Poslovna informatika

11

1. OSNOVNI KONCEPTI INFORMACIONIH

SISTEMA
U ovom poglavlju opisuju se osnovni koncepti informacionih sistema
koji se primenjuju u poslovnim sistemima za prikupljanje, uvanje, obradu,
prenoenje i distribuciju podataka. Zahvaljujui informacionom sistemu koji
obezbeuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja,
poslovni sistem moe da definie svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na
njihovo ostvarenje.

1.1. INFORMATIKA I DRUTVENE PROMENE

Poslednjih nekoliko decenija privreivanje karakteriu znaajne
dinamike promene uslovljene eksponencijalnim rastom znanja. Posledica
takvog razvoja ljudskog drutva je ubrzan i izraen nauno-tehniki i
tehnoloki progres. Funkcionisanje poslovnog sistema uslonjava rastua
sloenost poslovnih poduhvata i meusobna povezanost pojava i zbivanja u
samom poslovnom sistemu i u okruenju.
Intenzitet promena i kvalitativno izmenjeni uslovi poslovanja, istiu u
prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila interakcija i povezivanje svih
elemenata sistema i okruenja. Naglim razvojem informacionih i
komunikacionih tehnologija reavaju se uoeni problemi u poslovanju.
Razvijene zemlje ulaze u tzv. informatiko drutvo koje se znaajno
razlikuje od industrijskog drutva.
Ovladavajui prostorom energetske i materijalne integracije ovek je
uoio da je neophodno sprovesti i informacionu integraciju. Pronalaskom
kompjutera ovekov misaoni proces se iskazuje preko informacionih
sadraja. Danas jo uvek postojea softverska reenja ne zadovoljavaju
potrebe oveka, tako da se problem pokuava reiti uvoenjem vetake
inteligencije.
Potrebno je istai da postoje razliita miljenja o ulozi i znaaju
informacionih tehnologija u savremenim uslovima poslovanja. Postoji
miljenje da jednostrano zagovaranje informatizacije odlae sagledavanje
MTVU lekcije

12

Poslovna informatika

energetske krize i nedostatak sirovinskih resursa na dugoronom,

strategijskom planu.
Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije,
"know how" i "show how" vrlo znaajna komponenta razvoja privrede.
Korienje informacione tehnologije bitno smanjuje trokove proizvodnje,
poveava konkurentnost i naravno profitabilnost preduzea. Za utede u
energiji i sirovinama se moe rei da su relativno male u odnosu na utede
koje se postiu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije, raunovodstva,
nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova.
Pored informatizacije procesa proizvodnje sve vie se i sama
informacija koristi kao roba. Potrebno je napomenuti da nije toliko re o
novim informacijama, ve o radikalnom poboljanju naina na koji se
informacija distribuira krajnim korisnicima. Radi se o selekcioniranim
informacijama, ija poruka ima znaajnu upotrebnu vrednost, pri emu je
vreme potrebno za pristup ovim informacijama veoma malo.
Od svih informacionih sistema koji se danas koriste u svim sferama
drutva, najznaajniji su informacioni sistemi koji slue za upravljanje
proizvodnjom u preduzeima. Vanost ovih informacionih sistema odgovara
znaaju koji materijalna proizvodnja ima u sadanjem stepenu razvoja
ljudskog drutva.
Iskustvo razvijenih zemalja nas ui da se na postojee ciljeve uvek
moraju dodavati novi koji predstavljaju imperativ vremena. Najznaajnije
mesto u hijerarhiji ciljeva svakako pripada optem zahtevu za brim
razvojem nauke i brom primenom naunih dostignua u privredi.
U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja
informacione tehnologije. Najbri rast zabeleen je u industriji
mikrokompjutera i razvoju softverske prodrke. Tome je znaajno doprineo
paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije na primenu
raunara u svom poslovanju. Rezultati istraivanja na polju
telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj raunarske
tehnologije.

1.2. DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE

Teorija informacija danas je razvijena u posebnu nauku iji je teorijski
i praktini znaaj u savremenom svetu veoma veliki i svakim danom sve
vei. Danas se ve teorija informacija uspeno primenjuje u filozofiji i
MTVU lekcije

Poslovna informatika

13

matematici, prirodnim i tehnikim naukama, socijalno-ekonomskim

naukama, biologiji i medicini (Kosti M., 1990).
Spoljni svet, koji okruuje oveka, deluje na njega preko njegovih
ulnih organa. ulni organi daju oveku informacije o onome to se dogaa
u okolini. Dobijena informacija putem signala se obrauje u nervnom
sistemu i mozgu oveka. Nakon odgovarajueg izbora, prikupljanja i
obrade, informacije se koriste od strane oveka za obratno, neposredno
delovanje oveka na okolinu ili uz pomo drugih sredstava. Tako se
ovekova okolina pojavljuje kao izvor informacija, a takoe i kao primalac
informacija i dejstava.
Primena kompjutera pomae da se "proire" mogunosti oveijeg
mozga pri oceni situacije, donoenju odluka, merenju, kontroli i upravljanju.
Ovde kao meufazu moemo uzeti proces pamenja i uvanja informacija u
trajnoj ili operativnoj memoriji.
Osnove teorije informacija je najpre izloio ameriki inenjer i
matematiar Klod Elvud enon (C. E. Shanon) u svojim radovima o
matematikoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. enona je posebno
interesovao problem komunikacije.
Taj ga je problem doveo do zakljuka da je pri komuniciranju
najvanije da se od odailjaa do primaoca prenese odreena koliina neeg
nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematiki odredi koliina
nepoznatog, to treba preneti u vidu poruke od odailjaa, preko kanala
veze, do primaoca, to i ini osnovu enonovog rada iz teorije informacija.
Informacija (lat. informatio) oznaava pojmove kao to su:
prouavanje, uputstvo, obavetavanje, obavetenje. Neki naunici smatraju
da se informacija ne treba kao pojam definisati, dok drugi naunici definiu
informaciju na vie ili manje slian nain. Neke od definicija informacije su:
"Informacijom se naziva sadraj onoga to razmenjujemo sa spoljnim
svetom dok mu se prilagoavamo i dok utiemo na njega svojim
prilagoavanjem. Proces primanja i korienja informacija je proces
naeg prilagoavanja sluajnostima spoljne okoline i naeg nastojanja
da u toj okolini delotvorno ivimo." - N. Viner
"Kao to je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja
se predaje nizom signala, mera organizacije." - N. Viner
Entropija i informacija predstavljaju osnovne informacione veliine.
Izmeu njih postoje veze na koje je ukazao enon definiui informaciju
kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju moemo

MTVU lekcije

14

Poslovna informatika

shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije

sistema.
Pojam entropije usko je povezan sa pojmom verovatnoe. Entropija
izraava prirodnu tenju svakog realnog sistema da doe u stanje najvee
verovatnoe, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog
njegove totalne neorganizovanosti.
Polazei od te prirodne tenje dezorganizacije i neprestanog rasta
entropije, u kibernetici se nastoji da se pojam entropije upotrebi kao mera
valjanosti sistema da bi se moglo odluivati koji je sistem bolji, odnosno
prikladniji za izvravanje nekog zadatka. Smatra se da je od dva sistema
bolji onaj koji ima niu poetnu entropiju i kod koga je njeno poveanje u
toku funkcionisanja manje. Prema tome, entropija je mera za nered u
sistemu.
Zbog nepotpunog skupa informacija, procesi u realnim sistemima se,
po pravilu, ne izvravaju sa potpunom sigurnou. Njihova entropija je mera
sluajnosti njihovog stanja, a to znai njihove dezorganizovanosti.
Informacija je pojam suprotan od entropije. Ona je mera za red,
odnosno organizovanost sistema. Jedini nain da se realni sistem odupre
prirodnoj tenji porasta entropije je prikupljanje podataka koji ga opisuju i
njihova transformacija u informacije koje se koriste za kontrolu rasta
entropije. Postupci kojima se informacije koriste za smanjivanje entropije,
odnosno, poveanje organizovanosti sistema predstavljaju upravljanje u
irem smislu.
Prema Vineru i enonu - informacija je neto to ukida ili smanjuje
neodreenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena.
este su definicije prema kojima je informacija "najuoptenije reeno,
kapacitet poveanja znanja". Meutim, informacija moe, ali ne mora,
poveati koliinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona
odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu poveanja znanja, mogue je
samo ako se ona odnosi na sistem koji moe da ima vie razliitih stanja i
kada postoji neka objektivna neodreenost stanja u kome se sistem nalazi.
"Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi
ponaanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po
iskustvu trai znanje. to su bolje poznate varijante i okolnosti, to se
bolje mogu pripremiti aktivnosti i to e vei, po pravilu, biti uspeh. Tu
se ne misli na znanje uopte, nego na znanje sa namerom da pripremi
ponaanje." - W. Witmannu (Informacija je prenoenje znanja)

MTVU lekcije

Poslovna informatika

15

"Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz

procesa obrade podataka i koje je steeno da bismo njime postigli
posebne svrhe." - D. Sanders
Vano je uoiti da kod svih iskazanih definicija postoji neto
zajedniko, a to je da se informacija definie u njenom pragmatinom obliku
- ukazujui na njenu ulogu u ponaanju oveka pri reavanju odreenih
praktinih problema realne stvarnosti.
Proces informisanja je proces sticanja znanja u cilju realizacije
odreenih zadataka. Na taj nain se uspostavlja izvesna relacionokomunikaciona povezanost izmeu objektivne stvarnosti, informacije i
znanja o toj stvarnosti kod subjekta.
Ponekad se umesto informacije upotrebljava izraz podatak. Meutim,
mora se jasno napraviti razgranienje ova dva pojma. Pod podatkom se
podrazumeva predstavljanje informacija (ideja i injenica) u
formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu u nekom procesu.
Ili, jednostavno reeno, podatak je zapis informacije.
Podaci su registrovane injenice, oznake ili zapaanja nastala u toku
nekog procesa. Pojam podataka vezan je za fizike simbole koji mogu da se
belee (registruju), uvaju, prenose i obrauju.
Podatak i informacija se razlikuju po stepenu obrade i nainu
upotrebe. Podaci su sredstva za izraavanje informacija. Oni predstavljaju
izolovane i neinterpretirane injenice. Podaci su pasivni, oni mogu uticati na
promenu sadraja informacije, ali ne utiu na ponaanje sistema. Podatke
prikupljamo i registrujemo da bi ih mogli uvati i po potrebi koristiti. Ako je
registrovan, podatak se koristi za preduzimanje akcija ili donoenje odluka i
takav podatak se moe smatrati informacijom. Podaci postaju informacije u
momentu njihovog korienja. Svi podaci se ne moraju koristiti, niti moraju
biti od koristi, a najkorisniji su kada su dostupni u pravo vreme i na pravom
mestu.
Kod svake informacije razlikujemo sadrinu i nain prenoenja poruke
ili obavetenja. Na primer, "kraj asa" je sadrina poruke, a moe biti
preneta ivim jezikom ili pisanim putem ili nekim tehnikim sredstvom
komuniciranja. Ovim se bavi semiotika, teorija koja prouava fenomen
simbola i obuhvata podatke i informacije, kao i samo shvatanje realnih
injenica na koje se odnose. Semiotika se bavi sintatikim, semantikim i
pragmatinim aspektima simbola i znaenja podataka i informacija.

MTVU lekcije

16

Poslovna informatika

Sintaksa tretira relacije izmeu simbola, ukljuujui i obradu

podataka, kada ih posmatramo sa gledita skupa simbola, kojima se iskazuju
ili oznaavaju objekti ili injenice realnog sveta.
Semantika tretira relacije izmeu simbola i onoga to oznaavaju, sa
gledita znaenja informacija za onoga ko ih saoptava ili prima i koristi.
Treba naglasiti da je posebno teko meriti semantiko znaenje informacija.
Semantiko znaenje ispoljava se naroito pri prevoenju sa jednog jezika
na drugi, gde neusaglaenost u znaenju konstrukcija jezika spreava tok
informacija. Uz to, semantiki prijem podrazumeva memorisanje, to
prouzrokuje izvesno kanjenje informacija.
Pragmatika tretira relacije izmeu simbola i ponaanja. Pragmatino
ponaanje posmatra se sa aspekta uloge informacija u upravljanju i definie
se kao korist koju informacije mogu imati u procesu upravljanja.
U daljim razmatranjima bie analizirana najvanija svojstva
informacije.
Svojstvo relativnosti informacije se posmatra u odnosu na primaoca
informacije i izvor informacije. Objektivna stvarnost je jedna, a vie je
subjekata koji primaju informacije o toj stvarnosti, to u sebi ukljuuje
svojstvo relativnosti informacije u odnosu na posmatranog primaoca. Svaki
pojedinani subjekat vri izbor informacija na osnovu kriterijuma koji
formira na osnovu svog iskustva (znanja).
Utvrivanje cilja informacija. Informacija treba da ima odreeni cilj
u momentu predaje, a to je da je primalac iskoristi.
Cena informacije. Pod cenom informacije ili njenom upotrebnom
vrednou treba podrazumevati materijalni efekat koji se dobija upotrebom
date informacije.
Trajnost i pouzdanost informacija. Pouzdanost informacija se
ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona odrava ono to treba da odrava.
Trajnost se osigurava i uslovljena je mogunostima tehnikih sredstava za
uskladitenje, brzu obradu i prenos informacija. Informacija moe da bude
pouzdana, ali ne trajna i obratno.
Koliina informacija. Za donoenje raznih odluka potrebne su
informacije razliitog obima i kvaliteta. Moemo raspolagati:
potpunim,
nepotpunim i
preobimnim informacijama.

MTVU lekcije

Poslovna informatika

17

Potpune informacije prikazuju sva bitna svojstva sistema na koji se

odnose. Nepotpunim informacijama se sluimo kada su nam ograniene
mogunosti prikupljanja, obrade, uvanja i prenosa informacija.
Preobimnost oteava proces komuniciranja, poskupljuje informacioni sistem
i poveava verovatnou donoenja pogrene odluke.
Brzina delovanja informacija. Brzina predaje ili prijema informacije
od strane oveka je povezana sa vremenom koje je neophodno da se shvati
smisao primljene informacije i situacija o objektu na koji se odnose
informacije. Velika brzina prenoenja informacija je od posebnog interesa
za sisteme koji rade u realnom vremenu.
Periodinost. Prema uestalosti pojavljivanja i korienja, informacije
mogu biti:
rekurentne ili periodine i
nerekurentne ili povremene.
Deterministiki i stohastiki karakter informacija. Informacija o
prolosti, odnosno o dogaajima koji su se ve zbili, u biti je uvek
deterministika, jer predstavlja konstataciju realizovanog stanja. Obino se
informacija proglaava deterministikom na osnovu njenog uporeenja sa
nekom sigurnom situacijom ili veliinom. Meutim, i u ovim sluajevima
postoji izvesna neodreenost povezana sa verovatnoom da se ta veliina
izmeni u budunosti.
Trokovi pribavljanja informacija. Slino kao kod materijalnih i
energetskih dobara, i informacija zahteva odreene materijalne i druge
rashode neophodne za njeno pribavljanje, njeno dobijanje u skladu sa
njenom namenom.
Nain i forma predstavljanja informacija. Osnovni, uobiajeni
nain za prezentovanje informacija u sistemu ovek maina je vizuelan ili
zvuni oblik. Forma se takoe pojavljuje kao bitna karakteristika, kako za
oveka, tako i za mainu. ovek veinu informacija dobija u obliku
dokumenta odreene forme. Isto tako se iroko primenjuje nain primanja
informacija preko tzv. video displej ureaja.

1.3. PROCES INFORMISANJA

Ne tako davno, traenje, uporeivanje i sortiranje informacija se
obavljalo runo. To je esto bio dug i skup proces. Podaci su se obino
zapisivali na papir i uvali u registrima, u posebnim prostorijama.
MTVU lekcije

18

Poslovna informatika

Klasifikacija i pretraga, kao i sama odluka o tome gde smestiti registre,

esto je predstavljala veliki problem. Takoe sm prenos informacije je bio
otean.
Razvoj informacione tehnologije omoguio je velike promene u
procesu informisanja. Danas, proces informisanja predstavlja proces
stvaranja informacije obradom podataka uz pomo informacionih
tehnologija. Proces promene podatka u informaciju zasnovan je na sedam
koraka koji zajedniki obuhvataju proces informisanja (Milanovi D.,
Jankovi S., Novakovi J., 2003):
Prikupljanje proces koji se sastoji od: definisanja potrebnih
podataka, identifikacije izvora podataka, izbora naina prikupljanja i
samog prikupljanja podataka.
Organizovanje proces koji ureuje, predstavlja i formatizuje
podatke za korienje u ostalim procesima informisanja.
Analiza podrazumeva tumaenje podataka i njihovu transformaciju
u informaciju.
uvanje podataka odnosno njihovo skladitenje je veoma olakano
primenom ureaja za uvanje podataka kao to su magnetni diskovi,
magnetne trake, optiki diskovi, hard diskovi i drugi.
Obrada za koju je "zaduen" mikroprocesor raunara.
Primanje i prenoenje podrazumeva transfer podataka unutar i
izmeu informacionih sistema. Osnovni uslov razmena podataka i
informacija izmeu informacionih sistema predstavlja kompatibilnost
komunikacionih protokola.
Prikazivanje prezentacija informacije iz informacionog sistema.

1.4. POSLOVNA INFORMATIKA

Poslovni sistem predstavlja osnovnu eliju privrede kao velikog i
sloenog sistema i jedan od kljunih nosioca delatnosti i u isto vreme
ishodite brojnih uticaja u odnosu na ostale delove sistema (Bulat, V.,
1990).
Rezultat rada poslovnog sistema moe biti proizvod, usluga ili
proizvod i usluga. Ako posmatramo poslovni sistem kao deo privrede,
namee se neizostavo pitanje adekvatne cirkulacije informacija. Odgovor
poslovnog sistema u njegovom trinom ambijentu zavisi u prvom redu od
MTVU lekcije

Poslovna informatika

19

kvaliteta informacija kojima je taj sistem snabdeven. Informacioni tokovi

objedinjuju niz poslovnih sistema do nivoa privrede kao sistema vieg
nivoa. Stoga se istie potreba za jedinstvenom cirkulacijom informacija
unutar sistema. Optimalna integracija poslovnih sistema u okviru privrede
jedne zemlje, danas je mogua primenom elektronskog poslovanja. Poslovni
sistem, prikazan sa aspekta sistemskog pistupa, izledae kao na slici 1.1.

Slika 1.1. Blok ematski dijagram poslovnog sistema

Ovakav pristup ukljuuje analizu procesa koji ima svoje ulazne
elemente (materijal, energija, itd.), izlazne elemente (gotov proizvod, itd.) i
dejstvo okloline (potrebe korisnika, konkurencija, trina politika...).
Postojanje povratne sprege omoguava da se izlazni elementi kanaliu
ka eljenim rezultatima. Drugim reima, povratna sprega daje informacije o
trenutnom stanju izlaznih elemenata vrei na taj nain uticaj na ulazne
elemente procesa koji se pri tom manjaju tako da se proces odvija u onom
smeru koji e kao rezultat dati ba onakav izlaz kakav smo mi oekivali.
Poslovni sistem moemo ralaniti na niz podsistema, a dalje svaki
podsistem na njegove podsisteme, itd. Ovaj proces se zove proces
dekomponovanja organizacije, a omoguava nam analizu funkcionisanja
same organizacije. Prednosti dekomponovanja organizacije su sledee:
svaki podsistem ima svoj cilj, koji je usklaen sa ciljem sistema vieg
nivoa, ime se postie konvergencija i koordinacija aktivnosti
posredstvom usklaenih ciljeva unutar sistema kao celine,
sistem kao celina znai vie nego to znai prost zbir podsistema.
Analiza organizacije kroz multidisciplinaran pristup doprinosi
kvalitetu analize poslovnog sistema.
Kada se govori o informacionim sistemima veina autora polazi od
automatske obrade podataka i u definicijama se obino nabrajaju
komponente, delatnosti i svojstva informacionog sistema.

MTVU lekcije

20

Poslovna informatika

Polazei od sistemskog pristupa, informacioni sistem moemo

definisati kao sreeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje,
uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne
organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se
tim aktivnostima bave.
Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se
sistem u iju opremu su ukljueni i raunari. Razume se i u takvim
sistemima neki procesi se ne mogu automatizovati ve se i dalje moraju
obavljati runo ili uz direktno uee ljudi.
Na informacioni sistem moemo gledati kao na fabriku za proizvodnju
informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom
posla, analizom i definicijom problema i donoenjem odluka. Pri tome
koriste naune metode i postupke za istraivanje, opisivanje i reavanje
zadataka i raunare kao sredstvo za realizaciju reenja. Raunari najee
slue za brzo i tano reavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati
i za koje se mogu dati algoritmi reenja.
Informacioni sistem kao deo upravljakog sistema prikuplja podatke i
transformie ih u informacije. Na taj nain omoguava se efikasno
upravljanje pomou informacija. Ono danas podrazumeva najvee uee
raunara u procesu rada, od komercijalne obrade podataka, preko maina i
alatki sa numerikim upravljanjem, do automatizovanih fabrika.
Informacioni sistemi za pomo u odluivanju predstavljaju vii
kvalitet u razvoju informacionih sistema. Od njih se trai ne samo da svim
korisnicima uine dostupnim informacije koje su im potrebne za izvravanje
njihovih zadataka, ve da, na osnovu ugraenih optimizacionih algoritama,
ukau na nain korienja informacija.
Neki informacioni sistemi omoguavaju korienje velikih koliina
podataka registrovanih u bazama podataka i bankama znanja. Njihov razvoj
treba da vodi spoznajnim sistemima ili sistemima znanja (Knowledge
Systems), koji e se zasnivati na vetakoj inteligenciji.
Informatika je mlada i kompleksna nauna disciplina koja doivljava
moda najintenzivniji razvoj. Naveemo dve definicije informatike za koje
smatramo da su najprihvatljivije.
Francuska akademija nauka definie informatiku kao: "Nauka o
racionalnoj obradi informacija, pre svega pomou automatskih maina, time
da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti
tehnike, ekonomije i drutvenih nauka".

MTVU lekcije

Poslovna informatika

21

Meunarodni biro za informatiku u Rimu, dao je sledeu definiciju:

"Informatika je disciplina koja prouava fenomen informacije, informacione
sisteme i obradu, prenos i korienje informacija za dobrobit oveanstva".
Pojam poslovne informatike se u literaturi razliito shvata i definie.
Ne ulazei u analizu razliitih interpretacija, definisaemo poslovnu
informatiku na sledei nain: "Poslovna informatika je aplikacija
informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonitosti itd.) u oblasti
poslovnih sistema uz podrku informacione tehnologije". Poslovna
informatika je prema tome deo informatike, pri emu se pojam "dela"
znatno vie odnosi na oblast aplikacije (tj. poslovne sisteme), a znatno
manje ili ak minimalno na njeno znaenje kao nauke i tehnologije
(Krsmanovi S., 1991).

1.5. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Pod terminom informacione tehnologije podrazumevaju se razliiti
elementi i vetine za stvaranje, uvanje i prenoenje informacije. Najvaniju
komponentu informacionih tehnologija predstavljaju raunari. U isto vreme,
primenom i razvojem digitalnih komunikacija omoguen je lak, brz,
efikasan i jeftin nain razmene informacija.
Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno
drutvo i zato se, ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu.
Naini razmene i prenosa, kao i koliina najrazliitijih informacija danas su
vei nego ikad pre u istoriji.
Danas, poslovne organizacije koriste informacione tehnologije za
poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, poveanje produktivnosti rada,
utedu energije i novca i na kraju za poveanje profita.
1.5.1. TRENDOVI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su (Turban,
McLean, Wetherbe, 2003):
odnos troak/perfomanse,
objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata,
mreno raunarstvo,
mobilna trgovina,
MTVU lekcije

22

Poslovna informatika

Internet,
intranet i ekstranet,
korporativni portali,
mreno preduzee,
optike mree.
Odnos troak/perfomanse: Za oko 10 godina, raunar e kotati isto
koliko i danas ali e biti oko 50 puta jai (brzina obrade raunara, memorija
raunara, itd). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostruiti, tako
da e se odnos troak/perfomanse raunara u odnosu na manuelni rad
poboljati za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna
prednost raunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih
zadataka e obavljati raunar, a ne ovek.
Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i
korienja raunara od koga se oekuje da znatno smanji trokove izgradnje
i odravanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omoguava razvoj
autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajedniki koriene, kupovane
i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba multimedije i objektnoorijentisano programiranje e uiniti elektronski menadment dokumenata
jednom od najvanijih tema informacionih i komunikacionih tehnologija.
Tehnologija mrenog raunarstva omoguava korisnicima da dou
do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na
bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija.
Mobilna trgovina se odnosi na sprovoenje e-trgovine preko beinih
aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, koje je
zasnovano na beinim mreama. Za mobilnu trgovinu postoji veliko
interesovanje zato to raste broj korisnika mobilnih aparata u svetu.
Trgovina zasnovana na lokaciji je aplikacija mobilne trgovine koja moe
ponuditi potroaima informaciju o mestu gde mogu da nau bilo ta to
ele da kupe.
Internet: Broj Internet korisnika eksponencijalno raste, tako da prema
eTForecasts-u poetkom 2005. godine bilo je oko 1174 miliona Internet
korisnika u svetu. Optika mrea i beina infrastruktura, omoguie
Internetu da stigne do svake kue, radnog mesta i kole, to e izazvati
promenu naina na koji se ivi, ui i radi.
Intranet: Intranet je koorporativna mrea koja funkcionie sa
tehnologijama za Internet, poput pretraivaa i maina za pretraivanje,

MTVU lekcije

Poslovna informatika

23

koristei protokole Interneta. Sve vei broj organizacija koristi intranet za

komunikaciju.
Ekstranet je mrea koja se koristi u cilju uspostavljanja bolje
komunikacije i saradnje izmeu organizacija.
Korporativni portal se odnosi na Web stranu firme koja se koristi
kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu
koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan firme, kao to su potroai ili
snabdevai.
Mreno preduzee: Razliite komponente i tehnologije upravo
opisane mogu biti integrisane zajedno u mreu cele firme, koja je proirena
na sve poslovne partnere. Mreno preduzee omoguava kontakte sa svim
entitetima sa kojima firma posluje.
Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta koje
pretvaraju signale u mrei u svetlosne signale i prenose ih preko optikih
vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih
digitalnih usluga.
Moemo da zakljuimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija
poveavaju vanost njihove primene i na poslu, i kod kue, zbog ega je
vano uiti o njima.
1.5.2. PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA U
SAVREMENOM POSLOVANJU
U daljem tekstu bie ukratko prikazana primena informacionih
tehnologija u preduzeima, dravnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj
industriji, bankama, izdavakim i tamparskim preduzeima, turistikim
agencijama i prodavnicama (slika 1.2).
U preduzeima rukovodioci koriste informacione tehnologije za
obezbeenje podataka o narudbini materijala, stanju zaliha, prodaji,
plaanju, narudbinama, budetu i drugim podacima neophodnim za
odluivanje. Sve veu primenu imaju i sistemi za podrku nadzoru, kontroli,
odluivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks maine, mobilni
telefoni, pejderi, elektronska pota i video konferencije iroko primenjuju u
poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina poveanjem broja
personalnih raunara, upotrebom i irenjem javne mree Interneta, kao
posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve
transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem raunara.
MTVU lekcije

24

Poslovna informatika

Vana osobina elektronske trgovine je to to prua podjednake anse za

poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzeima.
Dravne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koliine podataka
koristei informacione tehnologije to dovodi do kvalitetnijeg servisa
graanima. Veoma efikasan nain unapreenja usluga koje prua drava
svojim graanima je uvoenje elektronske vlade. Pri tome, znaajno je
shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju
poslovanja vlade, ve njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada
omoguava transformaciju ogromnog dravnog aparata, organizovanog tako
da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne
potrebe graana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatikog
doba, po funkcijama usaglaenu sa potrebama graana. Elektronska vlada
koristi raunarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih
izmena u pruanju servisa graanima i javnosti, poslovnim subjektima,
zaposlenim u upravi i drugim vladama.
Poslovne komunikacije

Elektronski
transfer
novca

Ostali
procesi

Elektronski
transfer
tehnike
dokumentacije

Servisi za
rezervacije
i kupovinu

Poslovne transakcije

Slika 1.2. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju

(Radenkovi, 2004)
U ostvarivanju ciljeva uspenog polovanja u zdravstvu i
farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od
velike pomoi (slika 1.3). U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje,
evidentiranje, skladitenje i obezbeenje podataka za podrku odluivanju,
predvianja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne
MTVU lekcije

Poslovna informatika

25

sisteme kao pomo pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogueg

tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i
nemedicinske istorije graana, pruaju pomo medicinskom osoblju u radu.
Zahvaljujui medicinskim bazama podataka mogue je unaprediti zdravstvo
i olakati mere zatite zdravlja. Umreavanje i telemedicina mreni
sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta izmeu ostalog
omoguavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kuama i
apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su
neophodni za pacijenta.

Slika 1.3. Primena informacionih tehnologija u zdravstvu

Poslovanje banaka drastino je promenjeno s poetkom primene
plastinih kartica, bankomata (ATMs Automatic Teller Machines) i
elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS - Electronic Funds
Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaanje rauna putem
Interneta predstavlja takoe primer primene novih informacionih
tehnologija u savremenom poslovanju (slika 1.4).

Slika 1.4. Primena informacionih tehnologija u bankarstvu

MTVU lekcije

26

Poslovna informatika

Izdavaka i tamparska preduzea svoje poslovanje danas ne mogu

da zamisle bez primene raunara koristei softver za obradu teksta i slika.
Turistike agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i
veliki hotelski lanci sve vie koriste informacione tehnologije u svom
poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donoenje
odluka u turistikim organizacijama radi pomoi u voenju poslovne
politike, a sa druge strane usmerene su ka pruanju informacija
potencijalnim turistima. Takoe, turistike agencije koriste savremene
informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu.
Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za
efikasnu obradu transakcija. Bar-kod ita slui za unos podataka, pri emu
se naziv proizvoda, koliina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i
na raunu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspeno praenje i kontrolu
zaliha.

1.6. INFORMACIONI SISTEM I POSLOVNI SISTEM

Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vri se na
osnovu efikasnog sistema informacija o meunarodnom i nacionalnom
tritu i trinom okruenju, kao i mogunostima poslovnog sistema na toj
osnovi. Sistem informacija omoguava izbor optimalnog reenja pri
odluivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom ukljuivanja u
meunarodnu razmenu i podelu rada tako to otkriva zakonitosti
meunarodnog i nacionalnog trita i trinog okruenja.
Da bi poslovni sistem mogao da definie svoje ciljeve i usmeri svoju
aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolae sistemom
informacija, koji obezbeuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje
poslovanja. Usklaivanje trinih uslova sa mogunostima i sposobnostima
poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i
strategija kao i za izradu odgovarajuih planova i programa poslovnog
sistema.
U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeuje: prikupljanje
podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje
i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, uvanje i
auriranje podataka, ponovno pronalaenje smetenih podataka, obradu
podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izvetaja i njegovu
distribuciju organima koji donose odluke.
MTVU lekcije

Poslovna informatika

27

Informacioni sistem ne obezbeuje samo informacije za planiranje,

izvrenje i kontrolu, nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehnikih poslova,
koje su u klasinom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i
kontrole i tako unosi znaajne promene u organizacionu strukturu i sistem
upravljanja.

ulazi
korekcije

Operativni
podsistem

Menaderski
podsistem

informacije

izlazi

Unutranji
podaci

Informacioni
podsistem

Spoljanji
podaci

Standardi, planovi, fondovi

Kompanija

Okruenje
Slika 1.5. Informacioni sistem i kontrolni mehanizam (Jokanovi D., 2001)
Informacioni sistem omoguava poslovnom sistemu da doe do
saznanja o tekuim deavanjima u odreenoj sredini, o eventualnom
nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i odreenim
deavanjima koje je teko predvideti. Potrebno je izgraditi takav
informacioni sistem koji e osigurati eljene informacije sa povratnom (feed
back) spregom, jer se samo na taj nain postiu zadovoljavajui rezultati u
odluivanju (slika 1.5).
Poslovni sistem postoji i funkcionie u sistemu povratnih sprega sa
brojnim privrednim i drutvenim subjektima sa kojima posredno ili
neposredno komunicira, razvija poslovne odnose i ostvaruje uzajamni uticaj
i meuzavisnost. U savremenom okruenju je meuzavisnost svih subjekata
u privrednom sistemu sve jaa, pa je u interesu poslovnog sistema da izradi
to bolje odnose u svim situacijama i sa svim akterima koji imaju uticaja na
MTVU lekcije

28

Poslovna informatika

njegovo poslovanje ili zavise od njega. Za poslovni uspeh poslovnog

sistema vano je da se pravovremeno i adekvatno prilagoava sloenim i
stalnim promenama u okruenju i da nastoji da utie na te promene.

Ulazni podaci

Izlazne informacije
Odziv na upite

Unutranji podaci

Prikupljanje

Sugestija za
donoenje odluke

Obrada

Savet ekspertnog
sistema
Transakcioni
dokument

Spoljanji podaci
Skladitenje

Izvetaj
Kompanija

Informacioni sistem
Okruenje

Slika 1.6. Transformacija podataka u informacije (Jokanovi D., 2001)

Informacioni sistem omoguava prikupljanje podataka iz internih i
eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u
odgovarajuem obliku prenosi menaderima svih nivoa, kako bi mogli da
donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju, izvravanju i kontroli
poslova za koje su odgovorni (slika 1.6).
Cilj informacionog sistema u poslovnom sistemu je da svi zaposleni
raspolau sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odluivanja,
planiranja, izvrenja i kontrole. Danas je sve vea potreba za efikasnim
sistemom informacija za potrebe upravljanja svim aktivnostima poslovnog
sistema.
Informacioni sistem ukljuuje u svoje delovanje ljude (uesnike),
podatke i informacije, softver, hardver i procedure. Ovih pet osnovnih
komponenata ine informacioni sistem (slika 1.7). Prve dve komponente,
hardver i softver, jesu komponente koje su direktno vezane za raunarske
tehnologije i ove komponente obezbeuju potrebne ureaje i alate za rad sa
podacima i informacijama. Treu komponentu informacionih sistema, koja
MTVU lekcije

Poslovna informatika

29

je predmet rada informacionog sistema, ine podaci i informacije. etvrta

komponenta su ljudi koji koriste informacioni sistem ili ljudi koji su
angaovani oko njegovog razvoja i administriranja. Peta komponenta su
procedure koje predstavljaju utvrena pravila ponaanja i rada vezano za
informacioni sistem.

Informacioni sistem
Hardver
Softver
Podaci i informacije
Ljudi
Procedure

Slika 1.7. Komponente informacionog sistema

Poslovne organizacije imaju potrebe za informacionim sistemom i to
kod:
kontrole zaliha proizvoda, prodaja, platnih spiskova, akcija na tritu,
cena roba,
donoenja odluka sumiranjem i uporeivanjem podataka,
razmene podataka i informacija izmeu pojedinaca i sektora na
razliitim lokacijama,
uvanja i organizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima
konkurencije ili cene rada.
Uvoenjem informacionih sistema u poslovni sistem omoguava se:
brza i precizna obrada podataka,
arhiviranje velike koliine podataka,
brza razmena podataka,
trenutni pristup informacijama,
prevazilaenje fizikih granica poslovnih sistema,
automatizacija,
podrka donoenju odluka,
akumulacija znanja poslovnih sistema i
MTVU lekcije

30

Poslovna informatika

uenje na prethodnim iskustvima.

Aktivnosti razvoja informacionog sistema trae ulaganje znaajnih
sredstava pa se ona mogu smatrati investicijom za poslovni sistem. Kao i
kod svih investicija i ovde mora postojati ekonomska opravdanost ulaganja
sredstava (pretpostavljaju se vei efekti od trokova). Meutim, veoma je
teko precizno odrediti koliki e biti efekti ulaganja. Problem je utvrditi u
kojoj meri e dobijena informacija stvarno doprineti kvalitetnijem
donoenju poslovnih odluka. Svaka poslovna odluka ima svoju vrednost
odnosno efekat izraen u novcu koji se oekuje kao posledica te odluke. Tu
je i centralni problem analize delotvornosti informacionog sistema.
Uvoenjem informacionih sistema treba da se postigne merljiva i
nemerljiva korist za poslovni sistem.
Merljiva korist se lako moe izraziti u novcu i ona obuhvata utede i
poveanje prihoda usled korienja informacionog sistema. Uteda pri
uvoenju informacionog sistema obuhvata smanjenje cene rada, smanjenje
cena proizvoda, smanjenje cena nabavke i smanjivanje zaliha. Poveanje
prihoda obuhvata poveanu prodaju na postojeim tritima, kao i proirenja
trita.
Nemerljiva korist se teko kvantifikuje. Nemerljivu korist koju
poslovni sistem ima od uvoenja informacionog sistema, iako je esto od
primarnog znaaja, teko je izmeriti novcem. Ona se ispoljava indirektno
preko parametara kao to su poboljana usluga prema kupcima, vei kvalitet
proizvoda, dostupnost kvalitetnijim informacijama, vea iskorienost
kapaciteta, poboljani uslovi rada, poboljano planiranje, poboljana
kontrola resursa, poveana fleksibilnost kompanije i kvalitetnije donoenje
odluka.
Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji
i sa ciljem poveanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog
sistema. Povoljna opta drutvena klima, pristup i odnos drutva, njegovih
pojedinaca prema informaciji, otvorenost drutvenog sistema, kvalitet
njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova
privreivanja, mogunost nabavke i korienja novih informacionih
tehnologija i informatika kultura, pored potrebnog kvaliteta
organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiu na razvoj
informacionih sistema. Postoje i ogranienja u korienju informacionih
sistema kao to su: drutveno-ekonomska, politiko-pravna, organizaciona,
kadrovska, tehnoloka i psiholoka ogranienja.

MTVU lekcije

Poslovna informatika

31

1.7. KLASIFIKACIJA INFORMACIONIH SISTEMA

Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na nekoliko naina: prema
organizacionoj strukturi, prema funkcionalnoj oblasti, prema pruenoj
podrci i arhitekturi sistema. Informacioni sistemi se mogu klasifikovati
prema organizacionoj strukturi na:
Odeljenski informacioni sistem esto organizacija koristi nekoliko
aplikacionih programa u jednoj funkcionalnoj oblasti ili odeljenju.
Informacioni sistem preduzea dok je odeljenski informacioni
sistem obino povezan sa funkcionalnom oblau, zbir svih
odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama drugih funkcija
obuhvata informacioni sistem cele firme.
Meuorganizacioni sistemi neki informacioni sistemi povezuju vie
organizacija.
Klasifikaciju informacionih sistema mogue je izvriti i prema
funkcionalnoj oblasti na raunovodstveni i finansijski informacioni sistem,
proizvodni informacioni sistem, marketinki informacioni sistem i
informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima.
U jednoj organizaciji raunovodstveni i finansijski informacioni
sistem podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem
glavne knjige i izvetavanja, kao i finansijsko predvianje i planiranje,
finansijsku kontrolu, upravljanje novanim sredstvima i internu kontrolu
(reviziju) i slino.
Proizvodni informacioni sistem u jednoj organizaciji odgovoran je za
proces koji transformie ulaze u korisne izlaze. Informacione tehnologije
treba da podravaju: upravljanje unutranjom logistikom i upravljanje
materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju
projektovanja i proizvodnje, raunarski integrisanu proizvodnju (CIM).
Mnoge aktivnosti u upravljanju marketingom imaju podrku
marketinkog informacionog sistema, kao na primer: odreivanje cene
proizvoda ili usluga; produktivnost prodavaca; analiza rentabilnosti
proizvodkupac; analiza prodaje i trendovi; planiranje novih proizvoda,
usluga i trita.
Informacioni sistem upravljanja ljudskim resursima podrazumeva
informacione podsisteme: zaposlenih, praenje kandidata, praenje radnih
mesta, praenje obuenosti zaposlenih, odravanje spiska beneficija i
planiranje kadrova.
MTVU lekcije

32

Poslovna informatika

Klasifikacija prema pruenoj podrci:

Sistem obrade transakcija (TPS) podrava praenje, sakupljanje,
uvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije.
Upravljaki informacioni sistem (MIS) podrava funkcionalne
aktivnosti i menadere.
Sistem za upravljanje znanjem (KMS) podrava potrebu svih
zaposlenih za korporativnim znanjem.
Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) podrava rad
kancelarijskih radnika.
Sistem podrke odluivanju (DSS) prua podrku prvenstveno pri
donoenju analitikih i kvantitativnih odluka.
Informacioni sistem preduzea (EIS) prua podrku direktorima.
Sistem podrke grupama (GSS) prua podrku menaderima koji rade
u grupama.
Inteligentni sistemi podrke obuhvataju komponentu znanja, kao to
je ekspertski sistem ili neuronska mrea.
Klasifikacija informacionih sistema prema arhitekturi sistema je na:
sistem baziran na centralnom raunaru, samostalni personalni raunar (PC),
distribuirani ili umreeni raunarski sistem (postoji nekoliko varijacija).

1.8. PROCENA KVALITETA INFORMACIONIH SISTEMA

Kvalitet informacionih sistema procenjuje se prema sledeim
kriterijumima (Novakovi J., 2000):
Ispravnost se moe uzeti za osnovni kriterijum, jer sistem koji ne
udovoljava tom zahtevu, zapravo se jo ne moe smatrati kvalitetnim
proizvodom. Sistem je ispravan ako generie samo ispravne izlaze
odnosno rezultate.
Potpunost zadovoljava onaj sistem koji generie sve predviene
rezultate. Ako sistem ne ispunjava taj uslov, onda ga, u najboljem
sluaju, moemo smatrati nedovrenim.
Robustnost sistema se odnosi na njegovo delovanje na nepredvieno
odnosno nekorektno delovanje okoline. U toku rada sistema, dogaaju
se i neispravni postupci korisnika i greke u radu drugih sistema, zbog

MTVU lekcije

Poslovna informatika

33

ega informacioni sistem treba da bude oblikovan tako da te greke

otkriva i speava njihovo irenje odnosno dalji uinak.
Jednostavnost upotrebe sistema vrednuje se prema tome koliko je
sistem naklonjen korisniku, koliko je njegova primena jednostavna i
da li titi korisnika od greaka.
Jednostavnost odravanja sistema zavisi od toga kako je sistem
oblikovan i dokumentovan, a treba da omoguava relativno
jednostavno upoznavanje, odravanje i menjanje.
Pouzdanost sistema zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno
kvalitetna oprema. Dupliranjem hardverskih komponenti ili razvojem
mogunosti preusmeravanja kritinih procesa omoguava se da
eventualno izrazito osetljive komponente, ije otkazivanje moe imati
izrazito nepovoljne posledice po rad celokupnog sistema, budu
posebno osigurane.
Optimalnost sistema se procenjuje na osnovu toga mogu li se
funkcije sistema realizovati i uz manja sredstava odnosno na
jednostavniji nain. Odgovor na to pitanje je uglavnom teko dati.
Mogunost proirivanja sistema odnosi se na mogunosti dogradnje
sistema, odnosno njegovog povezivanja sa drugim sistemima. Poto su
procesi sistema relativno nezavisni, mogunost dogradnje zavisi
prvenstveno od toga kako je oblikovana baza podataka. Zato, pri
razvoju jednog sistema, treba voditi rauna i o mogunostima
proirenja i povezivanja koja bi se u budunosti mogla zahtevati.
Prenosivost sistema zavisi od mogunosti prenosa softvera na novi
hardver ili operativni sistem, kao i mogunosti primene sistema u
nekim drugim organizacijskim uslovima. Prenosivost sistema zavisi i
od izbora opreme (standardne, kompatibilne) i od naina
njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja. Prenosiv sistem
moe postati vredan trini proizvod, pa makar u poetku i ne bio
razvijen u te svrhe.
Za informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da moe brzo
da se prilagodi promenama vezanim za promenu delatnosti ili cilja poslovne
politike, da se moe uvesti za relativno kratko vreme, da se iz baze podataka
moe dobiti bilo koja eljena informacija koja ima smisla za sve nivoe
odluivanja i da omoguava racionalno poslovanje koje je u funkciji dobiti.

MTVU lekcije