LOKACIJE

EKO ISTRAIVAKI CENTAR

Lokacija 1 Veliko ratno ostrvo

P=5ha
R=250m

3km/15cm
Ade na uu Save u Dunav, Veliko i Malo ratno ostrvo i nekoliko sprudova ine
jedinstvenu hidrogeoloku tvorevinu i prireni i umski vlani ekosistem,
ostatak nekadanjih vlanih stanita Dunava, neponovljiv element prirode u
centru grada, prethodno su zatiene kao "opte dobro od izuzetnih prirodnih
vrednosti" pod zajednikim imenom "Veliko ratno ostrvo".
Istorijski kontekst i poloaj
Smeteno izmeu dva istorijska jezgra, Beogradske tvrave i Zemunskog
srednjovekovnog utvrenja, nalazi se na pravcu najvanijih gradskih vizura sa
Dunavskog puta. Veliko ratno ostrvo, zabeleeno na starim kartama i
gravirama, jeste nezaobilazni element istorijske slike i prostornog identiteta
Beograda i Zemuna. To je jedan od najvanijih prostora grada sa kojim se
Beograd identifikuje i u skladu sa tim uiva urbanistiku zatitu.

Nalazi se na pravcu meunarodnih plovnih puteva. To je potencijalno izvorite

vodosnabdevanja, prirodno mrestilite i stanite retke i ugroene flore i
posebno ornitofaune,i iva tvorevina koju reke i dalje oblikuju i na kojoj se
mogu pratiti kompleksni prirodni procesi. Ono zavreuje da bude, kao takvo,
pod posebnim reimom zatite i korienja.
Geometrija lokacije
Za namenu eko istraivakog centa, lokacija je odreena na samom uu, preko puta
Kalemegdana i parka Prijateljstva. Postoji slobodna povrina, neizgraena i, sa niskim
rastinjem povrine od oko 5 ha.
Odnos prema okruenju i potencijal lokacije
Veliko ratno ostrvo-ostrvo ptica zatieno je od bilo kakve gradnje zbog ugroavanja
eko-sistema i smatra se rekreacionom zonom. Meutim, upravo zato je pogodno za
smetanje jedne ovakve funkcije koja bi se u isto vreme bavila i istraivanjem ali i
zatitom eko-sistema Ratnog ostrva.
Potencijal lokacije je poloaj, na plovnim putevima, a danas postoji veza sa kopnom
linijama renog prevoza.
Za potrebe prateih sadraja smetaja, restorana i kafea moe se iskoristiti susedna
obala Save-kod Ua, mada se i na samom ostrvu mogu postaviti, ali paljivo i u meri.

http://www.ostrvoptica.com/galerija/galerija.html

Lokacija 2 Ada Huja

P=5ha
R=250m

3km/15cm
Ada Huja je poluostrvo na desnoj obali Dunava, omeena susedstvom Viline Vode i
Deponija na istoku, i Bogoslovijom i Karaburmom na jugu. rukavac ga odvaja od naselja
Vinjica i Rospi uprija. ograniena je sa dve glavne saobraajnice : Vinjikom ulicom na
jugu i Panevakim mostom na istoku.
Istorijski kontekst
Ada Huja je prvobitno bila ostrvo (kao to i ime kae). Posle Drugog svetskog rata deo
izmeu dve obale poeo je da se popunjava uglavnom otpacima i muljem, pa je nastalo
poluostrvo. tako, danas, zapadni deo Ade predstavlja popunjeni deo, dok istona polovina
sa postojeim manjim ostrvom predstavlja nekadanje ostrvo. duina Ade od Panevakog
mosta iznosi 4 km.

-na lokaciji postoje industrijski objekti, od kojih deo nije u funkciji ili je u loem stanje,
dok postoji i veliki broj romskih nehigijenskih naselja. sva potrebna infrastruktura se
moe iskoristiti za potrebe novih objekata, opremanje prostora za javne sadraje,
kompleksa kao to je i eko-istraivaki centar.
-poluostrvo je izolovano, i jakom saobraajnicom ali i zelenim pojsaom od ostalih zona
stanovanja, poslovanja, dok se veliki broj industrijskih objekata i njihovih hangara i
magacina nalazi na njemu. Veliki deo povrine je ozelenjen , pod travom, mada deo nje je
jednim delom godine, kada nivo Dunava naraste, pod vodom.
Problemi
Trenutno stanje na terenu je dramatino i vrlo udaljeno od zamiljenog cilja.
Zabrinjavajue veliki deo Ade Huje je pretvoren u deponiju uta, to je navodno potrebno
da bi se Ada Huja zatitila od plavljenja. Nasipanje utom ne bi bilo problem kada bi se
ograniilo na povrinu samog poluostrva. Kroz ovaj proces menja se fizionomija rukavca i
time ugroavaju prirodni vodeni tokovi. Preduzee Eko Zona delove obale "Dunavca"
iznajmljuje privatnicima uz odreenu naknadu. Ne bi li proirili iznajmljenu povrinu
privatnici dozvoljavaju graevinarima da dovoze ut koji se odlae neposredno u Dunavac
i pri tome profitiraju poto se ulazak kamiona naplauje.

Potencijali
Ada Huja je veliki, delom industrijska zona i jedan deo tih objekata na njoj su u loem
stanju ili su izgubili svoju funkciju. Na istonom i zapadnom delu Ade nalaze se romska
nehigijenska naselja, i insistira se na njihovim izmetanjima i poboljanju uslova ivota u
njima.)
Centralni deo Ade (na karti desno) je uglavnom neiskorieni deo, sa par industrijskih
hangara i moda predstavlja pogodnu povrinu za neke javne sadraje-funcije, kao to je
to centar za eko istraianja.

inae, planovi za budunost Ade su razni. kompanija Eko Zona je oformljena da Adu
transformie u rekreacionu zonu, sa marinom, oping molovima, sportovima na vodi...i ovaj
deo bi dobio maziv Dunav City...
Ovaj plan je u koliziji sa GUP-om, koji ovde predvia novi most, kojim bi se saobraaj
znaajno unapredio.

Pozicioniranje prostora namenjenog

centru za eko istraivaki centar je
potez na kome se trenutno nalazi
deo Industrijkog
kompleksa za
odvajanje ljunka. Pristup je indirektan
sa Vinjike ulice, kroz interne ulice
industrijskog kompleksa, uz stazu za
karting.
Jedan deo povrine
iskoristiti za parking.

moe

se

Lokacija 3 Ada Ciganlija

P=5ha
R=250m

3km/15cm
Na reci Savi, u neposrednoj blizini ua u Dunav, na udaljenosti od samo 4 km od centra
Beograda, nalazi se negdanje ostrvo, a sada poluostrvo Ada Ciganlija. Obrasla gustom
listopadnom umom, proarana proplancima i livadama, Ada je postala najvee, najlepe i
najposeenije izletite, kupalite i odmaralite Beograana.
Istorijski kontekst
Neki hroniari naziv ovog ostrva pronalaze u sloenici keltskih rei singa (ostrvo) i lia
(podvodno zemljite), pa se tako dolo do rei singalija od koje e u kasnijoj transkripciji
nastati re ciganlija. Ada je kao retko prirodno bogatstvo bila zapaena jo od
Karaora i kneza Miloa Obrenovia, pa je 1821. proglaena za dravno dobro, to je i
danas. Donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save izgraene su 1967. godine, pa je
tako Beograd dobio jedinstveno jezero, dugo 4,2 km, sa prosenom irinom 200 m, i

dubinom 4-6 m. U dane letnje sezone dnevno se ovde kupa ili na drugi nain rekreira i do
300.000 posetilaca.
Ukupna povrina Ade Ciganlije, sa Adom Meicom i akvatorijumom, iznosi 800 hektara.
Deavanja : Ada Ciganlija je kulturno-zabavni centar Beograda, posebno u letnjem periodu.
Organizuju se brojne manifestacije u kojima uestvuju najpoznatiji knjievnici, dramski i
estradni umetnici, kulturno-umetnika drutva, horovi, orkestri i amateri iz raznih oblasti.
Ugostiteljsku ponudu Ade ini vie desetina restorana u rustik-stilu, splav-restorana i
kuica na vodi, koji svojim sadrajem uvaju i neguju boemsku tradiciju Beograda. Na ulazu
su parking-prostor za hiljadu vozila i marina u ukarikom rukavcu, pogodna za
pristajanje amaca, jahti i manjih brodova. Posetiocima Ade Ciganlije stoje na raspolaganju
i prodavnice, prostori za piknik, kuglana, mini-golf, koije sa konjima, turistiki vozi,
pedaline i sandoline za vonju jezerom, kao i eko-brod na elektrini pogon
Geometrija lokacije
Za namenu eko istraivakog centa, lokacija na delu uz Savu, koji se nadovezuje direktno
na pristupni put za Adu. Lokacija je omeena umom, dok su na reci smeteni privatni
splavovi, ali ipak postoji potreba da kompleks sa ovakvom namenom izae na reku i za to
treba nai nain. Potrebno je ouvati postojeu poumljenu zonu. Na povrini od 5 ha
postoji deo slobodnog prostora na kome se mogu graditi objekti u funkciji eko
istraivakog centra.
Odnos prema susednim sadrajima i potencijali
Lokacija
sigurno
pristup
prevoza

se nalazi na delu preteno namenjenom za rekreaciju. Potencijal lokacije je

prirodno okruenje-zelenilo i reka, koje moda izoluje ovu funkciju. Meutim,
lokaciji je direktan-kolski i mogue je obezbediti parkiranje. Linije gradskog
dovoze posetioce do ulaza Ade.

Lokacija 4 - Akvatorija na Novom Beogradu - brodogradilite

P=5ha
R=250m

3km/15cm
Lokacija namenjena centru za eko istraivanja nalazi se u okviru kompleksa
brodogradilita. Izdvojeno od brodogradilita zelenim pojasom lokacija jednim delom izlazi
na Savu, to je znaajno zbog alternativnog pristupa rekom, i izbegavanja optereenog
kolskog pristupa.
Istorijski kontekst
Brodogradilite "Beograd" osnovano je daleke 1895. godine. Od male brodograevinske
radionice na uu Save u Dunav, pa Preduzea za brodogradnju na ukarici, preseljenjem
na atraktivnu lokaciju u Beanijskom zimovniku, preko puta Ade Ciganlije, izraslo je na 24
ha moderno i jedno od veih brodogradilita na rekama u Evropi. Za rast i razvoj od
remontne radionice do tehnoloki zaokruenog i tehniki opremljenog Brodogradilita za
gradnju renih, reno-morskih i morskih brodova do 5.000 t. nosivosti bilo je potrebno
skoro 90 godina.

Danas ovaj potez akvatorije, pored brodogradilita prua jo mogunosti za razvoj,

posebno na delu rta, koji je potpuno neiskorien.

Geometrija lokacije
Lokacija je trougaonog oblika, omeena sa dve strane rekom i treom stranom
brodogradilitem i deponijom ljunka i peska. Povrina koju pokriva je oko 5 ha,
a pristup je kolski, kroz kompleks brodogradilita.
Odnos prema susednim sadrajima i potencijali
Ova lokacija se nalazi na potezu na kome su zastupljeni industrijski objekti, za odvajanje
peska i ljunka, brodogradilite...dok se na obali preko puta nalazi Ada Ciganlija sa
rekreativnom zonom. Postojanje industrijskih objekata podrazumeva i infrastrukturnu
opremljenost lokacije, meutim nedostatak sadraja uslunih pre svega, zatim hotela i dr.
mogu se nadoknaditi bilo reciklaom devastiranih objekata u blizini ili izgradnjom novih.
Sigurno je potencijal lokacije njen poloaj , kao iskoriavanje renog saobraaja i
povezivanje sa drugom obalom -Adom Ciganlijom.
Pristup lokaciji treba paljivo ispitati, kao i izmetanje industrijskih objekata, zbog uslova
bezbednosti,zagaenosti i buke.

Lokacija 5 - Koutnjak Pionirski grad

P=5ha
R=250m

3km/15cm
Koutnjak predstavlja zonu pokrivenu jednim delom umom i delom travnatim povrinama
ureene kao parkovske povrine. Koutnjak se nalazi na visini od 250m i zauzima
povrinu od 330 ha. uma, sa zimzelenim i listopadnim drveem je ispresecana brojnim
stazama.
Istorijski kontekst
Koutnjak je dobio ima po koutama koje su se nekada slobodmo kretale ovuda. Do 1903.
gusta uma je bila kraljevko lovite , i od tada je otvorena za javnost.
Opremljenost i odnos prema ostalim sadrajima
Koutnjak obuhvata dve celine specifine po svojoj funkciji: Pionirski grad-sportskorekreativni centar i Filmski grad sa velikim brojem studija, objekata i opreme za filmsku
industriju. Nie, niz padinu Koutnjaka postoji sportsko-rekreativni centar Koutnjak, u

kome se nalaze igralita za fudbal, atletiku, odbojku, koarku i rukomet, kao i nekoliko
otvorenih bazena i jedan zatvoreni. Postoji i ski staza koja je otvorana za sve posetioce
u zimskim mesecima. Izvor-Hajduka esma, nalazi se u podnoju Koutnjaka, gde se
nekada nalazilo lovite porodivce Obrenovi.
Koutnjak takoe ima i deo namenjenu kampingu, Trim hotel, i restoran Kouta, Golf,
Devetka, Filmski grad i Panorama.

U celini Koutnjaka izdvaja se Pionirski grad-lociran na najatraktivnijoj padini u

ambijentalnoj celini Koutnjaka, na 40 hektara ume i zelenila, koji predstavljaju ekoloka
plua Beograda. Izgradnja je zapoeta 1947. godine, a dananji izgled datira iz 1976.
U okviru kompleksa, na povrini od 7500 m2, pod jednim krovom centralnog objekta,
smeteni su restoran i sala sa 500 mesta, amfiteatar sa 600 mesta, kabineti, uionice,
diskoteka, trim kabinet, likovni ateljei i drugi sadraji za sportsko-rekreativne i
kulturno-zabavne programe. Centar ima sportske terene za koarku, mali fudbal,
rukomet, tenis i altetske staze za tranje u neposrednom dodiru sa prirodom. Postoje i
pokriveni tereni za mali fudbal i tereni za skvo (prvi i jedini u Beogradu)
Geometrija lokacije
Uz Pionirski grad nalazi se deo zelene povrine koji svojim gabaritom odgovara
potrebama funkcije eko-istraivakog parka. Povrina od 5 ha moe da obuhvati
i ve postojee objekte i poumljeni deo Pionirskog grada. Zbog karaktera
funkcije centra objekti na lokaciji se mogu povremeno koristiti za skupove i
istraivanja.
Odnos prema susednim sadrajima i potencijali
Pionirski grad je okruen umom presecanom stazama i terenima za rekreaciju.
U iroj okolini se nalaze stambeni objekti, dok je pristup do Pionirskog grada
kolski sa obezbeenim parking prostorom.

Blizina pruge sa desne strane moe se iskoristiti kao jedan od naina dolaska
u centar.
Bezbednost kao jedan od bitnih uslova je prilino zadovoljena, kako je lokacija
utopljena u umski predeo, udaljena od veih saobraajnica, izvora buke i
zagaenja.
Potencijal lokacije jeste prirodno okruenje to je u skladu sa ekoistraivakim centrom. Potrebni pratei sadraji mogu se kombinovati sa ve
postojeim u Pionirskom parku. Ako se planira izgradnja novih objekata, treba
obratiti panju na ouvanju zelenih povrina i ume.