KO JE STVORIO "SRPSKI MENTALITET"?

Srbima (i na samo njima) tako ete stavljati decenijama u svest da su primitivni, svadljivi,
nesloni, istorijski beznaajni, ali veito problematini i zato uvek siromani i nesreni i u
konfliktu sa susednim narodima i "celim svetom". Podeliete narod na tri vere (i nevere), vie
nacija i interesa, a onda ih meusobno hukati jedne na druge.
Kad elite da profitirate na prodaji oruija, zavadite im drave preko svojih masona i agenata
(koje imate u svim vladama u svim dravama) i dok oni ratuju vi ih kreditirate, prodajete im
oruije, lekove, hranu, "lobirate" (za debele pare) za njihovu "nezavisnost i slobodu". Naravno,
uz put im stalno obeavate put na "razvijeni Zapad", "svetlu budunost", "bolje sutra" i "bolji
ivot". Neka sve to izlazi iz usta nekog lokalnog lidera, plaenika ili jo bolje korisnog idiota
koji u to stvarno i veruje. Ludo, zar ne?
Vano je da narod u Srbiji moe sam sebe da ismeva i uvek sebe vidi kao najvei problem .
Ovakva sprdnja sa sopstvenim etnosom danas se u Srbiji smatra velikom vrlinom jer to pokazuje
kako smo "duhoviti". Zahvaljujui predanom komediografskom nasleu masona Branislava
Nuia, Srbi su uvereni da su jedan beskrajno primitivan, gramziv, netolerantan i skorojeviki
narod, ali veoma duhovit. ak i u grb im je ugraena poruka o njihovoj (ne)slozi. Nuieva
sprdnja sa Srbima je obavezna lektira u kolama, dok za knjigu Olge Lukovi Pjanovi "Srbi
narod najstariji" teko da su mnogi ikada uli. Da jesu nikada sabor u Gui (manifestacuju
primitivizma i neukosti) ne bi isticali kao "svoj" nacionalni brend.
Ako neko i pone da nazire da postojite i da ste veoma aktivni u politikim dogaanjima, vi se
samo nasmejte i pokaite kao obian bogati bankar ili biznisman, filantrop i ljubitelj umetnosti,
humanista i vizionar koji mata o jednom velikom slonom svetu u kome vie nee biti ratova,
gladi, siromatva irazlika meu ljudima, gde e svi biti jednaki u svojim ljudskim pravima.
(Naravno, ne pominjete da su to prava samo za njih robove). Za one koji u vau "viziju"
sumnjaju, napravite mreu agenata od uticaja koji e sve "nevernike" proglasiti paranoicima koji
veruju u nekakve "teorije zavere". I ne zaboravite da se udbenici iz istorije moraju pisati tako da
se vi nigde ne pominjete. Sve ratove vodili su samo narodi.
Tako ete samo vi znati da starom Grkom nisu vladali "bogovi sa Olimpa, da starim Rimom
nisu upravljali imperatori - vojskovoe i senatori, da srednjevekovne krstake ratove nisu vodili
nikakvi hriani, da SAD nikada nisu bile konstituisane voljom naroda, da najmonije vojske
sveta ne moe samostalno pokrenuti niti jedan predsednik drave. Posebno ne "moni"
predsednik SAD kome se vi obraate "per-tu", a on vama"per-si".

Zato veina Srba mrzi skoro sve nacije i svoje susede? Koliko samo mrnje ima u
srpskom narodu. Zar je mogue da su svi ostali toliko loi. Veina Srba se ponosi
time to je prevarila ili nasankala svoje najblie, prijatelje, roake... Da ne govorimo
o pogrdnim imenima za neke narode. Slovenci - austrijski konjuari; Hrvati ustae;
Bonjaci balije; Crnogorci glupi mafijai; Albanci iptari; Makedonci okalije,
Bugari. Pa sami sebe ak ne vole. Srbi iz nekadanje Krajine su ustae. Srbi iz
Bosne - glupi Bosanci. Srbi sa Kosova - iptari. Dalje, mrze se i umadinci, juna
pruga, Vojvoani (lale); pa onda pogrdni nadimci arapani, burgijai, ivijai,
gedovani, crevaroi itd. Mrze se Amerikanci, Evropljani, Arapi, Azijati, crnci, belci.
Svi su ludi i svi mrze Srbe. E pa to je ve ozbiljan psiholoki problem.
Kad god se u Srbiji zveckalo orujem nepovratno je izgubljen neki deo teritorije koja
je ranije kontrolisana; a, generalno, dok su "patriote" dobro unovile svoj
"patriotizam" tako to su rasprodale sve to se moglo rasprodati, proglasili su nas
milione podstanara koji radimo za najmanje plate u Evropi za "strane plaenike i
domae izdajnike". Dalje, apsolutno treba da se ugledamo na Bugarsku i Bugare,
koji su tradicionalno vei saveznici Rusije na Balkanu od nas, a evo ih u Evropskoj
uniji. Istorijske veze i saveznitvo sa Rusijom za njih je jedno, a dananje realno
stanje na terenu neto sasvim drugo. Kako ree Vuk Drakovi krajem XX veka: "Mi
ve deset godina nateemo konopac sa Zapadom, da vidimo ko je jai, ruke su nam
krvave, jedva stojimo na nogama, a oni nita ne oseaju." Srbija je jedina zemlja na
svetu koja je polovinu svoje populacije, i jo mnogo vie, u jednom momentu
proglasila za "izdajnike", "ustae" i ostale balegare... Sa takvim stavovima se ne
moe napred. Zato se masa politikih partija zalae za ukidanje drave Srbije i njeno
pripajanje Rusiji. Bruka! Od onakvih junaka iz 1804-te, koji se izborie za slobodu od
Turaka, ispadoe ovakvi degenerici koji su 2006. ekali rezultat referenduma u Crnoj
Gori da bi Srbija postala drava. A onda se pojavljuje Tomislav Nikoli koji 5. juna
2006. vie na domara koji je krenuo da skine zastavu gubave SCG: "ta to radi?! To
je naa zastava! Mi nismo Srbija! Mi smo i dalje SCG!" Patriota, nema ta! Jo kad je
u Skuptini izjavio: "Srbija, na alost, nije ruska gubernija!" No comment!
I jo jedna stvar. Nikada u istoriji, osim u dva evropska sluaja u XX veku, nije javno
iznoena neija dijagnoza. Dijagnoza je tajna i ona ostaje izmeu pacijenta i
bolesnika. Ali U Hitlerovom Treem Rajhu, tokom tridesetih godina prolog veka,
javno su iznoene dijagnoze Hitlerovih politikih protivnika. Hitlerov Rajh je pao i sa
tim je bilo zavreno za oko pola veka. A onda je u Srbiji 90-tih gamad koja je bila na
vlasti javno iznosila dijagnoze svojih politikih protivnika. eelj ili neki drugi
politiki pogmej iz SPS-a i/ili JUL-a doe na televiziju sa papirima i kae, otprilike,
Vuk Drakovi se leio na psihijatriji tad i tad (i ima tu i tu dijagnozu), ili Vesna Pei
je u mladosti bolovala od te i te polne bolesti Pih! Bruka! Dakle samo u nacistikoj
Nemakoj i Miloevievoj Srbiji!

Ima jedna izreka: kakav narod takva mu je i vlast.

Momo Kapor - A Guide to the Serbian Mentality

Po meni izuzetno dobar opis (od jo izuzetnijeg oveka), nekih ne tako davnih vremena....a
moda i sadanjih...
Da citiram i izdavaa knjige:
"Ispisijui kolumne i prie u novinama i asopisima beogradski slikar i pisac Momo Kapor
stvorio je originalnu i paralelnu knjievno-ironinu i stvarnosno oporu i nadasve zanimljivu sliku
o srpskom oveku na razmeu vekova, navika, tradicije, istorije, ideologije... Specifian
kaporovski smisao za humor, ironija koja esto nadilazi sudbinu, oseaj za detalj u kome je
sadrana sutina stvari... samo su neke od mnogobrojnih vrednosti ove knjige. Vodi kroz srpski
mentalitet je najbolji dokaz da nas niko ne moe razumeti bolje od nas samih ali u isto vreme on
pokazuje, na veoma originalan nain, zato su nam inat i tvrdoglava iracionalnost dominantne
nacionalne osobine. Ova knjiga je pokuaj da se pomenute nacionalne osobenosti priblie
itaocu koji ne govori i ne ita srpski jezik ali za koga su Srbi i srpski mentalitet enigma kojom
se itav svet bavio na poetku ali i na kraju XX veka. Deo tekstova u ovoj knjizi objavljen je u
protekle dve decenije u Jatovoj reviji i Politici tako da su mnogi od njih ve nali svoje itaoce i
fanove. Posebnu zanimljivost predstavljaju ilustracije koje prate tekstove ali na irem planu
stvaraju galeriju crtea najboljeg slikara meu piscima i najboljeg pisca meu slikarima. "
ini mi se da jedan dobar deo forumaa ovde na VC nije itao nita od Mome.....pa da ispravimo.
Za poetak lagana priica...

Istok I Zapad
Na Istoku, slubenici rade od sedam do tri.
Na Zapadu, od devet do pet.
Sluzbenicki Istok se budi u pola sest.
Cinovnicki Zapad u sedam.
Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujuci posao, drzavu,
zivot, sudbinu.
Istok je poluobrijan. To je zbog toga sto se brijao
sinoc, da bi ujutru mogao duze da spava.
Glatko izbrijani Zapad vozi se cutke metroom.
Istok prica politicke viceve u pretrpanom autobusu.
Zapad cita novine. Potpuna tisina. Niko ni sa kim ne razgovara..
Istok se zaljubljuje u nepoznatu sluzbenicu sa zelenim ocima izmedju tri
autobuske stanice. Naravno, on stize u pola osam na posao i kaze ljutito
sefu: Sta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?
Zapad pocinje da radi u devet.
U to vreme Istok vec polako pocinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i
procitao u novinama sta se dogadja na Zapadu. Do pola deset, Istok

razgovara o tome sta je sinoc bilo na televiziji.

Zapad vec uveliko radi. On ne moze da preprica sta se sve dogadjalo na
dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti
program.
U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom,
odlazi na zasluzeni dorucak, koji se placa bonovima. Kao da je celoga
jutra kopao, on doruckuje glavu u skembetu, gulase, pljeskavice, bureke,
tripice, corbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala
laksa jela. Posle zvace cackalicu i popije tri piva, odlikovana na
svetskoj izlozbi.
Zapad ima pauzu za rucak izmedju dvanaest i trinaest casova. On stojeci
pojede sendvic sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP . Zatim se
vrati na posao. U hodniku kuce u kojoj radi popio je prvu instant-kafu
iz kartonske solje.
Istok vec ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, cuo je za neku
rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o cemu se radi i vratio se posle dva
sata u kancelariju.
Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude odrzan u subotu, kada se
ne radi. Odlucivace se o mogucem strajku.
Istok je preko Sindikata dobio zaledjenu junecu polutku, koju ce strpati
u zamrzivac. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko ciscenje.
U tri po podne Istok se vraca kuci. Pre toga svraca na pihtije i jos
jedno pivo.
Zapad i dalje radi.
Istok ruca. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.
Zapad i dalje radi
Istok je prilegao na divan i uskoro hrce, posto je prethodno novinama
prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik.
Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.
Zapad i dalje radi.
Posto je odgledao vesti, Istok se baca na laksu veceru: kuvana svinjska
kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela.
Sest sati: Zapad se vraca kuci. Nema snage da cita novine u podzemnoj
zeleznici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.
Istok je sveziji uvece, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima i
otvara trecu bocu crnjaka.
Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dodje
sebi. Rusi se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne
shvatajuci, uopste, sadrzaj. Pita se, ima li zivot bilo kakvog smisla ?
Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno vecera: bleda atlantska riba bez
ukusa i bareno povrce. Casa belog vina.
U tom trenutku, Istok je vec u prednosti za pet boca crnjaka.
Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad ce ziveti samo
preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uvece.
Istoku je svaki dan praznik. Ne bih ziveo na Zapadu, kaze zeni, da mi
daju million dnevno!

Zapad uzima pilulu za spavanje.

Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.
Zapad odobrava kredite, da bi ziveo od kamata sa Istoka.
I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.
Momo Kapor (Halo Beograd, Druga knjiga)