Univerzitet Union-Nikola Tesla

FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADMENT

KONSTATIN VELIKI - NI

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovna informatika
Tema: E-uprava

Profesor:
Prof. dr Milan Stankovi

Student:
Tamara Markovi
Broj indeksa: MB 38-P/2015

Sadraj:
Uvod ......................................................................................................................... 3

1. Stadijumi u razvoju e-uprave .........4

2. Ciljevi razvoja e-uprave................................................................................. 5
2.1.
Modernizacija javne uprave .................................................................... 6
2.2.
Razvoj nacionalne ekonomije ................................................................. 6
3. Koncept Vizija ........................................................................................... 6
4. Proces realizacije e-Uprave .......................................................................... 7
4.1.
Principi realizacije .................................................................................. 7
4.2.
Metodoloki okvir e-uprave .................................................................... 8
4.3.
Pokazatelji napretka ................................................................................ 9
4.4.
Kljuni faktori ........................................................................................ 10
4.5.
Strateko partnertstvo kljunih uesnika ............................................... 10
5. Kljune oblasti delovanja ........................................................................... 11
5.1.
Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave ......................................... 11
5.2.
Stvaranje okruenja za razvoj e-uprave ................................................ 12
5.3.
Razvoj elektronskih javnih usluga ........................................................ 14
6. Zakljuak ..................................................................................................... 17
Literatura.................................................................................................................. 18

Uvod

Smisao e-Governmenta nalazi se u proirivanju i otvaranju novih mogunosti graanima.

E-Government postavlja ljude u centar, otvara im mogunosti za pristup informacijama, uporabu
javnih usluga i utjecanje na politike odluke.
Dani lutanja od altera do altera, raznih ureda i institucija su prolost. U srcu ove promjene se
nalazi Internet oslonac nadolazeeg doba informacija
Sve donedavno, vlade su se u potpunosti oslanjale na sistem uvanja zapisa koji se oslanjao na
papiru. Sve interakcije su se obavljale linim kontaktom, telefonom ili potom.
Tokom posljednje dvije decenije, vlade su puno ulagale u raunare i srodnu tehnologiju kako bi
modernizirale voenje dokumentacije i komunikaciju.
Danas,e-Government iz temelja mijenja status quo.
E-Government nee funkcionirati na jednoj osnovnoj tehnologiji. Ljudi na izbor imaju platforme
i ureaje kojima e moi komunicirati s javnim tijelima.
Kako se usluge e-Governmenta budu sve vie irile i postajale pristupanije, one e omoguiti
premoivanje digitalnog jaza time to e pruiti opipljive, iroko potrebne usluge i potaknuti
koritenje Interneta kod ljudi koji inae ne bi bili zainteresirani za taj nain komunikacije.
Dodatno, kako vlade budu ulazile u novu tehnoloku eru, pojavit e se brojne prilike za tijesnu
suradnju s privatnim sektorom u izgradnji infrastrukture za budue potrebe
Tehnoloki izazovi e-Governmenta manifestiraju se na tri strane. Javne administracije se esto
kritiziraju tvrdnjom da je komuniciranje s njima previe kompleksno konkretno, ostvarivanje
jednostavnih administrativnih transakcija esto zahtijeva kontakte s vie referenata.
Vladini portali mogu zamijeniti viestruka mjesta kontakata jednim sueljem i jednim mjestom
pristupa.
Drugi problem s kojim se vladini slubenici susreu je pitanje kako upotrijebiti informacijsku
tehnologiju za izgradnju i podrku zajednica na lokalnoj razini.
Tehnologija vladi moe pomoi u spajanju graana, kola, kulturnih udruenja, kompanija i
administracija u digitalne zajednice.
Trei kljuni problem za administracije je kako povezati razliite postojee zastarjele
kompjutorske sisteme i resurse u jednu mreu.
Vladama treba tehnologija koja e posluiti kao oslonac postojeim razliitim mreama,
programima i bazama podataka, koji e im omoguiti da komuniciraju brzo i kvalitetno.

1. Stadijumi u razvoju e-uprave

Ve sada je jasno je da je put od papirne do elektronske uprave dugotrajan i da

podrazumeva nebrojeno mnogo koraka. U ovom trenutku je korisno sagledati najtipinije
stadijume u razvoju jedne elektronske uprave. UNPAN ( Onlajn mrea Ujedinjenih nacija za
javnu upravu i finansije ) je razvila model ( Web Measure Assesment Model ) po kome svaka
uprava na putu do elektronske prolazi kroz pet stadijuma onlajn prisustva.

Prisustvo u zaetku (emerging presence) je prvi stadijum u kome su informacije koje

su na raspolaganju pruaju bazine i ograniene. On-lajn prisustvo uprave/vlade se sastoji od
veb-stranice i/ili oficijelnog veb-sajta. Linkovi prema pojedinim ministarstvima mogu, ali ne
moraju da postoje, kao i linkovi prema drugim (lokalnim, regionalnim) nivoima vlasti. U arhivi
veb-sajta mogu se nai neke informacije npr. ekspoze trenuntog predsednika vlade ili Ustav.
Ipak, veina informacija je statina i opcije koje graani mogu da koriste su ograniene.

U drugom stadijumu, pojaano prisustvo ( enhanced presence ) vlada prua vie

izvora informacija o javnoj politici koju vodi i to se odnosi i na aktuelne i na arhivirane
informacije. Informacije se pojavljuju u obliku tekstova, zakona i drugih propisa, izvetaja,
informacionih biltena, kao i baza iz kojih se mogu preuzeti podaci. Korisnici mogu da pretrauju
baze podataka i postoji opcija pomo ( help ), kao i mapa sajta. Iako se o radi o neto
sofisticiranijoj fazi, interakcija je jo uvek jednosmerna informacije pre svega idu od uprave ka
graanima.

Sledi interaktivno prisustvo u kome on-lajn usluge uprave postaju interaktivne sa

ciljem da se korisnicima prue pogodnosti kao to su formulari npr. za poresku prijavu ili
zahtev za produenje (vozake) dozvole koji se mogu preuzeti sa sajta. Za neke javne
informacije pruaju se ak i audio i video izvori. Javni slubenici se mogu kontaktirati putem
elektronske pote, faksa, telefona ili potom. Sajt se redovnije aurira.

Transakciono prisustvo , pretposlednji stadijum u evoluciji e-uprave, omoguava

dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika i uprave. Ukljuuje opcije za plaanje poreza,
podnoenje zahteva za linu kartu, paso, izvode iz matinih knjiga, produavanje vozake
dozvole i druge interakcije, tako to omoguava graanima da svoje zahteve podnose on-lajn
24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Graanima je omogueno i da plaaju kazne (za saobraajne i
druge prekraje), takse za razliite usluge ili porez putem kreditnih ili debitnih kartica.
Privrednici su u mogunosti da podnose on-lajn ponude i uestvuju na on-lajn tenderima putem
sigurnih linkova.

Konano, Umreeno, integrisano prisustvo - naziva se jo i e-uprava bez avova (

seamless e-government) ili jedinstvena e-uprava ( joined-up e-government ) - trebalo bi da
predstavlja najsofisticiraniji stadijum u razvoju jedne inicijative ka e-upravi. Najjednostavnije
reeno, predstavlja integraciju svih moguih interakcija (G2G, G2C, C2G...) Uprava ohrabruje
participativno donoenje odluka i spremna je i sposobna da ukljui drutvo u otvoreni dvosmerni
dijalog. Putem interaktivnih mehanizama kao to su formulari za veb komentare i inovativni
mehanizmi za on-lajn konsultaciju, uprava aktivno poziva graane i druge aktere da izraze svoje
stavove o merama javne politike i ukljue se u zakonodavni proces. Kao to je ranije reeno,
podrazumeva se da u ovom stadijumu mora doi do integracije razliitih javnih agencija i
organizacija uz njihovu punu saradnju i razumevanje osnovnih koncepata ne samo elektronske
uprave, ve i kolektivnog donoenja odluka i participativne demokratije.
Ovaj, za veinu jo uvek nedostini ideal, slikovito se oznaava i izrazom jedinstveni alter (
single window) , na kome graanin/ka umesto namrtenog slubenika sa nekoliko klikova
dolazi do bilo koje informacije i usluge u nadlenosti bilo kod dravnog organa.

E-uprava je mnogo vie od veb-sajta

Prolazei kroz gore navedene stadijume u evoluciji uprave od obine do elektronske trebalo bi
da postane jasno i donosiocima odluka i graanima da postavljanje nekoliko informacija na
internet prosto ne moe biti dovoljno. Vlade koje zaista ele da funkcioniu elektronski procesu
transformacije moraju posvetiti mnogo vie panje nego to to ini veina. Drugim reima,
nabavka nekoliko stotina raunara, njihovo umreavanje i postavljanje raznobojne veb
prezentacije nee dovesti do veih promena.

Motivi koji stoje iza projekta e-uprave moraju biti povezani sa irim, jasno definisanim ciljevima
javne politike npr. poveanje efikasnosti uprave ili poboljanje kvaliteta pruenih usluga.
Uvoenje e-uprave trebalo bi da dovede do promene naina na koji uprava radi, to jasno
podrazumeva odgovarajuu politiku volju i vostvo, kao i neminovne obimne trokove.
Finansiranje i politika volja uvek su u direktnoj vezi.

Kljuno je da politiari shvate da e-uprava nije instrument za prikpuljanje glasova. Ko god se

krene tim putem na njemu mora i istrajati. Kada se veb-sajt postavi, on mora ostati aktivan
trajno. Ako veb-sajt obeava non-stop usluge za graane, oni to i oekuju.
Sa druge strane, graani moraju da shvate da je elektronska uprava ipak jo uvek samo uprava.
Iza veb-portala i dalje se nalaze hiljade slubenika i upravne strukture i procedure koje
omoguavaju da itav sistem funkcionie (tzv. back office) .
5

Konano, treba imati u vidu, da usled promene naina poslovanja koje su ne samo tehnoloke,
ve i organizacione i promene u ljudskim resursima -neminovno dolazi do otpora kod samih
javnih slubenika, koji su nenaviknuti na elektronski nain rada i kojim e biti neophodna obuka.
Procenjuje se da oko 10% sredstava za finansiranje uspenih projekata za uspostavljanje euprave odlazi na obuku i trening. 1
2. Ciljevi razvoja e-uprave
Razvoj e-uprave nije cilj sam za sebe, ve je u funkciji optijih ekonomskih i drutvenopolitikih ciljeva:

2.1.

Modernizacija javne uprave

Modernizacija javne uprave predstavlja korenitu promenu tradicionalnog naina na koji se

obavljaju administrativni procesi u okviru drave. Ta promena znai da graani ne moraju vie
da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa vlade, kao to se to obino danas
radi, i da gube svoje vreme i novac prikupljajui potrebna dokumenta da bi podneli neki zahtev.
Umesto toga, zahvaljujui IKT koja omoguava potpunu automatizaciju administrativnih
procedura i integraciju geografski distribuiranih organa, graani mogu da zadovolje svoje
potrebe podnosei svoje zahteve sa jednog mesta (npr. Internet portal e-uprave), bez obzira na
broj razliitih organa koji uestvuju u postupku obrade zahteva. Osim toga graani mogu u
svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj
nain, e-uprava obezbeuje efikasnije, transparentnije i odgovornije javne slube koje su
prilagoene potrebama graana i privrede.
E-uprava takoe podstie reorganizaciju, uproavanje i standardizaciju administrativnih
procedura. Na taj nain, zahvaljujui standardizovanim i transparentnim administrativnim
procedurama ona moe znaajno da pomogne u borbi protiv korupcije. Uz pomo e-uprave moe
se unaprediti upravljanje u okviru drave koordinacija, planiranje, primena i kontrola primene
zakona, administrativnih procesa I sl. kao i obavljanje javnih poslova sa privatnim sektorom.
Drugim reima, e-uprava u velikoj meri omoguava i olakava reformu javne uprave.
2.2.

Razvoj nacionalne ekonomije

U zemljama u razvoju e-uprava predstavlja mono orue u pospeivanju neprestanog

privrednog razvoja. Uz pomo e-uprave koja je integrisana sa ostalim znaajnim ekonomskim
strategijama moe se:
1 Preuzeto iz dela: Stalna konferencija gradova i optina sa Pravnog fakulteta Univerziteta
Union u Beogradu
6

 stvoriti bolje poslovno okruenje za dalji privredni razvoj smanjivanjem trokova

poslovanja;
pospeiti privredne aktivnosti i prednosti nacionalne ekonomije na internetu;
obezbediti IKT infrastruktura da bi se privukli i zadrali investitori;
pospeiti irenje e-poslovanja u privredi, i na taj nain poveavati njenu sposobnost za
utakmicu na globalnom tritu;
poboljati vetine i zaposlenost stanovnitva;
podrati razvoj i jaanje nacionalnog IKT sektora njegovim ueem u aktivnostima
razvoja e-uprave. 2
3. Koncept Vizija
Koncept e-uprave predvia interaktivne elektronske usluge prilagoene potrebama graana i
privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog sektora.
Glavne karakteristike koncepta e-uprave su:
Postojanje vie razliitih komunikacionih kanala koji omoguavaju pristup javnim
uslugama, a koji se biraju od strane graana i privrede shodno njihovoj podesnosti i
pristupanosti.
Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. Prema ivotnim i
poslovnim situacijama graana i privrede, a ne prema internoj organizaciji dravnih
organa.
Usluge koje dravni organi pruaju su potpuno meusobno integrisane, umesto da
predstavljaju izolovane celine.
Zahtevi korisnika prihvaeni na prijemnim mestima transparentno se obrauju u
pozadini, bez obzira na broj razliitih organa koje uestvuju u obradi. U pruanju svojih
usluga, neki organ se moe oslanjati na usluge drugih organa. Graanima i privredi je
potrebna minimalna dokumentacija da bi podneli zahtev i zadovoljili svoje potrebe. Sve
druge potrebne informacije, ukoliko su u posedu nekog dravnog organa, dobijaju se
komunikacijom unutar dravne uprave korienjem integrisanih usluga. 3
Predstavljeni koncept e-uprave primenjuje se postepenim napredovanjem kroz razliite nivoe
razvoja. Sa aspekta kvaliteta usluga koji se nude javnosti, mogu se identifikovati tri takva nivoa:
1. Dostupne su samo informacije na internetu. Korisnicima su dostupne samo statike
informacije na internetu bez mogunosti elektronske interakcije s dravnom upravom.
2. Omogueni su komunikaciono-interaktivni servisi. Graanima je omogueno da s
upravom komuniciraju elektronskim putem, tj. da razmenjuju elektronske poruke ili koriste
jednostavne aplikacije za meusobnu komunikaciju.
2 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Ciljevirazvoja/tabid/815/Default.aspx
3 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/KonceptVizija/tabid/816/Default.aspx
7

3. Primenjeni su transakciono-integracioni servisi. U potpunosti se primenjuju sloene i

specijalizovane viestepene transakcije izmeu razliitih dravnih organa sa ciljem
zadovoljenja pojedinanih korisnikih zahteva, kao to je obrada podnesaka graana.
Opisani nivoi mogu se koristiti za planiranje napretka u uspostavljanju elektronskih javnih
usluga i uporeivanje dostignua u ovom pogledu meu razliitim organizacijama unutar
javnog sektora.4
4. Proces realizacije e-Uprave. Predstavljena vizija e-uprave je prilino daleko od dananje
situacije u dravnoj upravi Srbije i podrazumeva veoma sloen napor da bi se ostvarila i
postala sastavni deo svakodnevne prakse. U ovom odeljku se daju metodoloke osnove
kako dati koncept e-uprave realizovati.
4.1.

Principi realizacije

E-upravu treba realizovati potujui sledee osnovne principe:

Pristup svima. Javni servisi moraju biti dostupni svim graanima. Glavni preduslov za
ovo je jeftin i brz pristup internetu. Svi sadraji od javnog znaaja treba da budu dostupni
svim graanima pod jednakim uslovima u elektronskom obliku. Graani ne bi trebalo da
kupuju odreeni softver radi pristupa i obrade tih sadraja. Posebno treba obezbediti
pristup osobama sa invaliditetom i drugim ugroenim grupama.
Spreavanje digitalne podele i zatita ljudskih prava. Informaciono drutvo treba da
potuje opta ljudska prava i sprei diskriminaciju graana po osnovu socijalnih razlika u
pogledu prihoda, tehnikih znanja, roda, religije, starosti, nacionalne pripadnosti, itd.
Bezbednost i zatita privatnosti. Javni servisi moraju biti bezbedni i moraju tititi
privatnost graana.
Otvoren sistem. E-uprava e se primenjivati u saglasnosti sa principima otvorenog
sistema zasnovanog na otvorenim i meusobno funkcionalnim IKT reenjima razliitih
proizvoaa. Servisi e-uprave trebalo bi da koriste reenja zasnovana na otvorenim
standardima i otvorenim formatima.
Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost. E-uprava predstavlja veoma sloen, ali
integrisan informacioni sistem, koji funkcionie kao jedan koherentan sistem, gde se
jedinstvenost i zajedniko funkcionisanje razliitih heterogenih delova postie kroz
standardizaciju i koordiniran razvoj.
Autonomija u razvoju. Svaki dravni organ ili javna organizacija moe autonomno da
se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno dogovorenim standardima euprave i nacionalnom planu razvoja.
Fleksibilna i moderna IKT reenja. Primenjena IKT reenja zasnivae se na najnovijim
metodolokim i tehnolokim dostignuima omoguujui produktivan razvoj i
obezbeujui fleksibilnost na budue organizacione i tehnoloke promene.
Oslanjanje na nacionalni IKT sektor i akademsku/istraivaku zajednicu. Da bi se
pruila prilika razvoju nacionalnog IKT sektora i pospeio razvoj akademske/istraivake

4 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:

http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
8

zajednice, razvoj e-uprave e se uglavnom zasnivati na domaim IKT kompanijama i

akademskim institucijama, kao i istraivakim centrima. 5
4.2.

Metodoloki okvir e-uprave

Realizacija vizije e-uprave je veoma sloen proces, koji zahteva planiranje i izvoenje
mnogobrojnih aktivnosti. Da bi se savladala ova sloenost, sledei metodoloki okvir identifikuje
kljune komponente e-uprave i na taj nain omoguava bolju organizaciju razvoja e-uprave.
Potrebno je razviti sledee kljune komponente e-uprave:
Elektronske javne usluge. Javne usluge moraju da budu racionalizovane, organizovane
prema potrebama korisnika, automatizovane i dostupne elektronskim putem. Treba razviti
sledeu grupu usluga orijentisanih prema korisnicima:
Portal vlade sa svim vanim informacijama o javnoj upravi i vezama ka pod portalima.
Graani: Usluge upravagraani (eng. G2C), jednostavni za nalaenje, jednostavni za
korienje i dostupni u jednom koraku kako bi se graanima olakao pristup
administrativnim uslugama koje prua javna uprava.
Privreda: Usluge upravaprivreda (eng. G2B) smanjuju administrativno optereivanje
privrednih subjekata pojednostavljenjem administrativnih procedura, eliminisanjem
prikupljanja suvinih podataka i boljom komunikacijom korienjem odgovarajuih
tehnologija e-poslovanja.
Uprava: Usluge upravauprava (eng. G2G) omoguavaju organima centralne i lokalnih
uprava da kao punopravni partneri uestvuju u pruanju javnih usluga graanima.
Unutar uprave: Automatizacijom internih administrativnih procedura i omoguavanjem
pristupa zajednikim bazama podataka i centralnim registrima, unutar-dravne usluge
predstavljaju osnovu za sve druge elektronske javne usluge.
Telekomunikaciona
infrastruktura.
Moderna
i
liberalizovana
digitalna
telekomunikaciona infrastruktura omoguava graanima, privredi i dravnim organima
brz i jeftin pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja komunikacionu osnovu za
e-upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome, vana za ciljeve e-uprave, posebno
u udaljenim i nerazvijenim oblastima zemlje.
E-plaanje. Elektronske javne usluge koje se proteu preko razliitih dravnih organa
zahtevaju elektronski metod plaanja administrativnih taksi. Ovakve metode plaanja
moraju se definisati i osloniti na odgovarajue standarde razvijene u oblasti e-bankarstva.
Meutim, e-uprava treba da zadri i tradicionalni metod plaanja da bi omoguila
postepenu tranziciju i spreila digitalnu podelu meu graanima.
Bezbednost. Bezbednost transakcija i zatita informacija igraju znaajnu ulogu u
uspenoj realizaciji e-uprave. Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je posebno
znaajno uspostaviti uzajamno poverenje da bi se podralo iroko korienje elektronskih
interakcija, kako izmeu korisnika i uprave tako i unutar same uprave, tako to e se
koristiti zajednika reenja za uspostavljanje identiteta uesnika u elektronskim
transakcijama.
5 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
9

 Standardi. Standardi su izuzetno vani za uspean razvoj i integraciju javnih usluga i

informacija. Standardi imaju dvostruku namenu: (1) da obezbede zajedniko
funkcionisanje izmeu heterogenih IKT reenja primenjenim u razliitim oblastima euprave i (2) da omogue koordinaciju razvoja aktivnosti e-uprave.
Zakonska infrastruktura. E-uprava zahteva novi zakonski okvir koji bi adekvatno
regulisao iroko korienje elektronskih javnih usluga i IKT u javnoj upravi i u odnosima
uprave sa stanovnitvom i privredom. Prvi koraci prema definisanju zakonskih okvira su
nainjeni usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu, ali zakonski okvir mora se razviti
mnogo dublje da bi obuhvatio sve aspekte e-uprave.
Institucionalna infrastruktura. Uspean razvoj e-uprave zahteva efikasnu upravljaku
strukturu koja e planirati, koordinirati, izvravati i vrednovati prihvaenu strategiju euprave. 6
4.3.

Pokazatelji napretka

Procenu uinka strategije e-uprave treba sprovoditi korienjem grupe pokazatelja (kao i
odgovarajue metodologije za njihovo sistematsko sakupljanje i analizu) u svim fazama njenog
funkcionisanja. Imajui u vidu sloenosti i prirodu e-uprave, treba primeniti i kontrolisati brojne
pokazatelje. Stoga je potrebno detaljno prouavanje da bi se izabrali pokazatelje i merne
veliine. Meutim, ve su jasne neke opte metodoloke smernice u vezi sa ovim:
Potrebna su barem dva nivoa pokazatelja: poetni, optiji nivo, koji meri promenljive
direktno povezane sa predloenim kljunim komponentama, i koji e naglasiti privredni i
drutveni aspekat; i drugi, specifiniji nivo, koji meri promenljive direktno povezane sa
konkretnim aktivnostima koje e strategija predloiti i koje e imati vie tehniku
strukturu i biti vie usredsreen na odreenu oblast.
Taj specifiniji nivo obuhvata razliite pokazatelje direktno povezane sa IKT,
odslikavajui i stvaranje i korienje javnih servisa i robe u oblasti raunara,
telekomunikacija i sl. 7
4.4.

Kljuni faktori

Akcije koje predlae strategija e-uprave bi, izmeu ostalog, trebalo da se odnose na faktore koji
su kljuni za ispunjavanje vizije e-uprave. Identifikovani su sledei kljuni faktori:
Politika volja kljuni element za uspostavljanje e-uprave kao jedne od najviih
dravnih prioriteta i za mobilisanje raspoloivih sredstava.
Liderstvo i strateko razmiljanje potrebno za usvajanje i primenu vizije e-uprave, a
naroito za prevazilaenje i meusobno pomirenje interesa razliitih aktera.
6 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
7 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx

10

 Kadrovi od velikog znaaja su adekvatno obueni dravni slubenici za korienje IKT

i dovoljan broj IKT profesionalaca zaposlenih unutar javnog sektora.
Finansiranje neohodno da omogui neprekidan razvoj.
Otpor promenama mnogi e e-upravu doiveti kao uznemiravajui faktor I opasnost
za njihove trenutne pozicije.
Uestvovanje graana i privrede slabo IKT obrazovanje stanovnitva I nedostatak
poverenja u elektronske javne usluge, koje se moe spreiti. 8
4.5.

Strateko partnertstvo kljunih uesnika

Meu kljunim uesnicima neophodno je strateko partnerstvo:

Centralna Vlada
Lokalna samouprava
Civilno drutvo (nevladine i civilne organizacije)
Privreda
Akademska/nauna zajednica
IKT sektor 9

Strateko partnerstvo znai da postoji zajedniki dogovor svih uesnika o ciljevima I viziji euprave i da e oni aktivno uestvovati u aktivnostima razvoja.
5. Kljune oblasti delovanja
Akcije koje treba pokrenuti mogu se organizovati na osnovu tri glavne oblasti delovanja:
Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave
Stvaranje odgovarajueg okruenja za razvoj e-uprave
Razvoj javnih usluga i sadraja e-uprave10
5.1.

Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave

8 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:

http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx

9 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:

http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
10 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

11

Kao to to iskustvo drugih zemalja nagovetava, uspeno stvaranje i uvoenje e-uprave

predstavlja veliki izazov i zahteva dobru organizacionu infrastrukturu, paljivo planiranje,
efikasne mehanizme izvravanja i dobru koordinaciju svih uesnika.

Uspostavljanje institucionalnog okvira

Planiranje razvoja e-uprave
Razvoj standarda e-uprave
Stvaranje okruenja za razvoj e-uprave11

Uspostavljanje institucionalnog okvira

Stvaranje odgovarajue organizacione strukture predstavlja osnovnu aktivnost za uvoenje euprave. Stvaranje institucionalnog okvira trebalo bi da prati princip decentralizovanog
koordiniranog razvoja. Ova vrsta razvoja polazi od toga da je svaka organizaciona jedinica
odgovorna za sopstveni razvoj, dok se jedinstvo itave e-uprave kao sistema postie
koordinacijom zajedniki usvojenih planova razvoja i usvojenih standarda.
Postojeu zastarelu fragmentisanu administrativnu strukturu bi trebalo zameniti modelom
kooperativne uprave gde postoji raspodela i jasno su definisane nadlenosti meu razliitim
organima u sledeih est osnovnih organizacionih funkcija:

Usvajanje politike/strategije

Koordinacija
Razvoj
Podrka
Revizija/kontrola kvaliteta
Bezbednost/zatita podataka12

Kao to je ve opisano u poglavlju, predvieno je da se institucionalni okvir e-uprave pretvori u

jedan vei koji e biti odgovoran za informaciono drutvo u celini.
Planiranje razvoja e-uprave
Polazei od ovog dokumenta kao osnove, treba napraviti detaljni dugoroni strateki plan za
razvoj e-uprave koji e pokrivati vremenski okvir od sledeih 45 godina. Polazei od analize
postojee situacije u svim javnim sektorima i razmotrivi ciljeve i viziju e-uprave, cilj ove akcije
je formiranje logike i fizike arhitekture integralnog informacionog sistema dravnih organa
Srbije i kreiranje detaljnih resursnih i vremenskih godinjih planova aktivnosti razvoja,

11 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:

http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
12 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

12

ukljuujui i zahteve za budetskim sredstvima. Svi vladini organi i organizacije javnog sektora
e usvojiti svoje detaljnije planove razvoja koji se zasnivaju na ovom planu razvoja.
Uspostavljeni institucionalni mehanizmi e redovno pratiti, ocenjivati i shodno tome menjati
ove planove razvoja na globalnom i lokalnom nivou.
Razvoj standarda e-uprave
Cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati sledee:
Metodoloki okvir koji postavlja tehnike smernice i specifikacije za postizanje
zajednikog funkcionisanja (interoperabilnost) u javnom sektoru.
Standarde za procese razvoja (tj. metodologija razvoja) koji pokrivaju itav ivotni ciklus
razvoja svih komponenti e-uprave.
Pokazatelje napretka koji mere razvoj e-uprave. Takoe, trebalo bi definisati i standardnu
proceduru o tome kako usvojiti nove I modifikovati postojee standarde. Standardi koji
se usvoje na ovakav nain treba da budu obavezni za sve centralne i lokalne dravne
organe i poslovne partnere koji uestvuju u razvoju e-uprave.13
5.2.

Stvaranje okruenja za razvoj e-uprave

Razvoj odgovarajueg zakonodavstva e-uprave

Cilj je obezbediti zakonski okvir kojim e se regulisati pravna pitanja koja se odnose
na elektronske javne usluge i iroku upotrebu IKT u javnom sektoru. Ovom aktivnou bi trebalo
da se doe do predloga za usvajanje Zakona o elektronskoj upravi. Zakonodavstvo treba da bude
usklaeno sa zakonima Evropske unije.
Stvaranje IKT infrastrukture
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je sledee:
Obezbediti jeftin i brz pristup internetu za graane i privredu.
Izgraditi modernu digitalnu telekomunikacionu mreu koja je neophodna za realizaciju
integrisanih javnih usluga. 14
Posebnu panju bi trebalo obratiti na seoske i udaljene krajeve kako bi svi graani imali pristup.
Vlada mora da stvori odgovarajue mehanizme koji e obezbediti ispunjenje ovog uslova na
slobodnom i privatizovanom tritu telekomunikacija.
Stvaranje bezbednosne infrastrukture
13 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
14 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

13

Glavni cilj aktivnosti u oblasti bezbedonosne infrastrukture je definisati i izgraditi mehanizme,

kao to je infrastruktura javnih kljueva (Public Key Infrastructure, PKI), koji e obezbediti
zatitu privatnosti graana, uiniti elektronske transakcije bezbednim I poveati poverenje u eupravu. Reenja koja treba razviti trebalo bi da budu u skladu s meunarodnim standardima u
ovoj oblasti.
E-plaanje
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati, uvesti i regulisati naine plaanja ime e se
obezbediti elektronski servisi integrisani u javnom sektoru. Trebalo bi definisati koncept poreza
za uslugu koju plaaju graani. Aktivnosti u ovoj oblasti su u jakoj vezi sa aktivnostima u oblasti
e-bankarstva.
Stvaranje ljudskih kapaciteta
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je:
Poboljati IKT vetine dravnih slubenika.
Obuiti IKT strunjake zaposlene u dravnoj upravi kako da koriste najnovija dostignua
u IKT.
Stvoriti uslove kojima e se omoguiti regrutacija najboljih IKT strunjaka sa berze rada
za rad u dravnoj pravu.15
Promovisanje e-uprave
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je podizanje svesti graana i njihovog razumevanja e-uprave
da bi se obezbedilo vee uee graana i privrednika. Ove aktivnosti e sprovesti mediji
koristei ostala sredstva u odgovarajuim vladinim ministarstvima na globalnom nivou.

5.3.

Razvoj elektronskih javnih usluga

Reinenjering i standardizacija administrativnih procedura

Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je:
Definisati, reorganizovati (racionalizovati) i standardizovati administrativne procedure
pomou kojih graani i privreda zadovoljavaju svoje potrebe i ostvaruju svoja prava na
svim nivoima javnog sektora. Ovo je vano za njihovo uproavanje i automatizaciju, ali
15 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
14

isto tako, ako ne i vie, za borbu protiv korupcije u dravnoj upravi. Samo jasno
definisane i standardizovane procedure omoguavaju njihovu transparentnost.
Ustanoviti institucionalni mehanizam za kontinuirano i odrivo poboljanje
administrativnih procedura.16
Razvoj zajednikih usluga javnih podataka i komponenti Infrastrukture
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je stvaranje zajednike infrastrukture softvera koja je
neophodna za uvoenje elektronskih javnih usluga. Prioritet bi trebalo da budu usluge koje
omoguavaju pristup centralnim registrima i ostalim zajednikim bazama podataka. Oni e biti
razvijeni prema definisanim standardima interoperabilnosti.
Razvoj javnih usluga upravagraani i upravaprivreda
Sve dravne organizacije i organizacije u javnom sektoru bi trebalo da postignu inicijalni nivo
razvoja e-uprave, a to je dostupnost informacija na internetu. Ostali nivoi u razvoju se postepeno
stvaraju u skladu sa definisanim i usvojenim globalnim i lokalnim planovima razvoja e-uprave.
Kao jedna od prvih aktivnosti u ovoj oblasti, kroz probni projekat trebalo bi razviti neke
sloenije usluge koji zahtevaju uee institucija i centralne i lokalne uprave. Glavni cilj
aktivnosti je demonstrirati u praksi definisani koncept e-uprave i ustanoviti dobru praksu za
dalji razvoj.
Planovi razvoja i centralne i lokalne e-uprave bi kao prioritet trebalo da imaju sledeih 20 servisa
(12 za graane i 8 za privrednike) definisanih od strane Evropske unije.
Servisi upravagraani:
1. Porez na promet (poreska prijava, obavetenje o proceni)
2. Servisi traenja zaposlenja pri biroima za rad
3. Socijalno osiguranje
4. Lina dokumenta (paso i vozaka dozvola)
5. Registracija automobila (novih, korienih i uvezenih)
6. Dobijanje graevinske dozvole
7. Prijava policiji (npr. u sluaju krae)
8. Javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija)
9. Izvodi iz matinih knjiga (roenje, venanje)
10. Prijava na konkurs za vie obrazovanje/fakultet
11. Obavetenje o preseljenju (promena adrese)
12. Usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnou usluga u
razliitim bolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama)17
Servisi upravaprivreda:
1. Socijalni doprinosi za zaposlene
16 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
17 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx

15

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Porez na dobit preduzea: poreska prijava, obavetenje

Porez na dodatu vrednost (PDV): poreska prijava, obavetenje
Registracija novog preduzea
Podnoenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom
Carinske deklaracije
Dozvole u vezi sa ivotnom sredinom (ukljuujui i izvetavanje)
Javna nabavka18

Ovi servisi su iroko prihvaeni kao najvaniji i koriste se u Evropskoj uniji (agencija IDA) da bi
se merio napredak u odreenim zemljama u oblasti e-uprave. Posebno treba povesti rauna da
javne usluge postanu dostupne ne samo u glavnim urbanim oblastima, ve da su takoe dostupne
i u seoskim oblastima.
Internet e smanjiti redove ispred altera, Posle uspenog razvoja u evropskim zemljama,
elektronska uprava i u Srbiji.
Dobijanje dokumenata putem Interneta ne znai da svi moraju da koriste
elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasinim procedurama.
Vaenje najrazliitijih dokumenata putem Interneta, plaanje poreza uz nekoliko
klikova miem ili podnoenje zahteva za vizu na isti nain pre samo deset godina delovalo je kao
nemogue.
Ipak, danas se u mnogim zemljama veliki deo ovih poslova
obavlja upravo elektronskim putem, a takozvana elektronska
uprava se razvija i u Srbiji.
Zavod za informatiku i Internet bavi se razvojem elektronske
uprave. Na zadatak je da unapredimo i podrimo razvoj
elektronskih usluga za graane, privredu, vladin i nevladin sektor.
U na mandat spada i unapreenje korienja Interneta u dravnoj
upravi i lokalnoj samoupravi. Zbog toga smo u nekoliko proteklih
meseci uradili snimanje trenutnog stanja internet prezentacija
dravnih organa, elektronske servise koji se nude i parametre
korienja Interneta.
U Zavodu je uraena analiza sadanjeg stanja, a rezultati
su objavljeni u brouri "Unapreenje, razvoj i standardizacija Internet prezentacija dravnih
organa".
Elektronska uprava podrazumeva onlajn servise i interakciju s graanima, firmama i svim
ostalim drutvenim subjektima. Prema evropskoj kategorizaciji, elektronski servisi mogu imati
vie nivoa sofisticiranosti - pruanje informacija, preuzimanje dokumenata, elektronsko
podnoenje dokumenata i kompletnu onlajn uslugu.
Opredeljenje e-uprave trebalo da bude: graanin na prvom mestu i da sajtovi moraju da budu
orijentisani ka korisnicima i njihovim ivotnim situacijama.
Na primer, korisniku se moe pruiti informacija o tome ta mu je sve potrebno kako bi dobio
izvod iz matine knjige roenih ili platio porez. Cilj nam je bio da razvoj elektronske uprave
18 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije:
http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
16

postavimo to jednostavnije i za sada obezbedimo osnovne elektronske servise. Prema

standardima EU, to je 20 onlajn servisa - 12 za graane i osam za biznis korisnike .
Najvie panje izazvala je lista najposeenijih sajtova jer ona pokazuje koliko sajt odgovara
potrebama korisnika.
Elektronska uprava ne znai da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje
kao opcija klasinim procedurama koja moe da skrati vreme i smanji trokove, istovremeno
poveavajui efikasnost i kvalitet usluge.
Sa druge strane, dodaje ona, obavljanje poslova onlajn znai i materijalnu utedu, ali i
smanjivanje prostora za korupciju. Iskustva zemalja koje su uvele elektronske javne nabavke
pokazuju da se uz smanjenje korupcije moe pruiti podrka malim i srednjim preduzeima da
uestvuju u poslovima sa dravom koja jeste jedan od najveih potroaa
Elektronska uprava takoe prue bolji kvalitet usluga. Dok, na primer, slubenik na alteru moe
da zaboravi da vam da neku informaciju, izostavi da kae da su neka dokumenta potrebna, kada
se ista procedura obavlja elektronski procenat greaka je minimalna.
Postoje dobri primeri kako se elektronska uprava uspeno moe promovisati, s obzirom na to da
mnogi nisu skloni tehnologijama i promenama u nainu kako komuniciraju sa dravom.
Dobar je primer Brazila i Vijetnama, poto ove zemlje imaju odlian sistem elektronskih javnih
nabavki koji bi mogao da se primeni i kod nas. Kod njih je obavezno da se jedan procenat
elektronskih javnih nabavki prepusti malim i srednjim preduzeima. Razvijenost elektronske
uprave na lokalnom nivou je veoma razliita.
Strategija razvijanja lokalne e-uprave zasniva se na formiranju uslunih centara preko kojih bi se
uspostavila komunikacija meu razliitim organizacionim i tehnolokim reenjima koja realno
postoje. Ideja je da se napravi interfejs koji bi omoguio da razliiti sistemi meusobno
komuniciraju i funkcioniu kao celina.
Projekat "Lokalna e-uprava", dodaje, tek je na poetku. Planira se intenzivna saradnja i
komunikacija izmeu svih zainteresovanih subjekata. Ovaj projekat ima veliki znaaj u
kontekstu razvijanja informacionog drutva u Srbiji.
Estonija je zemlja koja je najbre ispunila veinu zahteva koje postavlja uvoenje informacionog
drutva. Makedonija je, objanjava ona, uspostavila kolsku Internet mreu, a to su uspeli
zahvaljujui finansijskoj pomoi USAID-a i bezrezervne podrke s vrha izvrne vlasti.19
6.

19 Preuzeto iz Business Surfer poslovnog magazina

17

6. Zakljuak
Nove tehnologije mogu se koristiti da bi se dodala vrednost tradicionalnim uslugama, ali i za
pruanje potpuno novih usluga. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da iskoriste mogunosti
istraivanja i uestvovanja u razvojnim projektima.
Da bi se koristile, usluge moraju biti sigurne i javno proverene. Veliki delovi ukupne populacije
mnogih zemalja koriste muzeje, biblioteke i arhive, i oni se u naelu smatraju verodostojnim
institucijama. Ako sopstvene transakcije izvode elektronskim putem, oni mogu velikom broju
ljudi da priblie e-usluge, tako to e im ukazivati na njihove prednosti i pomagati u sticanju
poverenja u njih.
U budunosti, ljudi e oekivati personalizaciju stalnog pristupa i organizaciju koja e vie biti u
skladu sa eljenim profilom, a ne sa strukturom ponudjenih usluga. Lokalna uprava odgovorna
za muzeje, biblioteke i arhive moe da se uklopi u ovaj plan time to e podravati razvoj
sistema za personalizovani pristup i pruanjem usluga lokalne e-uprave.

18

Literatura:
1. Privredna komora Srbije
http://pks.komora.net/informatika/Eposlovanje/euprava/tabid/798/Default.aspx
2. PC magazin
http://www.pcmagazin.co.yu/category/it/e-uprava/
3. Portal e-uprave Rebublike Srbije
http://www.euprava.gov.yu/
4. Ugovor iz Mastrichta
http://njnjnj.eurotreaties.com/maastrichtext.html
5. Dijalog s gradjanima
http://europa.eu.int/citizensrights/index_en.cfm
6. O e-upravi
http://europa.eu.int/information_society/program-mes/egov_rd/about_us/index_en.htm
7. Akcioni plan eEvrope 2005.
http://europe.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.ht
m
8. Uloga e-uprave u budunosti Evrope
http://europa.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/egovernment/communic
ation/index_en.htm
9. Nove zemlje lanice, budui prvaci e-uprave
http://europa.eu.int/ida/jsps/documents/dsp_shonjPrinterDocument.jsp?
docID=3193&lg=en
10. Izvetaj o kvalitetu i korienju javnih e-usluga u Evropi: Vrhunac weba, novembar 2003.
http://njnjnj.topofthenjeb.net/en/
11. Evropski okvir za interoperabilnost u panevropskim uslugama e-uprave. Verzija 1.0,
novembar 2004.
http://europa.eu.int/ida/servlets/Doc?id=18101
12. Evropski portal mladih
http://njnjnj.europa.eu.int/youth/index_en.html
13. injenice o e-upravi e-usluge za gradjane po zemljama
http://europa.eu.int/ida/en/chapter/422
14. Internacionalni centar za teledemokratiju
http://njnjnj.e-consultant.org.uk/
15. The Animating Democracy Initiative
http://njnjnj.americansforthearts.org/AnimatingDemocracy/
16. preko programa za mlade, za kulturu, audiovizuelne medije i gradjansko uestvovanje
http://europa.eu.int/comm/dgs/education_culture/comcitizen_en.pdf

19