12. 10. 2012.

Dadaizam

Delovi iz dadaistikog manifesta:

Neka svaki ovek vikne: postoji jedan veliki razorni
zadatak, negativan zadatak koji treba obaviti.
Zbrisati, oistiti. istota pojedinca potvruje se posle
stanja ludila, agresivnosnog, potpunog ludila jednog
sveta preputenog banditima koji se razdiru i koji
unitavaju stolea... Ono to je krho treba razbiti,
okuajte jednom svoju snagu... Ono to ne moete
da razbijete razbie vas, bie va gospodar. Razbijte
svete ideje, sve zbog ega vam naviru suze na oi,
razbijajte, predajem vam besplatno taj opijum
moniji od svih droga..
Dadaizam tei ka unitenju svega, pa ak i umetnosti, on ide i protiv sebe, pa je
tako dadaistiki nihilizam potpun.
To je vreme kada je su kubisti jo na sceni, Kubizam je tada bio u naponu snage
(1912-1913); Kubizam je ekstremno inovativan pokret, on inovira umetniki jezik,
ali u odnosu na programski avangardistiki pokret futurizam, kubisti su
akademski umetnici. Oni nisu toliko zastupljeni u javnosti, nemaju svoje pokrete i
manifeste koji bi govorili o propasti sveta i sl. Kubistika strategija je potpuno
drugaija. Sa druge strane pojam avangarde je ambivalentan, vieznaan.
Postoji vie razliitih poimanja onoga to predstavlja avangarda, pa tako znaajan
teoretiar Klement Grinberg tridesetih godina objavljuje nekoliko zanajnih
tekstova i jedan od njih je i Avangarda i ki. U tom radu pojam avangarde se
koristi u potpuno drugom znaenju nego to je to sluaj kod Petera Birgera.
Grinberg smatra da avangarda podrazumeva napredne, inovativne i
eksperimentalne pokrete koji inoviraju umetniki jezik. Nasuprot toga stoji ki
(nem. Kitsch) i Grinberg ga koristi sa negativnim konotacijama za popularne
pokrete. Avangarda je za njega ono to unapreuje, to je progres. Grinberg ima
elitistiko poimanje avangarde i smatra da je to umetnost najprosveenijih
umetnika. Dananje poimanje tog pojma na Zapadu je slino Grinbergovom, ali to
bi onda znailo da se Kurbe, Matis, Kubisti i Futuristi mogu svrstati u istu grupu, a
to je nemogue.

Konstruktivizam
Ruski umetniki pokret koji na svom elu ima Kazimira Maljevia i Aleksandra
Rodenka.
U kratkom manifestu iz 1921. godine konstruktivisti se
nazivaju oskrnaviteljima ljudske vrste, a umetnost i lepotu oznaavaju kao gomilu
sladunjave narkoze. Oni ispoljavaju negativan stav prema umetnosti kao takvoj,
kao tekovini graanskog drutva. Sam fenomen umetnosti je produkt Zapadne
civilizacije i o tome u svojoj knjizi Otkrivanje umetnosti govori Leri iner.
Inventio ne znai otkrivanje, jer je to neto otkriveno ve postojalo, a mi smo tek
sada saznali za to. Inventio je izumevanje, izmiljanje.
Konstruktivisti stavljaju van zakona umetnost i njene slubenike.
Politiki okviri
Rusija je nakon uea u Prvom svetskom ratu bila iscrpljena i imala je velike
ljudske i materijalne gubitke, to je dovelo do graanske Februarske, a potom i do
komunistike Oktobarske (Boljevike) revolucije 1917. godine. Nju su predvodili
Vladimir Lenjin i boljevici i to je bila prva marksistiko-komunistika revolucija u
istoriji. Tim revolucijama zbaena je carska vlast i 1922. godine Rusija postaje prva
komunistika drava pod imenom Sovjetski Savez.
Rusiji je
jedina zemlja u kojoj je revolucija opstala.
Umetnost
Umetnost je uvek bila u privilegovanom poloaju, graansko drutvo uvek dri do
umetnosti, ona je uvek bila vana i nee se dogoditi da tek tako nestane. I u
najradikalnijim antiumetnikim strategijama nije mogue unititi postojanje
umetnosti. Ona je spremna da primi sve te ambiciozne negativistike tendencije,
pa ak ih pripitomljava i na kraju oni postaju ono to nisu hteli ulaze u muzej.
Muzej je kao vrsta zolokog vrta za pripitomljenu umetnost.

Kazimir Maljevi
Ilustracija avangardnog
agonizma i nekog ko je
spreman da podnese rtvu u
korist budunosti.
Pojam rtve odmah asocira na
hriansku rtvu i tu postoji
odreena veza. Umetnik je
prorok i svetenik i on kao
takav je i rtva i heroj, koji je
kao Hristos spreman da trpi
muke.
Posebna ilustracija ove prie
umetnika, koje spadaju u vrlo retke dokumente. Smrt umetnika nije kao svaka
smrt. Maljevieva smrt je predstavljala vrlo znaajan dogaaj s obzirom na njegov
rejting u drutvu.
Maljevi je bio vrlo znaajna
linost ve za ivota, jedan od
onih umetnika rtvi. On se
uvek izraavao predvodniki i
imao je avangardistiki nastup:
..Ja vam kaem...sledite me..
Sam je radio na mistifikaciji
njegovog umetnikog
supermatizma.
1915. godine nastaje njegova
slika Crni kvadrat na belom koja
je bila okaena iznad njegovog
kovega, kao da tu stoji umesto
ikone.
prole obino. On je poloen u koveg koji je bio projektovan
upravo za ovu priliku
od strane njegovog uenika Nikolai Suetin-a. Koveg je nestandardnog oblika,
projektovan u skladu sa morfologijom supermatistikog slikarstva zastupljene su
jednostavne, geometrijske forme. Na poklopcu se takoe nalazi crni kvadrat koji je
postavljen tano iznad njegovog lica, kao da stoji tu umesto krsta. To je njegova
najznaajnija slika i najvie je bila zastupljena u okviru celokpnog dogaaja
vezanog za njegovu sahranu.

Koveg sa njegovim telom se

transportovao kamionom iz
njegove kue do eleznike
stanice u Lenjingradu (Sankt
Peterburg), a potom je
sahranjen u Moskvi, odnosno u
selu u blizini Moskve. Na tom
kamionu je takoe postojao
crni kvadrat.
Grob u kojem je sahranjen su razorili Nemci
tokom Drugog svetskog rata, ali se zna da je
i on bio u obliku kocke na kojoj je bio crveni
kvadrat.
Sve je bilo konstruisano u maniru koji je on
izmislio.
itava umetnika ideologija je bila
Van Gog je takoe bio rtva, ali on nije imao projekat da promeni svet, on je
pasivan i kao i Hristos sve muke prima na sebe. Bio je optereen idejom
hrianskog humanizma i hteo je da bude koristan. Sa druge strane Maljevi ima
veliku i ambicioznu priu, on ima predstavu o bespredmetnom svetu. On je neto
naumio i zato je napisao veliki broj tekstova. Bio je ambiciozni umetnik. Van Gog
nema projekat avangardni pokreti ih imaju. Oni su spremni da idu do kraja i da
trpe neprijatnosti zbog toga, ali oni opstaju. Maljevi je jedan od njih. Njegova
uenica Ana Lepovska (?), koja je bila prisutna pred njegovu smrt izjavila je da je
sam umetnik na kraju svog ivota sam sebi rekao: Da li u ikada moi doiveti ili
videti da svet bude supermatistiki?
On je imao neverovatan zanos
i veru koja esto ne biva lako prihvaena u drutvu.
Skoro da je njegov proces smrti potpuno zabeleen, pa ak postoji i jedna
fotografija gde izgleda kao da je uslikan ba u trenutku kada je izdahnuo. On je bio
model umetnika koji je verovao u veliku misiju umetnosti.

* Univerzitet u Notingemu uradio je kratke video zapise u kojima nastavnici

objanjavaju razliite termine.

http://www.youtube.com/watch?v=txp2YT4jSKM