1. Pojam umetnost.

Umetnost se se razliito definisala kroz istoriju. U vreme antike Grke, pod

umetnou se podrazumeva oponaanje stvarnosti-mimezis. U 19. veku
umetnost se izraava kao subjektivna slika objektivne stvarnosti. Savremeno
poimanje umetnosti sastoji se u miljenju da ona predstavlja oblik delovanja
koji preobraava svet i prirodu, ime ih obogauje i unapreuje.
Pojam umetnosti, ire posmatrano, podrazumeva knjievnost, muziku, balet,
glumu, arhitekturu, slikarstvo, skulpturu, grafiku, film..
2. Pojmovi likovna umetnost, stil, istorijski stil, umetniko delo.
Praktino stvaranje umetnikog dela predstavlja vetinu da se izraze ili
uoblie misli i oseanja pomou govora i pisane rei, instrumenta ili ljudskog
glasa, boje, linije, plastinog oblika, pokreta itd.
Pod pojmom stila, u najoptijem smislu, podrazumevamo skup karakteristika
umetnikog dela po kome se ono razlikuje od drugih umetnikih dela iste
vrste nastalih u odreenom vremenskom periodu. U najirem smislu stil se
moe identifikovati i sa umetnikom epohom, smerom, kolom, pravcem:
barokna epoha-barokni stil, impresionistiki pravac-impresionistiki stil itd.
Pod likovnom umetnou podrazumevamo umetnika dela koja vizuelno
pokazuju i oznaavaju bia, predmete, situacije i dogaaje realnog sveta,
mitologije i fantazije. Pojam likovne umetnosti odnosi se na stvaralaki rad u
okviru karakteristinih likovnih disciplina: crtea, slikarstva, skulpture i
grafike.
3. Tema i motiv u umetnikom delu.
U sklopu slikarstva, grafike i skulpture, motiv se precizno odreuje na osnovu
predstavljenog sadraja. U okviru motiva, kao najee korieni javljaju se:
portret, autoportret, anr, akt, pejza, mrtva priroda.
-Portret u likovnoj umetnosti podrazumeva prikazivanje individualnog izgleda
odreenog oveka. Moe obuhvatati celu figuru, poprsje ili samo glavu. U
sluaju da umetnik za motiv uzima sopstveni izgled kao podvrsta portreta
nastaje autoportret. Ukoliko se na nekoj slici, skulpturi ili grafici pojavi vie
prepoznatljivih likova re je o pojmu grupni portret. U sadrinskom pogledu,
portret se deli na: reprezentativni, idealizovani, intimni i naturalistiki
-anr oznaava prikazivanje dogaaja iz svakodnevnog ivota: intimne
porodine situacije, prizore sa ulice, ovekove dnevne aktivnosti. Uobiajeno
se deli na vie vrsta: gradski, seoski, dvorski, vojniki..
-Motiv akt u likovnoj umetnosti prikazuje nago ljudsko telo. Poluaktom
nazivamo prikaz samo gornjen dela nagog ljudskog tela.
- Pejza je motiv likovnog dela koji predstavlja predele koji okruuju oveka.
Slikajui prirodu, umetnici su iskazivali i svoj filozofski i emocionalni stav
prema njoj.
-Mrtva priroda predstavlja prvenstveno prikaz neivih stvari: pobrano cvee,
voe, povre, mrtve ribe i ivotinje, upotrebni i ukrasni predmeti.
Termin tema pored saraja obuhvata i karakteristike koje su odreene
filozofskim, literarnim, religioznim, estetskim pogledima neke epohe ili stila.

Sve do pojave moderne umetnosti, slikarstvo, grafika, i skulptura su najee

ispunjeni mitolokim, religioznim, istorijskim, simbolikim i alegorijskim
temama.
-Mitoloka tema se zasniva na osnovi grke i rimske mitologije.
-Religiozne teme svoj izvor imaju u hrianskoj religiji.
-Istorijskim temama obuhvatamo one koje prikazuju vane dogaaje iz prole
ili savremene istorije.
- Simbolike teme prenose znaenje likovnog dela na osnovu korienja
simbola.
-Alegorija u likovnoj umetnosti znai predstavu pojmova, misli, ideja,
prirodnih pojava i brojnih ljudskih delatnosti koje nemaju konkretan
materijalan vid u odreenoj fizikoj formi.
4. Epohe kroz istoriju umetnosti.
Istorija umetnosti obuhvata celokupnu umetniku praksu svih vremena i svih
delova sveta. Definisani su kvaliteti i kvantiteti umetnikih pojava pojedinih
razdoblja koja su precizno hronoloki razvrstana preko brojnih periodizacija,
od kojih osnovnu predstavlja sledea:
-umetnost praistorije (vremena do pojave prvih civilizacija)
-stari vek ( od pojave prvih civilizacija do javljanja hrianstva)
-srednji vek ( od 4. do 15. veka)
- novi vek (od 15. do 19. veka)
-moderna umetnost (od 19. do 20. veka)
-savremena aktuelna umetnost
Navedena preiodizacija je karakteristina za prouavanje evropske istorije
umetnosti.
5. Oblici umetnikog stvaranja.
Crte nastaje ukoliko likovni umetnik na ravnu povrinu prenese bilo kakav
realni ili oblik iz mate sluei se pri tom pre svega linijom.
Metod rada gde se u postupku prikazivanja neke pojave koristi boja uvodi nas
u likovnu disciplinu slikarstva.
Najjednostavnija definicija skulpture odnosi se na nain likovnog izraavanja
korienjem uglavnom trajnog materijala u trodimenzionalnim telima i
oblicima.
Pod pojmom grafike podrazumevamo svaku vrstu tehnikog postupka
umnoavanja crtea, odnosno slika, primenjujui pritom razne vrste tampe.
Umetniko oblikovanje predmeta za praktinu upotrebu naziva se
primenjena umetnost. Arhitektura u najosnovnijoj definiciji predstavlja
planiranje i izgradnju graevina sa ciljem stvaranja unutranjih organizovanih
prostora namenjenih razliitim potrebama ljudi.
6.

Pojam i znaaj boje. Krug boja. Dugin spektar.

Boja je optiki element slike. Na njoj se nalaze sitne estice pigmenta koje su
postojane i otporne samo ako su profesionalno pripremljene, kvalitetno
izmeane i slodno vezane za podlogu. U sunevoj svetlosti koja se obinim
posmatranjem naziva bela svetlost sadrane su i boje. Ako snop suneve

svetlosti razloimo kroz prizmu, dobiemo boje spektra u kome se nalaze:

crvena, narandasta, uta, zelena, plava, modra i ljubiasta koje ine bojeni
krug. Na osnovu bele i crne boje razlikujemo dve grupe boja. U prvu grupu
spadaju bela, crna i siva i one se nazivaju ahromatske. U drugu grupu spadaju
sve boje spektra i za njih se koristi naziv hromatske. Svaka hromatska boja
poseduje tri glavna svojstva: ton, valer i zasienost.
7. Valer. Ton.
Valer, ton i zasienost su tri osnovna svojstva svake hromatske boje.Ton je
osnovna karakteristika boje- ono svojstvo koje imamo u vidu kada za boju
kaemo da je crvena, plava, zelena i slino.
Valer predstavlja koliinu svetlosti u tonu neke boje. Tako za odreenu boju
moemo da zakljuimo da je tamnija ili svetlija.
Zasienost je koliina boje kojom se postiu odreeni ton ili valer.
8.

Vrste kompozicija.
Pod kompozicijom podrazumevamo strukturu likovnog dela odnosno raspored
likovnih elemenata po odreenom redu. Uspelom kompozicijom se smatra
ona u kojoj je umetnik uspeo da uskladi sledee elemente: liniju, oblik,
dimenzije, stepen osvetljenosti. Vrste kompozicija:
Centralna- veina elemenata se nalazi u sredini
Vodoravna- veina elemenata se nalazi vodoravno i daje utisak sloenosti.
Okomita- slina vodoravnoj samo to se ritam odvija odozgo prema dole i
obrnuto
Piramidalna- elementi kompozicije su postavljeni u piramidalnu strukturu
Kruna- elementi su poreani tako da svojim izgledom daju kruni oblik
Dijagonalna-veina predmeta je povezana po nekoj zamiljenoj dijagonalnoj
osi.

9. Vrste forme.
Umetnika forma je specifina forma umetnikog izraavanja. Ovaj je izraz je
odreeniji od termina umetnost, ali je manje specifian od termina anr. Neki
primeri umetnikih formi su: slikarstvo, crte, grafika, skulptura, muzika,
knjievnost, arhitektura, film, pozorite, ples, tekstil itd.
10. Vrste perspektiva.
Perspektiva je metod prikazivanja predmeta na zadatoj ravni, onako kako ih
sa odreene take gledita vidi ljudsko oko. Iluzija prostora na ravni postie
se na dva osnovna naina: linearnom i hromatskom perspektivom. Linearna
se postie pomou smanjenja, tj. skraenja objekata koji se nalaze dalje.
Hromatska perspektiva poiva na psiholokoj injenici da se izvesne boje ine
posmatrau blie, a druge dalje. U osnovi perspektivom se vizuelno
predstavlja prostor iz tri take gledita: centralna- prostor ispred nas ; abljaprostor sagledan odozdo; ptija- prostor sagledan odozgo.
11.Likovni elementi.

Likovni elementi su elementi koji se koriste u razliitim odnosima pri

oblikovanju likovne kompozicije. To su:
Linija- trag na podlozi nastao upotrebom olovke, krede, pera itd.
Boja-optiki element slike
Struktura-graa nekog materijala
Svetlo- poznato kao valer i kree se od belog do crnog s bezbroj meuprelaza
Povrina- ona je dvodimenzionalna i najee etvrtastog, krunog i
trouglastog oblika
Volumen- masa odreenog oblika koja moe da bude puna i uplja.
12.Slikarstvo.
Slikarstvo je postupak da se pomou boje i linije predstavi na nekoj povrini
pojava iz realnog sveta ili umetnikove mate. Optiki element slike je boja.
Razlikujemo dva tipa boja, to su ahromatske(bela, crna i siva) i hromatske(sve
boje spektra). Svaka hromatska boja poseduje tri glavna svojstva: ton, valer i
zasienost.
Pod slikarskom tehnikom podrazumevamo postupak koji se primenjuje u
procesu stvaranja umetnikog dela. Meu brojnim slikarskim tehnikama u
prolosti, a i danas, su esto primenjivane: tempera, ulje, freska, mozaik,
pastel, gva, vitra, akrilik, a esto se koriste i kombinovane tehnike.
Tempera- postupak primene ove tehnike se sastoji u meanju boje u prahu
sa vezivnim sredstvom. Tako dobijene boje razreuju se vodom i kada se
osue postaju vodootporne. Tempera boje se lako vezuju za podlogu, najee
su to drvene ploe, platno, papir ili staklo.
Ulje predstavlja tehniku slikanja pomou boja pri emu se kao vezivno
sredstvo upotrebljava masno oksidirajue ulje. Ova tehnika je relativno mlada
jer se pojavila tek krajem srednjeg veka. Glavna karakteristika uljaih boja
sastoji se u njihovom sjaju i transparentnosti. Ulje je jedno od najfleksibilnijih
medija koje prua bezbroj likovnih varijacija.
Freska je tehnika slikanja koja se izvodi na vlanom malteru i to bez
vezivnog sredstva. Ovo je najtrajnija tehinka u slikarstvu,ali i jedna od najtee
izvodljivih. U zidnom slikarstvu primenjuje se i slikanje na suvom malteru koje
se naziva seko tehnika.
Mozaik je tehnika koja se realizuje slaganjem raznobojnih kockica od
kamena, keramike ili stakla u malternu podlogu. Ova tehnika se koristi za
ukraavanje zidova, podova i svodova.
Pastelom oznaavamo tehniku slikanja u kojoj se na papirnoj podlozi
primenjuje suva boja u obliku krede ili olovke.
Gva je nain slikanja vodenim bojama kod kojeg se pigment mea sa belom
bojom i vee uz podlogu vodotopivim vezivom. Gva je gust i neproziran i
pokriva podlogu.
Vitra je specifina zidna slikarska tehnika gde se slika izvodi komadiima
bojenog stakla povezanih meu sobom olovnim trakama.
13.Crte.

esto se smatra da je crte osnova svim oblicima umetnikog stvaranja.

Linija je umetniko sredstvo, nastaje na podlozi upotrebom olkve, pera, krede,
ugljena itd. Svojim tokovima ili susretima sa drugim linijama stvara se
kontura nekog oblika. Ukoliko su linije postavljene gusto jedna pored ili preko
druge, stvara se povrina razliitog nivoa gustine. Papir je osnovni materijal
crtake podloge. Tehniki crte- formiran na zakonima perspektive i nacrtne
geometrije takav crte sagledava predstavljeni objekat sa svih strana.
Najee se primenjuje u stvaranju arhitektonskih projekata. Glavne crtake
tehnike bile su vezane za upotrebu ugljena, krede, grafitne i olovke u boji,
pera.. Danas su to esto hemijske olovke, flomasteri i dr. Tenholoki crte
moe se podeliti na suve (ugljen, kreda, olovka) i mokre tehnike crtanja (pero,
tu, crte etkicom..).
14.Grafika.
Grafika predstavlja opti naziv za sve tehnike postupke umnoavanja crtea
ili slika pomou matrice-podloge. Deli se na umetniku(originalnu) i
industrijsku(reproduktivnu). Umetnika grafika je naziv za manuelne grafike
tehnike u izradi i otiskivanju sa originalnih podloga-ploa. Industrijska grafika
oznaava tamparstvo sa iskljuivo praktinom namenom: tampa knjiga i
broura, novinska tampa itd. kod grafike vri se umnoavanje ime se dobije
vie primeraka jednog dela, koji se svi istovremeno smatraju originalima.
Matrica-podloga je opti naziv za svaku udubljenu negativnu formu koja se
upotrebljava za izradu duplikata. Materijal za matricu moe biti kamen, drvo,
linoleum, cink, bakar, aluminijum.. Otiskom smatramo trag koji bojena
tamparska forma ostavi na papiru posredstvom trljanja ili pritiskom
metalnog valjka. Rezultat grafike je grafiki list. Prema prirodi tampe grafika
se deli na: visoku, ravnu, duboku i kombinovanu tampu. Najstarija grafika
tehnika u visokoj tampi je drvorez. Visokoj tampi pripada i tehnika
linoreza. Karakteristine tehnike duboke tampe su: bakrorez, bakropis,
suva igla, akvatinta i mecotinta. Tipine tehnike ravne tampe su litografija i
algrafija.
15.Skupltura.
Skulptura znai predstavljanje oblika u tri dimenzije, pri emu se upotrebljava
najee trajan materijal, ima jasno ispoljenu masu koja zauzima mesto u
prostoru. Jedan od bitnih elemenata skulpture je masa. Svako skulptorsko
delo negira ili istie masu tako da se esto upotrebljavaju pojmovi zatvorena i
otvorena forma. U zatvorenoj formi masa je jedinstvena, monolitna , a
povrine iroke. Otvorene forme karakterie razbijenost masa, veze izmeu
njenih delova su slabije, oblikovanje slobodnije. U istoriji skulpture nastala
dela se mogu u osnovi podeliti u dve osnovne grupe: skulptura u slobodnom
prostoru i reljefna skulptura. Skulptura u slobodnom prostoru je
trodimenzionalna tako da se moe posmatrati sa svih strana. Kod reljefa
ugao posmatranja obuhvata samo jednu stranu poput slike ili crtea.

Meu skulptorskim motivima izdvajaju se: portret, kip( izrada stojee figureoveka ili ivotinje), torzo(figura ljudskog trupa, bez glave i udova) , poprsje
ili bista(prikaz gornjeg dela ljudskog tela) i skulptorske razvijene
kompozicije(niz oblika u otvorenim i zatvorenim formama koje ine
osmiljenu kompoziciju).
Prilikom izrada skulptura koriste se brojni materijali koji se dele na meke
(zemlja, glina, vosak, gips) koji se lako oblikuju ali su esto nepostojani, i
tvrde koji su trajniji ali ,mnogo tei za obradu.Terakota je skulptura od
peene zemlje i predstavlja jedan od najstarijih metoda upotrebe skulptorskih
materijala.
U okviru klasinih skulptorskih tehnika, dominantno mesto zauzimaju:
modelovanje, vajanje, klesanje i livenje.
U vajarskom procesu rada re je o metodu dodavanja pri emu se prvo prva
armatura od vrstih materijala na koju se nabacuju glina ili gips. Veoma esto
takva skulptura se zamenjuje bronzom primenom postupka livenja.
Tehnika klesanja je nain skulptorskog rada kada se odstranjuju delovi
kamena ili drveta.
Pored nje javlja se i kinetika- pokretna skulptura koja razbija statinost i
uvodi pokret u skulpturu.
16.Slikarske tehnike tafelajnog slikarstva.
Pod slikarskom tehnikom podrazumevamo postupak koji se primenjuje u procesu
stvaranja umetnikog dela. Tehnike tafelajnog slikarstva su:
Tempera- postupak primene ove tehnike se sastoji u meanju boje u prahu sa
vezivnim sredstvom. Tako dobijene boje razreuju se vodom i kada se osue
postaju vodootporne. Tempera boje se lako vezuju za podlogu, najee su to
drvene ploe, platno, papir ili staklo.
Ulje predstavlja tehniku slikanja pomou boja pri emu se kao vezivno sredstvo
upotrebljava masno oksidirajue ulje. Ova tehnika je relativno mlada jer se
pojavila tek krajem srednjeg veka. Glavna karakteristika uljaih boja sastoji se u
njihovom sjaju i transparentnosti. Ulje je jedno od najfleksibilnijih medija koje
prua bezbroj likovnih varijacija.
Pastelom oznaavamo tehniku slikanja u kojoj se na papirnoj podlozi primenjuje
suva boja u obliku krede ili olovke.
Tehnika kod koje voda slui kao sredstvo za otapanje boje naziva se akvarel.
Akvarelske boje su biljnog ili mineralnog porekla, nanose se u tankim namazima
na hrapavu hartiju jer takva tekstura onemoguava razlivanje pigmenta. Akvareli
se brzo sue, boje su protrane, transparentne.
Gva je nain slikanja vodenim bojama kod kojeg se pigment mea sa belom
bojom i vee uz podlogu vodotopivim vezivom. Gva je gust i neproziran i
pokriva podlogu.

17. Slikarske tehnike zidnog slikarstva.

Slikarske tehnike zidnog slikarstva su: freska, mozaik i vitra.
Freska je tehnika slikanja koja se izvodi na vlanom malteru i to bez
vezivnog sredstva. Ovo je najtrajnija, ali i jedna od najteih izvoakih tehnika
u slikarstvu.
U zidnom slikarstvu primenjuje se i slikanje na suvom malteru koje se naziva
seko tehnika.
Mozaik je tehnika koja se realizuje slaganjem raznobojnih kockica od
kamena, keramike ili stakla u malternu podlogu. Ova tehnika se koristi za
ukraavanje zidova, podova i svodova.
Vitra je specifina zidna slikarska tehnika gde se slika izvdi komadiima
bojenog stakla povezanih meu sobom olovnim trakama.
18.Suve i mokre crtake tehnike.
Tehnoloki crte se moe podeliti na suve(ugljen, kreda, olovka) i mokre
tehnike crtanja(pero, tu, crte etkicom)
Suve- ugljen ostavlja pranjav i magliast trag. Rad sa ugljenom mora se
fiksirati.
Olovke delimo na 3 grupe: tvrde(H), srednje(HB) i meke(B). Tvrde se koriste
kod tehnikih i arhitektonskih crtea, dok se meke koriste pri izradi crtea u
likovnoj umetnosti.
Kreda- prirodna kreda moe biti bela, crvena i crna. Njena svojstva su: meka,
suva, pranjava i mora se fiksirati.
Mokre tehnike su sve tehnike rada tuem, flomasterima, hemijskom
olovkom. Tu: crni tu je produkt ai a vodi poreklo iz Kine. Trag pera zavisi
od vrste pera(gue,metalno i pero od trske), od vrste tenosti( tu, tinta).
19.Grafike tehnike.
Grafika u likovnoj umetnosti predstavlja opti naziv za sve tehnike postupke
umnoavanja crtea ili slika pomou matrice-podloge. Prema prirodi tampe
grafika se deli na: visoku, ravnu, duboku i kombinovanu tampu.
Najstarija grafika tehnika u visokoj tampi je drvorez. Visokoj tampi pripada
i tehnika linoreza.
Karakteristine tehnike duboke tampe su: bakrorez, bakropis, suva igla,
akvatinta i mecotinta.
Tipine tehnike ravne tampe su: litografija i algrafija.
20.Termini u grafici.
Termin umetnika grafika predstavlja manuelne grafike tehnike u izradi i
otiskivanju sa originalnih podloga.
Industrijska grafika oznaava tamparstvo sa iskljuivo praktinom
namenom: tampa knjiga i broura, novinska tampa itd.
Matrica je opti naziv za svaku udubljenu negativnu formu koja se
upotrebljava za itradu duplikata.

Otiskom smatramo trag koji bojena tamparska forma ostavi na papiru

posredstvom trljanja ili pritiskom metalnog valjka.
Grafiki list je rezultat originalne grafike.
21. Dela u punoj plastici.
Meu skulptorskim motivima izdvajaju se: portret, kip( izrada stojee figureoveka ili ivotinje), torzo(figura ljudskog trupa, bez glave i udova) , poprsje
ili bista(prikaz gornjeg dela ljudskog tela) i skulptorske razvijene
kompozicije(niz oblika u otvorenim i zatvorenim formama koje ine
osmiljenu kompoziciju).
22.Dela u reljefu.
Reljefni kip je vezan za podlogu i ne moe se videti sa svih strana. Po nainu
obrade reljef moe biti: udubljeni, niski i visoki. Udubljeni reljef je najplii
mogui reljef na ravnoj povrini. Kod niskog reljefa ispupenja i udubljenja su
vea u odnosu na ravnu povrinu. Neki reljefi se jo nazivaju i bareljefi(plitki
reljefi). Visoki reljef ima komplentnu formu koja stoji ili je pojedinim delovima
vezana za podlogu.
23. Urbanizam.
Urbanizam je ureenje gradova s obzirom na estetske, higijenske i praktine
potrebe stanovnika. Verovatno je staro koliko i sama civilizacija. Urbanizam
prouava elemente organizacije gradskog naselja, zdravstvenih uslova,
zakonitosti razvoja grada, predvia stepen porasta broja stanovnika,
saobraajnu infrastrukturu, mreu drutvenih objekata itd. Pojam urbanizam
danas prevazilazi naselje i grad, te se proirio na oblasti pojedinih drava pa i
kontinenata u okviru sistema prostornog planiranja.
24. Enterijer.
Enterijer je osnovni element arhitekture. Predstavlja unutranji funkcionalni
prostor. Za enterijer su vani estetski zahtevi koje prua dizajn enterijera. Bez
obzira na namenu svako arhitektonsko delo mora da zadovolji tri osnovna
uslova: funkciju, konstrukciju i umetniki izraz. Funkcija obezbeuje prostor
za odgovarajuu namenu-stambenu, religioznu, industrijsku, kulturnu,
sportsku... Konstrukcijom dajemo plastian oblik zamiljenom
arhitektonskom prostoru koji ima tri dimenzije i predstavlja geometrijsko telo.
Jo u doba prvih civilizacija drevni neimar je poeo voditi rauna i o estetskom
izgledu graevine.
25.Eksterijer
Eksterijer je osnovni element arhitekture. Oznaava spoljanji prostor koji
zatvara i titi unutranji. Za eksterijer se upotrebljavaju materijali koji su
otporni na razne klimatske uslove(kia, sneg, vetar). Eksterijer zgrade moe
da ini: bazen, bata, travnjak, deije igralite, putevi, stabla, ograda itd.
26.O dizajnu.

Moe se tvrditi da je dizajn nastao krajem 19. veka. Poeci dizajna obeleeni
su oplemenjivanjem proizvoda, leptom koja im je nedostajala u prethodnom
periodu. Pojava dizajna oznaila je prekretnicu u stvaranju proizvoda pre
svega onih koji su namenjeni irokoj potronji. Razvoj dizajna i proizvodnje
doprinelo je napretku tehnike, tehnologije, materijala i drugih faktora u
industriji. Da bi predmet bio upotrebljiv i obavljao neku funkciju to svojstvo
mora biti sadrano u obliku. Prema tome oblik i funkcija ine jedinstvo , pa iz
tog jedinstva nastao je dizajn. Postoje 3 tipa dizajna: potpisani, nepotpisani i
nesvesni. Potpisani ili autorizovani dizajn je tipian po tome to materijalizuje
shvatanje poznatog autora. Nepotpisani ili anonimni tipian je po tome to je
autor samo eleo da rei konkretan problem, dok mu je bilo nevano da li e
mu ime biti zapisano. Nesvesni dizajn je imao za cilj da stvori upotrebni
predmet koji e oveku olakati ivot.
27. Modni dizajn.
Modu definiemo kao stilove odee i izgleda koji se menjaju a koje prihvata
neka grupa ljudi u bilo kom trenutku na bilo kom mestu. Promena u modi
obuhvata promena stilova odee i izgleda. Kratkotrajni stilovi se nazivaju
hirovi. Klasini stil je onaj koji se dugo prihvata. Gotova odea se odnosi na
konfekcijski proizvedenu odeu u serijama. Trend je trenutni pravac u modi.
Definicija mode ukljuuje i frizuru, minku kao i odeu koja modifikuje telo,
dranje i druge aspekte izgleda. Moda se esto povezuje sa enskim rodom
ali istorija pokazuje da se sve do ranog 19 veka mukarci iz elite esto su
prvi prihvatili nove ideje u modi.
28.Grafiki dizajn.
Disciplina koja se bavi izradom tamparskih reenja to podrazumeva praksu
kombinovanja teksta i slike. Spada u primenjenu umetnost. Ima za zadatak
grafiko oblikovanje komunikacije razliitih medija. Tu spadaju novine,
asopisi, plakati, vizit karte itd. Pojavom tamprastva u 15 veku grafiki
dizajn se prilagoava novom mediju i od tada se neprestano razvija. Termin
grafiki dizajn je 1922 godine u upotrebu uveo ameriki dizajner Vilijam
Antoni Dvigins. Zadatak je kombinovanje vizuelnih i verbalnih elemenata u
jednu organizovanu i efikasnu celinu.
29. Industrijski dizajn.
Razvoj industrijske proizvodnje u 19 veku uslovilo je serijsku proizvodnju.
Nastao je novi metod u stvaranju proizvoda, po obliku, konstrukciji, nainu
izrade i mnogim drugim svojstvima. Moe se rei da je to bio metod
industrijskog dizajna kojem su najvanija obeleja dali tadanji nivo
industrijske proizvodnje koji su mainski obraivani i bili funkcionalni ali sa
sve veim stepenom estetike. Umetnost proizvodnje se ne moe ostvariti bez
delovanja marketinga i drugh funkcija koji se u dinamici proizvodnje i
poslovanja integrie sa dizajnom. Dizajn mora proizvodu pruiti kvalitete u
tehnikom, funkcionalnom, estetskom i ekonomskom smislu, da bi ga u

odreenom vremenskom periodu prihvatili. Moraju se stvoriti sojstva

zahvaljujui kojima e on moi optimalno da funkcionie, biti lep, ekonomski
snaan u smislu profita i biznisa. Za razumevanje teorijskih i praktinih
aspekata dizajna kao i njegove uloge u savremenoj industriji i civilizovanom
drutvu neophodno mu je dati kompleksnu definiciju. Dizajn je u tom smislu
nauna, struna, stvaralaka disciplina, simbol kvaliteta proizvoda kao i
sistem funkcija.