Postupak za rehabilitaciju Drae Mihailovia

Pred Viim sudom u Beogradu danas je nastavljen postupak za rehabilitaciju

generala Dragoljuba Drae Mihailovia, koji je 1946. godine osuen na smrt
streljanjem
Akter petak, 11. maj 2012. | Tanjug

Akter
Postupak je nastavljen sluanjem audio snimaka sa suenja generalu koje je sudu dostavio
istoriar Slobodan Markovic, a presluan je deo zavrne reci Mihailovia od 10. jula 1946.
godine.
Uporeivanjem steno beleki i transkripta audio govora vidi se da su steno beleke skraene za
27 odsto a veoma esto je menjan smisao reenica, rekao je Markovi uz ocenu da su steno
beleke "grubi ideoloki falsifikat". Pred poetak suenja pred sudom se okupilo nekoliko
desetina pristalica rehabilitacije Mihailovia koji su nosili etnika obeleja i pevali etnike
pesme.
Ponitenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailovi osuen na smrt streljanjem,
kao i vraanje graanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatraio je njegov unuk Vojislav
Mihailovi.Pridruili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom avokim na
elu, Udruenje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadbini, Udruenje politikih zatvorenika i
rtava komunistikog reima, profesor meunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Predlagai zahteva tvrde da Mihailoviu nije omogueno pravo na odbranu i da nije video svog
advokata do poetka suenja.
On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optunica mu je uruena sedam dana pred suenje.
Mihailovi je, dva dana po donoenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao dravni
neprijatelj "broj jedan".
Dravna komisija utvrdila je da je Mihailovi ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove
kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se
onemoguilo da ikad budu pronaene.

Markovi: Draino svedoenje izmenjeno

Zavrni govor generala Dragoljuba Drae Mihailovia na suenju 1946. godine
skraen je u stenografskim belekama za treinu, dok je zabelenim reenicama
uglavnom menjan smisao, tvrdi istoriar Slobodan Markovi.
RTS petak, 11. maj 2012.

RTS
Istoriar Slobodan Markovi rekao je da je zavrni govor generala Dragoljuba Drae Mihailovia
na suenju 1946. godine skraen u stenografskim belekama za treinu, dok je zabelenim
reenicama mahom menjan smisao u celini ili delimino.
Svedoei na roitu u postupku za rehabilitaciju Mihailovia u Viem sudu u Beogradu,
Markovi je uporedio transkripte audio-snimka dela Mihailovieve zavrne rei od 10. jula 1946.
godine i stenografskih beleki, nakon to je sudsko vee preslualo snimak koji traje 13 minuta i
15 sekundi.
"Uporeivanjem stenobeleki iz vojnih arhiva i transkripta audio-govora vidi se da su
stenobeleke skraene za 27 odsto, a veoma esto je menjan smisao reenica", naveo je
Markovi, ocenivi da su stenografske beleke "grubi ideoloki falsifikat".
"Nikad nisam ni sa jednim neprijateljem zakljuio bilo kakav sporazum. Nisam nikada saraivao
sa Italijanima, a kada bi neko doao da mi neto slino predloi izbacio bih ga napolje", rekao je
Mihailovi u svojoj zavrnoj rei.
Mihailovi je tada objasnio kako je rukovodio dravnim novcem i dao novac za "dizanje celog
Balkana i Rumunije i Maarske, a ne samo nae zemlje...".
"Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog dogaaja. Molim
sud da moje izlaganje uzme u pravim reima", zavrio je Mihailovi, a ulo se na snimku koji je
danas presluan.
Memoari tuioca
Istoriar Markovi, koji je i lan dravne Komisije za utvrivanje okolnosti Mihailovieve smrti,
predoio je sudu citate memoara Mihailovievog tuioca Josipa Hrneevia, u kojima je ispriao
kako je na preradu optunice protiv generala iao kod lana Politbiroa Milovana ilasa.
Markovi je sudu dostavio prepisku izmeu SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailoviu na
suenju svedoe ameriki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji.
Iz maralata EFNRJ pilotima je pripreeno da bi i oni mogli da budu optueni za sauee u
borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva spoljnih poslova porueno da su "Mihailovievi
zloini, prema narodima Jugoslavije, toliko strani da bi se moglo ili smelo voditi diskusija da li
je kriv ili nije".
Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailovi osuen pre suenja, jer u njegovom
sluaju "nema sudskog iznalaenja krivice".
Na nastavak suenja, 22. juna, bie pozvani da svedoe istoriari Kosta Nikoli, Bojan
Dimitrijevi i Veselin ureti.
Ispred zgrade Suda okupilo se etrdesetak njegovih sledbenika, dok su sa druge strane ulice bili
aktivisti organizacije "ene u crnom", koji se protive rehabilitaciji ratnog zloinca.

Meu Mihailovievim sledbenicima bili su, osim predstavnika Ravnogorskog pokreta, koji tvrde
da im je bilo onemogueno da prisustvuju nastavku procesa, lanovi organizacije "Obraz", na
elu sa svojim voom Mladenom Obradoviem. Oni su pevali etnike pesme, klicali Mihailoviu
i hakim optuenicima Radovanu Karadiu, Ratku Mladiu i Vojislavu eelju.
Aktivisti "ena u crnom" protestovali su transparentima na kojima su bile ispisane poruke protiv
rehabilitacije Mihailovia.
Ispred zgrade Suda u Timokoj ulici bile su prisutne pojaane policijske snage, koje su bile
rasporeene izmeu pobornika i protivnika Mihailovieve rehabilitacije.
Draa Mihailovi je streljan 17. jula 1946. godine, poto ga je Vojni sud osudio za izdaju i ratne
zloine.
Zahtev za rehabilitaciju podneli su 2006. godine generalov unuk Vojislav Mihailovi, profesori
Smilja Avramov i Kosta avoki, Srpski liberalni savet i Udruenje jugoslovenske vojske u
otadbini.
Zahtevom je zatraeno ponitenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailovi osuen
na smrt i kojom su mu oduzeta sva graanska prava.

Zavrna re enerala Drae grubo

falsifikovana
Drutvo 15:02, 11.05.2012.
Autor: Agencija BETA,Foto: Marina Lopii

Poalji e-mail
Odtampaj tekst

A
Amerikim pilotima koje je tokom rata spasao zapreeno da e biti optueni za sauesnitvo ako
svedoe u njegovu korist, dodao istoriar Slobodan Markovi

BEOGRAD - U postupku rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini

Dragoljuba Mihailovia istoriar Slobodan Markovi kazao je da je u stenografskim
belekama sa suenja Mihailoviu 1946. godine, izbaena treina teksta njegove zavrne rei.
Na dananjem roitu presluan je audio-snimak poslednjeg dela Mihailovieve zavrne rei od
10. jula 1946. godine, koji je Markovi uporedio sa prekucanim belekama sa suenja i uoio da
je u njima izbaena treina teksta zavrnog govora Mihailovia. "Pojedini delovi su izbaeni,
neki su prepriani a nekima je izmenjeno znaenje. Nain skraivanja zavrnog govora generala
Mihailovia je grubi, ideoloko motivisan falsifikat", istakao je Markovi.
On je kazao i da Vlada FNRJ nije dozvolila amerikim pilotima da svedoe u Mihailovievu
korist, pod obrazloenjem da ne eli uplitanjem stranih svedoka da remeti dobre odnose dve
zemlje.
Kako je kazao, amerikim pilotima koje je tokom rata spasao Mihailovi bilo zapreeno da e
biti optueni za sauesnitvo ukoliko svedoe u njegovu korist.
Prema njegovim reima ameriki piloti su preko ambasade SAD zatraili 28. marta 1946. godine
da svedoe na suenju Mihailoviu, jer, je, kako su istakli on vodio znatne snage otpora protiv
okupatora.
Markovi je kazao da je Vlada FNRJ zamolila ambasadu SAD da povue zahtev za svedoenje,
jer, kako se navodi u pismu, ne bi elela da uplitanjem stranih svedoka koji bi se mogli pojaviti
kao sauesnici optuenog, remeti dobre prijateljske odnose dve zemlje.
Kriv dva meseca pre suenja
Ministarstvo spoljnih poslova FNRJ smatralo je Mihailovia krivim vie od dva meseca pre
poetka suenja, istakao je Markovi.
"Suvie su krupni zloini izdajnika Dragoljuba Mihailovia prema narodima Jugoslavije da bi se
moglo ili smelo voditi diskusija o tome da li je kriv ili ne", navodi se u noti MSP FNRJ upuenoj
ambasadi Amerike, koju je Markovi dostavio sudu.

Markovi je dostavio sudskom veu i kopije 81 nemakog ratnog plakata iz 1941. pa do 1944.
godine, koji, kako je istakao, pokazuju da su 1942. i 1943. godine streljana 1.653 pripadnika
pokreta Drae Mihailovia.
Markovi je kazao i da je u istorijskim arhivima u zemlji naao nekoliko blanko papira sa
Mihailovievim potpisom i peatom JVO, koji je OZNA posedovala, a koji, kako je rekao,
ukazuju da "nije bilo potekoe da se na njima eventualno napie ta god se smatralo za korisno
u optuivanju Mihailovia".
Obraz i ene u crnom ispred suda
Pred poetak dananjeg roita ispred zgrade Vieg suda u Timokoj ulici u Beogradu gde se
vodi postupak rehabilitacije okupili su se pripadnici i voa pokreta "Obraz" Mladen Obradovi
kako bi iskazali podrku procesu rehabilitacije.
Na drugoj strani ulice, koju su obezbeivali pripadnici policije predstavnici organizacije "ene u
crnom" protestovali su zbog mogue rehabilitacije.
Nastavak postupka rehabilitacije zakazan je za 22. jun, a da svedoe su pozvani istoriari Kosta
Nikoli, Bojan Dimitrijevi i Veselin ureti.
Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je u toku vanparnini postupak za utvrivanje
Mihailovieve smrti.
Zahtev za rehabilitaciju podneli su 2006. godine njegov unuk Vojislav Mihailovi, profesori
Smilja Avramov i Kosta avoki, Srpski liberalni savet i Udruzenje jugoslovenske vojske u
otadbini.
Postupak za rehabilitaciju je poeo 16. septembra 2010. godine. Zahtevom je zatraeno
ponitenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Mihailovi osuen na smrt i kojom su mu
oduzeta sva graanska prava.