REKAPITULACIJAUPUTSTAVAZAFORMIRANJE

DISPOZICIONEEMEHALE

1. ZADATIPARAMETRIKOJISUODZNAAJAZADISPOZICIONUEMU

Raster(razmak)glavnihnosaa8m(zadajese6m;7m;8m;9m)

Ukupnaduina5x8m=40m(zadajese5x6m=30m;5x7m=35m;3x8m=24m;3x9m=27m)

RaspondizaliceA=18m(zadajese14m;16m;18m;20m;22,5m)

Gornjaivicaine(GI)dizalice6m(zadajese4,2m;5,4m;6,6m;7,8m;9,0m;10,2m)

Sajednestranehaletrebapredvidetiproduenjeasadrugeproduenjenijemogue

Predvienasuvratazakamionskisaobraajnajednomkalkanu.

2. ODREIVANJERASPONAHALE
Kao raspon hale se uobiajeno definie raspon krovnog nosaa to je, u sluaju stubova
konstantnog poprenog preseka po visini, jednako osovinskom razmaku stubova a, u sluaju
stubovastepenastopromenjivogpoprenogpreseka(odpunih profilailireetkasti)tojeobino
osovisnkirazmakgornjihdelovastubova.

Uovojfaziizaovepotreberasponhalejeuveinisluajevadovoljnotanopredvidetizaoko
2,0mveimodrasponadizalice,odnosnoL=A+2,0m=18+2=20m

3. ODREIVANJEVISINEHALE
Podvisinomhaleusmislukojijeovdebitanpodrazumevasesistemnavisinauvencuobjekta,
odnosnotakaukojojsepresecamerodavnaosastuba(osagornjegdelausluajustubova
promenjivogpoprenogpreseka)iosakrovnogvezaa(usluajureetkastogkrovnognosaatoje
osovinagornjegpojasa).Kakousluajureetkastogkrovnognosaabitnuuloguimainagibkrovai
sistemnavisinareetkepotrebnoihjeusvojiti.
Zaodreivanjevisinehalebitanjeipojamslobodnevisinehaletojevisinaodpoda(kote
0,00m)doNAJNIETAKEKONSTRUKCIJEKROVAugabaritumostnedizalice.Ovadimenzijazavisi
odvisineGIaigabaritamostnedizaliceaodreujeseizkatalogamostnihdizalica.Uovojfaziiza
ovepotrebedovoljnojetanopretpostavitidaiznadkoteGIazafunkcionisanjemostnedizalice
trebajo2m3m(2,5m)istogprostorapa,sobziromdatrebadodatiinekiprostorzasmetaj
konstrukcijekrovnogvezaa(veikodpunogamanjikodreetkastog),sledi

Uovojfazi,zaovepotrebeisazadatimkrovnimpokrivaimanagibkrovajedovoljnotano
usvojitisa10%

Uovojfaziizaovepotrebesistemnuvisinureetke(visinuusrediniraspona)dovoljnoje
tanousvojitisaL/10gdejeLrasponhale

Visinuhale(uprethodnonavedenomsmislu)je,zasluajpunogkrovnognosaa,dovoljno
tanopretpostavitisaH=GI+2,5m=8,5m~9,0m

Visinuhale(uprethodnonavedenomsmislu)je,zasluajreetkastogkrovnognosaa,
dovoljnotanopretpostavitisaH=GI+2,5m+L/1010%*(L/2)=9,5m~10,0m

4. RASTERISTATIKISISTEMRONJAA
Za zadate razmake glavnih nosaa (6, 7, 8 i 9) m odgovaraju pune proste grede (6m) pune
kontinualne grede, puni gerberovi nosai i pune grede sa kosnicima (7m 8m i 9m) a, prema
preporukama, mogu se primeniti i R ronjae (9m). Zbog problema sa siuim (odiuim)
dejstvomvetra,kadadonjipojasevireetkastihsistemapostajupritisnuti (igdezahorizontalnu,
bonu, stabilizaciju donjeg pojasa treba veliki broj dodatnih elemenata konstrukcije), osim u
izuzetnim sluajevima (veliki razmaci glavnih nosaa to ovde nije sluaj), NE PREPORUUJE SE
PRIMENAREETKASTIHSISTEMARONJAA.Istovremeno,kodvarijantisareetkastimkrovnim
nosaimaPREPORUUJESEPRIMENASISTEMAGREDESAKOSNICIMA(pretstavljaefikasannain
stabilizacijedonjegpojasapriodiuemdejstvuvetra).

Usvajaseronjaasistemapunekontinualnegrede(raspon8mukombinacijisapunim
krovnimnosaem)

Zarasterronjaaseusvaja2,5m(8x2,5=20,0m)

Uprincipu,zaovufazuizaovepotrebe(izradaelaborata)svimogudausvojerasterronjaaod
2,03,0malizapotrebedeljivostirasponanijegrekadabudei(neto)manjeiliveeodovogas
obziromnavelikiasortimankrovnihpokrivaa.
Zadatakzaelaboratjezadattakodasvikojiimaju

punekrovnevezaeirazmakeglavnihnosaaod7,8i9mmoguusvijitistatikisistem
punekontinualnegredeilisistemapunoggerberovognosaa,

punekrovnevezaeirazmakeglavnihnosaaod6i7mmoguusvojitisistempuneproste
grede,

reetkastekrovnevezaeirasponeod7,8i9mmoguusvojitistatikisistempunegrede
sakosnicima

reetkastekrovnevezaeirasponeod6i7mmoguusvojitistatikisistempuneproste
gredestimdauodreenombrojuvorovamogubitipostavljenikosniciradistabilizacije
reetkealitipinaronjaanijegredasakosnicima(stabilizacijasemoereitiinadruge
nainvertikalnimkrovnimspregovimanaprimer).

5. RATERISTATIKISISTEMFASADNIHSTUBOVA(OSIMSTUBOVAGLAVNOGNOSAA)
Preporukajedavertikalnielementirotiljaobimnihzidovabudunarazmaku(rasteru)od47m.Uz
zadaterazmake(rastere)glavnihnosaaproizilazidaonisarazmacimaglavnihnosaaod6i7m
NEMAJUsekundarnefasadnestuboveupodunimzidovimaadaonisarazmacimaglavnihnosaa
od8i9mimaju,pojedannasrediniizmeuglavnihnosaa,upodunimzidovima.
Isto tako, preporuka je da se fasadni stubovi u kalkanu postave ispod ronjaa (da bi se na
popreni krovni spreg oslanjali u vorovima) jer drugaije reenje nije inenjerski dobro
(proizvodilo bi lokalno savijanje u horizontalnoj ravni krovnog vezaa odnosno poklapae
kalkanskog zida). Uz preporuke o rasteru fasadnih stubova i ronjaa proizilazi da u veini
sluajeva dobro reenje predstavlja postavljanje fasadnih stubova u kalkanu ispod svake druge
ronjae.

Usvajajusefasadnistubovi(pojedanzmeudvaglavnanosaa)upodunomzidu
(razmakglavnihnosaaje8mpaesaubaenimstubomrazmakvertikalnihelemenata
fasadnogrotiljabiti4m)

Usvajajusekalkanskistuboviispodsvakedrugeronjae(sausvojenimrasterom
ronjaarazmakstubovaebiti5m)

6. RATERISTATIKISISTEMFASADNIHRIGLI
Fasadneriglese,zaovufazu,namenuizadatesistemafasadnihobloga,preporuujuurasteruod
2,03,0 (ipak, treba znati da se mogu primeniti i vei rasponi, do 3,54,0m pa i vie, jer je
asortimanprofilisanihlimovaisendvipanelaveomaraznovrstan).
Trebateitidafasadneriglepovisinibudurasporeenetakodaimuticajnevisinebuduisteilibar
sline(dabudunapriblinojednakimrastojanjima),dajednafasadnariglabudeblizukoteGIa
(tada ima najmanje problema sa konfigurisanjem vertikalnih spregova). Da bi se ovo postiglo
moeseiskoristitiinjenicadadonjafasadnariglaobinoleinaABsokliilizidanomparapetukoji
je,uprincipu,proizvoljnevisine.Prematome,akomoedapomogneunameridasefasadnerigle
postavenarastojanjimakojeproizvodejednakeuticajnevisinemoeseovoiskoristiti.
Takoe,uobiajenodasefasadneriglepozicionirajunaistimvisinamapocelomobimuhale(to
znaidaseteidaiukalkanskomiupodunomzidubudunaistimvisinamaodnosnodafasadne
rigle formiraju prstenove oko hale). Problem oblika kalkana (zbog nagiba krovne ravni) po
potrebisereavadodatnimfasadnomriglomusrednjimpoljimakalkana.
Sistem fasadnih rigli, za ovu fazu i potrebe, se preporuuje sistema punih prostih greda. Treba
znatidajejedanzgodansistemkojiefikasnoeliminieproblemdeformacijaisistempunihnosaa
usistemugredeprekodvapoljaiprimenjujesekodrazmakastubovado6,0m(zbogtransportnih
duina).

Usvajajusefasadneriglesistemaprostegredeurasteruod3,0m

Uokvirureavanjekonstrukcijeobodnihzidovatrebareitiiotvorzavratazakamionskisaobraaj.
Poto je gabarit takvih vrata 3,6/4,24,2/4,2 m vrata mogu da se umetnu izmeu dva kalkanska
stuba(kojisuurasteru47m)bezveihproblemapotrebnojesamoprekonfigurisatiraspored

fasadnihrigli(najverovatnijeukinutijednufasadnurigluugabarituvrata,eventualnouvestijednu
dodatnukaonadvratniki,popotrebi,uvestijedandodatnistub,kaodovratnik,itosamouvisini
vrata).
7. KONFIGURISANJEGLAVNOGNOSAA
Za potrebe dispozicione eme nije potrebno pretpostavljanje veliine profila (poto se na neki
nain,ematski,skicirajusamomeusobnipoloajielemenataumerikojadalijejedanelement
nadrugomiliuistojravni,dalisegaajuiviceikoje,itd.).Meutim,potrebnojekonfigurisati
ispunusvihreetkastihelemanatapaistubaikrovnognosaauvarijanatamagdesuzadatikao
reetkasti.
Prikonfigurisanjuispunereetkastihelemenatatrebateiti,izrazlogakonstrukcijkogoblikovanja,
da uglovi koje meusobno zaklapaju elementi budu to blii uglu od 45 stepeni (recimo da se
preporuuje da budu u opsegu 3060 stepeni). vorovi reetkastog vezaa na gornjem pojasu
trebadasepoklapajusapoloajemronjaa.Usluajudasuronjaesakosnicimanamestugde
gdesekosnikvezujezavezamorabitivorpakonfiguracijavezaatada,praktino,morabitisa
vertikalama.
U sluaju reetkastog stuba uobiajena je prosta trougaona ispuna s tim da treba teiti da se
vorovi na spoljnjem pojasu stuba poklope sa poloajem fasadnih rigli. Unutranji pojas
reetkastogstubase,najee,postavljaispodnosaakranskestaze.
Konzolazanosakranskestazesepostavljaispodnosaakojise,zaovufazu,moepretpostaviti
(neraunaseodnosnonedimenzionie)kaovaljaniHEAprofilijajevisinapriblinojednaka1/10
razmakaglavnihnosaa(HEA600,HEA700,HEA800iliHEA900).
8. KONFIGURISANJESPREGOVAIUKRUENJA
Hala sa projektnim zahtevima kao ovi zadati u elaboratu ima skoro sve spregove koji se inae
javljaju u elinim halama (popreni krovni spreg, vertikalni spreg u podunom zidu, spreg za
bone udare, vertikalni spreg u kalkanu i spreg za koenje su, praktino, obavezni elementi dok
podunikrovnispregnijeneophodanakonemasekundarnihstubovaupodunomzidu,aliitada
nije greka da se projektuje s tim to ima konstruktivnu ulogu, i horizontalni spreg za vetar do
kalkanamoedaizostanekodmalihvisinahala).Uprincipu,statikavisinareetkastihspregova
ne treba (nije racionalno) da bude vea od L/6L/10 kod prostih greda odnosno H/2H/5 kod
konzolnih sistema (vertikalni spregovi, na primer). Statika visina punih limenih spregova
ukruenja(kakvasuuuglednomprimeruprimenjenakodspregazaboneudareihorizontalnog
sprega za vetar do kalkana) obino se usvaja tako da moe da slui i kao reviziona staza (irine
najmanje0,6m)austatikomsmislumoedaimavisinuidoL/20

Poprenikrovnispregjerasponajednakograsponuhaleivristabilizacijugornjegpojasa
krovnogvezaa,prijemiprenoshorizontalnihuticajanakalkandovertikalnihspregovau
podunimzidovima.Formirajugapoklapaailikrovnivezakalkanskogzidaikrovniveza
prvogglavnognosaakaopojasevi,ronjaekaovertikaleidijagonalekojesekonfiguriu
izmeuovihelemenata.Kodvelikihrazmakaglavnihnosaaseubacujepomoni
unutranjipojas(akopostojezategeondaseovajnizzategasamoformiraodkrutih
profila)kakobistatikavisinaostalaupreporuenimveliinama.

Vertikalnispregupodunomzidujekonzola(visinejednakevisinihaleuvencu)
ukljetenautemeljeivristabilizacijupodunogzidakaoiprijemiprenoshorizontalnih
uticajanakalkan(primarekacijepoprenogkrovnogihirozontalnogspregadokalkana)
dotemelja.Formirajugaugaoniiprvisledeistubupodunomzidukaopojasevi,
fasadnerigleispoljnjipojasspregazaboneudarekaovertikaledoksedijagonale
konfiguriu.SobziromnasvojuuloguMORAimativornakotihorizontalnogspregaza
vetardokalkana.

Spregzaboneudarejerasponajednakograzmakuglavnihnosaa,bonostabilizuje
nosakranskestazealiiprimainaglavnenosaeprenosihorizontalneuticajenapoduni
zid.Moebitiprojektovankaohorizontalnareetkailikaopunhorizontalnilimeninosa.
Uobasluaj(zanosaekranskestazesistemaprostegredekakavseovdepretpostavlja)
jedan,unutranji,pojasovakvognosaajegornjaflananosaakranskestazedokse
drugiprojektujezasebnoilisemoeiskoristitifasadnariglaakojeprojektovananatoj
visini.Ispunareetkastogspregasekonfigurienajedanodmoguihnainaarebrokod
punogspregaukruenjaseformiraodrebrastoglimet=5mmsaukruenjima.U
uglednomprimeruspregjeusvojenkaopunhorizontalninosa.

Vertikalnispregukalkanujeobaveznideozasebnekonstrukcijekalkananastranikojase
nepredviazaproduenje,stabilizujekalkanskizidusvojojravnialiiprimaidotemelja
prenosihorizontalneuticajenapodunizid(predstavljaoslonacpodunomkrovnom
spreguispreguzaboneudare).Ovojekonzola(visinejednakojvisinihaleuvencu)
ukljetenautemelje.Formirajugaugaoniiprvisledeistubkalkanakaopojasevi,
fasadnerigleispoljanjipojasspregazavetardokalkanakaohorizontaledokse
dijagonalekonfiguriu.SobziromnasvojuuloguMORAimativornakotispregaza
boneudare(kotaGIa).

Spregzakoenjese,kadagodjetomogue,formirauravninosaakranskestaze(po
potrebi,moguegajeformiratiiuravnifasadealitadasejavljajudodatniuticajiu
glavnimnosaimaiusledkoenjapaovotrebauzetiuobzir).Kaotomuiimegovori
primaidotemeljaprenosisileodkoenjaipokretanjadizalice.Statikitojekonzola
(visinejednakevisiniGIa)ukljetenautemelje.Uprincipuseformiratakodasustubovi
glavnognosaapojasevi,nosakranskestazejehorizontalaadijagonalesekonfiguriu
odsluajadosluaja(uzavisnostiododnosarazmakaglavnihnosaaikoteGIaovo
mogubitinajrazliitijesituacije).Gdejeneophodno(akosezahtevaprohodnostusvim
poljimanaprimer)moguseformiratiiuviduokvirailipoluokvira.

Podunikrovnispregje,praktino,neophodankadapostojesekundarnistuboviu
podunimzidovima(akadaihnemanijegrekadaseformirasamototadaima
konstruktivnuulogu).Ovajspregjerasponajednakograzmakuglavnihnosaaiformiraju
ga,najee,venanicaiprvameuronjaakaopojasevidokseispunakonfigurie.S
obziromnauloguMORAimatiformiranvormestuoslanjanjafasadnogstubau
podunomzidu(usluajevimazadatimnaelaboratumoraimativorusredini
venanice).

Horizontalnispregzavetaruzkalkanse,obino,formiranakotiGIa,rasponaje
jednakograsponuhalegdeseoslanjanavertikalnespregoveupodunimzidovima(ovaj

spreg,uprincipu,nijeneophodanaliseizostavljasamokodrelativnomalihvisinahala
usluajevimahalasanosaimakranskestazeseobinokonstruiejersaspregomza
boneudareformirajedannivo,prsten,horizontalnihukruenjapoobimuhale).Prima
inavertikalnespregoveupodunimzidovimaprenosihorizontalneuticajenakalkanski
zid.Upogledukonstrukcijskogoblikovanjavaisveslinokaozaspregzaboneudare
(moebitireetkastiilipun,itd.)stimtoseovdeunutranjipojasformiraposebno.U
uglednomprimeruovajspregjeformirankaopunhorizontalnilimeninosa(alimoese
formiratiikaoreetkastinosaukomsluajuMORAdaimavorovenamestima
kalkanskihstubova.
9. OSNOVENADISPOZICIONOJEMI
Uosnovamaipresecimanauglednomprimerudispozicioneemesekoristiinjenicadahalaima
jednu,podunu,osusimetrijepasesvipreseciiosnovecrtajunajednojpolovini(uprimerimau
zbirciimadveosesimetrijepaseuosnovamakoristietvrtinaosnovetoovdenijemoguedabi
sekorektnoprikazalisvielementi).
U principu svi preseci i osnove dati na uglednom primeru su neophodni za jasno sagledavanje
konstrukcije osim poprenog preseka na mestu fasadnog stuba u podunom zidu kod hala koje
nemajufasadnestuboveupodunimzidovima.
Kalkan za produenje treba ematski prikazati kao tipian glavni nosa u osi dok se fasadni
stubovi,praktio,morajuizmestitiizosenanapolje(ovojeneophodnonaroitokodreetkastih
vezaa jer stub treba da mimoie veza i da senasloni na popreni spreg). Kalkan koji nije za
produenjemoeimatisvestuboveuosi.
Spoljnje ivice svih stubova objekta, logino, moraju biti poravnate. Ugaoni stub se ravna sa
podunomfasadom(amoguegajekonstrukcijskioblikovatiitakodaseravnasaobefasade).
Na svim presecima se preseeni spregovi i reetkaste konstrukcije uobiajeno ematski
prikazujusadebelomisprekidanomlinijom.
Temeljeprikazatiorijentaciono.Temeljnagredaje,praktino,neophodnaasluiikaosokla.Ispod
svakogstubapostojitemelj.Ispodukljetenogstubatojepravougaonitemeljpravilneorijentacije.
Ispod zglobno oslonjenog stuba to je kvadratni temelj. Po istoj logici najvei su temelji ispod
glavnih stubova, neto manji ispod ugaonih, jo manji ispod kalkanskih u kalkanu koji nije za
produenje a najmanji ispod fasadnih stubova u podunom zidu i kalkanu koji se predvia za
produenje.
10.PRAVADISPOZICIJA
Ova generacija ne crta pravu dispoziciju sa usvojenim dimenzijama elemenata. Ipak, da bi se
boljesagledalakonstrukcijahaleizaboljerazumevanjepricrtanjudispozicioneemepriloenajei
pravadispozicija.Nanjojmoguboljedasesagledajumeusobnipoloaji elemenata(naroito
obratiti panju na kalkane u osnovama i podunim presecima jer je jasnije zato su kalkanski
stuboviukalkanukojisepredviazaproduenjeizmeteniizosovine).