GRAEVINSKI FAKULTET

UNIVERZITETA U BEOGRADU

ELABORAT IZ PREDMETA
METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU

UPUTSTVO ZA IZRADU
DETALJNE DISPOZICIJE HALE
mr Boris Gligi, dipl.gra.in.

kolska 2008/2009

PRESEK 4-4
(POPRENI PRESEK
NA MESTU GLAVNOG VEZAA)
Obavezni, karakteristini, deo svake
dipozicije
crta se segment male dubine (ne crtaju
se elementi kalkana koji su u daljini)
pravi se na karakteristinom mestu (u
ovom sluaju u polju gde se nalazi spreg
za koenje)
glavni veza je u prvom planu i vidi se u
izgledu do detalja rasporeda ukruenja,
montanih nastavaka, vuta, itd.
u preseku su svi poduni elementi:
ronjae, poduni krovni spregovi, spreg
za bone udare, nosa dizalice, fasadne
rigle, sokla, temeljna greda, podna ploa
puni elementi u preseku se zacrne
(ronjae, nosa dizalice, fas. rigle, itd)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (poduni
krovni spreg, spreg za koenje, spreg za
bone udare, itd)

PRESEK 5-5
(POPRENI PRESEK NA MESTU
SEKUNDARNOG STUBA U
PODUNOM ZIDU)
Nije obavezni, uobiajeni, deo dipozicije
(ni ne postoji u sluaju kada nema
sekundarnih stubova u podunom zidu)
ali je poeljan da se sagledaju
meusobni poloaji elemenata (nema
konzole, nosa dizalice se ne oslanja na
ovom mestu, spoljna ivica sekundarnog
stuba treba da je u istoj ravni sa
spoljnom ivicom glavnog stuba, itd.)
crta se segment male dubine (ne crtaju
se elementi kalkana niti glavnog vezaa
koji su u daljini)
pravi se na karakteristinom mestu (u
ovom sluaju u polju gde se ne nalazi
spreg za koenje niti vertikalni spreg u
podunom zidu)
sekundarni stub podunog zida je u
prvom planu (eventualno i zatege
ronjaa ako postoje) i vidi se u izgledu
do detalja koji jasno pokazuje kote baze
i vrha stuba, rasporeda ukruenja, itd.
u preseku su svi poduni elementi:
ronjae, poduni krovni spregovi, spreg
za bone udare, nosa dizalice, fasadne
rigle, sokla, temeljna greda, podna ploa
puni elementi u preseku se zacrne
(ronjae, nosa dizalice, fas. rigle, itd)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (poduni
krovni spreg, spreg za koenje, spreg za
bone udare, itd)

PRESEK 3-3
(KONSTRUKCIJA KALKANA KOJI SE
PREDVIA ZA PRODUENJE)
Obavezni, uobiajeni, deo dipozicije (u
ovom sluaju to je jedan od dva preseka
s obzirom da su kalkani razliiti).
crta se presek iznutra (ne crta se izgled
spolja), i to odmah uz kalkan
(horizontalni spreg za vetar je, obino,
preseen, kao na treoj perspektivi, pa se
crta ematski, isprekidanom linijom
ovde je druga perspektiva data sa malo
vee udaljenosti da bi se videlo kako
preseca vertikalne spregove u podunim
zidovima i popreni krovni spreg).
sekundarni stubovi i fasadne rigle
kalkanskog zida su u prvom planu ali i
glavni veza koji je kod ovog kalkana u
bliskoj ravni i vidi se u izgledu do
detalja kao na preseku 5-5 (to je isti
glavni nosa).
u preseku su poduni elementi: ronjae,
nosa dizalice, vertikalni spreg u
podunom zidu, fasadne rigle, sokla,
temeljna greda i podna ploa.
u ovom sluaju preseeni su i popreni
elementi: horizontalni spreg za vetar do
kalkana i popreni krovni spreg.
puni elementi u preseku se zacrne
(ronjae, fasadne rigle, nosa dizalice,
itd)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija
(horizontalni spreg za vetar do kalkana,
popreni krovni spreg, vertikalni spreg u
podunom zidu)

PRESEK 6-6
(KONSTRUKCIJA KALKANA KOJI SE
NE PREDVIA ZA PRODUENJE)
Obavezni, uobiajeni, deo dipozicije (u
ovom sluaju to je jedan od dva preseka
s obzirom da su kalkani razliiti).
crta se presek iznutra (ne crta se izgled
spolja), i to odmah uz kalkan
(horizontalni spreg za vetar je, obino,
preseen, kao na treoj animaciji, pa se
crta ematski, isprekidanom linijom
druga perspektiva je data sa malo vee
udaljenosti da bi se videlo kako preseca
vertikalne spregove u podunim
zidovima i popreni krovni spreg).
Stubovi (ukljuujui netipian ugaoni
stub), poklapaa i fasadne rigle
kalkanskog zida su u prvom planu ali i
vertikalni spreg u kalkanu, do detalja
koji definiu bazu stuba i gornju ivicu
poklapae (mora da je u istoj ravni sa
gornjom ivicom rigle glavnog nosaa)
kao i poloaj spoljne ivice ugaonog
stuba (mora da je u istoj ravni sa
spoljnim ivicama glavnog odnosno
sekundarnog stuba u podunom zidu).
u preseku su poduni elementi: ronjae,
nosa dizalice, vertikalni spreg u
podunom zidu, fasadne rigle, sokla,
temeljna greda i podna ploa.
u ovom sluaju preseeni su i popreni
elementi: horizontalni spreg za vetar do
kalkana i popreni krovni spreg.
puni elementi u preseku se zacrne
(ronjae, fasadne rigle, nosa dizalice,
itd)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija
(horizontalni spreg za vetar do kalkana,
popreni krovni spreg, vertikalni spreg u
podunom zidu)

PRESEK 1-1
(KARAKTERISTINI PODUNI
PRESEK)
Obavezni, karakteristini, deo dipozicije
hale sa mostnom dizalicom (crta se u
celoj duini zbog razliitih kalkana za
razliku od primera u zbirci koja ima iste
kalkane pa se koristi simetrija).
Crta se presek kroz sredinu hale (da bi se
pojavila najvea visina hale) u dubini
do glavnih stubova (ne crta se
konstrukcija podunog zida, odnosno
sekundarni stubovi, fasadne rigle i
vertikalni spregovi podunog zida), kako
bi se jasno prikazali nosai dizalice i
spreg za koenje
Nosai dizalice i spreg za koenje su u
prvom planu i crtaju se u izgledu ali se u
izgledu vide i glavni stubovi sa
konzolama na koje se oslanjaju nosai
dizalice, ronjaa u sredini hale i
kalkanski stubovi (kalkanski stub na
strani koja se predvia za produenje
mora da bude lociran tako da
mimoilazi glavni veza, naroito je
vano u sluaju reetkaste rigle glavnog
vezaa mora da proe pored vezaa da
bi se oslonio na popreni krovni spreg
koji je, obino, u ravni gornje ivice
vezaa na strani koja se ne predvia za
produenje kalkanski stubovi su,
uobiajeno, u osi sistema).
U ovako velikoj dubini preseka, zbog
nagiba krova, videle bi se sve ronjae
polovine hale ali je uobiajeno da se crta
samo prva jedna, prva, ronjaa kao
to je generalni princip da se crta samo
ono to je u prvom planu a elementu iza
se izostavljaju).
U preseku su popreni elementi hale:
rigla glavnog nosaa, poklapaa kalkana
koji se ne produava, spreg za vetar do
kalkana, popreni krovni spregovi,
fasadne rigle, sokla i temeljna greda
kalkanskih zidova i podna ploa).
puni elementi u preseku se zacrne (rigle
glavnih nosaa, poklapaa, fasadne rigle,
kalkana, itd)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija
(horizontalni spregovi za vetar do
kalkana, i popreni krovni spregovi)

PRESEK 2-2
(KONSTRUKCIJA PODUNOG ZIDA)
Obavezni, karakteristini, deo dipozicije
hale (crta se u celoj duini zbog
razliitih kalkana za razliku od primera u
zbirci koja ima iste kalkane pa se koristi
simetrija).
Crta se presek sa unutranje strane (ne
pogled sa spoljne strane) i to iza nosaa
dizalice (odmah uz stubove odnosno
presek preseca spreg za bone udare),
kako bi se jasno prikazala konstrukcija
podunog zida sa vertikalnim
spregovima za vetar.
Stubovi glavnih nosaa, ugaoni stub
kalkana koji se ne predvia za
produenje, sekundarni stubovi i fasadne
rigle podunog zida i vertikalni spreg u
podunom zidu su u prvom planu i crtaju
se u izgledu ali se u izgledu vidi i
venanica (ronjaa na spoju podunog
zida i krova).
U preseku su popreni elementi hale:
rigla glavnog nosaa (pa i, zbog poloaja
prene ravni, konzola na koju se oslanja
nosa dizalice), poklapaa kalkana koji
se ne produava, vertikalni spreg
kalkana koji se ne predvia za
produenje, fasadne rigle, sokla i
temeljna greda kalkanskih zidova, podna
ploa, itd).
U preseku su u poduni elementi hale:
spreg za bone udare i poduni krovni
spreg
puni elementi u preseku se zacrne (rigla
glavnog nosaa, poklapaa kalkanskog
zida, fasadne rigle kalkana, itd.)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (poduni
krovni spreg, spreg za bone udare i
vertikalni spreg kalkana koji nije
predvien za produenje)

OSNOVA KROVA
(KONSTRUKCIJA KROVA)
Obavezni, karakteristini, deo dipozicije
hale (crta se u celoj duini zbog
razliitih kalkana za razliku od primera u
zbirci koja ima iste kalkane pa se koristi
dvoosna simetrija).
Crta se pogled odozgo na dole (ne
preseca se nijedan element konstrukcije)
u dubini koja obuhvata sve elemente
konstrukcije krova ali ne i druge
elemente ispod krova.
Ronjae, zatege, rigle glavnih vezaa,
poklapaa kalkana koji se ne predvia za
produenje, popreni i poduni krovni
spreg su u prvom planu i crtaju se u
izgledu.
Kao to je pomenuto ne preseca se
nijedan element hale ali je zgodno
nacrtati preseke stubova u izgledu (zbog
sagledavanja gabarite)
Istovremeno, ovo je jedina projekcija
gde se moe jasno prikazati zavrna
fasadna rigla kalkanskog zida (nagnuti
element na spoju kalkana i krova na koji
se polae fasadna obloga) u pravilno
lociranom poloaju (ona se ne vidi u
presecima koji prikazuju konstrukcije
kalkana jer se nalazi iza rigle glavnog
nosaa odnosno poklapae) ovaj
element se, esto, vezuje sa krajeve
ronjaa s obzirom da su one gue
postavljene od kalkanskih stubova na
koje se postavlja tipina fasadna rigla
kalkanskog zida (tako je reeno u
uglednom primeru).

OSNOVA NA KOTI GI-A

(OSNOVA NA KOTI GORNJE IVICE
NOSAA DIZALICE)
Obavezni, karakteristini, deo dipozicije
hale sa mostnom dizalicom (crta se u
celoj duini zbog razliitih kalkana za
razliku od primera u zbirci koja ima iste
kalkane pa se koristi dvoosna simetrija).
Crta se presek odozgo na dole u dubini
koja obuhvata sve elemente konstrukcije
u okolini kote GI-a ali ne i elemente
ispod.
Spreg za bone udare, nosa dizalice,
horizontalni spreg za vetar do kalkana,
konzole nosaa dizalice, itd) su u prvom
planu i crtaju se u izgledu eventualno
sa fasadnom riglom i elementima ograda
zatega ili kosnika ako postoje na toj
visini.
U preseku su svi vertikalni elementi
hale: glavni stubovi, sekundarni stubovi
podunih i kalkanskih zidova, ugaoni
stubovi kalkana koji se ne produava kao
i svi vertikalni spregovi osim sprega za
koenje vertikalni spregovi u
podunim zidovima i u kalkanu koji se
ne predvia za produenje.
puni elementi u preseku se zacrne
(stubovi)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (vertikalni
spregovi)

OSNOVA NA KOTI +3,500 m

(OSNOVA NA KOTI KONTINUALNOG
PRSTENA FASADNIH RIGLI)
Neobavezni deo dipozicije hale (crta se u
celoj duini zbog razliitih kalkana za
razliku od primera u zbirci koja ima iste
kalkane pa se koristi dvoosna simetrija).
Crta se presek odozgo na dole u dubini
koja obuhvata sve elemente konstrukcije
u okolini predmetne kote ali ne i
elemente ispod.
Ovakav presek je zgodan da se prikau
stvarne dimenzije hale kao i reenje
uglova (nain oslanjanja fasadnih rigli
kalkana na osnovnu konstrukciju kod
kalkana koji se predvia za produenje,
na primer, zbog injenice da kalkanski
stub mora da proe pored rigle glavnog
nosaa, fasadna rigla je, obino,
najmanje za visinu kalkanskog stuba
udaljena od ivice glavnog nosaa pa da
bi se vezala za njega mora da se
nadomesti ovo rastojanje moe da se
uradi zavarivanjem jednog T ili I
profila odgovoarajue visine na rebro
stuba glavnog nosaa ali ovo moe i da
se izbegne ako se predvidi da se
kalkanska fasadna rigla vee za fasadnu
riglu podunog zida koja bi se, u tom
sluaju, prepustila za potrebnu meru, kao
to je uraeno u uglednom primeru
dispozicije slian problem moe da
postoji i kod kalkana koji se ne predvia
za produenje a u zavisnosti od
usvojenog poprenog preseka ugaonog
stuba)
Fasadne rigle podunih kalkanskih
zidova su u prvom planu i crtaju se u
izgledu.
U preseku su svi vertikalni elementi
hale: glavni stubovi, sekundarni stubovi
podunih i kalkanskih zidova, ugaoni
stubovi kalkana koji se ne produava kao
i svi vertikalni spregovi vertikalni
spregovi u podunim zidovima i u
kalkanu koji se ne predvia za
produenje i spreg za koenje.
puni elementi u preseku se zacrne
(stubovi)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (vertikalni
spregovi)

OSNOVA TEMELJA
(OSNOVA STUBOVA)
Obavezni deo dipozicije (crta se u celoj
duini zbog razliitih kalkana za razliku
od primera u zbirci koja ima iste kalkane
pa se koristi dvoosna simetrija).
Crta se presek odozgo na dole koji je
lociran malo iznad kote 0,00 (kada se
naziva osnova stubova) ili ispod podne
ploe (kada se naziva osnova temelja)
kao to je sluaj u uglednom primeru
(esta je situacija da su projekat eline
konstraukcije i projekat temelja odvojeni
elaborati pa se, u skladu sa tim, i donosi
odluka da li se prikazuje osnova temelja
ili osnova stubova).
Temelji i temeljne grede su u prvom
planu i crtaju se u izgledu.
U preseku su svi vertikalni elementi
hale: glavni stubovi, sekundarni stubovi
podunih i kalkanskih zidova, ugaoni
stubovi kalkana koji se ne produava kao
i svi vertikalni spregovi vertikalni
spregovi u podunim zidovima i u
kalkanu koji se ne predvia za
produenje i spreg za koenje.
puni elementi u preseku se zacrne
(stubovi)
reetkasti elementi u preseku se crtaju
kao debela isprekidana linija (vertikalni
spregovi)