Sadraj

1.

Uvod .............................................................................................................................. 1

2. Lemljenje .......................................................................................................................... 2

2.

1.1.

Principi nastajanja zalemljenog spoja ...................................................................... 3

1.2.

Karakteristine temperature .................................................................................... 3

1.3.

Vrste zalemljenih spojeva ....................................................................................... 4

Postupci lemljenja .......................................................................................................... 5

2.1. Talasno lemljenje ...................................................................................................... 5
2.2. Lemljenje u peima .................................................................................................. 6
2.3. Infracrveno lemljenje ................................................................................................. 6
2.4. Indukciono lemljenje ................................................................................................. 7
2.5. Ultrazvuno lemljenje................................................................................................ 8
2.6. Lemljenje umakanjem ............................................................................................... 8
2.7. Lemljenje bakarnim alatom ....................................................................................... 9
2.8. Lemljenje toplim vazduhom .................................................................................... 10
2.9. Elektrootporno lemljenje ......................................................................................... 10
2.10. Gasno lemljenje, lemljenje plamenom .................................................................... 11
2.11. Srebrno lemljenje................................................................................................... 12
2.12.Varenje lemljenjem ................................................................................................. 12

3.

Zakljuak ..................................................................................................................... 14

4.

Literatura ..................................................................................................................... 15

1. Uvod
Lemljenje je postupak kojim se metalni ili nemetalni delovi spajaju rastopljenim
dodatnim materijalom u nerazdvojivu celinu. Pri lemljenju se osnovni materijal ne topi, jer
ima viu taku topljenja od dodatnog materijala. Bolji rezultati pri lemljenju mogu se postii
primenom topitelja (praak, pasta) ili zatitne atmosfere (gasili vakuum) u kojoj se vri
lemljenje.
Lemljenje je proces spajanja nerazdvojivim spojem dva metalna dela pomou otopine
treeg metala, tzv. lema. Lem je metal ili smesa metala niske take topljenja.
Lemilom (lemilicom) se lem rastapa dok je u kontaktu sa lemnim mestom.
Rastopljeni lem natapa spoj, lemilo se povlai, a lem posle hlaenja obrazuje elektrinu i
mehaniku vezu komponenti spoja.
Lemljenje se moe izvoditi runo ili automatski. Pri automatskom lemljenju tampana
ploa sa komponentama se potapa u basen rastopljenog lema na nekoliko sekundi, a potom
izvlai. Posle hlaenja, sve komponente su zalemljene na plou. Za lemljenje se koristi i
legura kalaja sa srebrom.
Meko lemljenje se vri na temperaturama od 183C sa sledeim legurama
zalemljenje: kalaj olovo (Sn-Pb), kalaj olovo antimon (Sn-Pb-Sb), kalaj olovo
bakar (Sn-Pb-Cu), kalaj olovo srebro (Sn-Pb-Ag).
Uz kovako i livako varenje, lemljenje je jedan od najstarijih postupaka spajanja
metala. Staro je koliko i dobijanje i prerada materijala (oko 5000-6000 godina). U poetku je
lemljenje korieno za spajanje delova nakita od zlata i platine, a kasnije od srebra. Danas se
lemljenje koristi u masovnoj proizvodnji za spajanje elika, aluminijuma i raznih drugih
materijala. iroko se primenjuje u automobilskoj, avio i elektronskoj industriji. Razvijeno je
lemljenje Zr, Ti, Be, metala sa visokom takom topljenja, kompozitnih materijala, kao i
meusobno spajanje keramike i metala.

Slika 1. Lemilica

2. Lemljenje
S obzirom na karakteristike lema razlikuju se dve vrste lemljenja:
o Lemljenje mekim lemom i
o Lemljenje tvrdim lemom.
Meko lemljenje se izvodi lako topljivim lemovima. Od mekih lemova najvie u primeni
su lemovi od kalaja (Sn) i olova (Pb). Meki lemovi imaju vrstou Rm=50-70 Mpa. Koristi se
uglavnom za spojeve bez velikih napona u eksploataciji, a da pri tome radna temperatura ne
prelazi 100C.
Tvrdo lemljenje izvodi se sa bakarnim lemovima, pri emu se dobijaju vrlo vrsti
spojevi. Od tvrdih lemova najee su u primeni elektrolitiki bakar i fosforni bakar, koji daju
vrlo vrste spojeve, zatim bakarno-cinkovni, srebrni, aluminijumski i drugi lemovi za
lemljenje crnih i obojenih metala i legura. Tvrdi lem ima visoku vrstou Rm=500MPa i
moe se koristiti za radne temperature preko 200C.
Prednosti lemljenja su:
Ekonomina izrada sloenih sklopova sa vie delova,
Povoljna raspodela napona i povoljan prelaz toplote,
Mogunost spajanja metala sa nemetalima,
Mogunost spajanja vrlo tankih na debele predmete,
Mogunost spajanja razliitih metala u spoj,
Mogunost spajanja poroznih materijala,
Mogunost spajanja vlaknastih i kompozitnih materijala,
Zbog niih radnih temperatura i svojstava dodatnih materijala kod zalemljenih
spojeva su nii zaostali naponi, nema porasta zrna, obino nema kristalnih
transformacija, pa su neka svojstva zalemljenih spojeva povoljnija i
o Postiu se precizne proizvodne tolerancije.

o
o
o
o
o
o
o
o

Nedostaci lemljenja su:

o Statika i dinamika vrstoa zalemljenog spoja nie su u odnosu na zavareni
spoj i
o Relativno visoka cena dodatnih materijala za lemljenje.
Materijali za lemljenje su: lemovi, topitelji, zatitni gasovi (zatitna atmosfera).
Lemovi su isti materijali, legure ili nemetali u obliku ice, tapa, lima, oblikovanih
elemenata zrna, estica lema u topljenju.
Topitelji su nemetalni materijali. Oni se nanose na povrine koje treba lemiti posle
dobrog ienja, da bi se odstranili postojei oksidni slojevi i spreilo stvarnje novih,
poboljala kapilarna svojstva i kvalitet spoja. Topitelji mogu biti u vrstom, tenom ili
gasovitom stanju, a bitne osobine su im:

o Mala gustina, da bi mogli da isplivaju na povrinu tenog lema,

o Temperatura topljenja bar 20-40C nia od temperature lema.
Pri lemljenju gvoa mekim lemom koriste se dezoksidatori: cink-hlorid ZnCl2 i
amonijum-hlorid NH2Cl ili njihove smee. Za lemljenje bakra i mesinga kao dezoksidator
upotrebljava se kalafonijum, a za lemljenje olova i lako topljivih legura - stearin. Za tvrdo
lemljenje koriste se bezvodni boraks, natrijum tetraborat i borna kiselina, kao i jedinjenja na
bazi fluora i hlora.
Zatitni gasovi pri zagrevanju tite od oksidacije povrine spoja lema. Sa istom svrhom
se primenjuje i lemljenje u vakuumu.

1.1. Principi nastajanja zalemljenog spoja

Pri lemljenju se javljaju razne fizike pojave:
o
o
o
o
o
o

Difuzija materijala lema u osnovi materijala,

Adhezione sile izmeu lema i povrine osnovnog materijala,
Kohezione sile izmeu atoma,
Kvaenje povrine lemom,
Povrinski napon i
Kapilarno delovanje.

Pri lemljenju se osnovni materijal zagreva, ali se ne topi. Dodatni materijal se topi, jer
ima niu taku topljenja od osnovnog materijala, kvasi lemljene povrine, ulazi u zazor
kapilarnim kvaenjem, rastopina se kristalie i ostvaruje zalemljeni spoj.

1.2. Karakteristine temperature

Radna temperatura je najnia temperatura predmeta na mestu lemljenja. Zavisi od vrste
lema i via je od solidus temperature lema.
Ako je radna temperatura iznad 450C, tada se govori o tvrdom lemljenju, a ako je
ispod tada se govori o mekom lemljenju. Kada se lemi pri temperaturama iznad 900C, tada
imamo visokotemperaturno lemljenje.

1.3. Vrste zalemljenih spojeva

Zalemnjeni spojevi se u pravilu izrauju tako da budu optereeni na smicanje ili bar
jednim svojim delom da bude optereen na smicanje. U situacijama kada treba obezbediti
sueoni spoj obino se dodaju ploice. Na slici 2 prikazano je nekoliko razliitih tipova
zalemljenih spojeva sa ocenom od lo do odlian.

Slika 2. Tipovi spojeva za lemljenje

Ako je neophodno da se obezbedi sueoni spoj ili ugaoni spoj, pogodna su reenja
prikazana na slici 3.

Slika 3. Sueoni spoj sa jezikom i ljebom (levo) i ugaoni spoj (desno)

2. Postupci lemljenja
U zavisnosti od obima proizvodnje i materijala koriste se postupci lemljenja:
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

Talasno,
U peima,
Infracrveno,
Indukciono,
Ultrazvuno,
Umakanjem,
Bakarnim alatom,
Toplim vazduhom,
Elektrootporno i
Gasno.

2.1. Talasno lemljenje

Talasno lemljenje je postupak koji se primenjuje kod lemljenja elektronskih
komponenata na tampane ploe u cilju njihovog elektrinog povezivanja. Naziv je potekao
od toga to se rastopljeni lem dri u rezervoarima, a tampana ploa sa utisnutim
komponentama prelazi preko rastopljenog lema koji se pumpom talasa ili tee kaskadno. Lem
kvasi metalne delove tampane ploe koji nisi zatieni lakom i formira pouzdanu mehaniku
i elektrinu vezu. Standardne maine za talasno lemljenje imaju etiri zone:
o
o
o
o

Zona uklanjanja oksida sa povrina koje se leme,

Zona predgrevanja,
Zona lemljenja i
Zona zavrnog ienja.

Rezervoar sa rastopljenim lemom na svojoj povini ima oblik stojeeg talasa. Kada se
ploa kree preko rezervoara, lem je kvasi sa donje strane i lepi se za plou i noice
elektronskih komponenata.

Slika 4. Maina za talasno lemljenje

2.2. Lemljenje u peima

Postupak se najee odnosi na tampane ploe i elektronske komponente, a primenjuje
se tako to se na tampane ploe, na kojima se nalaze elektronske komponente, nanese pasta
za lemljenje. Potom se ploa konvejerom provue kroz pe. Za vreme prolaska ploe kroz
zagrejanu pe metalne estice koje se nalaze u pasti se tope i povezuju za plou
komponenata. Nakon hlaenja uspostavlja se jaka veza. Na slici 5. prikazan je ureaj za
lemljenje u peima.

..

Slika 5. Ureaj za lemenjenje u peima

2.3. Infracrveno lemljenje

Infracrveno lemljenje spada u grupu postupaka koji je veoma slian sa lemljenjem u
peima. Kod ureaja za infracrveno lemljenje za sagorevanje se umesto konvencinalnog
sistema sa vrelim vazduhom koriste infracrveni toplotni talasi. Na slici 6. prikazano je jedno
od mnogih reenja ureaja za infracrveno lemljenje. Stabilan i podesiv dra infracrvenog
grejaa omoguava precizno lemljenje. Kao sredstvo za zagrevanje koristi se infracrvena
halogena lampa koja omoguava temperaturu lemljenja od 0-480 C. Pregrevanje se izvodi
tamnom infracrvenom lampom.
Pored klasinih infracrvenih ureaja, postoje i mali ureaji za infracrveno lemljenje
koji se koriste kao runi alati za pojedinanu proizvodnju. Oni koriste toplotu generisanu
pomou koncentrisanih infracrvenih zraka.

Slika 6. Ureaj za infracrveno lemljenje

2.4. Indukciono lemljenje

Indukciono lemljenje koristi prednosti indukcionog zagrevanja, a to je brzina
zagrevanja i mogunost zagrevanja samo odreene oblasti dela koji se zagreva. Za razliku od
pei, indukciono zagrevanje dovodi toplotu samo gde je potrebna, u usku oblast u blizini
mesta spajanja. Na ovaj nain smanjuje se potreba za ienje posle lemljenja i deformacije
izazvane zagrevanjem delova. Ovim postupkom se dobijaju isti i uredni spojevi, pa se
postupak koristi u elektro i elektronskoj industriji, prvenstveno za pojedinane lemove. Na
slici 7. prikazan je ureaj za indukciono lemljenje.
.
.

Slika 7. Ureaj za indukciono lemljenje

2.5. Ultrazvuno lemljenje

Ultrazvuno lemljenje je postupak koji se moe primenjivati i kod nemagnetnih

materijala korienjem toplote i energije zvuka koji oslobaa ultrazvuna glava alata za
lemljenje. Alat za lemljenje se moe izraivati u razliitim oblicima i veliinama. Prednosti
ovakvog lemljenja su:
o
o
o
o
o

Povien kvalitet zalemljenog spoja,

Mogunost primene lemljenja gde to drugim postupcima nije mogue,
Nema prethodne pripreme povrina,
Nema kontaminacije povrina i
Nije potrebno naknadno zavrno ienje zalemljenog spoja.

Slika 8. Ureaj za ultrazvuno lemljenje

2.6. Lemljenje umakanjem

Lemljenje umakanjem je postupak koji se koristi u veoma raznovrsnim aplikacijama.
Metod se sastoji u tome da se prethodno oieni delovi potope u lonac sa istopljenim lemom,
zadre odreeno vreme, a zatim izvade i ocede. Velika masa zagrejanog lema u loncu
dovoljna je da podnese umakanje hladnijeg dela i da pri tome odri temperaturu lema na
nivou dovoljnom za lemljenje. Proces se izvodi na najniim moguim temperaturama
dovoljnim za lemljenje (40-65C).

Slika 9. Primer ureaja za lemljenje umakanjem

2.7. Lemljenje bakarnim alatom

Lemljenje bakarnim alatom je jedan od najeih postupaka mekog lemljenja u
pojedinanoj proizvodnji. Bakarni alat moe da bude grejan elektrinom strujom ili
plamenom. Na slici 10. prikazane su razliite vrste ureaja za lemljenje sa bakarnim alatom.
Prve etiri slike se odnose na bakarne alate grejane elektrinom strujom, a ostale dve slike
prikazuju alate koji se zagrevaju plamenom.
.

Slika 10. Lemljenje bakarnima alatom

2.8. Lemljenje toplim vazduhom

Napredna tehnologija stanica sa toplim vazduhom osigurava veliku preciznost prilikom
lemljenja i odlemljivanja komponenti. Mlaznice sa toplim vazduhom, sa ugraenom ploom
za zagrevanje obezbeuju brzo i sigurno topljenje veznog elementa. Ugraeni vakuum
podiza unutar mlaznice omoguava postavljanje i uklanjanje komponenti bez oeenja ploe
i vodova (slika 11.)

Slika 11. Ureaj za lemljenje i odlemljivanje toplim vazduhom

2.9. Elektrootporno lemljenje

Elektrootporno lemljenje se zasniva na lokalnom veoma brzom zagrevanju radnih
predmeta i rastapanju lema proputanjem elektrine struje preko elektroda na radne predmete.
Zbog dobrog kontakta elektroda i radnog predmeta i zbog relativno velikog poprenog
preseka radnih predmeta, najvei deo toplote generie se na mestu dodira radnih predmeta
koje treba spojiti. Dodatni metal dodaje se u zonu spoja, topi se i po hlaenju nastaje
zalemljeni spoj. U zavisnosti od pristupanosti koriste se razliiti postupci formiranja
elektrinog kola od kojih su neki prikazani na slici 12.

10

Slika 12. Neki primeri elektrootpornog lemljenja i ureaja.

Prednosti elektrootpornog lemljenja su:

o
o
o
o
o
o
o
o

Zagrevanje je trenutno i usmereno na zonu lemljenja,

Mnogostruko je bre od zagrevanja bakarnim alatom,
Delovi se posle lemljenja hlade vrlo brzo,
Elektrode za lemljenje traju dva-tri puta due od konvencionalnih bakarnih
alata,
Nije potrebna posebna obuka lemljenja,
Odlian rad u ogranienom prostoru,
Efikasan i tedi struju i
Manje opasan za rad od rada sa bakarnim alatom.

2.10. Gasno lemljenje, lemljenje plamenom

Gasno lemljenje se ubraja u grupu postupaka tvrdog lemljenja. Kao izvor toplote koristi
se spoljni omota plamena pri sagorevanju sledeih gasova ili njihovih meavina:
o
o
o
o
o

Acetilen,
Prirodni gas,
Propan,
Butan i
Vodonik.

Sagorevanje gorivnog gasa moe se obavljati vazduhom ili uz pomo kiseonika.

11

2.11. Srebrno lemljenje

Metalni delovi se spajaju ovim postupkom na temperaturi iznad 450 C, ali ispod
temperature topljenja samih delova. Pri lemljenju se koristi dodatni materijal legura srebra po
emu je postupak dobio ime. Dobiju se najbolji rezultati u pogledu nosivosti spoja, a za
ostvarivanje spoja nije potreban razmak izmeu delova. Ovaj postupak se koristi za lemljenje
ugljeninih, niskolegiranih i nerajuih elika, legura Al, Cu i Mg. Gorionici su isti kao za
varenje, a postupak moe da bude runi ili poluautomatski. Primer opreme za gasno lemljenje
prikazan je na slici 13.

Slika 13. Primeri opreme za gasno lemljenje

2.12.Varenje lemljenjem

Tvrdo lemljenje, koje koristi oksi-acetilenski plamen za zagrevanje od bronzane ili

mesingane ice u prisustvu topitelja, primenjeno za povezivanje elinih delova naziva se
varenje lemljenjem. Kod ovog postupka kapilarne pojave nemaju znaaj, za razliku od
srebrnog lemljenja. Temperatura lema kree se u granicama 870C-980C, to je znatno nie
od temperature topljenja osnovnog materijala (npr. 1600C, za neke obine elike).
Da bi se postupak varenja lemljenjem realizovao, osnovni materijal na mestu spoja
mora biti ist, a zazor delova moe biti do 0.5 mm. Kao topitelji obino se koriste mase
bazirane na boraksu. Lemovi se isporuuju u oblik materijala za varenje (ica prenika 3
mm.) iroko su rasprostranjeni sledei lemovi :
.

o srebro-nikl, zatezne vrstoe 586 MPa, radna temperatura lemljenja 677C950C, a koristi se za ugljenine i legirane elike i veinu metala, izuzev Al,
o bronza, zatezna vrstoa 414 MPa, radna temperatura 870C, koristi se za
bakar, elik, galvanizovane metale i druge metale izuzev aluminijuma i
o mesing, neobloene mesingane ice, ali zahtevaju dodatne topitelje.
12

Na slici 14. prikazan je lemljenjem zavaren spoj T spoj. Dodatni lem poveava
popreni presek i ojaava ga.

Slika 14. Lemljenjem zavaren T spoj

13

3. Zakljuak
Lemljenje je zanatski deo posla, ali je vano ovladati tim zanatom kao to je
Mikelandelu bilo vano da, pre nego to napravi sva svoja remek dela, naui kako da
ekiem udari dleto i da pritom mermer pukne tano tamo gde treba.
Prilikom lemljenja spoj treba oblikovati tako da zazor bude po celoj spojnoj povrini
ravnomeran i neprekinut; treba predvideti da dolazi do poveanja zazora pri zagrevanju. Po
mogunosti izbegavati velike spojne povrine. Omoguiti slobodno oticanje topitelja
saspojnog mesta pri nailasku lema. Pri lemljenju metala sa razliitim koeficijentima istezanja
treba predvideti odgovarajuu veliinu zazora.
Oblikovati spojeve po mogunosti tako da se sami centriraju. Zagrevanje lema treba
da bude indirektno to jest preko radnog komada. Na kvalitet i vrstou zalemljenih spojeva
utie vrstoa osnovnog materijala, veliina i kvalitet pripremljene povrine za lemljenje,
veliina zazora oblik spoja, hemijski sastav osnovnog metala, lema i topitelja, vreme
zagrevanja do topljenja lema, vrstina zalemljenog sloja zavisi i od kasnijih eksploatacionih
uslova.

Slika 15. Primer lemljena.

14

4. Literatura
[1] http://www.bgstructuralengineering.com/
[2] https://hr.wikipedia.org/wiki/Meko_lemljenje
[3] https://prakticnanastavaets.files.wordpress.com/2012/03/lemljenje-2.pdf
[4] http://www.elektronika.rs.ba/data/plocice/lemljenje/
[5] https://www.sfsb.hr/kth/zavar/tii/lemlj.html
[6] https://sites.google.com/site/robotickragujevac034/kuvar/001-postupak-lemljenja

15