Motor sa obrtnim klipom (Vankelov motor)

Dosad posmatrani klipni mehanizam sa translatorno-oscilatornim kretanjem klipa

poseduje veliki broj pokretnih elemenata, koji u toku izvođenja radnog ciklusa imaju
velika ubrzanja i usporenja (500020000 m/s2), koja stvaraju dopunska opterećenja i
povećavaju neravnomernost obrtnog momenta i ugaonu brzinu obrtanja kolenastog
vratila. Ovaj nedostatak dugo vremena  je  bio predmet izučavanja sa brojnim pokušajima
da se otkloni, ali uvek se kao prepreka pojavila granica primenjivih brojeva obrtaja
kolenastog vratila. Zahvaljujući nemačkom iženjeru i inovatoru Feliksu Vankelu (Felix 
Wankel), na početku druge polovine dvadesetog veka stvoren je motor sa obrtnim
klipom, poznat kao ”Vankelov motor”.

Felix Wankel rođen je

13.08.1902.godine u gradu
Luhran a umro
09.10.1988.godine u
Heidelberg u Nemačkoj. U
periodu od 1926 do 1945.
godine Wankel je radio kao
visoki specijalista u
Nemačkom aeronautičko
istraživačkom centru, sa
zadatkom da razvije i
unapredi rad rotacionih ventila. Godine 1951 on počinje da radi u istraživačkom odelenju
nemačke motorne industrije NSU Motorennjerk AG Neckarsulm, gde se lično posvetio
kreiranju i razvoju alternativnog klipnog mehanizma do tada jedino primenjivanom
klipnom mehanizmu sa translatorno-oscilatornim klipom. Posle godinu dana rada on je
uspeo da napravi jedan model sa krivolinijskim jednostraničnim rotorom koji se obrtao u
komori oblika osmice, da bi 1957. godine izvršio i njegovo prvo eksperimentalno
ispitivanje. Uz veliku podršku nemačke firme NSU, 1967 godine proizveden je prvi
automobil, koji je koristio Vankelov motor
(NSU80).                                                                                                                                 
                                                Sedamdesetih godina dvadesetog veka mnoge
automobilske kompanije kao General Motors, Daimler Benz, Peugeot i  Mazda proizvode
automobile sa Vankelovim motorom. Smatra se da je sagrađeno oko milion takvih vozila.
Ali nastankom naftne krize 1973 godine nastaju velike teškoće i prestaju dalja ulaganja u
razvoj motora sa obrtnim klipom. Samo Mazda je nastavila sa daljim razvojem i ona je u
oktobru 1999. godine u Tokiju prikazala nova sportska kola  sa ugrađenim motorom sa
obrtnim klipom, sa prilično poboljšanim ekonomskim i ekološkim karakteristikama.
Međutim, dominantnost motora sa translatorno-oscilatornim klipom je nesavladiva i
izgleda da budućmnost Vankelovih motora nije svetla. 

Vankelov motor ima nekoliko specfičnih delova

neophodnih za oformljenje njegovog radnog  prostora.
Tu, pre svega spada kućište sa epitrohoidnim cilindrom i
odgovarajućim kanalima za dovod svežeg punjenja o
odvođenje produkata sagorevanja. Zatim, trougaoni klip sa konveksnim stranicama koji
se u njemu kotrlja posredstvom ekcentričnog zamajca i dva zupčanika, od kojih jedan ima
spoljašnje a drugi unutrašnje ozubljenje (odnos njihovih zubaca je 2:3). Na uglovima
trouglastog klipa u posebno izrađene žljebove smeštaju se za-ptivne pločice, tako da se
čitav prostor između klipa  po obimu i epitrohoidnog cilindra  deli na tri manja prostora
promenjive zapremine tokom izvođenja radnog ciklusa. Svaki od ovih  prostora ne samo
što menja zapreminu od minimalne do maksimalne vrednosti, već se zajedno sa
kotrljanjem klipa pomera u istom smeru u kome se obrće i klip po unutrašnjem obimu
epitrohoidnog  cilindra. Obrtno krtetanje klipa se prenosi na pogonsko vratilo preko
ekcentričnog zamajca.

Kod ovih motora i pored mnogobrojnih predloga i registrovanih patenata, još

uvek misu rešeni problemi:

zaptivanja,
hlađenja klipa,
 definisanja najpovoljnijeg oblika prostora za sagorevanje,

što i pored boljih energetskih ne obezbeđuje ekonomske i ekološke karakteristike na

nivou motora sa konvencionalnim klipom. 
 

 
 

Sl. Prikaz toka radnog ciklusa Vankelovog motora

U s i s a v a nj e

Obrtnim kretanjem klipa njegov vrh otvara ulazni kanal i smeša goriva i vazduha ulazi u
unutrašnjost cilindra prateći povećanje nastalo usled ekscentričnog kretanja klipa. Daljim
kretanjem klipa sa sledećim njegovim vrhom zatvara se ulazni kanal i smeša goriva i
vazduha ostaje zarobljena. Time se završava unošenje svežeg punjenja odnosno proces
usisavanja.

S a b i j a nj e

Klip svojim daljim kretanjem umanjuje zapreminu svežeg punjenja tj. vrši njeno sabijanje
uz povećanje pritiska i temperature.
 P a lj e nj e,  s a g o r e v a nj e  i   š i r e nj e

Sabijena smeša se posredstvom varnice proizvedene između elektroda svećice pali i

nastaje aktivan proces sagorevanja, kada naglo raste pritisak produkata sagorevanja koji
deluju na sfernu površinu klipa, šire se i prisilno obrću klip (radni deo ciklusa).   

 I z d u v a v a nj e

Klip pri kretanju u procesu širenja otvara izlazni kanal i produkti sagorevanja napuštaju
unutrašnjost cilindra, odnosno nastaje proces izduvavanja.