Beki kongres: Dok je Franc nastojala da se privikne na smanjenu dravu, pobjednike

sile sastale su se u Beu da bi odluile o budunosti Evrope. Na uvenom skupu koji je

trajao od jeseni 1814. do juna 1815. bili su prisutni predst cijele Evrope; stvarna mo bila
je u rukama Eng, Rusije, Austrije i Pruske. Iz Rusije je doao sam Aleksandar, Kesiro je
predst Eng, Hardenberg i Vilhelm fon Humbolt Prusku, a Meternih Austriju. Znaajno je
da e Taljeran, koji je doao u Be u ime Francuske, imati uticaj na rad Kongresa; on e
umnogome sprijeiti podozrenje i razmirice meu pobjednikim silama. Konano
razgranienje izmeu sila koje su se borile protiv Napoleona utvreno je u junu 1815.
Pruska je stekla mnogo ovim sporazumom dobivi veliki dio Saksonije, zajedno sa terit
oko Rajne. Saks je opstala samo zahvaljujui nastojanjima Engleske, Austrije i Taljerana.
Njemaka je organizovana u Njem savez 39 dr i gradova; oni su ili samostalni u
unutranjim pitanjima, ali su na savjez prenijeli neka ovlaenja iz domena spoljnih
poslova. Mada Aleksandar nije dobio sve to je elio, vei dio Poljske doao je pod rusku
vlast. Holand i Belg ujedinjene su u Nizozemsku kraljevinu pod dinastijom Oranski, a
vajcarska je konstituisana kao konfed kantona. Italija je ostala rasparana na mnogo
malih nezavisnih dravica, a Venecija i Lombardija su dati Austriji. Napoleon je bio
poraen, ali njegov doprinos stvaranju nove karte Evrope ostavio je traga na mirovni
sporazum 1815.g. Krajem 1814. i po 1815. situacija u Franc i Evropi pruila je izuzetno
povoljnu ansu prognanom Napoleonu. Luj 18. je u Franc uinio malo da se priblii franc
narodu poa su mnogi sa enjom gledali na protekle dane. Najvee neslaganje pojavilo se
oko Saksonije, mada je i Poljska stvorila rascep meu pobjednikim silama. Po 1815.
Eng, Austr i Franc potpisale su tajni sporazum o pruanju otpora pruskim i ruskim
zahtjevima.
Sto dana: Po dolasku na Elbu, Napoleon se nije prepustio sudbini. Upravljao je ostrvom
kao carevinom u malom. Napoleon se uputio na kopno 26.2.1815. Uz sebe je imao manje
od 1000 ljudi ali je bio pun samopouzdanja koje odgovara ovjeku koji je vladao
Evropom. 1.3., poto je pukim sluajem izbegao engleske brodove iskrcao se na kopno.
Bilo je neizvesno sve do dolaska u Grenobl gdje je primljen sa oduevljenjem. 20.3. uao
je u Pariz i preuzeo vlast, kralj je pobjegao. 25.3., 4 glavne sile sklopile su savez
obavezujui se da e se boriti do konanog poraza njihovog starog protivnika.
Napoleonov pokuaj da pokrene franc narod za vrijeme tzv 100 DANA da je slabe
rezultate. Stvarnost nijesu predst obeane slobode ve izvesnost novih ratova i rtava.
Napol prednost sastojala se u tome to su njegovi veterani sada bili u Franc. Uskoro je
okupio armiju od skoro 250.000 ljudi. U prolee 1815. bio je problem taj to nije imao
saveznike. Jedan od moguih bio je kralj Napulja Murat koji je ranije napustio
Napoleona. Nap je u potpunosti zavisio od armije koju je mogao da okupi u Franc.
Velington, koji je isterao Franc iz panije, smijenio je Keserloa na mjestu eng
predstavnika u Beu. Sada je trebalo da odigra mnogo znaajniju ulogu.
Bitka kod Vaterloa: Prije opteg plana napada, Napol ubrzao tok dogaaja. Odluio je
da napadne prije nego to saveznicima poe za rukom da se okupe i krenu u Franc.
Napoleon je napustio pariz 12.juna. Komandovao je sa nekih 125k ljudi i dobro je znao
da treba da djeluje brzo. Velington je imao 90k, Bliher 125k Prusa. Francuzi su preli
granicu 15.juna. Napol namjera je bila da razdvoji savjeznike, da ih razbije i poe na
Brisel. Franc su brzo potisnuli Pruse iz arloa i zauzeli grad. Napol je napredovao sa

glavninom svoje armije u namjeri da uvue Pruse u borbu, a Neju je nareeno da

napreduje prema Velingtonovim snagama. Velington se kretao polako i kod Katr Bra
okupio samo dio armije. Napol nije postigao potpunu pobjedu koja mu je bila potrebna.
Prusi su bili okupljeni kod Linjija, a Napol ih je potisnuo sa bojnog bolja. Nej je takoe
prisilio armiju saveznika da se povue u Katr bra, meutim, ni tamo ni u Linjiu saveznici
nijesu bili razbijeni i uniteni. Napol je stigao do Velingtonovih trupa 17.juna, one su bile
rasporeene u blizini Vaterloa na Mon Sen anu. Napol je bio uvjeren u svoj uspjeh.
Raspolagao je sa 74k franc veterana. Napol smatrao da Prusi nmg da uzmu uee u
borbi. Zbog kie Napol odloio napad za 18.jun, to je bilo mnogo znaajnije nego to je
Napol mislio. Oko 11 uputio vojnike u napad. Sledeih 5 sati peadija je hrabro nadirala
na redove savetnika ali su savezniki vojnici sa istom hrabrou branili svoje poloaje. U
16 Napol odluio da upotrebi konjicu. 16-18 15k konjanika bezuspjeno napadalo.
Oko 18 nazire se Napol poraz, jer je pritizala Pruska armija koja je na kraju dotukla
Napol.
Poslednji in: Napol je napustio bojno polje i stigao u Pariz 21.juna. Govorio o
formiranju druge armije. Skuptinski domovi su se suprotstavili Napol predlogu da samo
diktatura moe spasiti zemlju. 22.juna Napol ponovo abdicirao i postavio svog sina za
cara. Prusi su uli u Pariz 7.jula, a sledeeg dana to je uinio i Luj 18. Napoleon se nadao
da e utoite nai u Americi ili da e dobiti azil u Engleskoj, ali je Eng vlada odluila da
ga smjesti na ostrvo Svetu Jelenu. Tamo je i umro 5.5.1821. Ovakva sudbina pomogla mu
je da stvori legendu o sebi. Zahvaljujui Napol, Evropa je doivjela velike promjene.
Uivao je u ratu, bio je vojni genije. Mnoge reforme zakona donela je franc armija. Na
drugoj strani Atlantika, pokuaj restauracije nije bio mogu jer su tamo promjene
izazvane Napol ratovima bile nepovratne.