OPTI DEO

Tolerancije: dozvoljeno odstupanje

Podela:
- Tolerancije duinskih mera
- Tolerancije oblika i poloaja
- Tolerancije hrapavosti povrina

Tolerancije duinskih mera

Duinske mere: spoljanje i unutranje.
d

a)

c)

b)

Nazivna mera: upisuje se na crteu i od nje se mere odstupanja.

Granine mere: su granice izmedju kojih treba da se izradi duinska mera. To
su gornja granina mera i donja granina mera. Gornja granina mera dg
odnosno Dg je najvea doputena vrednost duinske mere. Donja granina mera
dd odnosno Dd je najmanja doputena vrednost.
Stvarna mera (ds, Ds) je ona veliina duinske mere koja se dobija
neposrednim merenjem mainskog dela. Stvarna mera moe biti Ispravna,
Dobra i Loa mera.
Odstupanje je razlika izmeu neke od navedenih mera i nazivne mere. Moe
biti gornje granino odstupanje, donje granino odstupanje i stvarno odstupanje.
Gornje granino odstupanje (ecart superieur) oznaava se sa
es = dg - d odnosno ES = Dg - D
Donje granino odstupanje (ecart inferieur) obeleava se sa
ei = dd - d

odnosno

EI = Dd - D

Tolerancijsko polje je podruje dozvoljene varijacije stvarne mere. irina

tolerancijskog polja je za spoljnu meru t, a za unutranju T i predstavlja razliku
graninih mera odnosno odstupanja
t = dg - dd = es ei

T = Dg - Dd = ES - EI

Na dijagramu tolerancijskog polja apscisa se poklapa sa konturom koju

odredjuje nazivna mera i zove se nulta linija. Ordinata je odstupanje e
odnosno E iskazano u mikrometrima. Odstupanje moe biti i pozitivno i
negativno, a tolerancijsko polje i iznad i ispod nulte linije. Tolerancijsko
polje je ogranieno donjom i gornjom granicom. Sa bonih strana nije
ogranieno. Vertikalna rafura oznaava pravac merenja tolerancije i
odstupanja.
e

a)

fi

0
Dg

Dd

dg

ei

fi

dd

EI

es

ES

b)

Pri izradi se dobijaju stvarne mere koje se rasipaju unutar tolerancijskog polja i
izvan polja. Kod ispravno vodjenog postupka izrade, najuestanije su srednje
vrednosti ostvarenih mera, izmedju gornje i donje granine mere. Raspodela
gustine verovatnoe je simetrina - Gausova normalna raspodela.
Parametri tolerancijskog polja su veliina (irina) tolerancijskog polja
(t odnosno T) i poloaj tolerancijskog polja. I veliina i poloaj tolerancijskog
polja zavise od veliine nazivne mere. Veliina zavisi jo i od stepena
tolerancije. Oznaka: za otvor, na primer 100H8 odnosno za spoljanju meru
180f9.

a) Podruje nazivnih mera: Nazivne mere 1...500 mm podeljene su u trinaest

podruja tako da su ona u oblasti manjih vrednosti ua, a u podruju veih
vrednosti duinskih mera ira.
4

i
3

2
1

100

200

300

400
d, D

500
mm

b) Stepen tolerancije se oznaava sa IT (Internacionalna Tolerancija), a

predvieno je dvadeset stepena tolerancije IT01, IT0, IT1, IT2, IT3, ... IT18.
t
T

Nazivne
mere
u mmS t e p e n t o l e r a n c i j eIT1IT2 IT3IT4IT5IT6IT7 IT8IT9IT10 IT11 IT12IT13
IT14IT15IT16IT17 IT18V e l i i n a t o l e r a n c i j e 1...500----7i10i16i 25i40i
70i100i160i250i400i640i 1000i 1600i 2500i500..31501I1,6I 2,5I4I7I10I16I 25I40I
70I100I160I250I400I640I 1000I 1600I 2500I

c) Poloaj tolerancijskog polja oznaava se slovima a, b, c, d,... za spoljnu

meru odnosno A, B, C, D,... za unutranju meru (slika 2 .7). Mogu biti iznad ili
ispod nulte linije, karakteristino je tolerancijsko polje h odnosno koje lei na
nultoj liniji i tolerancijsko polje js odnosno JS koje simetrino see nulta linija.
Udaljenost tolerancijskog polja od nulte linije definisana je jednim od graninih
odstupanja es ili ei odnosno ES ili EI.
E
A

C
CD

FG
D

K MN P R

E EF
F

Nulta linija
S T UV X

G H
J
JS

ES

EI

Y Z ZA
ZB
ZC

a)
e
zc

es

cd d

ef f fg g h

s t u v x

y z za

ei

Nulta linija

zb

k m n p r
js

b)
Poloaj tolerancijskih polja a) za unutranju menu, b) za spoljanja meru

Naleganja duinskih mera

Naleganje je odnos delova istih nazivnih mera od kojih je jedna spoljna, a
druga unutranja. U zavisnosti od veliine ostvarenih mera naleganja mogu
biti labava, vrsta i neizvesna.

Labavo naleganje se ostvaruje izmedju delova kod kojih je stvarna mera otvora
vea od stvarne mere epa (Ds > ds). Razlika izmedju prenika otvora i prenika
epa je pozitivna tj. izmeu sklopljenih delova je medjuprostor - zazor.
Zs = Ds - ds = E - e > 0
Zg = Dg - dd = ES ei
Zd=Dd -dg = EI es
Tn = Zg -Zd = T + t
Z

Z
Zd

fi

ei
Zd
Zg

dd

dg

Dg
Dd

D=d

es ES

Zg
Tn

E
e

a)

b)

Labavo naleganje: a) dijagram tolerancijskih polja, b) dijagram tolerancije naleganja

vrsto naleganje se ostvaruje nasilnim utiskivanjem epa u otvor. Stvarni

prenik otvora je manji od stvarnog prenika epa (Ds < ds), a razlika
predstavlja preklop
Ps =Ds - ds=E - e<0
Pg = Dd dg =EI - es
Pd = Dg - dd = ES ei

Tn =Pg -Pd = T + t
E

Pd

dg
dd

Dd

Dg

Pg
Tn

d=D

Pd
ei
es
Pg

ES

a)

P
b)

vrsto naleganje: a) dijagram tolerancijskih polja otvora i epa,

b) dijagram preklopa - tolerancije naleganja

fi

Neizvesno naleganje je sa moguim malim zazorom ili sa malim preklopom.

Ovo naleganje je neizvesno (neopredeljeno) izmedju vrstog i labavog pre
izrade delova odnosno pre dobijanja stvarnih mera otvora i epa. Sklapanjem
delova sa otvorom i epova, u zavisnosti od odnosa sluajno izabranih mera Ds i
ds, neizvesno naleganje moe postati labavo (Ds > ds) sa malim zazorom ili
vrsto (Ds < ds) sa malim preklopom. Najvei mogui zazor odgovara spoju
najveeg otvora i najmanjeg epa
Zg=Dg - dd=ES - ei > 0
Najvei preklop nastaje sklapanjem najmanjeg otvora sa najveim epom
Pg = Dd - dg = EI - es < 0
Dijagram zazora i preklopa (slika 2.11) obuhvata nultu osu (apscisu), a
tolerancija naleganja je
Tn= Zg - Pg = T + t
predstavlja podruje dozvoljene varijacije zazora odnosno preklopa. Stvarni zazor
Zs=Ds-ds moe biti u granicama 0<Zs<Zg, a stvarni preklop po apsolutnoj
vrednosti u granicama 0< Ps < Pg. Najvea uestanost fi odnosno najvea gustina
verovatnoe odgovara srednjim vrednostima izmeu Zg i Pg. Ako su po apsolutnoj
veliini Zg i Pg priblino isti, najei zazori ili preklopi su bliski nuli.
E
e

es
Pg

Zg

Zg

Tn
Pg

a)

dg

Dg
Dd

dd

d=D

ei

ES

fi

P
b)

Neizvesno naleganje: a) dijagrami tolerancijskih polja otvora i epa,

b) dijagram zazora i preklopa odnosno tolerancije naleganja

Kod labavog naleganja tolerancijsko polje za ep je ispod tolerancijskog polja

za otvor, a tolerancija naleganja je iznad apscise. Za vrsto naleganje
tolerancijsko polje za ep je iznad tolerancijskog polja za otvor, a tolerancija
naleganja ispod apscise. Kod neizvesnog naleganja tolerancijska polja za otvor i
ep se medjusobno preklapaju. Polje tolerancije naleganja preseca apscisu.

Sistemi, familije i prioriteti naleganja

Sistemi naleganja omoguavaju da se ogranii broj moguih kombinacija
poloaja tolerancijskih polja otvora i epova. U sistemu zajednike tolerancije
unutranje mere (SZUM) prenici otvora su sa tolerancijskim poljem H.
Varijacijom poloaja tolerancijskih polja epova od a do z, dobijaju se labava,
vrsta i neizvesna naleganja. U sistemu zajednike tolerancije spoljne mere
(SZSM) svi prenici epova su sa tolerancijskim poljem h. Labava, vrsta i
neizvesna naleganja se dobiju izborom tolerancijskog polja otvora od A do
(slika 2.12). U primeni je vie zastupljen SZUM. Za zavrnu obradu otvora
potrebni su specijalni alati te da bi se smanjio njihov asortiman, racionalno je da
se koristi samo tolerancijsko polje H. Sistem zajednike tolerancije spoljne
mere primenjuje se izuzetno i to pri korienju familije standardnih delova sa
spoljnom merom. Te mere su u polju h i mogu se sklopiti sa otvorom ije se
tolerancijsko polje bira prema potrebnom naleganja.
y z
Labava naleganja
Neizvesna
x
a)
v
naleganja p r s t u
H
m n

d=D

b
a

b)

d=D

0
h

k
g h j

F G H
J K M

vrsta naleganja
Unutranja mera
Spoljna mera
0
U V X
N P R
Y Z
S T

Sistemi naleganja: a) sistem zajednike unutranje mere (SZUM),

b) sistem zajednike spoljne mere (SZSM)

Familije naleganja obezbedjuju dalje suavanje izbora iz podruja moguih

naleganja. U okviru SZUM familiju ine H6, H7, H8, H9, H11, H12 i H13, a u
SZSM to je h5, h6, h8, h9, h11, h12 i h13. Broj naleganja se dalje suava
uvoenjem prioriteta naleganja. Naleganja I stepena prioriteta su malobrijna,
slede naleganja II stepena prioriteta i na kraju III stepena prioriteta. U
tablicama 2 .4 i 2.5 dat je pregled ovih naleganja.

Uticaj toplote na promenu naleganja

Pg

ep-d

Pg

otvor-D

0
D=d

a)

Pg=Pg
Tn

Zg

E
e

Zg=Zg

Zg

Usled promene temperature menjaju se dimenzije mainskog dela, tj. menjaju se

stvarne mere otvora i epa. Promena je srazmerna koeficijentu toplotnog
irenja, promeni temperature i veliini prenika d odnosno D tj. D = D
. Veliine promena prenika D i d mogu biti takve da se u potpunosti
promeni odnos tolerancijskih polja odnosno da se promeni vrsta naleganja ili
veliina zazora odnosno preklopa.

P
b)
c)

ep-d

D
d

a)

Pd
Tn
Pg

0
P

0
b)

Zg

Pg
Tn

d=D

Pg

otvor-D
0

Pg
d

Zg

Pd

E
e

Tolerancije oblika i poloaja osa i povrina mainskih delova

a)
t

c)

b)

Odstupanja i tolerancije oblika: a) mogue odstupanje oblika,

b) odnos odstupanja oblika i duinskih mera, c) tolerancijski prostor

Tolerancije oblika

0,1

0,1

b)

a)
0,1

c)

0,08

d)
Tolerancije oblika: a) pravost, b) krunost,
c) cilindrinost, d) ravnost, e) oblik povrine

0,02

e)

Tolerancije poloaja

0,1 A

a)

0,08 A

c)

0,1

0,01 A

b)

AB
0,1

d)

Tolerancije poloaja: a) paralelnost, b) upravnost,

c) lokacija, d) radijalno i aksijalno bacanje

Preutne tolerancije oblika i poloaja takodje su propisane standardima, a

neke od njih date su u tablici 2.7.

Tolerancije hrapavosti povrina

Parametri mikroprofila povrine su Rrnax- najvea visina neravnina, Rz - srednja
visina neravnina i Ra - srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila povrine

Ra

1l
y dx
l0

odredjuje se na referentnoj duini l.

y
x

Rmax

Ra

l
Mikroprofil hrapavosti povrine

Srednje aritmetiko odstupanje mikroprofila Ra je parametar na osnovu kojeg se

propisuje tolerancija hrapavosti povrine. Dozvoljena veliina Ra propisuje se
klasom hrapavosti povrina N1 do N12.
b
N6
c(f)
a
N8

dd

a)

ds

Rmax

tolerancijsko polje

dg
ds
dd

dg

tolerancijsko polje

Rmax

b)

Odnos tolerancijskog polja i neravnina: a) povoljan, b) nepovoljan