Zadaci Iz Elektricnih Masina

1.
OPTI DEO O ELEKTRINIM MAINAMA

1.1. ZAGREVANJE I HLAENJE ELEKTRINIH MAINA
1. Generator jednosmerne struje 150 kW, 250 V, ima indukt otpora 0,02 . Pobuda je paralelna,
otpor pobudnog namota je 35 , Jedinina snaga odvoenja toplote je p = 60 W/m2C. Gubici usled
histerezisa u zupcima su 620 W, a u jarmu 1140 W. Gubici usled vrtlonih struja u zupcima su 150 W, a
u jarmu 440 W. Mehaniki gubici su 300 W. Povrina hlaenja je 1,5 m2; a indukt je oblika valjka.
Odrediti maksimalni porast temperature za dati generator.
2. Porast temperature neke maine koja radi u nazivnom reimu je 20C posle jednog asa rada, a
30C posle dva asa rada. Odrediti:
a) vremensku konstantu zagrevanja i konani porast temperature maine,
b) koliki je krajnji porast temperature i koliko iznosi preoptereenje ako je maina preoptereena da
je porast temperature je 40C nakon jednog asa rada? Uslovi hlaenja su nepromenjeni.
Napomena: Gubici nezavisni od optereenja predstavljaju 20 % nazivnih gubitaka.
3. Nazivni podaci motora su: Pn =32 kW, n =88 %. Pri nazivnom optereenju odnos gubitaka je
PCun : PFen : Pfvn =1,6 : 1 : 0,2. Motor se puta u rad iz hladnog stanja. Vremenska konstanta zagrevanja je
Tz = 28 min, a temperatura okoline je 26C. Maksimalni dozvoljeni porast temperature je 75C. Odrediti
vreme koje motor moe raditi optereen momentom M =1,5Mn.
Napomena: Uzeti da se nazivno optereena maina zagreva do maksimalno dozvoljene temperature.
4. Motor sa podacima 19 kW i n =91 % ima maksimalni porast temperature u nazivnom reimu

72C. Odnos gubitaka PCun : PFen : Pfvn je 2 : 1,2 : 0,5. Vremenska konstanta zagrevanja je 28 min, a
temperatura okoline je 26C. Odrediti:
a) konani (maksimalni porast temperature) pri polovini nazivnog optereenja, kao i temperaturu
motora pri nazivnom reimu rada posle 10, 20, 40 i 50 minuta. Motor se puta u rad iz hladnog stanja.
b) Motor radi sa nazivnim optereenjem neko due vreme (t >> 3z). Zatim se optereenje smanji
na polovinu nazivnog. Odrediti temperaturu u trenutku 12 min. nakon smanjenja optereenja, kao i
ustaljenu temperaturu u ovom reimu.
c) Motor se iz ovog stanja, posle dovoljno dugo vremena (t >> 3z), iskljui sa mree. Odrediti
temperaturu motora u trenucima 10, 50 i 100 minuta nakon iskljuenja, ako je vremenska konstanta
hlaenja hl =1,8z.
Nacrtati kompletne krive zagrevanja i hlaenja za sva tri radna reima.
1.
t 1 e
, gde je:
t porast temperature nakon vremena t tokom kojeg
kojem je transformator radio sa nazivnim optereenjem,
Pg
porast temperature u ustaljenom

p Shl
stanju u reimu sa snagom gubitaka Pg , vremenska konstanta zagrevanja maine.
Ukupni gubici iznose:
150000 2 250 2
) (
Pg Ra I a2 R p I p2 PFe Pgmeh 0,02 (
) 620 1140 150 440 300 11636 W.
250
35
Maksimalni porast temperature iznosi:
Pg
p S hl
11636
129,3C.
60 1,5
VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA
1
2

1
1
1
2. a) 1 1 e , 2 1 e , 1

1,44 h.
1
30
2
2 1 e
ln( 1)
ln( 1)
20
1
b) 2
(1 h)
1 e
40
1, 44
1 e
79,9C.
20
1 e
Pg 2
1, 44
39,95C.
2 79,9
2. Gubici koji su proporcionalni

39,95
Pg
1 e
1,8
kvadratu struje su se poveali
2,25 puta, to znai da se struja poveala 1,5 puta i toliko iznosi
0,8
preoptereenje.
3. Gubici u nazivnom reimu iznose Pgn
32
32 4,36 kW. Na osnovu date proporcije
0,88
Pgn 4,36
1,56 kW.
Pgn (1,6 1 0,2) PFen PFen
dobija
se
Dalje
je
jednostavno
2,8
2,8
PCun 1,6 PFen 1,6 1,56 2,5 kW i Pfvn 0,2PFen 0,2 1,56 0,31 kW. Pri datom optereenju od 1,5Mn
smatra se da je i struja 1,5 puta vea to znai da su gubici u bakru 2,25 puta vei. Ukupni gubici u ovom
reimu iznose: Pg1 PFe1 Pfv1 PCu1 1,56+0,31+2,252,5=7,5 kW. Smatrajui uslove hlaenja
nepromenjenim dobijamo da je maksimalni porast temperature u navedenom reimu:
P
7,5
1 g1
75 129C. Dozvoljeni porast temperature je 75C tome postoji jo 40-26=14C
Pg
4,36
Pn
Pn
rezerve koju moemo iskoristiti dakle maksimalni porast temperature sme da bude 1=89C. Motor sme
89
da radi sa datim optereenjem tokom vremena t Tz ln(1 1 ) 28 ln(1
) 32,8 min.
129
1
4. a) Pgn=1,88 kW, PFen=0,61 kW, Pfvn=0,25 kW, PCun=1,02 kW
I
PCu1 ( 1 ) 2 PCun 0,5 2 1,02 0,255 kW, Pg1=1,115 kW.
1 44,5C, (10 min.)=21,6C,
In
(20 min.)=36,7C, (40 min.)=54,7C (50 min.)=59,9C. T(10 min.)=47,6C,
T(10
min.)=62,8C,
T(40 min.)=80,7C, T(50 min.)=85,9C.
b) T (12 min .) Ta n e 1 (1 e ) 26 75e
T () Ta 1 26 44,5 70,5C.
12
28
44,5(1 e
12
28
) 90,4C
c) (t ) e . Odavde se dobija T(10 min.)=61C, T(50 min.)=41,9C, T(100 min.)=32C.

Napomena: za etvrti zadatak data su uglavnom samo brojne vrednosti reenja.
t
hl
3a
OSNOVNE VRSTE NAMOTAJA ROTACIONIH ELEKTRINIH MAINA

Osnovni princip formiranja namota rotacione elektrine maine glasi: namotaj jedne faze
formira naizmenino rasporeene suprotne magnetne polove (severne N i june S).
Primena navedenog principa se najlake moe uoiti na statoru jednosmerne maine i rotoru sinhrone
maine. Posmatrajui stator jednosmerne maine lako je odrediti broj magnetnih polova (2p) jer su
magnetni polovi istureni i zato lako uoljivi. Oko svakog pola se nalazi koncentrisan namotaj. Namotaji
susednih magnetnih polova imaju suprotan smer motanja ime se postie da su susedni magnetni polovi
suprotnog polariteta. Analogno vai i za rotor sinhrone maine sa isturenim polovima. Navedeni primeri
su oigledni i jednostavni ali vrlo vani jer se mogu primeniti i na ostale vrste i delove maina (rotor
jednosmerne maine i asinhrone kliznokolutne maine, stator sinhrone i asinhrone maine). Kod njih u
odnosu na stator jednosmerne maine i rotor sinhrone maine postoji samo prividna razlika iz dva razloga:
1. Magnetno kolo nije istureno
2. Namotaj jednog magnetnog pola ne mora biti koncentrisan (m=1), ve moe da zauzima vie od
jednog leba (m>1). Broj lebova m koje namotaj jednog magnetnog pola zauzima nije mnogo vei od
jedan i obino je m jednako 2, 3 ili 4.
Prema broju strana sekcija u lebu razlikujemo dvoslojne i jednoslojne namotaje. Dvoslojni
namotaj u svakom lebu ima dve strane sekcija pa se ovi slojevi nazivaju gornji i donji sloj.
Razmotrimo najpre dvoslojni namot kao tipian primer namota trofazne maine vee snage. Neka je
maina trofazna (q=3) etvoropolna (2p=4) sa Z=36 lebova na statoru (v. priloenu emu). Najpre se
razmatra namotaj jedne faze (U), znajui da e namotaji ostale dve faze (V i W) biti analogni prvom i
pomereni na obodu za treinu periode:
Svi magnetni polovi moraju biti jednaki radi simetrije to znai da svakom polu pripada prostor duine
Z 36
9 lebova i zubaca. Kako ima tri identine faze svakoj od njih e na jednom polu pripasti
2p 4
9
m 3 leba. Dakle faza U ima sledee tri sekcije u prvom polu:
q 3
1. sekcija: 1. leb (gornji sloj) - (1+)=1+9=10. leb (donji sloj)
2. sekcija: 2. leb (gornji sloj) - (2+9)=11. leb (donji sloj)
Drugi pol poinje u 1+=1+9=10 polu i ima takoe tri sekcije:
Trei pol:
7. sekcija: 19. leb (gornji sloj) - 28. leb (donji sloj)
etvrti pol:
Ovim su postavljene sve sekcije faze U na odgovarajua mesta i ostaje jo da se one pravilno meusobno
poveu tako da faza ima dva kraja (oznaavaju se sa U1 U2). Oznaiemo sa U1 poetak prve sekcije (u
1. lebu). Postoje dva principijelno razliita naina povezivanja koja rezultat stvaraju isto magnetno
polje:
1. Ako struja koja tee kroz namotaj faze najpre protie kroz sve sekcije jednog pola pa tek onda
prelazi u sekcije drugog pola namotaj se naziva petljasti. Tok struje ima izgled petlje - tee iz 1. leba u
10. leb i kad proe sve navojke prve sekcije "vraa se" u 2. leb (jer ide u 2. sekciju).
2. Ako struja koja tee kroz namotaj faze protie kroz jednu sekciju jednog pola i zatim odmah prelazi
u sekciju drugi pol takav namotaj se naziva valoviti. Tok struje ima izgled "vala" - tee iz 1. leba u 10.
leb i kad proe sve navojke prve sekcije "ide dalje" u 19. leb (jer ide u 4. sekciju). Nakon toka struje u
sva etiri pola ona se vraa u prvi pol i ulazi u 2. sekciju (2. leb).

2. leb
1. leb
3b
10. leb
11. leb
Veza dve sekcije petljastog namota
1. leb
10. leb
19. leb
Veza dve sekcije valovitog namota
Da bi se formirao namotaj druge faze (V) treba odrediti njen pomak na obodu u odnosu na prvu fazu (U).
Taj pomak iznosi treinu periode (2/3), gde je perioda jednaka duini dva magnetna pola (jer su
suprotni) tj. 2 2 9 18 lebova. Dakle pomak je 18/3=6 lebova i druga faza ima sekcije:
Prvi pol:
1. sekcija: (1+6)=7. leb (gornji sloj) - 16. leb (donji sloj)
3. sekcija: 9. leb (gornji sloj) -18. leb (donji sloj)
Drugi pol poinje u 7+=7+9=16 lebu i ima takoe tri sekcije:
Trei pol:
etvrti pol:
Analogno je i za treu fazu (W), s tim da je pomak za treinu periode u odnosu na drugu fazu:
Prvi pol:
1. sekcija: (7+6)=13. leb (gornji sloj) - 22. leb (donji sloj)
Drugi pol:
Trei pol:
etvrti pol:
Z
sekcija. Moe se
Oigledno dvoslojni namotaj ima ukupno Z sekcija, a svaka faza se sastoji iz
q
proveriti da je svaki sloj u lebu zauzet jednom stranom sekcije.
Jednoslojni namot se karakterie injenicom da svaki leb zauzima samo jedna strana sekcije.
Z
Kako svaka sekcija ima dve strane to znai da jednoslojni namotaj ima ukupno
sekcija, a svaka faza se
2
Z
sastoji iz
sekcija. Najee je jednoslojni namotaj koncentrini, mada se moe izvesti i kao petljasti
2q
ili valoviti. Za datu mainu i broj polova bilo koja od ove tri izvedbe daje isto magnetno polje.
Razmotrimo jednoslojni koncentrian namotaj kao tipian namotaj za naizmenine maine manje snage.
Neka je maina trofazna etvoropolna i ima Z=24 leba na statoru (v. priloenu emu). Odmah
Z 24
6
6 lebova i zubaca i m 2 leba. Pomak izmeu faza je 12/3=4 leba.

2p 4
q 3
Pripadnost lebova namotajima pojedinih faza ista je za sve tri vrste namotaja. Dakle bilo da treba
napraviti petljasti, valoviti ili koncentrini namotaj pripadnost lebova je sledea:
Faza U:
1., 2., 7. i 8. leb
13., 14., 19. i 20. leb
Faza V:
5., 6., 11. i 12. leb
17., 18., 23. i 24. leb
Faza W:
9.,10., 15. i 16. leb
21., 22., 3. i 4. leb
Kako bi se postavljale sekcije da je u pitanju petljasti ili valoviti namotaj ve je opisano (1. - 7., 2. - 8.
itd.). Kod ovih namotaja su sve sekcije identine. Za razliku od njih koncentrisani namotaj ima sekcije
razliite duine. Koncentrisani jednoslojni namotaj bi glasio:
Prvi pol:
1. sekcija: 1. leb - 8. leb
Drugi pol poinje u 1+=1+6=7 polu. Meutim poto je 7 leb zauzet ovaj pol nema svoj namotaj i
Z
24
jednostavno se "preskae" (ionako treba postaviti ukupno
4 sekcije za celu fazu). To ne znai

2q 2 3
da ovaj magnetni pol ne postoji. Njega formiraju strane sekcija susednih polova.
Trei pol:
etvrti pol: Nema namotaja (vai isto to i za drugi pol).
3c
odreujemo
2. leb
1. leb
7. leb
8. leb
Veza dve sekcije koncentrinog namota

Prethodno dati primeri predstavljaju namotaje sa punim (dijametralnim, neskraenim) navojnim korakom
y, poto je bilo y=. Ako je potrebno izvesti skraeni (tetivni) korak (y=), to se moe izvesti samo kod
dvoslojnog namotaja. Izvoenje je vrlo jednostavno: za izvedeni namotaj sa punim korakom samo se
druga strana sekcije "prebaci" u odgovarajui blii leb. Dakle za dati primer trofaznog dvoslojnog
namotaja sa Z=36 i korakom y=7 bilo bi:
1. sekcija: 1. leb (gornji sloj) - (1+y)=1+7=8. leb (donji sloj)
Faza U, prvi pol:
Drugi pol:
Trei pol:
etvrti pol:
Faza V, prvi pol:

Trei pol:
etvrti pol:
Faza W, prvi pol:
Drugi pol:
Trei pol:
etvrti pol:
Moe se proveriti da svaki sloj u lebu zauzima jedna strana sekcije.
Drugi pol:
3d
1.2. MAGNETOPOBUDNE SILE

5. Indukt prenika 0,26 m i duine 0,2 m ima na svom obimu 48 lebova u kojima se nalaze
provodnici koji obrazuju trofazni etvoropolni namot, tako da svakoj fazi pripada 112 provodnika. Ako je
ekvivalentni vazduni zazor 0,9 mm i kroz namot teku trofazne struje jaine 14 A i uestanosti 50 Hz,
odrediti:
a) obrtnu magnetopobudnu silu po polu,
b) fluks po polu,
c) snagu maine.
6. Trofazni sinhroni turbogenerator 2p =2, Y, f =60 Hz ima na rotoru pobudni namot sa 46
navojaka i navojnim sainiocem 0,9; a na statoru namot sa 24 navojka po fazi i navojnim sainiocem
0,833. Dimenzija zazora je 0,075 m, srednji poluprenik 0,5 m; a aktivna duina sekcije je 4 m. Ako je
pobudna struja 1500 A, odrediti:
a) vrednost prvog harmonika magnetopobudne sile koju proizvodi pobudni namot i vrednost prvog
harmonika indukcije u zazoru,
b) fluks po polu i linijski napon u praznom hodu generatora.
1.3. INDUKOVANE ELEKTROMOTORNE SILE
7. Poznati su sledei podaci trofaznog asinhronog motora: unutranji prenik statora D =0,26 m,
duina paketa limova l =0,2 m; ukupni broj lebova Z =48, broj polova 2p =4. Odrediti broj provodnika
po fazi da bi se imala indukovana elektromotorna sila po fazi E =212 V, pri B =0,7 T i f =50 Hz.
8. O statoru trofaznog motora znaju se sledei podaci: duina l =0,075 m; unutranji prenik
D =0,112 m; broj lebova Z =36 i broj polova 2p =6. Linijski napon mree je 220 V, a uestanost 50 Hz.
Sprega namota statora je zvezda. Za B =0,55 T odrediti:
a) broj provodnika po fazi,
b) broj provodnika u lebu, stvarni fluks po polu i maksimalnu vrednost indukcije za usvojeni ceo
broj provodnika u lebu.
1.4. VII HARMONICI INDUKOVANE ELEKTROMOTORNE SILE
9. Ispitati mogunost potpunog ponitenja jednog ili vie harmonika pogodnim izborom broja
lebova po polu i fazi.
10. Pod kojim uslovima se potpuno eliminie peti harmonik?
11. Izraunati elektromotornu silu osnovnog, treeg, petog i sedmog harmonika za trofazni sinhroni
hidrogenerator sa podacima: 16,5 MVA; 11 kV, 860 A, 50 Hz cos =0,7, l =1,3 m, 2p=12, =0,693 m;
N =144 prov/fazi, m =4, y/=5/6. Amplitude harmoninih komponenti indukcije u zazoru su: B1 =0,75 T;
B3 =0,039 T; B5 =0,035 T i B7 =0,02 T.
12. Polje u zazoru maine za naizmeninu struju dato je sledeim izrazom:
b() = Bm1sin + Bm3sin3 + Bm5sin5. Odrediti THD i efektivne vrednosti indukcije i indukovane
elektromotorne sile u provodniku, navojku i fazi, ako je: y/ =4/5, m=5, Bm1 =1 T, Bm3 =0,3 T; Bm5 =0,2 T.
5. a) Izraz za rezultantnu (obrtnu) MPS trofaznog namotaja glasi: F3 f
3 4 1 Nf

2 I k n , gde je: Nf
2 2 p
broj navojaka faze i kn navojni sainilac, vai i za dvoslojni i za jednoslojni namotaj. Broj navojaka faze
je N f
112
, a navojni sainilac iznosi k n k p k t
2
sin m
m sin
2 1 (skraenje se ne pominje u tekstu). m je
2
Z
48
broj lebova po polu i fazi m
4, a je elektrini pomak meu lebovima

2 pq 4 3
360
360
sin 4 7,5
3 4 1 112
p
2 15 . Time se dobija F3 f
507 A.
2 14
Z
48
4 sin 7,5
2 2 22
507
0,26
2
F D
2
2
b) BS p ( 0 )(
0,2 18,4 mWb.

l ) 4 107
3
22
2p
0,9 10
1
1
c) S qEI .
E Nf
k n 56 2 50 18,4 103 0,9577 219,2 V.
2
2
S qEI 3 219,2 14 9,2 kVA.
6. a) U sluaju rotorskog namota izraz za rotorsku (pobudnu) MPS glasi: Fp
4 1 N fr
I k nr a moe
2 p
se dobiti koristei odgovarajueg izraza iz prethodnog zadatka uz uvaavanje injenice da je sada u
4 1 46
pitanju monofazni namot sa jednosmernom strujom. Fp
1500 0,9 39534,1 A.
2 1
Fp
39435,1
Bp 0
4 107
0,66 T.
0,075
1
2
2
2 D
b) BS p B(
4 2,65 Wb.
l ) 0,66
2 1
2p
1
1
E0l 3E0 f 3 N f
k n 3 24
2 60 2,65 0,833 24,46 kV.
2
2
7. Iz izraza za indukovanu EMS faze: E f N f

faze. Odatle je:
Nf
Ef p
2fBDlk n
1
2
k n N f
1
2
2 f
BDl
k n , gde je Nf broj navojaka
p
212 2
54,75. Navojni sainilac je
2 50 0,7 0,26 0,2 0,9577
2 1 sin 4 7,5 0,9577 (v. zad. 5). Treba izraunati broj provodnika u lebu i to
4 sin 7,5
m sin
2
Nf
54,75
6,84 N1z 7 (usvajamo ceo vei broj). Konano je

naravno mora biti ceo broj: N1z 2
2 pm
24
broj provodnika po fazi: N1 f 2 N1z pm 2 7 2 4 112.
k n k p kt
sin m
8. a) Analogno kao u prethodnom zadatku dobija se: k n k p k t
Nf
Ef p
2 fBDlk n
2 1 sin 2 15 0.9659,
2 sin15
m sin
2
sin m
220
3
3
384.4,
2 50 0,55 0,075 0,112 0,9659
N1z 2
b) N1z=65,
384,4
64,07 N1z 65
N1 f 2 N1z pm 2 65 3 2 780.
2 pm
3 2
Ef p
220 3
0,54.
B
2fDlk n N f
3 2 50 0,075 0,112 0,9659 390
Nf
0,112
2
2
2 D
0,075 1,51 mWb.
l ) 0,54
BS p B(
23
2p
9. Izbor broja lebova po polu i fazi m utie na pojasni sainilac: k ph
sin(hm )
2 . Dakle treba postii
m sin(h )
2
360 180
Z
dobija se da se mogu ponititi samo
p
2
2 2 pq
2Z
2q
harmonici deljivi sa dvostrukim brojem faza: h 2q n . Za trofazni namot ovo znai da nema estog,
dvanaestog itd. harmonika , no parnih harmonika svakako nema zbog "naizmenine" konstrukcije
namotaja. Meutim iako ne moe potpuno da poniti pojedine harmonike pojasni sainilac ih znaajno
smanjuje.
uslov hm
n 180 . Kako je m
10. Na osnovu prethodnog zadatka vidimo da se traeni ponitenje petog harmonika moe eventualno
y
=0 dobijaju se dva mogua
postii samo izborom tetivnog navojnog koraka. Iz jednakosti k t 5 sin 5
2
y 2
y 4
reenja: ili . Prvo reenje otpada jer je skraenje preveliko (preveliko slabljenje EMS prvog
5
5
y 4
harmonika) pa je reenje .
5
y 5
Napomena: U praksi se najee koristi
iz dva razloga: manje slabljenje osnovnog harmonika i
6
jednako slabljenje 5. i 7. harmonika.
11. E fh N f
1
2
h h k nh N f
1
2
2h f
Bh Dl
k nh 2 2 N f fBh l k nh ,
ph
2 sin h y
k nh k ph k th
2
m sin h
2
sin hm
5
sin 4 7,5
sin 90 6364,2 V.
6
4 sin 7,5
2
2
0,693
sin 3 4 7,5
1
5
Za h=3 dobija se: E f 3 72 2 50 3 0,039
1,3
sin 3 90 165,3 V.
3
4 sin 3 7,5
6
2
Analogno se dobija Ef5=17,1 V i Ef7=7,6 V.
Za h=1 dobija se: E f 72
4 50 0,75 0,693 1,3
2
2
2
2
12. THD(B)= B3 B5 0,3 0,2 36,1%.
B1
fDl
B32 B52
E E
2p
THD(B)=36,1%.
Za provodnik je THD(E1)=
fDl
E11
B1
2p
2
13
2
15
fDl
B32 k t23 B52 k t25
E E
0,32 0,58782 0,2 2 0 2
2p
Za navojak : THD(Enav)=
18,5%
fDl
1 0,9511
E11
B1k t1
2p
y
4
4
4
y
y
( k t1 sin
sin 90 0.9511, kt 3 sin 3
sin 3 90 0.5878, k t 5 sin 5
sin 5 90 0).
2
2
2
5
5
5
Dakle skraen navojni korak smanjuje izoblienje napona.
Za fazu:
fDl
B32 k t23 k p23 B52 k t25 k p25
2
2
E13 E15
0,32 0,58782 0,64722 0,2 2 0 2
2p
THD(Ef)=
12,5%
fDl
1 0,9511 0,9567
E11
B1k t1k p1
2p
2
13
2
15
sin 3m
sin 5m
sin
3
5
6
sin
5
2
2 sin 5 5 6 0,2).
2
( k p1
0.6472, k p 5
0.9567, k p 3
5 sin 3 6
5 sin 5 6
5 sin 6
m sin 3
m sin 5
m sin
2
2
2
sin m
Raspodela namota u vie lebova (pojas) smanjuje izoblienje napona.
1.5. OSNOVNE DIMENZIJE ELEKTRINIH MAINA

13. Odrediti osnovne dimenzije turbogeneratora snage 660 MVA ako je indukcija u zazoru 0,9 T i
obodnu gustinu struje pri direktnom hlaenju vodonikom A =160000 A/m. Maksimalna dozvoljena
periferijska brzina je 200 m/s.. Feromagnetni zazor je 6,5 cm, a brzina obrtanja je 3000 min-1.
14. Za dve maine iste elektrine snage sa brzinama 500 o/min i 1500 o/min, odrediti odnos
linearnih dimenzija, gubitaka, ukupne cene i cene po jedinici snage. Maine imaju istu indukciju i obodnu
gustinu struje, kao i isti odnos linearnih dimenzija.
1.6. ZAKON SLINOSTI ELEKTRINIH MAINA
15. Data su dva geometrijski slina trofazna etvoropolna asinhrona motora. Poznati su podaci o
motoru manje snage: Pn =7,5 kW, Un =380 V, In =15,2 A, cosn =0,86, Shl =1,6 m2, m =74 kg. Drugi
motor je 3 puta vee prividne snage. Oba motora su predviena za isti napon i imaju isti cos n. uzimajui
u obzir odgovarajue idealizacije, odrediti:
a) podatke o veem motoru (snaga, struja, povrina hlaenja, teina),
b) uslove hlaenja za oba motora, odnosno snagu gubitaka po jedinici povrine hlaenja.
200
1,27 m. S n qEnf I nf , (za vee maine
100
DA
BDl
ovo je tanije), gde je q broj faza. Dalje je Enf 2Nf
, (N je broj navojaka a D
k n i I nf
q2 N
p
unutranji prenik statora D=Dr+2=1,34+0,13=1,4 m). Zamenom u polazni izraz dobija se:
2k n 2n
2 k n
)
Sn (
ABD 2 l . Kako je
1 dobija se:
4
60
4
Sn
660
l
7,4 m (primetiti da je kod turbogeneratora D<<l).
2n
2
3000
2
3
2
160 10 0,9 1,4
ABD
60
60
l
p
6
S
P n A B D 2l
p V
p M
14. 1 1 1 1 1 12 1 2 1 2 1 . Prema tome 1 3 1 3 3 3 1,44;
S 2 P2 n2 A2 B2 D2 l2 p1 V2 p1 M 2
l2
p2
2
13. Najpre se moe izraunati prenik rotora: Dr 2
C1
Pg1 D12 l1 p 2 6
M 1 C1
p
S
C
6
3.
1 3; 1 1 3. Odnos gubitaka:
C2 C2
Pg 2 D22 l 2
p1 2
M 2 C2 p2 2
S2
15. a) Pn2=3Pn1=37,5=22 kW (jer je to standardna snaga)

S hl 2 3S hl1 3 1,6 2,8 m2. I n 2
S n2
3U 2
3S n1
3U 1
S n2
S hl 2
k2
3
S n1
S hl1
3 I n1 3 15,2 45,6 A..
S
M 2 k M 1 ( n 2 ) 4 M 1 30, 75 64 146 kg.
S n1
Pg 2
Pg
S
S
b)
k hl 2 4 n 2 4 3 1,32. Pg1 S n1 cos n Pn1 3 380 15,2 0,86 7500 1104 W
Pg1
S hl
S n1
3
Pg1
S hl1
S hl1
Pg 2
Pg 2 4
1104
690 W/m2,
k
3 690 908,1 W/m2.
S hl 2
S hl 2
1,6
2. PRIGUNICE I TRANSFORMATORI
2.1. PRIGUNICE
16. Izraunati dimenzije stepenastog preseka jezgra prigunice ili transformatora sa dve "stepenice"
u funkciji prenika opisanog kruga D, da bi povrina jezgra bila maksimalna. Uporediti dobijeni rezultat
za jezgro bez "stepenica". Ako je sainilac ispune gvoa Kfe = 0.96, odrediti sainilac ispune jezgra Fe.
17. Ponoviti prethodni zadatak za simetrini presek transformatorskog jezgra sa tri "stepenice".
18. Feromagnetno kolo sa slike ima namot sa 250 navojaka otpora 0,58 . Namot se napaja iz
izvora naizmenine struje 120 V, 50 Hz. Karakteristika limova je data sledeom tabelom:
250
50
B [T]
0,6 0,8 1 1,3
H [A/m] 160 200 300 1000
3
220
50
50
Histerezisni faktor je = 0.0047, odnos gubitaka usled histerezisa i vrtlonih struja je PH/PV = 5.
Koeficijent ispune gvoa je KFe = 0.85, a specifina masa magnetnog materijala je Fe = 7,9 kg/dm3.
a) Odrediti struju kroz namot i gubitke u gvou i nacrtati ekvivalentnu emu.
b) Konstruisati vektorski dijagram.
19. Na slici je prikazana prigunica sa dimenzijama a = b = c = d = 25 mm, g = 2 mm. Kroz namot
tee struja 1 A. Provodnost materijala od koga je nainjen provodnik je = 5,78107 S/m. Faktor ispune
namota je KS = 0,8. Odrediti ulaznu snagu i broj navojaka namota da bi indukcija bila 0,8 T.
25
namotaj
2
25
25
25
25
25
20. Prigunica na gvozdenom jezgru ima histerezisnu petlju kao na slici. Termogena otpornost
prigunice je 1 k, a kalem ima N = 1000 navojaka. Ako je prigunica bez remanentnog fluksa
40 t ,0 t 0,5s
prikljuena na izvor: v(t )
0 , ostalo
[mWb]
potrebno je:
1
a) odrediti izraze za struju, fluks i indukovanu elektromotornu
silu prigunice u funkciji vremena za interval 0 t 1 s,
b) skicirati krive i=f(t), =f(t) i e=f(t) za isti interval.
4
i[mA]
16. S j ab 2
dS j
a b
b D 2 (sin cos (cos sin ) sin ) D 2 (2 sin cos sin 2 )
2
D 2 (2 cos 2 sin 2 ) 0 tg 2 2 31,7
d
d 2S j
4 sin 2 2 cos 2 4 sin 2 31,7 2 cos 2 31,7 0 , zaista je maksimum.

d 2
S j D 2 (sin 2 sin 2 ) D 2 (sin 2 31,7 sin 2 31,7) 0,618D 2 . Za jezgro kvadratnog oblika (bez
stepenica) je S j 0,5D 2 . Koeficijent ispune: Fe
S j k Fe
S kr
0,618D 2 0,96
0,756.
0,785D 2
a b
1
c 0,5D 2 2D 2 (cos
) sin
2
2
0,5D 2 D 2 sin 2 D 2 2 sin
dS j
a b c
D 2 (2 cos 2 2 cos ) D 2 (4 cos2 2 2 cos ) 0
d
1
) sin 0,668D 2 .
cos 0,9056 25,1 S j 0,5D 2 2D 2 (cos 25,1
2
2
S k
0,668D 0,96
Fe j Fe
0,817.
S kr
0,785D 2
E
120
1,017 T. Iz tabele H=300 A/m pa je

B
18. a)
2fNS Fe
2 50 250 0,85 2500 10 6
B
1,017
l0 H Fe l Fe
3 103 300 0,737
7
H 0 l0 H Fe l Fe 0
I
4 10
10,6 A. Ovo je amplituda struje (!)
N
250
N
10,6
dok je efektivna vrednost I x
7,5 A..
2
Ph VFe Fe fB 2 l sr K Fe S Fe fB 2 0,0047 0,737 0,85 2500 106 7900 50 1,0172 3 W
P
3
Pv h 0,6 W. PFe Ph PFe 3 0,6 3,6 W Za aktivnu snagu se moe napisati:
5 5
UI r RI 2 PFe R( I r2 I x2 ) PFe 0,58I r2 120I r 36,22 0 , odakle se dobija I r 0,3 A.
U
120
Parametri
ekvivalentne
eme
su:
i
RFe Re R Re
0,58 0,06
I
0,3 7,5 j
120
U
X Im Im
15,97 .
0,3 7,5 j
I
b)
U
17. S j b 2 4
RFe
jX
I
Ir
Ix
19. l sr 4(25 25) 200 mm, N
Bg
0,8 0,002
1274.
0 I 4 107 1
10
Nl sr
N 2 l sr
l
12742 0,2
R
11,2 .
S Cu K Cu S 58 106 0,8 252 10 6

S
N
v[V]
20.
P RI 2 11,2 12 11,2 .
20
0,5
t[s]
0,324 0,5
t[s]
i[mA]
4
0,1
[mWb]
0,02(t-0,1)2
1
0,1
0,324 0,5
t[s]
21. Za koliko se procenata smanjuje masa magnetnog kola i masa bakra ako se umesto obinih
gvozdenih limova upotrebi silicijumski hladno-valjani lim, odnosno indukcija se moe poveati sa 0,8 T
do 1,6 T, ako fluks ostaje isti.
22. Transformator snage 250 kVA ima nominalne gubitke u gvou 800 W i nominalne gubitke u
bakru 3800 W. Izraunati stepen iskorienja za etvrtinu nominalnog optereenja i cos = 0,8.
23. Energetski transformator je predvien da radi na mrei 50 Hz. Pri tome su gubici u bakru 1,5 %
prividne snage, gubici usled histerezisa su 0,6 % prividne snage, a zbog vihornih struja 0,4 % prividne
snage. Odrediti:
a) gubitke pri 60 Hz za isti napon i istu struju,
b) snagu koju ovaj transformator moe odati radei na mrei 60 Hz, uz uslov da su gubici i napon
isti kao kada radi na mrei 50 Hz.
21. Ako se indukcija povea dva puta popreni presek magnetnog kola se moe smanjiti dva puta, to
znai da e masa magnetnog kola biti 50% manja (oba materijala imaju priblino istu gustinu). Zbog toga
se smanjuje obim magnetnog kola a time i duina navojaka. Obim e se smanjiti:
S Fe 2
D
O2 2 O1
O1 0,707O1 , to znai da e se masa bakra smanjiti za 29,3%.
D1
S Fe1
22.
P2
P1
0,25S n cos
0,25 250 0,8
0,98.
1 2
1 2
0,25S n cos PFen ( ) PCun 0,25 250 0,8 0,8 ( ) 3,8
4
4
B2 2 f 2
B f
U 2 f1
U
50
Ph1
Ph1 0,6%S n 0,5 %Sn. Pv 2 ( 2 2 ) 2 Ph1 ( 2 ) 2 Ph1 0,4 %Sn.
23. a) Ph 2 ( )
60
B1
f1
B1 f1
U1 f 2
U1
PCu2=PCu1=1,5 %Sn.
b) Pri radu na 60 Hz gubici su manji za 0,1 % Sn, na osnovu ega moemo poveati gubitke u bakru za
1,6%
1 3,3 %, tj. S2=103,3 %Sn (napon je ostao isti).
0,1 % Sn. Struju i snaga se mogu poveati za
1,5%
11
24. Jednofazni transformator 200 kVA, 3810/210 V, 50 Hz ima srednju duinu magnetnog jezgra
140 cm i popreni presek SFe =160 cm2. Primarni namot ima 860 navojaka, gubici usled vrtlonih struja i
histerezisa su 0,012 W/cm3. Odrediti struju praznog hoda u funkciji vremena kao i komponentu koja
potie od vrtlonih struja ako je prikljueni napon sinusoidalan. Moe se smatrati da je komponenta struje
gubitaka sinusoidalna, i da je komponenta struje magneenja u fazi sa fluksom. Polovina histerezisne
petlje data je sledeom tabelom:
B[T]
0 0,3 0,6 0,8 1 1,1 1,2 1,25
H[A/cm] 0,44 0,69 1 1,28 1,68 2,09 2,97 3,56
H[A/cm] -0,44 -0,17 0,15 0,48 1,09 1,62 2,75 3,56
2.2. EKVIVALENTNA EMA TRANSFORMATORA
25. Za transformator Sn =160 kVA, 10/0,4 kV, Yzn5 i f =50 Hz odrediti elemente ekvivalentne
eme ako su ogledom kratkog spoja izmereni gubici koji iznose 2,35 kW i napon kratkog spoja uk =4 %.
Ogledom praznog hoda izmereno je Po =0,46 kW i jo =0,7 %.
26. Odrediti elemente ekvivalentne eme trofaznog transformatora sprege Dy5, iji su podaci:
Sn =1000 kVA, Un1 =10 kV, P0 =2 kW, Pk =12 kW, uk =7 %, j0 =2 %.
27. Podaci o jednofaznom transformatoru su: Sn =10 kVA, 2400/240 V. Ogled praznog hoda na NN
strani: u0 =1 r.j., i0 =0,019 r.j., p0 =0,008 r.j. Kratak spoj na VN strani: uk =0,0333 r.j., ik =1,22 r.j.,
pk =0,022 r.j. Odrediti apsolutne vrednosti datih podataka za oglede praznog hoda i kratkog spoja i
relativne vrednosti primarnih i sekundarnih otpornosti i reaktansi rasipanja.
2.3. SPREGE TROFAZNIH TRANSFORMATORA
Comment [Sk1]: Ovo treba da bude

4.4.
28. Broj navojaka po fazi namota trofaznog transformatora je N1 =2080 i N2 =80. Ako je primarni
napon U1 =3300 V odrediti U2 pri spregama: Yy, Dy, Yd, Dd.
24.
Indukcija u jezgru je: B
2fNS Fe
3810
1,25 T. Reaktivna komponenta
2 50 860 160 10 4
356 1,4
0,41 A. Aktivne komponente je u fazi sa naponom i potie

2N
2 860
Hl sr
44 1,4
od histerezisnih gubitaka: I 0 r
50,6 mA.
2N
2 860
struje magneenja je: I 0 x
Hl sr
1.5
1.5
magnetna indukcija
struja PH
0.5
0.5
B [T]
0
-0.5
-0.5
-1
-1
-1.5
-400
-300 -200
-100
0
100
H [A/m]
200
300
400
-1.5
-5
10
15
p
0,012 140 160
Kako je I 0 r Fe
70,6 mA, dobija se da je komponenta koja potie od vrtlonih
U
3810
struja: I 0v I 0 r I 0 h 70,6 50,6 20,6 mA.
12
0.6
struja PH
1. i 3. harmonik struje
1. + 3. harmonik
0.4
0.2
-0.2
-0.4
-0.6
-5
15
10
Slika prikazuje struju praznog hoda dobijenu na osnovu pretpostavke o sinusoidalnom naponu i date krive
magneenja materijala (slike gore). Treba primetiti sledee znaajne injenice:
- znatno prisustvo treeg harmonika struje,
- fazni pomeraj osnovnog harmonika struje u odnosu na napon je manji od 90 (na slici je to 78,8;
cos=0,19),
- stvarna aktivna komponenta je 0,29 A, dok je reaktivna komponenta 55,8 mA.
25. Odrediemo ekvivalentnu emu svedenu na primar. Na osnovu ogleda kratkog spoja dobija se
Pk 3 Rk' I 12nf odakle je:
P
R k2
3I 1nf
'
k
R ' 9,18
R R k
4,59 .
2
2
'
1
'
2
3Pk U 12nf
Pk
S2
S n2
3 2 n 2
3 U 1nf
Z
'
k
u k U 1nf
I1nf
X k' Z k'2 Rk'2 252 9,182 23,25 ;
3 2350 (
10
3
)2
1602
9,18 .
u k U 1nf 3 u k U 12nf
Sn
Sn
3U 1nf
X 1' X 2'
10000 2
)
3 0,04 (
3
25 .
160000
X k' 23,25
11,63 .
2
2
Na osnovu ogleda praznog hoda dobijaju se parametri grane magneenja:

10
3 460 ( ) 2
2
3
P
U
P
P
nf
0
1
3
0
0
36,67 k;
Rm'
3 I 102 f 3 i02 I 12nf
i02 S n2
0,0072 1602
3 U
X m' Z m'2 Rm'2
i0 S n
2
1nf
10000 2
)
3(
3
'2
36,67 2 81,41 k.
Rm
0,007 160000
13
26. Mogu se odrediti samo parametri ekvivalentne eme svedene na primar (jer nije dat napon
sekundara). Na osnovu ogleda kratkog spoja dobija se Pk 3 Rk' I 12nf odakle je:
Rk'
R1' R2'
Pk
3I 12nf
Rk' 3,6
1,8 .
2
2
3PkU 12nf 3 12000 102

Pk
3,6 .
2
10002
S
S n2
3 2 n 2
3 U 1nf
Z k'
u k U 1nf
I1nf
X k' Z k'2 Rk'2 212 3,6 2 20,7 ;
u k U 1nf 3 u k U 12nf 3 0,07 100002
21 .
Sn
1000000
Sn
3U 1nf
X 1' X 2'

Rm'
X k' 20,7
10,35 .
2
2
3 P0 U 12nf
P0
P0
3 2000 10 2
1,5 k;
2
2
2
2
2
3 I 10 f 3 i0 I 1nf
i0 S n
0,02 2 10002
3 U 12nf
X m' Z m'2 Rm'2
i0 S n
27. Sb=10 kVA, U1b=U1n, U2b=U2n.
Rm'2 3 10000 15002 14,92 k.

0,02 1000000
I 1b
S
Sb
10
10
I 2b b
4,17 A;
41,7 A
U 2b 0,24
U 1b 2,4
0,019 41,7 0,79 A.; P0 p0 S b 0,008 10 80 W.
PH: U 0 u 0U 2b 1 240 240 V, I 0 i0 I 2b

KS: U k u k U 1b 0,0333 2400 79,9 V, I k ik I 1b 1,22 4,17 5,09 A.; Pk p k S b 0,022 10 220 W.
p
u
0,022
0,0333
rk 2k
0,0148; z k k
0,0273. x k z k2 rk2 0,02732 0,01482 0,0229 .
ik
1,222
1,22
ik
Otpornosti i reaktanse rasipanja u nedostatku bliih podataka delimo na dva jednaka dela i to su parametri
(otpornosti i reaktanse rasipanja) za svaki namotaj.
28. Yy: U 2
N2
80
U1
3300 126,9 V;
N1
2080
N
1 80
Yd: U 2 2 U 1
3300 73,3 V;
N1
3 2080
Dy: U 2 3
N2
80
U1 3
3300 219,8 V;
N1
2080
N
80
Dd: U 2 2 U 1
3300 126,9 V.
N1
2080
14
2.4. PAD NAPONA NA TRANSFORMATORU

29. Transformator 200/100 V ima impedansu primara (0,4+0,8j) , impedansu sekundara
(0,1+0,2j) i prikljuen je na konstantan napon 200 V. Izraunati obe struje, napon na kraju sekundara i
pad napona u procentima, ako su sekundarni krajevi:
a) kratkospojeni,
b) optereeni impedansom 2 (isto omsko optereenje),
c) optereeni impedansom (2+4j) ,
d) optereeni impedansom (24j) ,
30. Transformatoru 200 kVA, uk =5 % P0 =1 kW izmereni su na temperaturi 20C gubici zbog
optereenja Pk =4 kW. Pri radu uz faktor snage cos =0,8 na radnoj temperaturi (75 oC) odrediti:
a) optereenje pri kome se ima maksimalni stepen iskorienja za dati faktor snage i vrednost tog
maksimalnog stepena iskorienja,
b) pad napona u procentima za dati reim rada.
31. Za transformator snage 100 kVA, uk =6 %, koji ima Pk =2 kW izraunati pad napona ako je
impedansa optereenja 200 % nazivne, uz cos =0,8.
32. Trofazni transformator snage 1,6 MVA; uk =8 %, =98 %, Pk/P0 =3,5 optereen je nazivnim
optereenjem. Odrediti:
a) aktivnu i reaktivnu snagu pri maksimalnom padu napona,
b) nazivni primarni napon ako pri datom pogonskom stanju u a) sekundarni napon sveden na primar
iznosi 9,3 kV.
Kako se trai napon na sekundaru koristiemo ekvivalentnu emu
1
1
sekundar: Z 1 2 Z 1 2 (0,4 0,8 j ) (0,1+0,2j)

m
2
I
U1
100
223,6
a) I 2
223,6 A; I1 2
111,8 A;
Zk
0
,
2
0
,
4
0
j
2
m
I2
Zk Z p
29.
U 2 n U 2 100 0
100 %.
U 2n
100
b) I 2
U1
U1
svedenu
Zp
U1
I
100
44,7
44,7 A; I1 2
22,4 A;
0
,
2
0
,
4
2
m
2
Zk Z p
X k I2
Rk I 2
cos
sin 2 ) 2
U 2 n U 2 Rk I 2
X k I2
U 2n
U 2n
u
cos 2
sin 2
U 2n
U 2n
U 2n
2
(
0,4 44,7
0,2 44,7
(
cos 0
sin 0) 2
0,4 44,7
0,2 44,7
100
100
sin 90
cos 0
8,9% 1,6% 10,5%
100
2
100
U1
I
100
20,3
c) I 2
20,3 A; I1 2
10,2 A;
0
,
2
0
,
4
2
4
j
j
2
m
Zk Z p
na
U2
15
X I
R I
( k 2 cos 2 k 2 sin 2 ) 2
U 2 n U 2 Rk I 2
X k I2
U 2n
U 2n
u
cos 2
sin 2
2
U 2n
U 2n
U 2n
0,4 20,3
0,2 20,3
(
cos 63,4
sin 63,4) 2
0,2 20,3
0,4 20,3
100
100
cos 63,4
sin 63,4
9,1% 0% 9,1%.
100
100
2
U1
I
100
23,7
d) I 2
23,7 A; I1 2
11,8 A;
0,2 0,4 j 2 4 j
2
m
Z Z
k
X k I2
R I
cos 2 k 2 sin 2 ) 2
U U 2 Rk I 2
X I
U 2n
U 2n
u 2n
cos 2 k 2 sin 2
U 2n
U 2n
U 2n
2
p
0,4 23,7
0,2 23,7
(
cos(63,4)
sin(63,4)) 2
0,2 23,7
0,4 23,7
100
100
cos(63,4)
sin(63,4)
100
100
2
6,4% 0,4% 6%.
30. Maksimalni stepen iskorienja ima se pri PCu=PFe. da bi izraunali PCu mora ih najpre preraunati na
235 75 20 235 75
referentnu temperaturu: Pk75
Pk
4 4,86 kW. Sada je
235 20
235 20
P
P0
P
S1 cos
1
90,7 0,8
S1 Cu751 S n
Sn
200 90,7 kVA; 2
0,973.
P1 S1 cos P0 PCu1 90,7 0,8 1 1
4,86
Pk
Pk75
31. Ako je impedansa optereenja 200% nazivne onda je struja optereenja jednaka polovini nazivne
struje. Da bi se izraunao traeni pad napona potrebno je odrediti aktivni i reaktivni deo pada napona:
Rk I 2 nf
P
2
ur
k
2 %, u x u k2 u r2 6 2 2 2 5,66 %.
U 2 nf
S n 100
I (u cos 2 u r sin 2 ) 2
I2
1
1 (5,66 0,8 2 0,6) 2
) (2 0,8 5,66 0,6
(u r cos 2 u x sin 2 2 x
2,5 %.
2
I 2n
I 2n
2
2
200
32. u
I
I2
) 2 (u r cos 2 u x sin ) . Dakle
2
I 2n
I 2n
I 2n
I2
u k cos( k ) . Kako je I2=I2n pad napona je maksimalan pri =k. Ostalo je jo da se odredi k:
I 2n
S
1600
3,5
3,5
1600 32,65 kW; Pk
Pgn P0 Pk n S n
Pn
32,65 25,4 kW.
0,98
3,5 1
4,5
Rk I 2 nf
P
25,4
1,59
ur
k
1,59 %; u x u k2 u r2 8 2 1,59 2 7,84 %; cos k
0,2.
U 2 nf
S n 1600
8
u
P S cos S n cos k 1600 0,2 320 kW, Q S sin S n sin k 1600 0,98 1568 kvar.
U U2
I
U
9,3
U 1n 2
10,11 kV.
b) u 2 u k cos( k ) u k 1n
1 u k 1 0,08
I 2n
U 1n
Comment [D.O.1]: Pad napona uopte ne mora

da se definie u odnosu na nazivni napon ve na
trenutno prikljueni! Ovo treba ispraviti svuda!
16
2.5. PARALELAN RAD TRANSFORMATORA

33. Data su dva transformatora sa podacima:
I:
U1 =20 kV, U2 =0,4 kV; SnI =400 kVA,
ukI =6,1 %,
Dy7
II:
U1 =20 kV, U2 =0,4 kV; SnII =250 kVA,
ukII =5,7 %, Yz3
Povezati transformatore za paralelan rad i izraunati raspodelu optereenja, ako je ukupno optereenje
630 kVA.
34. Nacrtati emu povezivanja za paralelan rad dva transformatora sprega Yd5 i Dy9.
35. Tri transformatora jednakih prenosnih odnosa, ije su snage 250 kVA, 400 kVA i 630 kVA, a
impedanse kratkog spoja 4 %, 4,5 % i 5 %, rade paralelno. Koliko iznosi ukupna trajna snaga koju mogu
preneti ova tri transformatora?
36. Dva monofazna transformatora rade paralelno. Njihove nazivne snage su 1000 kVA i
2000 kVA. Impedanse kratkog spoja su: Z k I 3 75o i Z kII 2 80o . Odrediti najvee dozvoljeno
optereenje paralelno vezanih transformatora.
37. Data su dva transformatora sprege Dy sa sledeim podacima:
A:
600 kVA,
2300/398 V, Uk =160 V, Pk =4,2 kW;
B:
900 kVA,
2300/390 V, Uk =100 V, Pk =5,1 kW.
Transformatori su prikljueni za paralelan rad.
a) Odrediti krunu struju u sekundarnom namotu, napon na sekundaru i gubitke u
transformatorima kada nije prikljueno optereenje.
b) Izraunati struju transformatora, napon na sabirnicama sekundara i ukupne gubitke oba
transformatora ako je na sabirnice prikljuena trofazna impedansa spregnuta u zvezdu sa 0,132 /fazi uz
cos =0,8.
Napomena: Prilikom raunanja struja zanemariti termogene otpornosti namota transformatora.
2.6. AUTOTRANSFORMATORI
38. Transformator sprege Yz5, 100 kVA, 6,3/0,66 kV za specijalne potrebe je prevezan u
autotransformator. Autotransformator je izveden razvezivanjem zvezdita primarnog namota i
A B C
A B C
povezivanjem na izvode sekundara, na nain prikazan na slici.
Odrediti:
a) nazivni fazni i meufazni napon primara,
b) faznu razliku izmeu primarnog i sekundarnog napona,

a b c
a b c
c) snagu autotransformatora.
39. Monofazni transformator snage 50 kVA, napona 2400/240 V ima gubitke u praznom hodu
186 W, gubitke usled optereenja 617 W i relativni napon kratkog spoja 2 %. Vezan je kao
autotransformator tako da je prikljuen na mreu napona U=2640 V a napaja mreu napona U=2400 V.
Potrebno je odrediti:
a) nazivnu snagu i struju transformatora i autotransformatora,
b) stepen iskorienja transformatora i autotransformatora pri punom optereenju sa cos =0,8;
c) pad napona na autotransformatoru za puno optereenje sa cos =0,8.
33. ema spoja data je na slici. Jasno je da smeju biti spojeni samo prikljuci sekundara koji su u fazi.
Relativno optereenje transformatora iznosi:
SI
S nI
17
630
0,944
S nI S nII
400 250
)
u kI (
) 6,1 (
6,1 5,7
u kI u kII
S II
630
S
1,01.
400 250
S nI S nII
S nII
) 5,7 (
u kII (
6,1 5,7
u kI u kII
odakle se dobija: S I 0,944S nI 0,944 400 377,5 kVA;
S II 1,01S nII 1,01 250 252,5 kVA
Dobijeni rezultati se slau sa poznatom injenicom da je
uvek vie optereen transformator sa manjim naponom
kratkog spoja (to se lako vidi i iz gornjih izraza).
34.
0
4
8
C
Yz3
Dy7
c
a n
a n
7
11
3
n
0
4
8
C
Yd5
c
Dy9
a
5
9
1
SI
S
. Treba ispitati pri
S nI u ( S nI S nII S nIII )
kI
ukI u kII ukIII
kolikom ukupnom optereenju S je relativno optereenje transformatora sa najmanjim uk jednako jedan:
S
S
S
250 400 630
) 1109,56 kVA. Snaga koja se moe trajno preneti

S max 1 u kI ( nI nII nIII ) 4 (
4
4,5
5
u kI u kII u kIII
je manja od zbira nazivnih snaga: 1280 kVA=250 kVA+400 kVA+630 kVA.
35. Pri paralelnom radu relativno optereenje iznosi:
36. Najpre treba videti koji transformator ima manji uk:
u kI
u kII
Z kI S nI
U nI2
Z S
3 1000
kI nI
0,75. Dakle
Z kII S nII
Z kII S nII 2 2000
2
U nII
za prenos maksimalne snage kritian je prvi transformator:

S
Z
3 cos 75 3 j sin 75
S max S nI 1 kI 1000 1
SI
2500 KVA.
Z kII
2 cos80 2 j sin 80
Z kI
1
Z kII
37. a) Kako se trae veliine u sekundaru odrediemo parametre ekvivalentne eme svedene na sekundar:
3Pk U 22Anf 4200 0,3982
3Pk U 22Bnf 5100 0,392

1,85 m; RkB
0,96 m;
RkA
2
2
S nA
S nB
6002
9002
U
U
160
100
6,96 %; u kB kB
4,35 %;
u kA kA
U 1nAf 2300
U 1nBf 2300

Z kA
3 u k U 12nAf
S An
0,0696 3982
18,37 m;
600000

Z kB
3 u k U12nBf
Z kA
2 RkA
2 18,37 2 1,852 18,28 m;
X kA
S Bn
Z R 7,35 0,96 7,29 m.

X kB
0,0435 3902
7,35 m;
900000
Z kA
I
18
2Af
U2f
U1f
U 1 Af
Zbog toga se nadalje zanemaruju aktivne otpornosti.
U Af U Bf
398 390
I kr
180,6 A!
X A X B
3 (18,28 7,29) 10 3
Z kB
I2Bf
B
Zbog toga se propisuje da paralelno smeju raditi transformatori
sa istim odnosom transformacije, kao i da je dozvoljena
U 1Bf
tolerancija prenosnog odnosa transformatora 0,5 %.
b)
j (U Af U Bf ) Z opt
U Af X kB
1
398 7,29 10 3 (398 390)(0,106 0,08 j ) j
604,6 A;
I2A
3
6
X kB
) jX kA
X kB
Z opt ( X kA
3 (0,106 0,08 j )(18,28 7,29) 10 18,28 7,29 10 j
2
kB
I 2B
2
kB
j (U Bf U Af ) Z opt
U Bf X kA
X kB
) jX kA
X kB
Z opt ( X kA
U2 f U
=383 V.
398 18,28 10 3 j (390 398)(0,106 j 0,08)

1086,5 A
3
6
3 (0,106 j 0,08)(18,28 7,29) 10 j 18,28 7,29 10
I I 2 A I 2 B 604,6 53,3 1086,5 31,4 1665,3 38,8 .
2 fB
I 2 B
jX kB
390
j 7,28 103 (370 478,1 j ) 221,1 V; U 2 3U 2 f 3 221,1
I A2 3RkB
I B2 3 1,85 103 604,6 2 3 0,96 103 1086,5 2 5,4 kW.
Pguk PA PB 3RkA
3
38. a) Na fazorskom dijagramu data je slika posle izvrenog prevezivanja. Naponi

U1f i U2f su fazni naponi prikljuaka "A" i "a" koji pre prevezivanja iznose:
U
U
6300
660
U 1nf 1n
3637,3 V; U 2 nf 2 n
381,1 V. U1fa je fazni napon
3
3
3
3
prikljuka "A" posle prevezivanja (indeks a: autotransformator). Na osnovu
dijagrama i kosinusne teoreme dobija se U1nfa U
2
1nf
3637,32 381,12 2 3637,3 381,1cos 30 3312,7 V;
2
2 nf
30
U1f
2U1nf U 2 nf cos30
U2f
U1fa
U1na 3U1nfa 3 3312,7 5737,8 V.
b) Kako je U 2 fa U 2 f traeni fazni pomak se moe dobiti sa slike:
arccos
U 22 f U 12fa U 12f
2U 2 f U 1 fa
arccos
381,12 3312,7 2 3637,32

146,7 (neto manje od 5 h).
2 381,1 3312,7
c) S na 3U 1nfa I1nfa 3U 1nfa I1nf 3 3312,7
100
3 6,3
91,08 kVA.
39. a) Kada dati transformator radi kao dvonamotajni ima se:

I1
I2
S
S
50
50
20,83 A; I 2 n n
208,33 A.
Sn=50 kVA, I 1n n
U 1n 2,4
U 2 n 0,24
U1
U2
Kada je vezan kao autotransformator onda je: I1na=I2n=208,33 A;
I 2 na I 2 n I 1n 208,33 20,83 229,2 A; S na U 1na I 1na 2640 208,33
=550 kVA.
Zakljuak: Istim utrokom materijala kao za dvonamotajni transformator moe se preneti 11 puta vea
snaga! Meutim ovo je ostvareno na utrb transformacije napona koja je svega 1,1 umesto 10 to je bio
odnos kod dvonamotajnog pogona.
19
sekundar
S n cos
P2
50 0,8
I1a
0,98.
dvonamotajnog
P1 S n cos Pk P0 50 0,8 0,186 0,617
transformatora
to se tie gubitaka autotransformatora treba primetiti da pri datom
primar
pogonu vai P0a=P0 jer je indukcija u jezgru i frekvencija jednaka onoj
dvonamotajnog
U1a
I2a
u dvonamotajnom pogonu. Takoe je Pka=Pk jer kroz odgovarajue
transformatora
namotaje autotransformatora protiu iste struje kao i pri dvonamotajnom
U2a
pogonu u nazivnom reimu. Na osnovu ovoga se dobija:
S na cos
P
550 0,8
0,998.
a 2
P1 S na cos Pk P0 550 0,8 0,186 0,617
Zakljuak: Istim utrokom materijala kao za dvonamotajni transformator ostvaren je vei stepen
iskorienja!
1
c) Izvoenjem izraza za pad napona kod autotransformatora (v. dodatak) dobija se u a
u , gde
U1
1
U2
je U1 nazivni napon namota dvonamotajnog transformatora koji je sekundar autotransformatora (v. sliku
gore). Dakle treba izraunati pad napona dvonamotajnog transformatora:
Rk I 2 nf
P
0,617
u x u k2 u r2 2 2 1,232 1,58 %.
k
1,23 %,
ur
50
U 2 nf
Sn
b)
I2
(1,58 0,8 1,23 0,6) 2
) (1,23 0,8 1,58 0,6
I 2n
I 2n
2
200
1
1
=1,93 %. Pad napona na autotransformatoru je u a
u
1,93 0,18 %.
U1
2400
1
1
240
U2
Zakljuak: Istim utrokom materijala kao za dvonamotajni transformator ostvaren je 11 puta manji pad
napona. Meutim ovo ima i lou stranu jer je struja kratkog spoja 11 puta vea nego kod dvonamotajnog
transformatora!
Z2
I2
Dodatak: Izvoenje izraza za pad napona autotransformatora
(koriene su oznake kao u zadatku). Na osnovu ekvivalentne eme
N2
mogu se napisati jednaine:
U Z 2 I 2 N 2 E U i U Z 1 I 1 N1 E ,
I1
na osnovu kojih se za pad napona autotransformatora dobija:

U
Z1
N1
N1 N 2
U n U U n
U
U
N1 N 2
N1
. Kako je
u a
N1
N1
Zm
Un
Un
N1 N 2
u
N
N
N N2
U 1
U U U 2 U Z 2 I 2 N 2 E 2 ( Z 1 I 1 N1 E ) Z 2 I 2 2 Z 1 I 1 Z k I 2
N1
N1
N1
N1
dobija se da je brojilac izraza za u a identian brojiocu izraza za pad napona dvonamotajnog
N
u
transformatora. Meutim U n (1 1 )U 2 n , odakle je konano u a

, gde je u pad napona
U1
N2
1
U2
dvonamotajnog transformatora. Dakle pad napona autotransformatora se dobija tako to se izrauna pad
napona dvonamotajnog transformatora u reimu sa istim strujama namotaja.
20
2.7. PRELAZNE POJAVE KOD TRANSFORMATORA

40. Data je kriva magneenja magnetnog jezgra transformatora 480/240 V, 15 kVA, 60 Hz,
i0=3,6 %. Namotaj primara ima 220 navojaka, popreni presek jezgra je 58 cm2. Odrediti odnos struje
maksimalne struje ukljuenja i naznaene struje transformatora ako se transformator ukljuuje
neoptereen.
B [T]
2,8
1,4
500
130000
H [A/m]
41. Transformator 250 kVA, 10/0,4 kV, 50 Hz, Yy ima gubitke u praznom hodu 1 kW i gubitke u
kratkom spoju 4 kW. Struja praznog hoda je j0 =5 %, a napon kratkog spoja je uk =5 %. Izraunati vreme i
broj perioda, poev od trenutka ukljuenja transformatora u praznom hodu do trenutka kada aperiodina
komponenta opadne na 5 % od svoje poetne vrednosti.
42. Koliko iznosi ustaljena struja, a koliko udarna struja kratkog spoja za monofazni transformator
10 MVA, 110 kV, Pk =80 kW i uk =10 % (ovakav transformator se koristi u elektrinoj vui).
40. Zadatak ilustruje zato dolazi do reagovanja zatite (naroito trenutne prekostrujne zatite)
prilikom ukljuenja transformatora. Struja ukljuenja transformatora je maksimalna ako se ukljuenje
dogodi u trenutku prolaska napona kroz nulu. Ovo je najnepovoljniji sluaj zbog toga to je u tom
trenutku fluks maksimalan. Nakon jedne poluperiode fluks je skoro dvostruko vei od fluksa u
naznaenom reimu. To znai da je dvostruko vea i indukcija:
E1
U1
480
2
2
2,8 T
Bmaz 2
2 f N1 S
2 f N1 S
2 60 220 58 10 4
130000
Na osnovu krive magneenja dobija se da je za ovu vrednost indukcije potrebna
260 puta vea
500
jaina magnetnog polja, to znai 260 puta vea jaina struje ( H l Ni ). Dakle u posmatranom sluaju
amplituda struje iznosi: iud 260 i0 260 3,6 % 936 %. Amplituda struje ukljuenja je 9,36 puta vea
od amplitude naznaene struje.
41. Parametri ekvivalentne emu svedene na primar:
P
Rk' k2
3I 1nf
Z k'
u k U 1nf
I1nf
u k U 1nf 3 u k U
Sn
Sn
3U 1nf
3Pk U
Pk
2
S
S n2
3 2 n 2
3 U 1nf
2
1nf
2
1nf
3 4000 (
2502
10
3
)2
6,4 .
10000 2
3 0,05 (
)
'
'2
'2
2
2
3
20 ; X k Z k Rk 20 6,4 18,95
250000
X k' 18,95
Rk' 6,4
3,2
;
9,5 .
X1
R1 R
2
2
2
2
'
2
21

10
3 1000 ( ) 2
3 P0 U 12nf
P0
P0
3
640 ;
Rm
2
2
2
2
2
2
0,05 2502
3 I 10 f 3 i0 I 1nf
i0 S n
3 U 12nf
X m Z m2 Rm2
j0 S n
10000 2
)
3 (
3
2
6402 7974,4 .
Rm
0,05 250000
X1 X m
9,5 7974,4
39,5 ms.
( R1 Rm ) 100 (3,2 640)
Traeno vreme je: t1 ln 0,05 39,5 3 118,5 ms=5,92 perioda.
Napomena: Vremenska konstanta kratkog spoja je nekoliko puta manja od vremenske konstante praznog
Xk
18,95
9,4 ms.
hoda. Tako je npr. za transformator iji su podaci dati u ovom zadatku k
Rk 100 6,4
Vremenska konstanta prelaznog procesa pri ukljuenju:
Kako se razmatra prelazni proces mora se posmatrati diferencijalna naponska jednaina:
di
u Rk i Lk
2U cos(t ) uz poetni uslov i(0) 0 . Potrebno je odrediti parametre
dt
42.
P U 2 800001102
ekvivalentne eme: Rk k 21n

9,68 ; Lk
2
Sn
10000
I1k
Zk
U1
Zm
2
2
Z k Rk
1212 9,682
0,384 H.
2 50
i 2 I kst cos(t ) 2 I kst e cos( ) ,

gde
je
ove
jednaine
glasi:
U 1n
10000
U
909,1 A ustaljena vrednost struje kratkog spoja (izraava se efektivnom

I kst
2
u k U 1n 0,1 110
Zk
Sn
L
0,384
39,7 ms, arg Z k . Maksimum

vrednou kao i sve veliine u ustaljenom stanju); k
9,68
Rk
apsolutne vrednosti struje e se javiti u sluaju i on se priblino odreuje kao zbir amplitude
Reenje
ustaljene vrednosti i aperiodine komponente u trenutku t
I kud 2 I kust (1 e
) 2 909,1 (1 e
(jer su tada obe komponente istog znaka):
100 0, 0397
) 2 909,11,78 2,28 kA.
Udarna struja kratkog spoja se izraava amplitudom iz dva razloga: jer se javlja u prelaznom procesu i
zato to maksimalna sila koja deluje na namotaj zavisi od (kvadrata) amplitude struje.

Zadaci Iz Elektricnih Masina

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zadaci Iz Elektricnih Masina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

OPTI DEO O ELEKTRINIM MAINAMA

4. Motor sa podacima 19 kW i n =91 % ima maksimalni porast temperature u nazivnom reimu

t porast temperature nakon vremena t tokom kojeg

kojem je transformator radio sa nazivnim optereenjem,

porast temperature u ustaljenom

Maksimalni porast temperature iznosi:

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

2. Gubici koji su proporcionalni

3. Gubici u nazivnom reimu iznose Pgn

c) (t ) e . Odavde se dobija T(10 min.)=61C, T(50 min.)=41,9C, T(100 min.)=32C.

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

OSNOVNE VRSTE NAMOTAJA ROTACIONIH ELEKTRINIH MAINA

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

Veza dve sekcije petljastog namota

Veza dve sekcije valovitog namota

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

6 lebova i zubaca i m 2 leba. Pomak izmeu faza je 12/3=4 leba.

4 sekcije za celu fazu). To ne znai

Veza dve sekcije koncentrinog namota

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

3. sekcija: 9. leb (gornji sloj) -16. leb (donji sloj)

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

1.2. MAGNETOPOBUDNE SILE

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

2 1 (skraenje se ne pominje u tekstu). m je

4, a je elektrini pomak meu lebovima

0,2 18,4 mWb.

7. Iz izraza za indukovanu EMS faze: E f N f

6,84 N1z 7 (usvajamo ceo vei broj). Konano je

8. a) Analogno kao u prethodnom zadatku dobija se: k n k p k t

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

9. Izbor broja lebova po polu i fazi m utie na pojasni sainilac: k ph

4 50 0,75 0,693 1,3

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

Raspodela namota u vie lebova (pojas) smanjuje izoblienje napona.

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

1.5. OSNOVNE DIMENZIJE ELEKTRINIH MAINA

13. Najpre se moe izraunati prenik rotora: Dr 2

15. a) Pn2=3Pn1=37,5=22 kW (jer je to standardna snaga)

3 I n1 3 15,2 45,6 A..

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

D 2 (2 cos 2 sin 2 ) 0 tg 2 2 31,7

4 sin 2 2 cos 2 4 sin 2 31,7 2 cos 2 31,7 0 , zaista je maksimum.

stepenica) je S j 0,5D 2 . Koeficijent ispune: Fe

1,017 T. Iz tabele H=300 A/m pa je

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

19. l sr 4(25 25) 200 mm, N

S Cu K Cu S 58 106 0,8 252 10 6

0,25 250 0,8

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

Comment [Sk1]: Ovo treba da bude

Indukcija u jezgru je: B

0,41 A. Aktivne komponente je u fazi sa naponom i potie

struje magneenja je: I 0 x

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

X k' Z k'2 Rk'2 252 9,182 23,25 ;

Na osnovu ogleda praznog hoda dobijaju se parametri grane magneenja:

VEBE IZ ELEKTRINIH MAINA

3PkU 12nf 3 12000 102

X k' Z k'2 Rk'2 212 3,6 2 20,7 ;

u k U 1nf 3 u k U 12nf 3 0,07 100002