Molekularna osnova procesa

prestanka funkcije elija apoptoze

elijska smrt
elijska smrt, zajedno sa rastom i
diferencijacijom predstavlja sutinski
deo ivotnog ciklusa elije.
Dnevno, u organizmu oveka umire do
5% od ukupnog broja elija.
Svaka osoba u toku jedne godine
produkuje i uniti elijsku masu koja je
jednaka teini sopstvenog tela.
2

ivot elije
Ronenje elije mitozom ili
mejozom
ivotni vek od nekoliko sati
(neutrofili u cirkulaciji) do
desetine godina (neuroni)
=Smrt elije.

Danas, jasno razlikujemo vie

oblika elijske smrti, a najea
su fizioloka, programirana,
elijska smrt ("suicidalna") apoptoza i
nasilna elijska
smrt, elijska smrt "ubistvom
("akcedentalna") nekroza
4

APOPTOZA

Apoptoza je aktivan proces genski

regulisane elijske autodestrukcije i u
veini sluajeva slui homeostatskoj
funkciji.
Apoptoza je opisana u normalnim
fiziolokim uslovima,

- tokom procesa embriogeneze,

- diferencijacije i u

-procesima razvoja i regulacije

imunog sistema.

 Uloga procesa apoptoze

Smrt elija sa oteenjima na
molekulu DNK koja se
reparacijom molekula DNK ne
mogu ispraviti
Odluku o smrti donosi sama elija
ili okolno tkivo.
7

Poremeeaji u procesu apoptoze

uoavaju se u brojnim patolokim
stanjima organizma
U toku apoptoze dolazi do:
karakteristinih morfolokih
promena koje se ispoljavaju bez
obzira na vrstu tkiva ili okolnosti
pod kojim je izazvana..
8

Morfologija procesa
apoptoze

Egzekutorna ili izvrna faze

procesa apoptoze
Bez obzira na vrstu stimulusa, kljuni
dogaaj tokom procesa apoptoze
predstavlja kaskadna reakcija;
proteolitike aktivacije enzima cistein
proteaza kaspaza.
10

11

12

Morfoloke promene
Oteenje elije - morfoloki
Hidropsne promene (reverzibilno oteenje
elije)
Masne promene (reverzibilno oteenje elije)
i

Nekroza (ireverzibilno oteenje elije)

Apoptoza (ireverzibilno oteenje elije)
13

Dva klasina signalna puta/transkripcioni faktori

koji su povezani izlaganjem oksidanasa
MAPK/AP-1 (Aktivator Proteina- NF- B * (Nuklearni faktor
1)

B)

Proliferacija

Inflamacija

Apoptoza/Smrt

Kontrola elijskog ciklusa

14

Naziv

Deluje protiv Prisutni u

SOD(superoksid
dizmutaza)

Super oksida

Citosol u
mitohondriji

katalaza

VODONIKPEROKSID

KRVI,KOSTNOJ
SRI,JETRI

GP(GLUTACION H2O2,LIPIDNA
PEROKSIDAZA) PEROKSIDAZA

LIPIDNE
MEMBRANE,HE
MOGLOBIN I
ERITROCITI.
15

Smrt elije
NEKROZA

Nekroza predstavlja patoloku

smrt elije izazvanu
nefiziolokim poremeajem
sredine i nastaje kao posledica
spoljanje povrede ili bolesti.

Mogui uzroci nekroze

1) Hipoksija
2) Fizika povreda
- Trauma
- Zraenje UV, X-zraenje...
3) Hemijski uzronici
4) Bioloki toksini
5) Imunoloke reakcije
6) Urodjeni genetski poremeaji

Osnovni mehanizmi nekroze

- Gubitak funkcije elijske
membrane
- Bubrenje elije i samih
organela
- Kariopiknoza i karioliza
- Smanjena oksidativna
fosforilacija

Promene na jedru

- Kondenzacija hromatina

- Kariopiknoza (pycnosis
zgunjavanje, predstavlja
zgunjavanje jedra nastalo usled
gubitka tenosti iz jedra sa
posledinim kondenzovanjem i
skvravanjem hromatina u jednu
bazofilnu grudvicu)

Promene na jedru
- Karioreks (rhexis trganje,
raskidanje) predstavlja kidanje jedra,
odnosno hromatina. Iskidani delovi
hromatina se pomeraju se prema ivici
jedra i primetna je nepravilnost
njegovog oblika
- Karioliza (lysis - rastapanje) je
pojava hidrolize nukleoproteina i
razlaganja nukleinskih kiselina i
predstavlja iezavanje jedra.

Procesi nekroze u citoplazmi

elijska membrana gubi ravnoteu izmedju odnosa
Na i Ca te se oni nagomilavaju u eliji

Nakupljanje Na i Ca izaziva velik priliv vode u

citoplazmu sto dovodi do bubrenja elije i samih
organela

Usled bubrenja elije i organela smanjuje se

oksidativna fosforilacija i pada produkcija ATP-a

Procesi nekroze u citoplazmi

Usled pada koliine ATP-a elija se
gui, ER dilatira i raspada se na vezikule
i na taj nain gube se elijski odeljci

Aktivacijom fosfolipaze dezintegrie se

membrana mitohondrija i ostalih organela
i proces nekroze dotie ireverzibilnu
taku elijske smrti

A- Nekroza
Apoptoza

B-

Vrste nekroze tkiva

Koagulaciona nekroza necrosis
coagulationis.Odlikuje se denaturacijom i
zgruavanjem proteina u nekrotisanom tkivu
koje je suvo, vrsto, i uglavnom beliaste boje.
Zahvata tkiva bogata proteinima srce, jetra,
bubrezi.
Kolikvaciona nekroza necrosis colliquationis.
Vlana nekroza. Odlikuje se brzim i potpunim
razlaganjem izumrlih elija i njihovih
membrana. Javlja se u tkivima sa malo
koagulabilnih supstanci, ali zato sa mnogo lipida
mozak, kimena modina.

Vrste nekroze tkiva

Kazeozna nekroza necrosis caseosa. Sirasta
nekroza. Vid koagulacione nekroze sa izraenom
bestrukturnosu, mrviastog izgleda, manje vie
ukaste boje, ija konzistencija nije onako
vrsta kao kod suve nekroze.
Gangrena gangraena- poseban oblik nekroze
gde nekrotino tkivo trpi promene pod uticajem
spoljasnjih faktora. Razlikuje se suva i vlana
gangrena.

Patoloka smrt elije usled

smrti organizma izazvana
delovanjem virusa

Virusi
Re virus je latinskog porekla i znai
otrov, smrad, sluz.
Virusi su acelularni, ultramikroskopski
organizmi, nesposobni da se
razmnoavaju van elije domaina.
Prisutni u svakodnevnom okruenju kao
pojam stalne, esto veoma ozbiljne
pretnje zdravlju, ne samo ljudi nego i
drugih organizama- biljaka, ivotinja,
bakterija.

10

 Virusi su najee graeni od samo dve

komponente : nukleinske kiseline i
proteina (kapsida), a oni zajedno ine
nukleokapsid.

Vei i sloeniji virusi pored proteinskog

mogu imati jo jedan omota, koji moe
biti jednoslojan ili dvosojan. Ovi spoljni
virusni omotai mogu se sastojati od
lipida, polisaharida i glikoproteina.
Glikoproteini imaju bitnu ulogu u
procesima infekcije elija domaina .

Razmnoavanje virusa
Virusi se razmnoavaju samo u ivoj
eliji. Van elije oni su inertne estice,
virioni.
Uloga viriona je da prenosi virusnu
nukleinsku kiselinu od elije u kojoj je
virion proizveden do druge elije u
koju se virusna nukleinska kiselina
moe uneti, a time zapoeti
unutarelijsko stanje.

11

 U tom unutarelijskom stanju tee

replikacija, odnosno umnoavanje
nukleinske kiseline i drugih komponenata
virusa, odnosno razmnoavanje virusa.
elija koju virus moe inficirati i u kojoj
se umnoava naziva se domain.

Posledice virusne replikacije

Posledice virusne replikacije na nivou
elije mogu da budu razliite i zavise
od virulencije
virusa i specifinih karakteristika
elije. Najea posledica replikacije
je smrt elije.
Virusi koji uzrokuju smrt elije
predstavljaju citocidne viruse.

Druga grupa virusa uspostavlja dinamiku

ravnoteu sa inficiranom elijom,
nesmetano se umnoavaju u njoj, pri
emu elija normalno obavlja svoje
funkcije. To su umereni, blagi,
necitocidni virusi, koji su najveim delom
odgovorni za perzistentne (spore
infekcije sa dugim inkubacionim
periodom u kome koncentracija virusa
progresivno raste) infekcije.

12

 Treu grupu virusa ine onkogeni,

tumorski virusi.Oni u uslovima in vitro
transformiu inficirane elije.
Transformacija elija je brza i efikasna
najee nastaje 12 do 48 sati posle
infekcije.
Neki virusi mogu da transformiu samo
nepermisivne elije (elije koje inficiraju,
ali u kojima ne mogu kompletno da se
replikuju) dok drugi virusi transformiu
nepermisivne ali i permisivne elije
(elije u kojima se aktivno umnoavaju).

Transformisane elije gube normalne

fenotipske karakteristike i u odreenim
uslovima ukoliko se unesu u organizam
istog domaina (eksperimentalnu,
posebno imunodeficijentnu ivotinju)
indukuju razvoj tumora.

Klasifikacija onkogenih
virusa
Tumorski virusi su klasifikovani u
razliite familije prema tipu nukleinske
kiseline i biofizikim karakteristikama
viriona.
RNK i DNK tumorski virusi se znaajno
razlikuju po mehanizmu transformacije
elija kao i po intereakcijama sa svojim
domainima.

13

DNK tumorski virusi

Umnoavaju se u elijama svojih
prirodnih domaina, ali retko izazivaju
tumore u njima. Isti ovi virusi obino nisu
sposobni da se umnoavaju u elijama
heterologih domaina ali mogu pod
odreenim uslovima da ih transformiu.
Na primer SV40 virus je endogeni
majmunski virus i replikuje se u elijama
svog prirodnog domaina Rhesus
majmuna, ali ih nikada ne transformiu.
Ovaj isti virus lako transformie elije
glodara u kojima se ne moe replikovati.

RNK tumorski virusi

Izazivaju tumore kod svojih prirodnih
domaina, to znai da ovi virusi mogu
da transformiu i permisivne i
nepermisivne elije.

14

Morfoloke promene

Znaajne promene u strukturi i

morfologiji transformisanih
elija su posledica promena u
elijskom citoskletetu, kao i

ekstraelijskom matriksu.
Promene u citoskeletu se odnose na
rearanmant i redistribuciju
mikrofilamenata, koje su u
transformisanim elijama nasumice
isprepletani i nisu
transmemmbranski povezani sa
elijskom membranom, to
uslovljava promene u obliku elija.
Transformisane elije su slabo
adhezivne i sadre manje koliine
fibronektina u ekstracelularnom
matriksu, verovatno zbog poveanog
izluivanja proteaza.

Patogeneza virusnih infekcija

Pod patogenezom se podrazumeva niz

zbivanja, procesa, interakcija, iji ishod
moe biti nastanak bolesti.

Mogui ishodi virusne

infekcije

15

Ebola

Moe da preivi izvan domaina nekoliko

dana na sobnoj temperaturi.

Ebola se ne prenosi vazduhom, stoga se

mora doi u kontakt s virusom kako bi
bili pod rizikom od infekcije.
Ona se prenosi posredstvom ivotinja
koje prenose virus slepog mia ili
primata i to tako to ete doi u dodir s
njihovim telesnim tenostima kao i ako
doete u dodir sa stvarima koje su
zaraene virusom.

Posledice infekcije od ebole

Kada virus ebole dospe u telo, ulazi u

elije i razmnoava se, onda eksplodira,
razbija eliju, i stvara protein koji
naspravi haos.
Ovaj protein se zove ebolavirus
glikoprotein i vezuje se za elije unutar
krvnog suda, potom virus spreava krv da
se zgrua.

16

 Ebola virus ini da se imunitet ne bori

tako to blokira signale elijama koje
javljaju imunitetu da treba da se bori, i
na kraju inficira imune elije koje posle
putuju do drugih delova tela, ukljuujui
jetru, slezinu, burbege i mozak.

Svaki put kada se elija inficira ebola

virusom i pukne, aktiviraju se molekuli
zvani citokini, koji u zdravom telu
izazivaju upalu kako bi telo znalo da je
napadnuto.
ak i kod ljudi koji ne pokazuju
hemoragine simptome, oni imaju
oticanje krvi iz krvih sudova, koji dovode
do oka, i na kraju smrti.

HIV
Kada putem oteene
koe, kroz sluznice ili
direktnim unoenjem
HIV ue u telo, on
ulazi u specifinu
eliju imunolokog
sistema, T-limfocit i
tu inficiranu eliju
pretvori u
minijaturnu fabriku
koja stvara veliki
broj kopija virusa.

17

 Kada unutar T - limfocita nastane veliki broj

novih virusa, on prsne, oslobaa mnotvo virusa
u krvotok i propada. Virusi ulaze u nove T limfocite i proces se ponavlja. Na taj nain
HIV postepeno unitava sve vei broj T limfocita, to dovodi do slabljenja imuniteta i
rezultuje pojavom oportunistikih infekcija i
odreenih malignih bolesti.
Iako HIV primarno napada specifine elije
imunolokog sistema, T - limfocite, on moe
direktno otetiti i neke druge elije u telu
(nervne elije, elije sluznice digestivnog
sistema, itd.).

18