1. Prvo pitanje u da preskoim.

2. Vidljivi spektar obuhvata EM zraenje u opsegu od od 380nm (ljubiasta)

do 780nm (crvena) talasne duine. Kako je poznato da je energija fotona
E = h = hc
odnosno da je ona upravo proporcinalna frekvenci , a
obrnuto talasnoj duini znai da e fotoni ljubiaste boje imati najveu
energiju (jer imaju najmanju talasnu duinu), a crvene najmanju.
3. Ne moe. Pri fotoefektu dolazi do apsorpcije fotona, drugim reima foton
preda energiju i nestane pa nije u stanju da ponovo izazove fotoefekat.
4. Kako se fotoni mogu smatrati esticama svetlosti, pritisak svetlosti se najlake moe objasniti analogijom sa klasinim pritiskom koji nastaje pri sudaru molekula gasa sa zidovima suda. Dakle, dovoljno je fotonu pridruiti
odreeni impuls p = h/ 1 (pri emu treba imati na umu da je masa fotona
jednaka nuli jer je to uslov da se estica kree brzinom svetlosti), pa e na
osnovu toga pri sudaru mnotva fotona sa kakvom povrinom dolazti do
predavanja impulsa fotona i samim tim nastanka pritiska. Pritisak monohormatske svetlosti koja pada normalno na povrinu zavisie od inteziteta
svetlosti i od koecijenta reeksije, tanije pritisak je dat:
P =

I
(1 + r)
c

Pritisak EM zraenja koje dolazi sa Sunca ne Zemlju je oko 1010 puta

manje od pritiska atmosfere pa se ono na Zemlji moe zanemariti.
5. Fotoemisija predstavlja emisiju fotoelektrona sa povrine metala pod uticijam svetlosti. Nisam siguran da razumem pitanje, ali svakako da se
emituju samo slobodni elektroni, oni koji su vezani za jezgro atoma to
naravno ne mogu.
6. Pri fotoefektu, energija fotona h koji pada na metal se troi na izlazni rad
Ai 2 i kinetiku energiju Ek fotoelektrona (izbaenog elektrona iz atoma),
prema formuli
h = Ai + Ek

Odakle su jasno uoava da je kinetika energija fotoelektrona Ek = hAi ,

odnosno da je ona odreena energijom koju ima foton i izlaznog rada koji
je potrebno savladati. Prema tome, ako smatramo da je energija fotona
konstantna znai da e Ek elektrona zavisiti samo od metala nad kojim se
posmatra fotoefekat.
7. Atom cezijuma ima najmanji izlazi rad pa e prema tome i kinetika energija njegovih fotoelektrona za odreenu frekvencu biti najvea.
1 Energija

fotona je i

E = mc2 = cp,

pa se impuls moe zapisati i kao

p = E/c

gde je

kao

to svi znamo brzina svetlosti

2 Izlazni

rad se moe shvatati kao energija koja je potrebna da se elektron izbaci iz metala

8. Iz gore napisane formule za fotoelktrini efekat jasno je da je minimum energije potrebna za izazivanje fotoelektrinog efekta jednaka energiji izlaznog
rada. Odnosno energija fotona h mora da bude jednaka izlaznom radu
Ai . Iz uslova zadatka je dakle potrebno najpre odrediti energiju fotona
E = h =

hc

Zamenom vrednosti za Plankovu konstantu(h = 6.626 1034 J s), brzinu

svetlosti (3 108 m/s) i talasnu duinu ( = 5 107 m), dobija se da je
energija fotona 3.9756 1019 J . Iz tabela se moe proitati da izlazni
rad metala iznosi 3.78 1019 J . Uporeivanjem vrednosti izlaznog rada
i energije fotona, jasno je da je energija fotona vea od izlaznog rada pa
prema tome doi e do fotoefekta.
9. Fotohemijske reakcije predstavljaju hemijske reakcje koje se odvijaju ili
ubrzavaju pod dejstvom svetlosnog zraenja. Najznaajnija fotohemijske
reakcija u prirodi jeste reakcija fotosinteze kod koje pri delovanju suneve
svetlosti dolazi do sinteze vode i ugljen(IV)-oksida i nastaju ugljeni hidrati.
Fotohemijske reakcije se ne objanjavaju zakonima klasine talasne optike
ve je objanjenje dato na osnovu hipoteze o estinoj prirodi svetlosti
u vidu Ajntajnovog zakona iz 1912. godine prema kome svaki foton
svetla izaziva fotohemijsku promenu jednog molekula ili atoma
to znai da e ukupni broj apsorbovanih fotona biti jednak
ukupnom broju atoma i molekula koji reaguju
Uslov za nastanak fotohemijske reakcije jeste da energija fotona E = h
bude vea od energije aktivacije molekula.
10. Pod estino-talasnim dualizmom svetlosti podrazumevamo svojstvo svetlosti da se u nekim situacijama ponaa kao talas a u nekim kao snop estica(fotona). Istorijski gledano, zastupnik korpuskularne(estine) prirode
svetlosti bio je Njutn dok je Hajgens bio zagovornik talasne prirode svetlosti. Pojave interferencije i difrakcije svetlosti (pojave koje nastaju pri
nailasku svetlosti na uzak prorez) jesu klasini primeri talasnih svojstva
svetlosti. Sa druge strane na osnovu talasne prirode svetlosti nije bilo
mogue objasniti fotoefekat, pa je sa razvojem kvantne teorije uvedena
hipoteza estine prirodne svetlosti, odnosno da se svetlost emijtuje u
vidu paketia enerigije-kvant. Na osnovu ove bitne hipteze Ajntajn je
uspeno objasnio fotoefekat
11. Osnovni vidovi materije su svakako supstanca i ziko polje, stoga recimo
da se prema de Brojevoj hipozeti svakoj estici(supstanca) moe priduiti
odreeni talas poznat kao de Brojev talas koji predstavlja fundamentalno
drugaiji vid materije. De brojeva hipoteza ima matematiki oblik.
=

h
h
=
p
mv

gde je p impuls estice a Lorencov faktor.

2