BATA ZDRAVLjA

www.zdravasrbija.com /lat/Zemlja/Povrtarstvo/1500-BASTA-ZDRAVLjA.php
Zemlja- Povrtarstvo :
Povrtarstvo, 05.04.2014.
Saa Bugari

Jedna od prednosti posedovanja sopstvene bate s lekovitim, aromatinim i zainskim biljem je

dobijanje sveih, zravih i jestivih listova, cvetova ili plodova, pogodnih za spemanje ukusnih jela, ajeva
i napitaka, ali i preparata za leenje i negu. Ponekad ono moe imati i drugu ulogu. Gajeno zajedno s
povrem i cveem, svojim mirisom odbija nepoeljne insekte, a razni biljni odvari mogu zameniti
pesticide i ubriva, zbog ega bilje ima vanu ulogu u proizvodnji povra na organski nain. Treba imati
u vidu i to da najee lepo deluje u bati i da privlai pele i druge korisne insekte.
Neto vie o pojedinim vrstama koje se upotrebljavaju u lekovite svrhe i kao zain, ali mogu i da zatite
od tetoina povre, voe ili ukrasno bilje, saznaete u ovom prilogu. Pripremili smo ga u saradnji s dr
Tatjanom Markovi, naunim saradnikom i specijalistom za prirodne produkte, lekovito i aromatino
bilje u Istitutu Dr Josif Pani u Beogradu.
Kiseljak, perun i lukovi su lekovite i zainske biljke koje se esto nalaze u povrtnjaku. Svoje mesto
imaju i one koje se gaje zbog semena, poput miroije i selena. Praksa uzgoja za dobrobit, odnosno
razvoj samih useva predmet je mnogih diskusija. Neke od dilema su da li kupus zaista bolje raste kada
se sadi naizmenino s timijanom i miroijom, ili da li bob "proaran" ubrom manje napadaju crne
muice. U svakom sluaju, batovani imaju pozitivna iskustva s aromatinim vrstama u svojim
batama. Pojedine tetoine kao to je mrkvina muva, pronalaze useve po mirisu. Zbog toga
aromatine vrste u njihovoj blizini mogu da ih zavaraju. Isto vai i za biljke iz roda Brasicca, koje
kupusina muva nalazi po mirisu. Postoji i mogunost da bilje direktno deluje na razvoj useva ili
tetotoine preko izluevina iz korena.
Uzgoj bilja izmeu useva nije jednostavan. Pre
svega ne smeju meusobno da se zaguuju, pa
treba obezbediti dovoljno prostora. S obzirom na
to da se veina povrtarskih kultura uklanja iz starih
i sadi u nove leje kad proe sezona, u tu svrhu
pogodne su samo jednogodinje biljke. Beli luk se
moe posaditi na jesen u leje sa argarepom za
sledeu godinu, a takoe je korisno da se poseje
red miroije u leju kupusa. U stvari, i
jednogodinje i viegodinje vrste trebalo bi
uzgajati po ivicama leja ili popunjavati prazne
kutke, jer bilo da direktno pomau usevu ili ne, one
doprinose raznovrsnosti bate i lepo izgledaju.
Oko leje kupusa - neven
Neven (Calendula officinalis L) je ukrasna, ali i lekovita jednogodinja, ree dvogodinja biljka, lepih
utih do narandastih cvetova. Treba ga sejati oko leje povra, jer mirisom i izluevinama korena deluje
na nematode i kupusare. Moe se gajiti i u saksijama, iako u tom sluaju kvalitetom zaostaje za
batenskim. Najee se seje u prolee (mart, april) ili krajem leta. aj od osuenih cvetova nevena
koristi se protiv bolova u elucu i za regulisanje menstrualnog ciklusa. Od sveih cvetnih latica prave

se kozmetiki preparati tako to se potope u blaga biljna ulja.

Mnogim biljkama, a naroito kupusu odgovara
kada se u blizini nalazi boje drvce (Artemisia
abrotanum L). Njegovi sivi, zeleni i srebrni listovi
ukras su batenskih leja i viegodinjih ivica, a uz
to odbija i tetne insekte u vonjaku. Razmnoava
se oiljenim mekim ili poluzrelim reznicama uzetim
u leto, ali i deljenjem na vie biljaka u jesen ili
prolee. Moe se gajiti i iz rasada proizvedenog u
grejanom prostoru (setva krajem zime). U batu,
na osunano mesto, presauje se kada dostigne
petnaestak centimetara. Due ivi i otporniji na
siromanijim i suvljim zemljitima. Mladi izdanci su
aromatini i gorki, te je poznata njihova medicinska
upotreba, izmeu ostalog, u pospeivanju varenja i
rada jetre. Zbog osveavajueg i dugotrajnog mirisa, listovi se dodaju raznim biljnim meavinama
(potpuri).
Pitoma nana (Menta x piperita) mirisom odbija tetoine kupusa i lisne vai. Ova viegodinja biljka
odlino uspeva na lakim, aluvijalnim i plodnim zemljitima, ak i na veim nadmorskim visinama.
Razmnoava se jednogodinjim stolonima u jesen (sptembar) i prolee. Primenjuju se uobiajene
mere nege, uz esto zalivanje posebno u fazi grananja. Ima neto vee potrebe za hranljivim
materijama, pre svega azotom i fosforom. Zbog invazivnog irenja, u bati se njen razvoj mora
ograniiti. Koristi se za razne ajeve, posebno kada su u pitanju organi za varenje i disanje. Ceni se i
kao zain.
Miris bosiljka (Ocimum basilicum L) ne prija lisnim vaima, komarcima i grinjama. Ova jednogodinja
biljka ima i fitocidno dejstvo, odnosno spreava razvoj korova. U biobati zahteva vee saksije ili oko
pedeset centimetara prostora. Najlake se razmnoava rasadom, proizvedenim u toplim lejama (setva
poetkom marta). Rasauje se kada dostigne visinu 10-12 centimetra, obino u prvoj polovini maja,
posle poznih prolenih mrazeva i slana. Odgovaraju joj osunani poloaji zaklonjeni od vetra, ocedno i
plodno tlo srednje kisele do slabo alkane reakcije. Redovno se zaliva. U lekovite svrhe koriste se
cvetne granice, a lie je popularan zain. Svee se dodaje jelu pre posluivanja, dok se suvo moe
samleti u prah i potom upotrebljavati. Primenjuje se i za dobijanje napitaka koji podstiu varenje.
Kao mamac za lisne vai, ali i za odbijanje bele
muice od gajenih biljaka, moe posluiti dragoljub
(Trapaeolum majus L), jednogodinja ukrasna i
lekovita vrsta. Ima levkaste cvetove narandaste
do crvene boje. Najlepe cveta na osunanom
zemljitu s dovoljno vlage. Na stalno mesto seje se
u prolee, kad proe opasnost od mraza. Puzei
varijetet ili penjaice prekrivaju izdancima dva i
vie metara, dok su polupuzavi bunasti i kraih
izdanaka. Moe da raste i u saksijama, loncima i
kontejnerima. Pupoljci, cvetovi i mladi listovi daju
ljutkast ukus salatama, a naseckane zelene
semene mahune koriste se s perunom za
ukraavanje jela ili kao zamena za kapar.
ubar (Satureja hortensis L) povrtari esto uzgajaju pored pasulja, da bi ga zatitili od tetnih insekata.
Iako je bunasta bijka moe da se gaji u saksijama, dok joj je u bati dovoljno tridesetak centimetara.
Na prisojnim mestima s dovoljno svetla i toplote stvara vie etarskog ulja. Razmnoava se iskljuivo
semenom, koje se seje povrinski od marta do kraja maja. Sadnice ove jednogodinje biljke proizvode

se u grejanom prostoru i rasauju u maju. Vanije mere nege dok ne ojaa su plevljenje i zalivanje.
Najlekovitiji je ubar na samom poetku cvetanja. Tada podstie izluivanje vode i znojenje, ublaava
stomane tegobe i deluje na rad jetre. Kao zain dodaje se pasulju i drugim tee svarljivim jelima.
Koristi se i prilikom
pripremanja divljai i ribe.
Miris povratia (Tanacetum parthenium L), viegodinje zeljaste biljke odbija pojedine etoine
krastavaca i tikava. Meutim, privlai neke koje se pojavljuju na kupusu, to umanjuje njegovu
"odbijajuu" ulogu. Najee se koristi u profilaksi i za leenje migrene. Preperuuje se gajenje u
saksijama, a u biobati je povratiu potrebno oko 60 centimetara prostora. Voli osunana mesta i
umerenu vlanost tla. Seje se u periodu od marta do avgusta. Svee seme lako klija, pa se esto
samozasejava. Moe se proizvesti i rasad u hladnim lejama, pri emu e se dobro izbokoriti i bolje
napredovati.
Borago (Borago officinalis L) spada u
jednogodinje biljke koje mogu da iskoriste za
popunjavanje praznih mesta u bati. Pelari ga
rado gaje oko konica, jer se njegovi plavi cvetovi
pojavljuju cele sezone. Na stalno mesto seje se od
aprila do juna. Meutim, da bi u prolee to ranije
procvetao, proizvodnju rasada treba poeti u
jesen, a u aprilu biljke rasaditi (prezime s
formiranom rozetom). Najbolje uspeva u deliminoj
senci i zaklonjen od vetra. Seckani svei listovi
boraga daju osveavajui ukus salatama, supama i
hladnim piima.
Vrste iz porodice Laminaceae takoe su cenjene u
pelarstvu. Cvetovi bosiljka, ubra, miloduha, slatkog majorana i timijana pele poseuju ak i po
loem vremenu. Isto vai i za vlaac (Allim schoenoprasum L) u cvetu, koji pravi lepu ivicu u leji. Moe
se gajiti i u saksijama, pri emu bi ga trebalo redovno prihranljivati. U bati mu je dovoljno osunano
mesto, ne vee od pola metra. Seje se u prolee ili umnoava deljenjem bokora krajem jeseni. Dodaje
se salatama, varivima od povra, umacima, govedini, jajima i raznim supama i sosovima. Deluje kao
blag antibiotik, poboljava probavu, isti krv i titi od prehlade.
I za druge korisne insekte bilje moe da bude privlano. Osolike muve sleu na rascvetale titaste
cvasti vrsta iz porodice Apiaceae, kao to su miroija i mora. Ako neku biljku napadne lisna va, ova
muva e na nju poloiti jajaca iz kojih e se izlei larve, a njima su vai prirodna hrana.
U bati sa cveem
Bilje se gaji meu cveem zbog privlanosti, ali i zato to moe da ga zatiti. Vlaac je, na primer,
veoma dekorativan i dobro se kombinuje s ostalim ukrasnim vrstama. Meutim, manje je poznato da
rue ""maskiraju"" miris vlaca, koji inae odbija biljne vai s ""kraljice cvea"".

Lavanda je viegodinja, polubunastna i

medonosna cvetna vrsta, koja se esto vida uz
ivinjake. Izuzetno je dekorativna, pa se gaji se
pojedinano i kao iva ograda, a moe i da sauva
zemljite od erozije. Pored toga, ima i lekovita
svojstva. Cvet se upotrebljava za obogaivanje
mirisa pojedinih ajeva, a kao lekovita komponenta
ulazi u sastav raznih biljnih meavina. Ipak,
najvie se koristi za osveenje prostora i zatitu
odee od moljaca i u mirisnim vreicama za
kupke.
alfija i timijan, imaju privlane zlatne, ljubiaste i
pegave varijetete. Vrste sa srebrnim liem, poput
santoline i mnogih predstavnica roda Artemisia,
mogu izledati upeatljivo bilo da su u lejama
posaene same, bilo da su u meovitim ivicama.
Paperjasti listovi moraa prave lep kontrast u
cvetnim ivicama i pogodni su za cvetne
aranmane, kao i meko okruglo lie i zelenkastoute cvetne glavice virka.
Mineralno ubrivo od gaveza
Bilje je bogato mineralima. Upravo to svojstvo, koje ga ini dragocenim dodatkom naoj ishrani, moe
biti od koristi i gajenim biljkama. Gavez je najznaajniji u tom pogledu. Posebno je bogat kalijumom, pa
je idealan za prihranu povra u doba sazrevanja (paradajza i krastavaca). Teno ubrivo od gaveza
dovoljno je "jako" da obezbedi hranljive materije biljkama u saksijama i ardinjerama. U knjizi Tajne
Biobate, dr Tatjane Markovi navodi se da je za ovu namenu najpogodniji ruski hirbridni gavez, jer
sadri znatno vie kalijuma, kalcijuma, gvoa i mangana, ranije poinje da raste, ima snaniju biljku i
stoga je i bolji za stalno seenje. Meutim, sasvim dovoljan je i domai.
Domai gavez (Symphitum officinale L) moe da
se gaji iz semena, ali se lake razmnoava
oiljenim korenovim reznicama ili mladim
izdanacima uzetim u prolee ili krajem leta.
Takoe, lako se umnoava deljenjem busena
(najbolje u jesen). Ne preporuuje se uzgoj u
saksijama, a u bati mu je dovoljno oko devedeset
centimetara prostora. Najvie lisne mase daje na
bogatim zemljitima, mada na mnogim dobro
uspeva. Mesto bi trebalo da bude proarano
senkom.
Tena prihrane za povre priprema se od sveih
listova , kojima se napuni bure bez pritiskanja, a
zatim se prelije vodom. Nakon tri-etiri nedelje (po
toplom vremenu manje) dolazi do fermentacije i
dobijenu prozirnu smeu tenost treba procediti.
Mala koliina koncentrovane hrane, pogodna za
saksijske biljke moe se napraviti u kofi s
rupicama na dnu, u koju se listovi grubo poslau i
pritisnu. Crn Fermentisani sok poee polagano da
kaplje u sud ispod kofe. Pre primene koncentrat se
razredi u odnosu 12 - 15 mililitara na litar vode.

Lie gaveza je odlian dodatak kompostu, jer doprinosi razlaganju granica. Zapravo, sve biljne
ostatke iz bate trebalo bi iseckati i dodati na kompostnu gomilu, to je najbolji nain da se iskoriste
dragocene materije koje sadre. Na stranom tritu, inae, postoje katalizatori komposta biljnog
porekla. Tako npr. "Quik Return" sadri korisne sastojke kamilice, maslaka, valerijane, hajduke trave
i koprive, te stimulie razvoj bakterija razlagaa biljnog materijala pri dobijanju komposta.
Odvari umesto pesticida
Mnogi batovani uspeno koriste biljne odvare umesto pesticida. Oni ne deluju tako brzo kao
hemikalije, ali ni ne tete samoniklim biljkama i ivotinjama, niti ostavljaju opasne ostatke u bati.
Beli luk je zbog antiseptikih svojstava i sadraja
sumpora osnova je za dobijanje biolokog
fungicida, namenjenog prskanju biljaka.
Izgnjeene glavice potope se u 750 mililitara vode
i ostave preko noi, a zatim se tenost procedi u
bocu s rasprskivaem. Ovaj rastvor je pogodan i
za potapanje semena graka i pasulja pre setve,
jer spreava truljenje i odbija mieve.
Gorko bilje, poput pelina, koje se esto koristi
protiv moljaca u kui, uspeno suzbija i tetoine u
bati. Hladni odvarak od listova priprema se isto
kao i od gaveza. Pored toga, izmrvljeno i osueno
lie moe se posuti oko gajenih biljaka.
Efikasan insekticid ili fungicid pravi se i od zove.
Tridesetak minuta treba kuvati 450 grama listova u
2,2 litra vode. Sredstvo je posebno uspeno protiv
gljivinih oboljenja listova rua.
Svetlana ivanovi