DRUGI DEO

1. Ukratko obrazloite veliinu osnovnih sredstava ?

Veliinu osnovnih sredstava moemo ispitivati sa razliitih strana:
a) sa gledita procentualnog udela osnovnih sredstava u ukupnim sredstvima
b) sa gledita njihove dinamike tj. sa gledita povanja ili smanjenja osnovnih sredstava.
c) sa gledita njihove perspektive, utvrivanjem da li e u narednom periodu doi
poveanja ili ne osnovnih sredstava.
Kada je re o poveanju osnovnih srestava, treba briljivo ispitati, da li je do poveanja dolo:
1) usled nabavke osnovnih sredstava,
2) iz proizvodnje nekih osnovnih sredstav,
3) iz rekonstrukcije osnovnih sredstava,
4) ponovnog aktiviranja ve otpisanih osnovnih sredstava,
5) realnije procene osnovnih sredstava.
Do smanjenja osnovnih sredstava moemo doi:
1) usled prodaje osnovnih sredstava,
2) usled rashodovanja osnovnih sredstava.
2. Sa kojim to indikatorima povezuje mo stepen istroenosti osnovnih sredstava, kada
ekonomski tumaimo uticaj tog indikatora na rezultate poslovanja preduzea ?
Stepen istroenosti osnovnih sredstava stavljamo u odnos:
- prema procentualnom udelu osnovnih sredstava u izgradnji ili pripremi,
- prema iznosu novanih sredstava izdvojenih na ime amortizacije,
- prema trokovima odravanja i trokovima opravki.
3. Izvrite klasifikaciju kategorija kapaciteta ?
Ukupni kapacitet, su sva raspoloiva osnovna sredstva koja su sposobna za upotrebu bez obzira
da li su u upotrebi, da li su u rezervi ili su van upotrebe.
Instalirani ili ugraeni kapacitet, podrazumeva sva montirana osnovna sredstva sposobna za
vrenje svoje funkcije.
Iskorie ni kapacitet, su kapaciteti koje ostvarujemo za razliku od planiranih.
4. Na koje kapacitete praksa analize stepena iskorienja kapaciteta razvrstava
kapacitete ?
Tehniki kapacitet je izraena teorijskim obimom uinaka, koje bi dato osnovno sredstvo ili
gr upa sredstava produkovali bez zastoja. U praksi ta mogunost tehnikog kapaciteta se koriguje
na nie, zbog nunih zastoja, zbog pripremnog vremena osnovnih sredstava za proizvodnju i
zavrnog vremena proizvodnje.
Optimalni kapacitet je korigovani tehnik i kapacitet za gubitke vremena radnog odravanja.
Ovaj kapacitet je nii od tehnikog.
Realni kapacitet iskazuje obimom uinaka koji dato osnovno sredstvo (ili grupa osnovnih
sredstava) produkuje prema datom stanju pogonske spremnosti.
Planirani kapacitet je u stvari, eljena veliina datih kapaciteta koji mogu produkovati eljeni
obim uinaka, za period za koji se planira korienje datog kapaciteta.
5. Kako postii bolje iskorienje kapaciteta ?
273.str
6. Kako odme riti uticaj faktora osnovnih sredstava na rezultate u pogledu ostvarenog

obima proizvodnje i na rezultate ostvarenog nivoa ekonominosti poslovanja ?

Praksa je pokazala da je najei i najuspeliji oblik povezivanja faktora osnovnih sredstava na
rezultate ima u proizvodnji i ekonominosti poslovanja kategorije mainski asova u industriji i
tamo gde se kapacitet moe izraziti u mainskim asovima.
7. Relavantne informacije o efikasnosti korienja osnovnih sredstava ?
281.str
8. Kojim metodolokim postavkama se moe izraziti predmet analize nabavke ?
Prv o, analiza snadbevenosti potrebnim dobrima- inputima: materijalom, sirovinama, robama i
uslugama, kako po koliini, tako i po vrstama i kvalitetu.
Drugo, analiza racionalnog korienja i ekonominog troenja materijala - sirovina, roba i
usluga.
9. Analiza s nadbevenosti dobrima i uslugama sa aspekta predmeta nabavke ?
287.str
10. Koji faktori utiu na ekonominije iskorienje materija la ?
- racionalnija konstrukcija proizvoda,
- dimenzije materijala koji nabavljamo,
- supstitucija materijala,
- nastojati da eliminiemo kart,
- iskorienje neizbjenih otpadaka,
- skratiti vreme leanja proizvoda izmeu pojedinih operacija,
- uteda na altima i
- uteda na transportu materijala i alata, transporta goriva.
11. Navedite koliinske faktore koji utiu na trokove mate rijala ?
- obim proizvodnje,
- proizvodni program,
- tehniko- tehnoloki postupak,
- kvalitet materijala,
- priprema rada ili tehnika pr iprema proizvodnje,
- umenost radnika,
- pokvarljivost materijala,
- organizacija skladaita,
- kontrola utroaka i
- ono najbitnije: pravilno odreenje normativa materijala.
12. Navedite vrednos ne faktore koji utiu na trokove materijala ?
- cen e materijala,
- metode procene materijala,
- da li se radi o materijalu nabavljenom ili o materijalu koji smo mi sopstvenom izradom
pribavili,
- o kakvim koliinama nabavljenog materijala se radi,
- pravilno stimulisanje utede na trokovima materijala.
13. Prikazati uproeni bilans stanja u formi dvostranog pregleda ?
Aktiva
Pasiva
A.STALNA IMOVINA (I+II+III)
A.KAPITAL
I Nematerijalna ulaganja
I Osnovni kapital

II Osnovna sredstva
II Rezervni kapital
III Dugoroni finansijski plasmani
B.OBAVEZE
B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)
I Dugorone obaveze
I Zalihe
II Kratkorone obaveze
II Kratkoro na potraivanja i
plasmani
III Gotovina i gotovinski ekvivalenti
C.AKTIVA (A+B)
C.PASIVA (A+B)
14. Prikazati uproeni bilans stanja u formi jednostranog pregleda ?
A.STALNA IMOVINA (I+II+III)
I Nematerijalna ulaganja
II Osnovna sredstva
III Dugoroni finansijski plasmani
B.OBRTNA IMOVINA (I+II+III)
I Zalihe
II Kratkorona potraivanja i plasmani
III Gotovina i gotovinski ekvivalenti
C.AKTIVA (A+B)
D.KAPITAL
I Osnovni kapital
II Rezervni kapital
E.OBAVEZE
I Dugorone obaveze
II Kratkorone obaveze
F.PASIVA (A+B)
15. ta je to bilansna imovina, a ta imovina preduzea ?
Bilansna imovina je jednaka bruto imovini preduzea. Bruto imovina preduzea je zbir
imovinskih delova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od zbira aktive za iznos pozicija
aktive koja predstavlja korekturu pasive i za iznos pozicija pasive koje predstavljaju korekturu
aktive.
Imovina preduzea je jednaka bruto imovini iveanoj za latentne rezerve i umanjenoj za
skrivene gubitke.
16. Prikazati bilans uspeha u uproenoj formi jednostranog pregleda ?
A.UKUPAN PRIHOD (I+II+III)
I Poslovni prihodi
II Finansijski prihodi
III Neposlovni i vanredni prihodi
B.UKUPNI RASHODI (I+II+III)
I Poslovni rashodi
II Rashodi fiansiranja
III Neposlovni i vanredni rashodi
C. DOBITAK (A- B)
D. GUBITAK (B- A)
17. Ako se smanje nje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na rashodnu stranu, kako

izgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pr egleda u saetoj formi ?

RASHODI
PRIHODI
I POSLOVNI RASHODI (1+2+3)
I POSLOVNI PRIHODI
1. Trokovi tekueg perioda
2. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
II FINSIJSKI PRIHODI
3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
II FINANSIJSKI RASHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
PRIHODI
RASHODI
A. UKUPNI RASHODI (I+II+III)
A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK
B. GUBITAK
18. Ako se smanje nje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na prihodnu stranu, kako
izgleda bilans uspeha u vidu dvostranog pregleda u saetoj formi ?
RASHODI
PRIHODI
I POSLOVNI RASHODI (1+2+3)
I POSLOVNI PRIHODI
1.Trokovi tekueg perioda
1. Prihod od prodaje
2. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
II FINANSIJSKI RASHODI
3. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
II FINSIJSKI PRIHODI
RASHODI
III NEPOSLOVNI I VANREDNI
PRIHODI
A. UKUPNI RASHODI (I+II+III)
A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK
B. GUBITAK
19. U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku obraunskog perioda povezanost bilansa
stanja i bilansa uspeha predstavlje no je slikom ?
AKTIVA

PASIVA

3 2
2 3

RASHODI

4
PRIHODI

BILANS USPEHA
20. Pod pretpostavkom da je ostvaren pozitivan finasijski rezultat (dobitak), grafiki
predstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans us peha, pre ukljuivanja dobitka u
bilans stanja ?
BILANS STANJA
AKTIVA
PASIVA

BILAN USPIJEHA
RASHODI
PRIHODI

Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansu
stanja.
21. Pod pretpostavkom da je ostvaren negativan finasijski rezultat (dobitak), grafiki
predstavljen, kako izgledaju bilans stanja i bilans uspeha, pre ukljuivanja dobitka u
bilans stanja ?
BILANS STANJA
AKTIVA
PASIVA

BILANS USPIJEHA
RASHODIPRIHODI

Ukljuivanjem dobitka u bilans stanja dolazi do bilansne ravnotee i u bilansu uspeha i u bilansu
stanja.
22. Ukratko objasni statiku teoriju bilansa ?
Po ovoj teoriji, nastaloj u ranom razvoju preteno zanatske proizvodnje, osnovni cilj bilansiranja
je kontrola pokria dugova imovinom. Raunovodstveno i raunski sainjavanje bilansa
podrazumeva izjednaavanje imovine (aktive) i sopstvenog kapitala i dugova (pasive). Svrha
finansijske analizej, po ovoj teoriji, usmerena je na ispitivanje i ocenu:
- mogunosti isplate dugova poveriocima o roku dospea,
- visine raspoloivog sopstvenog kapitala kao garantne supstance,
- finansijski rezultat je razlika izmeu imovine iskazane u zakljunom bilansu i iste
imovine iskazane u poetnom inventaru, i nije predmet posebne analize.
23. Ukratko objasni dinamiku teoriju bilansa ?
Razvoj privreda u kojima dominaciju ima idustrijska nad zanatskom poslovnom aktivnou
preduzea, zahteva adekvatan nain bilansiranja. Po ovoj teoriji primat ima bilans uspeha
umesto bilansa stanja. Dinamika teorija bilansa se usredsreuje na utvrivanje finansijskog
rezultata u bilansu uspeha, stavlja jui teite na vremenskom uporeenju periodinog
finansijskog rezultata, kako bi se preduzeu omoguilo da sazna pravac kretanja, te da mu tako
poslui kao kompas. Dinamika teorija ini iskorak u odnosu na statiku teoriju preferirajui
uspeh preduzea ( finansijski rezultat), tvrdei da je za opstanak i razvoj preduzea kljuno
ostvarivanje uspeha (dobitka), koji je mera ekonominosti i rentabilnosti.
24. Ukratko objasni organsku teoriju bilansa ?
Insistira na neodvojivosti bilansa uspeha i bilansa stanja. Uzronu povezanost ovih bilansa
organska teorija vidi u neraskidivoj povezanosti preduzea i uspeha njegove poslovne aktivnosti
privrednog ambijenta u kome preduzee poslovno funkcionie. Po ovoj teoriji nema statinosti
bilansa stanja. Bilans stanja je u svakom trenutku prikaz imovine i izvora finansiranja ili slika
beskonanog kretanja sredstava i promena izvora finansiranja u neprekidnom procesu

reprodukcije preduzea. Na bilans uspeha se gleda kao objektivan obraun prihoda i rashoda.
Prihodi su izvori finansijskog rezultata a rashodi su optereenje ili umanjenje finansijskog
rezultata.
25. Objasni naelo stalnosti ?
Polazi od trajne poslovne aktivnosti privrednog subjekta. Upravo, iz tog predpostavljenog
neogranienog trajanja ivotnog ciklusa privrednog s ubjekta, po ovom naelu se zahteva
periodinost i privremenost bilansiranja. To omoguuje, da se u datim periodima analizira
prinosni i finansijski poloaj privrednog subjekta.
26. Objasni naelo koleracije ?
Podrazumeva bilansiranje prihoda i rashoda u bilansu uspeha i utvrivanje finansijskog
rezultata, tako da se svi nastali prihodi i rashodi u datom obraunskom periodu dodele i iskau u
periodinom bilansu uspeha. Ovo naelo se primjenjuje i pri alociranju trokova na uinke i kod
utvrivanja zavisnih trokova transporta, carine, poreza i sl. imovini ili robi koja ih je
uzrokovala.
27. Objasnite naelo opreznosti ?
Odnosi se na odmeravanje rashoda navie i prihoda nanie u svrhu potcenjivanja finansijskog
rezultata, ali bez samovolje u datom postupku obrauna i iskazivanja bilansa uspeha. Ovo naelo
se ostvaruje preko podnaela - realizacije, imperiteta, dnevne vrednosti, najvie vrednosti i
najnie vrednosti.
28. Objasnite podnaelo realizacije ?
Pretpostavlja iskazivanje dobitka u bilansu uspeha, samo ako je trino verifikovan. To
podrazumeva unoenje u bilansni obraun samo onih prihoda uinaka koji su realizovani na
tritu i suprostavljeni njima sadranih rashoda.
29. Objasnite podnaelo imperiteta ?
Zahteva iskazivanje gubitka u bilansu uspeha, iako nisu tr ino verifikovani. Ovo podnaelo je u
saglasnosti sa naelom opreznosti, a u suprotnosti sa podnaelom realizacije.
30. Objasnite podnaelo dnevne vrednosti ?
Podrazumeva bilansiranje imovine koja se moe unoviti i ija vrednost odgovara iznosu
dnevno iskaz ane vrednosti, na dan bilansiranja.
31. Objasnite podnaelo najvie vrednosti ?
Zahteva bilansiranje rashoda navie, a prihoda nanie, s tim da se u procenjivanju pozicija
aktive primenjuje podnaelo najnie vrednosti, a da se pasiva vrednuje po najvioj vred nosti.
32. Objasnite podnaelo najnie vrednosti ?
Upuuje na procenjivanje imovinskih delova po nabavnim cenama kotanja pod uslovom da te
cene nisu vie od vladajuih prodajnih cena na tritu datih imovinskih elemenata. Ovo naelo
se ne primjenjuje kod procjenjivanja fiksne imovine, ali se primjenjuje kod procjenjivanja zaliha
i hartija od vrednosti.
33. Objasnite naelo zatite poverilaca ?
Odnosi se na iskazivanje sopstvenog kapitala, rezervi i nerasporeenog dobitka kao garantne
supstance dunika da pokrije dugove prema povericima. Ovo naelo je u saglasnosti sa
statikom teorijom bilansa. Cilj je oprezno procjenjivanje finansijskog rezultata da se on ne bi
odlio u potronju, ve uveao sopstveni kapital dunika - to odgovara zatiti poverilaca.
34. Objasnite naelo finansijske paenje ?
Temelji se na bilansiranju gde dolazi do, stvaranja latentnih rezervi. U stvari, re je o stvaranju

prikrivenih oblika samofiansiranja. Svrha mu je smanjivanje rizika od mogueg budueg

gubitka, a time i smanjenja kapitala.
35. Objasnite naelo jasnosti ?
Se namee zahtev da su tano i razumljivo definisane sve bilansne pozicije. Drugim reima, da
su jasno i razumljivo ralanjene pozicije u strukturi sadraja bilansa stanja i bilansa uspeha, bez
kompenzacija (prebijanja).
36. Objasnite naelo povezanosti bilansa ?
Odnosi se na vremensku uporedivost bilansa. Ovo naelo se ostvaruje preko podnaela:
identiteta bilansa, kontinuiteta bilansa i podudarnosti bilansa.
37. Objasnite podnaelo identiteta bilansa ?
Podrazumeva bilansiranje tako da bilans otvaranja tekueg obraunskog perioda bude istovetan
zakljunom bilansu prethodnog obraunskog perioda. Svrha mu je da se onemogui promena
vrednosti datih bilansnih pozicija, sem ako to zakonski propisi zahtevaju.
38. Objasnite podnaelo podudarnosti bilansa ?
U osnovi se odnosi na podudarnost fiansijskog rezultata, tako, da zbir periodinih finansi j skih
rezultata bude jednak totalnom finansijskom rezultatu, kao razlici sopstvenog kapitala u
konanom likvidacionom bilansu i sopstvenog kapitala iskazanog u osnivakom bilansu. Ovo bi
bilo potpuno mogue ako se periodini finansijski rezultati bilansiraju bez latentnih rezervi i
skrivenih gubitaka u bilansu stanja.
39. Objasnite princip primene nabavne cene kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija?
Kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija temelji se na konceptu istorijskog troka. Pod
nabavnom cenom se podrazumeva plena fakturisana vrednost nabavljenih realnih dobara,
kupljenih hartija od vrednosti ili deviza - uveanih za zavisne trokove nabavke. Primena
principa nabavne cene u procenjivanju bilansnih pozicija se smatra prihvatljivom jer se
procjenjivanje moe kontrolisati. Manjkavost primene ovog principa proistie iz njene
oslonjenosti na istorijski troak.
40. Objasnite princip primene dnevne cene kao osnov procenjivanja bilansnih pozicija ?
Primenom ovog principa vrednovanja bilansnih pozicija dobijaju se sadanje - realne, a ne
istorijske vrednosti iskazane u bilansu na dan bilansiranja. Dnevna cena je dakle cena koja vai
na dan bilansiranja u procenjivanju i bilansnom iskazivanju: osnovnih sredstava, zaliha, hartija
od vrednosti, potraivanja u domaoj i stranoj valuti, gotovine u stranoj valuti i obavezau stranoj
valuti. Prednost primene ovog principa u procenjivanju bilansnih pozicija je u tome to prua
mogunost realnog sagledavanja i objektivnog iskazivanja stanja imovine i obaveza u bilansu na
dan bilansiranja.
41. Objasnite princip primene ponovne nabavne cene kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija ?
Odgovara organskoj teoriji bilansiranja. Problem njene primene je u estoj nepoznanosti te cene
na dan bilansiranja.
42. Objasnite princip primene dnevne cene na dan prodaje kao osnov procenjivanja
bilansnih pozicija ?
Je usmerena da se realno vrednuju rashodi i prihodi na dan bilansiranja kako bi se realno iskazao
finansijski rezultat na dan bilansiranja. U pitanju je iskazivanje rashoda i prihoda u bilansu
uspeha po vrednosti na dan bilansiranja novanom jedinicom iste kupovne moi. To je

naglaeno, posebno, uslovima inflacije.

43. Objasnite princip primene funkcionalne vrednosti kao osnov procenjivanja bilansnih
pozicija ?
U procenjivanju je primarno vezan za utvrivanje cene kojom se vrednuju odreena osnovna
sredstva (fiksna imovina) u skladu sa funkcijom i zadatkom koje ta sredstva obavljaju.
Funkcionalna cena osnovnog sredstva, kada ono nema odreenu funkcionalnu vrednost,
utvruje se na osnovu njegovih funkcionalnih (sastavnih) delova. Najee se ovaj princip
vrednovanja koristi pri bilansnom iskazivanju osnovnih sredstava koja su ve knjigovodstveno
amortizovana (otpisana), ali su i dalje sposobna za upotrebu.
44. Objasnite princip likvidacione cene procenjivanja bilansnih pozicija ?
Ovaj princip procenjivanja bilansnih pozicija podrazumeva korienje cena imovinskih delova
ili itavog preduzea koje se mogu postii na tritu u momentu likvidacije. Likvidaciona cena
je uvek nia od stvarne cene na tritu.
Likvidaciona cena je predviena cena koja se utvruje u poetku likvidacije za svako
materijalno dobro i preduzee u likvidaciji, na osnovu kojih se sainjava likvidacioni bilans i
procenjuje mougnost izmirivanja obaveza iz likvidacione mase. Kod ovog principa, treba
razlikovati:
a) procenjivanje imovinski delova i preduzea koje nema ansu u poslovnoj aktivnosti, te
mora biti likvidirano,
b) procenjivanje imovinskih delova i preduzea koje ima ansu za produetak poslovne
aktivnosti.
45. Fer vrednost kao normativna osnova procenjivanja ?
U poetku se fer vrednost koristila za procenjivanje pojedinih oblika aktive a potom se fer
vrednost proiruje i na pojedine oblike obaveza (pasive). Koncept fer vrednosti izgraen je na
pretpostavci savrenog trita, to znai da je za datu imovinu trite aktivno, savreno efikasno
i likvidno. Ali trite nije savreno to predstavlja problem primene koncep ta fer vrednosti.
46. Ukratko objasnite predmet politike bilansa ?
Je godinji zakljuni bilans jer njime uprava preduzea pole raun o uspenosti ili neuspenosti
i promenama u finansijskom poloaju preduzea. Predmet politike bilansa su i izvjetaji o
poslovanju uz zakljuni bilans i specijalni bilansi: razdvajanja, fuzije, poravnanjai likvidacije,
koji imaju posebne ciljeve.
47. Ukratko objasnite ciljeve politike bilansa ?
Politika bilansa nema svoje posebne ciljeve izvan ciljeva poslovne politike bilansa, ona je samo
sredstvo za ostvarenje tih ciljeva. Ciljevi bilansa se ispoljavaju kao finansijsko - politiki ciljevi i
ciljevi publiciteta. Finansijsko politiki ciljevi se odnose na iskorienje mogunosti, koje
pruaju zakonska i raunovodstvena regulativa, u oblikovanju rezultata (finansijskog rezultata).
Ciljevi publiciteta su usmereni na pripremanje godinjeg zakljunog bilansa koji e uticati na
javnost.
48. Politika publiciteta ?
Ima za cilj stvaranje povoljnog utiska o finansijskom i profitnom poloaju pr eduzea u javnosti.
Ona moe biti: otvorena (iskrena) i diskretna (sklona preutkivanju).
49. Likvidnost preduzea ?
Likvidnost preduzea se definie kao sposobnost preduzea da rapoloivom likvidnom
imovinom uspeva permanentno izmirivati dospele kratkorone obaveze. Pokazatelj likvidnosti:

Likvidna imovina__
Kratkorone obaveze
50. taini prvi, a ta drugi i trei stepen likvidacione imovine ?
Prvi stepen likvidne imovine ine: novana sredstva, hartije od vrednosti odmah unovive.
Drugi stepen: novana sredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja (bez spornih
i sumnjivih).
Trei stepen: novana sredstva, hartije od vrednosti, plus kratkorona potraivanja, plus zalihe
(konkurente), plus aktivna vremenska razgranienja.
51. Napiite pokazatelj efektivne (ubrzane) likvidnosti ?
Gtovina + novani kratkoroni ekvivalenti + kratkorona potraivanja 1
Kratkorone obaveze
Efektivna likvidnost postoji ako je dati pokazatelj jednak 1 odnosno iznad 1. Preduzee pri ovim
odnosima date likvidne imovine i kratkoronih obaveza ima optimalnu likvidnost.
52. Napite pokazatelj trenutne likvidnosti ?
Gotovina + unovive hartije od vrednosti <1
Dospele kratkorone obaveze
Smatra se da je standardno pravilo da se vrednost ovog pokazatelja kree do vis ine 0,5
koeficijenta trenutne likvidnosti. To znai do 50% pokrivenosti kratkoronih obaveza, dospelih
za plaanje, izmiruje se gotovinom i novanim ekvivalentima.
53. Napiite korektivni pokazatelj optimalne likvidnosti ?
________________________________100__________________________________
100 - procenat rizika unovenja hartija od vrednosti i naplate kratkoronih potraivanja
Pokazatelj optimalne likvidnosti je korektivna mera, odnosno standard za pokazatelj efektivne
likvidnosti. On pokazuje koliki bi morao biti koefiijent efektivne likvidnosti proraunat za
odreen budui vremenski period.
54. Napiite dinamiki pokazatelj likvidnosti ?
Ukupni priliv - odliv iz poslovnih aktivnosti
Prosene kratkorone obaveze
Ovde je re o analizi likvidnosti koja se temelji na bilansu novanih tokova.
55. Kako se izraunava potencijalna (perspektivna) likvidnost ?
Prvo, izraunava se pokazatelj efektivne likvidnosti projektovan na odreen period.
Drugo, procenjuje se mogue nastupanje rizika unovenja odreenih hartija od vrednosti i
odreenih unovenja potraivanja izraena u procentima.
Tree, za te procentualne vrednosti umanjuju se hartije od vrednosti i kratkorona potraivanja.
etvrto, dobijene umanjene apsolutne vrednosti naznaene likvidne imovine uveavaju se sa
raspoloivom gotovinom i depozitima na raunu, ime se dobija rasploiva kratkorona likvidna
imovina za plaanje dospelih kratkornih obaveza.
56. Napiite pokazatelj opte (potencijalne, perspektivne) likvidnosti u ra zvijenom
obliku ?
Gotovina + Unovive hartije od vrednosti (do godinu dana) + Kratkorona potraivanja (bez
sumnjivih i spornih) + Zalihe (bez nekonkurentnih) + Aktivna vremenska razgranienja____
Kratkorone obaeze + Pasivna vremenska razgranienja
57. Kako se izraunava koeficijent obrta poje dinih pozicija zaliha, a kako vre me
vezivanja zaliha za svaku poziciju ?

Promet potrane strane date vrste (pozivija) zaliha

Prosean saldo date pozicije zaliha
______365 dana______
58. Kako se utvruje stopa marginalne dobiti ?
Varijebilni trokovi
1 -
Prihodi od prodaje
Ovaj pokazatelj analitiki moe posluiti u razliite svrhe. Kada se fiksni trokovi perioda
podele sa stopom marginalnog dobitka dobija se donja granica rentabiliteta.
59. ta je to mara pokria ?
Ili kontribuciona dobit je razlika izmeu poslovnih prihoda uveanih za finansijske prihode i
umanjenih za varijebilne rashode.
60. ta je to poslovni dobitak ?
Ili poslovni finansijski rezultat je razlika izmeu mare pokria i fiksni rashoda uveanih za
preteno fiksne rashode.
61. Bruto i neto dobitak ?
Bruto dobitak je razlika izmeu poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja.
Neto dobitak je razlika izmeu bruto dobitka i poreza.
62. Kako s utvruje faktor poslovnog rizika i ta on pokazuje ?
Mara pokria
Faktor poslovnog =
rizika
Poslovni dobitak
Faktor poslovnog rizika pokazuje koliko se bre menja poslovni rezultat nego mara pokria.
Preduzeu je povoljnije kada je faktor poslovnog rizika nii, jer smanjenje mare pokria izaziva
znatnije smanjenje finansijskog rezultata.
63. Kako se utvruje faktor finansijskog rizika i ta on pokazuje ?
Poslovni dobitak
Faktor finansijskog =
rizika
Bruto dobitak
Pokazuje koliko se bre menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat pro meni za
jedan procena t. U intersu preduzea je da faktor finansijskog rizika bude to nii. On zavisi od
neto rashoda finansiranja ili trokova kapitala koji prouzrokuje taj rizik.
64. Faktor ukupnog, totalnog ili sloenog rizika ?
Je ravan umnoku faktora poslovnog rizika i fak tora finansijskog rizika, a u osnovi pokazuje
koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni mare pokria. Preduzee
je zainteresovano da faktor ukupnog rizika bude to manji.
65. Kojom formulom se utvruje prelomna taka rentabiliteta ?
Fiksni i preteno fiksni rashodi
Prelomna taka =
renatabiliteta
100 - % varijabilnih trokova
66. Formula stope elastinosti poslovnog dobitka ?
Pokazuje za koliko se procenata poslovni prihod moe s manjiti da bi poslovni rezultat pao na
nulu.
Poslovni prihod - Potreban poslovni prihod za ostvarennje neutralnog finan. rezultata x 100

Poslovni prihod
67. Kako se utvruje fiansijska mo u ire m smislu rei ?
Poslovni dobitak + Trokovi zakupa _______________________
Trokovi + Trokovi + Dospela glavnica + Preferencijalna x _____1_____
Kamata
zakupa dugoronog duga dividenda
Poreska stopa
68. ta je to neto novani tok ?
Neto novani tok je neto dobit uveana za amortizaciju. Ova kategorija se sme vie koristiti u
izrazu najee renatabilnosti sopstvenog kapitala.
69. Kako se izraunava stopa rentabilnosti ukupnog kapitala (bruto i neto) ?
Poslovni dobitak x 100
Stopa bruto rentabilnosti =
Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu
2
Neto dobitak + trokovi (rashodi) kamata x 100
Stopa bruto rentabilnosti =
Aktiva po bilansu otvaranja + Aktiva po zakljunom bilansu
2
70. Kako se izraunava stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala ?
Neto dobitak x 100
Stop rentabilnosti
=
sopstvenog kapitala
Sopstveni kapital +
Sopstveni kapital
po bilansu otvaranja
po zakljunom bilansu
2
71. Kako se izraunava stopa rentabilnosti investiranog kapitala ?
Neto dobitak + Kamate na dugorone dugove x 100
Stop rentabilnosti
=
investiranog kapitala
Investirani kapital + Investirani kapital
po bilansu otvaranja
po zakljunom bilansu
2
Investirani kapital ine sopstv eni kapital i dugoroni dugovi.
72. Kako se izraunava stopa rentabilnosti akcijskog kapitala ?
Neto dobitak x 100
Stop rentabilnosti =
akcijskog kapitala
Akcijski kapital + Akcijski kapital
po bilansu otvaranja
po zakljunom bilansu
2
Neto dobitak x 100
Rentabilnosti po =
jednoj akciji
Broj prodatih nepovuenih + Broj prodatih nepovuenih
akcija po bilansu otvaranja
akcija po zakljunom bilansu
2
73. Napiite kako se izraunava pokazate lj pokria dividende ?
Pokrie dividende = ____Dobit za obine akcionare _________
Isplaena dividenda obinim akcionarima

Pokazatelj pokria dividende pokazuje koliko puta dobit namenjena obinim akcionarima
pokriva stvarno isplaene dividende.
74. Napiite pokazatelj zarada po akciji ?
Zarada po akciji = _____Dobit za obine akcionare___
Broj izdatih obinih akcionara
75. Dividendna stopa se dobija iz odnosa ?
Dividendna stopa = ____Dividenda po akciji___
Trina cena po akciji
Ova stopa pokazuje tekui prinos koji akcionar ostvaruje u procentima u odnosu na trinu
vrednost akcije koju poseduje.
76. Pokazatelj koeficije nta zaduenosti ?
Dugorone obaveze + kratkorone obaveze
Koeficijent =
zaduenosti
Sopstveni kapital
77. Stepen zaduenosti ?
__Tui izvori (dugovi ukupno)__
1
Sopstveni izvori (sopstveni izvori)
78. ta je to akumulacija a ta amortizacija ?
Je do tekueg neto dobitka zaduenog u poslu i ona oznaava poveanje sopstvenih izvora
poslovnih sredstava. To poveanje se bilansira kao samostalna pozicija u bilansu stanja.
Amortizacija ne predstavlja izvor finansiranja u bilansnom smislu. Ona oznaava samo
transformaciju osnovnih sredstava iz fizikog u finansijski oblik u toku redovnog poslovanja.
Izdavanje gotovine za osnovna sredstva nastaje u momentu nabavke osnovnih sredstava , dok
tekui otpis na ime amortizacije predstavlja samo raunovodstveni postupak kojim se konstatuje
smanjenje vrednosti osnovnih sredstava na teret trokova iza koga ne stoji nikakvi izdaci
gotovine.
79. Kako se iskazuju bruto sredstva za samofinansiranje, ta ih ini ?
Bruto sredstva za = Amortizacija + Akumulacija + Naplaena glavnica
samofinansiranje
dugoronih plasmana
Neto sredstva za = Bruto sredstva za samofinasiranje - Dospela glavnica za otplatu
samofinasniranje
pozajmljenih dugoronih sredstava
80. Napiite formulu pute m koje se mo e izraziti reproduktivna s posobnost sredstava?
Rs = (Ak + Am + Dp) - Ok
Rs - reproduktivna sposobnost
Ak - akumulacija
Am - amortizaija
Dp - naplaena glavnica dugoronog duga
Ok - dospela glanica za otplatu pozajmljenih dugoronih sredstava
81. Kako se izraunava stopa bruto i neto reproduktivne sposobnosti ?
Akumlacija + amortizacija + Naplaena glavnica dugoronih plasmana
Prosena poslovna sredstva
Bruto sredstva za reprodukciju - Dospela glavnica za otplatu dugoronog duga
Prosena poslovna sredstva
82. Navedite eksterne faktore koji utiu na finansijsku ravnote u ?

1) monetarni sistem i politika,

2) bankarsko - kreditni sistem i politika,
3) spoljnotrgovinski sistem i politika,
4) sis tem i politika platnog prometa,
5) sistem i politika primarne i sekundarne raspodele i poreski sistem i politika i
6) inflacija ili deflacija.
83. Navedite interne faktore koji utiu na finansijsku ravnoteu ?
1) povezanost i uslovljenost elemenata sistema,
2) adekvatnost programa u okviru delatnosti i poslovanja,
3) isplativost investiranja,
4) upravljanje zalihama,
5) naplata potraivanja,
6) politika raspodele dobitka ili korienja suficita,
7) iskorienost resursa.
84. Koeficijent finansijske stabilnos ti ?
Je odnos dugorono vezane imovine i kapitala, dugoronih dugova i dugoronih rezervisanja.
Koeficijent finansijske stabilnosti znai:
Ks<1 - obezbeuje sigurnost,
Ks=1 - ravnotea postoji a sigurnost je na granici,
Ks>1 - nema platene sposobnosti, sigurnost ne postoji i predstoji insolventnost.
85. Pokazatelj solventnosti ?
Solventnost = Poslovna imovina 1
Ukupna imovina
Poslovna imovina jednaka je aktivi umanjenoj za gubitke i ukupne dugove. to je koeficijent
solventn osti vii od jedan, tu je solventnost prihvatljiva, jer preduzee moe da izmiri ukupne
dugove i preostaje mu deo imovine.
86. ta je to neto obrtni fond ?
Neto obrtni fond ne predstavlja realnu bilansnu poziciju, ve izvedenu katgoriju za potrebe
poslovne i finansijske politike. Posmatrano iz perspektive aktive - neto obrtna sredstva a iz
perspektive pasive - neto obrtni fond. Obrtna sredstva koja su u neprekidnim ponavljanjima
vezana za poslovanje imaju karakter trajnih obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva su razlika
izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Kod analize obrtnih sredstava neto
obrtni fond se kvantifikuje na dva naina:
kao razlika izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza i
kao razlika izmeu ukupnih dugoronih izvora finansiranja i dugoronih ulaganja u
stalna sredstva.
87. Zajedniak karakteristika stalnih zaliha i neto obrtnog fonda ?
Je da ne predstavljaju realne bilansne pozicije, ve izvedene kategorije za potrebe poslovne i
finansijske politike.
88. Formula neto obrtnog fonda na osnovu bilansa ?
Obrtni fond = Kapital + Dugorona rezervisanja + Dugorone obaveze - Osnovna sredstva +
Dugoroni plasmani + gubitak iskazan u aktivi
89. ta su to trajna obrtna sredstva ?
Su deo dugorono vezane imvine angaovane u zalihama sirovina i materijala , sitnog inventara i

ambalae, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda, gotovih proizvoda i robe, koja su

determinisana njihovim prosenim stanjima u protekli dvanaest meseci.
90. Poemu je specifino operativno poslovanje ?
Je specifino po tome to je usmereno na podrku i poveanje planirane efikasnosti kao naina
poveanja uspenosti i zatite vrednosti. Ocenjuje se kao stanje stabilnosti ili reda i kao stanje
nestabilnosti i krize.
91. Poemu je specifino poslovanje na dui rok ?
Je specifino po tome to tei i u celini se odvija kao proces koji je usmeren na promenu
efikasnosti kao naina poveanja uspenosti i zatite vrednosti, i usmereno je na stalno
odravanje sposobnosti za dugotrajan opstanak.
92. Sa kojih pozicija moemo pristupiti ispitivanju i oceni uticaja istraivanja i razvoja
na efikasnost i efektivnost poslovanja ?
Moemo pristupiti sa sledih pozicija:
Analiza razvoja tehnikih inovacija u preduzeu,
Efikasnost tehnikih inovacija novih postupaka / proizvoda se analizira:
- sa aspekta da li se radi o novim postupcima / proizvodim,
- sa aspekta da li se radi o imitaciji postupaka / proizvoda,
- sa aspekta vremena nastanka tehniki inovacija,
- sa aspekta vremena irenja tehniki inovacija.
Analiza rizika od odgovornosti primenjenih tehnikih inovacija u preduzeu.
93. Na vedite zahteve drutveno - ekonomskog (neekonomskog) okruenja relevantne za
definisanje pravca rasta i razvoja pre duzea ?
- ekoloki,
- humanitarni i
- politiki.
94. Navediteetiri prioritetne veliine koje respektivno determiniu orje ntaciju
upravljake aktivnosti preduzeem u njihovom hije rarhijskom sledu ?
- likvidnost,
- proizvodnost (rada i kapitala) i
- profit se shavata kao troak budunosti.
95. Upravljake ciljne veliine,utemeljene na potencijalima, mogu se izraziti relacijama?
1. Najstariji i najpoznatiji oblik upravljake veliine je supstanca preduzea, razlika
izmeu aktive i pasive bilansa, koja pokazuje da li se poslovna aktivnost preduzea
proteklih godina isplatila ili nije,
2. Drugi stepen u genezi upravljanja preduzeem preferira dobitak kao motivaciono -ciljna
upravljaka veliina
3. Sledea upravljaka veliina je ona na koju treba uticati pre ostvarivanja dobitka, a to
je potencijal. Potencijali su anse za dobitak u budunosti, i upravljake veliine
strategijskog miljenja i delovanja.
4. Na najviem stepenu je upravljaka veliina ispred potencijala - snaga menadmenta,
koja se sastoji u sposobnosti rukovodstva, predstavama, odlukama i realizaciji.
96. Ukratko objasnite bilans novanih tokova ?
Obavezan je za srednja i velika preduzea, a svrha mu je prikaz toka gotovine, odnosno priliva i

odliva novanih sredstava - likvidnosti.

97. Objasnite izvjetaj reevizora ?
Prua potvrdu da dati bilansi prikazuju pravo stanje. Principi istinitog i objektivnog
izvjetavanja zahtevaju informacije, po kvalitetu i kvantitetu, dobijene iz datih bilansa, koje
mogu potpuno zadovoljiti oekivanja korisnika.
98. Objasnite operativne izvjeataje ?
Operativi poslovni izvjeataji namenjeni su informacionim potrebama i potrebama odluivanja
operativnog menadmenta. Sadre rezultate operativne analize kojom se utvruju i analiziraju
uzroci odstupanja i predlau potrebne mere kojima e se otkolniti, odnosno svesti u okvire
poeljnog.
99. Objasnite periodine poslovne izvjetaje ?
Su oni poslovni izjetaji koji se ponavljaju iz perioda u period poslovne godine: kvartalni,
polugodinji. Oni obuhvataju informacije koje se odnose na plan i kratkoronu dinamiku pojava.
100. Objasnite godinji poslovni izvjetaj ?
Sadre najsloeniju problematiku, koja se odnosi na plan i ostvarenje plana u tekuoj godini, a
namenjeni su prvenstveno menadmentu taktike i strateke celine.
101. Objasnite posebni poslovni izvjetaj ?
Se pripremaju i dostavljaju korisnicima u posebnim situacijama, od sluaja do sluaja, prema
potrebi (to moe biti u situaciji spajanja, pripajanja ili razdvajanja, likvidacije preduzea u
sluaju potrebe donoenja neke vane razvojne, investicione i dr. odluke, i tome sl.).