Uzdisaji verhu svakog sata muke Isusove

VI.
O Gospodine Isukrste! koji si se u est satih uveer k nogama tvojih uenikah, i istog izdajnika prignuo,
i nje oprao, po emu si moju oholost pokarao: oprosti mi, i smiluj mi se na as moje smerti, da me nenadje duh
oholosti, i da se moje serdce verhu tebe neuzdidigne!
VII.
O Isuse! koji si u veer sedam satih priblagi Sakrament tvoga prisvetoga tila i kervi postavio, daj da on
bude hrana moje due, i oprosti mi, togod sam ja igda, nedostojno primajui prisveto tilo tvoje, sagrieio; ter mi
se smiluj na as moje smerti, i uini, da ja po primljenomu tvomu prisvetomu tilu i kervi vikovinu sriu
zadobijem; i uini da ja ista za putbinu, ponizno i dostojno primim, i da dobro pripravljen na ono daleko
putovanje vikovinosti odputujem.
VIII.
O Isuse! koji si se osmog sata u veer s tvojima uenici rasztao, i nje tvomu Otcu nebeskomu
priporuio: oprosti mi sve moje grihe koje sam ja protiva momu iskrnjemu uinio. Smiluje mi se na as moje
smerti, i uini, da ja u ljubavi tvojoj i iskrnjega s ovoga svita pojdem.
IX.
O Isuse! koji si devetog sata u veer u vert iziao, i ondi se tvomu Otcu nebeskomu tia do smerti kria
na posluh pridao: oprosti mi, da sam ja toliko putah neposluan bio tvomu zakonu i tvojima zapovidima, i smiluj
mi se na as smerti, da povoljno rad ljubavi tvoje s ovoga svita putujem!
X.
O Isuse! koji si desetog nonog sata u brigi postavljen molio, kervjom se znoio, i sebe posve volji tvoga
Otca nebeskoga poloio; oprosti mi: to sam se toliko putah tvojoj boanskoj volji protivio, i smiluj mi se na as
smerti da tvomu boanstvenomu povoljenju jednak postanem.
XI.
O Isuse! koji si jedanaestog sata noi od jude pridan, od udiah uhvatjen i od uenikah zaostavljen bio:
oprosti mi, da sam te ja po mojih grisih toliko putah uvriedio; smiluj mi se na as moje smerti, da od tebe, i
tvojih svetih Angjelah nebudem zaostavljen.
XII.
O Isuse! koji si dvanaestoga sata noi k Ani misniku, kano razbojnik vodjen bio, i od Malkusa zaunicu
primio: oprosti mi, togod sam po serditosti sagriio, i smiluj mi se na as moje smerti, ter u naglosti tvojoj
nepokaraj me, niti me u serbi tvojoj podepsaj.
I.
O Isuse! koji si pervog sata noi k Kaifi vodjen, i kod njega u mlogima krivo obtuen bio: oprosti mi
sve moje neistine, i lai svega ivota moga uinjene. Smiluj mi se na as smerti, da se nenajde u ustima mojima
krivica ili privara, koja izpovidjena i odputena nebi bila, za ne biti pokaran na sudu tvomu.
II.
O Isuse! koji si drugog sata noi u kui Kaifinoj porugan, popljuvan i zaunicami bijen bio, oprosti mi,
o sam te toliko putah s mojih grisih pogerdio; smiluj se, i oprosti mi na as moje smerti, da mi se duhovi pakleni
nenarugaju, i vrhu mene neobvesele.
III.
O Isuse! koji si tretjeg sata noi triput od Petra zatajen bio: oprosti mi, da sam te ja mojimi riimi i dili
vie putah zatajio; smiluj mi se na as moje smerti, da u izpovidanju prave vire dua moja izdane.
IV.
O Isuse! koji si bivi pravedan, u etiri sata u jutro po misnici na smert odsudjen bio: oprosti mi sva
moja kriva sudjenja; i smiluj mi se na as smerti moje, da mi pravo i podpuno izpovijedjenomu, i po pokori
oistjenomu, tvoj sud nebude na osudjenje, nego na opravdanje.
V.
O Isuse! koji si u pet satih u jutro kod Pilata u mlogima krivo obtuen bio: oprosti mi, da sam ja po
mojima grihsi duhom neistim prigodu dao moga osvadjenja prid sudom tvojim; smiluj mi se na as moje smerti,
da posli dobivenog podpunog oprotenja, neprijatelj nita nenajde, po emu bi me mogao kod suda tvoga
osvaditi.

VI.
O Isuse! koji si u est satih u jutro kod Iruda u biloj hodii, kano lud pogrdjen, i podsmivan bio: smiluj
se mojoj ludosti i oholosti, s kojom sam te ja pogerdio, a svitu, djavlu i tilu ugadjao; da duh neisti na as moje
smerti nenadje uzroka za podsmjevanje mojega izgubljenja.
VII.
O Isuse! koji si u sedam satih u jutro po Pilatu Barabi jednak, a od puka njemu i zapostavljen bio, kadno
iskae da se Baraba pusti, a ti da se na kri postavi: oprosti mi, da sam te toliko putah po mojima opakima
poelenjima zapostavio; smiluj mi se na as moje smerti, da po tebi nebudem zbaen, nego milostivo primljen.
IX.
O Isuse! koji si devetog sata dnevnog na smert kria osudjen bio: oprosti mi moje grihe, koji su uzrok
bili tvoga odsudjenja na smert; i smiluj mi se na as smerti, da po tebi nebudem odsudjen na smert vikovinju.
X.
O Isuse! koji si u deset satih u jutro tvoj kri na planinu Kalvarie nosio: oprosti mi, da sam vie putah
meni dati kri zbacio, i smiluj mi se na as smerti, da ja zlamenovan budem zlamenjem svetoga kria, i
postavljen ob desnu tvoju.
XI.
O Isuse! koji si u jedanaest satih u jutro propet bio: oprosti mi sve, to sam mojim rukama i nogama
grino dilovao; smiluj mi se na as smerti, da svitu i tilu propet, tebe u zagrljaju svetoga kria obljubim.
XII.
O Isuse! koji si u dvanaest satih obdan razpet, i na kri uzvien bio; oprosti mi, da sam se ja vie putah
protiva tebi i momu iskrnjemu uzapeo; smiluj mi se na as smerti, da dostojan postanem, po tvojoj milosti u
nebesa uzdignut biti, kakogod si onog pokornog razbojnika u raj primio.
I.
O Isuse! koji si u pervi sat posli podne, za neprijatelje tvoje i grenike Otca tvoga nebeskoga molio:
oprosti mi, to sam mlogo putah u serdcu protiva iskrnjemu zlo govorio; smiluj mi se na as smerti, da iz svega
derdca moga prostim svima mojima neprijateljem, i s njima ujedinit, u miru zaspem i otpoinem.
II.
O Isuse! koji si u dva sata posli podne siretom i zujom u tvojoj edji napojen bio, oprosti mi: da sam
vie putah u jilu i pitju sagriio; smiluj mi se na as smerti, da ivom vodom spasenja napojen budem, po sve
vike.
III.
O Isuse! koji si u tri sata posli podne tvoj duh u ruke Otca tvoga nebeskoga priporuio, i prignuvi glavu
duh tvoj izpustio, oprosti mi: to sam radi ispraznosti svitovne, moj duh ritko k tebi upravljao; smiluj mi se na
as smerti, da ja svereno iz svega srdca k tebi obratjen, moj duh pridadem u prisvete ruke tvoje, i u tvojoj
ljubavi s ovega svita podjem.
IV.
O Isuse! koji si u etri sata posli podne kopjem kroz serdce proboden bio: oprosti mi, to sam mlogo
putah vie vrimenita i isprazna, nego tebe ljubio; smiluj mi se na a smerti, da te iz svega serdca ljubim, a dua
moja kroz tvoj prisveti bok, kano kroz vrata u nebo dodje.
V.
O Isuse! koji si u peti sat posli podne po Jozipu i Nikodemu s kria skinut, i pokopan bio; oprosti mi, da
sam ja tako lin u silih miloserdja bio, i smiluj mi se na as smerti, da s mlogima dili miloserdja zlamenovan, kod
teba sritno vikovino miloserdje zadobijem.
+ Amen. +
Iz molitvenika Molitvena knjiga VRATA NEBESKA, izdana po Stipanu Gerdeniu, etvrto izdanje, u Budimu, 1863., str. 235-242