Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

1 od 35

DIGITALNA TELEVIZIJA (DTV)

Iako se sa digitalizacijom televizije poelo poetkom 90-tih, tek krajem 90-tih stvoreni su
tehnoloko-ekonomski uslovi koji omoguavaju pravi poetak uvoenja DTV u svetu.
Evropa je preko DVB projekta, saveza preko 270 kompanija i ustanova vezanih za
trite televizije, stvorila otvoreni standard za digitalnu televiziju koji je prihvaen u
najveem broju zemalja na svetu.
Standard je nazvan DVB (Digital Video Broadcasting).
Poto postoje razlike u nainu prenosa digitalnog signala do korisnika, po medijumu za
prenos signala, imamo tri standarda:
1. DVB-T (Terrestrial, zemaljski prenos)
2. DVB-C (Cable, prenos kroz kablovsku mreu)
3. DVB-S (Sattelite, satelitski prenos)
Gledaoci kod nas primaju televizijski signal uglavnom preko kablovske mree i
zemaljskih predajnika. Zbog toga su najzanimljiviji standardi DVB-C i DVB-T. DVB-S je
danas rairen meu korisnicima satelitske televizije. Prvi kod nas DVB-S uveo kablovski
operater SBB, pod nazivom TOTAL TV, i najee se spominje kao digitalna satelitska
TV. Svaki od ovih standarda ve doivljava modifikacije i unapreenja.
Tabela 1. prikazuje neke osnovne prednosti digitalne televizije u odnosu na analognu
televiziju.
Tabela 1. Poreenje analogne i digitalne televizije
Kapacitet jednog TV
kanala s identinim
kvalitetom slike (SDTV)
Zvuk
Kvalitet slike (rezolucija)

Analogna TV
Prenos 1 programa

Digitalna TV
Prenos veeg broja, do 20
programa

Mono, stereo
Standardni kvalitet
(SDTV)

Mono, stereo, surround

Raspon kvaliteta od nie
razolucije (LDTV) sve do visoke
(HDTV) 1920x1080(2-3m)
-Superteletekst
-EPG (Electronic Program
Guide, elektonski progr. vodi)
-Interaktivan multimedijalni
sadraj
-Prevodi
-...
-Nema problema s refleksijama
(mogu da budu korisne)
-Nema degradacije kvaliteta sve
dok je korisni signal dovoljno
snaan

Dodatni sadraji

Teletekst

Otpornost na smetnje

-Neotporna na refleksije
signala (duhovi u slici)
-Postoji degradacija
kvaliteta zavisna od
udaljenosti ometajueg
signala
4:3 (ugao gledanja 15
16:9 (ugao gledanja 30 stepeni)
stepeni)
Kontinuirano prenosi sve Prenosi komprimovan signal, tj.
elemente slike/zvuka
samo one delove slike/zvuka koji
su se od slike do slike promenili

iroki ekran
Prenos signala

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

2 od 35

Kao to se moe videti u tabeli 1, digitalna TV ima velike i znaajne prednosti u odnosu
na analognu TV. Povean je kvalitet, omoguena je bolja i efikasnija upotreba radiofrekvencijskog spektra, a uvedeni su i brojni dodatni servisi i usluge.
Elektronski programski vodi je takoe uobiajena stvar kod digitalne televizije. On
omoguava paralelno pretraivanje i uvid u itav televizijski sadraj koji primamo, slino
kao na internet portalima. Tako npr. gledaoci mogu iz programskog vodia na ekranu
birati izmeu raznih raspoloivih sadraja onaj koji mu najvie odgovara, bez da
neprekidno pretrauju sve televizijske programe.
Za razliku od analognog sistema, DTV omoguava da prevod (titlovanje na nekom od
jezika) bude dodatna aplikacija, odnosno da se prikazuje istovremeno sa slikom ali nije
deo nje same.
Potpuno nova usluga jeste interaktivni multimedijalni program.
Digitalna televizija zahteva promenu opreme i na predajnoj i na prijemnoj strani.
Korisnika oprema mora ne samo da primi televizijski signal, nego i da ga na
odgovarajui nain obradi kako bi se sadraj prikazao na ekranu ili reprodukovao na
zvunicima.
Zbog toga gledalac mora da ima novi ureaj. To moe da bude novi televizor (sa
odgovarajuim prijemnikom) ili pomoni ureaj, tzv. STB - Set Top Box.
STB je prijemnik (receiver) koji pretvara digitalni signal u oblik pogodan za prikazivanje
na ve postojeim TV prijemnicima (poput satelitskih risivera).
Postoji mogunost i kupovine novog TV prijemnika koji ima integrisan odnosno u sebi
sadran DVB prijemnik (IDTV, Integrated Digital Television), kao to svi klasini
televizori imaju prijemnike za analogne televizijske signale.
Postojee antene i televizori bie neko vreme prihvatljivi za prijem signala i prikaz
sadraja uz korienje STB.
Pojednostavljena blok ema DVB-T predajnika data je na slici 2.

Slika 2. Pojednostavljena blok ema DVB-T predajnika

Sutina DVB-T standarda znatno se razlikuje od ranijih analognih standarda za
prenos TV signala.
Kod analognog sistema u svakom TV kanalu prenosio samo jedan TV signal sa
jednim zvunim signalom.
Kod DVB-T prenosi se istovremeno vie od jednog signala slike, vie od jednog
signala zvuka, kao i signal podataka koji moe da ima direktnu vezu sa ovim signalima,
a i ne mora.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

3 od 35

Detaljna blok ema DVB-T predajnika data je na slici (Wikipedia)

Slika 3. Osnovna blok ema DVB-T predajnika

Blokovi na slici 3. imaju sledee znaenje

Source coding and MPEG-2 multiplexing (MUX): komprimovani video i audio

signali i signali podataka multipleksiraju se u PS (Programme Stream).
Jedan ili vie PS udruuju se u MPEG-2 TS (MPEG-2 Transport Stream, transportni
niz). To je osnovni digitalni niz.
TV prijemnici i STB primaju ovaj niz, dekoduju ga i sadraj prikazuju gledaocu.
Bitske brzine zavise od broja programa i parametara modulacije. Kreu se u opsegu
od 5 do 32 Mbit/s.

Splitter (opciona komponenta): dva razliita TS mogu da se prenose u isto vreme

tehnikom hijerarhijskog prenosa. Npr. prenosi se signal standardnog kvaliteta
(standard definition, SDTV) i signal visokog kvaliteta (high definition, HDTV) na
istom nosiocu. Poto je SDTV signal robusniji (lake se prenosi) nego HDTV,
prijemnik moe da primi oba signala i prikae onaj koji je ispravno primljen, tj. HDTV
tamo gde je kvalitet primljenog signala bolji ili SDTV tamo gde je kvalitet slabiji.

MUX adaptation and energy dispersal: MPEG-2 TS je u stvari niz paketa

podataka, fiksne duine (188 bajta). Pre prenosa ovog paketa vri se dekorelacija
podataka. Postupak se naziva rasprivanje energije.

External encoder: Prvi nivo ispravljanja greaka primenjuje se na svaki paket,

preko Reed-Solomon RS (204, 188) koda. Mogue je ispravljanje do 8 pogreno
primljenih bajtova u svakom paketu od 188 bajta.

External interleaver: vri se konvolucioni interleaving da bi se reorganizovali nizovi

podataka i postali otporniji na pojavu dugih nizova greaka.

Internal encoder: Drugi nivo ispravljanja greaka vri se primenom konvolucionog

koda (obino se oznaava kao FEC - Forward error correction). Postoji pet varijanti
ovog koda: 1/2, 2/3, 3/4, 5/6 i 7/8.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

4 od 35

Internal interleaver: niz podataka se ponovo reorganizuje, sa ciljem da se smanji

uticaj pojavljivanja greaka u nizu.

Mapper: digitalna sekvenca se preslikava u niz paralelnih sekvenci i formiraju se

kompleksi simboli. Primenjuju se sledea tri postupka: QPSK, 16-QAM, 64-QAM.

Frame adaptation: Kompleksni simboli grupiu se u blokove konstantne duine,

(1512, 3024 ili 6048 simbola u bloku). Formira se ram (frame), sastavljen od 68
blokova, i superram, sastavljen od 4 rama.

Pilot and TPS signals: Da bi se pojednostavio prijem signala, u svaki blok se

dodaju pomoni signali. To su pilot i TPS signali. Pilot signali koriste se u toku
sinhronizacije i ekvalizacije, dok TPS signali (Transmission Parameters Signalling)
prenose parametre signala koji se prenosi. Prijemnik mora da izvri sinhronizaciju,
ekvalizaciju i dekodovanje ovih signala, a zatim da iskoristi TPS podatke za
podeavanje parametara, reinhronizaciju i slino.

OFDM Modulation: niz blokova modulie se primenom OFDM modulacije. Postoji

tri varijante: sa 2048, 4096 ili 8192 nosilaca (2k, 4k, 8k mod). Brzina prenosa
podataka (bitska brzina) ista je u svakom od ova tri postupka.

Guard interval insertion: da bi se pojednostavio rad prijemnika, izmeu blokova

se ubacuje zatitni interval (guard interval). U ovaj interval ubacuje se tzv. ciklini
prefiks (kopira se zavretak bloka ispred njegovog poetka). irina (trajanje)
zatitnog intervala moe da bude jednako 1/32, 1/16, 1/8 ili 1/4 trajanja originalnog
bloka. Ciklini prefiks je neophodan za ispravan rad mrea sa jednom frekvencijom,
jer se tako minimizuje pojava interferencije.

DAC and front-end: Digitalni signal se pretvara u analogni u digitalno analognom

konverteru (DAC), a zatim se koristi kao moduliui signal za analognu modulaciju
na nekom od korienih kanala u VHF ili UHF opsegu. Kanali imaju irinu od 7 ili 8
MHz.

Razlozi za digitalizaciju TV sistema

Uticaj uma na digitalni signal sutinski se razlikuje od uticaja na analogni signal.
Digitalni prijemnik treba da razlikuje vrednost kodovanog signala, dok se kod analognog
signala njegova trenutna vrednost krije u amplitudi ili fazi nosioca. Razvojem tehnologije
obrade signala digitalizacija je zamenila skoro sve postupke za obradu i prenos signala.
TV i radio difuzija doli su na red krajem 20. veka, paralelno sa tehnolokim
poboljanjima i izvanrednim napretkom u razvoju postupaka za obradu signala zvuka i
slike. Konani datum iskljuenja analogne TV difuzije varira od drave do drave. U
Srbiji je predvien 04.04.2012, a u Evropi je to 17.06.2015.
Prosta digitalizacija analognog signala irine 5MHz, prema uslovima teoreme o
odabiranju, daje 10 miliona odbiraka u sekundi. Ako se svaki tako dobijen odbirak
koduje sa 8/10 bita, dobija se bitska brzina od 80/100Mbit/s.
Detaljniji postupak digitalizacije luminentnog i dva hrominentna signala ilustrovan je na
slici 3. Prema navedenim standardima postupak daje signal sa bitskom brzinom od
270Mb/s. Ovakva brzina je prevelika za praktine komunikacione sisteme i zbog toga je
neophodna kompresija TV signala.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

5 od 35

Prenos signala zvuka predstavlja dodatno optereenje. Ilustrovan je na slici 4.

Slika 3. Digitalizacija analognog TV signala

Slika 4. Digitalizacija audio signala

OSOBINE MPEG STANDARDA (MPEG HANDBOOK)

Poetkom 90-tih godina poeo je razvoj sistema za digitalni prenos video signala.
Izmene su bile znatno sloenije od proste digitalizacije slike i zvuka. Deo ovih izmena
krije se u filozofiji postupka i uvoenju standarda na raznim nivoima. Uvedena je
standardizacija sadraja toka podataka, a ne standardizacija rada predajnika. Ovo je
sutinski nov i veoma fleksibilan nain za propisivanje naina rada sistema. Ilustrovan je
na slici 5.

Slika 5. a) MPEG standard definie sadraj toka podataka. Poboljani i tehniki veoma
usavreni koderi u budunosti b) i c) bie kompatibilni sa dananjim dekoderima

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

6 od 35

2. NAINI ZA REALIZACIJU KOMPRESIJE

Prorauni su pokazali da je za prenos digitalnog TV signala u realnom vremenu
potrebno uglavnom iznad 100 Mb/s. Ovakva bitska brzina i dalje je u praksi nedostina i
razvoj digitalne televizije krajem 90-tih krenuo je u pravcu razvoja postupaka za
kompresiju signala koji bi ovu brzinu sveli na manje od 10 Mb/s.
Postoje dve osnovne grupe postupaka za kompresiju:
a) Kompresija bez oteenja
b) Kompresija sa oteenjem.
Svaki digitalni signal sastoji se od niza simbola. Kod digitalne slike ti simboli su pikseli,
odnosno njihove vrednosti. Prenos simbola praktino se realizuje nekom brzinom. Poto
se simboli u postupku kodovanja pa i modulacije menjaju )ne prenose se vrednosti
piksela nego neto drugo), veoma retko govorimo o brzini prenosa simbola. Obino
odreujemo i poredimo odgovarajuu bitsku brzinu.
Kompresija je postupak kojim se manipulie simbolima (pikselima) sa ciljem da se
pretvore (preslikaju, transformiu) u neki drugi niz simbola koji je ekonominiji za
prenos.
Glavna mera za odreivanje koliine informacija jeste entropija signala. Entropija se
odreuje na dobro poznati nain: ako je skup razliitih simbola konaan, m, i ako je
poznata veravatnoa pojavljivanja pojedinih simbola, p k , k=0..m-1, entropija izvora
(srednja koliina informacije) jednaka je

Entropija digitalne slike dobija se na slian nain, proraunom verovatnoe pojavljivanja

svake mogue vrednosti piksela (nivoa od 0 do 255) i njihovim usrednjavanjem. Obino
se dobije 7,3 ili 7,4 bita po simbolu, umesto 8 koliko se koristi za obino binarno
kodovanje piksela sa 256 nivoa.
Ako meu susednim pikselima u slici postoji slinost, kae se da su oni korelisani, ili
povezani. Ova slinost u praksi ima sledeu posledicu: prenosei vrednost svakog
piksela posebno, mi prenosimo i deo informacije o okolnim pikselima. Ovakav prenos
nije ekonomian jer se neki podaci prenose vie puta. Razbijanje korelacije omoguava
znaajnu kompresiju u signalu slike.
Razliitim vrstama transformacija, kao to je DCT, KLT i neke druge, skup simbola piksela - transformie se u neki novi skup simbola - koeficijenata - koji imaju manju
korelaciju. Novi skup ima smanjenu entropiju, ime se ostvaruje kompresija signala, bez
oteenja.
Ovakva kompresija, meutim, nije efikasna i obavezno se primenjuju i razliite tehnike
za kompresiju sa oteenjem, uz ispunjenje znaajnog uslova da se oteenja to
manje primete. Ove tehnike koriste osobine HVS (ovekov vizuelni sistem, ulo vida).
Skoro svaki postupak za kompresiju signala kao prvi neophodan korak podrazumeva
grupisanje simbola (tzv. proirenje).

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

7 od 35

U sluaju digitalnog signala slike, idealno bi bilo da se grupe simbola (piksela) formiraju
tako da prikazuju objekte u slici. To znai da bi se cela pravougaona slika delila ne
delove koji prikazuju neku celinu (objekat), npr. lice oveka, celu figuru oveka, neku
graevinu, vozilo, predmet i slino.
Postoje razliite tehnike za segmentaciju slike ali je njihova praktina primena prilino
ograniena. U realnom vremenu segmentacija slike na objekte najee je nemogua.
Zbog toga je usvojena podela slike na kvadratne blokove razliitih dimenzija. Praktino
su u upotrebi blokovi dimenzija 8x8, 4x4 ili 16x16.
Kod svake mirne slike (osim slike sastavljene od istog uma) postoji slinosti izmeu
susednih piksela.
Postupci za kompresiju signala koji se koriste kod mirne slike, mogu da se primene i na
pokretnu sliku.
Kod pokretne slike, meutim, postoje i mnoge dodatne osobine i mogunosti za
kompresiju koje ne sreemo kod mirne slike.
Slinost postoji u tri promenljive, dve prostorne (x i y) i vremenu. Osim slinosti meu
susednim pikselima u (x,y) ravni, esto su mnogi vremenski uzastopni pikseli, na istim ili
bliskim lokacijama u slici, meusobno slini.
Korelacija u vremenu zasnovana je na teoriji pokreta.
Izmeu svake dve uzastopne slike u sekvenci slika deava se pokret nekog objekta ili
dela scene. Kad bismo mogli da pronaemo i prenesemo informaciju o tom pokretu,
kodovanje samog objekta ne bi uopte bilo neophodno.
Meutim, to nije jednostavan zadatak. Pokret je sloena pojava. Moe da se opie na
vie naina.
Sve vrste pokreta praktino se aproksimiraju pomeranjima u ravni normalnoj na pravac
gledanja. Pod uslovom da posmatramo dovoljno male objekte, ipak se ostvaruju odlini
rezultati.
U prvom koraku kompresije koristi se vremenska korelacija. Ovaj korak naziva se
estimacija pokreta.
Postoje tri pojma ije je znaenje pomalo izmeano:
predikcija (pretpostavljanje unapred)
estimacija (procena veliine pokreta)
kompenzacija pokreta (zamena pokreta nekim drugim opisom).
Estimacija pokreta sastoji se od sledeeg niza koraka.
- izbor dve uzastopne slike, (nazivamo ih tekua slika i prethodna slika),
- podela tekue slike u blokove, jednakih dimenzija, npr 8x8,
- pronalaenje bloka u prethodnoj slici koji se nalazi u okolini i koji najvie lii na
analizirani blok (postupak se ponavlja za svaki blok u tekuoj slici).
Primer je prikazan na slici 7. Tekua slika (br.5. u sekvenci) prikazana je na slici 7a, a
prethodna (izabrana je slika br.1. u sekvenci, a ne br.4, da bi se bolje uoile razlike
izmeu slika) prikazana je na slici 7b.
Slinost dva bloka moe da se definie na mnogo naina. Najee se koristi suma
apsolutnih vrednosti razlike piksela koji se nalaze na istoj poziciji (imaju iste koordinate
kad se blokovi preklope).

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

8 od 35

Slinost blokova odreuje se i tako to se izraunava korelacija izmeu blokova slike

koji su meusobno pomereni.
Slinost se izraunava za svaki od poloaja, kao u primeru na slici 10. Kad se odredi
najvea od tih slinosti, dobija se vektor pokreta. To je par brojeva koji opisuju poloaj
najslinijeg bloka u odnosu na analizirani blok, npr (-1, -1) za blok koji je jedan piksel
levo i jedan piksel nie od analiziranog.
Kad se za svaki blok u tekuoj slici pronae najsliniji blok u prethodnoj, kopiranjem
ovih blokova formira se slika dobijena predikcijom ("grbava ili okasta" slika).
Ova slika lii na tekuu sliku, ali ipak postoje fine razlike, uoljive naroito na granicama
blokova ili na delovima slike koji su se znaajno izmenili, usled pokreta koji je razliit od
pomeranja u ravni normalnoj na pravac gledanja.
Slika dobijena predikcijom moe da se prenese do prijemnika na veoma ekonomian
nain. U memoriji prijemnika ve postoji (preneta je) prethodna slika. Ako se prenesu
samo vektori pokreta (parovi brojeva od po nekoliko bita, za svaki blok), u prijemniku se,
uzimanjem delova iz prethodne slike u memoriji formira ova slika. Prikazana je na slici
11.a.
Da bi se prenela cela tekua slika, osim vektora pokreta treba da se prenese i razlika
izmeu tekue slike i slike dobijene predikcijom. Ova razlika prikazana je na slici 11.b.
Slika razlike ima znatno manji sadraj (manju entropiju) u odnosu na tekuu sliku i za
njenu kompresiju koriste se postupci koji su veoma slini JPEG postupcima razvijenim
za mirnu sliku. Pokazuje se da ova slika ima entropiju koja je manja od entropije slike
razlike.
Osnovi koraci u daljoj kompresiji jesu:
DCT transformacija,
Poseban prenos jednosmerne komponente,
kvantizacija,
cik-cak skeniranje (pretvaranje matrice brojeva, 2-D signala u niz brojeva, 1-D signal),
RLC kodovanje,
entropijsko kodovanje dobijenog niza.
DETALJNIJI OPIS POJEDINIH KORAKA
KORELACIJA
Koeficijent korelacije r definisan je kao

(2.1)
gde su A(i,j), B(i,j) vrednosti piksela, a

su srednje vrednosti blokova A i B.

Blokovi A i B imaju jednake dimenzije. Rezultat moe da ima vrednost u opsegu (-1,1).
Vrednost r=-1 odgovara situaciji u kojoj su dva bloka A i B povezani izrazom B=-A, a
r=1 za B=A. Ako je korelacija jednaka nuli, tada ne postoji nikakva veza izmeu
posmatranih blokova.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

9 od 35

U optem sluaju, blokovi mogu da budu delovi razliitih slika. Ako se radi o delovima
iste slike, korelacija ima vee vrednosti ako su u pitanju blokovi koji se meusobno
preklapaju.
Ako posmatramo delove iste slike, moemo da posmatramo razliite vrste korelacije:
horizontalnu, vertikalnu ili dijagonalnu. Korelacija moe da se posmatra i kao promenljiva veliina koja zavisi od pomeraja. Moe da bude funkcija samo jedne promenljive ili
vie promenljivih. Obino se dobija zavisnost koja ima priblino izgled prikazan na slici
6.

LAB.VEBA: KORELACIJA U SLICI.

Slika 6. Tipian izgled 1-D i 2-D autokorelacione funkcije

Ekstremni primeri:
Kad bi cela slika bila sastavljena od jednakih piksela, umesto prenosa svakog piksela
bilo bi dovoljno preneti vrednost tog piksela i podatak da je ostatak slike isti takav.
Kad bi slika bila sastavljena od belog uma, morala bi da se prenese vrednost svakog
piksela jer meu njima nema nikakve povezanosti (korelacije).
VEKTORI POKRETA
Postupci za kompresiju obino se testiraju na tzv. test sekvencama, tj. kratkim video
zapisima sa sloenim vrstama kretanja, veoma zahtevnim za kompresiju. Jedna od
takvih sekvenci naziva se "Mobile and Calendar" i esto se koristi kao test sekvenca u
razvoju i optimizaciji postupaka za prenos signala slike.
Posmatrajmo sliku 7. Prikazana je peta slika u nizu Mobile. Slika je veoma arena i
dinamina, a postoje i velike povrine sa jednakim nijansama. Ova slinost koristi se za
kompresiju.
Izmeu dve slike u sekvenci slika deava se pokret nekog objekta ili dela scene. Kad
bismo mogli da pronaemo i prenesemo informaciju o tom pokretu, kodovanje samog
objekta ne bi uopte bilo neophodno.
Meutim, to nije jednostavan zadatak. Pokret je sloena pojava. Moe da se opie na
vie naina: Willey, str.50.

Zumiranje (promena ine daljine kamere)

Paniranje (rotacija oko ose koja je normalna na pravac gledanja)
Rotacija oko pravca gledanja
Translacija du pravca gledanja
Translacija u ravni normalnoj na pravac gledanja
Sasvim nepravilno kretanje.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

10 od 35

Matematiko modelovanje svakog od ovih postupaka veoma je sloeno. Sreom, sve

vrste pokreta mogu da se aproksimiraju pomeranjima u ravni normalnoj na pravac
gledanja, pod uslovom da posmatramo dovoljno male objekte.
Kodovanje koje umanjuje korelaciju unutar slike, bez povezivanja sa okolnim slikama,
naziva se INTRA kodovanje.
Najjednostavniji postupak intra kodovanja predstavlja tzv. diferencijalno kodovanje. Ako
se vri 1-D diferencijalno kodovanje, prenosi se razlika izmeu vrednosti posmatranog
piksela i njegovog levog suseda. Poetna pretpostavka moe da bude proizvoljna, a
najee se uzima da piksel ispred prvog piksela ima vrednost 128, tj. srednju moguu
vrednost piksela u slici.
Sloeniji postupak jeste primena transformacionih postupaka na blokovima slike, na
veoma slian nain kao kod JPEG kompresije mirne slike. Postupci primenjeni kod
MPEG-2 i MPEG-4 razlikuju se u tipu transformacije. MPEG-2 koristi DCT a MPEG-4
DCT i vejvlet transformaciju.
Cilj transformacije jeste dobijanje vrednosti koje nisu meusobno korelisane. Njihov
prenos mnogo je efikasniji jer meu njima nema zavisnosti, tj. nema redundanse.
LAB VEBA. ENTROPIJA SLIKE I DIFERENCIJALNO KODOVANE SLIKE.
Predikcija moe da bude i 2-D, tako to piksel zavisi od veeg broja piksela
rasporeenih u njegovoj okolini. Pokazuje se da su najkorisniji levi i gornji sused,
uzimanje ostalih u obzir ne donosi nikakvo poboljanje.
Predikcija moe da bude i 3-D, ako se uzmu u obzir i vrednosti piksela iz prethodne
slike, sa istog mesta, kao i sa okolnih mesta. (digit.techn. str 49).

KOMPRESIJA sa oteenjem i bez oteenja

Iz ranije sluanih predmeta poznato je da postoje dve osnovne grupe postupaka za
kompresiju, sa oteenjem i bez oteenja. U MPEG standardima vre se razliite vrste
kompresija iz obe spomenute grupe.

2.4. OSOBINE HVS

Za kompresiju video signala poseban znaaj imaju sledee ososbine HVS:
Zapaanje promena sjajnosti (u tamnijim oblastima lake se zapaaju promene
nego u onim koje su svetlije,
Razliita promena koraka kvantizacije u skladu sa manjom osetljivou HVS na
visoke u odnosu na niske uestanosti.
Prostorno maskiranje. Slika ima aktivne i pasivne delove, u aktivnim delovima
slike kompresija moe da bude intenzivnija nego u pasivnim, posmatra nee
primetiti razliku.
Vremensko maskiranje. Scena posle znaajne promene moe da se snanije
komprimuje nego mirna scena.
Osetljivost na prostorne uestanosti. Ve opisano kod obine, analogne TV.
Zapaanje kretanja. Objekti koji poinju da se kreu mogu da se koduju grublje
nego objekti koji su ve neko vreme u pokretu.
Ovi postupci nisu standardizovani i daju mogunost proizvoaima kodera da svojom
kreativnou ostvare kvalitetniji proizvod.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

11 od 35

2.5. IZBOR POSTUPKA KODOVANJA

Sa aspekta kompresije signala izborom postupka kodovanja veoma su znaajna tri
postupka:
Hafmanovo kodovanje
Lempel Ziv kodovanje
RLC (Run length kodovanje, kodovanje nizova)
Hafmanovo i LZ kodovanje neemo raditi. Kod RLC kodovanja, simboli koji se prenose
malo su drugaiji od uobiajenih. Postupak je objanjen na jednom primeru, prikazanom
kasnije, na slici 21.
Na slici 8. prikazane su dve slike razlike jednog od blokova u slikama. Moe se uoiti da
slika 8b, dobijena estimacijom pokreta, ima vizuelno manji sadraj od slike 8a.

Slika 7.a) slika br. 5 u sekvenci (tekua slika)

Slika 7.b) slika br. 1. (koriena kao prethodna slika)

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

a)

12 od 35

b)

Slika 8. a) Razlika dva bloka (vrednosti podeljene sa 2 i dodato 128) b) Razlika izmeu
tekueg bloka i najslinijeg bloka koji je pronaen etiri piksela levo i jedan gore u
prethodnoj slici, u odnosu na posmatrani blok
Srednja vrednost ove dve slike razlikuje se. Smanjena je sa vrednosti 25,5 na vrednost
18,4. Poboljanje nije vee od navedenog jer na slici postoji vie vrsta kretanja, ne
samo translatorno. Ovaj postupak ne moe potpuno da predvidi kretanje koje ne spada
u klasu "Translacija u ravni normalnoj na pravac gledanja".
Primer koji objanjava poloaje blokova u postupku estimacije pokreta pokazan je na
slikama 9 i 10, u pojednostavljenom sluaju u kom je dimenzija bloka u tekuoj slici
samo 2x2.

Slika 9 a) Blok iz tekue slike, b) Oblast za pretraivanje u prethodnoj slici

U svakoj od 25 rafiranih pozicija, prikazanih na slici 10, izraunava se suma apsolutnih
vrednosti razlike. Pozicija u kojoj je ova suma najmanja bira se kao blok za predikciju.

Slika 10. Poloaji u kojima se vri poreenje za izabrani primer

Ako se pretrauje svaki poloaj, govorimo o tzv. potpunom pretraivanju. Za blok
dimenzija NxN potrebno je (2N+1)x(2N+1) izraunavanja. Za veliku vrednost N ovaj broj
je prilino velik.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

13 od 35

Blok treba da bude to manji, da bi se sa veom verovatnoom pronaao blok u kom

postoji samo jedna vrsta kretanja. Sa druge strane, blok treba da bude dovoljno velik da
se ne bi dobila prevelika koliina podataka koju treba da prenosimo usled kodovanja
pokreta.
Dodatni podaci zavise od dimenzija pretraivanja. Ako se definie oblast pretraivanja
levo i desno po 7 piksela, treba nam 4 bita za svaki blok (16 poloaja) za kretanje levodesno i 4 bita za kretanje gore-dole.
Dodatna koliina podataka (bita) koju treba da prenesemo, preraunata po jednom
pikselu, data je u sledeoj tabeli.

Veina postojeih standarda za kompresiju signala pokretne slike vri estimaciju

pokreta koristei blokove veliine 16x16.
Kad se za svaki blok u tekuoj slici pronae najsliniji blok u prethodnoj, kopiranjem
ovih blokova formira se slika predikcije ("grbava slika"). Ona sadri razne greke,
uoljive naroito na granicama blokova.
Slika predikcije moe da se prenese do prijemnika na veoma ekonomian nain. U
memoriji prijemnika postoji prethodna slika. Ako se prenesu samo vektori pokreta
(parovi brojeva od po nekoliko bita, za svaki blok), u prijemniku se formira slika
predikcije. Prikazana je na slici 11.a.
Osim ovih vektora, treba da se prenese i razlika izmeu tekue slike i slike predikcije.
Ova razlika prikazana je na slici 11.b.

Slika 11. a) Slika dobijena predikcijom. b) Razlika izmeu tekue slike i slike dobijene
predikcijom (vrednosti piksela podeljene sa 2 i dodato 128)
Na slici 12. data je blok ema sistema kodera sa kompenzacijom pokreta. Odgovarajui
dekoder dat je na slici 13. Lako se uoava da koder praktino sadri itav dekoder. To
je veoma vana osobina ove vrste kodovanja. Dekodovanje signala unutar samog

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

14 od 35

kodera neophodno je za pravilan rad povratne sprege bez koje predikcija pokreta nije
mogua.

Slika 12. Koder sa estimacijom pokreta

Slika 13. Dekoder sa estimacijom pokreta

Preciznost predikcije pokreta

U postupku predikcije pokreta najvaniji korak jeste traenje slinosti izmeu blokova
prethodne i posmatrane slike. To znai da sistem odlino pronalazi pomeranja koja su
tano jednaka razmaku izmeu piksela. U praksi esto nije tako.
Predikcija pokreta moe da se odredi i na druge naine. Blokovi tekue slike porede se
sa vrednostima koje ne postoje u prethodnoj slici nego se nalaze izmeu originalnih
piksela. Ove vrednosti dobijaju se postupkom interpolacije. Postoji mnogo naina za
interpolaciju:
- izmeu posmatranog piksela i onog koji se nalazi desno (ili levo)
- izmeu posmatranog piksela i onog koji se nalazi ispod (ili iznad)
- izmeu posmatranog piksela i tri piksela koji se nalaze desno, iznad i dijagonalno
- druge kombinacije.
Interpolacija moe da se vri na vie naina. Postoji polu-piksel i etvrt-piksel
preciznost.
Na primeru na slici 14. pokazano je kako izgleda originalni prethodni blok i njegove
vrednosti dobijene interpolacijom sa polu-piksel preciznou sa desnim susednim
pikselom. Polu-piksel preciznost koristi se u MPEG-2 standardu.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

15 od 35

Slika 14. Primer interpolacije sa polu-piksel preciznou, sa desnim susednim pikselom

Strategije estimacije pokreta

Slinost izmeu bloka u tekuoj slici i susednih blokova u prethodnoj slici moe da se
trai na razne naine. Ovde su opisana dva postupka.
1) Detaljno pretraivanje, blok po blok, kao na slici, uvek e dati optimalan rezultat, tj.
poloaj bloka sa naveom slinou. Meutim, sam postupak veoma je spor.
2) Brzo pretraivanje razvijeno je sa namerom da se u znatno kraem vremenu pronau
to sliniji blokovi, uz rizik da se ne pronae optimalan rezultat.
Postupak brzog pretraivanja najlake se objanjava grafiki. Sastoji se od tri faze od
kojih je trea najdetaljnija. Poloaj posmatranog bloka i prve dve faze pretraivanja
prikazane su na slici 15. Najdetaljnija faza nije prikazana na slici. Postupak je zasnovan
na pretpostavci da se slini blokovi nalaze na priblino istoj lokaciji. Ukoliko ova
pretpostavka nije tana, jedina posledica jeste neto vei sadraj slike razlike. U
statistikom smislu, brzo pretraivanje ipak donosi poboljanje rada celokupnog
algoritma.

Slika 15. Poloaj posmatranog bloka i prve dve faze brzog pretraivanja

KVANTIZACIJA
Postupci kodovanja i predikcije pokreta spadaju u postupke kompresije bez oteenja.
Ovi postupci ne omoguavaju dovoljnu kompresiju pa je neophodno i oteenje signala.
Kvantizacija je postupak koji unosi oteenje. Kvantizer moe da se ubaci u koder na
nain pokazan na slici 16. Inverzna kvantizacija takoe je veoma vaan korak u obradi
signala. Kvantizovane vrednosti koduju se manjim brojem bita (koduje se i prenosi
njihov redni broj, a ne vrednost dobijena kvantizacijom), pa inverzni kvantizer mora da

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

16 od 35

poznaje vrednosti koraka kvantizacije. Obino se vrednosti uvaju u tabeli koja se nalazi
u memoriji inverznog kvantizera.
Meutim, blok ema prikazana na slici 16. predstavlja samo prelazni oblik jer se kvantizacija ne vri na slici razlike, nego na signalu dobijenom transformacionim postupcima.

Slika 16. Koder sa estimacijom pokreta i kvantizacijom slike razlike

TRANSFORMACIONI POSTUPCI
Zadatak transformacionih postupaka jeste da smanje broj elemenata koji treba da se
prenesu.
Kljunu ulogu u transformacionim postupcima igra jezgro transformacije (kernel, bazne
funkcije).
U postupku transformacije, signal se mnoi sa baznom funkcijom u puno taaka pa se
dobijeni proizvodi sabiraju.
Koeficijenti transformacije praktino pokazuju kolika je korelacija izmeu te bazne
funkcije i posmatranog signala.
Izbor tipa transformacije veoma je vaan korak u razvoju algoritma za kompresiju
signala. Svaka transformacija ima svoje osobine. Sa aspekta kompresije signala slike
najznaajnije su sledee osobine:
- sloenost izraunavanja,
- kompakcija energije (sabijanje energije u to manji broj koeficijenata)
Moe se pokazati da postoji transformacija koja je idealna sa aspekta kompakcije energije. Naziva se Karhunen Loeve transformacija (KLT). Postoji samo jedan ozbiljan
problem. Za jezgro KLT ne postoji analitiki izraz, nego ono zavisi od sadraja slike.
Willey, glava 4.3. str.92.
Ako bi se KLT primenila u obradi slike, bilo bi neophodno da se za svaki blok svake
slike posebno izrauna jezgro transformacije (bazne funkcije), da se zatim izvri
transformacija i da se prema prijemniku prenose ne samo koeficijenti dobijeni transformacijom nego i bazne funkcije koje su neophodne za inverznu transformaciju. Na taj
nain ne moe da se ostvari nikakva kompresija signala.
Meu velikim brojem transformacionih postupaka, izbor je pao na diskretnu kosinusnu
transformaciju. To je transformacija definisana sledeim izrazima:
Direktna 1-D DCT:

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

17 od 35

Inverzna 1-D DCT:

koeficijent u gornjim izrazima ima vrednost:

Kod 2-D transformacija, po analogiji, koriste se sledei izrazi:

Direktna 2D DCT:

Inverzna 2-D DCT:

Koeficijent isti je kao kod 1-D DCT.

Vana osobina DCT transformacije jeste separabilnost pa se ne koriste 2-D izrazi nego
se 1-D transformacija vri za svaku vrstu posmatrane slike posebno. Tako se dobija
ponovo matrica, jednakih dimenzija kao i originalna slika. Obino je nazivamo matrica
polukoeficijenata ili matrica meurezultat. Zatim se potupak ponavlja i za svaku kolonu
matrice polukoeficijenata. Promena redosleda transformacije (prvo kolone pa onda
vrste) daje sasvim isti rezultat.
Na kraju se dobija matrica DCT koeficijenata koja, prema Parsevalovoj teoremi, ima istu
energiju kao i originalna slika, ali je ta energija rasporeena na drugi nain.
Postupak je veoma slian onom koji je ranije opisan u JPEG algoritmu.
Blok ema kompletnog kodera data je na slici 17.

Izbor dimenzija transformacionog bloka

Veliina transformacionog bloka predstavlja neku vrstu kompromisa izmeu dve
krajnosti.
Veliki blokovi omoguavaju veliku kompresiju signala, ali u njima je korelacija meu
udaljenijim pikselima relativno mala, a izraunavanje transformacije sloenije i
dugotrajnije.
Mali blokovi obuhvataju piksele sa znaajnom korelacijom, a transformacija se lake i
brze izraunava.
Usvojeno je da se kod DVB koriste dimenzije 8x8.
Na slici 18. prikazan je skup tzv. baznih funkcija (baznih slika) za 2-D DCT dimenzija
8x8. svaka od 64 sliice ima dimenzije 8x8. Radi se o skupu prostornih kosinusoida
razliitih celobrojnih prostornih uestanosti. Ove bazne funkcije meusobno su

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

18 od 35

ortogonalne. Svaka slika dimenzija 8x8 moe se dobiti superpozicijom baznih slika,
ponderisanih DCT koeficijentima dobijenim njenom DCT transformacijom.

Slika 17. Koder sa estimacijom pokreta, DCT i kvantizacijom DCT koeficijenata

Slika 18. Skup baznih slika za 2-D DCT dimenzija 8x8

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

19 od 35

KVANTIZACIJA DCT KOEFICIJENATA

Nakon transformacije, od celobrojnih vrednosti piksela dobijaju se koeficijenti u obliku
realnih brojeva. Da bi ovi koeficijenti mogli da se efikasno prenesu do prijemnika,
neophodna je njihova kvantizacija.
Kvantizacija se znaajno oslanja na osobine HVS po kojima osetljivost ula vida opada
sa porastom prostorne uestanosti. Jedan od naina na koji se ovo realizuje u praksi
jeste uvoenje teinske matrice, kojom se poveava korak kvantizacije onim
koeficijentima koji se nalaze na poloajima udaljenim od DC (Direct Current, tj.
jednosmernog, gorneg levog ili nultog) koeficijenta.
Jedan primer teinske kvanitzacione matrice, za transformacije dimenzija 8x8, dat je na
slici 19.

Slika 19. Teinska kvantizaciona matrica (Willey)

Kvantizacija koeficijenata vri se prema izrazu

8 C ij
C ij = round
Q W
ij

gde je C ij vrednost kvantizovanog koeficijenta C ij , Q je korak kvantizacije za posmatrani blok, a Wij teinska vrednost koeficijenta na poziciji (i, j ) . Operacija round zaokruava vrednosti realnih brojeva nanie. Korak kvantizacije imae vrednost koju definie
povratna sprega iz bafera za kontrolu bitske brzine, opisanog u nastavku, na slici 23.
Primer matrice transformacionih koeficijenata dimenzija 8x8 dat je na sl.20a. Kvantizovana matrica sa korakom Q = 8 , bez teinske matrice i sa teinskom matricom
prikazana je na slici 20b.
Pri kvantizaciji sa teinskom matricom ak 45 DCT koeficijenata ima vrednost jednaku
nuli, dok je bez teinske matrice taj broj samo 16.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

20 od 35

Slika 20.a Koeficijenti dobijeni primenom 2-D DCT transformacije

Slika 20.b Koeficijenti dobijeni kvantizacijom bez teinske matrice (levo) i

c) sa teinskom matricom (desno)

CIK CAK SKENIRANJE I HAFMANOV POSTUPAK

Postupak cik-cak skeniranja i Hafmanovo kodovanje identini su postupcima kod JPEG
kodovanja i ovde su samo ilustrovani jednim primerom (nije isti primer kao prethodni).

Slika 21.a DCT koeficijent posle kvantizacije

Slika 21.b DCT koeficijenti posle cik-cak skeniranja

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

21 od 35

Slika 21.c DCT koeficijenti posle formiranja RLC parova

Slika 21.d Hafmanove kodne rei za RLC parove (EOB=End Of Block)

Na slici 21.a do 21.d prikazan je postupak skeniranja, formiranja parova (run, level), gde
je run=broj nula koje prethode nenultom koeficijentu sa vrednou level. Hafmanove
kodne rei za mogue parove (run, level) odreene su u postupku MPEG standardizacije, na osnovu statistike video materijala.

Dekoder
Na slici 22. prikazana je blok ema kompletnog MPEG-2 dekodera. Moe se uporediti
sa slikom 13, a struktura ovog dekodera moe se uoiti u koderu pokazanom na slici 17
i 23.

Slika 22. Blok ema kompletnog MPEG-2 dekodera za dekodovanje signala koji je
dobijen entropijskim kodovanjem, kvantizacijom, DCT i kompenzacijom pokreta.

KONTROLA BITSKE BRZINE

Entropijski koder na izlazu MPEG-2 kodera generie bite neravnomernom brzinom.
Prenos bita u principu treba da se vri ravnomernom brzinom. Usklaivanje ova dva
protivrena zahteva vri se pomou bafera za podeavanje ili kontrolu brzine, kao na
slici 23.
Ovaj bafer nalazi se na izlazu entropijskog kodera. Bafer ima konanu veliinu memorije
i mora da sprei oba mogua problema: prepunjavanje i potpuno pranjenje bafera.
Slian bafer nalazi se i na ulazu u prijemnik. Kod ovog bafera ulazna brzina je
konstantna a izlazna promenljiva.
Bafer moe da sprei navedene probleme ako moe da upravlja veliinom koraka
kvantizacije koji se koristi u koderu.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

22 od 35

Pranjenje bafera spreava se smanjivanjem koraka kvantizacije. Time se dobija vie

detalja u skupu kvantizovanih koeficijenata pa se za njihovo kodovanje koristi vie bita.
Prepunjavanje bafera spreava se poveavanjem koraka kvantizacije. Ako se bafer
napuni puni preko neke granice, mora da se uspori dotok bita pa se poveava korak
kvantizacije.

Slika 23. MPEG-2 koder sa kontrolom bitske brzine

SINTAKSA KODOVANJA VIDEO SIGNALA

Kodovanje u MPEG-2 koderima i digitalnoj televiziji veoma je sloen postupak jer se
prenosi mnogo razliitih signala istovremeno.
Filozofija kodovanja zasnovana je na jasnoj strukturi kodne sekvence.

Kodovanje boje
Predstavljanje signala boje. I u digitalnoj TV zadrana je filozofija prenosa Y U V signala
umesto signala primarnih boja, RGB. Vrednosti se izraunavaju kao

Y = 0,30 R + 0,59 G + 0,11 B

B Y
U=
2,03
R Y
.
V =
1,14
Sadraj hrominentnih komponenti moe da se prenese na razliite naine.
U tzv. 4:2:2 formatu praktino se prenose vrednosti jednakog broja piksela za
luminentni signal (4) i za luminentni signal (po 2 piksela za svaki od dva hrominentna
signala).
Format 4:2:2 ilustrovan je na slici 24.a. svaka crna takica predstavlja dva luminentna
piksela (U i V), pa je praktino broj luminentnih i hrominentnih piksela jednak.
U TV difuziji ee se koristi tzv. 4:2:0 format kod kog se za svaki blok 2x2 piksela
prenose etiri luminentne i jedan par (dve) hrominentnih vrednosti, kao na slici 24.b.
Ova decimacija sa faktorom 2 mogua je zbog osobina HVS.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

Slika 24. a) Ilustracija video formata 4:2:2

23 od 35

b) Ilustracija video formata 4:2:0

Kodovanje video sekvence

Uvedeni pojmovi, delovi slike i struktura lejera u MPEG-2 kodu prikazani su na slici 25.

Slika 25. Struktura lejera u MPEG-2 kodovanju

Ako se vratimo na dimenzije blokova koje se koriste u MPEG-2, dolazimo do sledeeg
zakljuka:
Kompenzaciju pokreta vrimo na blokovima dimenzija 16x16. Svaki luminentni blok
veliine 16x16, sastavljen je od etiri luminentna bloka veliine 8x8. Uz ovaj blok 16x16
prenosi se jo jedan par hrominentnih blokova dimenzija 8x8, to ukupno ini est
blokova dimenzija 8x8. Ovih est blokova 8x8 formiraju jedan MAKROBLOK.
Dakle, svaki makroblok, dimenzija 16x16, sastavljen je od 6 blokova (etiri luminentna i
dva hrominentna) kao i odgovarajueg vektora pokreta. Struktura moe da bude veoma
sloena.
BLOK dimenzija 8x8, sa raznim varijantama kodovanja.
SLICE je red makroblokova poreanih jedan pored drugog. Slajs mora da ima svoj
heder sa podacima koji su neophodni za sinhronizaciju.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

24 od 35

SLIKA (picture ili frame) sastavljena je od niza slajsova. I slika moe da ima svoj heder
koji prenosi neke vanije karakteristike cele slike, tj. svih slajsova u slici.
GRUPA SLIKA (GOP, Group of Pictures) obino je sastavljena od svih slika koje se
nalaze izmeu dve I kodovane slike.
SEKVENCA je sastavljena od niza grupa slika. Sekvenca ima odgovarajui heder.

TIPOVI SLIKA
Prema tipu predikcije pokreta u MPEG-2 standardu razlikujemo tri tipa slika.

I slike. Slike kodovane bez predikcije pokreta (Intra, slike kodovane u celini).
Kodovana I slika sadri veliku koliinu podataka u odnosu na ostale tipove slika.
Prenose se u pravilnim razmacima od po pola sekunde, da bi prijemnik mogao
da reaguje na vreme, da korisnici ne bi morali veoma dugo da ekaju na ispravnu
sliku nakon promene kadra (scene).
P (Predicted) slike. Slike kodovane primenom predikcije pokreta u odnosu na
prethodnu I sliku. Koliina podataka mnogo je manja nego kod I slika.
B (Bidirectionally predicted) slike. Slike kodovane primenom dvosmerne
predikcije pokreta u odnosu na prethodnu i sledeu sliku.

Na slici 26a. prikazano je nekoliko kombinacija I, P i B slika, a strelicama je pokazano

kako predikcija povezuje pojedine tipove slika.
S obzirom na dvosmernu predikciju koja se javlja kod B slika, redosled prenoenja slika
ne odgovara prirodnom redosledu reprodukcije slika.
Da bi se izvrila predikcija potrebna za prenos B slike, neophodno je da se u bafer
kodera i dekodera prethodno smeste prethodna i sledea I ili P slika. Redosled prenosa
slika u sekvenci slika dat je na slici 26.c.

a)
Slika 26a. Kombinacije slika i njihova povezanost

b)

c)
Slika 26. Struktura sekvence slika b)
i redosled prenosa slika meu kojima ima B slika c)

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

25 od 35

SINTAKSA MPEG-2 KODA

Kao to je pokazano u slici 2, MPEG-2 sistemski koder ima zadatak da objedini tri vrste
podataka koji se javljaju u nizovima: video niz, audio niz i data niz (niz podataka). Ovi
nizovi nazivaju se elementarni nizovi (ES, Elementary Stream). Svaki niz podataka
sadri bite koji se generiu razliitom brzinom. Zbog toga se ovi biti grupiu u tzv.
pakete, promenljive duine. Ovi paketi nazivaju se PES paketi (Packetized Elementary
Streams).
PES Paketi imaju duinu do 64 kB. Svaki paket sadri relativno kratko zaglavlje
(header) i informacioni sadraj (payload). Zaglavlje ima veliinu od 6 bajta. Prva tri bajta
imaju obavezni sadraj 00 00 01. Sledei bajt opisuje vrstu informacionog sadraja koje
se nalaze u PES paketu (video, audio, data). Peti i esti bajt sadre podatak o duini
PES paketa, do 64 kB. Postoje i sloenije varijante sadraja zaglavlja ali ovde nisu od
interesa.
Skica jednog PES i sadraja njegovog zaglavlja data je na slici 27.

Slika 27. Skica PES i osnovnog sadraja PES zaglavlja

Ovakva struktura podataka nije pogodna za potrebe digitalnog prenosa signala, naroito
u sluaju MPEG-2 standarda, sa moguim razliitim namenama i razliitim brojem
elementarnih nizova.
Zbog toga se PES paketi dele u krae pakete konstantne duine od 184 bajta. Ovi krai
paketi nazivaju se TS (Transport Stream) paketi. Svakom ovakvom paketu dodaje se
zaglavlje fiksne duine od 4 bajta. Tako dobijamo transportni niz paketa sainjen od TS
paketa duine 188 bajta. Paketi koji se generiu u veem broju programa multipleksiraju
se u MPEG-2 multiplekseru. Gruba skica ovog postupka prikazana je na slici 28.
Brzina prenosa ovih paketa moe da ima razliite vrednosti, ali se esto odrava na
nekoj konstantnoj vrednosti. Ova vrednost, zavisno od broja programa, moe da bude
do 40Mbit/s. Grupisanje u pakete od 188 bajta vodi poreklo od prenosa MPEG-2 signala
preko ATM mree, kod koje se koriste paketi duine 47 bajtova. Po etiri ATM paketa
mogu da prenesu tano jedan MPEG-2 paket.
Struktura paketa iz transportnog niza, a naroito struktura dela zaglavlja, prikazana je
na slici 29.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

26 od 35

Slika 28. Multipleksirani MPEG-2 transportni niz paketa

Slika 29. Struktura TS paketa u MPEG-2 transportnom nizu

Prvi bajt uvek sadri istu vrednost, 47hex. Ova vrednost, kao i fiksna udaljenost meu
ovakvim bajtovima od 187 bajtova, slui za osnovnu sinhronizaciju u prenosu digitalnog
signala. Ako demodulator otkrije da je u prenosu paketa nastao veoma veliki broj
greaka i da ne moe da ih ispravi, demodulator menja vrednost prvog bita u drugom
bajtu, indikatora greke u prenosu. MPEG dekoder dalje uopte ne dekoduje ovakav
blok i javlja se greka u prenosu.
Prenos podataka u MPEG nizu potpuno je asinhron i nikada ne zna ta e da bude u
paketu (slika, zvuk ili podaci, kao ni redni broj programa). Broj i struktura programa nisu
niim unapred definisani. U nizu moe da bude jedan program sa slikom i zvukom, ili
bilo koji broj do 20, pa i vie programa, neki od njih samo video, neki samo audio, neki
video i jedan ili vie zvunih kanala, Zbog toga u transportni niz treba da se ubace liste
koje opisuju trenutnu strukturu transportnog niza.
Ove liste upisane su u tzv. Program Specific Information (PSI) paket.
Postoji dve vrste PSI paketa.
Prva je PAT (Program Assosciation Table) paket. PAT paket ponavlja se svakih 0,5
sekundi. Svaki PAT paket ima PID vrednost 0x00. U njegovom informacionom sadraju
nalazi se lista specijalnih PID-ova. Za svaki program koji se trenutno prenosi postoji po
jedan PID. Pokazani su na slici 30, kao primer za etiri razliita programa.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

27 od 35

Slika 30. Struktura PAT paketa

Ovi PID-ovi u stvari su PID za specijalne pakete koje nazivamo PMT (Program Map
Tables) paketi. Ovi paketi imaju PID koji je jednak onom u PAT, a u informacionom
sadraju prenose PID-ove za sve elementarne nizove koji se prenose u okviru ovog
programa. Struktura PMT paketa pokazana je na slici 31.

Slika 31. Struktura PMT paketa

Korisnik (gledalac) praktino, izborom programa i jezika na kom se govori, bira dva PIDa, jedan za sliku i jedan za zvuk. Njegov MPEG-2 dekoder u nastavku prima samo ove
pakete (kao na slici 32) i od njih formira PES-ove, iste one koji su na predajnoj strani bili
razbijeni u transportne pakete.
Prijemnik mora neprekidno da proverava PID-ove svih PS paketa koji stiu na njegov
ulaz. Ovo nije ekonomino sa aspekta troenja energije, ali je neophodno da bi se
ostvarila fleksibilnost MPEG-2 standarda.
Ostali detalji u vezi sa sadrajem razliitih tipova zaglavlja, zatitnog kodovanja, kao i
drugih detalja u oblasti kodovanja nisu od interesa za potrebe ovog uvodnog kursa.

Funkcija MPEG-2 prijemnika i dekodera

Zadatak prijemnika jeste da u potpunosti rekonstruie sekvencu slika koju je generisao
MPEG-2 koder i da je dostavi MPEG-2 dekoderu. Osnovne funkcije dekodera opisane
su ranije i ilustrovane blok emom na slici 22.
Funcije prijemnika na fizikom nivou nisu od interesa u ovom radu. Na slici 32. ilustrovan je postupak reorganizovanja transportnih nizova sa ciljem da se dobije elementarni
niz iji je sadraj isti kao niz na izlazu iz MPEG-2 kodera.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

28 od 35

Slika 32. Postupak reorganizovanja TS paketa u MPEG-2 prijemniku

Digitalni prenos u DVB standardima

Prenos signala u DVB standardima mogu je primenom nekog od postupaka digitalne
modulacije. Redosled postupaka pokazan je na slici 33.

Slika 33. Redosled postupaka obrade i prenosa signala u DVB-T

Zadatak kanalnog kodovanja jeste zatita podataka od pojave greke u prenosu.
Modulacioni postupci znaajno zavise od primenjenog standarda.
U DVB-S primenjen je QPSK postupak. Kod savrenijih varijanti ovog standarda koriste
se 8PSK, 16APSK (menja se i amplituda i faza) i 32APSK postupci. Njihovi konstelacioni dijagrami prikazani su na slici 34.
U DVB-C (kablovskom prenosu) koriste se sloenije varijante QAM modulacije: 64QAM
za koaksijalni kabel i 256QAM za prenos kroz optiki sistem.
Konstelacioni dijagrami pokazani su na slici 35. Kroz kanal irine 8 MHz sa 64QAM
mogu je prenos brzinom od npr. 6,9 Msimbola/s, sa ostvarenom bitskom brzinom od
6x6,9=41,4Mbit/s.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

a)

c)

29 od 35

b)

d)

Slika 34. Konstelacioni dijagrami za QPSK a), 8PSK b), 16APSK c) i 32APSK d)

Slika 35. Konstelacioni dijagrami za 64QAM i 256QAM

COFDM
U zemaljskom prenosu, DVB-T, koristi se malo sloeniji postupak koji omoguava
ostvarivanje veih bitskih brzina sa velikom pouzdanou, u uslovima prenosa sa
mnogo uma, sa prostiranjem u vie putanja.
Radi se o postupcima razvijenim 70-tih godina, poznatim pod nazivima:

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

30 od 35

COFDM (Coded Orhogonal Frequency Division Multiplexing) i

DMT (Discrete MultiTone).
Prolo je 20 godina od prvih teoretskih ideja do pojave signal procesora koji su postali
dovoljno brzi i dovoljno jeftini da mogu da praktino realizuju ove postupke.
Ovi postupci pripadaju grupi tzv. multi carrier postupaka, tj. postupaka sa veim brojem
nosilaca. Radi se o veoma sloenim postupcima. Razlog je u tome to je prenos kroz
slobodan prostor veoma optereen uticajem uma, prenosom po vie putanja, brojnim
ometaima, tj. izvorima interferencije i doplerovim pomerajem, usled korienja mobilnih
prijemnika.
Klasini modulacioni postupci zahtevaju veoma veliku simbolsku brzinu, tj. veoma
kratke simbolske intervale. Ako je trajanje simbola 1s , lako se zakljuuje da pojava
ehoa i kanjenja od 50s izaziva znaajnu ISI i prenos moe da bude praktino
nemogu.
Problem moe da se rei znaajnim produavanjem trajanja simbola. Ako trajanje
simbola moe da bude znatno vee od oekivanih vrednosti kanjenja, mnogi problemi
nestaju.
Produavanje trajanja simbola mogue je ako se uvede prenos sa velikim brojem
nosilaca. Njihova meusobna interferencija eliminie se tako to se biraju ortogonalni
nosioci.
Na svakom od ovih nosilaca vri se vektorska modulacija, tj. primenjuje se neki od
postupaka QPSK, 16QAM, pa ak i 64QAM.
Svaki simbol u COFDM ima izgled skiciran na slici 36. Pokazani primer, radi preglednosti, sadri samo pet ortogonalnih nosilaca. U praksi se koristi i prenos sa vie hiljada
nosilaca, ali takav primer bio bi vizuelno potpuno nejasan.

Slika 36.a Izgled COFDM simbola, vremenski domen, svih pet nosilaca trebalo bi
sabrati
Rastojanje meu nosiocima, f , povezano je sa trajanjem COFDM simbola izrazom:
1
f =
.
t
Na slici 36.b prikazana je kombinacija spektralne i fazorske predstave COFDM signala.
Svaki od nosilaca u propusnom opsegu, meusobno razmaknuti za f, ima
odgovarajuu fazorsku strukturu, tj. predstavlja zbir sinusoide i kosinusoide sa
jednakom uestanosti, dok njihove amplitude zavise od informacionog sadraja.
Na slici 37. prikazana je jo jedna ilustracija strukture OFDM signala. Svaki od etiri
nosioca, prikazanih na slici 37b. sadri kombinaciju amplituda i faza kojom moe da
prenese etiri bita, ilustovanih konstelacijom sa slike 37a.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

31 od 35

Slika 36.b Kombinovana frekvencijsko-fazorska predstava COFDM signala

Slika 37. a) Konstelacija koja prenosi 4 bita, b) Kombinovana frekvencijsko-fazorska

predstava OFDM signala
U DVB-T koriste se dva naina rada, 2k i 8k, tj. prenos sa 2048 i 8192 nosilaca.
Rastojanje meu nosiocima kod prvog naina iznosi oko 4kHz, a kod drugog oko 1kHz.
Trajanje 2k simbola iznosi oko 250 s a 8k simbola oko 1ms.

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

32 od 35

Svaki nosilac modulisan je nezavisno od ostalih nosilaca, nekim od QPSK, 16QAM, ili
64QAM postupaka.
U praksi se COFDM signal generie na sledei nain.
a) Niz bita, nakon zatitnog kodovanja, konvertuje se u veliki broj podnizova.
b) Svaki podniz deli se u blokove bita. Veliina bloka zavisi od postupka modulacije
(QPSK, 16QAM, ili 64QAM). Za svaki od nosilaca time je definisan realni i imaginarni
deo (kosinusna i sinusna komponenta).
c) Ovaj skup podataka (realni i imaginarni deo za svaki nosilac) dovodi se sada na ulaz
bloka za izraunavanje IFFT (inverzne brze Furijeove transformacije).
Posle IFFT dobija se signal koji je sastavljen od kosinusoida sa odgovarajuom
amplitudom i fazom na svakoj od uestanosti nosilaca. Faza zavisi od informacionog
sadraja i razliita je u svakom bloku.
U svakom intervalu (jednakom trajanju simbola) sabrane su meusobno ortogonalne
kosinusoide na svim korienim uestanostima.
Izmeu ovih simbola, u vremenskom domenu, ubacuje se zatitni interval, prikazan na
slici 37.

Slika 37. Prazan zatitni vremenski interval izmeu dva COFDM simbola
Za vreme trajanja zatitnog intervala treba da zavre (da se dogode) sve prelazne
pojave nastale usled ISI ili pojave ehoa. To praktino znai da kod ovakvog prenosa ne
postoji ISI. Zatitni interval ima trajanje 1/4, 1/8, 1/16 ili 1/32 trajanja simbola.

Meutim, zatitni interval u praksi se nikada ne ostavlja praznim, kao na slici 37. Obino
se u zatitni interval preslikava kopija zavretka sledeeg simbola. Poto je ceo

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

33 od 35

postupak numeriki, ovo kopiranje nije komplikovano. Neophodno je samo uvoenje

kanjenja u prenosu, jednako trajanju jednog simbola. Prikaz je dat na slici 38.

Slika 38. Zatitni interval izmeu dva COFDM simbola popunjen kopijom zavretka
sledeeg simbola
Namena kopiranja jeste da pojednostavi sinhronizaciju prijemnika. Uz pomo autokorelacije u prijemniku veoma lako se pronalazi pravi poetak simbolskog intervala.
U praksi se vre mnoge dodatne operacije kojima se pojedinim nosiocima dodeljuju
specifine namene. Za podatke se koristi 1705 odnosno 6817 nosilaca. Detalji nisu od
interesa u ovom kursu.
Od specifinih namena interesantne su sledee:
- neki nosioci uvek imaju amplitudu jednaku nuli,
- neki nosioci ovek imaju isti moduo i argument i nazivaju se pilot tonovi,
- neki nosioci slue za sinhronizaciju, ali menjaju poloaj na frekvencijskoj osi,
- neki nosioci slue za prenos specijalnih podataka.

Slika 39. Blok eme kodera i dekodera

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

34 od 35

Prenos audio signala

Na slici 5 pokazan je nain na koji se vri digitalizacija audio signala. Postupcima
kompresije, bitska brzina znaajno se smanjuje i dovodi na nivo koji je prihvatljiv za
prenos u DVB sistemima.
Sutina primenjenih postupaka poznata je iz nekih drugih standarda, meu kojima se
istie AAC (Advanced Audio Coding). Osnov ini Maskiranje audio signala u
vremenskom i frekvencijskom domenu.
Posmatrajmo blok emu prikazanu na slici 40.

Slika 40. Blok ema sistema za kompresiju audio signala

Kompresija je zasnovana na osobinama ula sluha i tzv. psiho akustinom modelu ula
sluha. Postupak kompresije vri se paralelno u vremenskom i frekvencijskom domenu. I
u jednom i u drugom dolazi do tzv. maskiranja. Na slici 41. prikazane su krive
maskiranja u frekvencijskom domenu. Uoljiv je prag ujnosti. Sve komponente audio
signala koje se nalaze ispod praga ujnosti mogu da se eliminiu jer njih slualac i tako i
tako ne moe da uje. Iznad praga ujnosti ucrtane su etiri krive koje formiraju
privremene pragove ujnosti: ako je prisutan signal u maksimumu neke od tih krivih,
susedne komponente, ako im je intenzitet manji od ucrtane krive, mogu da se eliminiu
jer e biti maskirane i slualac ih nee uti.

Slika 41. Krive maskiranja u frekvencijskom domenu. Najnia kriva je generalni prag
ujnosti, a etiri krive ilustruju dejstvo maskiranja

Digitalna televizija, Teorija, maj 2012

35 od 35

I u vremenskom domenu postoji maskiranje. Ovo maskiranje povezano je sa

intenzitetom zvunog signala.
Vremensko maskiranje je dvosmerno. Ilustrovano je na slici 42. Lako je razumeti na koji
nain postojanje veoma intenzivnog zvunog signala utie na signal koji sledi posle
njega, u intervalu koji traje oko 200ms. Radi se o nekoj vrsti zagluivanja ula sluha.
Malo je tee razumeti na koji nain dolazi do premaskonga, tj. pojave da veoma glasan
signal maskira zvuk koji mu prethodi.
Objanjenje se krije u nainu na koji se audio signal prenosi do mozga. U tom prenosu
postoji veoma kratkotrajno kanjenje.
Kod veoma intenzivnog zvuka to kanjenje je krae po trajanju i zbog toga glasan signal
dolazi do mozga bre nego tihi signal koji mu prethodi, pa je onda prenos takvog (tihog)
signala praktino nepotreban, jer ga slualac nee uti ni ako se tihi signal prenese.

Slika 42. Kriva maskiranja u vremenskom domenu.

Literatura
[1] J. Arnold, M. Frater, M.Pickering, Digital Television, Technology and Standards, A
John Willey & Sons Inc., 2007.
[2] W. Fischer, Digital Video and Audio Broadcasting Technology, A Practical
Engineering Guide, Second Edition, Springer, 2008.
[3] P. Barten, Contrast Sensitivity of the Human Eye and its Effects on Image Quality,
Technische Universiteit Eindhoven, 1999.