Viehrad

Prema drevnoj legendi, Viehrad je najstarije sedite dinastije

Pemislovia, tj legendarne princeze Libue koja je prorekla slavu Praga sa svog
trona ba ovde u Viehradu. Ovaj zamak pria mnoge prie o nastanku ove
dinastije i o tome od kolike je znaajnosti ovo mesto za eku istoriju i dravnost.
Pozicionirano na rtu iznad reke Vltave, ima izvanredan pogled na grad i park
okruen romanistikom rotundom Sv. Martina- najstarijom graevinom Praga iz
11.veka, bazilikom Sv. Petra i Pavla i nacionalnim grobljem Slavin (Sloven) na
kojem su sahranjeni eki poznati pisac apek i kompozitor Bedrih Smetana.
1085. godine , kralj Vratislav II, izabrao je za svoju rezidenciju Viehrad i
tu izgradio dvorac. Viehad ili "Dvorac na visini", postao je tvrava Praga. To je
trajalo 40 godina, pre nego to su se njegovi naslednici vratili u Prani zamak,
oko kojeg je ustvari poeo da se razvija grad.
U drugoj polovini 12. veka, znaaj Viehrada opada, ali kralj eke Karlo
IV odluuje da ga zbog znaaja i potovanja prema svojoj dinastiji obnovi i
prikljui novogradskim bedemima. U 17.veku, dok su Habzburzi vladali ekom,
u Viehradu je izvrena obnova nakon husitskih ratova iz 15-og veka, te on dobija
vojnu tvravu izgraenu u baroknom stilu, a 2 veka kasnije i baziliku Svetog
Petra i Pavla izgraenu u neo-gotikom stilu sa izgledom koji je zadrao i dan
danas.

Bazilika Svetog Petra i Pavla

Istorija ove crkve poinje oko 1070. godine dok je bila zadubina ekog
kralja Vladislava II. To je trokrilna bazilika ukraena kamenim mozaikom i
grobnicom. Od 11. veka je sluila i kao mesto na kojem su sahranjivani vladari
dinastije Pemislovia. Na groblju je izdvojen zvonik sa kupolom u obliku luka
koja sadri fenjer i krst.
Crkva je pretrpela tetu zbog poara u 1249., ali je posle toga
rekonstruisana. Crkva je skoro potpuno unitena oko 1370. i zamenjena je
trokrilnom bazilikom okruenom pravougaonim kapelama na bonim krilima.
Crkva tada nije imala kule ve samo mali vrh sa zvonom na krovu.
Na kraju 19. veka doneta je odluka da se crkva sredi neo-gotikom stilu.
Renoviranje je trajalo od 1885- 1887. godine pod vostvom arhitekte Jozefa
Mokera koji je preminuo u toku radova, te su oni nastavljeni od strane Frantieka
Mika. U okviru rekonstrukcije sreen je eksterijer i izgraene su dve kule visoke
58m.
Kupole su spolja podeljene vencima na 5 spratova, a zanimiljivost je to
su im vrhovi uplji Oni imaju tanke rupe kroz koje vrhovi kupola svetle i stvarajui
sliku koja podsea na kestenov cvet koji moete videti irom Viehradskog
dvorca.

Zidovi unutranjosti crkve ispunjeni su cvetnim ornamentima koji su delo

Frantieka Urbana i njegove ene Marije. Sauvana su neka dela baroka na zidu
na levoj strani, navodno nastali u Viehradu 1420. Glavni oltar izrezbaren je
prema dizajnu arhitekte Jozefa Mokera i predstavlja zatitnike Svetog Petra i
Pavla, i Svetog irila i Metodija. Oltar u drugoj kapeli je delo rezbara Kastnera s
poetka 20. veka dok oltar u treoj kapeli predstavlja najcenjenije delo u crkviBogorodicu, kojoj su se ljudi molili za kiu usled sue. Ovo je gotsko delo iz
14.veka i pripadalo je zbirci Karla IV i Rudolfa II.

Nacionalni teatar
Nacioanlni teatar u Pragu je poznat kao srce eke opere, i kao
nacionalni spomenik eke istorije i umetnosti. Ovaj teatar pripada najvanijim
ekim kulturnim institucijama, sa svojom bogatom umetnikom tradicijom koja
je nastala i koja je voena od strane istaknutih ljudi Praga. Ova tradicija je
pomogla ouvanju i razvitku najvanijih odlika nacije- jezika i muzike.
Danas Nacionalni teatar sadri 3 umetnika ansambla: operu, balet i
dramu. Sva tri umetnika ansambla imaju repertoar bogatog naslea klasine
muzike, koji pored lokalnih autora, usvaja i svetske.
1845. godine na inicijativu ekih patriota osnovana je pozorina zadruga
koja je podnela zahtev za postavljanje kamena temeljca ekog pozorita u
bekoj vladi, ali zahtev je dugo bio na ekanju. 1848. godine Jozef Kajetan
predloio je prikupljanje sredstava za izgradnju zgrade teatra i u 1850-oj
uspostavljanjem komisije za izgradnju ekog Narodnog pozorita u Pragu ono je
dozvoljeno. Meu donatorima su bili predstavnici plemstva, linosti iz socijalnog i
kulturnog ivota, mnogi klubovi i organizacije, grupe radnika i zaposlenih u
razliitim fabrikama kao i mnotvo graana. Na reci Vltavi kupljen je plac za
izgradnju 1852.godine, ali poetak gradnje je bio usporen zbog nesuglasica oko
izgleda zgrade.
1865.godine, odran je arhitektonski konkurs za izgradnju teatra, iji je
pobednik bio Jozef itek, profesor politehnike kole, koji je za izgled teatra
odabrao italijanski renesansni stil.

Od postavljanja kamena temeljca 1868. do kraja gradnje pozorita prolo

je 13 godina, to nas vodi u 1881. godinu, tanije na 11. jun, kada je pozorite
otvoreno. Prva igrana predstava bila je Smetanina opera "Libua" u ast princa
Rudolfa, princa Austro-Ugarske. Tano 2 meseca nakon otvaranja, usled zavrnih
radova dolo je do poara koji je prvenstveno unitio krov, pa zatim i druge
delove pozorita. Renoviranje je bilo odmah zapoeto i radove je vodio asistent
Jozefa iteka- Jozef ulc. Pri renoviranju smanjen je krov pa samim tim kapacitet
od 1800 na 1360 mesta. Takoe uvedena je zgrada uprave pored zgrade teatra
kako bi se u budunosti izbegle ovakve nezgode. Ova zgrada nazvana je ulcova
zgrada, i dan danas predstavlja zgradu uprave teatra. Renoviranje teatra trajalo
je 2 godine, nakon ega je ponovo otvoreno izvoenjem Libue, 1883.godine.
Ova zgrada bila je prva zgrada ovakve vrste koja je bila elektrino osvetljena, i to
nakon poara.
Nacionalni teatar izgraen je u neo- renesansnom stilu, i krase ga stubovi
u korintskom stilu, kao i statue grkog boga Apolona i 9 muza koji se nalaze iznad
glavnog ulaza. Unutranjost pozorita, prizemlje i balkoni ispunjeni su velikim
brojem bronzanih statua pozorinih linosti koje je su oblikovali najbolji eki
vajari kao i umetnikim delima velikih ekih slikara 19.veka- Alea, enieka i
Hinaisa.
Sledea velika rekonstrukcija izvrena 1977.godine, donela je pozoritu i
novo ime "Zlatna kapela" jer se pri renoviranju iskoristilo 3kg istog zlata za
ukraavanja enterijera kao i spoljanjosti pozorita. Rekonstruisani teatar ponovo
je bio otvoren predstavom "Libua", tano 100 godina nakon otvaranja posle
poara.

Dancing house
Dancing House- Pleua kua je izgraena 1996.godine na obali reke
Vltave. Potpuno ne-tradicionalnog dizajna bila je kontroverzna u to vreme jer se
izdvaja meu objektima izgraenim u baroknom i gotskom stilu po kojima je Prag
poznata je i po miljenju mnogih ne uklapa se sa ovim arhitektonskim stilovima.
Tadanji eki predsednik Vaclav Havel, koji je iveo pored, snano je podravao
ovaj projekat, u nadi da e postati centar kulturnih aktivnosti.
Kua koja je na tom mestu postojala pre, unitena je tokom Amerikog
bombardovanja Praga, 14. februara 1945. godine. To zemljite je 1992. godine
kupila osiguravajua kua iz Holandije koja je za projekat gradnje odabrala

arhitektu eko- hrvatkog porekla- Vlade Milunia u saradnji sa kanadskim

dizajnerom Frankom Gerijem.
Jedinstvenost ove zgrade je to kako se sa svojim dekontruktivnim stilom
ipak uklapa sa okolnim zgradama. Zgrada je metaforiki nazvana "Pleua kua"
jer je njeno prvobitno ime bilo Dinder i Fred, po uzoru na plesni par iz
istoimenog filma. Mukog partnera predstavlja kamena kula dok plesaicu
predstavlja kula napravljena od stakla. Vrh muke kule predstavlja kosu plesaa.
Enterijer je delo britanske arhitekte ekog porekla- Eve Jirine. Danas se u
zgradi nalaze kancelarije, kafii i luksuzni restoran sa terasom koja ima
fantastian panoramski pogled.
Ova zgrada osvojila je nagradu amerikog magazina "Time"u kategoriji za
dizajn 96-e.