Seizmiki uticaji su posledica pomeranja tla tokom zemljotresa uticaji koji

tom prilikom deluju na konstrukciju su, u stvari, inercijalne sile nadzemnih
delova objekta koje prouzrokuje tenja mase objekta da ostane u mestu
prilikom pomeranja tla.
Analiza ovih uticaja, budui da je pobuda stohastikog karaktera, je
izuzetno sloena problematika i za visoke objekte u seizmiki aktivnim
podrujima je skoro sigurno da su za dimenzionisanje merodavni uticaji od
seizmike.
U srbiji ovu problematiku regulie Pravilnik o tehnikim normativima za
izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima (Sl.list SFRJ br.
31/80, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90)
Kod eline konstrukcije prizemenih hala tipino je (mada ima izuzetaka) da
seizmiki uticaji nisu merodavni za dimenzionisanje konstrukcije u
poprenom pravcu dok su za poduni pravac (u zavisnosti od duine
objekta) ee za dimenzionisanje merodavni ba seizmiki uticaji

Seizmiko optereenje

Seizmiko optereenje

Prema srpskoj regulativi za zgrade male spratnosti (do 5

spratova) dozvoljena je takozvana metoda
ekvivalentnog optereenja koja je relativno jednostavna
za primenu i daje zadovoljavajue rezultate u poreenju
sa tanijim (dinamikim) metodama analize koje,
praktino, nije mogue sprovesti bez poznavanja i
korienja sloenih kompjuterskih programa
Prema ovoj metodi se, odreenom procedurom,
odreuju ukupne i pojedinane horizontalne seizmike
sile po spratovima za koje se vru proraun konstrukcije
stndardnim metodama statike konstrukcija

Seizmiko optereenje

Seizmiko optereenje

Ko = 0,75 - 1,50
Ks = 0,025 - 0,100
Kd = 0,33 1,00
Kp = 1,0 2,0

Kmax = 1,5*0,1*1,0*2,0 = 0,300

(najee 0,075 0,150)

Seizmiko optereenje

Seizmiko optereenje

Treba imati u vidu da Pravilnik regulie i

druge aspekte koji mogu biti merodavni za
objekat
- Vertikalnu seizmiku silu
- Veliinu torzionih uticaja
- Veliinu uticaja na pojedinane elemente
- Veliinu uticaja na ankere objekta
- Nain ispitivanja gotove konstrukcije
- Uputstva za konstruisanje objekata, itd.

OPTEREENJA OD EKSPLOZIJE

Zgrada treba da izdri izuzetna optereenja koja se deavaju

jednom u eksploatacionom tako da ne doe to progresivnog kolapsa
Ovo, na praktian nain, nije mogue obuhvatiti proraunom (osim
kod izuzetno vanih objekata) ali se reava konstruktivnim putem
Bitno je da prostorije u kojima je potencijalno mogua eksplozija
budu konstruisane tako da imaju kontrolisani i usmereni oduak u
sluaju eksplozije
Ovo znai da se jedan zid (ili krov), u svakom sluaju jedna strana
prostorije koja je prema napolje, konstruiu tako da lako otpadaju
u sluaju eksplozije stvarajui oduak a time i usmeravaju
nadpritisak od eksplozije u kontrolisanom (eljenom) pravcu
Ve i ova mera postie eljeni efekat spreavanje progresivnog
kolapsa konstrukcije objekta

KOMBINACIJE OPTEREENJA

Efekti pojedinanih optereenja na objekat se kombinuju u cilju odreivanja

najnepovoljnijih uticaja na kontrukciju to je obavezujui deo statikog prorauna
Potrebno je uzeti u obzir sve realno mogue kombinacije optereenja to znai da se
kombinuju samo kompatibilni, kolinearni i superponirajui uticaji (nemogue je, na
primer, da postoji boni udar od dizalice bez dizalice, ili da postoji vetar iznutra bez
vetra spolja, ili da se kombinuje sneg sa zagrevajuom temperaturnom promenom, ili
da se kombinuju boni i eoni vetar, itd.) o emu prosto treba voditi rauna
Mala verovatnoa da se istovremeno desi vie pojedinanih optereenja u
maksimalnim iznosima obuhvaena je propisima odnosno razliitim zahtevanim
koeficijentima sigurnosti za razliite sluajeve optereenja
Prema vaeim srpskim propisima anvelope pojedinanih uticaja od svih kombinacija,
praktino, nisu upotrebljive osim ako su iz domena I sluaja optereenja (kada je
jasno da je merodavan I sluaj optereenja).
U svim drugim sluajevima moraju se odrediti anvelope za preostale (nie)
sluajeve optereenja kako bi se uporeenjem dolo do zakljuka koji je sluaj
optereenja merodavan za dimenzionisanje.