LASERI

Vladimir Brkovi 650/2008

Dejan Jevtovi 691/2008
Olga Luki 774/2008

NASTANAK LASERA

Vladimir Brkovi 650/2008

1900. godine Maks Plank (Max Planck) je

postavio hipotezu da pobueni atom zrai
energiju u diskretnim paketima, koje je nazvao
kvantima, a ne kontinuirano kao to je to
objanjavala tada rairena teorija
elektromagnetskog zraenja.

Albert Ajntajan (Einstein), je pet godina kasnije to

napravio iznosei ideju o svetlosti koja se ne sastoji od
talasa nego od energekskih paketa (kasnije nazvanih
fotoni); to je vea frekvencija svetlosti fotoni imaju vie
energije. On je opisao kako elektroni, pod nekim
odreenim uslovima mogu apsorbovati i emitovati fotone.

Ajntajn je otkrio jo jednu novu pojavu.

Prema modelu atoma koga je prikazao Nils
Bor (Niels Bohr) u nizu lanaka iz 1913.
godine, elektron koji se kree oko jezgra,
ima odreenu putanju (orbitu) koja zavisi od
energije elektrona. Elektron moe
apsorbovati samo onu koliinu energije koja
mu je potrebna da iz jedne odreene orbite
pree u drugu orbitu s veom energijom.
Elektron emituje odreenu koliinu energije
pri prelasku iz orbite s veom energijom u
orbitu s niom energijom.

Laser

Veza izmeu atoma i lasera

je ureaj koji kontrolie nain na koji pobueni atomi

oslobaaju fotone. Postoji mnogo tipova lasera, ali se svi zasnivaju
na istim osnovnim elementima. U svim laserskim ureajima postoji
laserski medij, kojim se pobuuju elektroni u okviru atoma da
preu na vie energetske nivoe. U bilo kom stadijumu pobueni
atomi mogu otpusti odreenu energiju i vratiti se na nii energetski
nivo. Kada eksitovani elektron u pobuenom atomu prelazi sa
vieg na nii energetski novo, atom otputa kvant energije, koji se
naziva foton i manifestuje se kao svetlost odreene boje.

U ekstremno kontrolisanim uslovima moe se

postii kontrolisana emisija fotona tako da
obrazuju visoko fokusirani laserski zrak
svetlosti. Osloboena energija, koja se javlja
u obliku fotona, ima specifinu talasnu duinu
koja je odreena energetskim nivom na kome
se nalazio elektron prilikom otputanja fotona.
Bitno je primetiti da e dva identina atoma,
iji se elektroni nalaze na istim energetskim
nivoima, uvek osloboditi fotone jednake
talasne duine. Ova pojava je iskoriena za
dobijanje svetlosnog zraka laserom.

Razvoj laserske tehnologije

Razvoj laserske tehnologije poinje 1951. godine.

arls Tauners (Charlesa Townes) je radio na

istraivanjima u podruju mikrotalasne fizike zapoetim
nakon Drugog svetskog rata.
Pri kraju 1953. Tauners je zajedno s Dejms Gordonom
i Herbert Cajgerom demonstriralo rezultate svojih
istraivanja.

Tauners je napravu nazvao MASER, pojaalo mikrotalasa

stimulisanom emisijom zraenja (Microwave Amplification
by Stimulated Emission of Radiation).
Krajem 1958. godine u vodeem naunom asopisu
fizike, Physical Review, pojavio se je Townes-Schawlow
lanak pod naslovom "Infracrveni i optiki MASERi".
1960. god. fiziar Teodor Maiman (Theodore Maiman)
zaposlen u Aircraft Company, oratoriji, uspeo je napraviti
laser koristei sintetiki rubin.
1962.laserski zrak je poslat na Mesec, udaljen skoro 400
000 kilometara, gde je obasjavala povrinu prenika
svega 3 km.

Drugu verziju lasera razvio je 1960. godine Ali Javan

zaposlen u Bell Laboratories, a koristila je staklenu cev
punjenu meavinom gasova helijuma i neona.
Od 1960. godine vakuumske cevi je zamenilo novo
udo tehnologije, zapanjujue mali, ali izuzetno
pouzdani, tranzistor.

Pronalazak tranzistora 1948. godine u Bell Laboratories od

strane Vilijama oklija (Wiliama Schockleya), Valter Bratana
(Waltera Brattaina) i Dona Bardina (Johna Bardeena).
1952. godine Hajnrih Velker (Heinrich Welker) iz Simensa
(Siemensa) u Nemakoj, ukazao je da se potencijalno
korisne elektronske stvari mogu izraditi od poluprovodnika
sastavljenih od elemenata III i IV grupe periodnog sistema.
Jedan od takvih poluprovodnika, galijum-arsenid, GaAs,
postao je jako vaan u potrazi za efikasnim laserom koji bi
se mogao koristiti u komunikacijama.
1967. godine istraivai Morton Pani (Morton Panish) i
Izuo Hijai (Izuo Hayashi) iz Bell Laboratories predloili su
mogunost stvaranja prikladnog vieslojnog kristala
koristei modifikovani oblik GaAs, u kojem bi se neki atomi
galijuma zamenili atomima aluminijuma, proces nazvan
dopiranje.

Teorijska razrada principa rada lasera

Koherentno zraenje je ono zraenje kod kojega svi

svetlosni talasi od kojih je ono sastavljeno titraju u fazi
(svi su dogaaji sinhronizovano). Osnovni delovi jednog
lasera ine rezonator (dva ogledala), aktivni laserski medij
i optika pumpa, a ematski su prikazani na Slici 1.

U odnosu na talasnu duinu elektromagnetni talasi se dele na:

- zraenje (l=-10- )

renegensko zraenje (l=-10- 10)

ultraljubiasto zraenje (l=10 3810)

vidljivo zraenje(0.76 750mm) I radio-talase (75010km).

Izraz za temperature sistema u zavisnosti od naseljenosti

energetskih nivoa:
1. Ako je T=0K i N2=0. U ovom sluaju proizilazi da se svi
atomi nalaze u osnovnom i stabilnom stanju.
2. Ako je T vee od 0K I N1 vee od N2, tj. Niski energetski
nivo W1 ima veu naseljenost nego visi energetski nivo
W2. Ovakvo stanje sistema pribliava se ravnotenom
stanju.
3. U koliko spoljanji faktori utiu na sistam tako da je vii
energetski nivo naseljeniji od nieg nivoa (N2 vee od
N1),tada takvom stanju odgovara negativna temperature, T
manje od 0K. Ovakvo stanje sistema naziva se stanjem sa
invarznom naseljenou. S obzirom da u praksi ne moze
biti ispunjen uslov T manje od 0K, oigledno je da
negativna temperature predstavlja uslovan termin I samo
ukazuje na injenicu da je N2 vee od N1.

1. Ukoliko na sistem deluje foton energije hf iznosa W2

W1, tada atom prelazi na visi energetski nivo. Ova pojava
se naziva rezonantna apsorpcija. Kada na sistem atoma
deluju fotoni , izmenice se naseljenost nivoaW1.
2. Kada atom prelazi sa vieg energetskog nivoa na nii
energetski nivo bez ikakvog spoljasnjeg uticaja govori se
o spontanom prelazu.
3. Atomi mogu prei iz pobuenog u nepobueno stanje I
pod uticajem spoljanjeg polja.

Optiki rezonatori
Optiki rezonator jeste upljina ograniena reflektujuim
ploama.
Tipovi rezonatora:
Planparalelni rezonator- sastoji se od dva razmaknuta, ravna
ogledala, postavljena paralelno.
Izgled planparalelnog rezonatora dat je na sledeoj slici:

Koncentrini (sferni) rezonator- sastoji se od dva sferna

ogledala istog poluprenika zakrivljenosti i razmaknuta
na udaljenost od L=2R, tako da se sredita zakrivljenosti
ogledala poklapaju.

Konfokalni rezonator- sastoji se od dva sferna ogledala,

istog poluprenika zakrivljenosti R i razmaknuta na
udaljenosti L=R, tako da im se arita poklapaju.

Kombinovani rezonatori- od ravnog i sfernog ogledala

jesu, npr. helikonfokalni i helisferni rezonatori.

Uslov za stabilnost rezonatora jeste:

0<g1, g2<1 gde su
g1= 1- L/R1 i g2= 1-L/R2 ; R1 i R2 poluprenici
zakrivljenosti i L-razmak izmeu ogledala.
Uslov za nestabilnost jeste:
g1g2>1 (pozitivni rezonator)
g1g2<0 (negativni rezonator)

Osnovne karakteristike laserskog zraka

Laserski zrak je monohromatski , specifine talasne

duine koja je jednoznano odreena koliinom energije
osloboene prilikom prelaska pobuenog elektrona na
nii nergetski nivo. Kod lasera je emisija fotona
stimulisana, to dovodi do ekstremno jake
rekombinacije.Laserska svetlost je zbog toga
koherentna svetlost ,i za razliku od obine svetlosti kod
laserskog zraka gotovo i da nema rasipanja svetlosti.
Laserski zrak je veoma usmeren fotoni se kreu u
grupama, obrazujui talasne frontove.

PODELA LASERA
Dejan Jevtovi

691/2008

Femtosekundni laseri

Na Slici prikazana je fotografija prostiranja laserskih

pulseva frekfencije 1 kHz, kroz prostor Laboratorija
za femtosekundnu lasersku spektroskopiju Instituta
za fiziku.

Na Slici prikazana je fotografija fs lasera Tsunami koji se

nalazi u Laboratoriji za femtosekundnim lasersku
spektroskopiju na Institutu za fiziku, a upotrebljava se
za fundamentalna istraivanja alkalnih atomskih para.

Poluprovodniki (diodni) laseri

Poluprovodniki (diodni) laseri, su danas u najiroj
svakodnevnoj upotrebi Slika .

Bose-Einstainovog kondezata (BEC), Slika BEC je

najhladnije eksperimentalno izmereno stanje
materije.

vrstotelni laseri

vrstotelni laseri imaju jezgro napravljeno od kristala ili

amorfnog materijala, esto u obliku cilindra. Ogledala
mogu biti izvedena kao tanki srebreni filmovi napareni na
krajeve ovog cilindra. Na taj nain on ini lasersku upljinu.

Gasni laseri

HeNe (helijum-neonski) Laser. Svetlei snop u sredini slike

potie od svetlosti koja nastaje elektrinim pranjenjem
potpuno isto kao u neonskoj lampi. Taj snop potie od
medijuma za pojaanje laserskog zraka ali nije laserski
zrak. Laserski zrak izlee iz tog medijuma, prolazi kroz
vazduh i na zaklonu, ostavlja trag u obliku crvene takice.

Hemijski laseri

Odreene hemijske reakcije mogu proizvesti molekule u

pobuenom stanju. Hemijski laseri koriste takve reakcije
kako bi se postigla inverzija naseljenosti. Primer je
fluorovodonini laser koji koristi reakciju vodonika i
fluora, za proizvodnju fluorovodonika u pobuenom
stanju. Laserski zrak nastaje u reakciskoj komori, u koju
stalno dotiu reaktanti, a produkti izlaze napolje. Na taj
nain je postignuta inverzija naseljenosti, jer je u
reakcijskoj komori stalno prisutno vie pobuenih
molekula od onih u osnovnom stanju. Ovakvi laseri
mogu postii jako veliku snagu u kontinualnom modu.
Jedna vrsta hemijskih lasera koristi ekscimere.

Laseri na bojama

Laseri na bojama koriste odreena organska jedinjenja, koja

slue kao aktivni laserski medijum. Molekuli, za razliku od atoma
imaju trakast spektar, koji se sastoje od mnogo spektralnih linija.
Kod ovih jedinjenja, energetskim nivoima se moe manipulisati
(elektrinim poljem, magnetskim poljem, temperaturom ...). Na taj
nain je mogue podesiti laser za rad na odgovarajuoj talasnoj
duini. Pobuda molekula se obavlja pomou nekog drugog lasera.

Laseri na slobodnim elektronima

Laseri na slobodnim elektronima koriste snop relativistikih

elektrona koji prolazi kroz magnetsko polje koje naizmenino
menja smer du puta elektrona. U normalnim okolnostima,
relativistiki elektroni, koji prolaze kroz magnetsko polje emituju
sinhrotronsko zraenje. Kod lasera sa slobodnim elektronima, put
koji elektroni prolaze izmeu naizmenio postavljenih magneta se
stavlja u lasersku upljinu, tako da fotoni, koji su uhvaeni izmeu
ogledala, izazivaju stimulisanu emisiju slobodnih elektrona u
magnetnom polju, kao i kod elektrona u pobuenim atomima.

Industrijska primena lasera

Laseri, zbog kvaliteta svetlosti koju proizvode danas

imaju primenu u gotovo svim ljudskim delatnostima.
vrstotelni laseri (posebno Nd:YAG) se koriste za
rezanje, buenje i varenje. Zbog kolimiranosti laserskog
snopa, mogue je postii veliku preciznost prilikom
obrade materijala, pa se esto koriste u hirurgiji; npr.
mogue je laserom obraditi kapilar u oku bez oteenja
okolnog tkiva i bilo kakve operacije na oku.
Brzina svetlosti se meri pomou lasera: laseru se
odreenom metodom odredi talasna duina i frekvencija
njegovog zraenja. Njihov umnoak daje brzinu svetlosti.
Jako veliki laseri se koriste za istraivanja materije u
uslovima ekstremnog pritiska i temperature.

Lasersko zavarivanje

Reparaciono zavarivanje laserom je postupak kojim je

mogue popraviti, ispraviti ili ukloniti razliite greke,
pukotine ili nedostatke alata. Kod reznih alata, alata za
injekciono brizganje plastike, alata za livenje kao i alata
za obradu lima laserskim zavarivanjem je mogue u
potpunosti rekonstruisati prvobitni geometrijski oblik i
funkciju alata.
LBV je svestran proces, sposobna za zavarivanje elika
ugljenika, HSLA elik, nerajui elik, aluminijum, i
titanijuma.

Glavne prednosti zavarivanja laserom:

visok kvalitet zavarenog spoja
velika preciznost i brzina
zanemarljiva zona uticaja toplote
uteda vremena
manje intervencije u pogledu obrade nakon
laserskog zavarivanja
pouzdanost dela
povoljna cena

Plavi laser

Prvi plavi laser je otkriven 1996. god. u labaratoriji

japanskog naunika S. Nakamure, ali ve 2001. Matsushita
i Sonz su razvili svoje plave lasere i konzorcijum za
upotrebu plavog lasera je formiran u freburaru 2002. god
kako bi se usvojio jedinstven standard.
Vest da je "probijen led" pojavila se krajem 1997. godine o
plavom laseru sa 300 sati rada, do bi to naraslo na 1500
sati u 1998. i 10000 sati u 1998. Takvom uspenom razvoju
plavih lasera prethodio je razvoj plavih i zelenih LED dioda.
BD diskovi izgledaju identino kao CD i DVD diskovi
prenika su 12 cm, ali BD ureaji nee biti kompatibilni
unazad odnosno na njima nee biti mogue itati CD i
DVD diskove , zbog razlike u upotrebljenom laseru.

PRIMENA LASERA U
MEDICINI
Olga Luki 774/2008

Upotreba lasera u stomatologiji

CO2 laser-ugljen-dioksid
laser

Neodimski laser-litijumaluminijum garnet

Istorijat

1960. rubinski laser

Helijum neonski laser
Diodni laser

OSTALA STANJA KOJA

SE MOGU TRETIRATI
LASEROM
Hronina nazalna obstrukcija
Laserska terapija duodenalnog ira
Biostimulacija laserom niske snage pri tretmanu
bronhijalne astme
Efekti LLL terapije kod HIV pozitivnih pacijenata nakon
eksodontine procedure
Efekti laserskog zraka talasne duine 830 nm u obnovi
kostiju

LLLT u tretiranju oiljaka nastalih opekotinama

Uticaj doze i talasne duine laserskog zraka na
obnavljanje konih rana
Laserska terapija i akupunktura pri tretmanu
migrene
Hronina angina i neprijatan zadah
Uklanjanje malja

L
A
HV

!
!
!
!
I
j
N

A
P
A
N
A