UniverzitetuBeogradu

Filozofskifakultet
OdeljenjeIstorijaumetnosti

SEMINARSKIRAD
izpredmeta
rhitekturodrenesnsedopostmodernizm
Tema:

LujSaliven
(LouisSullivan)

Profesor:Student:
drAleksandarKadijeviMarinaCrnomarkoviIU13/94

Beograd,2015.godine

ta je glavna karakteristika visoke poslovne zgrade? Ona mora biti u svakom

centrimetru ponosna i uzviena , rastui u istom ushienju od podnoja do vrha , kao
jedinstvobezijedneodstupajuelinije.
LujSaliven1

Sl.1LujSalivenoko1895g.

http://www.chicagohistory.org/sullivan150/about/invitation.php
[28.12.2015]

UVOD

Luj Saliven je roen 3. septembra 1856g. u Bostonu, drava Masausets. Njegovotac,Patrik

Saliven (Patrick Sullivan), violinosta i igra, je imigrirao iz Irske 1847g. i osnovao igraku
kolu. Majka Andriena Fransoa List (Andrienne Franoise List ) je imala vajcarsko
francuske i nemake korene. Luj je kao dete skoro svako leto provodio kod bake i deke sa
majine strane na farmi u Junom Redingu, a za arhitekturu se opredelio jo u detinjstvu. Sa
esnaest godina 1872g. se upisao u MIT (masausetski Instituttehnologije)kojijebioprva
amerika kola arhitekture. Direktor instituta,Vilijem Ver (William Ware) je doveo Eugena
Letanga(EugneLtang),diplomcaEcoledesBauxArtsdapredajenainstitutu.Salivenjeod
njega nauio elemente arhitekture , tanije redove koji su se njemu inili kao "zbrana
arhitektonskateologija"2.
Napustio je MIT nakon godinu dana i otiao u Nju Jork u nadi da e naiposaokodRiarda
Morisa Hanta (Richard Morris Hunt). Poto se to nije desilo Saliven nastavlja put do
Filadelfije gde ga upoljava Frank Fernes. Naalost zbog ekonomske depresije, firma Fernes
& Hjuit, bila je primorana da otpusti Salivena nakon nekoliko meseci. Zatim se seli kod
roditelja u ikago , koji je posle velikog poara cvetao, a Saliven oduevljen gradom i
vezujui se za euforiju vezanu za obnovu zapoljava se kod Viljema Denija (William le
Baron Jenney). Meutim ve jula 1874g. ispolovljava izNjuJorkazaPariz.Prolazirigorozni
prijemni ispit i biva primljen na L'Ecole des Beaux Arts, koji je tada vodei intelektualni
centar u svetu. Prikljuuje se u ateljeu EmilaVodrmera(JosephAugustemileVaudremer),
pristalice VioleleDika. Ne zna se tano koliko je vremena proveo na L'Ecole des Beaux
Arts, mada on u svojoj Autobiografiji pie da je bilo dve godine, pre e biti da je ostao
samo est meseci. Odlazi zatim u Rim i Firencu i to na samo tri dana od ega dva provodi u
Sikstinskoj kapeli oduevljen Mikelanelovim freskama. Vraa se u ikago 1875g. , kada u
Americi vlada podeljenost u miljenju da li se prikloniti Evropi i njenom nasleu ili ne. Sa
devetnaest godina Saliven upoznaje ininjera Frederika Baumana (Frederick Baumann), i
poinjedarazvijainteresovanjezaininjerstvogledajuiBaumanovrad.Utovremeprouava
i knjige "Filozofija umetnosti" od Adolfa Tainea (Hippolyte Adolphe Taine) i "Fragmenti
nauke " od fiziara Dona Tindala (John Tindall), Darvinovu "Postanak vrsta", ali ita i
ekspira, Spensera i Rablea. Kroz prijateljstvo sa Donom Edelmanom (John Edelmann)
2

LouisSullivan:MastersOfWorldArchitectureSeries,AlbertBushBrown,NewYork196010

dobija narudbine, a upoznaje i DankmaraAdlera.AdleriSalivenepostatinajprominentniji

ikakiarhitektonskibiro.3
Njegovu linost najpreciznije definie Kenet Frampton kao metropolitski demijurg i keltski
mistik, dok Leonardo Benevelo daje najjezgrovitiji opis mali ovek u savrenom braon
odelu. Dok druge moemo nai mnotvo prideva egoistian, udaljen, temperamentan,
nagao,snishodljiv,samodestruktivan,tvrdoglav,kicokigizdav,pijaniverovatnogej.4

IKAKAKOLA

ikago 1871g. zahvata katastrofalni poar u kojem strada300ljudi,anjih100000ostajebez

krova nad glavom.5 To je navelo ljude SAD da se upitaju o daljem razvoju svoje zemlje,
odnosno da naprave refleksiju na industralizaciju. Mnogi su verovali da su nauili lekciju o
tome da gradovi trebajuda unapredesvojutehnikugraenaigotovoodmah,gradjepoeoda
prepravlja svoje protivpoarne standarde. Ponovo je poelo da se gradi iz pepela, cena
zemljita je vrtoglavo rasla i postalo je jako bitno maksimalno korienje svake parcele na
relativno skuenom prostoru koji je predstavljao centar grada. ikaka kola se razvila pre
svega zbog kulturne klime postojala je umetnika akademija, simfonijski orkestar i muzej.
Grad je odisao intelektualnim ivotom koji je bio koncentrisan oko Univerziteta u ikagu, i
imao odanu arhitektonsku publiku. Dakle materijalne i kulturne okolnosti su doprinele
stvaranju ikake kole koju ine tri generacije to su Vilijem le Baron Deni (William
LeBaron Jenney), Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright 1867 1959), i partneri Barnem i
Rut [John Wellborn Root (18871963)iDanielHudsonBurnham(18461912)],Haloberdi
Ro[WilliamHolabird(18541923)andMartinRoche(18551927)]iAdleriSaliven.6
Moglo bi se rei da je postojalo supranitvo izmeu Ruta i Salivena koje se najbolje moe
sagledati ako se uzmu u obzir projekti koje su obojica radili pod uticajem zgrade robnekue
Maral Fild (Marshal Field), koju je podigao Henri Hobson Riardson (Henry Hobson
Richardson 1838 1886). Rut je smatrao da ornametiku treba podrediti projektu, dok se
Saliven sa tim apsolutno nije slagao i smatra da su konstrukcija i ornamentika podjednako
vani inioci. Ve 1891 g. se koriste termini ikaki komercijalni stil iikakagradnja

LouisSullivan:MastersOfWorldArchitectureSeries,AlbertBushBrown,NewYork1960913

http://www.architecturalreview.com/rethink/reputations/louissullivan18561924/8651076.fullarticle
[27.12.2015]
5

http://www.britannica.com/event/Chicagofireof1871
[27.12.2015]
6
IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997353
3
4

za zgrade iji su nosei konstruktivni elementi bili protivpoarni elini okviri obloeni
opekom, i upravo zbog toga je bilo mogue ostaviti velike otvore za prozore. Takoe ih je
karakterisaloodsustvoornamentike.7

Sl. 2 Stakleni prozorski panel firme Adler i Saliven Fotografija izarhive TheRichard Nickel Committeeand
Archive

ADLERISALIVEN
1880g. Saliven poinje da radi kod Adlera, a 1883g. sa samo 26 godina postaje punopravan
partner firme. Izmeu 1880 i 1895g. imali su preko 180 porudbina, od toga su oko jedne
treine privatne stambene zgrade, netomanjiprocentasu radiliprojektezafabrikeiskladita
i skoro isto toliko poslovnih zgrada, zatim su procentualno sledili razliiti auditorijuma
(pozoritaidvoranerazliitihvrsta),aostalosubilipojedinaniprojektihotela,kola,stanica,
crkava, grobnica, biblioteka, klubova. U doba najveeg uspeha Adler iSaliven,zapoljavnali
su preko 50 crtaa (meu kojima je bio i Rajt, koji je 1888.93. bio desna ruka vodeeg
tandema) 1889g. prostorije firme su se preselila iz zgrade Borden Blok (Borden Block) na
7

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997371372

poslednji sprat tornja zgrade Auditorijuma. U poetku podela rada je bila takva da se Adler
bavio tehnikom i administrativnom stranom posla, a Saliven "umetnikom" ali ipak je
Saliven kasnije ovladao svim oblastima. Na projektima poslovnih zgrada i auditorijuma
ispoljen je spoj projektnih inovacijaitehnolokihmogunosti,narezidencijamaigrobnicama
sloboda izraza, dok su fabrike reavane utilitaristiki(mnogomanjaslobodauizboruoblika).
Projekatsuosmiljaliuzimajuiuobzirfunkcionalnesvrhe,injenicedabiizgradilioblik.8
Zbog finansijke krize Adler se 1895g. povlai iz firme, i otvara biro u zgradi Auditorijuma,
gde je Saliven radio, ali imali su malo kontakta, iako ih je Frank Lojd Rajt pokuavao
pomiriti. Firmi Adler i Saliven je poraskidupartnerstvaodatopriznanjekrozbrojnelanke
iSalienpostajeestatemarazgovorauoblastiarhitekture.9

ZGRADAAUDITORIUMA188689g.

Kako e arhitekte kasnije objasniti zgrada je dizajnirana nasuprot Metropoliten Operi u Nju
Jorku (Metropolitan Opera House of 18811883g. ). Dok je publika Metropolitena bilo
visoko drutvo, sa ikakom operom namera je bila otvoriti vrata svima, tako proirujui
publikuiuistovremeobrazujuiih.10

elja da ikago poseduje veu i bolju operu od Metropolitena halu za velike

koncerte za hor i orkestar, ogromnu salu za igru, kongresnu salu, auditorijum za
velika okupljanja i to sve pod jednim krovom i izmeu istih zidova izrodila je ideju
zaAuditorijum
Adler11

Iako je u Auditorijum ulagano privatno i lokalno ideja je bila da ima status nacionalnog
spomenika, kao i velike evropske opere. Moda je najdirektniji arhitektonski i ideoloki
presedan Auditorijumu, jedna od tada najinventivnijih evropskih opera Festspilhaus

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997370371

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997377
10
Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.57,
No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998128
11

Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.57,
No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998133
9

(Festspielhaus in Bayreuth), koju su dizajnirali Oto Brukvald (Otto Bruckwald) i Karl

Runkvic(CarlRunkwitz).12
Auditorijum je sa buetom od 3milionadolaranajskuplje,aliijedinoopstalood11pozorita
koje je firma izgradila ili preuredila. Da bi kreirao novi tip auditorijuma Adler je primenio
naunu teorijukotskoginenjera DonaSkotaRasela(JohnScottRussell18081882)kojase
tie kretanja zvunih talasa kroz prostor. Adlerjepodigaokupoluiznadsredinjegprostora,a
parter je bio okruen zidovima koji su nosili balkone. Prostor je smanjen suenjem prema
pozornici, postepeno je izdizdignut parter prema Raselovom metodu ("izoakustike krive"),
dok su neradne povrine u blizini pozornice apsorberi. U zadnjem delu sale, "otvoren" je
zadnji zid radi spreavanja nekontrolisanog odbijanja talasa. Adler predvideo maksimum
2500 sedita za pozorine predstave, zato to se akustiki uslovi za orkestarsko izvoenje i
izvoenje na pozornici bitno razlikuju, dok je zapremina kao i broj sedita mogao da se
smanjipokretnimelementimanaobegalerije.13

Sl.3PogledsabalkonakapozorniciAuditorijuma

Dizajn pokazuje Adlerov interes za rimska i grka pozorita, kao funkcionalne modele za
modernapozorita.Teatarjebiopravougaonikdubok36x54metaraodpoetkapozornicedo
zadnjeg dela foajea. Napravljen je maksimalan broj uskih prolaza (za izlazak u sluaju

Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.57,
No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998134
13

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997
12

poara), to je omoguilo i vieseditadoprolazakojasubilanajtraenija.AdleriSalivensu

koristili elipsu pri dizajnu balkonskog sprata i plafonske lukove auditorijuma koji podseaju
na ono to evropske arhitekte preferiraju u kasnom XVIII veku. Aluzije na prirodu su se
mogle pronai kroz ceo auditorijum, postojali su vitrai na tavaninim prozorima preko
balkona za dnevno osvetljenje zarazlikuodMetropolitena.Jedanodgledalacajenapisaoda
je svetlost bila "toliko bela i osloboena senki da je podseala na blagu sunevu svetlost".
Murali koji uokviruju enterijer Auditorijuma su zdrueni u program da izraze rast i
dekadenciju kaodva velikaritmaprirode,kakopieSaliven.Zanjegainspiracijajedolazilaiz
dubljih ritmova ivota i smrti, koji su ciklini u prirodi. Ovu ideju reprezentuju figure sa
krilima ona na junom delu oznaava prolee i inspiraciju, a ona severu jesen, sumrak i
seanje.14
Salivenova dekoracija bila je uslovljena mnogobrojnim tehnikim zahtevima (i nezahvalnim
oblikom i dimenzijama), ali uspeo je da objedini prostor. Pozornica je oiviena pozlaenim
panelima na plafonu levkastog oblika, sa stotinu elektrinih sijalica. Auditorijum je bila
najvea svetska rasvetna elektrana sa 3500 elektrinih sijalica (tada su najmodernije
komercijalne zgrade imale svoje elektro stanice). Moemo posmatrati razvoj dizajna
eksterijera od najranijih skica iz septembra 1886g. do radnih skica aprila 1887g. Poetni
dizajn za reenje zidova nudi presovanu ciglu i terakotu na granitnoj bazi, ali maja 1887g.,
zbog trajka zidara, direktori auditorijuma su gornje zidove iznad granita presvukli
krenjakom iz Indijane. Spoljanjost Auditorijuma se moe uporediti sa zgradom koju su
Barnam i Rut dizajnirali za Nacionalnu Gardu Ilinoisa 1891g. Skladite prvog puka (First
Regiment Armory). Auditorijum nije nalikovao ni skladitu ni tvravi, ali je imao za cilj da
umirigradskeradnike,dokjekaokapitalistikispomenikpredstavljaoslikunerazorivosti.15

POSLOVNEZGRADE

Znaaj poslovnih zgrada u radu partnera je pre svega zbogtehnikihinovacija,tesusmatraju

istinskim ovaploenjem ikake kole arhitekture. Dele se u tri grupe: "neogrke", u
Riardsonovom duhu i oblakodere. "Neogrke" zgrade su smetene u poslovnom centru

Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.57,
No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998142147
15

Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.57,
No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998149
14

ikaga, a najbolji primer je Borden Blokiz1880g.Ovuzgraduodlikujeisticanjevertikaliteta

i tripartitna podela fasadne mase poput klasinog stuba na bazu, telo i kapitel. Ornament od
stilizovanih palmeta i lotosovih pupoljaka je donekle u romantiarskom duhu, prema
Salivenovoj sklonost ka egipatskoj i vizantijskoj dekoraciji. Dekorativni oblici su uklonjeni
sa noseih delova i integrisani u nenosee povrine. Zgrade inspirisane Riardsonovom
arhitekturom (naroito robnom kuom Maral Fild) odlikuju se pojednostavljenim
elementima i dekoracijom tipian je homogen blok celokupne mase sa useenim otvorima.
Neboderi ine treu grupu meu kojima izdvajamo Vejnrajt (Wainwright building,St.Louis,
1890 92g.), Fraterniti Templ (Fraternity Temple, 1891g. ), Junion Trast (Union Trust
building, 1892 93g.)iGaranti(GuarantybuildingBuffalo, 1894 96g.).NeboderiAdlerai
Salivena su po ugladu na Riardsona kockasti i teko se nasluuje tanak elini skelet
ispod fasadne opne, dok je izraena ornametika posebno na zgradi Garanti. Saliven
pokuavajui da pronae reenje radi objedinjenja oblika i funkcije pie i dva eseja eseji
"Ornament u arhitekturi"1892g.i"Umetnikipristupvisokimposlovnimzgradama"1896g.u
njima on objanjava kako ornament i konstrukcija zajedno oblikuju koncept intenzivirajui
jednodrugo.16

Vlasniku zemljita potekou predstavlja zabrana podizanjaonakvezgradekakvu on

smatra podesnom. Meutim, ostatak tvrdoglave veine zajednice, koji nisu vlasnici
zemljita, smarta da je posebna drskost dapojedinactrebadaizgradinetodrugaije
od onog to oni sami smatraju potrebnim. Tako jemojpredlogizmeuovihekstrema,
jer verujem da je mogue, kada su visoke zgrade u pitanju, sauvati prava kako
pojedinca,takoijavnosti.
Saliven17

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997374375

TheSetbackSkyscraperCityof1891:AnUnknownEssaybyLouisH.Sullivan,JournaloftheSocietyof
ArchitecturalHistorians,Vol.29,No.2,UniversityofCaliforniaPress186
16
17


Sl.4FraternitiTempl1891g.

Kada se uzmu u obzir zgrade Vejnrajt, Garanti i Bejard (Bayard Building) uoavamo da je
konstrukcija vidljvanafasadi,dokfasadagubinoseufunkcijuipostajetesktilnapregrada
po Gotfridu Zemperu (Gottfried Semper). Saliven svojim diktumom oblik sledi funkciju
elidaukaedaarhitektonskielementimogudautiuiupuujujedninadruge.18

SAMOSTALNIRAD

U periodu 189899 g. Saliven projektuje zgrade Bejard, Gejd (GageBuilding)iSlezinger i

Majer(Schlesinger&Mayer DepartmentStore).Uarhitektonskimkrugovimasedostapieo
njegovom radu, a naruioci mu plaaju velike honorare. Esej "Savremena faza arhitekture"
koji pie u ast osnivanja Saveza arhitekata Amerike, 1899., toplo je primljen, ali zbog
njegovog sledeeg Brbljanja iz dejeg vrtia (Kindergarden Chats) u kojem otro kritikuje
svoje protivnike, biva potpuno ignorisan. U ovom radu on preuzima ulogu govornika
generacije iproirujesopstveni konceptfunkcije. 1909g.zbogekstravagantnog ivotakojim
18

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997376

je protraio svoju zaradu i problema sa alkoholom ga naputa ena sa kojom je bio deset
godina. 1924g. pie knjigu "Sistemarhitektonske ornamentikeuskladusafilozofijomljudske
moi" koja sadri 20 slubenih crtea sa komentarima, koji razjanjavaju Salivenov koncept
"funkcije" funkcije kao univerzalne sile prisutne u svim stvarima koja svoj izraz trai u
obliku. U periodu 1895 1924g. Saliven je dobio ukupno 56 narudbina od 1907. radi samo
izvan ikaga. Veim delom, to su poslovne zgrade (od 30 poruenih izgraeno je oko 15) u
tradiciji Adler i Saliven, zatim banke ivile[samodve izvedeneoddevet:Babson(Babson
1907 g.) i Bredli (Bradly 1909g.) ]. Ovde se moe prepoznati Prerijska kola arhitekture.
Poslovne zgrade iz poslednje faze karijeresedeleudvegrupe.Uprvoj izmeu18971903g.
Saliven postepeno naputa ukraavanje celokupne fasade i lokalizuje dekoraciju, ali
primenjuje figuralnu plastiku ponegde. U drugoj faziizmeu19061920g.radiosambanaka
u provincijskim gradovima Amerike koje i danas stoje, a odlikuje ih veliki sredinji prostor.
Salivenihnazivakutijomzanakitzbograskonihornamenata.19

Sl.5LujSalivenporedsvogdizajnaNationalFarmers'Bank,model,oko.1905g.R&BArhive,TheArt
InstituteofChicago

19

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997378379

Knjigu"Autobiografijajedneideje" jenapisaosa65godinautreemlicu,isamojednood15
poglavlja ("retrospektiva") bavi se zlatnim dobom ikake arhitekture (i "zlom sreom" na
svetskoj izlobi u ikagu 1893. godine). Vie od polovineknjigeposvetiojesvomdetinjstvu
do 15 godine, kada se upisao na Odsek za arhitekturu na tehnolokom institutu drave
Masausets. Naglo prekida svoju ivotnu priu u trenutku kada postaje partner Adlera i kada
mu se otvorila mogunost velike karijere. U posrednom smislu, cela knjiga je posveena
arhitekturi to je Salivenova filozofija arhitekture prema kojoj se sav njen razvoj odvija u
skladomsa"fundamentalnomenergijomumetnika",gdejeoblikzgradeizrazoveenergije.20
Postoje 5 glavnih aspekata Salivenove ideje. Prvo proces stvaranja arhitekture mora biti
prirodan i intuitivan. Drugo arhitektura moradaizrastaiizraavaokolinuizkojenastajeida
joj se adaptira. Tree arhitektura mora da izraavasvojufunkciju.etvrtodobraarhitektura
mora biti verna strukturi i nameni, i kao peto mora da trai izraz u ornamentubaziranomna
prirodnom rastu. Ovih petzahtevaineSalivenovupolemikuostilu,kojasesmatranjegovim
socijalnimmanifestom.21
2006g. u Istorijskom muzeju ikaga organizovao je estonedeljni program povodom
obeleevanja 150 godina od roenja LujSalivena.Vrhunacjebiointernacionalnisimpozijum
LujSalivenu150toj,odranumuzeju.22

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997379380

LouisSullivan:MastersOfWorldArchitectureSeries,AlbertBushBrown,NewYork196020
22

http://www.chicagohistory.org/sullivan150/about/invitation.php
[28.12.2015]
20
21

BIBLIOGRAFIJA

IstorijamodernearhitektureI,MiloR.Perovi,Beograd1997
LouisSullivan:MastersOfWorldArchitectureSeries,AlbertBushBrown,NewYork
1960
TheSetbackSkyscraperCityof1891:AnUnknownEssaybyLouisH.Sullivan,
JournaloftheSocietyofArchitecturalHistorians,Vol.29,No.2,Universityof
CaliforniaPress
Chicago'sAuditoriumBuilding,JosephM.Siry,JournaloftheSocietyof
ArchitecturalHistorians,Vol.57,No.2,UniversityofCaliforniaPress,1998
http://www.chicagohistory.org/sullivan150/site/
[28.12.2015]
http://www.britannica.com/event/Chicagofireof1871
[27.12.2015]

http://www.chicagohistory.org/sullivan150/about/invitation.php
[28.12.2015]