ZAKON

O EFIKASNOM KORIENJU ENERGIJE

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain efikasnog korienja energije i
energenata (u daljem tekstu: energije) u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i
potronje energije; politika efikasnog korienja energije; sistem energetskog
menadmenta; oznaavanje nivoa energetske efikasnosti proizvoda koji utiu na
potronju energije; minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i
distribuciji elektrine i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa; finansiranje,
podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od znaaja za prava i
obaveze fizikih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korienjem energije.
Ciljevi
lan 2.
Efikasnim korienjem energije ostvaruju se sledei ciljevi:
1)

poveanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korienje;

2)

poveanje konkurentnosti privrede;

3)

smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na ivotnu sredinu;

4) podsticanje odgovornog ponaanja prema energiji, na osnovu

sprovoenja politike efikasnog korienja energije i mera energetske efikasnosti u
sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije.
Naela
lan 3.
Osnovna naela na kojima se zasniva efikasno korienje energije su:
1)

Energetska sigurnost

Doprinos energetskoj sigurnosti ostvaruje se smanjenjem potronje primarne,

odnosno finalne energije primenom mera energetske efikasnosti u sektorima
proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije.
2)

Konkurentnost proizvoda i usluga

Poveanje konkurentnosti proizvoda i usluga ostvaruje se kroz smanjenje

trokova proizvodnje odnosno pruenih usluga nastalih smanjenjem potronje
energije po jedinici proizvoda, odnosno usluga sprovoenjem mera energetske
efikasnosti. Koncept energetske efikasnosti podrazumeva korienje manje energije
za istu jedinicu drutvenog bruto proizvoda uz odrivost kvaliteta proizvoda,
ukljuujui i oznaavanje energetske efikasnosti proizvoda koji utiu na potronju
energije.
3)

Odrivost korienja energije

Odrivost korienja energije ukljuuje smanjenje potronje energije, bolju

primenu raspoloivih tehnologija i zahteva eko-dizajna, veu efikasnost i

-2ekonominost u korienju energije kao i odrivost sa stanovita uticaja na ivotnu

sredinu, uz primenu naela zatite ivotne sredine.
4)

Organizovano upravljanje energijom upravljanje potronjom energije

Upravljanje potronjom energije jeste integrisani pristup iji je cilj da utie na

smanjenje ukupne potronje primarne energije i vri uticaj na ivotnu sredinu kroz
praenje potronje energije i primenom mera za poveanje energetske efikasnosti.
5)

Ekonomska isplativost mera energetske efikasnosti

Ekonomska isplativost mera obezbeuje da ulaganja u mere energetske

efikasnosti budu ekonomski opravdana. Uteena energija je energija koja ne mora
da se proizvede, pri emu se uzimaju u obzir i pozitivne posledice po ivotnu sredinu
nastale usled smanjenja potronje, kao i smanjenje trokova vezanih za
obezbeivanje sigurnosti snabdevanja energijom.
6)

Minimalni zahtevi energetske efikasnosti

Smanjenje potronje energije u sektorima proizvodnje, distribucije, prenosa i

potronje energije obezbeuje se ispunjenjem minimalnih zahteva energetske
efikasnosti za nova ili rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju
energije.
Primena
lan 4.
Ovaj zakon primenjuje se na korisnike energije, a naroito:
1)

privredna drutva, sa pretenom delatnou u proizvodnom sektoru;

2)

privredna drutva, sa pretenom delatnou u sektoru trgovine i usluga;

3)

javni sektor;

4)

zgrade;

5)

domainstva;

6) prevoz u drumskom i eleznikom saobraaju, kao i prevoz u plovidbi na

unutranjim vodama;
7)

ostale korisnike energije, u skladu sa ovim zakonom.

Sektori proizvodnje, prenosa i distribucije energije, obuhvaeni ovim

zakonom, u smislu potrebe efikasnog korienja energije, jesu naroito:
1)

proizvodnja i distribucija toplotne energije;

2)

proizvodnja, prenos i distribucija elektrine energije;

3)
energije.

isporuka prirodnog gasa i ostali sektori proizvodnje, prenosa i distribucije

Znaenje izraza
lan 5.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:

1)
kupcima;

distributivni sistem jeste sistem kojim se energija distribuira krajnjim

-32) distributer energije jeste energetski subjekat koji vri prenoenje energije,
radi isporuke krajnjim potroaima i distributivnim stanicama koje prodaju energiju
krajnjim potroaima;
3) efikasno korienje energije jeste korienje energije za kvalitetno
obavljanje odgovarajuih aktivnosti i pruanje usluga na nain kojim se postie
minimalna potronja energije, u okviru tehnikih mogunosti savremenih postrojenja,
opreme i ureaja;
4) ESCO (energy service company) jeste privredno drutvo, odnosno drugo
pravno lice, odnosno preduzetnik, registrovano za obavljanje enegetskih usluga (u
daljem tekstu: ESCO) koje pruanjem energetskih usluga poveavaju energetsku
efikasnost objekta, tehnolokog procesa i usluge i koje do izvesnog stepena prihvata
finansijski rizik za obavljene energetske usluge, tako to naplatu svojih usluga,
potpuno ili delimino, ostvaruje na osnovu postignutih uteda nastalih na osnovu
sprovedenih mera i zadovoljenja ostalih ugovorenih kriterijuma uinka;
5) eko-dizajn jeste skup uslova koje mora da ispunjava proizvod koji koristi
energiju u pogledu zatite ivotne sredine u periodu koji obuhvata proces njegovog
nastanka, upotrebe i stavljanja proizvoda van upotrebe;
6) elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja jeste elaborat u kome se
na osnovu propisanih metoda dokumentovano izraunava, odnosno procenjuje
stepen energetske korisnosti postrojenja;
7) energetska efikasnost jeste odnos izmeu ostvarenog rezultata u
uslugama, dobrima ili energiji i za to utroene energije;
8) energetska usluga jeste usluga koja obuhvata aktivnosti i radnje koje u
normalnim okolnostima dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog poveanja
energetske efikasnosti objekata, tehnikih sistema, proizvodnih procesa, privatnih i
javnih usluga i/ili utede primarne energije. Ove usluge se zasnivaju na primeni
energetski efikasne tehnologije, odnosno postupaka kojima se postiu utede
energije i drugi pratei pozitivni efekti, a mogu da ukljue odgovarajua rukovanja,
odravanja i kontrole neophodne za pruanje usluge. Energetska usluga se prua na
osnovu ugovora, kojim se izmeu ostalog, ugovara uteda energije;
9) energetski menader jeste fiziko lice imenovano od strane obveznika
sistema energetskog menadmenta da prati i belei naine korienja i koliine
upotrebljene energije, predlae i sprovodi mere efikasnog korienja energije i
obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom;
10) energetski pregled jeste sistematska procedura za pribavljanje potrebnih
podataka i saznanja o postojeem nivou i nainu proizvodnje, prenosa, distribucije i
upotrebe energije objekta, proizvodnog procesa, privatnih i javnih usluga, pomou
kojih se utvruju i kvantifikuju mogunosti za ekonomski isplativo, efikasno korienje
energije;
11) energetska revizija jeste sistematska procedura koja za cilj ima proveru
rezultata energetskog pregleda i efekata u pogledu unapreenja energetske
efikasnosti i sprovoenje drugih analiza i mera u skladu sa ovim zakonom;
12) energija jeste elektrina energija, toplotna energija i energenti koji se
nalaze u prodaji: prirodni gas (ukljuujui i sluaj kada se nalazi u tenom stanju),
teni naftni gas, ugalj, ulje za loenje i druga goriva za grejanje i hlaenje, sve vrste
goriva za pogon prevoznih sredstava (izuzev goriva za pogon u avio-prevozu i
prevozu u pomorskoj plovidbi), obnovljivi izvori energije i elektrina ili toplotna
energija dobijena iz frakcija komunalnog otpada;

-413) zastupnik jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji,
odnosno fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srbiji, koje je proizvoa ovlastio da
za njegov raun preduzima radnje iz ovlaenja, a u vezi sa stavljanjem proizvoda na
trite Republike Srbije;
14) izvetaj energetskog menadera jeste pisani izvetaj kojim energetski
menader izvetava o sprovedenim merama i aktivnostima definisanim programom i
planom energetske efikasnosti;
15) izvetaj o energetskom pregledu jeste pisani izvetaj koji nakon
sprovedenog energetskog pregleda, podnose ovlaeni energetski savetnici, a koji
pored analize energetske efikasnosti postrojenja, odnosno objekta sadri tehnoekonomsku analizu mogunosti poveanja energetskog stepena korisnosti
postrojenja, odnosno mogunosti poboljanja energetskih svojstava objekta,
opravdanosti kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije, upotrebe
obnovljivih izvora energije, toplotnih pumpi, smanjenja emisije CO2 i drugo;
16) isporuka na tritu jeste svako injenje dostupnim proizvoda na tritu
Republike Srbije radi distribucije, potronje ili upotrebe, sa ili bez naknade;
17) isporuilac jeste proizvoa ili njegov zastupnik ili uvoznik koji na trite
Republike Srbije stavlja proizvod u promet ili ga stavlja u upotrebu;
18) javni sektor jeste deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opti nivo
drave, kao i javna preduzea, u smislu zakona kojim se ureuje budetski sistem;
19) klasa energetske efikasnosti proizvoda jeste klasifikacija proizvoda koji
direktno ili indirektno utiu na potronju energije tokom njihove upotrebe, oznaena
na takvom proizvodu, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
Direktan uticaj jeste uticaj proizvoda koji koriste energiju za svoj rad, a indirektan
uticaj jeste uticaj proizvoda koji ne koriste energiju za svoj rad, ali utiu na potronju
energije tokom svoje upotrebe;
20) kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije (kogeneracija)
jeste proces istovremene proizvodnje toplotne i elektrine energije;
21) kotao jeste ureaj koji se sastoji od gorionika i tela kotla, u kome se fluid
zagreva energijom osloboenom u procesu sagorevanja;
22) lista sa podacima jeste tipska tabela sa informacijama o proizvodu koji
utie na potronju energije;
23) mere za poboljanje energetske efikasnosti jesu sve aktivnosti i radnje
koje dovode do proverljivog i merljivog ili procenjivog poveanja energetske
efikasnosti u sektorima proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije;
24) mehanizmi energetske efikasnosti jesu opti instrumenti koje koristi
Vlada, organi dravne uprave i drugi dravni organi ili druga tela u Republici Srbiji,
organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge javne slube
radi stvaranja okvira podrke ili podsticaja za uesnike na tritu da pruaju i
nabavljaju energetske usluge i primenjuju mere za poboljanje energetske
efikasnosti;
25) objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja fiziku,
funkcionalnu, tehniko - tehnoloku celinu sa svim potrebnim instalacijama,
postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja, oprema i ureaji koji
se ugrauju u objekat ili samostalno izvode (zgrade svih vrsta, energetski objekti,
unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski,
poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije i slino);

-526) ovlaeni energetski savetnik jeste fiziko ili pravno lice ovlaeno za
vrenje energetskog pregleda u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih
na osnovu ovog zakona;
27) oznaka energetske efikasnosti jeste oznaka stavljena na proizvod ili uz
proizvod koja sadri informacije o karakteristikama proizvoda koje omoguavaju
potroau da stekne uvid u potronju energije ili potronju ostalih bitnih resursa za
vreme korienja proizvoda, odnosno o klasi njegove energetske efikasnosti i nivou
buke koju emituje;
28) ostali resursi jesu voda, hemijska sredstva ili druge supstance koje
proizvod koji utie na potronju energije koristi prilikom uobiajenog naina rada;
29) program energetske efikasnosti jeste planski dokument koji donosi
jedinica lokalne samouprave, odnosno drugi obveznik sistema energetskog
menadmenta o planiranom nainu ostvarivanja i veliini planiranog cilja utede
energije, za period od najmanje tri godine;
30) plan energetske efikasnosti jeste planski dokument sa merama i
aktivnostima kojim obveznici sistema energetskog menadmenta planiraju da
sprovedu program energetske efikasnosti;
31) poboljanje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje energije za
isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruenih usluga ili poveanje
obima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruenih usluga uz istu potronju
energije, a koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korienja energije
(tehnolokih promena, ponaanja obveznika sistema energetskog menadmenta i/ili
ekonomskih promena);
32) proizvod koji utie na potronju energije jeste proizvod koji koristi energiju
ili proizvod ija upotreba ima uticaj na potronju energije, a koji se u Republici Srbiji
stavlja na trite i/ili stavlja u upotrebu, ukljuujui delove namenjene za ugradnju u
proizvode koji utiu na potronju energije, a koji se za potrebe potroaa stavljaju na
trite i/ili stavljaju u upotrebu kao odvojeni delovi, ija se ekoloka svojstva mogu
nezavisno oceniti;
33) proizvoa jeste pravno lice ili preduzetnik koje izrauje proizvod ili lice
koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena,
imena ili naziva, iga, neke druge prepoznatljive oznake ili na drugi nain;
34) prodavac jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji,
koje potroaima prodaje, iznajmljuje, izdaje u zakup ili prikazuje proizvode;
35) rekonstrukcija jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na
postojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju
konstruktivni elementi ili tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta i poveava
broj funkcionalnih jedinica ili na drugi nain menja postojei izgled i funkcija bez
promene njegove osnovne namene;
36) sistem daljinskog grejanja jeste sistem u okviru kog se u centralizovanom
postrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistema distribuira i u vie
objekata za potrebe grejanja isporuuje toplotna energija u vidu vodene pare, tople ili
vrele vode;
37) sistem daljinskog hlaenja jeste sistem u okviru kog se u
centralizovanom postrojenju obavlja proizvodnja, preko distributivnog sistema
distribuira i u vie objekata za potrebe hlaenja isporuuje rashlaeni fluid;
38) sistem energetskog menadmenta jeste sistem organizovanog
upravljanja energijom koji obuhvata najiri skup regulatornih, organizacionih,
podsticajnih, tehnikih i drugih mera i aktivnosti, kao i organizovanog praenja i

-6analize proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije, koje u okvirima svojih

ovlaenja, utvruju i sprovode organi dravne uprave, organi jedinica lokalne
samouprave i obveznici sistema energetskog menadmenta;
39) sistem za klimatizaciju jeste sistem ureaja i opreme kojim se za neki
zatvoreni prostor vri priprema vazduha u smislu kontrole unete koliine sveeg
vazduha, regulacije temperature i vlanosti vazduha u tom prostoru;
40)
Srbije;

stavljanje na trite jeste prva isporuka proizvoda na trite Republike

41) stavljanje u upotrebu jeste prvo korienje nekog proizvoda u Republici

Srbiji u skladu sa njegovom namenom;
42) toplotna pumpa jeste ureaj ili tehniki sistem koji omoguava da se
toplotna energija prenosi u smeru suprotnom od prirodnog toka, tj. sa okolnog
vazduha, vode ili zemlje nie temperature na vazduh u objektu ili potronu toplu vodu
vie temperature, za potrebe grejanja ili za industrijske namene. Kod povratnih
toplotnih pumpi protok toplote moe biti i iz objekta ka okolini;
43) ugovaranje energetskog uinka jeste aranman izmeu korisnika i
isporuioca energetskih usluga (uobiajeno ESCO) za poboljanje energetske
efikasnosti, gde se trokovi uvoenja tih mera plaaju prema stepenu poboljanja
energetske efikasnosti koji je ugovorom o energetskim uslugama dogovoren;
44) ugovor o finansiranju od tree strane jeste ugovor koji, pored snabdevaa
energije i korisnika mera za poboljanje energetske efikasnosti, ukljuuje i treu
stranu, koja obezbeuje novana sredstva za sprovoenje mera i obraunava
naknadu od korisnika koja odgovara delu energetskih uteda koje su rezultat
sprovedenih mera. Trea strana moe biti i ESCO;
45) uteena energija jeste koliina energije koja je ostala sauvana zbog
primene jedne ili vie mera efikasnog korienja energije, a koja se ustanovljava
merenjem ili procenom utroene energije pre i posle primene mera poboljanja
energetske efikasnosti, uz usklaivanje prema spoljanjim uslovima koji utiu na
potronju energije;
46) uvoznik jeste pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji koji
stavlja na trite proizvod iz drugih zemalja;
47) finansijski instrumenti za utedu energije jesu svi finansijski instrumenti
kao to su fondovi, subvencije, smanjenje poreza, zajmovi, finansiranje od tree
strane, ugovaranje energetskog uinka, garancije ugovorenih energetskih uteda,
energetsko podugovaranje i drugi srodni ugovori koji su pravnim ili fizikim licima
dostupni na tritu, s ciljem da delimino ili potpuno pokriju poetne trokove projekta
kojim se uvode mere poboljanja energetske efikasnosti.

II. POLITIKA EFIKASNOG KORIENJA ENERGIJE

Osnovni akti
lan 6.
Osnovni akti kojima se utvruje politika efikasnog korienja energije su:
1) Strategija razvoja energetike Republike Srbije koja se priprema i donosi
na nain ureen zakonom kojim se ureuje oblast energetike (u daljem tekstu:
Strategija);

-72) Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije (u

daljem tekstu: Program ostvarivanja Strategije), koji se priprema i donosi na nain
ureen zakonom kojim se ureuje oblast energetike;
3)

Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji;

4) Program i plan energetske efikasnosti, koje donosi jedinica lokalne

samouprave;
5) Program i plan energetske efikasnosti, koje donose drugi obveznici
sistema energetskog menadmenta.
Akcioni plan za energetsku efikasnost u Republici Srbiji
lan 7.
Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji (u daljem tekstu:
Akcioni plan), koji se donosi u skladu sa Strategijom, na period od tri godine, blie se
utvruje sprovoenje Strategije i mere efikasnog korienja energije.
Sadrina Akcionog plana
lan 8.
Akcioni plan naroito sadri:

1) planirane nacionalne ciljeve utede energije Republike Srbije za period

od tri godine, u skladu sa dugoronim ciljem efikasnog korienja energije utvrenog
Strategijom;
2) mere za efikasno korienje energije, aktivnosti, nosioce aktivnosti,
rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima se predvia ostvarivanje
planiranog cilja;
3) finansijske, pravne i druge instrumente predviene za sprovoenje
planiranih mera i aktivnosti efikasnog korienja energije;
4) ocenu stepena ostvarenja planiranog cilja utede energije iz prethodnog
Akcionog plana.
Akcioni plan po potrebi moe detaljnije pokrivati pojedine sektore proizvodnje,
distribucije i prenosa energije, kao i sektore potronje energije (poput zgradarstva,
javnih i komercijalnih usluga, transporta, industrije i drugo), koje svojom
specifinou znaajno utiu na potronju energije, a ijim bi se unapreenjem bitno
uticalo na ostvarivanje postavljenih ciljeva uteda energije.
Akcioni plan donosi Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove
energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Sprovoenje Akcionog plana
lan 9.
Ministarstvo je odgovorno za sprovoenje i kontrolu sprovoenja Akcionog
plana u celini, prati, vri proveru i ocenu uteda energije ostvarenih realizacijom
Akcionog plana.
Izvetaj o sprovoenju Akcionog plana Ministarstvo podnosi Vladi svake
godine.

-8Izvetaj iz stava 2. ovog lana obavezno sadri ocenu efekata realizacije

mera sadranih u Akcionom planu, stepen realizacije postavljenih ciljeva, ukljuujui
mere za prevazilaenje uoenih problema i tekoa.
Organi dravne uprave, nadleni organi autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti, odgovorni su za sprovoenje
Akcionog plana i dostavljaju Ministarstvu podatke neophodne za praenje
sprovoenja Akcionog plana.
Ministar nadlean za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministar) propisuje
nain i rokove dostavljanja podataka neophodnih za praenje sprovoenja Akcionog
plana.
Ministar propisuje metodologiju za praenje, proveru i ocenu efekata
sprovoenja Akcionog plana.
Program energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne
samouprave
lan 10.
Jedinica lokalne samouprave, kao obveznik sistema energetskog
menadmenta, donosi program energetske efikasnosti, u skladu sa Strategijom i
Akcionim planom.
Program energetske efikasnosti sadri naroito:
1) planirani cilj uteda energije, koji je u skladu sa planiranim ciljevima
Strategije, Programa ostvarivanja Strategije i Akcionog plana;
2) pregled i procenu godinjih energetskih potreba, ukljuujui procenu
energetskih svojstava objekata;
3)

predlog mera i aktivnosti koje e obezbediti efikasno korienje energije, i

to:
(1) plan energetske sanacije i odravanja javnih objekata koje koriste organi
jedinice lokalne samouprave, javne slube i javna preduzea iji je osniva jedinica
lokalne samouprave,
(2) planove unapreenja sistema komunalnih usluga (sistem daljinskog
grejanja, sistem daljinskog hlaenja, vodovod, javna rasveta, upravljanje otpadom,
javni transport i drugo),
(3) druge mere koje se planiraju u smislu efikasnog korienja energije;
4) nosioce, rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima se
predvia ostvarivanje planiranog cilja;
5) sredstva potrebna za sprovoenje programa, izvore i nain njihovog
obezbeivanja.
Program iz stava 1. ovog lana donosi se na period od tri godine.
Program energetske efikasnosti koji donose drugi obveznici
sistema energetskog menadmenta
lan 11.
Program energetske efikasnosti koji donose drugi obveznici sistema
energetskog menadmenta, sadri naroito:

-9-

1) planirani cilj uteda energije, koji je u skladu sa planiranim ciljevima

Strategije, Programa ostvarivanja Strategije i Akcionog plana;
2) pregled i procenu godinjih energetskih potreba, ukljuujui procenu
energetskih svojstava objekata;
3) predlog mera i aktivnosti koje e obezbediti efikasno korienje energije;
4) nosioce i rokove realizacije predloenih mera;
5) rokove i procenu oekivanih rezultata svake od mera kojima se predvia
ostvarivanje planiranog cilja;
6) finansijske instrumente (izvore i nain obezbeivanja sredstava)
predviene za sprovoenje planiranih mera i aktivnosti.
Program iz stava 1. ovog lana donosi se na period od tri godine.
Plan energetske efikasnosti obveznika sistema energetskog
menadmenta
lan 12.
Plan energetske efikasnosti koji donosi jedinica lokalne samouprave,
odnosno drugi obveznik sistema energetskog menadmenta detaljnije razrauje
mere i aktivnosti iz programa iz l. 10. i 11. ovog zakona, a sadri naroito: mere i
aktivnosti kojima se predvia efikasno korienje energije, nosioce i rokove za
sprovoenje planiranih aktivnosti, oekivane rezultate za svaku od mera, odnosno
aktivnosti, finansijske instrumente (izvore i nain obezbeivanja) predviene za
sprovoenje planiranih mera.
Plan iz stava 1. ovog lana donosi se na period od jedne godine.

III. SISTEM ENERGETSKOG MENADMENTA

Subjekti sistema energetskog menadmenta
lan 13.
Subjekti sistema energetskog menadmenta jesu: Vlada, Ministarstvo,
obveznici sistema energetskog menadmenta, energetski menaderi i ovlaeni
energetski savetnici.
Ovlaenja Vlade
lan 14.
Vlada kao subjekat sistema energetskog menadmenta donosi propise u
oblasti efikasnog korienja energije, na predlog Ministarstva, u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Ovlaenja Ministarstva
lan 15.
Ministarstvo organizuje, sprovodi i prati funkcionisanje sistema i realizaciju
ciljeva sistema energetskog menadmenta, i to:
1) prikuplja
menadmenta;

godinje

izvetaje

obveznika

sistema

energetskog

- 10 2) vodi bazu podataka od znaaja za praenje sprovoenja sistema

energetskog menadmenta;
3) planira i utvruje dinamiku odravanja teorijskih i praktinih obuka fizikih
lica za energetske menadere i energetske savetnike, kao i nain prijavljivanja
zainteresovanih za pohaanje obuke;
4)

organizuje obuku za energetske menadere i energetske savetnike;

5) organizuje polaganje ispita za energetske menadere i energetske

savetnike i izdaje uverenja o poloenom ispitu;
6)

izdaje licence energetskim menaderima i energetskim savetnicima;

7) vodi registre licenciranih energetskih menadera i ovlaenih energetskih

savetnika;
8) objavljuje na internet stranici Ministarstva registar sa podacima o
ovlaenim energetskim savetnicima iz take 7) ovog lana;
9)
energije;

vodi objedinjene statistike podatke o energiji isporuenoj kupcima

10) vri poslove u oblasti finansiranja efikasnog korienja energije i upravlja

Budetskim fondom za unapreenje energetske efikasnosti;
11) sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jaanja
svesti u odnosu na efikasno korienje energije i podrava druge izvoae takvih
kampanja i aktivnosti;
12)

obavlja i druge poslove propisane ovim zakonom.

Obveznici sistema energetskog menadmenta
lan 16.

Obveznici sistema energetskog menadmenta (u daljem tekstu: obveznici

sistema) su:
1) privredna drutva ija je pretena delatnost u proizvodnom sektoru, ako
koriste vie energije od koliine koju propie Vlada;
2) privredna drutva ija je pretena delatnost u sektoru trgovine i usluga,
ako koriste vie energije od koliine koju propie Vlada;
3) privredna drutva ija je pretena delatnost u proizvodnom sektoru, koja
ne spadaju u obveznike sistema iz take 1) ovog lana, a poseduju objekte koji u
zbiru koriste vie energije od koliine propisane u taki 2) ovog lana;
4) organi dravne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne
pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave sa vie od 20000 stanovnika, kao i
druge javne slube koje koriste objekte u javnoj svojini.
Ciljevi utede energije i granina vrednost potronje
lan 17.
Vlada, na predlog Ministarstva, utvruje godinje planirane ciljeve uteda
energije za obveznike sistema, u skladu sa Akcionim planom, graninu vrednost
potronje energije kojom se odreuje koja privredna drutva su obveznici sistema,
kao i obrazac prijave o ostvarenoj potronji energije.

- 11 Obveznici sistema iz lana 16. stav 1. ta. 1) - 3) ovog zakona duni su da

podnesu Ministarstvu prijavu o ostvarenoj potronji energije, na propisanom obrascu,
u roku od 60 dana od donoenja akta Vlade iz stava 1. ovog lana.
Obaveze obveznika sistema
lan 18.
Obveznik sistema duan je naroito da:
1)

realizuje planirani cilj utede energije koji propisuje Vlada;

2)

imenuje potreban broj energetskih menadera;

3) donosi program i plan energetske efikasnosti i dostavlja ga Ministarstvu,

na njegov zahtev;
4) sprovodi mere za efikasno korienje energije navedene u programu,
odnosno planu iz take 3) ovog stava;
5) obavetava Ministarstvo o licu koje je imenovano za energetskog
menadera i o licu koje je ovlaeno da u ime obveznika, pored energetskog
menadera, potpisuje godinje izvetaje iz lana 15. taka 1) ovog zakona;
6) dostavlja Ministarstvu godinje izvetaje o ostvarivanju ciljeva sadranih
u programu i planu iz take 3) ovog stava;
7) obezbeuje sprovoenje energetskih pregleda najmanje jednom u pet
godina, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano;
8)

preduzima i druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Obveznik sistema iz lana 16. ta. 1) - 3) ovog zakona imenuje energetskog

menadera iz reda stalno zaposlenih lica kod obveznika sistema.
Obveznik sistema iz lana 16. taka 4) ovog zakona moe da imenuje
energetskog menadera iz reda stalno zaposlenih lica kod obveznika sistema ili po
osnovu ugovora.
Obveznik sistema donosi program energetske efikasnosti iz stava 1. taka 3)
ovog lana u roku od 60 dana od dana donoenja Akcionog plana.
Obveznik sistema dostavlja godinji izvetaj iz stava 1. taka 6) ovog lana
na propisanom obrascu, najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu.
Ministar propisuje blie uslove za imenovanje energetskih menadera prema
vrsti obveznika sistema.
Ministar propisuje obrazac godinjeg izvetaja o ostvarivanju ciljeva utede
energije.
Energetski menader
lan 19.
Energetski menader je fiziko lice imenovano od strane obveznika sistema,
koje ima obavezu naroito da:
1)
sistema;
2)

prikuplja i analizira podatke o nainu korienja energije obveznika

priprema programe i planove iz lana 6. stav 1. ta. 4) i 5) ovog zakona;

3) predlae mere koje doprinose efikasnom korienju energije i uestvuje u

njihovoj realizaciji;

- 12 4)
zakona;
5)

stara se o pripremi godinjeg izvetaja iz lana 18. stav 1. taka 6) ovog

preduzima i druge aktivnosti i mere propisane zakonom.

Poslove energetskog menadera moe da obavlja lice koje ima licencu za

obavljanje poslova energetskog menadera.
Ovlaeni energetski savetnik
lan 20.
Ovlaeni energetski savetnik vri energetski pregled i energetsku reviziju.
Ovlaeni energetski savetnik je fiziko ili pravno lice, upisano u registar
ovlaenih energetskih savetnika koji vodi Ministarstvo.
Ovlaeni energetski savetnik duan je da po izvrenom energetskom
pregledu, odnosno reviziji dostavi Ministarstvu podatke o izvrenom pregledu,
odnosno energetskoj reviziji u roku, na nain i obrascu koji utvrdi Ministarstvo.
Ministarstvo vodi bazu podataka o izvrenim energetskim pregledima,
odnosno energetskoj reviziji.
Ministar propisuje vrstu podataka, rok, nain i obrazac na kojem se
dostavljaju podaci o izvrenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji.
Fiziko lice kao ovlaeni energetski savetnik
lan 21.
Fiziko lice moe da obavlja poslove ovlaenog energetskog savetnika ako
ima licencu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika.
Pravno lice kao ovlaeni energetski savetnik
lan 22.
Energetski pregled za obveznike sistema iz lana 16. ovog zakona obavlja
pravno lice:
1) koje obavlja jednu od sledeih delatnosti kao pretenu delatnost:
projektovanje, struni nadzor graenja, tehniko savetovanje, nauno-istraivaku
oblast, istraivanje i razvoj u tehnikim naukama, naune i strune poslove iz oblasti
energetike;
2) koje zapoljava najmanje dva lica odgovarajue struke sa licencom
ovlaenog energetskog savetnika;
3)

koje nije pravosnano osuivano za privredni prestup;

4)

koje je upisano u registar ovlaenih energetskih savetnika.

Obaveze ovlaenog energetskog savetnika
lan 23.

Ovlaeni energetski savetnik izrauje i potpisuje izvetaj o sprovedenom

energetskom pregledu, sa predlogom mera za efikasno korienje energije, odnosno
izvetaj o energetskoj reviziji.
Ovlaenog energetskog savetnika, u smislu stava 1. ovog lana, mogu da
angauju obveznici sistema i druga fizika ili pravna lica.

- 13 Izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu

lan 24.
Izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu sadri naroito:
1)
pregleda;

energetski bilans objekta, proizvodnih procesa i usluga koje su predmet

2) procenu postojeeg nivoa energetske efikasnosti objekta, proizvodnih

procesa i usluga koje su predmet pregleda;
3) predlog mera za poveanje energetske efikasnosti objekta, proizvodnih
procesa i usluga koje su predmet pregleda;
4) procenu ostvarivih uteda energije i smanjenja emisije CO2 za svaku
predloenu meru, kao i procenu ukupnih ostvarivih uteda energije i ukupnog
smanjenja emisije CO2 u sluaju istovremene primene vie mera efikasnog
korienja energije, ukljuujui i ekonomsko-finansijsku analizu tih mera;
5) zavrno struno miljenje koje ukljuuje predlog mera za efikasno
korienje energije koje treba sprovesti;
6) druge podatke od znaaja za procenu energetske efikasnosti i
predlaganje mera za efikasno korienje energije.
Ministar blie propisuje sadrinu izvetaja o sprovedenom energetskom
pregledu, odnosno energetskoj reviziji.
Metodologija za sprovoenje energetskog pregleda
lan 25.
Rezultati energetskog pregleda smatraju se valjanim, ako je pregled
sproveden po propisanoj metodologiji od strane ovlaenog energetskog savetnika i
prikazan prema propisanoj sadrini izvetaja o sprovedenom energetskom pregledu.
Ministar blie propisuje metodologiju za sprovoenje energetskog pregleda,
uslove i nain vrenja energetske revizije.
Metodologija iz stava 2. ovog lana se objavljuje u Slubenom glasniku
Republike Srbije i na internet prezentaciji Ministarstva.
Sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika
lan 26.
Energetski savetnik ne moe da obavlja energetski pregled, ako postoji sukob
interesa izmeu tog energetskog savetnika i subjekta u kojem se vri energetski
pregled.
Sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika postoji ako je savetnik,
savetnikov suprunik ili neko od rodbine savetnika iz prvog ili drugog stepena
srodstva (roditelji, deca, usvojioci i usvojenici, braa ili sestre):
1) zaposlen u privrednom drutvu koje je predmet energetskog pregleda ili
je lan upravnog ili nadzornog odbora tog privrednog drutva;
2) akcionar ili vlasnik udela u privrednom drutvu koje je naruilo dati
pregled ili vlasnik objekta za koji se vri energetski pregled;

- 14 3) zaposlen u privrednom drutvu koje je uradilo tehniku dokumentaciju, ili

izvrilo tehniku kontrolu tehnike dokumentacije, ili je bilo izvoa radova na objektu
ili u pravnom licu u kome se pregled vri.
Uz izvetaj o energetskom pregledu, savetnik obavezno prilae i potpisanu
izjavu da se ne nalazi u bilo kojoj od situacija koja je ovim zakonom definisana kao
sukob interesa.
Arhiviranje i uvanje izvetaja
lan 27.
Obveznik sistema i ovlaeni energetski savetnik duni su da izvetaje o
sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji arhiviraju i uvaju
najmanje 10 godina i na zahtev dostavljaju na uvid Ministarstvu.
Poverljivost podataka
lan 28.
Ovlaeni energetski savetnik je duan da se pridrava pravila o poverljivosti
svih podataka do kojih doe u obavljanju energetskog pregleda, odnosno energetske
revizije objekta, proizvodnih procesa i usluga fizikih ili pravnih lica, a koji se odnose
na ta lica.
Obaveza iz stava 1. ovog lana moe se ukinuti samo od strane fizikog ili
pravnog lica iji je objekat ili postrojenje predmet energetskog pregleda ili u
sluajevima kada je to propisano zakonom.
Ovlaeni energetski savetnik poverljive podatke ne moe koristiti za potrebe
ili na tetu treih lica, niti sticati korist od njihove upotrebe.
1. Uverenja i licence
Uverenje o poloenom ispitu za energetskog menadera
lan 29.
Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskog menadera
izdaje se licu koje je poloilo ispit za energetskog menadera.
Ispit za obavljanje poslova energetskog menadera moe polagati lice koje:
1) ima najmanje steeno visoko obrazovanje prvog stepena akademskih
studija u oblasti tehniko-tehnolokih nauka u obimu od 180 ESPB (evropski sistem
prenosa bodova) i ima potvrdu o zavrenoj obuci za polaganje ispita za energetskog
menadera; ili
2) ima steeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na
master akademskim studijama u obrazovno-naunim oblastima mainstva,
elektrotehnike ili tehnologije.
Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenog
energetskog savetnika
lan 30.
Uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog
savetnika izdaje se licu koje je poloilo struni ispit za energetskog savetnika.

- 15 Ispit za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika moe polagati

lice koje:
1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskog
menadera;
2) ima najmanje trogodinje iskustvo u obavljanju poslova energetskih
pregleda ili takvo iskustvo u ispitivanju energetskih ili procesnih instalacija ili iskustvo
na poslovima projektovanja ili strunog nadzora graenja;
3) ima potvrdu o zavrenom teoretskom i praktinom delu obuke za
ovlaenog energetskog savetnika.
Obuka
lan 31.
Obuku za polaganje ispita za energetskog menadera i ovlaenog
energetskog savetnika sprovodi organizacija koja ispunjava uslove propisane u
skladu sa ovim zakonom.
Za obavljanje poslova iz stava 1. ovog lana Ministar ovlauje organizaciju
koja ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora.
Ovlaenje iz stava 2. ovog lana izdaje se reenjem Ministra na period od
etiri godine i moe se obnoviti.
Reenje iz stava 3. ovog lana objavljuje se u Slubenom glasniku Republike
Srbije.
Potvrdu o zavrenoj obuci izdaje organizacija iz stava 2. ovog lana.
Za pohaanje obuke plaaju se trokovi.
Ministar propisuje uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora, nain
sprovoenja obuke i sadrinu programa za teoretsku i praktinu obuku za energetske
menadere i ovlaene energetske savetnike, visinu i nain plaanja trokova za
pohaanje obuke.
Polaganje ispita
lan 32.
Ispit iz l. 29. i 30. ovog zakona polae se pred komisijom koju obrazuje
Ministar.
Ministarstvo izdaje uverenje o poloenom ispitu iz stava 1. ovog lana.
Za polaganje ispita i izdavanje uverenja iz stava 2. ovog lana plaa se
republika administrativna taksa.
Ministar propisuje blie uslove, program i nain polaganja ispita.
Licenca za obavljanje poslova energetskog menadera
lan 33.
Licencu za obavljanje poslova energetskog menadera prema vrsti obveznika
sistema izdaje Ministar.
Licenca se izdaje reenjem, u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,
ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

- 16 Licenca za obavljanje poslova energetskog menadera moe se izdati licu

koje:
1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova energetskog
menadera;
2)

ima tri godine radnog iskustva u struci;

3) podnese zahtev za izdavanje licence energetskog menadera

Ministarstvu i uplati taksu propisanu tarifom republikih administrativnih taksi, koja je
sastavni deo zakona kojim se ureuju republike administrativne takse.
Trokove izdavanja snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.
Reenje Ministra kojim se odbija zahtev za izdavanje licence je konano.
Ministarstvo vodi registar licenciranih energetskih menadera.
Oduzimanje licence
lan 34.
Izdatu licencu iz lana 33. ovog zakona moe reenjem oduzeti Ministar po
sopstvenoj inicijativi, ako se naknadno utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih
i neistinitih podataka i ako energetski menader nesavesno i nestruno obavlja
poslove za koje mu je licenca izdata.
Reenje iz stava 1. ovog lana je konano.
Na osnovu pravosnanog reenja iz stava 1. ovog lana, kojim je oduzeta
licenca, ovlaeni energetski menader se brie iz registra energetskih menadera.
Licenca za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika
lan 35.
Licencu za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika izdaje
Ministar.
Licenca se izdaje reenjem, u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,
ako su ispunjeni uslovi propisani zakonom i propisima donetim na osnovu njega.
Licenca za obavljanje poslova ovlaenog energetskog savetnika izdaje se
licu koje:
1) ima uverenje o poloenom ispitu za obavljanje poslova ovlaenog
energetskog savetnika;
2) ima steeno visoko obrazovanje drugog stepena akademskih studija na
master akademskim studijama u jednoj od naunih oblasti tehniko-tehnolokih
nauka i ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci;
3) nije pravosnano osuivano za bilo koje krivino delo protiv imovine ili
protiv privrede;
4) podnese zahtev za izdavanje licence za energetskog savetnika
Ministarstvu i uplati taksu propisanu tarifom republikih administrativnih taksi, koja je
sastavni deo zakona kojim se ureuju republike administrativne takse.
Licenca iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od tri godine.
Izdata licenca iz stava 1. ovog lana, na zahtev imaoca moe se produiti,
ako su u vreme podnoenja zahteva ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom za
izdavanje licence.

- 17 Trokove izdavanja i produavanja vanosti licence iz stava 1. ovog lana

snosi podnosilac zahteva za izdavanje licence.
Reenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana
konano je.
Ministarstvo vodi registar licenciranih energetskih savetnika.
Oduzimanje licence
lan 36.
Izdatu licencu iz lana 35. ovog zakona moe reenjem oduzeti Ministar, po
sopstvenoj inicijativi, zbog nesavesnog i nestrunog obavljanja poslova za koje je
izdata licenca, i to:
1) ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih
podataka;
2) ako lice, kome je izdata licenca, bude osueno na bezuslovnu kaznu
zatvora u trajanju od najmanje est meseci za krivino delo protiv slubene tajne ili iz
koristoljublja, ili za delo uinjeno pri obavljanju poslova za koje mu je izdata licenca;
3) ako je licu kome je izdata licenca, izreena mera bezbednosti zabrane
vrenja odreenih poslova za koje mu je izdata licenca;
4) ako se utvrdi da lice, u vrenju poslova za koje mu je izdata licenca,
postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan nain (primanje mita, davanje mita,
primanje i davanje provizije, korupcija, falsifikat i slino).
Reenje iz stava 1. ovog lana je konano.
Na osnovu pravosnanog reenja iz stava 1. ovog lana, kojim je oduzeta
licenca, ovlaeni energetski savetnik se brie iz registra energetskih savetnika.

IV. OZNAAVANJE NIVOA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1. Energetska efikasnost proizvoda koji utiu na potronju
energije
Vrste proizvoda i oznaavanje
lan 37.
Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje:
1) vrste proizvoda koji utiu na potronju energije (u daljem tekstu:
proizvod) za koje je neophodno oznaavanje potronje energije i drugih resursa
tokom njihove upotrebe, odnosno oznaavanje energetske efikasnosti;
2) dinamiku obaveznog uvoenja oznaka energetske efikasnosti za razliite
vrste proizvoda.
Ovaj zakon se ne primenjuje na oznake koje su postavljene na proizvod u
skladu sa drugim tehnikim propisima koji se odnose na bezbednost.
Sadrina i izgled oznake energetske efikasnosti
lan 38.
Oznaka energetske efikasnosti mora da:

- 18 1) sadri podatke o koliini energije koju proizvodi koriste pri propisanim

uslovima rada;
2) vizuelno ukazuje na klasu njihove energetske efikasnosti i to od najniih
do najviih vrednosti energetske efikasnosti za dati tip proizvoda;
3) sadri i ostale podatke koji potroau prikazuju bitna svojstva proizvoda,
kao i potronju resursa neophodnih za rad proizvoda.
Oznaka energetske efikasnosti mora imati propisan izgled i biti postavljena na
propisan nain, u skladu sa ovim zakonom.
Obaveze proizvoaa i isporuioca
lan 39.
Proizvoa je duan da, pre stavljanja na trite proizvoda iz lana 37. stav 1.
ovog zakona, o svom troku, izradi listu sa podacima, oznaku energetske efikasnosti
i tehniku dokumentaciju, koja je dovoljna da se omogui uvid u tanost informacija
sadranih u listi sa podacima i oznaci energetske efikasnosti.
Proizvoa iz stava 1. ovog lana odgovoran je za tanost oznake energetske
efikasnosti i liste sa podacima koje isporuuje.
Isporuilac proizvoda iz lana 37. stav 1. ovog zakona duan je da:
1) obezbedi listu sa podacima i oznaku energetske efikasnosti, u skladu sa
ovim zakonom;
2) dostavi listu sa podacima i oznaku energetske efikasnosti uz proizvod ili
na zahtev prodavca, odmah i besplatno;
3)

obezbedi tehniku dokumentaciju iz stava 1. ovog lana;

4) listu sa podacima o proizvodu uini dostupnom u brouri ili drugom

tampanom materijalu koji prati proizvod;
5) obezbedi da tehniki prirunici proizvoaa i promotivni materijali o
proizvodima iz lana 37. stav 1. ovog zakona u kojima se opisuju specifini tehniki
parametri proizvoda, bilo da su u tampanom obliku ili prikazani u vizuelnim
medijima, kupcima prue potrebne informacije o potronji energije i klasi energetske
efikasnosti proizvoda, na srpskom jeziku.
Isporuilac iz stava 3. ovog lana ne moe osporavati objavljivanje
informacija koje daje u oznakama energetske efikasnosti i listama sa podacima.
Obaveze prodavca
lan 40.
Prodavac je duan da:
1) kada izlae proizvod iz lana 37. stav 1. ovog zakona postavi oznaku
energetske efikasnosti na nain i mesto, propisano u skladu sa ovim zakonom, bez
korienja drugih oznaka, simbola i opisa koji mogu da izazovu zabludu kod
potroaa;
2) potroaima stavi na raspolaganje listu sa podacima uz uputstvo ili drugu
literaturu koja prati proizvod.
U sluaju prodaje ili iznajmljivanja proizvoda iz lana 37. stav 1. ovog zakona
preko interneta, kataloga, telemarketinga ili na drugi slian nain prodaje na daljinu,

- 19 prodavac je duan da kupcu, pre kupovine proizvoda, prui informacije navedene u

oznaci energetske efikasnosti i listi sa podacima o proizvodu.
Pri oglaavanju odreenog modela proizvoda iz lana 37. stav 1. ovog
zakona prodavac, odnosno isporuilac je duan da pri navoenju informacija o
potronji energije ili cene navede i klasu energetske efikasnosti.
Svi tehniki promotivni materijali o proizvodima iz lana 37. stav 1. ovog
zakona u kojima se opisuju specifini tehniki parametri proizvoda, kao to su
tehniki prirunici i broure proizvoaa bilo da su u tampanom ili elektronskom
obliku treba da sadre informacije o potronji energije i/ili klasi energetske efikasnosti
i moraju biti na srpskom jeziku.
Ovlaenja ministra
lan 41.
Ministar, za proizvode iz lana 37. stav 1. ovog zakona, propisuje:
1)

definiciju tipa proizvoda;

2) nain oznaavanja,
efikasnosti;
3)

oblik,

izgled

sadrinu

oznake

energetske

oblik i sadraj liste sa podacima o proizvodu, za svaki tip proizvoda;

4) podatke koje mora obavezno da sadri tehnika dokumentacija, da bi se

omoguila ocena tanosti informacija sadranih na oznaci i listi sa podacima o
proizvodu;
5)

metodologiju odreivanja klase njihove energetske efikasnosti;

6) standarde i metode merenja koji se primenjuju za dobijanje informacija

sadranih na oznaci i u listi sa podacima;
7) mesto na koje se oznaka postavlja na izloeni proizvod i nain na koji se
oznake i/ili informacije pruaju potroaima kada proizvode kupuju ili iznajmljuju
preko interneta, kataloga, telemarketinga ili na drugi slian nain prodaje na daljinu;
8)

specifian sadraj oznake kod reklamiranja, ako je to predvieno;

9)

period trajanja klasifikacije oznake;

10)

nivo tanosti za navode na oznaci i u listama sa podacima.

Eko-dizajn
lan 42.

Proizvodi se mogu staviti na trite i upotrebu samo ako ispunjavaju zahteve

eko-dizajna utvrene tehnikim propisom, ako je njihova usklaenost utvrena u
propisanom postupku i ako su oznaeni u skladu sa propisom koji se odnosi na tu
grupu proizvoda.
Pre stavljanja proizvoda na trite i upotrebu oznaka usaglaenosti stavlja se
na proizvod kada je proizvoa ili njegov zastupnik obezbedio i dao deklaraciju o
usaglaenosti proizvoda.
Deklaracija o usaglaenosti moe da se odnosi na jedan ili vie proizvoda.
Proizvoa je duan da saini tehniku dokumentaciju na osnovu koje se
moe utvrditi usaglaenost proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, pri emu moe
izabrati jedan od propisanih postupaka za utvrivanje usaglaenosti.

- 20 Proizvoa je duan da, posle stavljanja na trite i upotrebu proizvoda uva

relevantnu dokumentaciju o sprovedenom postupku utvrivanja usaglaenosti
proizvoda i izdatim deklaracijama o usaglaenosti i ini dostupnom inspekcijskoj
kontroli za period od 10 godina od kada je proizvod poslednji put proizveden.
U odsustvu proizvoaa ili njegovog zastupnika uvoznik iz stava 1. ovog
lana ini dostupnom i uva deklaraciju o usaglaenosti proizvoda i tehniku
dokumentaciju.
Relevantni dokumenti iz st. 3. i 4. ovog lana dostavljaju se na zahtev
inspekcije u roku od 10 dana od prijema zahteva.
Proizvodi koji imaju eko-oznaku, u skladu sa propisom kojim je ureeno ekooznaavanje, smatraju se proizvodima koji su usaglaeni sa zahtevima eko-dizajna.
Ministar propisuje zahteve eko-dizajna iz stava 1. ovog lana, postupak
utvrivanja usklaenosti proizvoda sa zahtevima eko-dizajna, nain oznaavanja
proizvoda, sadrinu deklaracije o usaglaenosti i druge uslove kojima se obezbeuje
primena zahteva eko-dizajna proizvoda.
Ministar donosi tehnike propise kojima se propisuju tehniki zahtevi za
pojedine vrste ili grupe proizvoda.
2. Energetska efikasnost objekata, odnosno delova objekata
Obaveza sprovoenja energetskog pregleda
lan 43.
Obavezi sprovoenja energetskog pregleda podleu:
1) objekti koje koriste obveznici sistema iz lana 16. taka 4) ovog zakona,
sa korisnom povrinom veom od 500 m2;
2)
razreda;

objekti, odnosno delovi objekta koji su svrstani u jedan od energetskih

3) objekti i delovi objekta u sluaju promene namene, promene vlasnika ili

ako su namenjene za izdavanje.
Vlasnici objekata, odnosno delova objekata iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana
duni su da izvre energetski pregled najmanje jednom u 10 godina.
Investitor, prodavac ili zakupodavac izgraenog objekta ili dela objekta koja
ima izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu objekta, duan je:
1) da pre kupoprodaje, odnosno zakupa objekta, odnosno dela objekta,
stavi na uvid potencijalnom kupcu, odnosno zakupcu, izvetaj o sprovedenom
energetskom pregledu, koji ne moe biti stariji od 10 godina;
2) da pri prodaji objekta, odnosno dela objekta ili izdavanju istog u zakup,
zakljuenjem ugovora o kupoprodaji, odnosno zakupu objekta ili dela objekta, preda
kupcu ili zakupcu izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu koji ne moe biti
stariji od 10 godina.
Prilikom oglaavanja prodaje ili izdavanja objekta ili dela objekta u javnim
medijima, oglas sadri i informaciju o njegovoj energetskoj efikasnosti.

- 21 Obaveze investitora
lan 44.
Investitor je duan da grejnu instalaciju svakog novoizgraenog objekta,
predvienog za prikljuenje na sistem daljinskog grejanja ili centralizovani sistem
snabdevanja toplotnom energijom opremi ureajima za regulaciju i/ili merenje
predate toplotne energije, i to:
1)
objektu;
2)

ureajima za regulaciju i ureajima za merenje predate toplotne energije

ureajima za merenje predate toplotne energije za svaki deo objekta;

3) ureajima za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije za svako

grejno telo grejne instalacije.
Trokove opreme sistema iz stava 1. ovog lana snosi investitor.
Svi ugraeni ureaji za merenje predate toplotne energije moraju prethodno
biti overeni od strane ovlaenog tela, odnosno Direkcije za mere i dragocene
metale, u skladu sa propisom kojim se ureuju merila toplotne energije.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i na sisteme za daljinsko i
centralizovano hlaenje objekata.

V. MINIMALNI ZAHTEVI ENERGETSKE EFIKASNOSTI U

PROIZVODNJI, PRENOSU I DISTRIBUCIJI ELEKTRINE I TOPLOTNE
ENERGIJE, TRANSPORTU I DISTRIBUCIJI PRIRODNOG GASA
1. Elektrina i toplotna energija
Minimalni zahtevi energetske efikasnosti
lan 45.
Nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije,
kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, odnosno
sistemi za prenos elektrine energije, odnosno sistemi za distribuciju elektrine i
toplotne energije, kao i sistemi za transport i distribuciju prirodnog gasa moraju da
ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu njihove energetske efikasnosti, a u
zavisnosti od vrste i snage tih postrojenja, odnosno veliine sistema (minimalni
stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju, minimalni stepen korisnosti sistema za
prenos i distribuciju i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje
integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.
Vlada, na predlog Ministra blie propisuje minimalne zahteve energetske
efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja i sistemi iz
stava 1. ovog lana.
Elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja
lan 46.
Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili
rekonstrukciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije,
kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije,
sagorevanjem fosilnih goriva, odnosno iz obnovljivih izvora energije, podnosilac
zahteva je duan da priloi elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, pri emu
elaborat postrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije mora da sadri i

- 22 tehno-ekonomsku analizu poveanja energetskog stepena korisnosti postrojenja koji

bi se ostvario korienjem kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije.
Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili
rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za prenos elektrine energije, sistema
za transport i distribuciju prirodnog gasa, investitor je duan da kao sastavni deo
tehnike dokumentacije priloi i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za prenos
energije, kojim se dokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj
energetskoj efikasnosti sistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tih
sistema biti vei od ili jednak vrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2.
ovog zakona.
Uz zahtev za dobijanje graevinske dozvole za izgradnju novih ili
rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za distribuciju elektrine, odnosno
toplotne energije, investitor je duan da kao sastavni deo tehnike dokumentacije
priloi i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za distribuciju energije, kojim se
dokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti
sistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tih sistema biti vei od ili jednak
vrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovog zakona.
Elaborat o energetskoj efikasnosti moe da izrauje lice koje ima licencu za
projektovanje energetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast
planiranja i izgradnje.
Ministar blie propisuje sadrinu elaborata o energetskoj efikasnosti
postrojenja za proizvodnju toplotne ili elektrine energije, kao i postrojenja za
kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, sistema ili delova sistema za
prenos, distribuciju elektrine, odnosno toplotne energije, odnosno transport i
distribuciju prirodnog gasa.
2. Merenje i obraun potronje energije
Tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja
lan 47.
Nadleni organi jedinica lokalne samouprave duni su da u tarifni sistem za
usluge daljinskog grejanja, ukljue kao jedan od elemenata za obraun cene usluge
grejanja i izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu toplotne energije.
Nadleni organi jedinica lokalne samouprave duni su da kupce toplotne
energije obaveste o poetku primene tarifnog sistema iz stava 1. ovog lana i na
jasan i razumljiv nain kupcu obrazloe metodologiju formiranja cene usluge
grejanja.
Cena tarifnih elemenata
lan 48.
U odreivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za
distribuciju toplotne energije ne mogu se koristiti vrednosti gubitaka ako su vee od
vrednosti maksimalnih gubitaka utvrenih aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovog
zakona.
U odreivanju tarifa za prenos, odnosno transport i distribuciju elektrine
energije i prirodnog gasa mogu se koristiti samo vrednosti gubitaka u skladu sa
metodologijama za odreivanje cene pristupa sistemima za prenos i distribuciju, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast energetike.

- 23 Ako su gubici u mreama vei od gubitaka koji bi ostvario efikasniji i

strukturno uporedivi operator prenosnog, odnosno distributivnog sistema, operatori
sistema su duni da uz zahtev za odobrenje cena pristupa mreama dostave Agenciji
za energetiku i plan smanjenja gubitaka.
U odreivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za
prenos, odnosno transport i distribuciju energije iz st. 1. i 2. ovog lana nadleni
organi preduzimaju mere kojima se spreava podsticanje nepotrebnog poveavanja
koliine distribuirane, odnosno prenesene energije.
Podaci o isporuenoj energiji
lan 49.
Operatori prenosnog i distributivnog sistema elektrine energije, operator
transportnog i distributivnog sistema prirodnog gasa, distributeri toplotne energije i
privredna drutva u maloprodaji energije, obavezni su da na zahtev Ministarstva, koji
se ne moe postaviti ee od jednom godinje, na propisanom obrascu dostave
objedinjene statistike podatke o energiji isporuenoj kupcima energije, a koji osim
trenutnih i podataka iz ranijeg perioda o ukupnoj krajnjoj potronji energije, mogu da
ukljue i dinamiku potronje energije, profile optereenja, potronju po postojeim
kategorijama, grupama i geografskim lokacijama potroaa.
Lica iz stava 1. ovog lana obavezna su da na zahtev Ministarstva, u cilju
uspostavljanja i praenja sistema energetskog menadmenta dostave podatke o
potroaima energije koji koriste vie energije od koliine, u skladu sa propisom iz
lana 17. stav 1. ovog zakona.
Ministar propisuje obrazac na kome se dostavljaju objedinjeni statistiki
podaci o isporuenoj energiji iz stava 1. ovog lana.
Obaveze operatora distributivnog sistema elektrine energije
lan 50.
Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju elektrine
energije duna su da u meri u kojoj je to tehniki mogue, finansijski opravdano i
proporcionalno u odnosu na potencijalne utede energije postojeim krajnjim
kupcima, obezbede ugradnju ureaja za merenje predate koliine elektrine energije,
koji prua podatke o stvarno predatoj koliini elektrine energije i tanom vremenu
predaje elektrine energije.
Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju, odnosno
snabdevanje krajnjih kupaca elektrine energije duna su da uslugu obraunavaju
uzimajui naroito u obzir izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu elektrine
energije.
Obaveze distributera toplotne energije
lan 51.
Javna komunalna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju
toplotne energije duna su da:
1) definiu sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije za
projektovanje, ugradnju i rekonstrukciju termotehnikih instalacija, a naroito
postavljanje ureaja:
(1) za regulaciju predaje toplotne energije i ureaja za merenje predate
toplotne energije za objekat,

- 24 (2) za merenje predate toplotne energije za svaki deo objekta,

(3) za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom
pojedinom grejnom telu;
2) prilikom uspostavljanja novog prikljuka, u smislu povezivanja zgrade na
daljinski sistem grejanja:
(1) na delu instalacije distributivnog sistema, a neposredno ispred mesta
povezivanja sa unutranjim grejnim instalacijama zgrade, ugrade,
- ureaj za merenje predate koliine toplotne energije, koji obezbeuje
tane podatke o stvarno predatoj koliini toplotne energije i tano vreme predaje
toplotne energije zgradi,
-

ureaj za automatsku regulaciju predaje toplotne energije zgradi;

(2) izvre kontrolu ispravnosti svih ve ugraenih mernih ureaja za merenje

predate toplotne energije zgradi;
3) za zgrade ve prikljuene na sistem daljinskog grejanja, koje se
toplotnom energijom snabdevaju iz toplotno predajne stanice, neposredno ispred
mesta povezivanja sa unutranjim grejnim instalacijama zgrade:
(1) ugrade ureaj za merenje predate koliine toplotne energije, koji
obezbeuje tane podatke o stvarno predatoj toplotnoj energiji i tano vreme predaje
toplotne energije zgradi,
(2) ugrade ureaj za automatsku regulaciju predate toplotne energije zgradi,
(3) vre redovnu kontrolu ispravnosti ugraenih ureaja za merenje predate
toplotne energije zgradi i o tome vode evidenciju;
4) za objekte ve prikljuene na sistem daljinskog grejanja, na zahtev
vlasnika objekta, odnosno dela objekta, koja je jedno merno mesto:
(1) obezbede ponudu da, ako tehnike mogunosti to dozvoljavaju i ako je to
ekonomski isplativo, grejnu instalaciju, po konkurentnim cenama, opreme ureajima
za merenje predate toplotne energije, koji obezbeuju tane podatke o stvarno
predatoj koliini toplotne energije za svaki deo objekta, kao i ureajima za
kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu,
(2) izvre tehniki prijem objekta sa ugraenim ureajima za merenje
koliine predate toplotne energije za svaki deo objekta, a koju su ugradila druga
privredna drutva, odnosno pravna lica, pod uslovom da su ispunjeni tehniki uslovi,
u skladu sa zakonom;
5) primene tarifni sistem iz lana 47. stav 1. ovog zakona, u roku koji
propie nadleni organ jedinice lokalne samouprave, koji ne moe biti dui od 18
meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Trokove nabavke i ugradnje ureaja iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana snosi
investitor, a iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana snosi vlasnik objekta, odnosno dela
objekta.
Pravo vlasnitva, obaveza odravanja i servisiranja ureaja za merenje
predate toplotne energije svakom delu objekta i kontrolisanu regulaciju predaje
toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu i drugi imovinsko-pravni odnosi
reguliu se posebnim ugovorom koji se zakljuuje izmeu vlasnika dela objekta i
javnog preduzea ili privrednog drutva koje vri distribuciju toplotne energije.
Ministar propisuje uslove iz stava 1. taka 4) podtaka (1) ovog lana, pod
kojima bi opremanje grejne instalacije mernim ureajima bilo tehniki neizvodljivo ili u

- 25 odnosu na dugorono procenjenu utedu energije nije ekonomski isplativo kao i vrstu
objekata na koje se primenjuju obaveze iz l. 43. i 44. ovog zakona.
Obaveze operatora transportnog, odnosno distributivnog
sistema prirodnog gasa
lan 52.
Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre isporuku prirodnog
gasa, duna su da u meri u kojoj je to tehniki mogue, finansijski opravdano i
proporcionalno u odnosu na potencijalne utede energije, krajnjim kupcima
obezbede ugradnju ureaja za tano merenje predate koliine prirodnog gasa koji
prua podatke o tanom vremenu predaje prirodnog gasa.
Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju odnosno
snabdevanje krajnjih kupaca prirodnog gasa duna su da uslugu obraunavaju,
uzimajui naroito u obzir izmerenu, odnosno stvarno predatu koliinu prirodnog
gasa.
Informisanje kupca
lan 53.
Javna preduzea i druga privredna drutva koja vre distribuciju i
snabdevanje elektrine i toplotne energije duna su da jednom meseno uz ili na
raunu za isporuenu energiju informiu kupca o: koliini energije koju je kupac
preuzeo tokom prethodnog meseca, prosenoj ceni energije za tog kupca u tom
mesecu, cenama po elementima za obraun utroene energije, ukupno preuzetoj
koliini energije i mesenoj potronji energije tokom 12 prethodnih meseci, odnosu
preuzetih koliina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine,
odnosu koliine energije koju je on preuzeo i prosene koliine energije koju
preuzimaju kupci iste kategorije, nainima da kupci dobiju informacije o dostupnim
merama poboljanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupci mogu da
preduzmu u cilju utede energije, kao i o drugim podacima koji mogu biti od znaaja
za racionalno korienje.
Obaveza informisanja kupaca toplotne energije iz stava 1. ovog lana
primenjuje se na period grejne sezone.
Obaveza iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuje i na isporuku i
snabdevanje prirodnog gasa.
3. Kontrola sistema za grejanje i kotlova
Obaveza kontrole rada kotlova, odnosno loita
lan 54.
Vlasnici kotlova, kao i zakupci ili korisnici kotlova po drugom pravnom
osnovu, odnosno drugih loita toplotne snage vee od 20 kW duni su da obezbede
sprovoenje redovne kontrole procesa sagorevanja u tim kotlovima, odnosno
loitima u cilju utvrivanja stepena korisnosti kotla, odnosno drugih loita, kao i da
preduzimaju mere sa ciljem dostizanja vrednosti propisanih veliina stanja procesa
sagorevanja.
Vlasnici kotlova ili korisnici kotlova po drugom pravnom osnovu iji kotlovi
predstavljaju sastavni deo sistema za grejanje objekta odnosno dela objekta, duni
su da istovremeno sa kontrolom rada kotla sprovedu i kontrolu sistema za grejanje
radi utvrivanja finansijsko isplativih mera poveanja njegove efikasnosti.

- 26 Kontrolu rada kotla, odnosno loita iz st. 1. i 2. ovog lana obavljaju

ovlaena lica koja ispunjavaju uslove u pogledu kadrova i opreme za obavljanje
kontrole.
Ministar blie propisuje:
1) sadrinu, nain i rokove vrenja kontrole rada kotlova odnosno drugih
loita, ukljuujui sistem za grejanje objekta, odnosno pojedinih delova sistema za
grejanje; granine vrednosti veliina stanja procesa sagorevanja, rokove i mere za
dostizanje tih vrednosti prema instalisanom kapacitetu kotlova, odnosno loita;
sadraj izvetaja o izvrenoj kontroli i nain evidentiranja podataka dobijenih
merenjima;
2) uslove koje moraju da ispunjavaju ovlaena pravna lica za kontrolu
kotlova, odnosno drugih loita, ukljuujui sistem za grejanje objekta, odnosno dela
objekta.
Ministar reenjem utvruje ispunjenost uslova za kontrolu rada kotlova,
odnosno loita.
Reenje iz stava 5. ovog lana Ministar donosi u roku od 60 dana od dana
podnoenja zahteva za ovlaivanje, ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom
i drugim propisima.
Reenje iz stava 5. ovog lana izdaje se na period od etiri godine i moe se
produiti za isti period, ako je ovlaeno pravno lice podnelo zahtev i ispunjava
uslove koji se zahtevaju za izdavanje reenja.
Ako jedan ili vie uslova na osnovu kojih je doneto reenje o ovlaivanju
prestane da postoji, Ministar donosi reenje o oduzimanju ovlaenja.
Reenja iz st. 5. i 8. ovog lana objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
4. Kontrola sistema za klimatizaciju
Obaveza kontrole rada sistema za klimatizaciju
lan 55.
Vlasnik objekta ili dela objekta u kojem je ugraen sistem za klimatizaciju,
nominalne rashladne snage vee od 12 kW duan je da obezbedi sprovoenje
redovnih kontrola tog sistema.
Kontrolu rada sistema iz stava 1. ovog lana obavlja ovlaeno lice.
Na postupak i nain ovlaivanja lica iz stava 2. ovog lana shodno se
primenjuju odredbe lana 54. ovog zakona.
Ministar blie propisuje:
1) sadrinu, nain i rokove kontrole sistema za klimatizaciju, sadrinu
izvetaja o izvrenoj kontroli i nain evidentiranja podataka dobijenih merenjima;
2) uslove koje moraju ispuniti lica da bi obavljala kontrolu sistema
klimatizacije.
Dostavljanje izvetaja
lan 56.
Izvetaje iz l. 54. i 55. ovog zakona ovlaena pravna lica dostavljaju
obvezniku kontrole iz l. 54. i 55. ovog zakona u roku od 15 dana.

- 27 Izvetaje iz stava 1. ovog lana ovlaena pravna lica dostavljaju Ministarstvu

u roku od 30 dana od dana sprovedene kontrole.

VI. FINANSIRANJE, PODSTICAJNE I DRUGE MERE EFIKASNOG

KORIENJA ENERGIJE
1. Finansiranje efikasnog korienja energije
lan 57.
Poslovi u oblasti efikasnog korienja energije koji se finansiraju ili
sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom, jesu poslovi koji se odnose na izradu
projekata i programa, kao i realizaciju aktivnosti, a naroito za:
1) primenu tehnikih mera u cilju efikasnog korienja energije u sektorima
proizvodnje, prenosa, distribucije i potronje energije;
2) podsticanje razvoja sistema energetskog menadmenta za subjekte koji
nisu obveznici sistema;
3) promovisanje i sprovoenje energetskih pregleda objekata, proizvodnih
procesa i usluga;
4) izgradnju sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine
energije ako su ispunjeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti postrojenja,
propisani u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast energetike, a investitor
toplotnu i elektrinu energiju koristi iskljuivo za sopstvene potrebe;
5)

podsticanje razvoja energetskih usluga na tritu Republike Srbije;

6) podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektrine

i toplotne energije za sopstvene potrebe;
7)

ostale aktivnosti koje za cilj imaju efikasnije korienje energije.

Sredstva za finansiranje
lan 58.

Sredstva za finansiranje poslova iz lana 57. ovog zakona obezbeuju se iz:

1)

budeta Republike Srbije;

2)

budeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;

3)

fondova Evropske unije i drugih meunarodnih fondova;

4) donacija, poklona, priloga, pomoi i slino za poveanje kapaciteta za

implementaciju zakona;
5)

kredita meunarodnih finansijskih institucija;

6)

drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti samo za namene odreene

ovim zakonom.
Budetski fond za unapreenje energetske efikasnosti
lan 59.
Budetski fond za unapreenje energetske efikasnosti Republike Srbije (u
daljem tekstu: Budetski fond) osniva se radi evidentiranja sredstava namenjenih

- 28 finansiranju poslova efikasnog korienja energije koji se finansiraju u skladu sa ovim

zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Budetski fond se osniva na neodreeno vreme, u skladu sa zakonom kojim
se ureuje budetski sistem.
Budetskim fondom upravlja Ministarstvo.
Prihodi Budetskog fonda
lan 60.
Sredstva za finansiranje Budetskog fonda obezbeuju se:
1)

iz aproprijacija u budetu Republike Srbije za tekuu godinu;

2)

donacija i kredita.

Vlada donosi godinji program finansiranja aktivnosti i mera unapreenja

energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom, Programom ostvarivanja Strategije,
Akcionim planom i drugim aktima i propisima iz oblasti efikasnog korienja energije,
ugovorima, kao i meunarodnim ugovorima iji je potpisnik Republika Srbija.
Raspodela sredstava
lan 61.
Sredstva Budetskog fonda daju se korisnicima sredstava Budetskog fonda
u svrhu finansiranja efikasnog korienja energije iz lana 57. ovog zakona, a na
osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo.
Sredstva Budetskog fonda dostupna su pravnim i fizikim licima sa seditem
na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu
javnog konkursa
U sluajevima kada se finansiranje usluga po ugovoru o finansiranju od tree
strane iz lana 5. taka 44) ovog zakona, vri sredstvima Budetskog fonda, sredstva
se dodeljuju po postupku i kriterijumima propisanim zakonom kojim se ureuju javne
nabavke.
Uz zahtev za dobijanje sredstava Budetskog fonda, shodno lanu 58. ovog
zakona, za finansiranje investicionih projekata unapreenja energetske efikasnosti
postojeih objekata, tehnolokog procesa ili usluge, prilae se izvetaj o izvrenom
energetskom pregledu, odnosno elaborat o energetskoj efikasnosti novih objekata, u
skladu sa zakonom.
U roku od 12 meseci po zavretku projekta za koji su odobrena sredstva
Budetskog fonda iz stava 4. ovog lana, korisnici istih su duni da sprovedu nov
energetski pregled objekta, tehnolokog procesa ili usluga i Budetskom fondu
dostave nov izvetaj o izvrenom energetskom pregledu, kojim se izvetava o
ostvarenoj utedi energije i smanjenju gasova sa efektom staklene bate.
Trokovi izvrenog energetskog pregleda iz stava 5. ovog lana padaju na
teret podnosioca zahteva za dobijanje sredstava Budetskog fonda.
Ministar propisuje kriterijume pod kojima korisnici sredstava mogu biti izuzeti
od obaveze vrenja energetskog pregleda iz st. 4. i 5. ovog lana.
Ministar propisuje blie uslove za raspodelu i korienje sredstava
Budetskog fonda, nain raspodele tih sredstava, kao i nain praenja namenskog
korienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza.

- 29 Korienje sredstava
lan 62.
Korienje sredstava iz Budetskog fonda vri se u skladu sa godinjim
programom iz lana 60. stav 2. ovog zakona.
Korisnik sredstava Budetskog fonda duan je da dodeljena sredstva koristi
namenski, na nain i u rokovima utvrenim ugovorom o korienju sredstava.
Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na nain i za svrhu
utvrenu ugovorom, duan je da nenamenski utroena sredstva vrati Budetskom
fondu, a za tetu nanesenu Budetskom fondu odgovara na nain utvren ugovorom
o korienju sredstava i zakonom.
Finansiranje na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave
lan 63.
Nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave svojim
aktom moe utvrditi posebne finansijske i druge podsticaje, osnivanje budetskih
fondova kao i korienje sredstava iz postojeih sopstvenih fondova za realizaciju
projekata i drugih aktivnosti za efikasno korienje energije na svojoj teritoriji, u
skladu sa zakonom i propisima koji reguliu rad ovih organa.
O svojim aktivnostima u smislu stava 1. ovog lana, nadleni organ
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave duan je da u cilju voenja
nacionalne evidencije obavesti Ministarstvo i na zahtev Ministra dostavi informacije o
sprovedenim aktivnostima.
2. Poreske, carinske i druge olakice
lan 64.
Za pravna i fizika lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u
promet proizvode koji doprinose efikasnijem korienju energije mogu se utvrditi
poreske, carinske i druge olakice, pod uslovima i u skladu sa zakonom i drugim
propisima kojima se ureuju porezi, carine i druge dabine.
3. Obnovljivi izvori energije
lan 65.
Merom efikasnog korienja energije, u smislu ovog zakona, smatra se i
proizvodnja elektrine odnosno toplotne energije korienjem obnovljivih izvora
energije, pod uslovom da se proizvedena elektrina, odnosno toplotna energija koristi
za sopstvene potrebe objekta.
4. Energetska usluga
Uslovi za pruanje energetske usluge
lan 66.
Energetsku uslugu prua pravno lice i preduzetnik (ESCO) na osnovu
ugovora o energetskoj usluzi.

- 30 Energetska usluga moe obuhvatiti i energetski pregled, projektovanje,

graenje, rekonstrukciju, energetsku sanaciju, odravanje objekata, kao i upravljanje
i nadzor nad korienjem energije.
Pravo na obavljanje delatnosti energetskog pregleda, projektovanja,
graenja, rekonstrukcije, adaptacije, sanacije i odravanja objekta koji je predmet
ugovora o energetskoj usluzi ostvaruje se po ovom zakonu i posebnim propisima.
Ministarstvo preduzima aktivnosti na promociji razvoja energetskih usluga na
tritu Republike Srbije.
Izvrilac i obim energetske usluge
lan 67.
Ugovor o energetskoj usluzi je ugovor koji se, saglasnou volja, zakljuuje
izmeu korisnika energetske usluge (u daljem tekstu: korisnik) i izvrioca energetskih
usluga (ESCO) - (u daljem tekstu: izvrilac) za primenu pojedinih mera poboljanja
energetske efikasnosti.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sainjava se u pisanoj formi i naroito sadri
odredbe o:
1)

naruiocu energetskih usluga;

2)

izvriocu energetskih usluga;

3)

treoj strani ako ona uestvuje u finansiranju energetskih usluga;

4)

ugovornom objektu ili objektima;

5)

kriterijumima uinka;

6)

referentnom periodu u odnosu na koji se rauna uteda energije;

7)

potronji energije u referentnom periodu;

8) merama za poboljanje energetske efikasnosti, ugovorenim utedama

energije i postupcima za utvrivanje uteda energije;
9)

nainu finansiranja mera za poboljanje energetske efikasnosti;

10)

nainu odreivanja i plaanja nadoknade za pruanje energetske usluge;

11)

vreme na koje se ugovor zakljuuje;

12)

drugim pravima i obavezama ugovornih strana.

Sredstva za izvoenje energetskih usluga obezbeuje izvrilac, u celosti ili

delimino, iz vlastitih izvora ili od treih lica.
Visina trokova izvrioca, odnosno vrednost ulaganja za uvedene mere
poboljanja energetske efikasnosti odreuju se i plaaju izvriocu prema ugovorom
odreenom nivou poboljanja energetske efikasnosti.
Trokovi izvrioca i vrednost ulaganja u primenu mera poboljanja energetske
efikasnosti iz stava 4. ovog lana plaaju se odnosno vraaju izvriocu iz uteda u
trokovima za energiju ostvarenih u referentnom periodu iz stava 2. taka 7) ovog
lana.
Izvrilac energetskih usluga, odnosno trea strana snosi, u potpunosti ili
delom, finansijski, tehniki i komercijalni rizik realizacije energetske usluge.
Prava i obaveze ugovornih strana iz stava 1. ovog lana odreuju se i vre u
skladu sa zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, ako ovim zakonom nije
drugaije propisano.

- 31 Ministar propisuje oblik i strukturu modela ugovora za pojedine vrste

energetskih usluga koje se vre u smislu st. 1. i 2. ovog lana kada se finansiraju
sredstvima Budetskog fonda, ili kada su korisnici iz javnog sektora.
5. Obaveze javnog sektora
lan 68.
Svi organi i institucije javnog sektora, ukljuujui javna preduzea, duni su
da preduzimaju mere za poboljanje energetske efikasnosti u objektima koje oni
koriste odnosno, u okviru obavljanja svojih delatnosti, sprovodei pre svega
ekonomski opravdane mere koje stvaraju najvee energetske utede u najkraem
vremenskom periodu.
Mere poboljanja energetske efikasnosti za organe, organizacije i slube iz
stava 1. ovog lana, pored aktivnosti usmerenih na poveanje efikasnog korienja
energije, obuhvataju i upoznavanje zaposlenih sa merama efikasnog korienja
energije i nainima njihove primene i uspostavljanje i primenu kriterijuma efikasnog
korienja energije pri nabavci roba i usluga.
Minimalni zahtevi u postupku javne nabavke dobara, usluga i
radova
lan 69.
Naruioci javne nabavke u postupku javne nabavke dobara, usluga i radova
utvreni zakonom kojim se ureuju uslovi, nain i postupak javnih nabavki, duni su
da u postupku javne nabavke uzimaju u obzir aspekte energetske efikasnosti kroz
tehniku specifikaciju dobara, usluga i radova i/ili kroz kriterijume za izbor
najpovoljnijeg ponuaa dobara, usluga i radova.
Naruioci javne nabavke u postupku javne nabavke dobara, usluga i radova
iz stava 1. ovog lana duni su da, prilikom izrade konkursne dokumentacije uzimaju
u obzir i energetsku efikasnost dobara, usluga i radova.
Ministar propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u
postupku javne nabavke dobara, usluga i radova.
Kriterijumi kod kupovine ili zakupa objekata
lan 70.
Prilikom kupovine ili zakupa objekta ili delova objekta za potrebe organa,
organizacija i javnih preduzea iz lana 68. stav 1. ovog zakona kao kriterijum za
odluivanje kupac mora da uzme u obzir i energetsku efikasnost objekata ili dela
objekta.
6. Energetska efikasnost u sektoru prevoza
lan 71.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave sa vie od 20.000 stanovnika
duan je da donese program unapreenja energetske efikasnosti u prevozu na
period od tri godine.
Program iz stava 1. ovog lana dostavlja se Ministarstvu.
Izvetaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog lana podnosi se Ministarstvu
najkasnije 30 dana po isteku perioda na koji je program donet.

- 32 Program unapreenja energetske efikasnosti

lan 72.
Program unapreenja energetske efikasnosti u prevozu sadri naroito:
1)

analizu postojeeg stanja energetske efikasnosti u transportu;

2)

ciljeve unapreenja energetske efikasnosti;

3) predlog organizacionih, tehnikih, promotivnih i drugih mera za

unapreenje energetske efikasnosti u transportu sa procenom utede energije i
smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bate;
4) primenu obnovljivih izvora energije (biodizel i drugo) u gradskom i
prigradskom prevozu;
5) dinamiku i trokove za realizaciju predloenih mera za unapreenje
energetske efikasnosti u transportu.
Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove saobraaja propisuje
sadrinu programa unapreenja energetske efikasnosti u prevozu.
Utvrivanje i praenje indikatora potronje energije u drumskom
saobraaju
lan 73.
Pravna lica koja obavljaju obavezne tehnike preglede motornih vozila u
skladu sa zakonom duna su da podatke koji omoguavaju utvrivanje i praenje
indikatora potronje energije u drumskom saobraaju dostave jednom godinje
Agenciji za bezbednost saobraaja.
Agencija za bezbednost saobraaja na osnovu prikupljenih podataka iz stava
1. ovog lana vodi bazu tih podataka.
Agencija za bezbednost saobraaja dostavlja jednom godinje Ministarstvu
izvetaj sa podacima iz stava 2. ovog lana, na propisanom obrascu.
Agencija za bezbednost saobraaja, na zahtev jedinice lokalne samouprave,
dostavlja relevantne podatke za izradu programa unapreenja energetske efikasnosti
u prevozu.
Ministar propisuje obim i vrstu podataka koji se prikupljaju iz obaveznih
tehnikih pregleda motornih vozila, kao i sadrinu i obrazac izvetaja koji
omoguavaju utvrivanje i praenje indikatora potronje energije u prevozu.

VII. NADZOR
1. Nadzor nad sprovoenjem zakona
lan 74.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri Ministarstvo.
Nadzor obuhvata nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa
donetih na osnovu ovog zakona koji se odnose na sistem energetskog
menadmenta, vrenje energetskog pregleda, oznaavanje energetske efikasnosti i
ispunjavanja minimalnih zahteva energetske efikasnosti.

- 33 Inspekcijski nadzor
lan 75.
Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa
donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo preko elektroenergetskog
inspektora i inspektora opreme pod pritiskom (u daljem tekstu: inspektor).
Inspekcijski nadzor koji obuhvata kontrolu tehnikih ureaja i opreme u
prometu u smislu ispunjavanja minimalnih zahteva energetske efikasnosti, odnosno
da li imaju oznake energetske efikasnosti, kao i uslove eko dizajna propisane ovim
zakonom vre trini inspektori, ija su ovlaenja i dunosti ureeni ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje oblast trgovine.
lan 76.
Inspektor vri nadzor na objektima na kojima obveznici sistema imaju pravo
vlasnitva ili zakupa.
U vrenju inspekcijskog nadzora, inspektor vri kontrolu:
1) da li obveznik sistema izvrava obaveze iz lana 17. stav 2. i lana 18.
ovog zakona;
2)

proverava kvalifikacije lica koji obavljaju poslove energetskih menadera;

3) proverava tanost i verodostojnost izvetaja o sprovoenju mera

efikasnog korienja energije koje energetski menaderi dostavljaju Ministarstvu,
ukljuujui i proveru donoenja i realizacije planova i programa iz lana 18. stav 1.
ta. 3) i 5) ovog zakona u rokovima u kojima se ti planovi i programi donose;
4) proverava da li energetske preglede sprovodi pravno lice koje u skladu
sa ovim zakonom ima obavezu vrenja istih;
5) da li je energetski pregled, odnosno energetska revizija izvrena u skladu
sa propisanom metodologijom, odnosno na propisan nain;
6) da li se izvetaj o sprovedenom energetskom pregledu, odnosno
energetskoj reviziji arhivira i uva na propisan nain;
7) da li postoji sukob interesa ovlaenog energetskog savetnika i da li se
potuje poverljivost podataka do kojih se dolazi u vrenju energetskog pregleda;
8) da li su ispunjeni minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji,
prenosu i distribuciji elektrine i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa;
9) da li su u javnom sektoru i sektoru prevoza sprovedene mere energetske
efikasnosti;
10)

vri i druge provere obveznika sistema energetskog menadmenta.

2. Ovlaenja inspektora
lan 77.

U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima ovlaenje da:

1) naloi da se utvrene nepravilnosti i nedostaci otklone u primerenom
roku koji odredi;
2)

naloi sprovoenje energetskog pregleda i energetsku reviziju; i

3)

preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.

- 34 lan 78.
Pravno ili fiziko lice kome je reenjem inspektora naloeno otklanjanje
nedostataka i nepravilnosti duno je da pismeno obavesti inspektora o otklanjanju
nedostataka i nepravilnosti u roku koji je odreen reenjem.
lan 79.
Inspektor ne moe da priprema ili da uestvuje u izradi tehnike
dokumentacije i vrenju kontrole tehnike dokumentacije za projekte poveanja
energetske efikasnosti nad kojima vri inspekcijski nadzor i da vri struni nadzor u
realizaciji projekata poveanja energetske efikasnosti nad kojima vri inspekcijski
nadzor.
lan 80.
Inspektor ne moe da priprema ili uestvuje u izradi programa i planova
energetske efikasnosti, kao i izvetaja energetskih menadera obveznika sistema
nad kojima vri inspekcijski nadzor.
lan 81.
Pravno lice, odnosno preduzetnik je duan da omogui inspektoru nesmetano
izvravanje inspekcijskog nadzora, da mu dozvoli ulazak u objekte koji su predmet
inspekcijskog nadzora, kao i da mu stavi na raspolaganje sve zahtevane podatke,
dokumenta i izvetaje potrebne za vrenje inspekcijskog nadzora.
lan 82.
Na reenje inspektora moe se izjaviti alba Ministru, u roku od 15 dana od
dana prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.

VIII. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi
lan 83.
Novanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup javno preduzee ili drugo privredno drutvo koje vri distribuciju elektrine
energije, ako ne postupi po odredbama lana 50. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
javnom preduzeu ili drugom privrednom drutvu koje vri distribuciju elektrine
energije, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.
lan 84.
Novanom kaznom od 1.000.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
prestup javno preduzee ili drugo privredno drutvo, koje vri distribuciju toplotne
energije, ako ne postupi po odredbama lana 51. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
javnom preduzeu ili drugom privrednom drutvu koje vri distribuciju toplotne
energije, novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

- 35 2. Prekraji
lan 85.
Odgovorno lice u organu dravne uprave koje ne vodi registar licenciranih
energetskih menadera i energetskih savetnika, kaznie se novanom kaznom od
25.000 do 50.000 dinara (lan 33. stav 6. i lan 35. stav 8).
Odgovorno lice u organu dravne uprave koje ne vodi bazu podataka o
izvrenim energetskim pregledima, odnosno energetskoj reviziji kaznie se
novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara (lan 20. stav 4).
lan 86.
Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda energetsku dozvolu za
izgradnju novih ili revitalizaciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ili
elektrine energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i
elektrine energije, bez, u propisanoj formi, podnetog elaborata o energetskoj
efikasnosti postrojenja, kaznie se za prekraj zatvorom do 60 dana i novanom
kaznom od 50.000 do 150.000 dinara (lan 46. stav 1).
Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda energetsku dozvolu za
izgradnju novih ili rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za prenos elektrine
energije, sistema za transport i distribuciju prirodnog gasa bez, u propisanoj formi,
podnetog elaborata o energetskoj efikasnosti sistema za prenos elektrine energije,
kojim se dokazuje da e biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj
efikasnosti sistema, odnosno da e planirani stepen korisnosti tih sistema biti vei od
ili jednak vrednosti propisanoj aktom Vlade iz lana 45. stav 2. ovog zakona, kaznie
se za prekraj zatvorom do 60 dana i novanom kaznom od 50.000 do 150.000
dinara (lan 46. stav 2).
lan 87.
Odgovorno lice u nadlenom organu koje izda graevinsku dozvolu za
izgradnju novih ili rekonstrukciju postojeih postrojenja za proizvodnju toplotne ili
elektrine energije bez, u propisanoj formi podnetog elaborata o energetskoj
efikasnosti postrojenja ili u sluaju da se elaboratom o energetskoj efikasnosti
postrojenja utvruje da postrojenje ne ispunjava minimalne zahteve energetske
efikasnosti postrojenja, odnosno netano prikae da e planirani stepen korisnosti
postrojenja biti vei ili jednak vrednosti propisanoj u aktu Vlade iz lana 45. stav 2.
ovog zakona, kaznie se za prekraj kaznom zatvora do 60 dana i novanom
kaznom od 5.000 do 150.000 dinara (lan 46. stav 3).
lan 88.
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje:
1) odbije da uestvuje u sprovoenju sistema energetskog menadmenta i
ne ispunjava propisane obaveze (l. 17. i 18);
2) pusti u promet energetske proizvode i opremu koji nemaju oznake klase
energetske efikasnosti i ako ne ispunjava propisane obaveze u skladu sa zakonom
(l. 39. i 40);
3) stavi u promet energetske proizvode koji ne ispunjavaju uslove eko
dizajna proizvoda utvrene tehnikim propisom i ako nisu oznaeni u skladu sa
propisom koji se odnosi na tu grupu proizvoda (lan 42);
4)

ne obavesti kupce energije o preuzetoj koliini energije (lan 53);

- 36 5)

ne izvri pregled kotla, odnosno drugih loita (lan 54);

6)

ne izvri pregled sistema za pripremu vazduha za klimatizaciju (lan 55).

Za prekraj iz stava 1. ta. 1) i 4 ) ovog lana kaznie se i odgovorno lice u

privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 5.000 do 150.000
dinara.
Za prekraj iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana kaznie se i odgovorno lice u
privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do
150.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana kaznie se preduzetnik
novanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Za prekraj iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana kaznie se i fiziko lice
novanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
lan 89.
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
pravno lice upisano u registar ovlaenih energetskih savetnika koje Ministarstvu ne
dostavi podatke o izvrenom pregledu, odnosno energetskoj reviziji u roku, na nain i
na propisanom obrascu (lan 20. stav 3).
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
pravno lice kao obveznik sistema, koje Ministarstvu odbije da dostavi na uvid izvetaj
o sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji (lan 27).
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj
pravno lice upisano u registar ovlaenih energetskih savetnika koje Ministarstvu
odbije da dostavi na uvid izvetaj o energetskom pregledu, odnosno energetskoj
reviziji koju je to pravno lice obavilo (lan 27).
Za prekraj iz st. 1. i 2. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom
licu, novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.
lan 90.
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj
fiziko lice kao ovlaeni energetski savetnik koje Ministarstvu odbije da dostavi na
uvid izvetaj o sprovedenom pregledu, odnosno energetskoj reviziji koju je to lice
obavilo (lan 27).
lan 91.
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj
fiziko lice kao ovlaeni energetski savetnik koje:
1) ne dostavi Ministarstvu podatke o izvrenom pregledu, odnosno
energetskoj reviziji u roku, na nain i na propisanom obrascu (lan 20. stav 3);
2) u izvetaju o sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj
reviziji iznese netane, odnosno nepotpune podatke, odnosno potpie izvetaj o
sprovedenom energetskom pregledu, odnosno energetskoj reviziji koji nije izvrio
(lan 23);
3)

da lanu izjavu da se ne nalazi u sukobu interesa (lan 26. stav 3);

4) koristi podatke do kojih doe prilikom vrenja energetskog pregleda,

odnosno energetske revizije suprotno obavezi pridravanja pravila poverljivosti (lan
28).

- 37 -

IX. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 92.
Predloge za utvrivanje ciljeva iz lana 17. stav 1. ovog zakona Ministarstvo
podnosi Vladi, radi razmatranja i odluivanja, u rokovima koji omoguavaju
nesmetano donoenje akcionih planova za energetsku efikasnost u Republici Srbiji,
po dinamici iz lana 7. ovog zakona, odnosno donoenje programa i planova
efikasnog korienja energije obveznika sistema iz lana 16. ovog zakona.
Propisi za sprovoenje ovog zakona iz l. 9 - 20, lana 42. stav 9, l. 45 - 55,
kao i iz l. 60 - 69. ovog zakona bie doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona, ako za donoenje pojedinih propisa ovim zakonom nije propisan
drugaiji rok.
Tehniki propisi iz lana 42. stav 10. i l. 72. i 73. ovog zakona bie doneti u
roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propisi za sprovoenje ovog zakona iz l. 24, 25, 31, 32, 37. i 41. ovog
zakona, bie doneti u roku od osam meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
lan 93.
Privredna drutva iz lana 16. ta. 1) - 3) radi izvravanja obaveza koje imaju
kao obveznici sistema uskladie svoje poslovanje najkasnije u roku od 12 meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaije
propisano.
Nadleni organi jedinica lokalne samouprave, nadleni organi autonomne
pokrajine i nadleni organi dravne uprave i drugi organi Republike Srbije iz lana 16.
taka 4) ovog zakona, radi izvravanja obaveza koje imaju kao obveznici sistema,
uskladie svoj rad najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaije propisano.
lan 94.
Obveznik sistema iz lana 16. ovog zakona imenuje potreban broj
energetskih menadera u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu
podzakonskog akta iz lana 18. stav 6. ovog zakona.
lan 95.
Nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da uskladi tarifni sistem
za usluge daljinskog grejanja iz lana 47. stav 1. ovog zakona u roku od est meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vlasnici, zakupci ili korisnici kotlova, odnosno loita iz lana 54. stav 1. ovog
zakona duni su da obezbede sprovoenje redovne kontrole procesa sagorevanja u
kotlovima, odnosno loitima toplotne snage vee od 20 kW od 1. januara 2015.
godine.
lan 96.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, osim odredaba lana 43. stav 1. ta. 1) i 3) i l. 57 - 62.
ovog zakona koje se primenjuju od 1. januara 2014. godine.