SEMINARSKI RAD

TEMA: Proizvodnja, vrste i tipovi proizvodnje

Saetak: U ovom radu u opisati jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti. Od kada postoji priroda i
ljudi postoji i proizvodnja to istie Marks ije sam citate dole naveo. U daljem tekstu dajem jo
neke definicije proizvodnje i piem o vrstama i tipovima proizvodnje i funkcijama proizvodnje.
Takoe bie rei i o sitemima serijske proizvodnje i ritmovima proizvodnje. Na CD-u nalazi se
prezentacija u kojoj sam postavio tri video snimka koji prikazuju kako funkcionie automatska
proizvodnja papirnih maramica, automatsko postrojenje preduzea Toyota i BMW
Summary: In this paper, I will describe one of the oldest human activities. Since there is nature and
people there is a production that emphasizes Marx quotes which I stated below. Below I give some
definitions of production and writing about the kinds and types of production and functions of
production. Also I will be talking about mass production system and rhythms of production. On
the CD there is a site where I put three videos that show how the automatic production of paper
towels, automatic installation of "Toyota" and "BMW"
Kljune rei: Proizvodnja; Vrste proizvodnje; Tipovi proizvodnje; Sistem proizvodnje; Ritam
proizvodnje;

Profesor: Novica dr Pavlovi

Asistent: eljko Rai

Student: Bojan Stojiljkovi

Br. Index-a: S 11/12 M
Novi Sad
Oktobar, 2012

SADRAJ :
UVOD ............................................................................................................................................ 1
1. Proizvodnja ................................................................................................................................. 2
2. Funkcija proizvodnje .................................................................................................................. 4
2.1. Poslovi pripreme .............................................................................................................. 4
2.2. Poslovi neposrednog izvoenja ................................................................................... 4
2.3. Poslovi odriavanja .......................................................................................................... 4
2.4. Transportna funkcija ........................................................................................................ 4
3. Tipovi proizvodnje ...................................................................................................................... 5
4. Vrste proizvodnje ............................................................................................................................ 5
4.1. Pojedinana proizvodnja ................................................................................................. 5
4.2. Masovna proizvodnja .................................................................................................. 6
4.3. Serijska proizvodnja .................................................................................................... 7
4.4. Automatska proizvodnja .............................................................................................. 8
4.5. Just in time proizvodnja ........................................................................................... 8
5. Sistem proizvodnje ................................................................................................................... 10
5.1. Linijska serijska proizvodnja ..................................................................................... 11
5.2. Smaknuta serijska proizvodnja .................................................................................. 11
6. Ritam proizvodnje .................................................................................................................... 12
6.1. Kontinuirana proizvodnja .............................................................................................. 12
6.2. Diskontinuirana proizvodnja ......................................................................................... 12
ZAKLJUAK ................................................................................................................................. 12
LITERATURA ................................................................................................................................ 13

UVOD:
U ovom radu u opisati jednu od najstarijih ljudskih aktivnosti. Od kada postoji priroda i ljudi
postoji i proizvodnja to istie Marks ije sam citate dole naveo.
U proizvodnji lanovi drutva prilagoavaju (izrauju, oblikuju) proizvode prirode ljudskim
potrebama; raspodela odreuje u kojoj srazmeri pojedinac ima udela u tim proizvodima; razmena
mu dostavlja posebne proizvode za koje on ima volju da razmeni deo koji mu je pripao raspodelom;
naposletku, u potronji postaji proizvodni predmeti uitka, individualnog prisvajanja (Marks).
Prozivodnja je, prema tome neposredno potronja, potronja je neposredno proizvodnja.
Svaka je neposredno svoja suprotnost. Ali se u isti mah meu njima vri jedno posredniko kretanje.
Proizvodnja posreduje potronju, kojoj stvara materijal, kojoj bi bez nje nedostajao predmet. Ali
potronja posreduje proizvodnju, poto tek ona proizvodima stvara subjekat za koji oni i jesu
proizvod (Marks).
opti uslov za razmenu materijala meu ovekem i prirodom, veiti prirodni uslov za ivot ljudi, a
stoga i jeste ne samo nezavisan ma od kojega oblika toga ivota, nego naprotiv jednako svojstven
svim oblicima ljudskog drutva (Marks).
U daljem tekstu dajem jo neke definicije proizvodnje i piem o vrstama i tipovima proizvodnje i
funkcijama proizvodnje. Takoe bie rei i o sitemima serijske proizvodnje i ritmovima
proizvodnje. Na CD-u nalazi se prezentacija u kojoj sam postavio tri video snimka koji prikazuju
kako funkcionie automatska proizvodnja papirnih maramica, automatsko postrojenje preduzea
Toyota i BMW

1. Proizvodnja
Proizvodnja je svrsishodna ljudska delatnost u kojoj se odreeni skup resursa - inputa, transformie
u odreene proizvode autpute koji slue zadovoljenju ljudskih potreba. Autputi ili proizvodi mogu
biti materijalne prirode, a mogu biti i raznovrsne usluge namenjene odreenoj grupi korisnika.
Proizvodnja predstavlja najvaniju fazu u procesu drutvene reprodukcije, jer je ona materijalna
osnova za funkcionisanje ostalih drutvenih procesa i aktivnosti. Sama proizvodnja se realizuje kroz
brojne tehnoloke procese. Proces proizvodnje predstavlja jedan dinamiki sistem u kome postoji
kretanje materijala ( materijalni tokovi ) i kretanje informacija ( informacioni tokovi ). Kod
sloenijih proizvodnih sistema ovi tokovi mogu biti veoma sloeni, pa zahtevaju odreene sisteme
za njihovo upravljanje. Ovom problematikom se bavi u okviru menadment aktivnosti disciplina:
menadment proizvodnje. Sistem upravljanja proizvodnjom funkcionie na principu povratne
sprege, na taj nain to se vri ocena kvaliteta finalnog proizvoda, u kojoj meri ona zadovoljava
planirane vrednosti. Ako postoji odstupanje, onda se na osnovu dobijenih informacija vri korekcija
polaznih elemenata ( materijal, tehnloki proces i drugo ) da bi se dobio eljeni rezultat.1
Proizvodnja je veiti proces prisvajanja, prerade i oblikovanja predmeta prirode koji vri ovek da
bi obezbedio materijalne uslove ivota i na taj nain zadovoljio potrebe pojedinaca, drutvenih
grupa i irih zajednica. Izmeu oveka i materijalne prirode stoji stalno jedinstvo i borba suprotnih
tendencija. ovek kao drutveno bie ne bi mogao da se odri i postane ono to jeste, da nije
celishodno koristio sve uslove koje mu, za odranje ivota, prua priroda. Opredeljen saznanjem da
samo proizvcdnjom materijalnih dobara moe da odri svoju vrstu, ovek nuno dolazi u
svakodnevne odnose s prirodom, prilagoava je, daje joj posebno oblike i pogodne forme za
korienje, ini je upotrebljivom i korisnom, a to sve je u okviru odreenog drutvenog oblika i
njegovim posredstvom. U nastojanjima da prilagcdi prirodu svojim potrebama i tako odri i
reprodukuje svoj ivot, ovek je nailazio i danas nailazi na mnoge tekoe. Priroda je veito pruala
otpor, krila u sebi tajne, i time iznova stimulisala oveka na nove akcije. No, proizvcdnja nije samo
odnos oveka i prirode. Ona je, u isto vreme, i odnos meu proizvoaima ije se ekonomsko
povezivanje ostvaruje prisvajanjem i prilagcavanjem prirode potrebama ljudi. 2
Proizvodnja se, dalje, moe shvatiti kao proizvodnja u irem, odnosno uem smislu. U uem
znaenju proizvodnja je proces proizvodne aktivnosti u kojem se direktno ostvaruje proces troenja
rada. Proizvodnja se, u ovom sluaju, svodi na onu aktivnost ljudi u kojoj se realno ostvaruje
objedinjavanje i uzajamno kombinovanje materijalnih i subjektivnih inilaca proizvodnje i ovi
dovode u aktivan odnos troenja gde se vodi proces rada, prerauju predmeti prirode i daje im se
posebna forma pogodna za upotrebu i korienje. Meutim, proizvodnja se najee shvata u irem
smislu kao jedinstvo osnovnih momenata privredne aktivnosti drutva. Tako shvaena proizvodnja
obuhvata celokupnost ekonomskog ivota, sve njegove osnovne segmente: proizvodnju, raspodelu
(razmenu) i potronju, a ne samo proces rada u kome se istovremeno i neposredno vri celishodno
troenje subjektivnih i materijalnih iniJaca proizvodnje. U tom jedinstvu proizvodnja ima
odluujui znaaj za celokupnu oblast ekonomskog ivota ljudi. 3

2
1 http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje
2 Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 659
3 Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 659

Proizvodnja se pojavljuje kao polazna taka drugih elemenata privrednog organizma. Tako ona
izrauje predmete koji odgovaraju potrebama, odreduje nain njihova zadovoljavanja i stvara
nove pobude i zahteve za proizvodima koje e ona proizvesti u potrebnim koliinama. No, treba
rei da ovaj uticaj nije jednosmeran, jer ostali elementi privrednog ivota (potronja i raspodela)
imaju povratno dejstvo i uticaj na proizvodnju. U nekim odredbama proizvodnja je identina sa
drugim momentima privredne aktivnosti, ali se, isto tako, ona odlikuje i nekim posebnim
specifinostima. Tako meu njima postoje uzronoposledine veze; jedna (proizvodnja kao proces
prilagodavanja prirode) uslovljava drugu (potronju), dakle u ovom pogledu proizvodnja proizvodi
potronju, a ova se javlja kao posledica prve (proizvodnje), a ona opet (potronja) postaje uzrok
prve (proizvodnje). 4
Za funkcionisanje procesa proizvodnje (delovanje oveka na prirodu, njeno prilagoavanje i
stvaranje materijalnih predmeta radi potronje) potrebno je obezbditi odreene prepostavke. Ne
moe se zamisliti funkcionisanje ma kog oblika privredne aktivnosti bez obzira kako se on
posmatrao, ako se ne obezbede uslovi (inioci) od kojih neminovno zavisi proces prilagodavanja
prirode ljudskim potrebarna (proizvodnja). Ti uslovi se dele u dve osnovne grupe od kojih u jednu
spadaju subjektivni, a u drugu materijalni inioci proizvcdnje. Subjektivne inioce predstavlja radna
snaga kao oblik energije oveka (intelektualne i fizike). Njene sposobnosti radi uticaja na predmete
prirode (obuenost, kvalifikovanost, proizvodna iskustva i radne navike) koriste se u obliku rada
ije svrsishodno troenje omoguava razrnenu materije izmeu oveka i prirode. Bez uticaja oveka
(radne snage), odnosno rada na predmete iz prirode ne bi se prirodna materija mogla prilagoditi i
uiniti upotrebljivom za ljudski ivot. Zbog toga, svako organizovanje drutvene proizvodnje
radi zadovoljavanja drutvenih potreba zahteva neminovno postojanje subjektivnih inilaca
proizvodnje.5
U materijalne uslove proizvodnje spadaju svi oni .materijalni predmeti koje ovek koristi prilikorn
svoje proizvodne aktivnosti. Prema njihovoj ulozi u procesu proizvodnje oni se dele u dve osnovne
grupe. Prvu grupu predstavljaju oni materijalni inioci kojima covek daje odreene oblike i forme.
Svaki takav materijalni deo prirode na koji se deluje ljudskim radom naziva se predmetom rada.
Drugi deo materijalnih inilaca ine ona materijalna sredstva preko kojih ovek neposredno ili
posredno utie na delove prirode (predmete rada). Posrednici izmeu oveka i predmeta rada
(sirovine ili prirode u najirem smislu rei) nazivaju se sredstvima za rad. Ako se obe grupe
materijalnih inilaca posmatraju Sa stanovita konanog rezultata procesa proizvodnje, onda se oba
inioca (sredstva za rad i predmeti rada) ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju. Proizvodnja ima
pripremnu, osnovnu i zavrnu fazu. I upravo u fazi pripreme proizvodnje obezbeuju se njeni
inioci, u osnovnoj se ostvaruje proizvodnja kao proces rada, dok zavrna faza ima funkciju da se u
njoj opredeli kretanje rezultata procesa proizvodnje, prema razliitim oblicima potronje. 6
Pod proizvodnjom se podrazumeva aktivnost na izradi fizikog predmeta pomou ljudi, opreme i
materijala. iri aspekt proizvodnje obuhvata i podruje usluga. Proizvodnja se bavi izradom i
isporukom proizvoda i pruanjem usluga.Tehniki menadment obuhvata proces planiranja,
organizovanja, voenja, koordiniranja i kontrole proizvodne funkcije. U sutini,upravljanje
proizvodnjom svodi se na donoenje odluka kojima se osigurava pravovremena, kvalitetna i jeftina
izrada odreenih proizvoda ili pruanje odreenih vrsta usluga.7

3
4
5
6
7

Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 659
Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 659
Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 660
Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; Prof. Dr D.oki; 1984; Beograd; Str. 660

2. Funkcija proizvodnje
Funkcija proizvodnje je zapravo tehnika funkcija u preduzeu, koja je jedini stvaralac
novostvorene vrednosti. Sam in proizvodnje zahteva brojne druge poslove, kao uslov za pravilno
izvrenje funkcije proizvodnje. Te poslove moerno klasifikovati u tri grupe:
poslovi priprerne
poslovi neposrednog izvenja i
poslovi odriavanja sredstava.8
2.1. Poslovi pripreme
Neposredna proizvodnja zahteva brojne pripremne poslove, koji omoguavaju neposrednim
izvriocima da se posvete samoj proizvodnji. Na taj nain se ostvaruje bolje korienje sredstava i
radne snage, tj. bolji efekat u proizvodnji.
Poslovi pripreme obuhvataju:
tehniku pripremu; je prva faza na kojoj se zasniva poetak proizvodne aktivnosti.Obuhvata
brojne poslove u vidu projektovanja i konstruisanja proizvoda, priprema materijala,
priprema radionica i sl.
operativna priprema; treba da omogui da se ogranienja to vie smanje i da se proizvodne
mogunosti koriste u najveoj moguoj meri.9
2.2. Poslovi neposrednog izvoenja
Su "ugaoni kamen" ili "kima" proizvodne funkcije, tj. njena sutinska sadiina, gde zaposleni uz
pomo sredstava za rad deluju na predmete rada stvarjui time novostvorenu vrednost.10
2.3. Poslovi odravanja
Znaaj ove funkcije u procesu proizvodnje je veliki, jer svaki zastoj usled kvara, loma i s1., znaci
gubitak vremena i neiskorienje proizvodnih kapaciteta.To automatski dovodi do poveanja cene
kotanja proizvoda, a time i smanjenja konkurentnosti. Proces odravanja se moe podeliti na
planske i vanplanske popravke. Planske aktivnosti odravanja se ogledaju u neposrednom
odravanju u cilju suzbijanja veih kvarova. Vanplansko odravanje se odnosi na opravku
iznenadnih kvarova i lomova. Odravanje, kao centralizovana ili decentralizovana funkcija svoj
akcenat stavlja na preventivno odravanje.11
2.4. Transportna funkcija
U okviru proizvodne funkcije znaajno mesto zauzimam i funkcija transporat, iji je osnovni
zadatak da prenosi proizvedena materijalna dobra iz jednog mesta u drugo. Transport moemo
posmatrati kao spoljni i unutranji. Spoljni se bavi dopremanjem proizvoda van preduzea, dok se
unutranji zasniva na transportu unutar preduzea, najee transport roba do magacina. U ovom
dvojakom kontekstu (unutranji i spoljanji) transport mora biti jeftin, pouzdan i blagovremen.12

4
8
9
10
11
12

Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; Novi Sad; ALFA-GRAF NS; 2007; Str: 77 -78
Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; Novi Sad; ALFA-GRAF NS; 2007; Str: 78
Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; Novi Sad; ALFA-GRAF NS; 2007; Str: 78
Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; Novi Sad; ALFA-GRAF NS; 2007; Str: 78 - 79
Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; Novi Sad; ALFA-GRAF NS; 2007; Str: 79

3. Tipoovi proizvodnje
Pri organizovanju procesa proizvodnje iznalaze se mogunosti za:
maksimiziranje produktivnosti
minimiziranje ulaganja po jedinici proizvoda i
poboljanje uslova rada
Mogunost ostvarivanja ovih ciljeva zavisi pored ostalog i od izbora optimalnog tipa proizvodnje.
Tipovi proizvodnje tehnizirani oblici organizovanja procesa proizvodnje.
Oni su odreeni:
vrsta proizvodnje,
sistemom proizvodnje i
ritmom proizvodnje.13

4. Vrste proizvodnje
Tehniki menadment bavi se proizvodnim sistemima. Zbog toga je i upravljanje pod snanim
uticajem vrste i tipova proizvodnje.
Svaka vrsta proizvodnje ima svoja pravila upravljanja, koja treba respektovati i uvaavati.14
Vrste proizvodnje su:
pojedinana proizvodnja
masovna proizvodnja
serijska proizvodnja
automatska proizvodnja
just in time proizvodnja
4.1. Pojedinana proizvodnja
Ova vrsta proizvodnje orijentisana je na proizvodnju malih koliina proizvoda, i to po
narudbinama. Pojedinana proizvodnja radi, po pravilu, bez zaliha gotovih proizvoda, za poznatog
kupca i ne obnavlja se u narednom periodu. Izrada unikatnog proizvoda najee traje dugo u
fazama, koje se odvijaju po projektnim reenjima. Pojedinana proizvodnja je, po pravilu, radno
intenzivna delatnost. U njoj postoji visoko prisustvo ivog rada, jer se mnogi poslovi ne mogu
mehanizovati ili je mehanizovanost neisplativa. Maine i oprema za izradu proizvoda su
univerzalni, odnosno ima veoma malo specijalizovanih maina.15 Pojedinana proizvodnja
organizuje se najee u zanatstvu, kao to je izrada konfekcije po meri, za odreenu osobu, zatim
u proizvodnji specifinih proizvoda kao to su : mostovi, brane ( hidroenergetske, melioracione,
namenjene vodosnabdevanju i sl.), specifini ureaji i aparati. 16
Radna snaga u pojedinanoj proizvodnji je kvalifikovana, odnosno visoko kvalifikovana, to je i
logino, jer esto mora da reava razliite probleme na razliitim proizvodima, koji se nikada ne
ponavljaju. U upravljanju pojedinanom proizvodnjom poseban problem predstavlja preciznost
planiranja, jer se vreme od naruivanja do izrade i isporuke proizvoda sve vie skrauje. Svaki
komadni proizvod razlikuje se od prethodnog po konstrukciji, tehnikim i drugim uslovima.17
5
13
14
15
16

Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 277
Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi;Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 277
Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi;Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 277 278
Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 23
17 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 278

Svaki pojedinani proizvod zahteva posebnu pripremu, tehniku dokumentaciju, posebno

organizovanje i voenje izrade. Za svaki proizvod rade se projekti, a razrauju se putem skica,
specifikacija itd. 18
Raspored radnika na poslove i radne zadatke vri se zavisno od strukture proizvodnje i objektivnih
proizvoda, promene proizvodnog programa zahtevaju grupni raspored maina, korienje
univerzalnih maina i alata, to produuje puteve kretanje materijala i poveanja trokova po
jedinici proizvoda, obimni poslovi tehnike pripreme za svaki proizvod, visoke zaliha materijala i
oteano planiranje utiu na poveanje trokova po jedinici proizvoda. To je uslovljreno, pre svega,
visokim trokovima tehnike pripreme po svakom proizvodu.19
Kontrola kao elemenat menadmenta u pojedinanoj proizvodnji postaje posebno problematina.
Ona se odvija putem nadzora, odnosno sticanja uvida u svaku fazu ili postupak, od strane
ovlaenih organa. Kontrola je oteana zbog nemogunosti uporeivanja unikatnog proizvoda sa
nekim prethodnim proizvodom ili sa proizvodom uraenim u drugoj kompaniji. U pojedinanoj
proizvodnji se primenjuju posebni postupci u nabavkama, najee putem licitacije, a poseban
problem predstavlja zatvaranje finansijske konstrukcije. Finansiranje se vri u fazama, uz
avansiranje za nabavku materijala ili obavljanje pripremnih radova.20
U budunosti e pojedinana proizvodnja sve vie dobijati na znaaju. Tehniko-tehnoloka
opremljenost omoguava da se efikasnost pojedinane proizvodnje priblii masovnoj i serijskoj, to
namee nove izazove tehnikom mendmentu.21
4.2. Masovna proizvodnja
Ovaj tip proizvodnje se karakterie po proizvodnji jednog proizvoda ili slinih proizvoda u velikim
koliinama. Ona je kontinuirana, to zahteva stvaranje uslova za permanentnu proizvodnju.
Masovna proizvodnja zastupljena je u izradi irokog spektra proizvoda, od papira do automobila,
iako se na primeru japanske proizvodne filozofije, pre svega u Tojoti, vidi da se proizvodnja
automobila moe obavljati i po principima pojedinane proizvodnje. Kod nje postoje dva aspekta:
kontinuirana (lanana) proizvodnja, kao to je to sluaj kod izrade papira, i proizvodnja u
diskontinuitetu, kao to je, na primer, izrada mesnih preraevina, konzerviranog voa i povra, itd.
U masovnoj proizvodnji radi se sa specijalizovanim mainama i opremom, odnosno ne postoje
univerzalne maine, jer se proizvodnja odvija po lananom sistemu. Ona radi sa zalihama
(materijala i proizvoda), proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja se na oekivanu tranju, koju
treba permanentno istraivati. Otuda se javlja potreba da se, paralelno sa masovnom proizvodnjom,
primenjuje i marketing koncept,od kojeg u najveoj meri zavisi ta e se i koliko proizvoditi.
Suprotno pojedinanoj, masovna proizvodnja je radno-ekstenzivna delatnost. U njoj postoji malo
prisustvo ivog rada, odnosno najvei deo operacija u proizvodnom procesu obavljaju maine,
odnosno roboti i kompjuteri. Ljudski resurs u masovnoj proizvodnji je kvalifikovan, bez
specijalista, to je i logino jer je proizvodnja automatizovana, pa se radna snaga preteno koristi u
manuelnim i izdvojenim poslovima, kakvi su, na primer, pakovanje, dotur itd. Ovaj tip proizvodnje
je teak za radnike, kako zbog tekih uslova rada, jo vie zbog monotonije izazvane dugogodinjim
obavljanjem jedne operacije.22
6
18 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 278 - 279
19 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 23

20 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi;Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 279
21 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi;Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 279
22 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi;Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 279

Rad na pokretnim trakama je nehuman, jer je brzina izvoenja pojedinih operacija definisana
brzinom kretanja trake. Zbog toga se u ovom tipu proizvodnje javlja veliki rastur vremena, pre
svega kroz bolovanja. Profesionalna oboljenja su redovni pratioci ove proizvodnje, zbog ega se
radne operacije esto analiziraju od strane eksperata medicine rada.
Sa menaderskog stanovita, u masovnoj proizvodnji u prvi plan se stavljaju pripremne radnje za
izradu nulte serije, koja se preispituje i nakon toga dorauje, kako bi se ulo u masovnu
proizvodnju. Akcenat se stavlja na proizvodne operacije, skladitenje, plasman i dr. Posebnu panju
u upravljanju masovnom proizvodnjom menaderski tim treba da usmeri na uska grla i prazne
hodove, otklanjanje zastoja i kvarova itd. Masovna proizvodnja sve vie postaje prolost. Tojota
sistem je razvijen da zadovolji trite koje trai veliki broj varijanti sa relativno malim obimom.
Masovnu proizvodnju Japanci drugaije shvataju od Amerikanaca. Oni smatraju da se velika
(masovna) proizvodnja moe ostvariti putem malih serija, pa ak i pojedinanom proizvodnjom,
koja je ekonomski isplativija od proizvodnje u velikim koliinama.23
4.3. Serijska proizvodnja
Potreba za smanjenjem trokova proizvodnje dovela je do serijske proizvodnje. Serijska
proizvodnja je takav vid proizvodnje koji se svrstava izmeu pojedinane i masovne proizvodnje.
Ovde se proizvodi ne izrauju pojedinano, ni kontinualno, ali ni masovno, ve u odreenom broju,
tj. seriji. Zbog toga, ona delimino nosi karakteristike pojedinane, a delimino masovne
proizvodnje karakteristike pojedinane nosi zbog toga to se radi pojedinana serija, a masovne
zbog toga to se u jednoj seriji proizvodi vea koliina istih ili slinih proizvoda. Radna snaga u
serijskoj proizvodnji je kvalifikovanija u odnosu na radnu snagu u masovnoj.24 Karakteristike
serijske proizvodnje su:
u jednom ciklusu stvara se vie istih proizvoda ili delova,
broj istih proizvoda proizvedenih u jednom ciklusu ini jednu seriju,
proizvodnja se obavlja po operacijama na svim proizvodima, zavretkom jedne operacije
zapoinje se druga itd., sve do zavretka zadnje operacije i finalizacije proizvoda, ime se
zavrava jedna serija proizvoda i zapoinje sledea,
za svaki period vri se detaljna tehnika priprema proizvodnje, u vezi s tim obavljaju se
poslovi projektovanja razrade teholokog procesa, utvrivanja normativa potrebnog
materijala, radne snage i sredstva za rad,
trokovi pripreme proizvodnje rasporeuje se na vie istih proizvoda koji se stvaraju u
jednoj seriji tako da je njihov nivo po jedinici proizvoda obrnuto srazmeran broju jedinica
istog proizvoda koji se proizvede u jednoj seriji,
nii stepen strunosti radnika u odnosu na pojedinanu proizvodnju, to je uslovljeno
detaljnom tehnikom pripremom i smanjenim brojem operacija koji obavlja jedan radnik,
radna mesta i zadaci pojedinih radnika u napred se definiu recepturom, to pozitivno utie
na nivo organizovanosti i produktivnosti i
obim i struka serijske proizvodnje prilagoavaju se objektivnoj mogunosti prodaje
proizvoda na tritu.25

7
23 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 279;
24 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 280;
25 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 24

Maine su univerzalnije u odnosu na one koje se koriste u masovnoj proizvodnji, zbog ega su
iskorienije, to smanjuje trokove proizvodnje. Poseban problem u serijskoj proizvodnji
predstavlja odreivanje veliine proizvodne serije, tempiranje vremena proizvodnje i potrebnog
nivoa zaliha. Svaka serija proizvoda ima svojih karakteristika i osobenosti, kao to je dizajn,
veliina itd. U serijskoj proizvodnji se posebna panja tehnikog menadmenta se usmerava na
tehniku pripremu odreene serije, pripremu radnih mesta i maina za odreene serije, te pripremu
nove serije. Mnoge kompanije retko primenjuju iskljuivo jedan vid proizvodnje. Obino se
kombinuje vie vidova, to usloava upravljanje proizvodnjom. Bez obzira na razliitu
problematiku upravljanja u razliitim vidovima proizvodnje, upravljanje proizvodnjom se uglavnom
svodi na tri osnovna pitanja:
planiranje proizvodnje,
upravljanje procesom proizvodnje i
kontrolu procesa proizvodnje.
Sva tri pitanja predstavljaju razliite strane istog problema, zbog ega se moraju posmatrati
jedinstveno.26
4.4. Automatska proizvodnja
Automatska proizvodnja je najvii vid organizacije je automatska proizvodnja. Njene
karakteristike su sledee:
proizvodne procese vre roboti i automatizovana postrojenja,
radna mesta su vezana za izradu i korienje odreenih softvera pomou kojih se upravlja
tehniko-tehnolokim procesima,
uee ljudske radne snage u ukupnim ulaganjima je svedeno na minimum,
preteni deo trokova otpada na materijal i amortizaciju sredstva za rad i
zbog visoke produktivnosti i mogunosti masovne proizvodnje trokovi po jedinici
proizvoda su nii u odnosu na druge vidove proizvodnje.27
4.5. Just-in-time proizvodnja
Razvoj savremene i moderne privrede polazi od znaaja industrijske proizvodnje i injenice da je
upravo proizvodnja taj osnovni sektor gde treba da se usmere sva istraivanja novih metoda
proizvodnje, tehnologije i upravljanja. Proizvod je samo ono to zadovoljava potrebe na tritu.
Proizvodnja razvijena na ovim osnovama predstavlja danas autentinu proizvodnju sa vrhunskim
rezultatima u organizaciji, poslovanja i ekonominosti, to je dovelo japanska preduzea do
vrhunskih rezultata kod poveanja produktivnosti, smanjenja vremena ciklusa i pripreme,
smanjenja trokova, karta, ukidanja skladita, zaliha, kontrole i dr. Termin Just-in-time se
prevodi kao vremenski dobro planirano, tano u pravo vreme, proizvodnja bez skladita,
proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda). Svaki proces treba snabdevati pravim elementima u
pravoj koliini i u tano vreme. 28

8
26 Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa Kari; Beograd; 2007; Str: 280;
27 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 24

28 http://www.google.rs/search?q=just+in+time

Zahvaljujui nedostatku prostora i nedostatku prirodnih resursa, japanci su razvili averziju prema
rasipanju. Oni na kart i ponavljanje procesa gledaju kao na rasipanje, pa zato nastoje neracionalnu
upotrebu prostora i vremena da smanje odnosno izbegnu. Na sve to ne doprinosi vrednosti
proizvoda gledaju kao na rasipanje. Suprotno tome, ostali u svetu nisu na to gledali na isti nain.
Rezultati primene Just-in-time filozofije su veoma izraene. U automobilskoj industriji mogui su
koeficijenti obrta zaliha od 50 do 100, u poredjenju sa onima od 10 do 20 kod tradicionalnog
pristupa. U proizvodnji motocikala, Just-in-time sistem omoguuje koeficijent obrta zaliha od oko
20, a u poreenju sa onim od 3 do 5 obrtnog koeficijenta kod tradicionalnog naina proizvonje. 29
Sistem Just-in-time je vrlo efikasan sistem upravljanja u industriji. Just-in-time proizvodnja je
krajnji cilj nove proizvodnje, a ne sredstvo za postizanje cilja. Proizvodnja Just-in-time znai da
se proizvodi samo ono to se trai od strane trita i to u najmanjim moguim serijama, sa 0
grekom i u tano predvienom vremenskom roku.30
Proizvodnja Just-in-time ima sledee karakteristike:

proizvodnja po narudbini,
proizvodnja u malim serijama,
proizvodnja sa nula grekom",
proivodnja sa najkraim ciklusom izrade,
proizvodnja bez skladita,
proizvodnja bez zaliha (gotovih proizvoda),
nizak nivo angaovanog kapitala,
nii trokovi,
veliko iskorienje kapaciteta itd.31

Za ostvarenje proizvodnje Just-in-time odnosno proizvodnje u pravo vreme potrebno je:

znati ta trite trai (pomou istraivanja trita),

precizno planiranje proizvodnje i
usavriti procese proizvodnje (pomou Zero QC, ostalih metoda i tehnika).32

Cilj Just-in-time proizvodnje je da postigne rentabilnost. Karakterisitke rentabilne proizvodnje

su:
nii nivo angaovanog kapitala,
niski trokovi i
veliko iskorienje kapaciteta.33

29
30
31
32
33

http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time

Primenom Just-in-time u proizvodnji postie se:

visok kvalitet proizvoda proizvodnja bez greke,

proizvodnja prema potrebama trita, fleksibilnog kapaciteta,
kratak ciklus proizvodnje,
efikasna izmena alata,
PULL SISTEM, tj. odgovarajua tehnika planiranja,
saradnja i poverenje kupca i prodavca,
saradnja i poverenje proizvjaa i dobavljaa,
angaovan odnos svih zaposlenih,
efikasno upravljanje materijalom,
smanjenje zaliha robe,
pouzdanost isporuke.34

Just-in-time proizvodnja stvara danas dodatne injenice konkurentnost i preduzea na tritu

kroz:
efikasno uprevljanje materijalom,
smanjenje zaliha robe,
pouzdanost isporuke,
poboljanje kvaliteta proizvoda i
smanjenje trokova (posebno u administraciji).35
Just-in-time proizvodnjom proizvodi se samo ono to je neophodno, i na taj nain stiu se uslovi
za bez skladinu proizvodnju. 36

5. Sistem proizvodnje
Serijska proizvodnja moe biti organizovana po sistemu:
Linijska serijska proizvodnja i
Smaknuta serijska proizvodnja37

10
34
35
36
37

http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time
http://www.google.rs/search?q=just+in+time
Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 24

5.1. Linijska serijska proizvodnja

Kod linijeske serijske proizvodnje maine su poreane onim redom kojim se obavlja tehnoloki
proces. Na taj nain se na svakoj maini obavlja onoliko operacija koliko zahteva svaki proizvod.
Taj sistem proizvodnje trai visok stepen tehnoloke discipline na svim radnim mestima zbog toga
to zastoj na jednom radnom mestu moe usloviti prekid rada na itavoj liniji, kao i zastoj u
proizvodnji jedne linije ograniava mogunost finalizacije gotovih proizvoda. Linijski raspored
maina prikazan je na (slici 1.1). 38

Slika 1.1. Linijski raspored maina (Izvor: Knjiga Poslovna ekonomija, str:25)
5.2. Smaknuta serijska proizvodnja
U smaknutoj proizvodnji maine su rasporeene po grupama istorodnih maina. Zavisno od toga
formiraju se linije kretanja i obrade materijala. Na jednoj vrsti maina obavljaju se samo operacije
za koje su te maine namenjene. Priprema vri se za svaku operaciju svake nove serije proizvoda.
Raspored maina u smaknutom sistemu proizvodnje prikazan je na (slici 1.2.).39

Slika 1.2. Grupni raspored maina (Izvor: Knjiga Poslovna ekonomija, str: 25)

11
38 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 24

39 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 24

6. Ritam proizvodnje
Zavisno od kontinuiteta proizvodnje serijska i masovna proizvodnja mogu biti:
kontinuirana proizvodnja i
diskontinuirana proizvodnja40
6.1. Kontinuirana proizvodnja
U kontinuiranoj serijskoj proizvodnji izrada delova je prilagoena potrebi zavretka finalnih
proizvoda. Zbog toga poluproizvodi ne idu u skladita nego u montau finalnih proizvoda.41
6.2. Diskontinuirana proizvodnja
Kod diskontinuirane proizvodnje izrda delova nije prilagoena zavretka finalnih proizvoda jedne
serije. Poluproizvodi serije mogu biti namenjeni u jednoj ili vie serija finalnih proizvoda. U ovim
uslovima poluproizvodi se privremeno upuuje u skladita. Iz skladita se odlivaju u proizvodnju u
obimu potrebom za montiranje jedne serije finalnih proizvoda.42
ZAKLJUAK:
Na osnovu svega to sam istakao u svom radu shavatio sam da je proizvodnja najbitnija funkcija
jednog preduzea jer od nje zavise sve druge aktivnosti tog preduzea. Marks je proizvodju
predstavio kao saradnju izmeu ljudi i prirode, ali posle njega i njegove teorije proizvodnja se
razvijala do te mere da danas ljudi ne mogu iz prirode da stvore proizvodnju jer su je godinama
izrabljivali i zanemarivali tako da danas nedostaju mnoge sirovine potrebne za proizvodnju mada
razvijanjem nauke nalaze se substituti potrebni za dalji razvoj proizvodnje. Automatski proces
proizvodnje ma koliko sluio za poboljanje industrije i proizvodnje po meni ima manu to
iskljuuje radnu snagu i samim tim poveava nezaposlenost te zemlje. Proces proizvodnje Just in
time je po mom miljenju meavina svih drugih vidova proizvodnje tj. ona ima od svake
proizvodnje po neku njenu karakteristiku (osim proizvodnje bez greke ).

12
40 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 25

41 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 25

42 Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva;
Beograd; 2004; Str: 25

LITERATURA:

1. Ekonomska enciklopedija I; Savremena adninstracija; (Autor lanka: Prof. Dr D.oki);

Beograd; 1984;
2. Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi, Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za
udbenike i nastavna sredstva; Beograd; 2004;
3. Menadment u modernom biznisu; Dr . Radosavljevi i Dr R. Tomi; Univerzitet Braa
Kari; Beograd; 2007;
4. Osnovi organizacije; Dr N. Pavlovi; ALFA-GRAF NS; Novi Sad; 2007;
5. http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje
6. http://www.google.rs/search?q=just+in+time
7. Slike preuzete iz knjige: Poslovna ekonomija; Funkcije preduzea; A. Jovanovi,
Mr S. Kisi i Dr V. Boi; Zavod za udbenike i nastavna sredstva; Beograd; 2004;
8. Video materijal na CD-u preuzet sa You Tuba

13