Obrada digitalnih slika

Uvod u organizaciju raunara

Obrada digitalnih slika

Kao

i obrada drugih digitalnih

podataka, i obrada digitalnih slika
predstavlja odreena izraunavanja
nad brojevima koji predstavljaju
slike.
Uvod u organizaciju raunara

Vrste operacija nad slikama

Aritmetike operacije nad slikama

Logike operacije
Operacije nad pojedinanim pikselima
Geometrijske operacije
Analiza slika
Morfoloke operacije
Digitalni filtri
Izdvajanje ivica i ostalih karakteristika slika
...
Uvod u organizaciju raunara

Vrste operacija nad slikama (2)

Predstavljena

podela je samo jedna

od raznih moguih podela.
Neke operacije se mogu svrstati u
nekoliko srodnih grupa.
Vrlo esto je za dobijanje konanog
rezultata potrebno izvriti niz
razliitih operacija.
Uvod u organizaciju raunara

Aritmetike i logike operacije

Sve

operacije iz ovih grupa se primenjuju

na pojedinanim pikselima.
Zbog toga slike na koje se operacije
primenjuju moraju imati istu veliinu.

Iako

su ove operacije izrazito jednostavne,

one imaju prilino iroku primenu.
Jedan od osnovnih kvaliteta je njihova
brzina koja proizlazi iz jenostavnosti.
Uvod u organizaciju raunara

Aritmetike operacije
U aritmetike operacije ubrajamo
Sabiranje (dve slike ili slike i konstante)
Oduzimanje (dve slike ili slike i konstante)
Mnoenje (dve slike ili slike i konstante)
Deljenje (dve slike ili slike i konstante)
Preklapanje (dve slike)
Uvod u organizaciju raunara

Sabiranje
Ukoliko

sabiramo dve slike P1 i P2, pikseli

rezultujue slike Q se izraunavaju po
formuli
Q(i,j)=P1(i,j)+P2(i,j)
Ukoliko se radi o dodavanju konstante C
slici P, pikseli rezultujue slike Q se
izraunavaju po formuli
Q(i,j)=P1(i,j)+C
Ukoliko se radi o slikama u boji, operacije
se primenjuju na svaki kanal posebno.
Uvod u organizaciju raunara

Sabiranje (2)
Prilikom

sabiranja, treba biti obazriv

jer moe doi do prekoraenja
Moe sluiti za neravnomerno
osvetljavanje slike
Dodavanje pozitivne konstante nekoj
slici dovodi do osvetljavanja
Uvod u organizaciju raunara

Oduzimanje
Ukoliko

oduzimamo dve slike P1 i P2,

pikseli rezultujue slike Q se izraunavaju
po formuli
Q(i,j)=P1(i,j)-P2(i,j)
Ukoliko se radi o oduzimanju konstante C
od slike P, pikseli rezultujue slike Q se
izraunavaju po formuli
Q(i,j)=P1(i,j)-C
Ukoliko se radi o slikama u boji, operacije
se primenjuju na svaki kanal posebno.
Uvod u organizaciju raunara

Oduzimanje (2)
esto

se primenjuje kao deo sloenijih

operacija, mada ima i svoju samostalnu
primenu.
Koristi se za uklanjanje nejednakog
pozadinskog svetla.
Oduzimanje pozitivne konstante od slike
se koristi za zatamnjivanje, mada se to
ee izvodi primenom skaliranja
Uvod u organizaciju raunara

10

Mnoenje (skaliranje)
Ukoliko

mnoimo dve slike P1 i P2,

pikseli rezultujue slike Q se
izraunavaju po formuli
Q(i,j)=P1(i,j)*P2(i,j)
Mnoenje konstantom C se naziva
skaliranjem. Pikseli rezultujue slike
Q se izraunavaju formulom
Q(i,j)=P1(i,j)*C
Uvod u organizaciju raunara

11

Mnoenje(skaliranje) (2)
Jednostavna

primena skaliranja
moe biti popravljanje slika koje su
snimljene pri looj osvetljenosti
Potrebno je obratiti panju na
prekoraenje.
Uvod u organizaciju raunara

12

Preklapanje (blending)
Operacija

preklapanja proizvodi
linearnu kombinaciju dve slike.
Pikseli rezultujue slike Q se dobijaju
formulom
Q(i,j)=x * P1(i,j) + (1-x) * P2(i,j)
gde x odreuje zastupljenost
komponenti u rezultujuoj slici
Uvod u organizaciju raunara

13

Logike operacije
U

logike operacije obrajamo

AND, NAND
OR, NOR
XOR, XNOR
NOT (Inverzija, pravljenje negativa)
Bitshift
Uvod u organizaciju raunara

14

Logike operacije (2)

Logike

operacije se najee
primenjuju u kombinovanju slika.
Obino je bar jedan od operanada
binarna slika. U suprotnom,
operacije se primenjuju bit-po-bit.
Logike operacije se vrlo esto
koriste pri radu sa delovima slike
(selekcijom)
Uvod u organizaciju raunara

15

Histogram osvetljenosti
Veoma

bitan podatak za svaku sliku

je raspodela broja piksela te slike po
nivoima osvetljenosti

Uvod u organizaciju raunara

16

Jo neke operacije nad pojedinanim pikselima

Sasecanje

(Tresholding)
Rastezanje kontrasta (Constrast
streching)
Ujednaavanje histograma
(Histogram equalization)
Logaritamski i eksponencijalni
operatori
Uvod u organizaciju raunara

17

Sasecanje (Tresholding)
Ova

operacija se vrlo esto koristi

prilikom segmentacije slika tj. razdvajanja
onih delova slike koji odgovaraju
objektima koji nas zanimaju od onoga to
moemo smatrati pozadinom slike.
Tresholding ima vie svojih varijanti i
mogue ga je primenjivati kako na crno
bele, tako i na obojene slike, dok
rezultujua slika moe da se kree od
binarne do obojene.
Uvod u organizaciju raunara

18

Sasecanje (Tresholding) (2)

Operacija

je odreena odreenom
brojnom vrednou koju nazivamo prag
(ukoliko se radi o obojenoj slici, svaki
kanal moe da ima svoju vrednost praga)
Operacija se primenjuje tako to se svi oni
pikseli ija je vrednost manja od zadatog
praga proglase crnim, dok se oni ija je
vrednost via od praga ne menjaju (ili se
proglase belim)
Uvod u organizaciju raunara

19

Sasecanje (Thresholding) (3)

Uvod u organizaciju raunara

20

Rastezanje kontrasta
Vrlo

esto slika ne sadri izrazito crne,

odnosno izrazito bele piksele.
To znai da njen raspon dubina nije u
potpunosti iskorien.
Svi pikseli pripadaju nekom intervalu [c,d], koji
je podinterval eljenog intervala [a,b] (obino
intervala [0,255]).

Konstruiemo

linearnu transformaciju
koja preslikava interval [c,d] na [a,b].
Uvod u organizaciju raunara

21

Rastezanje kontrasta (2)

eljena

linearna transformacija je
Q = (P - c)(b - a)/(d - c) + a

Za vrednosti c i d se obino (zbog

uma) ne uzimaju minimalna i
maksimalna vrednost osvetljenosti
piksela slike, ve vrednosti takve da je
oko 5% piksela ispod vrednosti c, i
oko 5% piksela iznad vrednosti d.
Uvod u organizaciju raunara

22

Rastezanje kontrasta (3)

Dosta

esta tehnika za odreivanje

brojeva c i d je navoenje tzv.
graninih (cutoff) vrednosti.
Posmatranjem histograma
osvetljenosti, izraunavaju se c i d
kao nivoi osvetljenosti za koje je broj
manjih (tj. veih) piksela oko 5%
ukupnog broja piksela.
Uvod u organizaciju raunara

23

Ujednaavanje histograma
Glavni

zadatak ove transformacije je

da primenom nelinearnog operatora
napravi rezultujuu sliku kod koje e
za svaki nivo osvetljenosti postojati
otprilike podjednak broj
odgovarajuih piksela
Cilj je ravan histogram.
Uvod u organizaciju raunara

24

Logaritamski operator
Ukoliko

se intenzitet svakog piksela

zameni nekom vrednou koja
logaritamski zavisi od njegove
vrednosti, postie se efekat
popravljanja kvaliteta slike u pojasu
niske osvetljenosti, bez velikih
promena u pojasu visoke
osvetljenosti.
Uvod u organizaciju raunara

25

Logaritamski operator (2)

Rezultujua

slika se dobija od
polazne na osnovu formule
Q(i,j) = c log( 1 + P(i,j) )
pri emu se c odreuje tako da
maksimalni intenzitet rezultujue
slike bude upravo maksimalna
vrednost raspona (obino 255) tj.
c = 255 / log( 1 + maxP )
Uvod u organizaciju raunara

26

Eksponencijalni operator
Za

razliku od logaritamskog
operatora, ovaj operator poboljava
kvalitet svetlijih delova slike pri
emu se zadrava izgled tamnijih
delova
Veza izmeu nove i stare slike je
Q(i,j) = c * b^P(i,j)
Uvod u organizaciju raunara

27

Stepeni operator (Gamma korekcija)

Primenjuje

se formula
Q(i,j) = c * P(i,j)^r
Za r manje od 1, efekat je slian efektu
logaritamskog operatora, dok je za r vee
od 1, efekat sliniji eksponencijalnom.
Ovaj operator slui da ispravi loe efekte
fotografskog filma.
Veza izmeu duine ekspozicije i rezultujue
osvetljenosti filma je obino oblika I=E^ tako
da se za korekciju uzima r=1/
Uvod u organizaciju raunara

28

Geometrijske operacije
U geometrijske operacije ubrajamo
Skaliranje
Rotacije
Refleksije
Translacije
Afine i perspektivne transformacije
Uvod u organizaciju raunara

29

Geometrijske operacije (2)

Ove

operacije preslikavaju piksele

originalne slike sa koordinatama
(x1,y1) u piksele nove slike sa
koordinatama (x2,y2)
Veza izmeu ovih koordinata je
obino linearna, oblika
(x2,y1)T = A*(x1,y1)T + B
gde je A matrica, a B vektor
Uvod u organizaciju raunara

30

Skaliranje
Prilikom

operacije skaliranja, zbog

promena dimenzije slike javlja se
potreba za izbacivanjem nekih
piksela ili ubacivanjem nekih novih u
zavisnosti od toga da li je faktor
skaliranja manji ili vei od 1.
Uvod u organizaciju raunara

31

Skaliranje f < 1
Dve

mogunosti izbacivanje i
inerpolacija

Uvod u organizaciju raunara

32

Skaliranje f > 1
Dve

mogunosti ponavljanje ili

interpolacija

Uvod u organizaciju raunara

33