REZULTATI

LJUDSKE
PROIZVODNJE:
1.
materijalna proizvodnja
materijalna
dobra

proces
proizvodnje mat. dobara ostvaruje
se u poljoprivredi, lovu, sumarstvu,
ribarstvu, vadjenje ruda, kamena,
proizv. i snabdevanje el. energije,
gradjevinarstvo pojavljuju se kao:
proizvodna materijalna dobra
sredstva za rad i predmeti rada;
potrosna materijalna dobra
sredstva za zivot.
materijalne (proizvodne) usluge
trgovina na veliko i malo, opravka
vozila, hoteli, restorani
2.
nematerijalna proizvodnja
drzavna uprava, obrazovanje,
zdravstvena zastita organizuje
drzava, njeni organ ii institucije.
FAKTORI PROIZVODNJE:
ljudski rad svrsishodna delatnost
coveka radi obezbedjenja njemu
potrebnih dobara.
sredstva za rad mater. dobra u
vidu masina, alata kojima covek
obavlja
proces
rada.
bitna
karakteristika je da se ne trose
jednokratno vec postepeno
amortizacija.
predmeti rada
1.
sirovine (ruda, nafta, vuna,
psenica)
proizvodi
primarne
prozivodnje
2.
osnovni proizv. materijali
(secer,
brasno)

prozivodi
preradjivacke
industrije
cine
osnovnu sadrzinu prozivoda.
3.
pomocni
prozivodni
materijali (boje, lak, lepila)
DRUSTVENA PROIZVODNJA:
je faza proizvodnje shvacena kao
process
neprekidnog
prilagodjavanja predmeta rada
svojim potrebama faze:
1.
potrosnja process u
kome ljudi trose mater. dobra radi
zadovoljavanja potreba
2.
raspodela:
- primarna izmedju preduzeca
sekundarna izmedju preduzeca i
drzava
tercijalna unutar preduzeca
3.
razmena prodaja ili
robni promet vrsi se na trzistu kao
razmena za novce
OSNOVNA SVOJSTVA ROBE:
roba je stvar koju ljudi proizvode da
bi je prodali. da bi se neki proizvod
mogao prodati mora da sadrzi 2
svojstva:
1.
da ima upotrebnu vrednost za
druge, a ne za proizvodjaca;
2.
da je proizvod ljudskog rada
ZAKON VREDNOSTI
je osnovni ekonomski zakon koji
regulise odnose izmedju preduzeca
kao robnih proizvodjaca oste grane.
na trzistu se obavaljaju 2 procesa:
1.
proces forimranja jedinstvene
trz. vrednosti proces svodjenja
individualnih troskova po jedinici
proizvoda
brojinh
robnih
proizvodjaca iste vrste robe.
2.
proces formiranja jedinstvene
trzisne cene proces ujednacavanja
individualnih prodajnih cena od
strane brojnoh robnih proizvodjaca
iste vrste proizvoda.

POJAM TRZISTA
je sveukupnost ponude i traznje.
Ponuda- rec je o cenama, uslovima
ponude robe za prodaju od strane
razlicitih robnih proizvodjaca.
Traznja rec je o zahtevima
traznje od strane svih potrosaca.
izbor dobara i usluga se bira u
zavosnosti od raspolozive kolicine
novca.
EKONOMSKE
FUNKCIJE
TRZISTA
1.
alokativno

alokacija resursa uspostavlja se

slobodno, kroz proces formiranja
cena u zavisnosti od toga da li se
traznja
odredjenih
proizvoda
povecava ili smanjuje.
2.
selektivna pod
dejstvom konkurencije na trzistu se
formira jedinstvena cena po kojoj
proizv. prodaju svoju robu. po tom
osnovu se vrsi selekcija izmedju
robnih proizvodjaca.
3.
informativna

trziste daje informacije o:

trenutnom stanju i mogucnostima
kretanja ponude i traznje
prodajnim cenama razlicitih vrsta
robe na trzistu
asortimanu i obimu proizvodnje
4.
distributivna- trziste
regulise ucesce preduzeca u
primarnoj
raspodeli
agregatne
vrednosti proizvodnje na taj nacin
sto im priznaje samo one troskove
koji imaju proizvodno ili trzisno
opravdanje.
OBLICI
TRZISNE
KONKURENCIJE
postoje dva tipa
1.
trziste
potpune,savrsene,perfektne ili ciste
konkurencije-neophodan uslov za
postojanje ovog vida konkurencije
je veliki broj prodavaca sa
ponudom identicne vrste proizvoda.
2.
trziste nepotpune,ne savrsene
konkurencije-postoje vise oblika:
monopol-jedan ponudjac mnostvo
kupaca
monopson- jedan kupac brojni
prodavci
duopol- dva prodavca
duopson-samo dva kupca
oligopol-nekoliko prodavaca
oligopson-nekoliko kupaca
TRZISNI NEDOSTACI
ili trzisne greske predstavljaju
oblasti u kojima trziste pokazuje
svoju
neefikasnost,mane
i
ogranicenja
1.
koncetracija ponude i traznjedrzava se pojavljuje kao jedini ili
vecinski vlasnik sistema cije
funkcionisanje ima odraza na celu
privredu i standard gradjana.cene
formira drzava i one su pod
kontrolom drzave
2.
pojave eksternih efekata-to su
stete ili koristi koje imaju
proizvodjaci
ili
potrosaci
zahvaljujuci
aktivnostima
dr.preduzeca ili pojedinaca
3.
podrucje javnih dobara i
usluga-njihovo finansiranje vrsi se
iz novcanih srestava gradjana
[ porezi]
4.
pojava privrednih ciklusa

agregatna
ponuda-kolicina
materijalnih dobara i usluga koju
prodavci zele po odredjenim
cenama pa sui h ucinili dostupnim
kupcima. razlikujemo:
-ponuda jedne vrste proizvoda i
usluga
- globalna[agregatna]- ukupna
kolicina svih vrsta robe i usluga
koju su preduzeca proizvela i iznela
na prodaju.
Agregatnu
ponudu
ine:
proizvodna dobra (sredstva za
proizvodnju),
potrona
dobra
(sredstva za ivot) I proizvodne
usluge. Agregatnu ponudu ini zbir
sl.delova: vrednost ukupne domae
proizvodnje, neto uvoz, aktivirane
robne reserve. Tako obraunat
ukupan iznos ponude treba umanjiti
za iznos sl.delova: obnavljanje
robnih
rezervi
I
naturalna
proizvodnja domainstva.
Agregatna tranja. Tranja je
koliina materijalnih dobara koji
kupci ele ili mogu da kupe, po ceni
koja je na tritu formirana uu
datom
trenutku.
Razlikujemo:
tranju jedne odreene vrste robe,
globalnu (agregatnu) tranju- suma
novca koju su kupci opredelili za
plaanje nabavki svih
vrsta
proizvoda
u
odreenjom
vremenskom periodu. Agregatnu
tranju ine 4 dela:
1. Lina potronja- razlika izmeu
novanih primanja svih kategorija
stanovnitva, po odbitku poreza,
doprinosa I izdataka za podmirenje
nerobnih rashoda;
2. Investiciona potronja- ulaganje
privatnog sektora u dorade I
opremu;
3. Javna potronja- drava se
pojavljuje kao kupac roba I usluga
radi zatite socijalno ugroenih
kategorija stanovnitva;
4. Neto izvoz. Ravnotea izmeu
agregatne ponude I agr.tranje.
Kriva agregatne ponude I agregatne
tranje imaju suprotna kretanja
zbog ega se moe pretpostaviti da
se one uz odr.uslove moraju sei u
nekoj taki.
Privredni
razvoj
ine
2
osn.komponente:
1. Privredni rast- obuhvata samo
promene u obimu nacionalne
proizvodnje. Njime se oznaava
realno
poveanje
vrednosti
nacionalne proizvodnje (proirena
reprodukcija)
u
odr.periodu,
najee u godinu dana, u odnosu
na njegovu veliinu u prethodnom
vremenskom intervalu. Per capita
pokazatelji ukazuju na postignuti
proseni privredni rast (naspram
promena u broju stanovnika). Moe
biti:
stanje
ekonomskog
napredovanja,
stagnacije
ili
nazadovanja.
2.
Strukturne
promene
(kvalitativna
komponenta)
pokazatelji: stopa nezaposlenosti,
osn
proizvodni
faktori
po
stanovniku, stopa investicija, uee
poljoprivrednog I industrijskog
stanovnitva u uk.stanovnitvu,
uee
poljoprivrednog
I
industrijskog
stanovnitva
u

ukupnoj proizvodnji zemlje, uee

vrednosti usluga I BDP. Privredni
sistem- razlike u razvijenosti
zemalja nastale razlikama u nivou
raspoloivosti osn.faktora:
1.osn
proizvodnih
fondova
(sredstva za rad),
2.
Tehnoloke
modernizacije
kapitalne opreme (maine, ureaji),
3. Prirodni izvori (predmeti rada),
4. Stanovnitvo (radna snagaobrazovna
I
kvalifikaciona
struktura).
Privredni sitem ine:
1. Dravni organi (parmalent I
vlada sa ministarstvima),
2. Preduzea razl oblika vlasnitva,
3. Poslovne banke preko kojih se
izvravaju plaanja I naplate,
4.
Osiguravajua
drutvaosiguravanje imovine preduzea,
zaposlenih
5. Carinarnice- osn potroaka
jedinica. Ekonomske institucijerazl.oblici
regulacije
privrede
kojima se ustanovljava njeno
funkcionisanja.
Institucije se javljaju kao:
1. Osn naela: -postojanje svojine,
-opredeljenje
za
trino
privreivanje, za izgradnju otvorene
privrede prema inostranstvu;
2. Pravna pravila- normativna
prjekcija
osn.naela.
Poruja
privrednog ivota (ekonomskoa
podruja): -monetarni, -fiskalni,
-spoljno
trgovinski
sistem.
Ekonomski instrumenti I mereinstrumenti privrednog sistema su
zakonom propisane poluge kojima
drava kontrolie privredne tokove:
instrumenti monetarnog, fiskalnog I
spoljno trgovinskog sistema.
Monetarni instrumenti: kamate,
obavezne reserve.
Fiskalni
instrumenti:
porezi,
akcije, takes.
Spoljno trgovinski instrumenti:
carine,
kvote,
devizni
kurs.
Ekonomska politika- predstavlja
skup ciljeva I mera kojima drava
deluje na ekonomsku aktivnost, u
skladu sa utvrenim ciljevima.
Najvanije
segmenti
makroekonomske politike:
monetarnaskup
ciljeva,
instrumenata I mera kojima drava
utie na stvaranje I povlaenje
novca u silju stabilizacije cena.
Kljunu ulogu ima centralna banka;
fiskalna: skup ciljeva, instrumenata
I mera kojima drava obezbeuje
sredstva za finansiranje potreba
javne potronje (akcije, doprinosi,
takse);
spoljno trgovinska- skup ciljeva,
instrumenata I mera kojima drava
regulie celokupnost odnosa na
podruju izvoza I uvoza.
Makroekonomska
efikasnost
I
stabilnost: pokazatelji koji definiu
ekonomsko stanje zemlje:
1. Ostvarena visina inflacije- nivo
zaposlenosti,
2. Ostvareni privredni rast- stanje
trgovinskog I platnog bilansa
makroekonomsku
stabilnost
definiu sledei elementi: -odriv
privredni rast I razvoj, -stabilnost
cena,
-obezbeivanje
pune

zaposlenosti I -odriv trgovinski

bilans. Prva tri- unutranj stabilnost,
poslednji- spoljna stabilnost. Stopa
nezaposlenosti= (br.nezaposlenih /
br.aktivnih stanovnika)*100.
Agregatni
izrazi
proizvodnje.
Statistiki obuhvat proizvodnje nae
zemlje od kraja II svetskog rata do
2000.god bazirao se na koncepciji
materijalne proizvodnje. Nakon
toga, naa zemlja se opredelila za
meunarodnu
metodologiju
obraunavanja makroekonomskih
agregata, koju je razvio statistiki
ured UN- sistem nacionalnih
rauna.
Poslednja
revizija
ekonomski sistem rauna. Oba
sistema predstavljaju konzistentan
skup makroekonomskih rauna koji
se nazivaju agregati. Komleks
agregata daje osn informacije o
stanju ekonomije neophodne dravi,
proizvodnim
jedinicama
I
meunarodnim
organizacijama.
Naa zemlja je prihvatila iri
concept proizvodnje koji obuhvata
trinu proizvodnju (proiz.robe I
nemater.usluga)
I
netrinu
proizvodnju (proiz.nemater.usluga).
Proizvodnju u celini obavljaju
brojne institucionalne jedinice
koje se mogu grupisati u dve osn
grupe:
1. Fizika lica (kao potroai I kao
proizvoai),
2. Pravna lica koja ine: a) profitne
institucione jedinice (osnovane sa
ciljem proizvodnje dobara I
materijalnih usluga radi prodaje na
tritu), b) neprofitne- bave se
proiz.netrinih
usluga
(u
zdravstvu, obrazovanju), c) dravne
(organi
dr.uprave).
Posebne
neprofitne: -koje pruaju usluge
graanima kao osnivaima I
lanovima,
-prof.udruenja,
politike
partije,
sindikati,
-humanitarne org.
Drutveni bruto proizvod DBP=
MT+Am+NV.
Drutveni proizvod DP= DBPMT= Am+NV.
Nacionalni dohodak ND= DP-Am.
Bruto domai proizvod (BDP)godinji zbir dodatih vrednosti
proizvodnje svih institucionalnih
jedinica.
Bruto domai proizvod moe se
dobiti:
1. Sabiranjem trinih cena svih
finalnih proizvvoda I usluga,
2. Sabiranjem bruto dodatih
vrednosti
svih institucionalnih
jedinica BDP= VP-MP=DV.
Neto domai proizvod NDP=
BDP- Am. Agregati realnog
dohotka: bruto nacionalni dohodak I
bruto
nacionalni
proizvod.
BNP=BDP+(Pd-Od)
ili
BNP=BDPND.
Neto nacionalni dohodak NND=
BND-Am.
Stepen
razvijenosti
privrededinamiku
rasta
proizvodnje pratimo preko stope
rasta koja pokazuje relevantne
promene u tekuoj u odnosu na
baznu godinu. Tako poveanje BDP
u godini dana relativno, u
procentima, skraeno nazivamo
agregatnim privrednim rastom.

Osn.faktori privrednog rasta:

1. Stanovnitvo,
2. Proizvodni fondovi I
3. Ostali faktori (privredni sistem,
tehniki progress, obrazovanje,
klima)
Svi faktori svrstavaju se u dve
grupe:
1. neposredni faktori priv.rastaobim zaposlene radne snage i nivo
njene produktivnosti
pt=yt \ lt
ry=rl + rp
postoje dva tipa privrednog rasta:
1. ekstenzivan-odnosi se na rast
zaposlenih
2. intenzivan- odnosi se na rast
produktivnosti
2. posredni faktori priv. rasta:
prosecan
kapitalni
koeficijent
k=k\y
povezano posmatranje neposrednih
i posrednih faktora priv.rasta
k=q\p
agregatna proizvodna funkcija
Y=F[X1,X2,.XK]
kob-daglasova funkcija polazi od
predpostavke da BDP zavisi od
zaposlenosti [ L ] , kapitala [ K ] i
zemlje [Q ] sto se izrazava
relacijom
Y=F[K,L,Q]
jednacina zavisnosti proizvodnje:
u opstem obliku Y= F[K,L]
u eksplicitnom obliku Y=
Inflacija- trajni kontinuirani rast
cena suprotno od inflacije
DEFLACIJA- kada se cene
smanjuju
DEFLATOR BRUTO DOMCEG
PROIZVODA
Nominalni BDP ako se BDP
utvrdjuje na osnovu stvarnih
[tekucih],trzisnih cena iz te godine,
dobicemo nominalni BDP u
tekucim cenama.
Realni BDP- utvrdjuje se kao
proizvod
kolicine
finalnih
proizvoda i usluga i stalnih
cena,obim proizvodnje se menja a
cene ostaju konstantne
Deflator BDP [ po godinama ] =
nominalni BDP \ realni BDP 100
deflator
DBDP=nominalni
BDP\realni BDP100
INDEKS CENA NA MALO
se koristi za utvrdjivanje promena
troskova zivoto tokom odredjenog
vremena.
Vrsta Inflacije:
po intezitetu:
1. puzajuca kada je stopa rasta
inflacije do 10% godisnje.
2. umerena do 30% godisnje
3. visoka ili galopirajuca- od 30 do
100% godisnje.
4. hiperinflacija preko 50%
mesecno
prema geografskom poreklu:
1. domaca ili aktoinflacija uzroci
inflacije unutar zemlje
2. uvezena - uzroci inflacije iz
inostranstva
prema duzini trajanja inflacije:
1. sekularne slabog intenziteta ali
traju duso

2. jednokratne javljaju se
iznenada
zbog
nepredvidjenih
situacija
3. hronicne inflacije jakog
intenziteta, traju dugo,.
Uzroci inflacije
postoje 3 tipa:
1. inflacija traznje
2. inflacija ponude
3. kombinovana inflacija
monetarna politika jedne
zemlje
moze biti:
neutralna mon. politika
restriktivna mon. politika
ekspanzivna mon. politika
KVANTITATIVNA
TEORIJA NOVCA
kretanje cena zavisi od kolicine
novca u opticaju.
EMISIJA NOVCA u emisiji
novca ucestvuju:
1.centralna banka koja stvara
primarni novac
2. poslovne banke stvaraju
depozitni ili bankarski novac
primarna emisija centralne banke ,
realizuje se preko osnovnih tokova
kao:
1. kreditiranje poslovnih banaka
2. odobravanje kredita za selektivne
namene poslovnim bankama
3. kreditiranjem drzave
4. kupovinom deviznih sredstava
PONUDA NOVCA
radi ocuvanja stabilnosti cena
centralan banka regulise ponudu i
traznju novca na novcanom trzistu,
koristeci se instrumentima mon.
politike:
1. utvrdjivanje obavezne rezerve
banaka
2. utvrdjivanje eskontne stope
3. sprovodjenje operacija na
otvorenom trzistu
CB bi mogla da realizuje
EKSPANZIVNU mon. politiku
kupovinu vrednosnih papira od
drzave. U slucaju pojave inflatornih
tendencija CB se opredelila za
deflatornu RESTRIKTIVNU mon.
politiku prodaju vrednosnih
papira.
TRAZNJA NOVCA
instrumenti mon. politike kojima se
CB sluzi u regulisanju traznje novac
su:
1. odredjivanje kamatne stope za
kredite iz primarne emisije CB
2. propisivanje opstih uslova za
odobravanje
kredita
zajmotraziocima
od
strane
poslovnih banaka.