AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

136

9. OSNOVNI PRINCIPI RADA ULA SLUHA

9.1

Uvod

ulo sluha oveka predstavlja prirodni sistem senzora koji omoguava percepciju
zvunih pojava iz okoline. Taj sistem se sastoji od dva uva koji su prostorno razdvojeni
glavom kao fizikom preprekom. Pod uticajem fizikih nadraaja iz okruenja u svesti
sluaoca stvaraju se odgovarajue zvune senzacije, odnosno zvune slike o izvorima
zvuka i njihovom poloaju u prostoru. U inenjerskom smislu ulo sluha predstavlja
krajnju taku, odnosno izlaz svakog telekomunikacionog sistema kada se kroz njega
prenosi zvuni signal. Zajedno sa vokalnim traktom, ulo sluha ini sistem za
komunikaciju ljudi pomou zvuka kao nosioca informacija. Po svojim akustikim
osobinama ulo sluha je prilagoeno prijemu zvuka u vazduhu, jer je vazduh ovekovo
prirodno okruenje. Tokom evolucije uvo je svojom graom prilagoeno akustikoj
impedansi vazduha ime je omoguen maksimalni odziv na zvunu pobudu.
Iako je ulo sluha jedan senzorski sistem, postoje bitne razlike koje ga razdvajaju
od senzora koji se koriste u tehnici, kao to su to na primer mikrofoni. Prvo, ulo sluha
registruje zvuk, ali ga i procesira, to znai analizira i na osnovu toga u svesti stvara
sloene zvune slike. to je zvuk koji se prima po svom fizikom sadraju sloeniji, to je
kompleksinija zvuna slika koja nastaje u svesti sluaoca. Drugo, u grai ula sluha i
njegovim funkcijama postoje neminovne individualne razlike meu ljudima. Svi
numeriki ili grafiki pokazatelji kojim se ilustruju pojedine osobine i rad ovog ula
dobijeni su usrednjavanjem na osnovu osobina velikog broja osoba. Zbog toga se
podaci o ulu sluha moraju shvatati kao statistiki pokazatelj, a ne kao precizni tehniki
podaci.
ulo sluha kod oveka moe se podeliti na dve funkcionalne celine: na fiziki i na
psiholoki deo. Fiziki deo ini sve ono to se anatomski svrstava u ulo sluha. To su
dva uva, nervni putevi i centri u kori velikog mozga. Psiholoki deo ini nematerijalna
sfera psiholokog reagovanja na fiziku pobudu koja kao rezultat daje zvunu sliku u
svesti sluaoca. U funkcionalnom smislu fiziki deo ula sluha posreduje izmeu
zvunog polja i svesti. Ovakva podela ula sluha vremenom je uinila da se u akustici
razviju dve relativno nezavisne podoblasti koje se bave ulom sluha i sluanjem. To su
fizioloka akustika, koja se bavi fizikim delom ula, i psiholoka akustika koja se bavi
nematerijalnim delom rada ula, odnosno formiranjem zvune slike.
Opis rada ula sluha podeljen je na dva poglavlja, ovo i naredno. U ovom
poglavlju prikazana je fizika struktura ula sluha i osnovne funkcije uva kao njegovog
senzorskog dela, to jest ono to predstavlja predmet izuavanja fizioloke akustike.
Oblast psihoakustike ovde nije ire obraivana.

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

9.2

137

Fiziki deo ula sluha

U svakodnevnom ivotu pojam ula sluha najee se vezuje uz pojam uva kao
delimimo vidljivog dela ovog senzorskog sistema. Struktura grae uva prikazana je na
slici 9.1. Prikazan je presek kroz centralnu ravan desnog uva. Vidi se da je graa ovog
organa relativno sloena. Ona se u anatomskom, ali i u funkcionalnom smislu, deli na tri
celine: spoljanje, srednje i unutranje uvo. Ova podela ide anatomski jasnim
granicama i oznaena je na slici. Spolja posmatrano, na glavi je vidlivo samo spoljanje
uvo. Srednje i unutranje uvo nalaze se u upljinama kosti glave, ime su u znatnoj meri
zatieni od eventualnih mehanikih oteenja, od promene temperature, vlanosti
sredine itd.

Slika 9.1 Izgled uva u preseku kroz njegovu centralnu ravan.

Delovi i funkcija spoljanjeg uva

Spoljanje uvo ine una koljka i sluni kanal. Una koljka je hrskaviava
tvorevina pokrivena koom, formirana asimetrino oko otvora slunog kanala. Grubo
posmatrano, una koljka ima levkast oblik. Povrina okrenuta spoljanjoj sredini ima
na sebi grebenaste reljefne forme koje se oblikom i veliinom u izvesnoj meri razlikuju
od osobe do osobe. Dimenzije une koljke su reda cantimetara (duina oko 7 cm), pa
ona u oblasti veoma malih talasnih duina utie kao fizika prepreka na prijem zvuka.
Na niskim frekvencijama ona nema uticaja na percepciju zvuka. Individualne razlike u
veliini i grai une koljke utiu na izvesne individualne razlike koje postoje u procesu
percepcije zvuka.

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

138

Sluni kanal je cev duine 25-30 mm i prenika oko 7 mm. Na kraju kanala nalazi
se bubna opna, tako da je to u akustikom smislu cev otvorena na jednom svom kraju i
zatvorena na drugom. Sluni kanal ima funkciju zvukovoda koji vezuje srednje uvo sa
spoljanom sredinom. Kroz njega se iz spoljanje sredine prostire zvuni talas na putu
ka bubnoj opni. Ovaj kanal ima i zatitnu ulogu jer oblikom i duinom mehaniki titi
bubnu opnu od eventualnih spoljanjih uticaja.
Na slici 9.2 prikazan je izgled slunog kanala u preseku. Za sluaj dimenzija
oznaenih na slici je prikazana njegova prenosna karakteristika. Ona je definisana kao
odnos odziva i pobude, to jest kao razlika nivoa zvuka na povrini bubne opne (taka B)
i ulaza u kanal (taka A). Sa dijagrama se vidi da sluni kanal unosi izvesno selektivno
pojaanje u nekim oblastima frekvencija. Ono je posledica pojave rezonanci u cevi koje
utiu na poveanje nivoa zvuka na bubnoj opni. Poto sluni kanal predstavlja cev
zatvorenu s jedne strane, u njemu se javljaju rezonance ilustrovane tipa kao na slici
8.15. S duinom koju proseno ima, prva rezonanca kanala je u oblasti 3 4 kHz.
Individualne varijacije dimenzija slunog kanala od osobe do osobe ine da i frekvencije
njegovih rezonanci variraju u nekom malom intervalu.
Pojaanje koje prva rezonanca slunog kanala unosi u njegovu funkciji prenosa
reda je veliine 10 dB. Kasnije e biti pokazano da je upravo u toj oblasti frekvencija
ljudsko uvo najosetljivije, to je oigledan doprinos slunog kanala. Druga rezonanca
kanala javlja se u oblasti iznad 10 kHz, i njen uticaj je takoe vidljiv u karakteristici uva.

12
10

pojacanje (dB)

8
6
4
2

y25 mm
0
200

1000

frekvencija (Hz)

10000

Slika 9.2 Izgled slunog kanala i prenosna karakteristika za sluaj kanala sa dimenzijama
oznaenim na slici.

Delovi i funkcija srednjeg uva

Srednje uvo ima posrediku ulogu izmeu vazdune sredine, koja se zavrava
bubnom opnom, i unutranjeg uva u kome se nalaze senzori. To je jedna vazduna
upljina u kojoj se nalaze: bubna opna, tri slune koice sa prateim ligamentima i
miiima, i membrana prema unutranjem uvu koja se naziva ovalni prozor. uljina
srednjeg uva je povezana sa usnom dupljom jednom kapilarnom cevicom koja se
naziva eustahijeva tuba. Svi ovi delovi vidljivi su na slici 9.1.
Bubna opna ima funkciju akustiko-mehanikog pretvaraa jer transformie
zvune vibracije iz vazduha u mehanike vibracije slunih koica koje se nalaze iza

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

139

nje. To je vrlo tanka membrana, debljine oko 0,1 mm. Fotografija njenog spoljanjeg
izgleda prikazana je na slici 9.3. Vidi se da je zbog male debljine ona skoro providna, pa
se kroz nju nazire privezana prva sluna koica (eki). Zbog tako male debljine
bubna opna je lako podlona cepanjima pod dejstvom veoma jakih zvunih pobuda. Na
slici 9.2 vidi se da je bubna opna postavljena pod izvesnim uglom u odnosu na osu
slunog kanala. U realnosti ona nije ravna, kao to su ravne membrane raznih
mikrofona, ve ima izraen konusni oblik.

Slika 9.3 Fotografija bubne opne (levo) i skica njenog izgleda u preseku (desno).

Zbog konusnog oblika bubne opne, vidljivog na slici 9.3 i zbog injenice da je
jedan mali mii stalno dri u zategnutom stanju, bubna opna ne radi kao jednostavna
pasivna membrana. Struktura njenog oscilovanja relativno je sloena, jer na razliitim
frekvencijama razliiti delovi opne uestvuju u oscilovanju. Tako se s porastom
frekvencije smanjuje efektivna povrina opne koja uestvuje u oscilovanju.
Eustahijena tuba je tanka cevica, vidljiva na slici 9.1. Ona je sastavni deo
srednjeg uva i spaja centralnu upljinu srednjeg uva sa usnom dupljom. Na najuem
delu njen prenik je oko 1 mm. Preko eustahijeve tube se, po potrebi, ostvaruje
vazduna veza izmeu spoljanje sredine i komore srednjeg uva, to znai izmeu
spoljanje i unutranje strane bubne opne. To omoguava izjednaavanje pritisaka sa
dve strane opne, ime se spreava njena reakcija na promene statikog, odnosno
atmosferskog pritiska. Ovakva kompenzacija je veoma vana pri letenju avionom a
posebno pri ronjenju, kada spoljanji pritisak na bubnu opnu moe viestruko da
premai vrednost normalnog atmosferskog pritiska. Ova cev je u normalnim
okolnostima zatvorena, ali se pri gutanju ili zevanju otvara. Zbog toga je pri naglim
promenama spoljanjeg pritiska potrebno ponavljati gutanje da bi se otvaranjem
eustahijeve tube izjednaavao pritisak sa spoljanje i unutranje strane bubne opne.
Kada je cev otvorena, sopstveni glas uje se jae i sa promenjenom bojom, jer zvuk iz
usne duplje dospeva kroz tubu direktno u srednje uvo.
Upalni procesi mogu uiniti da se zbog oticanja sluzokoe eustahijeva tuba ne
moe otvoriti. Tada ne postoji mogunost kompenzacije pritisaka, to prouzrokuje bol u
uima pri promenama statikog pritiska. U takvim okolnostima nije mogue ronjenje, jer
se ve na vrlo malim dubinama javjla jak bol u uima.

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

140

Slune koice sainjavaju mehaniki sistem prenosa vibracija sa bubne opne na

ovalni prozor koji se nalazi na suprotnoj strani unutranjeg uva. Zvuk se kroz taj sistem
prenosi u obliku vibracija koica. Unutranje uvo je ispunjeno tenou. Kada srednje
uvo ne bi postojalo i kada bi zvuk iz vazduha direktno pobuivao membranu iza koje je
tenost unutranjeg uva, razlika u impedansama vazduha i tenosti uinila bi prenos
zvune energije iz spoljanje sredine do senzora veome neefikasnim. Sistem koica
srednjeg uva ima funkciju transformatora akustike impedanse prilagoavajui u
izvesnoj meri impedansu vazdune sredine na impedansu tenosti. ematski prikaz
rada srednjeg uva sa koga je jasnija njegova uloga transformatora prikazan je na slici
9.4. Osnova funkcije slunih koica je nain na koji su one meusobno povezane. Vidi
se da koice deluju kao sistem poluge. Relativno veliki hod bubne opne koja na
koice deluje malom silom transformie se u veu silu koja malim hodom deluje na
ovalni prozor koji predstavlja ulaz unutranjeg uva.

Slika 9.4 - ematski prikazi

rada srednjeg uva

Zatitni efekat srednjeg uva

ivot na zemlji evoluirao je u relativnoj tiini koja je vladala u prirodi, sve do
industrijske revolucije. Tada su se u ovekovom okruenju pojavile okolnosti u kojima je
ulo sluha izloeno jakim zvunim pobudama. Vremenski period koji je protekao od tada
suvie je kratak da bi doneo bitne promene u evoluciji oveijeg organizma. Zbog toga
uvo tokom evolucije nije dobilo neku prirodnu zatitu protiv prekomernog zvunog
nadraaja, kao to to na primer ima ulo vida (oni kapci). ivot na kopnu evoluirao je u
prisustvu jake svetlosi od sunca, pa su sve ivotinjske vrste dobile one kapke kao
zatitu. U nedostatku adekvatne bioloke zatite, zatita ula sluha od prekomernih
zvukova postala je ekoloka tema, pa se Mmogunost zatite trae u sferi
zakonodavstva, koje propisima regulie postavljanje i korienje izvora zvuka (pravila
ponaanja) i u sferi fizikih sredstava za zvunu zatitu, a to su pregradne konstrukcije
kojima se ovek okruuje.
Jedini zatitni mehanizam koji oveiji organizam ipak poseduje za borbu protiv
prekomernih zvukova nalazi se u prenosnom sistemu srednjeg uva. Postoje dva efekta
koja deluju u tom smislu: inercija slunih koica i razdeavanje njihovog prenosnog

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

141

sistema. Iako su slune koice veoma lagane (eki i nakovan oko 20 mg, uzengija 24 mg) njihova inercija predstavlja izvesnu zatitu od naglog dejstva zvunih vibracija
(pucnjevi i sline pojave). Razdeavanje prenosnog sistema koica nastaje pod
dejstvom povratne sprege iz modanih centara i naziva se akustiki refleks. Ralizuje se
odgovarajuim reakcijama miia koji kontrolie pomeranje koica. Akustiki refleks
ima konanu brzinu reagovanja koja zavisi od nivoa zvune pobude. Vreme tog
reagovanja je u intervalu 01,0,3 s. Ovaj mehanizam deluje pri zvunim pobudama koje
su svojim nivoom iznad 65-70 dB i njegov efekat priblino linearno raste sa porastom
pobude. Maksimalno slabljenje zvuka delovanjem akustikog refleksa je oko 20 dB.
Delovi i funkcija unutranjeg uva
Unutranje uvo je smeteno u kotanim kanalima i ispunjeno tenou. Sastoji
se od jednog spiralno smotanog kanala koji se naziva kohlea, i u kome se nalaze sluni
receptori. Kohlea ima ukupnu duinu oko 35 mm, i smotana je u obliku pua sa neto
vie od 2,5 navoja. U svojoj unutranjost kohlea je jednom pregradom uzduno
podeljena na dva dela. Pregrada se naziva bazilarna membana i ona odvaja prostor
kohlee na gornji i donji deo. U samom vrhu izmeu gornjeg i donjeg dela nalazi se
otvor, tako da tenost moe slobodno da cirkulie izmeu dva dela prostora kohlee.
Na poetku kohlee, u njenoj bazi, nalaze se dve male membrane oznaene na
slici 9.4. Na gornjoj, koja se naziva ovalni prozor, pripojena je jedna od slunih koica
(uzengija) i preko nje se vri zvuna pobuda unutranjosti kohlee. Donja, koja se naziva
okrugli prozor, ima pasivnu funkciju. Poto je tenost u unutranjosti kohlee nestiljiva,
svako pomeranje ovalnog prozora prema unutranjosti kohlee mora da prati
odgovarajue kretanje okruglog prozora prema spoljanosti, i obrnuto. Ovakav rad dve
membrane (takozvani pu-pul) omoguava zvunu pobudu unutranjosti kohlee.
Sa donje strane bazilarne membrane, itavom njenom duinom, nalaze se
receptorske elije koje reaguju na svaki njen pokret, kao to je prikazano na slici 9.4.
Mehanika pomeranja pri oscilovanju membrane izazivaju pobudu senzorskih elija, to
kao rezultat daje odgovarajuu nervnu aktivnost kojom se nadraaj prenosi do centara u
mozgu.

Procesi na bazilarnoj membrani

Za razumevanje procesa koji se deavaju pri formiranju zvune slike veoma je
znaajno sagledavanje prirode fizikog procesa na bazilarnoj membrani. irina
bazilarne membrane nije konstantna. U zoni baze, to jest pri ulazu ua, a iri se ka
njenom vrhu. Kao takva, ona predstavlja mehaniki sistem koji ima svoje rezonance.
One se javljaju popreno u odnosu na duinu membrane. Frekvencija rezonance
kontinualno se menja du njenih 35 mm duine, a odreena je zategnutou u
poprenom pravcu i drugim mehanikim svojstvima. Najvia frekvencija mehanike
rezonance bazilarne membrane je oko 20 kHz i javlja se na samom njenom poetku,
neposredno pored ovalnog prozora. Najnia frekvencija rezonance je oko 20 Hz i javlja
se na kraju bazilarne membrane, u zoni najudaljenijoj od ovalnog prozora.Pri zvunoj
pobudi preko ovalnog prozora zvuna pobuda dospeva u unutranje uvo. Kao odziv na
tu pobudu pojavljuju se oscilacije bazilarne membrane. Nain na koji se javljaju zvune
oscilacije bazilarne membrane prikazan je principijelno na slici 9.5. Oscilacije koje
nastanu na njenom poetku prenose se u vidu progresivnog talasa koji se kree du

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

142

membrane. Odziv na oscilatornu pobudu funkcija je njene fizike strukture i ivinih

efekata. Ovde se pod ivinim efektima podrazumeva zategnutost membrane.

ovalni
prozor

okrugli
prozor

Slika 9.5 - Principijelna skica oscilovanja bazilarne membrane pri zvunoj pobudi.

Vibracije koje dospevaju iz srednjeg uva prostiru se du bazilarne membrane sve

do mesta gde se pobudna frekvencija poklapa sa frekvencijom sopstvene mehanike
rezonance membrane. Tu energija talasa pobuuje njenu sopstvenu rezonancu, to
rezultuje maksimalnom amplitudom vibracija. U toj zoni membrane kretanje talasa se
zaustavlja, jer sva njegova energija biva apsorbovana od strane rezonantnog procesa
membrane. Pri pobudi samo jednom frekvencijom iza tog mesta membrana ostaje u
stanju mirovanja, kao to je predstavljeno na slici 9.5. Prema tome, maksimum vibracija
pri nekoj zvunoj pobudi jedne frekvencije javlja se na mestu membrane gde se njena
sopstvena poprena rezonanca poklapa sa pobudnom frekvencijom.
Vibraciono kretanje bazilarne membrane itavom njenom duinom registruju
receptorske elije. Na osnovu toga centri u mozgu kontinualno dobijaju sliku stanja vibracija
cele bazilarne membrane, bez obzira na vrstu pobude, a zvuna slika se formira na osnovu
takvog kompleta informacija koje dospevaju iz unutranjeg uva. Na mestu rezonance
reakcija senzora je samo najintenzivnija, ali informacije mozgu alju sve pobuene elije
srazmerno lokalnom intenzitetu pobude. Cetri u mozgu u svakom trenutku imaju sliku
oscilatorne pobuenosti bazilarne membrane, i na osnovu takve kompleksne informacije
formiraju svest o frekvenciji i drugim atributima primljenog zvuka. Prema tome, fizika
zbivanja na bazilarnoj membrani kljuna su za ukupni procesu sluanja.
Frekvencijska raspodela odziva du bazilarne membrane teorija poloaja
Raspodela rezonantnih frekvencija du bazilarne membrane nije linearna. Na
slici 9.6 prikazana je jedna ilustracija relativne vibracione pobude na membrani pri
zvunoj pobudi tonovima etiri razliite frekvencije: 25 Hz, 50 Hz, 200 Hz i 1600 Hz. Vidi
se da se maksimum odziva na frekvenciji 1600 Hz nalazi priblino u zoni sredine
bazilarne membrane. Sa slike se takoe vidi da pomak od samo 25 Hz na najniim
frekvencijama (od 25 Hz do 50 Hz) znai pomeranje maksimuma pobude za priblino
10% ukupne duine bazilarne membrane.
Raspored senzorskih elija koje registruju kretanje du bazilarne membrane
priblino je linearan, pa je njihova gustina jednaka po jedinici duine membrane. U toj
injenici krije se objanjenje logaritamske zavisnosti ula sluha po frekvencijama. Sa

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

143

slike 9.6 vidi se da to ima fizioloko opravdanje, jer je pri pobudi frekvencijom oko
1000 Hz maksimum vibracione pobude blisko sredini bazilarne membrane.
Iz prikaza reakcije bazilarne membrane na zvunu pobudu sledi da i pri pobudi
istim sinusnim tonom postoji reakcija svih senzorskih elija od poetka membrane do
zone u kojoj se javlja rezonanca, s tim to je na mestu rezonance reakcija senzora
najintenzivnija. Ovakav fiziki odziv uveo je u objanjenje percepcije visine zvuka
takozvanu teoriju poloaja. Pod poloajem se podrazumeva mesto maksimuma na
bazilarnoj membrani. Za svaku pobudnu frekvenciju postoji jedan lokalizovani
maksimum vibracija, pa je doivljaj visine tona odreen njegovim poloajem tog
maksimuma.

50 Hz

25 Hz

10

20

30

mm 0

20

30

mm

10

20

30

mm

1600 Hz

200 Hz

10

10

20

30

mm 0

Slika 9.6 ematska ilustracija relativne promene amplitude vibracija du bazilarne membrane
za etiri razliite pobudne frekvencije.

+max
rezonanca

relativna amplituda oscilacija

relativna amplituda oscilacija

+max

duina bazilarne membrane

0
20

frekvencija (Hz)

20 k

Slika 9.7 - ematski prikaz obvojnice amplituda vibracija bazilarne membrane kada je pobuena
zvukom jedne frekvencije kao funkcija duine membrane (levo) i kao funkcija frekvencije
(desno).

Na slici 9.7 ematski je prikazan dijagram oblika obvojnice amplitude vibracija

bazilarne membrane nacrtan na dva naina: kao funkcija duine membrane i kao
funkcija frekvencije (frekvencijska osa je nacrtana u logaritamskoj razmeri). Poetak
membrane, odmah uz ovalni prozor, ima rezonance na najviim ujnim frekvencijama, a
najnie frekvencije su na njenom kraju. Zbog toga su krive pobude na dva prikazana
dijagrama meusobno simetrine.

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

144

Kotana provodnost
Put zvune energije kroz spoljanje i srednje uvo anatomskim i funkcionalnim
osobinama maksimalno je prilagoen efikasnom prenosu energije. injenica je da
zvuno polje deluje na itavu povrinu glave sluaoca, ali zbog razlike u impedansi kosti
i vazduha efikasnost zvune pobude kosti glave je mala. Meutim, povrina kostiju
znatno je vea od povrine slunog kanala, pa zbog toga koliina energije koja preko
kosti stie do unutranjeg uva ipak u ukupnoj sumi nije sasvim zanemarljiva. Pojava da
zvuk iz spoljanje sredine dospeva do tenosti unutranjeg uva preko kostiju glave,
paralelno putanji kroz srednje uvo, naziva se kotana provodnost.
Ukupna pobuda unutranjeg uva zvunom energijom koja stie preko kosti glave
za nekoliko redova veliine je manja od energije koja stie regularnim vazdunim
putem. Ipak, njen doprinos u nekim okolnostima moe se primetiti. Na primer, kotana
provodnost odreuje maksimalne domete zatite uva sa zatitnim epiima koji se
stavljaju direktno u sluni kanal. ak i kada bi oni unosili beskonano slabljenje, ukupni
rezultat zatite sveo bi se na ono to se uje preko kotane provodnosti. Zbog toga
samo sa zatitnom kacigom koja titi itavu povrinu glave mogue je ostvariti vie
nivoe zatite.

9.3

Oblast ujnosti zvuka

Percepcija zvuka je funkcija dve dimenzije: frekvencije i nivoa zvune pobude.

Sa jedne strane, postoje perceptivna ogranienja po frekvencijama jer uvo reaguje na
zvune nadraje samo u jednom intervalu frekvencija koje se nazivaju ujne frekvencije.
Nominalne granice ujnog opsega frekvencija utvrene su na 20 Hz (donja) i 20.000 Hz
(gornja). S druge strane, postoji granica intenziteta nadraaja ispod koje mehanizam
ula sluha ne reaguje. Ona se naziva granica ujnosti. Potrebno je na uvo dovesti
nadraaje koji su iznad te granice da bi se stvorila zvuna senzacija. Zbog toga je jasno
da postoje iroke oblasti zvunih pojava koje ulo sluha ne moe registrovati.
Dijagram oblasti ujnosti
Fizike
granice
mogunosti
percepcije
ula
sluha
prikazuju
se
dvodimenzionalnim dijagramom koji je prikazan na slici 9.8. Oznaena povrina se
naziva oblast ujnosti. Neki autori je nazivaju i sluno polje. Prikazana oblast ujnosti
karakterie zdravo ljudsko uvo. Pojam zdravog ula sluha se u literaturi obino
oznaava izrazom otoloki normalni subjekt (otologija je deo otorinolaringologije koja
se bavi ulom sluha). Postoji niz faktora koji tokom ivota mogu da promene granice
oblasti ujnosti. To su preleane bolesti, prekomerni uticaj visokih nivoa zvuka,
upotreba nekih lekova, proces starenja, itd.
Oblast ujnosti kao povrina u ravni frekvencija - nivo zvuka jasno je ograniena
sa svoje desne, donje i leve strane. S donje strane oblast ujnosti je ograniena
takozvanom granicom ujnosti, a sa leve i desne strane najniom, odnosno najviom
ujnom frekvencijom. Granica ujnosti definie najnii nivo zvuka po frekvencijama koji
ulo sluha moe da percepira. Sa slike 9.8 vidi se da je granica ujnosti veoma
nelinearna. Razlika u nivou zvuka koji odgovara granicama ujnosti na 20 Hz i 1 kHz je
oko 70 dB. To znai da je nivo najtieg zvuka na najniim ujnim frekvencijama oko

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

145

70 dB iznad nivoa najtieg zvuka u centralnom delu ujnog frekvencijskog opsega.

Takav podatak iliustruje injenicu da je uvo veoma nelinearan senzor zvuka.

150
140
130
120
110
100

nivo zvuka (dB)

90
80

OBLAST CUJNOSTI)

70

Slika 9.8 - Oblast ujnosti zdravog

ljudskog uva

60
50
40
30
20

granica cujnosti

10
0
-10
20

100

1000

frekvencija (Hz)

10000

Gornja granica oblasti ujnosti u geometrijskom smislu ne postoji. Zato je u toj

zoni nacrtan pojas oznaen rafurom. Amplitude oscilovanja pokretnih delova pri velikim
pobudama mogu premaiti granice anatomskih mogunosti. Kao rezultat, s poveanjem
nivoa pobude nastaje prvo nelagodnost, a zatim i bol. U tom delu razlikuju se granica
neprijatnosti (koja se u literaturi uobijaeno definie na oko 120 dB) i granica bola (oko
140 dB). To je zona veoma jake zvune pobude pri kojoj se javljaju velike amplitude
oscilovanja svih pominih delova (bubna opna, slune koice, ovalni prozor, bazilarna
membrana, okrugli prozor).
Prekoraenjem granice bola nastaje rizik mehanikih oteenja na pominim
delovima i njihovim spojevima. U literaturi se navodi da je nivo zvuka oko 150 dB
granica kada dolazi do mehanikih oteenja bubne opne i drugih nenijih delova
slunog mehanizma koji uestvuju u oscilovanju.
Granine frekvencije ujnog opsega
Kao i sve drugo to se odnosi na ulo sluha, i nominalne granice ujnog opsega
nisu konstante na nain kako se u tehnici shvata pojam konstante. Usvojene nominalne
vrednosti graninih frekvencija 20 Hz - 20.000 Hz treba razumeti kao statistike

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

146

pokazatelje koji su dobijeni ispitivanjem na dovoljno velikom uzorku zdrave populacije.

Podrazumeva se da kod raznih ljudi postoje individualne razlike, odnosno da su sasvim
prirodna manja odstupanja tih vrednosti od osobe do osobe.
Donja granina frekvencija, nominalno usvojena na 20 Hz, specifina je zbog
toga to pri sniavanju frekvencija funkcija uha postepeno prestaje, a postaje sve
izraenija vibraciona reakcija glave, ali i ostalih delova tela. Vrlo precizna granica tog
prelaza ne postoji, tako da usvojenu graninu vrednost 20 Hz treba prihvatati sa
izvesnom tolerancijom. U starijoj literaturi kao donja granica rada ula sluha redovno je
navoena frekvencija 16 Hz, to na izvestan nain pokazuje relativnost ovog podatka.

vero vat noca gorn je granicne fre kvencije

0.3

0.2

Slika 9.9 - Raspodela verovatnoe

vrednosti gornje granine frekvencije
ula sluha kod zdrave populacije
0.1

0.0
0

10

12

14

16

18

20

22

fre kvencija (kHz)

Gornja granina frekvencija, za koju se uobiajeno navodi vrednost 20.000 Hz,

takoe je dobijena kao statistiki pokazatelj. Istraivanja radi pouzdanog utvrivanja
ovog podatka posebno su intenzivno raena krajem sedamdesetih godina zbog
definisanja parametara digitalnih sistema koji su tada uvoeni u upotrebu. Merenja na
zdravoj populaciji uzrasta od 15 do 50 godine i statistika obrada rezultata pokazala su
da se ova granica moe iskazati samo primenom verovatnoe. Rezultat takvog merenja
pokazan je na slici 9.9. Dijagram pokazuje verovatnou sa kojom se moe oekivati da
neka zdrava osoba ima vrednost gornje granine frekvencije ujnog opsega. Sa
dijagrama se vidi da najvie ljudi uje zvuk do 17-18 kHz (odnosno najvea je
verovatnoa da ovek ima tu vrednost gornje granice). Isti dijagram pokazuje da oko
99% osoba ima gornju graninu frekvenciju do 20 kHz. Zbog toga je ta vrednost
frekvencije usvojena kao nominalna gornja granica ujnog opsega, smatrajui da je
99% slualaca dovoljno velika ciljna grupa.
Oblik krive sa slike takoe pokazuje da postoje malobrojne osobe koje mogu uti
zvukove ije su frekvencije iznad 20 kHz. Ovi podaci se odnose na ispitivanu grupu
opsega starosti 15-50 godina. Novija istraivanja pokazala su da meu veoma mladim
osobama oko 1% moe registrovati frekvencije do granice od oko 25 kHz.
Jedna od bitnih odlika ula sluha je da njegov rad zavisi od nivoa zvuka pri kome
se vri sluanje. Taj uticaj postoji i kada je re o graninim frekvencijama. Sa slike 9.8
moze se zakljuiti da se teorijski optimalne vrednosti nivoa, kada se dostiu maksimalne

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

147

sposobnosti uha, nalaze u intervalu nivoa zvuka 80-90 dB, i tada se moe govoriti o
nominalnom intervalu opsega ujnih frekvencija 20-20.000 Hz. Pri niim nivoima irina
frekvencijskog opsega ujnosti se zbog oblika krive granice ujnosti suava, pre svega
sa donje strane.
Promene granice ujnosti
Granica ujnosti prikazana na slici 9.8 predstavlja prosenu vrednost odreenu
na uzorku zdrave populacije. Dva su mogua sluaja kada se granica ujnosti pomera
ka viim nivoima. To su:
- privremeni pomak nakon kraeg dejstva visokih nivoa zvuka i
- trajni pomak usled starenja organizma, preleane bolesti ili zbog dugotrajne
izloenosti visokim nivoima zvuka.
U okolnostima kada se zdravo ulo sluha izloi dejstvu visokih nivoa zvuka, bez obzira
na njegov sadraj (muzika ili um), dolazi do zatitnog delovanja srednjeg uva. Usled
poveanog slabljenja na putu prenosa zvuka kao reakcija postie se privremeno
pomeranje granice ujnosti navie. Na slici 9.10 prikazan je rezultat merenja ovakvog
pomeranja nakon dvadesetominutnog boravka u ambijentu gde je reprodukovan beli
um ukupnog nivoa 115 dB. Merenje je izvreno 30 sekundi nakon prestanka zvune
pobude.
120
110
100
90

nivo zvuka (dB)

80
70
60

privremeno pomerena granica cujnosti

Slika 9.10 - Porast granice ujnosti

izmeren 30 sekundi nakon to je
ulo sluha bilo izloeno dejstvu
belog uma nivoa 115 dB u trajanju
od 20 minuta

50
40
30
20
10
0
-10
20

100

1000

frekvencija (Hz)

10000

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

148

Ovakva deformacija u osetljivosti ula sluha se po prestanku pobude smanjuje.

Proces relaksacije uva i vraanja u normalu odvija se veoma lagano i asimptotski tei
poetnom stanju. Pri dovoljno snanoj zvunoj pobudi, kao to je primenjena u sluaju
iji je rezultat prikazan na slici, izvesno odstupanje od normale osetljivosti moe se
registrovati ak i 24 sata nakon prestanka pobude.
Pomeranja granice ujnosti moe biti trajno. Ono nastaje na razliite naine:
prirodnim procesom koji se odvija starenjem organizma, izlaganjem prekomernoj buci
due od biolokih granica izdrljivosti bez dovoljno dugih perioda relaksacije, kao i usled
nekih oboljenja unutranjeg uva. Na slici 9.11 prikazan je jedan rezultat ispitivanja
prosene, dakle prirodne promene granice ujnosti sa godinama starosti. Krive
pokazuju prosean poloaj granice ujnosti kod ljudi starosti od 40 do 70 godina
Prikazane su prosene krive dobijene kao rezultat statistike obrade rezultata snimljenih
na velikom broju subjekata. Sa slike se vidi da pojava trajnog pomeranja granice
ujnosti praktino znai suavanje ujnog opsega u oblasti niih nivoa zvuka.
Percepcija najviih frekvencija tada je mogua tek pri visokim nivoima zvune pobude.
Dijagram sa slike 9.11 pokazuje da gubitak osetljivosti ula sluha ne ugroava
percepciju jaih zvukova. Promene se najlake detektuju smanjenjem razumljivosti
govora. Naime, u govoru konsonanti imaju relativno malu energiju, pa se promene
granice ujnosti prvo manifestuju teim prijemom takvih glasova. U strukturi govora
konsonanti nose razumljivost izgovorene rei, pa pomeranje granice ujnosti navie
donosi ugroavanje njihovog prijema. Istovremeno vokali u govoru nose relativno veliku
energiju, pa govor ostaje i dalje glasan, samo sa poremeajem percepiranog smisla.

120
110
100
90

nivo zvuka (dB)

80
70

70

60
60

50
40

50

30

40

20
10
0
-10
20

100

1000

frekvencija (Hz)

10000

Slika 9.11 - Prosene promene

granice ujnosti sa godinama.
(parametar na dijagramu je godina
starosti)

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

9.4

149

Subjektivni doivljaj jaine istih tonova nivo glasnosti

Kada na uvo deluje ist sinusni ton, subjektivni doivljaj jaine zvuka nije linearna
funkcija nivoa zvuka, odnosno intenziteta zvune pobude. Ta osobina se jasno vidi iz
oblika krive granice ujnosti sa slike 9.8, koja pokazuje da je najtii zvuk koji se jo
moe uti promenljivog nivoa sa frekvencijama. Takva nelinearnost osetljivosti
uslovljena je fizikim i fiziolokim karakteristikama uva u svim njegovim delovima.
Doivljaji jaine prostog sinusnog zvuka jedne frekvencije izraava se
vrednostima na posebno definisanoj skali. Veliina kojom se izraava subjektivni
doivljaj jaine takvog zvuka naziva se nivo subjektivne jaine zvuka ili nivo glasnosti
(loudnes level). ee se koristi skraeni naziv jaina zvuka. Za njeno izraavanje u
literaturi koriste se oznake ili LN, i uvedena je jedinica koja se naziva fon.
Nivo subjektivne jaine zvuka pri sluanju sinusnih tonova utvren je
eksperimentalno testiranjem na zdravoj populaciji. Na poetku je konvencijom usvojeno
da se skala nivoa subjektivne jaine zvuka u fonima na frekvenciji 1000 Hz poklapa sa
skalom objektivno merenog nivoa zvuka u decibelima koji spolja deluje na uvo. Zbog
injenice da je izjednaena sa skalom nivoa zvuka, makar to bilo samo na jednoj
frekvenciji (1000 Hz), skala u fonima ima odlike logaritamske veliine.
Za tonove ije su frekvencije nie ili vie od 1000 Hz podaci o nivou subjektivne
jaine zvuka utvreni su metodom slunog poreenja dva zvuka razliitih frekvencija:
jednog koji je predmet ocene subjektivne jaine i drugog, referentnog, na 1000 Hz.
Sluaocima je u takvom testu omogueno da samostalno podeavaju nivo zvuka koji je
predmet ocene i vre poreenje subjektivnog doivljaja njegove jaine sa referentnim
zvukom na 1000 Hz. Cilj testa je da slualac podesi nivo tona koji slua tako da on i
referentni ton na 1000 Hz, to znai na razliitim frekvencijama, budu subjektivno iste
jaine pa tako da odgovaraju istom broju fona. Sukscesivnim ponavljanjem ovakve
procedure za razne frekvencije i ucrtavanjem rezultata u dijagram oblasti ujnosti dobija
se linija iste subjektivne jaine, takozvana izofonska linija. Svi tonovi koje se u prostoru
frekvencija-nivo nalaze na jednoj izofonskoj liniji imaju subjektivno istu jainu zvuka koja
je jednaka onoj na 1000 Hz. Ponavljajui merenje pri raznim nivoima referentnog zvuka
dobijena je familija izofonskih krivih kakve su prikazane na slici 9.12. Na slici su ucrtane
krive u koracima od po 10 fona. Svaka kriva odgovara jednoj vrednosti subjektivne
jaine zvuka u fonima.
Sa dijagrama izofonskih linija detaljnije se moe sagledati nelinearnost ula
sluha. Na primer, sa dijagrama se moe oitati da subjektivnu jainu od 70 fona na
frekvenciji 4 kHz, gde je uvo najosetljivije, ima zvuk nivoa oko 60 dB, a na frekvenciji
20 Hz za istu subjektivnu jainu potreban je nivo zvuka od preko 100 dB. Promene
zakrivljenosti izofonskih linija pokazuju da se nelinearnost ula sluha u izvesnoj meri
smanjuje sa poveanjem nivoa zvuka. To ne znai da njegov rad pri bilo kom nivou
postaje linearan po frekvencijama, ve pri viim nivoima zvuka samo dolazi do izvesnog
smanjenja te nelinearnosti.
Pri dejstvu sloenih zvukova koji se sastoje od vie diskretnih komponenti ili koji
imaju kontinualan spektar, subjektivni doivljaj jaine zvuka postaje sloen fenomen.
Moe se rei da ne postoji potpuni model za odreivanje subjektivnog doivljaja jaine
sloenih zvukova, ali se u praksi koristi nekoliko dovoljno tanih algoritama. Svi oni
prvenstveno polaze od spektra zvuka. U sledeem poglavlju su prikazane neke od
osobina ula sluha koje utiu pri prijemu kompleksnih zvukova.

AKUSTIKA TEMA 9 Osnovni principi rada ula sluha

150

140
130

120

120

110

110

100

100

90

90

80

80

70

70

60

60

50

50

40

40

30

30

20

20

10

10

nivo zvuka (dB)

130

0
-10
20

100

1000

frekvencija (Hz)

10000

Slika 9.12 - Dijagram izofonskih linija (brojevi na linijama znaavaju fone)