More je esta tema vae poezije, i u ranijim, i u ovoj knjizi.

Ono je simbol venosti,

ali i nestajanja. Ono se sklapa s treskom, kao brava... Ipak, postoji Jona, postoji
dakle spasenje...
- More se, kao motiv, obavezno pojavljuje u prvoj i estoj pesmi svakog kanona.
Razlog za to jeste sama forma, kompozicija kanona, onakva kako ju je ustanovio
Jovan Damaskin u osmom veku: svaka od devet pesama postavljena je, kao na
fundament, na jedan fragment iz Biblije. Izbor i redosled tih fragmenata, naravno,
nisu sluajni: povezani u celinu, oni slede jednu loginu nit koja kompoziciono
povezuje... i zaokruuje osnovnu temu kanona: spasenje ostvareno... itd (Dimitrije
Bogdanovi). U tom smislu, prva pesma jednog kanona temelji se na odlomku Druge
knjige Mojsijeve, gde je re o prelasku preko Crvenog mora i propasti faraonove
vojske - dok se esta temelji na odlomku iz Knjige proroka Jone (molitva Jone iz
utrobe velike ribe).
Meutim - a to je, to se mene tie, ovde najvanije - italac ne samo da nije duan
da sve to zna, nego i ima pravo da bude totalno nezainteresovan za sve te detalje
relevantne za formu etiri kanona. To je naprosto knjiga sastavljena od etiri ciklusa,
sainjena od po devet pesama; te pesme i ti ciklusi treba da dejstvuju kao poezija,
na prvoj ravni komunikacije - pesnikog saoptenja. Slino kao to italac (onaj bez
kojeg je svaka pesma samo fantom, ili naprosto ne postoji) neki sonet doivljava (ili
ne doivljava) kao dobru pesmu - pri emu je injenica da je ta pesma napisana u
formi soneta od sekundare vanosti.

A ta je ljubav?
- Kao odgovor na ovo pitanje, Stendal je napisao itavu knjigu. Ja u vam samo citirati definiciju koju nam je
ponudio Dante u poslednjem, zavrnom stihu Komedije: ljubav je ono to pokree Sunce i druge zvezde.

Vae teme su i istorija, i tradicija, ali i sadanjost. U jednom od kanona vidimo

dananju Srbiju. Da li narod koji nema razuma, ve samo uporne nade u pravdu
bestrasnog tvorca, ima anse da opstane u ovom surovom svetu?
- Vi aludirate na Trei kanon. U njemu je zaista, uslovno reeno, prisutna jedna
srpska tema - samo to je vi odreujete kao dananju Srbiju, a ja pokuavam da
govorim (pevam!) o jednoj dramatskoj, traginoj istorijskoj situaciji u kojoj se naao
itav jedan narod. To je, sasvim konkretno, srpski narod - ali kao takav i u funkciji
paradigme istorijske zlosree koja se deavala (i deava se) i drugim nekim
narodima i kulturama, u poslednjih nekoliko milenijuma. Zato Trei kanon (ini mi
se) prevazilazi, odnosno univerzalizuje tu srpsku temu.
Najzad, stihovi ... jer su narod /Koji propada sa svojih namera, i nema / U
njih razuma... preuzeti su iz Biblije i odnose se, izvorno, na Jevreje; a ja sam ih
citirao (i varirao) kao aplikaciju u mojoj temi... A to se tie anse - pa ja sve

vreme u Kanonima pokuavam da pevam tu ansu opstanka, koju, meutim, ne

doivljavam kao ansu, nego kao veru u izvesnost obeanog spasenja. A Kanone,
mislim, treba itati kao celinu u kojoj se neke suprotnosti razreavaju, ili mire u
sintezi, najizraenijoj u finalu knjige.