DVOPOJASNI NOSAI GREDNI NOSAI SA

ZATEGNUTIM ELEMENTIMA
IZVAN POPRENOG
PRESEKA

Dvopojasni nosai (gredni nosai sa zategnutim elementima izvan poprenog preseka)

se formiraju kombinacijom grednog nosaa i poligonalne zatege.

Na ovaj nain se, uz minimalni utroak materijala, mogu preneti vei tereti, odnosno
premostiti vei rasponi, nego kod klasinih grednih nosaa.
Sistem se najee primenjuje u krovnim konstrukcijama hala, kao glavni veza ili kao
sekundarni nosa.

 Greda sistema se izvodi od armiranog betona, vertikale od betona ili elinih

profila, a zatega od armiranog betona, elika (elini profili ili armatura) ili od
kablova za prednaprezanje.
U sluaju horizontalne grede vertikale se obino postavljaju u treinama
raspona (slika a), dok se kod prelomljene grede postavljaju u etvrtinama
raspona (slika b). Za manje raspone dovoljno je postaviti jednu vertikalu u
polovini raspona (slika c).

Za uobiajena optereenja veliina strele se bira u granicama od

do L/7.

f = L/15

Gredni nosa se oslanja vertikalno na nepomerljivim krajevima, a elastino, preko

vertikala, na zategnuti donji pojas (zategu). Praktino se greda tretira kao kontinualni
nosa sa elastinim srednjim osloncima.

Momenti savijanja u gredi su znatno smanjeni u odnosu na nosa oslonjen samo na

krajnjim osloncima, a u gredu se, sidrenjem zatege, unosi znatna sila pritiska. Usled
ovoga se preseci grede najee nalaze u oblasti malog ekscentriciteta sa silom
pritiska, pa je obino dovoljna minimalna armatura.

Zatega se proraunava na isto zatezanje.

U poreenju sa reetkastim nosaem istog oblika, kod dvopojasnih nosaa se postie

znatna uteda u materijalu, jer dve vertikale zamenjuju celu ispunu reetke, a uticaji u
gredi i zatezi su praktino ekvivalentni uticajima u gornjem i donjem pojasu reetke.

Greda je obino pravougaonog poprenog preseka, sa irinom

veom od visine, zbog postizanja dovoljne bone krutosti na
izvijanje.
Popreni presek moe biti izveden i sa dva paralelna nosaa
mestimino meusobno povezana poprenim ukruenjima.
U sluaju velikih raspona, greda se moe izvesti razuenog ili
sanduastog poprenog preseka.

Ako se zatega izvodi od armiranog betona, proraunava se za

naponsku fazu sa prslinom, pa se dimenzije poprenog preseka
odreuju kao minimalne, iz uslova smetaja armature.

Statiki proraun se moe sprovesti tako to se u statikoj shemi

veze izmeu vertikala i zatege tretiraju kao zglobne, pa se problem
svodi na jedanput statiki neodreen nosa. Pogodno je za statiki
nepoznatu izabrati silu u zatezi.

Formiranjem dvopojasnog nosaa osobine materijala se praktino

iskoriavaju na najbolji nain - betonska greda je pritisnuta, dok
armatura zatege prima silu zatezanja.

Ako se ovaj nosa uporedi sa punim grednim nosaem istog

raspona, uoava se da je praktino uklonjen sav neiskorien beton
izmeu pritisnute i zategnute zone, koji samo poveava teinu
nosaa.

Formirani prostor izmeu pritisnute i zategnute zone moe se

iskoristiti za nesmetano provoenje instalacija.