FORENZIKA LINGVISTIKA

Forenzika lingvistika je subspecijalistika oblast primene naunih saznanja, teorija i

metoda lingvistike prilikom analize uzoraka govornog i pisanog jezika u istranim
postupcima i sudskim sporovima u kojima je jezik deo dokaza, a ponekad i jedini dokaz.
Pored primene postojeih lingvistikih saznanja, teorija i metoda, forenzika lingvistika
razvija nova forenziko lingvistika saznanja, teorije i metode.
Zato forenzika lingvistika, a ne primena lingvistike u forenzici? Razlog je u tradiciji i u
istraivakoj radoznalosti. Svako novo podruje primene otvara i nove istraivake teme;
tako je ova subspecijalistika oblast primene lingvistike otvorila i produbila niz novih
istraivakih problema koji se odnose na pojedinca u zajednikom jeziku.
Lingvista u pravnom kontekstu (faze u kojima lingvista uestvuje kao ekspert forenziar):
faza istrage faza suenja albena faza privatni sporovi
Faza istrage
Zahtevi za lingvistiku analizu dolaze iz institucija za sprovoenje zakona ili, u nekim
zemljama, na poziv istranog sudije (pruanje informacija o predmetu na osnovu lingvistike
analize). Ukljuivanje lingviste u istragu: analiza raznih tipova beleki, pisama, razni tipovi
uzoraka snimljenog govora, tekstualne telefonske poruke i specifine pretnje, validnost
oprotajnih pisama samoubica (uzrok i okolnosti smrti).
Utvrivanje lingvistikog profila kako?
Pomo lingviste u voenju intervjua i u strategijama ispitivanja (lingvistia nikada ne vodi
intervju).
Faza suenja
Ekspertski izvjetaj se dostavlja sudu kako? Kao lingvistiko istraivanje.
Pitanja na koja lingvista treba da odgovori: ovo su samo neka od moguih pitanja na koja
treba da odgovori lingvista u ekspertskom svedoenju: Ko je govornik (pisac)? ta je kazano
ili napisano? Da li tekst sadri pretnju? Da li re u nekom ugovoru znai x, y ili neto drugo?
ta znai kada neko kae aha - da li aha uvek znai da? Da li je priznanje iznueno? Da li je
osumnjieni zaista priznao delo ili se tuiocu/policiji uinilo da jeste?, isl.
albena faza
Struktura i priroda albi varira od drave do drave. Pokree se tvrdnjom da su se pojavili
novi dokazi ili da postojee dokaze treba posmatrati na nov nain. Lingvistu angauje
odbrana ili tuilatvo u albenoj fazi. Spor u vezi sa tekstom, tumaenje autorstva, tumaenje
izjave ili priznanja u policiji. Moe se traiti nova interpretacija prethodnog forenzikog
izvetaja drugog forenziara. Analiza uzoraka govora (teksta) koji nisu dobro shvaeni ili
interpretirani, a uticali su na presudu, i slino.
Privatni sporovi
Deo rada forenzikih lingvista su i graanske parnice, odnosno privatni sporovi. Takvi
sluajevi ukljuuju:
1

identifikovanje autora anonimnih poruka

ispitivanje plagijata za kolu ili univerzitet
odbrana studenta optuenog za plagijat
obino se deava da je izvetaj predat i da se klijent bavi tim pitanjem interno - bilo u

okviru univerziteta, privrednog drutva ili u okviru porodice.

Polja primene
Razni tipovi kriminala: ubistvo, otmica, silovanje, seksualno zlostavljanje, ucena, korupcija,
terorizam, trgovina ljudima/drogom, itd.
Izvori dokaza mogu biti: razgovori sa osumnjienim i okrivljenim, razgovori u tajnim
operacijama - sluajevi koji ukljuuju prikrivenog islednika, govorne ili pisane ucene,
govorni ili pisani zahtevi za otkup (otmice), razgovori u sluajevima seksualnog zlostavljanja
dece i odraslih, pretea komunikacija (pisma, e-mail-ovi, SMS poruke, telefonski pozivi),
anonimne telefonske dojave interventnim slubama, itd.
U graanskim sporovima izvore predstavljaju uglavnom pisani uzorci, kao na primer:
ugovori, razna osiguranja, poslovne prevare, zatitni znakovi, reklame, plagijati, testamenti,
itd.
Instrumenti koje koristi lingvista u forenzikoj analizi i ekspertskom svedoenju:
Instrumenti koje koristi lingvista u forenzikoj analizi i ekspertskom svedoenju su:
fonetika/fonologija, morfologija, sintaksa, leksikologija, semantika, lingvistika pragmatika,
analiza diskursa, teorija govornih inova, sociolingvistika, psiholingvistika, urbana i ruralna
dijalektologija, odnosno teorije, saznanja i metode analize iz svih pomenutih oblasti. Razvoj
lingvistikih disciplina u teorijskom i metodolokom smislu dostigao je odgovarajui domet
na osnovu koga se lingvistika prilino ravnopravno sa ostalim (uglavnom egzaktnim)
naukama moe ukljuiti u vrlo razvijen krug forenzikih vetina.
Kljuna pitanja forenzike lingvistike
-Forenzika fonetika je centralno polje delatnosti forenzikih lingvista. Forenzika
fonetika (fonologija, sociolingvistika, dijalektologija, itd.) i analiza govornih uzoraka
zadaci: forenzika fonetska transkripcija, identifikacija govornika (komparacija govornika i
odreivanje lingvistikog profila nepoznatog govornika), forenzika analiza govora u
kreiranju postupka predoavanja radi prepoznavanja (voice line-up), kao i ekspertska analiza
u verifikaciji izjave svedoka laika.
-jezik pravnih dokumenata;
-jezik policije i slubi za sprovoenje zakona;
-obavljanje razgovora sa decom i osetljivim svedocima u kontekstu pravnog postupka;
-interakcija u sudnici;
-lingvistiki dokaz i svedoenje strunog svedoka na sudu;
-pripisivanje autorstva i plagijati.

NASTANAK OBLASTI
1968. godine Jan Svartvik je objavio ,,Evansove izjave: sluaj za forenziku lingvistiku.
U njemu je demonstrirao problematine i inkriminiue delove iz serije od etiri izjave koju
je Timoti Evans dao policajcu o smrti svoje ene i erke. Tako je nastao i termin za novu
oblast forenzike ekspertize, Jan Svartvik je 1968. godine u akademsku nomenklaturu uveo
termin forenzika lingvistika. Posle Svartvika malo se radilo na razvijanju ove nove
discipline i posao je prihvatan uglavnom kao izazov. A onda je 1994. godine izvedeno
ozbiljno lingvistiko istraivanje spornih iskaza Dereka Bentlija.
Kada je meutim sve poelo? (tekst) Traganje za nainima utvrivanja autora odreenih
tekstova, odnosno utvrivanje individualnih jezikih (stilskih) karakteristika poelo je znatno
pre nego to je poela lingvistika ekspertiza u kriminalistici. esto se naknadno, na osnovu
uoenih stilskih karakteristika, postavljala sumnja o autorstvu poznatih knjievnih dela.
Metode knjievne teorije u naznaenim sluajevima uglavnom su se zasnivale na analizi
jezikih (stilskih) posebnosti uoenih u knjievnom delu. Ovi poeci utemeljili su put za
razvoj forenzike stilistike (jedne od oblasti forenzike lingvistike), u okviru koje se danas
razvijaju procedure vezane za utvrivanje spornih autorstava u pisanim uzorcima jezika.
Kada je meutim sve poelo? (glas) Utvrivanje ovekovog identiteta na osnovu obeleja
jezika pojedinca zapoeto je mnogo pre nego to je to postalo poznato optoj javnosti. Jedan
od prvih zabeleenih sluajeva datira iz 1660. godine, a odnosi se na suenje zaverenicima
koji su uestvovali u ubistvu engleskog kralja arlsa I. U optubi je predoen kao dokaz i
iskaz svedoka koji je prepoznao glas jednog od zaverenika. Tokom istrage osporen je iskaz
svedoka, pa je ovaj sluaj u istoriji zabeleen i kao prvi sluaj pogrene identifikacije osobe
na osnovu glasa.
Ni danas, 350 godina kasnije, sluajevi pogrene identifikacije nisu retkost. Primer za to je
sluaj Lindberg, odnosno sluaj otmice deteta poznatog amerikog avijatiara Lindberga
1932. godine. Na suenju, koje je usledilo nekoliko godina kasnije, Lindberg je tvrdio da glas
osumnjienog (tesar nemakog porekla) pripada glasu poinioca krivinog dela, a kao
osnovni marker posluio mu je uticaj automatizma nemake artikulacione baze na izgovor
rei engleskog jezika. Odbrana je osporavala njegovu tvrdnju zbog dugog vremenskog
razmaka izmeu dva Lindbergova susreta sa osumnjienim. Sluaj Lindberg je podstakao
istraivanja o retenciji govornog izraza i o ne-ekspertskom (laikom) i ekspertskom
prepoznavanju govornika.
Forenzika fonetika i forenzika lingvistika
3

U oblasti primene lingvistike u analizi uzoraka govornog i pisanog jezika u istranim

postupcima i sudskim sporovima u nomenklaturi i u praksi egzistiraju izdvojeno dva
podruja: forenzika fonetika i forenzika lingvistika. Ova podvojenost proistie iz jo uvek
nedovoljno razjanjenog spora da li je fonetika lingvistika ili paralingvistika disciplina.
U poetku su forenziki zadaci prihvatani najee kao intelektualni izazov, a lingvisti su
skoro uvek teili linoj kreativnosti vie nego preciznoj primeni nekog metoda analize.
Nasuprot sporom poetnom razvoju, u proteklih petnaest godina sudovi su mnogo ee u
velikom broju drava pozivali lingviste na ekspertizu. To je dovelo do toga da sada postoji
metodologija u razvoju za forenziku lingvistiku i sve vei broj lingvista koji se pojavljuju
kao svedoci eksperti, a nekima je to ak i stalni posao. Egzaktne metode u istraivanju
govornog izraza i korienje prednosti interdisciplinarnog pristupa uzrokovalo je poseban put
i razvoj forenzike fonetike, pa u ovom trenutku deluje da je ova oblast najrazvijenija, jer su
na njenom razvojnom putu pored lingvista uestvovali fiziari, matematiari i lekari. I u
razvoju forenzike lingvistike se fonetika izdvaja od ostalih lingvistikih disciplina. Tako
danas u forenzikoj praksi postoje centri i delatnost laboratorija za forenziku fonetiku i
akustiku, dok su centri za forenziku lingvistiku izdvojeni i jo uvek, uglavnom,
neinterdisciplinarni. Pa tako postoje i dva smera razvoja ove oblasti, tj. posebna
internacionalna udruenja za forenziku fonetiku i akustiku (International Association
for Forensic Phonetics and Acoustics, IAFPA) i forenziku lingvistiku (International
Association of Forensic Linguists, IAFL), kao i asopis Forensic Linguistics koji je poeo
da izlazi 1994. asopis je preimenovan 2003. godine u The International Journal of Speech,
Language and the Law s namerom da se potencijalnim itaocima jasnije ukae na irinu
podruja forenzike lingvistike.
Poetak ekspertske fonetske analize
SAD
Presretanje i snimanje razgovor u Americi zapoeto je 1968. godine, najpre na
federalnom, a kasnije i na lokalnom nivou. Prvi sluajevi u kojima su sprovedeni nadzor i
snimanje telefonskih razgovora bili su vezani za dravne slubenike za koje je postojala
sumnja da su ukljueni u neke oblike privrednog kriminala (iznude, mito). Policija je ubrzo
otpoela da snima informativne razgovore sa osumnjienima, pa su se tako policijska
sasluanja, ispitivanja i priznanja mogla nai kao dokaz u sudskim postupcima. Ovakva
praksa je otvorila vrata lingvistikoj fonetskoj analizi u kriminalistici.
(Primer: sluaj Pola Princivalija radnik na poslovima utovara amerike avio-kompanije
PAN AM 1984. godine optuen je da je na aerodromu Los Anelesa uputio kompaniji
telefonsku pretnju bombom; osnovana sumnja: boja glasa i Princivalijevo nezadovoljstvo (25
4

preteih poziva); Sociolingvista (dijalektolog i fonetiar) Vilijem Labov je iskljuio slinost

dvaju govornika na osnovu izgovora glasa o u reima bomb i off. U govoru Bostona se ne
razlikuje izgovor glasa o u ovom paru, dok je Princivali pokazivao dosledne razlike u
izgovoru foneme o u ovom paru, to je tipino za njujorku regiju. Dalja akustika analiza
potkrepila je Labovljeve tvrdnje.)
Nemaka
Primena saznanja i dostignua iz oblasti fonetike u forenzikoj analizi u Evropi vezuje se
za Saveznu kriminalistiku policiju Nemake (BKA), koja je osamdesetih godina prolog
veka uvrstila ovu metodu u svoje istrane postupke. Iako je kriminalistika policija Nemake
krajem prolog veka prednjaila u primeni ove metode u razotkrivanju krivinih dela, prvi
nauni skup posveen primeni fonetike u forenzikoj analizi odran je u Velikoj Britaniji
1989. godine.
Britanija
U Britaniji se sa snimanjem informativnih razgovora otpoelo tek 1984. godine
donoenjem zakona Police and Criminal Evidence Act. Pre donoenja ovog zakona policija je
beleila jeziki dokaz zapisivanjem. Policijski operativni radnici morali su da belee sva
pitanja i odgovore tokom informativnog razgovora. Meutim, ovakav nain uzimanja izjava
vodio je raznim zloupotrebama i zabunama. Snimanje razgovora sa osumnjienim promenilo
je situaciju, pa je danas mogue proveriti istinitost raznih iskaza, na primer, kada okrivljeni
tvrdi da je njegovo priznanje iznueno.
Lingvisti fonetiari i akustiari u forenzikoj fonetici i akustici
Meu istaknutim strunjacima danas u ovoj oblasti, koji su publikovali radove, nalaze se:
Rose, Hollien, Tanner, Coulthard, Johnson, Nolan, Laver, Kate Storey-Whyte, Foulkes,
French, itd. (anglosaksonski pravni sistem)
Meu strunjacima koji se bave forenzikom ekspertizom govornih uzoraka i istraivanjima
u ovoj oblasti, u okviru evropskog kontinentalnog pravnog sistema, su: Jessen, Knzel,
Schtz, O. Kster, J. Kster, Gfroerer (Nemaka), Broeders (Holandija), Eriksson (vedska),
Kai, Jovii, M. orevi (Srbija), Heever, Varoanec-kari (Hrvatska)...
Ovo vreme
Danas se veliki broj istraivanja iz oblasti forenzike fonetike obavlja u okviru Odeljenja
za identifikaciju govora i audio-analizu policije Nemake u Vizbadenu, kao i u okviru
meunarodnog udruenja Audiolex, osnovanog u Australiji i u laboratorijama u Rusiji i
paniji, gde je 2000. godine osnovano nacionalno telo SEAF, pansko udruenje forenzikih
akustiara.
Rezultati najnovijih istraivanja, kao i izazovi forenzike fonetike, esto su na dnevnom
redu sastanaka ekspertske gurpe ENFSI (Mrea evropskih instituta za forenziku). Ova
5

ekspertska grupa trenutno ima 46 laboratorija iz 31 evropske zemlje. U okviru nje

funkcionie i radna grupa za forenziku i audio-analizu govora u kojoj se nalaze eminentni
strunjaci iz 17 evropskih zemalja.
Kodeks struke IAFP usvojen u Helsinkiju 2004.
1. Eksperti (vetaci) treba da se ponaaju dostojanstveno, poteno i nepristrasno u svim
okolnostima.
2. Kada pristaju na preuzimanje sluaja vetaenja u domenu IAFP (identifikacija/eliminacija
govornika, profilisanje govornika, prepoznavanje glasova, transkripcija, svedoenje,
pojaavanje audio-signala, propagacija zvuka na mestu zloina), vetaci treba da budu svesni
ogranienja vlastitog znanja i kompetencija.
3. Eksperti ne smeju ulaziti u angamane u kojima plaanje zavisi od raspleta sluaja.
4. Eksperti treba jasno da iznesu (i u izvetajima i prilikom svedoenja na sudu) ogranienja
forenzike fonetike i akustike analize.
5. U izvetaju o sluajevima u kojima se zahteva miljenje ili zakljuak, eksperti treba jasno
da izraze nivo sigurnosti i treba da daju svoju procenu u okviru skale dentifikacije/eliminacije
govornika.
6.
a) Eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako obavljaju forenziku analizu bilo
kakve vrste na snimcima koji sadre govor na jeziku koji nije njihov maternji jezik.
b) Prilikom rada na forenzikoj identifikaciji/eliminaciji govornika, eksperti treba da
postupaju s posebnim oprezom ako su uzorci govora za poreenje na razliitim jezicima.
c) Eksperti treba da postupaju s posebnim oprezom ako utvruju autentinost ili ispituju
integritet snimaka za koje se sumnja da nisu originali.
7. Eksperti koji se bave forenzikom fonetikom i sprovode akustiku analizu ili bilo kakve
sline analize, u svojim izvetajima treba da iznesu metode kojima su se sluili i treba da
prue detaljne informacije o korienoj opremi i kompjuterskim programima.
8. Prilikom sprovoenja forenzike analize, eksperti treba da razmotre sve trenutno dostupne
metode i njihovu prikladnost s obzirom na uzorke koji se ispituju.
9. lanovi IAFP ne bi trebalo da izrauju psiholoki profil ili procenu iskrenosti govornika!
10. Eksperati ne treba da ukljuuju/iskljuuju u izvetaj bilo kakav materijal koji im predloe
druge osobe (naroito osobe koje im daju instrukcije) dok sami ne formiraju vlastito
nezavisno miljenje.
POJEDINAC U ZAJEDNIKOM JEZIKU

Svi ljudi se slue jednim od pojavnih oblika jezika koji dele sa svojom jezikom
zajednicom. Iako je jezik zajedniki, u svakoj (i kratkotrajnoj) komunikativnoj situaciji mogu
se uoiti govornikova individualna svojstva na planu govornog izraza i na planu upotrebe
jezikih sredstava na svim nivoima jezike strukture. Ovu injenicu o glasovnoj i jezikoj
6

posebnosti (individualne varijacije) pojedinca uoava svaki ovek sa tipinom jezikom

sposobnou jer, na osnovu komunikativnog iskustva u ulozi sagovornika, prepoznaje ljude iz
svog okruenja prema njihovim individualnim glasovnim i jezikim karakteristikama. Pojava
linih govornih karakteristika i lini stil upotrebe jezikih sredstava glavni su izvori
forenzikih markera prilikom utvrivanja identiteta govornika (pisca), verifikovanja
identiteta govornika (pisca) i prilikom utvrivanja lingvistikog profila nepoznatog govornika
(pisca) u istranim i sudskim procesima u kojima su produkovani jeziki uzorci (govorni ili
pisani) jedan od dokaza.
Kada je u pitanju utvrivanje identiteta na osnovu obeleja jezika pojedinca, problem je
sloeniji. Sloenosti problema doprinosi injenica da je ovek jezikom simultano odreen na
biolokom, sociolokom i na psiholokom planu. Uticaj nebiolokih elemenata oigledan je u
lingvistikom poreenju jezikog ispoljavanja monozigotnih blizanaca koji su odrasli u
razliitim jezikim ili kulturolokim okruenjima. Sloenost planova na kojima jezik
odreuje oveka implicira potrebu da se u lingvistikoj forenzikoj analizi trai vie
udruenih individualnih markera kao dokaz identiteta govornika. Navedena sloenost je
sigurno uzrok kasnijeg ukljuivanja lingvistike u oblast forenzikih vetina.
Intraspikerske varijacije
Opteprihvaeno je miljenje da ne postoji glasovni ekvivalent otiska prsta ili DNK, koji daju
neopozivi dokaz identiteta. Uzrok nepostojanja navedenog ekvivalenta je iroko polje
intraspikerskih varijacija. Varijacije u glasu (odnosno govornom izrazu) svojstvene su
svakom oveku i svaki ovek ih koristi na individualan nain u ekspresiji kako lingvistikih
tako i nelingvistikih informacija. Termin intraspikerske varijacije u glasu oznaava sve
varijacije koje jedan govornik moe proizvesti u okviru svoje govorne ekspresije, tj. ukazuju
na neponovljivost jedne iste verbalne realizacije od strane iste osobe. Meutim, treba
napomenuti da one za jednog govornika nisu konstanta i da su podlone promenama kao to
su promuklost sa godinama, novonastale hronine respiratorne bolesti, operativni zahvati na
glasnicam ili upotreba zubnih proteza, dugotrajna promena uslova ivota koji se odraavaju
na usvajanje dijalekta nove sredine, itd.
Govor pojedinca moe da varira kao rezultat vie faktora, ukljuujui dimenzije govornog
trakta i osobenosti steene kao rezultat govornikovog socijalnog i regionalnog porekla.
Imamo varijacije u stilu govora (modalan, napet), varijacije prouzrokovane komunikativnim
kontekstom (slobodna konverzacija, intervju, profesionalno govorenje), varijacije u tempu i
ritmu govora (spor, brz), varijacije prouzrokovane ambijentalnim okruenjem (komunikacija
u buci), itd. Govor moe takoe upadljivo da varira od situacije do situacije: na primer, kao
7

rezultat stresa, emotivnog stanja, zdravstvenog stanja, svesnog maskiranja, ili efekta
govora telefonom (na primer, veina ljudi govori glasnije dok telefonira ili dok ita, to
rezultira podizanjem osnovne frekvencije), itd.
Maskiranje govora
Modifikacija glasa i govora se moe vriti: voljno, nevoljno ili elektronski. Voljno
maskiranje podrazumevaju svesnu promenu i glasa i govora u smislu imitacije. Moe se
postii mehaniki (promena rezonatora) ili jeziki: tiho, sporo, standardno (ekavica nasuprot
ijekavici); oponaanje drugog dijalekta, oponaanje stranog akcenta, itd. Nevoljno
maskiranje moe nastati usled loeg zdravstvenog stanja (povreda, bolest), emotivne
ekspresije, usled korienja psihoaktivnih supstanci, sociolingvistikih momenata (promena
prebivalita, dui period boravka u inostranstvu), zatim drugaije govorimo u spontanom
govoru, dok itamo ili telefoniraamo, usled ambijentalnae buke. Konano, najnovije
tehnoloke mogunosti omoguavaju modifikaciju glasa elektronskim putem (digitalnom
obradom govornog signala mogue je menjati vei broj akustikih obeleja).
NAJEI FORENZIKO-FONETSKI ZADACI
U kontekstu forenzike prakse, ekspertska fonetska analiza se moe primeniti u sledeim
zadacima:
a) forenzika fonetska transkripcija i deifrovanje sadraja snimaka loe razumljivosti
b) komparacija govornika radi identifikacije
c) ekspertsko utvrivanje lingvistikog profila govornika
d) organizovanje eksperimenta predoavanja radi prepoznavanja
e) verifikacija izjave svedoka laika kada ne postoji audio-snimak niti osumnjieni, ve samo
svedoci
a) Forenzika transkripcija i deifrovanje sadraja snimaka loe razumljivosti
Poto forenzika fonetska analiza podrazmeva uzorke govora, za ekspertsku analizu je od
presudnog znaaja pouzdano izvrena fonetska transkripcija i anotacija. Precizna fonetska
transkripcija podrazumeva: obeleavanje naina na koji su izgovoreni svi pojedinani
segmenti (sa svim karakteristikama koje mogu biti relevantne u forenzikoj analizi), anotacija
svih prozodijskih obeleja, kao i obeleavanje karakteristika nastupa, pauza, uzreica,
automatizovanih specifinih ne-jezikih produkcija i slino. U tu svrhu fonetiar koristi
poseban sistem znakova, tj. meunarodno fonetsko pismo (International Phonetic Alphabet,
IPA). Eksperti se najee slue simbolima IPA, a za forenzike potrebe dodaju i svoje
simbole, koji ne postoje u meunarodnom fonetskom pismu ili simbole uobiajene za jezik na
kojem je produkovan uzorak govora.

Pored toga to transkripcija moe biti korena kao tehnika, ona moe biti i tip forenzike
analize, odnosno forenziki zadatak kada se ne analiziraju individualne karakteristike
govornika, nego znaenje poruke, koje moe biti odluujue u istranim (naroito) i sudskim
postupcima. Snimci koji mogu sadrati informacije relevantne za sudska sasluanja, mogu
biti problematini i teki za deifrovanje iz vie razloga. Na primer, mogu sadrati
ambijentalnu buku, koja govor ini nerazmljivim, ili govornik moe imati patoloki ili neki
nestandardni nain govora (kodni um). to se tie snimaka sa bukom, tu filtriranje zvuka i
tehnike obrade kojima se bave strunjaci za obradu govornog signala mogu pomoi u
poboljanju odnosa govora i buke i tako uiniti govorni signal razumljivijim. Meutim,
fonetska i sociolingvistika analiza esto mogu biti od presudnog znaaja za konano
odluivanje o tome ta je zapravo izgovoreno kada postoji kodni um.
Identifikacija govornika (b,c)
Identifikacija govornika je centralni zadatak forenzike fonetike. To je postupak u kojem se
uzorak snimljenog govora na osnovu auditivnih i akustikih obeleja pripisuje jednoj osobi.
Ovaj postupak podrazumeva postupak poreenja glasa poinioca krivinog dela sa glasovima
jedne ili vie osumnjienih osoba, sa osnovnim ciljem identifikovanja (ili iskljuivanja)
osumnjienog kao poinioca. U literaturi se forenzika identifikacija govornika blie
odreuje kao identifikovanje govornika od strane eksperta, ime se povlai jasna razlika u
odnosu na identifikaciju govornika od strane ne-eksperta (laika). Identifikacija govornika
moe se podeliti na komparaciju govornika i profilisanje govornika.
b) Komparacija govornika radi identifikacije
U forenzikoj identifikaciji govornika postoje dve vrste govornih snimaka: sporni i nesporni.
Sporni snimci:
Sporni uzorak je najee snimak poinioca krivinog dela, dakle snimak nepoznatog
govornika. Zavisno od pravnog sistema drave, sporni snimci su najee razgovori dobijeni
tokom istranog postupka. Ovde moe biti rei o snimcima nastalim korienjem fiksne
telefonske mree, mobilne telefonske mree ili internet-mree, a mogu se dobiti i pomou
prislunih ureaja, kada se poinilac snima u neposrednoj govornoj komunikaciji sa drugim
osobama. Sporni snimak sud najee dobija od policije, preko istranog sudije i tuioca, a
mogue je da se dobije i od strane odbrane ili oteene stranke, a takav je snimak po prirodi
njegovog nastajanja jedinstven i neponovljiv.
Nesporni (referentni) snimci:
Nesporni uzorak je snimak poznatog govornika, tj. osumnjienog. Uz obavezan pristanak
osumnjienog, nesporni uzorak se moe dobiti snimanjem policijskog informativnog
9

razgovora. U praksi se esto deava da se kao nesporni materijal nudi itani govor. Tu je
uloga lingviste savetodavna u postupku pribavljanja nespornog uzorka govora (itani,
spontani govor, tip leksike i komunikativne situacije). Najee se kao nesporni dobijaju
snimci koji na razne naine oteavaju poreenje. Potrebno razvijanje vre procedure
prilikom obezbeivanja nespornih snimaka. Nesporni snimak okrivljene ili osumnjiene
osobe, ukoliko je ona kooperativna, nastaje u kontrolisanim uslovima. Meutim, tu esto
dolazi do mnogih nejasnoa, nepravilnosti, neupuenosti, tehnikih propusta i slino, to
kvalitet nespornog uzorka govora moe znaajno umanjiti; neretko se deava da je nesporni
snimak nekvalitetniji od spornog. Ove injenice svakako oteavaju postupak vetaenja, a u
krajnjem sluaju mogu uticati na kvalitet vetaenja, pa i na konanu ocenu eksperta.
Ukoliko su na raspolaganju oba snimka, tada eskpert fonetiar vri komparaciju govornika
(govornih karakterisitka) meusobnim poreenjem svih spornih sa svim nespornim
snimcima. Slino postupku profilisanja govornika, klasifikacija govornika i odreivanje
individualnih markera sastavni je deo postupka komparacije. U postupku komparacije
govornika se uzorci govora razmatraju sa ekspertskog stanovita.
Problemi u domenu forenzikih snimaka:
Gfroerer (2003) navodi probleme sa kojima se suoavaju fonetiari Federalne
kriminalistike policije Visbadena (Nemaka) u procesu forenzike identifikacije govornika i
procenu njihove uestalosti. A to su: razliitost izgovorenog sadraja (esto), strani jezik
(povremeno), nedovoljni/neadekvatni uzorci govora - manje od 20 sekundi neto govora i
razliite govorne situacije (esto), nekooperativni govornici; 15%-90% govornika koristi
voljni ili elektronski nain prikrivanja govora/ masking.
Procedura dobijanja nespornih snimaka
Prilikom voenja intervjua u procesu uzimanja nespornog uzorka govora za vetaenje,
mora se ispotovati vei broj proceduralnih zahteva, kako bi se dobio kvalitetan snimak
nespornog glasa. Po pravilu forenziar ne treba da vodi intervju i da je u neposrednom

kontaktu sa osumnjienim, to jeste deo principa autonomnosti vetaka i vetaenja (ali

ima savetodavnu ulogu); Pored osobe koja vri intervju (najee sudija), osobe koja daje
nesporni uzorak glasa i tehnikog lica koje vri snimanje, treba obezbediti i formalno
prisustvo tuioca i lana odbrane. Obavezno treba napraviti i zapisnik o snimanju; O
tehnikoj proceduri: pre snimanja tehniko lice mora proveriti ispravnost opreme za snimanje i
testirati kvalitet snimaka, tehniki uslovi snimanja su apsolutno pod kontrolom tehnikog lica koje
vri snimanje i ono mora biti obueno za ovu vrstu snimanja; U toku razgovora mora se voditi rauna
da to ree dolazi do preklapanja govora, odnosno dopustiti da osoba nespornog glasa iskae do kraja
svoju misao, segmenti snimka gde se javlja preklapanje glasova nisu validni za forenziku analizu;
Treba proveriti i obezbediti oigledno zdravstveno i emotivno stanje govornika.
10

O lingvistikim karakteristikama nespornog snimka

Praksa je pokazala da govornik u spontanom govoru, ukoliko se maskira, moe drati pod
kontrolom najvie dve kljune karakteristike, recimo ritam po slogu i specifian izgovor
nekog glasa, a prozodijske karakteristike tipa slogovnog akcenta i tempa realizuje na svoj
individualni automatizovan nain. Prilikom uzimanja nespornog uzorka govora (bilo od
kooperativnog, bilo od nekooperativnog osumnjienog), najvanije je da govorni uzorak traje
dovoljno dugo kako bi se u njemu mogle ispoljiti automatizovane individualne
karakteristike govornika. Pored duine, bitno je i da se u uzorku nalazi to vie razliitih
rei da bi se ispoljilo to vie glasovnih i prozodijskih obrazaca koji slue za identifikaciju.
Duina uzorka i veliki broj razliitih rei i obrazaca kombinacije, pored ispoljavanja
automatizovanih artikulacionih navika, omoguuju i analizu lingvistikih karakteristika koje
se odnose na regionalne karakteristike kao i karakteristike sociolekta, to je od velikog
znaaja u utvrivanju forenzikih markera prilikom identifikovanja govornika. U sadraju
nespornog uzorka govora trebalo bi da se nau rei koje govornik esto i automatski
izgovara, kao to su: uzreice, brojevi, imena, adresa i slino. Na osnovu naznaenih
osnovnih karakteristika nespornog govornog uzorka, jasno je da bi u kreiranju procedure
intervjua za dobijanje svakog referentnog glasa ponaosob trebalo da uestvuje vetak iz
domena identifikacije govornika, odnosno lingvista forenziar.
c) Profilisanje govornika
Odreivanje profila nepoznatog govornika obavlja se u sluajevima kada postoji snimak glasa
poinioca krivinog dela i kada ekspert lingvista fonetiar, na osnovu uzorka govora, prua odreene
injenice o nepoznatom govorniku. Za ovakvu vrstu analize u literaturi se jo mogu nai termini
analiza glasa i profilisanje glasa. Profilisanje govornika je veoma vano naroito u poetnoj fazi
istrage, jer prua dragocene podatke relevantne za smanjivanje broja potencijalnih osumnjienih i
eventualno lociranje poinioca. Uz informacije dobijene profilisanjem govornika, policija se neretko
odluuje i da sm uzorak govora plasira u javnost putem televizije, radija i interneta. U praksi nije
retkost da sluaj otpone profilisanjem, a okona se komparacijom govornika.
Klasifikacija govornika u forenzikoj fonetici i akustici - u okviru oblasti koja se uobiajeno
naziva Forenzika govorna i audio analiza (ENFSI) ili Forenzika fonetika i akustika ( IAFPA)
klasifikacija govornika je uobiajen i vaan zadatak. A on podrazumeva odreivanje skupa
karakteristika koji moe biti zajedniki itavoj grupi govornika. Klasifikacijske karakteristike koje se
najee koriste u forenzikoj fonetici i akustici su pol, starost, dijalekat, strani akcenat, sociolekt i
govorna patologija (odnosno, regionalna pripadnost, starost, pol, drutvena pripadnost).
Klasifikacija govornika u forenzikoj fonetici se primarno izvodi u okviru dva razliita praktina
zadatka (domena): profilisanje (identifikovanje specifinih karateristika iz laike perspektive) i
komparacije (identifikovanje specifinih karateristika iz perspektive strunjaka). Profilisanje
11

govornika se moe smatrati ukrtajuim poljem za zadatke klasifikacije govornika i utvrivanja

individualnih markera.
Identifikacija govornika od strane svedoka (d,e)
Neretko se ekspert fonetiar moe nai u situaciji u kojoj se kao dokaz nudi jedino svedoenje lica.
Dakle, ne postoji snimak govora poinioca. Postoji samo svedok koji je uo, a nije video poinioca.
Tada se svedoenje svodi na njegovo opisivanje percipiranog glasa. U ovakvim situacijama
razlikujemo dva tipa svedoenja (situacije): identifikovanje poznatog i nepoznatog govornika.
(1) Svedok je prepoznao glas poznate osobe, pa je esto identifikuje i po imenu. Ovakva svedoenja
spadaju u uobiajene izjave svedoka nije forenziki zadatak za lingvistu. Primer za identifikovanje
poznatog govornika se susree i u svakodnevnom ivotu u telefonskim razgovorima, kada smo u
stanju da posle svega nekoliko sekundi izgovorenih rei prepoznamo naeg sagovornika.
(2) Svedok je uo glas nepoznate osobe forenziki zadatak za lingvistu u timu sa drugim
strunjacima.

d) Organizovanje eksperimenta predoavanja radi prepoznavanja (Voice line-up)

U sluajevima kada poinilac nije poznat svedoku (rtvi) ekspert forenziar je u situaciji da
postavi eksperiment auditivnog predoavanja, u strunoj literaturi: predoavanje radi
prepoznavanja. Auditivno predoavanje se zasniva na istim principima kao i vizuelno
predoavanje potencijalno osumnjienih osoba. Auditivno predoavanje je ekspriment u
kojem se svedoku, pored glasa osumnjienog, predoava jo najmanje 57 glasova drugih
osoba (lani osumnjieni, tzv. distraktora). Ekspertu fonetiaru se poverava zadatak
analize spornog glasa i odabira ostalih govornika. Glas osumnjienog se ne sme znaajno
razlikovati od ostalih uesnika u eksperimentu. Ovaj eksperiment mora uslediti odmah nakon
kritinog dogaaja. Poznat je i pod engleskim terminom voice line-up. Moe da se organizuje
i u sluaju postojanja snimka glasa poinioca kao dopuna ekspertske analize.
e) Verifikacija izjave svedoka laika
Veoma sloen zadatak perd kojim se moe nai ekspert fonetiar jeste analiza svedokove
izjave o govornim karakteristikama nepoznatog poinioca krivinog dela. U ovakvim
sluajevima ne postoje ni snimak ni osumnjieni, a svedok na razne naine moe
okarakterisati glas koji je uo. Uloga eksperta je da na osnovu intervjua otkrije svedokovu
kompetenciju za opisivanje glasova. To se moe initi posredno, uvodei svedoka u
asocijativno polje poznatih govornika, a moe se i neposredno zahtevati da svedok opie neki
glas iji e mu se uzorak predoiti. Ukoliko se potvrdi svedokova kompetencija, ekspert
moe pokuati da doe do dodatnih informacija o govornim karakteristikama nepoznatog
poinioca.
METODE FORENZIKE ANALIZE GOVORNIH UZORAKA
12

Sve metode proistiu iz istraivakih metoda opte fonetike (kao i fonologije, sociolingvistike
i dijalektologije), s obzirom na interdisciplinarnost oblasti, proistiu i iz istraivakih metoda
obrade govornog signala. Forenziki zadaci odreuju i primenu metode, ali metode koje se
primenjuju u identifikaciji govornika (to je u vrlo visokom procentu sluajeva najei
zadatak) predstavljaju sutinu forenziko-fonetske metodologije.
Metode i pristupi u forenzikoj komparaciji uzoraka govora:

Metod

Analitiki pristup

Holistiki pristup (getalt,

Auditivno-perceptivni metod

Kategorijalna fonetska

Holistika percpecija govora

Akustiki metod

transkripcija i deskripcija
Akustiko fonetska analiza

Automatska identifikacija

global, neanalitiki)

govornika
1) Analitiki pristup - najee se koristi u fonetici
Auditivno-perceptivni metod
U ovoj vrsti analize nezamenjiva je tehnika treniranog sluanja (ekspertsko sluanje), koje
podrazumeva

poznavanje

akustikih

karakteristika

govora

koje

su

otkrivene

eksperimentalnim tehnikama, veliko iskustvo i vetinu potpunog preusmeravanja panje

sa poruke na izraz, kao i iroko poznavanje govornog fenomena. Tehnikom treniranog
sluanja poetno se utvruju markeri koji e se dalje analizirati instrumentalnim
eksperimentalnim tehnikama.
U primeni auditivno-perceptivnog metoda dele se svi govorni dogaaji na svoje
konstituentske delove, kao to su glasovi, osobine glasova i prozodijske osobine, pa se zatim
istrae neke od ovih komponenti odvojeno ili u odnosu na to na koji nain utiu jedni na
druge, a razliite komponente govora se transkribuju i anotiraju. Ovim metodom se prvo
analiziraju pojedinani uzorci govora radi utvrivanja linih markera, nakon ega se pristupa
komparaciji dvaju uzoraka.
Akustiki metod
U akustikom metodu se na osnovu auditivnoperceptivne katogorizacije glasova, i
ostalih kompnenti govora, istrauju akustike manifestacije perceptivnih kategorija.
Raunarska obrada snimaka govornog izraza podrazumeva primenu softverskih alata koji
realizuju odreene matematike algoritame u cilju: poboljanja kvaliteta govornog signala
(re je o raznim metodama filtriranja govornog signala radi redukcije umova u snimcima,
kao i metodama za korekciju izoblienja govornog signala nastalih u prenosnom
komunikacionom sistemu ili sistemu snimanja) i poboljanja razumljivosti govornog signala,
13

prvenstveno za potrebe transkripcije, ali i za potrebe lingvistike analize. Raunarska analiza

snimaka podrazumeva primenu softverskih paketa koji omoguuju analizu i merenje raznih
akustikih obeleja u govornom signalu u domenima fonetskih forenzikih markera. U okviru
forenzikog konteksta akustikofonetska analiza ima prednost, jer se mogu obezbediti
egzaktne kvantitativne vrednosti. Meutim, dodatna preciznost ne mora uvek poveavati
performansu identifikacije govornika.
Interspikerske varijacije fokus analize
Osobine govora na koje se fokusiraju percetivna i akustika analiza su one za koje se zna da
imaju veliku interspikersku varijaciju (razliku izmeu govornika). Ovo bi trebalo da
ukljui osobine ije interspikerske varijacije nastaju pod uticajem anatomskih faktora i ne
mogu se promeniti na osnovu lingvistikih i paralingvistikih uticaja. Lingvistiki i
paralingvistiki faktori mogu da uvedu vie informacija specifinih za govornika.
U literaturi termin intra-spikerske varijacije u glasu oznaava sve varijacije koje jedan
govornik moe proizvesti u okviru svoje govorne ekspresije, dok termin inter-spikerske
varijacije oznaava razlike izmeu govornika u govornoj ekspresiji.
2) Holistiki pristup
Auditivno-perceptivni metod
Primena holistikog pristupa u auditivnoperceptivnom domenu znai sluanje govora bez
pokuaja da se analiziraju njegove komponente, sa mentalnim fokusom na pitanje da li dva
uzorka govora produkuje isti govornik ili razliiti govornici. S jedne strane, ovaj pristup
podsea na laiku identifikaciju govornika, s druge strane, eksperti imaju dodatne prednosti
kada glas sluaju holistiki nasuprot sluaocima laicima. Istraivanje u kome su poreeni
rezultati identifikacije govornika od strane laika i od strane eksperata, o kome izvetava
Jesen, pokazuje da su eksperti u prednosti zbog svog saznajnog i praktinog iskustva.
Akustiki metod
Holistiki pristup govornom uzorku akustikim metodama je kombinacija koja se koristi u
automatskoj identifikaciji govornika. Sistem za forenziku automatsku identifikaciju
govornika sutinski se sastoji od tri komponente, koje korespondiraju sa tri sekvencijalne faze
automatskog procesa za identifikovanje govornika. Ove faze su: ekstrahovanje parametara,
modelovanje parametara i izraunavanje distanci.
U ekspertskom znanju, koje se podrazumeva u analitikim metodama, pojedinane
informacije mogu biti uoene kao naroito vane za proces identifikacije govornika. One su
ponekad odluujue u zakljuivanju o verovatnoj identinosti ili neidentinosti dva govornika
Ovi razlozi su doveli do koncenzusa u naunoj javnosti da automatsko identifikovanje
govornika nikada nee moi da zameni eksperta, ve da mu moe biti od znaajne koristi u
postupku vetaenja.
14

3) Ukrtanje pristupa
Kada je re o holistikom pristupu, moe se rei da on ne ispunjava u potpunosti naune
zahteve koji su potrebni ekspertu fonetiaru u sudu, poto on mora dati ubedljiv odgovor na
pitanje ta je to to ini dva govornika toliko slinim ili razliitim. Ali fonetiari u praksi
koriste holistiki pristup u kombinaciji sa analitikim pristupom; analitiki pristup posle
holistikog im moe pomoi da iznau argumente za slinost ili razliku. Sloenost forenzike
analize govornih uzoraka zahteva ukrtanje forenzikih pristupa (analitikog i holistikog) i
metoda (auditivno-perceptivnog i akustikog), kao i ukrtanje saznanja iz oblasti razliitih
mikrolingvistikih (fonetika, fonologija, dijalektologija) i makrolingvistikih (sociolingv,
psiholingvistika) disciplina. Savremeni hibridni metod (pored timskog rada vie strunjaka u
razliitim linvistikim disciplinama) podrazumeva interdisciplinarni pristup, odnosno timski
rad fonetiara-lingviste i strunjaka za raunarsku obradu govornog signala. Velika
varijabilnost individualnih govornih karakteristika iziskuje profesionalni oprez u donoenju
zakljuaka o identitetu govornika. Navedena varijabilnost, takoe, zahteva donoenje
zakljuaka na osnovu udruenog skupa forenzikih markera.

FORENZIKI MARKERI U KLASIFIKACIJI GOVORNIKA

Forenziki markeri su skup karakteristika koji moe biti zajedniki itavoj grupi
govornika. Klasifikacioni markeri pola, starosti, regionalne i jezike pripadnosti i socijalne
pripadnosti koriste se kao najvaniji u profilisanju govornika, ali se koriste i u ostalim
forenzikim zadacima zajedno sa setom individualnih markera. Ovi markeri su veoma vani
u iskljuivanju slinosti izmeu govornika u forenzikom zadatku komparacije radi
identifikovanja.
1) Odreivanje pola govornika
Odreivanje pola je jednostavan zadatak, ali samo u sluaju tipinih govornika. Tipine
muke i tipine enske glasove na osnovu perceptivnog iskustva lako prepoznaju i laici i
strunjaci. Najistaknutiji fonetski korelat pola je proseni nivo visine glasa (osnovnog tona)
kod govornika, koji je meu odraslim govornicima (naroito pre poetka starije dobi) u
proseku mnogo vii za enske nego za muke govornike. Razlika u visini se moe objasniti
muko enskim razlikama u duini glasnica i razlikom u duini mukog i enskog vokalnog
trakta, jer je kod mukaraca vokalni trakt u proseku dui. Prosena visina glasa kod
15

mukaraca je 115 Hz dok je kod ena 210 Hz. Kod mukaraca je raspon od najnieg do
najvieg glasa od 80 do 170 Hz, dok je kod ena od 165 do 260 Hz.
Netipinost visine: esto mukoenski nivoi visine glasa nisu informativni za zadatak
odreivanja pola. Postoje neobino visoki muki i neobino niski enski glasovi locirani u
nekoj dvosmislenoj oblasti izmeu gausovskih distribucija mukih i enskih F 0 nivoa u
populaciji. Situacija tekoe odreivanja deava se kod apata ili neuobiajenog tipa fonacije,
kao to je falset ili kripav glas koji moe da bude strategija maskiranja glasa ili posledica
emotivnog, zdravstvenog stanja ili drugih razloga. Mogue su razliite vrste situacija u
kojima je pol pod znakom pitanja (na primer uticaj dodatih hormona ili patolokih
hormonskih nivoa, neki sluajevi homoseksualnosti ili transseksualizma) to moe da otea
zadatak odreivanja pola govornika (to mogu biti situacije koje utiu na visinu glasa).
Drugi korelati polnih karakteristika u govornoj produkciji:
U sluajevima u kojima nivo visine F0 nije siguran, druge indicije pola treba da budu uzete
kao marker, a zakljuak o klasifikaciji pola treba da bude iskazan u terminima verovatnoe.
Formantske frekvencije su u proseku vie kod ena nego kod mukaraca zbog razlika u duini
vokalnog trakta. Oprez: anatomski efekti mogu se pojaati ili umanjiti faktorima ponaanja
(razlike u mukoenskim formantima nisu iste u svakom jeziku; na primer mnogo su vee
izmeu govornika ruskog jezika nego izmeu govornika danskog jezika; kulturoloki razlozi
mogu biti odgovorni za ove razlike). ene govore jasnije nego mukarci generlizacija!
ene produkuju manje primera prekrivanja poslednje pauze nego mukaraci i govore sporije
od mukaraca generalizacija! U mnogim sociolingvistikim istraivanjima je pronaeno da
ene koriste vie standardnih rei. Ova tendencija u enskom govoru prema lingvistikom
standardu nekog jezika nije bez izuzetaka, a davani su i argumenti da ova tendencija nije
direktni marker pola, nego da se mea sa razlikama drutvenih varaijabli kao to su klasa,
presti ili status, koje mogu (ali ne moraju) da se pojave zajedno sa razlikama u polu.
Bioloki efekti i sociolingvistiki efekti interreaguju tendencija jasnoe je vie bioloki
motivisana, dok je korektnost motivisana socioloki. Razreenja to se tie pola mogu se
takoe nai u domenima morfologije, sintakse, leksikona i pragmatike. Neki su jezici
kultivisali polnolekte za muki nasuprot enskog govora (na primer, kada odreeni leksiki
ajtemi bivaju tolerisani samo u jednoj polnoj grupi), dok su kod velikog broja (veine) drugih
jezika polne razlike manje kategorine i suptilnije.
Praktian primer problema odreivanja pola datira iz sluaja iz 2003. Na aerodromu
Dizeldorf upueno je nekoliko poziva u kojima je osoba tvrdila da e bomba biti aktivirana
ukoliko se ne zaustave svi polasci/odlasci toga dana. Bilo je teko odrediti pol govornika jer
je osoba govorila veoma glasno (i mukarci i ene imaju visoku procenu F 0 kada glasno
16

govore). Efekat rezonanci vokalnog trakta je takoe bio sporan. Bilo je nekih segmenata
govora po kojima se moglo zakljuiti da je osoba enskog pola, ali ipak ne dovoljno.
Primeene su i niske rezonace koje nastaju kao posledica zaokruenosti usana, to se
koristilo kao masking. Ipak, na kraju se pokazalo da je sumnja bila tana i da je osoba
enskog pola.
Razlike u upotrebi jezika koje izmeu dva pola postoje u detinjstvu, (gde su organske
razlike isuvie male da bi se samo njima pripisale) koje percipiramo u njihovom govoru
mogu biti pokazatelj za pojedinane artikulacione baze.
2) Odreivanje starosti (godina, uzrasta) govornika
Klasifikacija na osnovu godina je mnogo tei zadatak od odreivanja pola, ne samo zato
to ukljuuje odluku koja nije samo binarna, ve i zato to ne postoji vrsta jednog
dominantnog fonetskog korelata koji je dostupan, a koji postoji u odreivanju pola. Zbog
kriminoloke statistike, klasifikacija po starosti je nejrelevantnija u rasponu od 20 do 50
godina najvie meu mukarcima. Kao posledica toga, fonetski starosni korelati
adolescenata ili starijih osoba samo su od ograniene vrednosti za forenziku. Najvei broj
promena u govoru nastaje pre i nakon relevantnog doba za forenziku, to jest u detinjstvu,
pubertetu kao i u starosti.
Uticaj starosti (uzrasta) na nivo osnovnog tona (f0) i na promenu tempa:
Glasovi sa vie ciklusa u sekundi se percipiraju kao visoki, dok se glasovi sa manjim
brojem ciklusa percipiraju kao niski. Deca do puberteta imaju visoke glasove, iznad 260 Hz.
Kod mukaraca dolazi do smanjenja osnovne frkevencije od puberteta do etrdesetih godina,
a od 50. godine javlja se tendencija rasta, koja se nastavlja u daljoj starosti. Kod ena
frekvencija osnovnog tona se smanjuje od ranog puberteta nadalje, a nekad se ubrza
sniavanje tokom najboljih godina. Moe i kod ena doi do blagog poveanja ponovo u
periodu starosti ili duboke starosti. Brzina govora (tempo) takoe se moe povezati sa
starosnim dobom jer se tempo postepeno usporava kod oba pola. Jo jedan vaan korelat
starosti je strategija variranja (promena) intenziteta, ali to zahteva jo istraivanja
Starost nastavak: U sluajevima forenzike analize najee se vri procena starosti osobe
na osnovu sveukupne perceptivne impresije. Bitno je iskustvo i stalno sticanje iskustva.
Istraivanja su pokazala da se prosene razlike izmeu percipiranog starosnog doba i relanog
starosnog doba najee razlikuju za 6 godina. Forenziki eksperti su neto bolji u
percipiranju starosnog doba nego laiki sluaoci. Razlika izmeu hronoloke dobi i
bioloke dobi: hronoloka dob je kalendarska dob odreena datumom roenja osobe, a
bioloka dob se odnosi na nivo starenja relevantnih organa i psiholokih mehanizama koji su
relevantni za produkciju govora. Bioloko starenje u ovom smislu moe biti ubrzano, na
17

primer , zbog zloupotrebe ili preteranog korienja glasnica; faktorima kao to je puenje,
alkohol, psiholokim stresom /tenzijom ili estim preglasnim /viuim govorom bez
glasovnog treninga. Kao po pravilu, bioloko i hronoloko starenje glasa lii na makaze: kod
ranijeg hronolokog (oko 20 do 25) hronoloko i bioloko starenje su veoma slini, to jest,
osoba tih godina zvui isto toliko staro koliko i stvarno jeste. Kako se godine poveavaju,
hronoloko i bioloko starenje mogu da krenu razliitim putevima. Eksperti daju izvetaj
bioloke dobi, i ako pronau bilo kakve indikacije zato bioloko starenje moe da se
razlikuje od hronolokog u sluaju koji se analizira, oni to i pomenu u svojim izvetajima.
Auditivna procena starosti govornika jeste informativna, ali nije mnogo precizna. Imajui u
vidu ovu situaciju, daje se procena starosti govornika u izvetajima u terminima od nizova od
10 do 20 godina, to jest kae se, na primer, da je odreeni govornik u starosti od 25 do 40
godina. Starosni korelati, posebno oni u ranoj mladosti ili u starosti se uglavnom baziraju na
bilolokim faktorima. Mogui su i korelati koji su uslovljeni socijalnim faktorima i obino su
u interakciji sa polom osobe i socijalnim statusom. Konano, starosna dob moe biti odreena
i prema lingvistikom sistemu koji je u upotrebi. (Wells (1999) navodi da je prenaglaen
izgovor glasa [h] u reima kao to je white karakteristian za govornike roene izmeu
1933. i 1973). Jasno je

da postoji potreba za vie istraivanja u fonetici i akustici o

markerima govornikove starosti

3) Odreivanje regionalne i jezike pripadnosti dijalekat
Dijalekatska klasifikacija u forenzikoj fonetici i akustici ukljuuje zadatak procene
koliko god je to mogue na osnovu dostupnih dokaza regije u kojoj je relevantni govornik
proveo veinu svog ivota pre nego to je nastupilo njegovo odraslo doba. Cilj se zasniva na
pretpostavci da posle perioda usvajanja jezika govornici nee mnogo promeniti svoj
dijalekatski ablon, ak i ako se presele u drugu regiju (mada postoje izuzeci za ovu
generalizaciju). Mogu se razlikovati dva glavna nivoa dijalekta dugoki i plitki.
Dubokim dijalektom se govori kada individue iz lokalnih, uglavnom ruralnih zajednica
( naroito oni starijih generacija) govore jedni sa drugima. Duboki dijalekat je samo od
ogranienog znaaja u forenzikoj fonetici i akustici. Ono to je forenziki relevantnije su
plii nivoi dijalekta. Jedan od takvih pliih dijalekata se naziva ,,regionalni kolokvijalni
govor. Ovo grubo korespondira formi regionalnog dijalekta kojim se govori kada pojedinci
razgovaraju sa drugima koji su van njihove lokalne zajednice, ali ne pokuavaju da govore
blisko standardnom jeziku (ak iako bi to, moda, i mogli), moda zato to se situacija smatra
previe neformalnom za tako neto, ili kada komuniciraju sa lanovima oblasti ireg urbanog
dijalekta bez detaljnijeg dijalektatskog poddiferenciranja. Drugi tip plitkog dijalekta naziva se
18

,,dijalekatski obojeni standardni govor, kojim se govori kada neko sa dijalekatskim

poreklom pokuava da govori standardnim izrazom, ali nije u mogunosti da to u potpunosti
postigne.
Malo je literature dostupno o ovim plitkim nivoima regionalne diferencijacije, pa
forenziari moraju sami da se snalaze! BKA laboratorija - baza podataka regionalnog
kolokvijalnog govora.
Dijalekatski obojeni govorni abloni:
Fonetika i fonologija su najvanije discipline u razlikovanju regionalnih kolokvijalnih ili
dijalekatski obojenih govornih ablona. Ovo se razlikuje od analize dubokih dijalekata gde su
lingvistiki domeni morfologije i leksikona veoma vani. Fonetska analiza za svrhu
dijalekatske klasifikacije primarno se zasniva na auditivnoj analizi (u veini forenzikih
centara). Akustiko fonetska analiza moe biti korisna kao dodatak za auditivnu metodu u
nejasnim sluajevima.
AUTOMATIZAM ARTIKULACIONE BAZE
Artikulacionu bazu predstavlja sistem automatizovanih artikulacionih navika izvornih
govornika

nekoga

jezika.

Automatizovanje

artikulacionih

navika

podrazumeva

automatizovanje izgovora segmenata (glasova u okviru sloga, slogova u okviru izgovornih

rei) i prozodijskih obeleja (slogovnog akcenta, tempa, glasnosti i intonacionih obrazaca).
Prozodijska obeleja se automatizuju pre automatizovanja izgovora segmenata. Prilikom
usvajanja maternjeg jezika podraava se govorni izraz ueg i ireg okruenja. Ovo
podraavanje uslovljava usvajanje i automatizovanje regionalnih govornih karakteristika u
predkolskom periodu.
kola i govorni automatizam: U svim kolskim sistemima evropskog tipa kljuni cilj nastave
maternjeg jezika u koli je ovladavanje osnovnim zakonitostima standardnog jezika na kojem
bi trebalo savladati oba analogna oblika izraavanja usmeno i pismeno. I pored kolovanja i
dugogodinjih napora da se ovlada standardnom ortoepijom, automatizam predkolske
artikulacione baze uslovljava specifine regionalne ostatke. Regionalne jezike zajednice se
meusobno razlikuju naroito na nivou govornog izraza (dovoljno je paljivo posluati
spikere regionalnih radio i televizijskih kua da bi se proverila ova tvrdnja). Nivou
regionalnih ostataka doprinosi i nivo negativnih (pozitivnih) stavova prema regionalnom
izgovoru, odnosno presti standardnog izgovora. I pored sloenosti tipa: standardnoregionalno-regionalno plus stavovi o prestinosti-neprestinosti, ekspert u govornom uzorku
svakog pojedinca moe otkriti manje ili vie ostataka ranog automatizma u klasi segmenata i
prozodijskih obeleja.
Opteuoljive regionalne karakteristike:

19

Opteuoljive regionalne karakteristike retko mogu posluiti kao pouzdan forenziki

marker (sem u iskljuivanju slinosti izmeu spornog i nespornog uzorka govora); tih
karakteristika esto su svesni i sami govornici, a lako ih uoavaju i sagovornici. U
forenzikom identifikovanju govornika moe se sresti pojava svesnog maskiranja govora
izrazitim regionalnim akcenatskim i glasovnim karakteristikama i tokom davanja referentnog
uzorka za forenziku analizu, kao to se moe sresti ovaj tip maskiranja i u spornim uzorcima
govora. Poinioci krivinih dela esto nespretno, u formi lingvistikih anegdota o nekim
narodima ili stanovnicima neke regije, pokuavaju da se maskiraju. Zbog mogueg
spretnijeg maskiranja uoljivijim regionalnim karakteristikama govora, ekspert mora
da im prilazi analitiki, u smislu sistematinosti upotrebe, i uvek sa neophodnom
rezervom .
Automatizam malih (neuoljivih) razlika:
Ostaci automatizma malih regionalnih razlika kod govornika koji su prihvatili
standardni izraz ili izraz nekog drugog regionalnog koda mogu biti dragocen forenziki
marker. U govornom prilagoavanju ruralnog stanovnitva govornim karakteristikama
urbanih centara nastaje novi tip forenzikih markera koji mogu predstavljati male
neuoljive razlike. Malih neuoljivih razlika u svom govoru nisu svesni ni govornici, a ni
laici sagovornici. Zbog toga se ove razlike mogu koristiti kao bitni markeri u svim tipovima
forenzike analize uzoraka govora: prilikom odreivanja profila nepoznatog govornika u
iskljuivanju slinosti spornog i nespornog govornika, kao i u dokazivanju slinosti spornog i
nespornog govornika. Ekspert prilikom analize regionalnih markera stalno mora imati na
umu mogunost zablude, odnosno mora imati na umu da to nisu individualni markeri iako
mogu biti individualizovani. Male ostatke automatizma regionalne artikulacione baze
ekspert e susresti, na primer kao neoekivanu fonetsku alternaciju samo u odreenom
fonetskom kontekstu; specifian izgovor glasa L samo ispred odreenog vokala; specifian
regionalni izgovor konsonanta samo u odreenom konsonantskom skupu; neoekivano dug
slog u nekoj leksemi; redukcija neakcentovanog vokala samo u jednom slogu; sauvana
alternacija na daljinu; ijekavski refleks samo u jednoj rei; zatvoren vokal ispred nazala samo
u jednoj rei; neobina formu samo jedne lekseme.
U forenzikoj analizi uzoraka govora moe se pojaviti mali konfesionalni apsurd
pojava specifinog izgovora glasa h u nizu primera, a parovi afrikata i frikativa izgovoreni na
uobiajen nain i slino.
Dubletne forme slogovnog akcenta:
Meu malim neuoljivim regionalnim razlikama u forenzikoj analizi govornih uzoraka
posebno mesto zauzimaju dubletne forme rei iji se izgovor u razliitim regionima, a i u
20

standardu, moe realizovati kratkosilaznim ili kratkouzlaznim akcentom. Ova je razlika,

naroito u spontanom govoru, za neeksperta teko uoljiva pa se ne koristi u maskiranju.
Govornici su uglavnom dosledni u produkovanju jedne ili druge varijante u svim dubletima
ovoga tipa. Navedeni marker je u forenzikoj praksi esto putokaz u traganju za dodatnim
markerima da bi se dolo do pouzdane ekspertize govornih uzoraka. Ovom tipu markera
mogu se pridruiti i dubletne forme pojedinih rei u kojima se akcentuju razliiti slogovi.
STRANI AKCENAT
Kada se govori o stranom akcentu imenuje se L1 pod uticajem devijacija od L2 na svim
lingvistikim nivoima, ne samo na nivou fonetike i fonologije. U sluaju kratkog materijala,
mnoge distinktivne osobine odreenog stranog akcenta ne mogu biti odredive zbog toga to
leksike jedinice ili sintaktiki abloni sa relevantnom dijagnostikom strukturnom
konfiguracijom nisu produkovani.
Informativnost negativnog i pozitivnog transvera (turski-nemaki -pozitivan labijalizovani
vokali-, srpski-ruski -negativan afrikati-, srpski-beloruski - pozitivan afrikati). Etnolekt moe
da zamagli razlike izmeu pravih stranih akcenata meu mlaim govornicima sa drugaijim
L1 (prvim, maternjim, jezikom) u pozadini (Kanak-sprak). Dva druga tipa inormacija, pored
lociranja akcenta, su nivo kompetencije koju neko kome taj jezik nije maternji ima u jeziku
meti (cilju) i koliko dugo ivi u dravi gde je ciljni jezik u upotrebi. Nivo kompetencije se
moe oceniti koliinom devijacije od standardnog ciljnog jezika na razliitim lingvistikim
nivoima (male devijacije indiciraju visoku kompetenciju). Vreme boravka u ciljnoj dravi
moe biti ocenjeno visokim nivoom fluentnosti, na primer, brz tempo govora ili izostanak
disfluentnosti i govornih greaka (kao suprotnost jezikim grekama) indiciraju dug boravak!
Mogue zablude u vezi sa stranim akcentom:
Fluentan govor meu govornicima kojima taj jezik nije maternji ne podrazumeva da nivo
kompetencije u jeziku cilju mora biti visok. Kako je poznato u istraivanjima o bilingvizmu,
govornici mogu da fosilizuju svoju jeziku kompetenciju na odreenom nivou koji
smatraju dovoljnim za svakodnevnu upotrebu i komunikacijske potrebe, a u tom sluaju
fluentnost moe biti visoka, a kompetencija niska.
SOCIOLEKT
Nivo obrazovanja - pokazatelji nivoa obrazovanja u lingvistikom domenu nalaze se u
leksikonu, sintaksi i stilistici -veliki deo pozajmljenica, kompleksna sintaksa, ukljuujui
subordinirane konstrukcije, ili uopte elokventan stil govora imaju vie anse da se nau na
visokim nego na niim nivoima obrazovanja. Izgovor takoe moe da ponudi pokazatelje, na
primer ako je neko iz oblasti gde je dijalekat preovlaujui u populaciji, govor sa malo ili
nimalo uticaja dijalekta moe biti indicija vieg obrazovanja (koliko god suprotno tome,
21

prisustvo dijalekata u nekim oblastima ne mora da podrazumeva nisku obrazovanost zbog

toga to neki dijalekti imaju veliki presti).
Sociolingvistika varijabila je i profesija govornika.

Profesije imaju specifinu

terminologiju, a ona moe da se pojavi iznenadno u razgovorima koji nisu u vezi sa

profesionalnim diskursom. - Sluaj ucene gde je anonimni ovek koji je pozivao koristio
nemaku re langsamfahrstrecke deo eleznike sekvije za nizak nivo brzine-BKA
Dve varijable - nivo obrazovanja i profesija mogu da budu u interakciji. To je sluaj kada je
nivo elokvencije dovoljno visok da se moe nametnuti zakljuak da je osoba profesionalni
govornik (poslovni konsultant, nastavnik, advokat...) ili ako je nivo vokabulara i sintakse
dovoljno visok da ukazuje na uticaj pisanog govora to upuuje na profesionalnog pisca.
Suprotno tome, naroito nizak nivo u ovim dimenzijama moe da pokae da govornik nije
navikao na profesionalni diskurs ili na pisanje (radnik na graevini, farmer...).
ZDRAVSTVENO STANJE
Povremena stanja laringitis (promena kvaliteta glasa-hrapav ili zadihan glas, redukcija
prosene visine...), kijavica (nazalizacija...), bronhitis (promena fluentnosti, promena
nastupa...) povremena stanja menjaju karakteristike govora, a u forenzikoj analizi mogu
predstavljati veliki problem prilikom komparacije uzoraka govora. Forenziki su korisni
govorni patoloki uslovi koji su veoma stabilni (na primer zbog otpora terapeutskim i drugim
tretmanima), a ne inhibiraju komunikaciju niti se asociraju sa snanim kognitivnim i fizikim
deficitima. Jedan sluaj u ovakvom profilu je mucanje dok je jo uvek relativno blago (1%
populacije). Problemi u artikulaciji koji su prouzrokovani poremeajima ili odlaganjima u
usvajanju glasovnog sistema. Sigmatizam (ukanje).
FORENZIKI MARKERI U KOMPARACIJI GOVORNIKA
Skup individualnih govornih karakteristika predstavlja fonetski kapacitet jedne osobe.
Fonetski kapacitet svakog pojedinca odreuju anatomske i fizioloke karakteristike njegovog
sistema govornih organa, ali i sposobnost ili nesposobnost korienja prirodnih prednosti i
sposobnost ili nesposobnost da se fonetskim kompenzacijama prevaziu slabosti. U okviru
fonetskog kapaciteta, identitet se najee utvruje na osnovu individualnih forenzikih
markera u kvalitetu glasa, kvalitetu artikulacije, specifinostima artikulacije pojedinih
govornih segmenata, visini osnovnog tona, prozodijskim karakteristikama i u automatizmu
regionalnih karakteristika artikulacione baze.
Prilikom komparacije govornika analiziraju se i svi klasifikacioni markeri koji se koriste
u klasifikaciji govornika: markeri pola, starosti, regionalne i jezike pripadnosti, socijalne
pripadnosti i zdravstvenog stanja.
22

Individualne varijacije govornog izraza forenziki markeri

1. Kvalitet glasa
Kvalitet glasa je individualna ovekova karakteristika koja je prepoznatljivo obeleje u
kontinuiranom govoru. Auditivnoj impresiji o kvalitetu neijeg glasa doprinose karakteristike
fonatora, rezonatora i artikulatora odreene osobe, kao i automatizovane artikulacione navike
uslovljene socijalnim i regionalnim poreklom te osobe. U srpskom jeziku, u svakodnevnoj
upotrebi, postoje uobiajeni nazivi za razliite tipove kvaliteta glasa: tipian muki, tipian
enski, zvonak, glas sa dodatnom punoom, glas sa dodatnom zvonkou, priguen, piskav,
kretav, hrapav, kripav, nazalizovan (unjkav), enskast, mukobanjast i slino. Kvalitet
glasa se moe voljno kontrolisati (dokaz su uspeni imitatori) da bi bio upotrebljen kao
lingvistiko, a najee kao paralingvistiko govorno sredstvo u komunikaciji, ali je isto tako
(i pored toga to je uroena individualna karakteristika) podloan promenama u odreenim
emotivnim i zdravstvenim stanjima. Kvalitet glasa je multidimenzionalna karakteristika koja
se sagledava iz raznih aspekata - kao stalno prisutno fundamentalno svojstvo govora koje
identifikuje govornika kao pojedinca i kao promenjiva kategorija tokom govornog procesa.
Za aspekt promenjivosti u upotrebi je termin kvalifikator glasa ili parajeziko obeleje. U
forenzikom identifikovanju govornika diferenciraju se invarijantna svojstva kvaliteta glasa
analiziranog nespornog govornika, pa se onda porede sa invarijantnim svojstvima kvaliteta
glasa spornog (neidentifikovanog) govornika. Pomenute mogunosti samokontrole kvaliteta
glasa ekspert mora biti stalno svestan, jer su poznati sluajevi zabluda u koje su dovoeni
eksperti kada se govornik samokontrolom svesno maskirao prilikom davanja referentnog
uzorka govora.
Osnovne kategorije kvaliteta glasa:
Kvalitet glasa

Fizioloki opis

Modalan (normalan) glas

referentni glas

Zadihan glas

kombinacija apata i zvunosti, glasnice se ne

zatvaraju kompletno, simetrian glotalni impuls

kripav glas

ukruene glasnice, neregularni glotalni impulsi,

simetrini glotalni impulsi sa kratkom usponskom
ivicom

23

Hrapav (grub) glas

napete

glasnice,

neregularni

glotalni

impulsi,

glasnice se ne zatvaraju kompletno

Napet glas

velika nesimetrija glotalnih impulsa, potsea na

metalan glas

Parametri kvaliteta glasa:

Mogu se meriti i analizirati sledea akustika obeleja: oblik glotalnog impulsa (parametri
OQ i SQ), odnos harmonika i uma izmeu harmonika u zvunim spektrima
(HNR harmonic-to-noise ratio), frekvencijske varijacije u zvunim segmentima (jitter),
amplitudske varijacije u zvunim segmentima (shimmer), raspodela spektralne energije kod
bezvunih frikativa, pomeranje formanata, neke zvune neregularnosti, itd.
2. Kvalitet artikulacije:
Ovaj marker odreuje manja ili vea miina tenzija artikulatora tokom govorne
produkcije. Uslovno se moe govoriti o ,,vrstoj (napetoj, preciznoj), tipinoj i oputenoj
(labavoj, nerazgovetnoj) artikulaciji. O kvalitetu artikulacije moe se govoriti kao o
individualnoj karakteristici govornika koja odraava temperament ili automatizovane
artikulacione navike u okviru artikulacione baze. Varijacije kvaliteta artikulacije kod istog
govornika u znaajnoj meri doprinose govornoj ekspresiji emocija, namera i stavova. Sa tog
aspekta, kvalitet artikulacije delimino uestvuje u optem kvalitetu glasa; na primer, iskaze
sa imperativnim semantikim obelejem i pretee iskaze karakterie izrazito napeta (vrsta)
artikulacija. vrsta artikulacija odlikuje i govornu ekspresiju ljutnje, dok je oputena (labava)
artikulacija jedan od vanijih pokazatelja ekspresije tuge, i slino.
I pored navedene varijabilnosti, prilikom identifikovanja govornika mogue je utvrditi
individualne automatizovane invarijantne markere kvaliteta artikulacije. Individualni kvalitet
artikulacije kao stalno svojstvo pojedinca povezan je najee sa tempom govora, takoe
jednom od individualnih karakteristika. Brz tempo najee uzrokuje i nepreciznu
artikulaciju, pa se kod govornika sa ovom osobinom mogu nai karakteristine sekvence
nepreciznosti koje mogu biti prilino pouzdan forenziki marker. Retki su govornici koji
imaju vrstu artikulaciju i brz tempo, tako da ova kombinacija, ukoliko se utvrdi da je
sistematska, moe biti znaajan forenziki marker.
3. Specifinost artikulacije pojedinih govornih segmenata
Iz razliitih razloga (fizioloki uzroci, steene navike i slino) govornici pojedine
segmente mogu artikulisati na neuobiajen nain. Ova neuobiajenost moe se ispoljiti u
artikulaciji pojedinanih glasova ili pojedinih glasovnih klastera. Ukoliko postoje ovakve
24

pojave u uzorcima govora u postupku forenzike analize, one su dragocen forenziki marker.
Jedan od markera su svakako i patoloka odstupanja u artikulaciji pojedinih segmenata. Ova
odstupanja nikako ne mogu biti jedini forenziki marker, jer svojom uoljivou mogu za
vetaka predstavljati zamku; tek kada se analizom utvrde i ostali tipovi markera mogu se
donositi sudovi o identitetu ili neidentitetu govornika.
4. Visina osnovnog tona
Ovo je govorni parametar koji najvie utie na individualne, polne, uzrasne i situacione
varijacije govora. Zbog irokog polja varijabilnosti ovog govornog parametra, potrebna je
sloena raunarska analiza za egzaktno izdvajanje osnovnog tona kao individualnog markera
u identifikovanju govornika. Mada perceptivno deluje opteuljivo da li govornik ima nizak,
srednji ili visok osnovni ton, to ne znai da je lako izdvojiti individualne markere u okviru
navedena tri tipa osnovnog tona. Ta uoljivost moe posluiti za iskljuivanje slinosti meu
govornicima, meutim slinost u okviru tipa ne mora predstavljati i identinost. Prilikom
utvrivanja profila nepoznatog govornika, osnovni ton se koristi kao pokazatelj uzrasta i pola.
5. Prozodijska obeleja govora
U okviru prozodijskih obeleja govora (slogovni akcenat, tempo, glasnost, intonacija,
ritam) takoe se mogu iznalaziti individualni markeri za prepoznavanje govornika.
Kada je u pitanju slogovni akcenat (na primer kod izvornih govornika srpskog jezika)
individualni markeri mogu se ispoljavati u automatizmu jednog od postojeih regionalnih
akcenatskih tipova, a naroito u automatizmu jedne od dubletnih formi kratkih akcenata.
Prilikom analize slogovnog akcenta u forenzikoj analizi, potrebno je utvrditi jasne
kriterijume diferenciranja izmeu regionalne pojave i individualnog markera da se ne doe u
zamku identifikacije. Slogovni akcenat kod izvornih govornika tokavskog nareja koristi se
kao marker u potvrivanju slinosti, ali ee za iskljuivanje slinosti meu govornicima u
nespornom i spornom uzorku govora.
6. Tempo govora
Tempo govora kao automatizovana lina karakteristika i odlika temperamenta (koji moe
biti brz, umeren i spor) prua pouzdanije mogunosti utvrivanja individualnih markera u
odreenim sekvencama produkovanog kontinuiranog govora. Ve je reeno da brz tempo
esto uslovljava artikulacionu nepreciznost odreenih segmenata, a izrazito spor tempo moe
dovesti do artikulacionih izoblienja koja takoe mogu biti jedan od forenzikih markera.
Tempo je u korelaciji sa kvalitetom artikulacije. Zbog znaaja tempa kao forenzikog
markera, forenzikim lingvistima predstoje istraivanja ovog obeleja kao individualne
karakterestike sa vie aspekata.
25

7. Ritam govora znaajan individualni marker

Ritam govora je u najoptijem smislu organizovano smenjivanje zvunih segmenata i
pauza u govoru. Prua mogunost utvrivanja individualnih karakteristika u govornoj
produkciji. Varijabilnost naina premoavanja predugih pauza u spontanom govoru,
omoguuje utvrivanje pouzdanijih individualnih markera i u ovom domenu. U predugim
pauzama govornici esto koriste razliite potapalice: neutralni vokal, ovaj, onaj, vidi,
zna... Poto su ove sekvence uglavnom automatizovane, njihovom analizom moe se doi do
bitnih individualnih markera. Takoe, broj i duina pauza, kao i nain poetka artikulacije
posle pauze (ataka ili nastup) moe biti jedna od obeleavajuih karakteristika.
Obeleavajuu karakteristiku ine i specifine individualne koartikulacione varijacije
uslovljene ritamsko intonacionom organizacijom govora.
Forenziki markeri na ostalim nivoima jezike strukture
Poto ovekova individualnost dolazi do izraaja na svim nivoima jezike strukture,
zadatak vetaka je da utvrdi diferencijalne kriterijume izmeu individualne upotrebe i
uobiajene upotrebe jezikih sredstava u okviru viih nivoa jezike strukture u uoj i iroj
govornikovoj jezikoj zajednici.Ovaj tip markera naroito je bitan u oblasti koja se u
akademskim krugovima naziva forenzikom lingvistikom. Radi vee pouzdanosti
identifikacije govornika, ovaj tip markera mora se koristiti ne kao pomoni nego kao
obavezni tip markera i u oblasti koja se u akademskim krugovima naziva forenzikom
fonetikom. Da bi se na morfolokom, sintaksikom, semantikom i leksikom nivou
utvrivali lini markeri, potrebno je da istraiva raspolae govornim diskursom dueg
trajanja, a takoe bi bilo poeljno da u okviru tog govornog uzorka postoji dijaloki i
monoloki tip govora.
Forenzika situacija:
Najee u forenzikoj praksi ne postoje snimljeni uzorci govora koji bi zadovoljili
pomenute zahteve, pa se analiza line upotrebe govornih sredstava na viim nivoima jezike
strukture, koja su ekspertu na raspolaganju u kraim govornim uzorcima, koristi kao dodatno
sredstvo u temeljnoj analizi govornog izraza. Na morfolokom nivou kao individualni
markeri najee se utvruju navike u linim izborima prilikom upotrebe dubletnih formi
oblikih i tvorbenih morfema. Sintaksiki nivo prua vie mogunosti za utvrivanje linih
markera u vidu odreenih zakonitosti u izboru eksponenata konstituentskih funkcija.
Horizontalno i vertikalno raslojavanje jezika na leksikom nivou prua takoe mogunosti za
diferenciranje govornika. Govornikova sposobnost da izabere lino na viim nivoima nije

26

tako iroka. to je formalniji kontekst, to je manji izbor, a i svaka komunikativna situacija

(ak i neformalna) svojom specifinou suava mogunost linog izbora.
Istraivaki putokazi:
Pojedinac u zajednikom jeziku

Stalnost i varijabilnost karakteristika u govornom izrazu

Stalnost i varijabilnost karakteristika na ostalim jezikim nivoima
Populacione studije u okviru forenzikih markera
Regionalni markeri urbana dijalektologija
Socijalni status i govorni markeri
Akustike karakteristike auditivno-perceptivni doivljaj
Usavravanje forenzike metodologije i procedure...

27