Faze

proizvodnje

vina

lan
Vino

3
se

proizvodi

1)

na

nain

transporta

po

postupku

2)
3)

koji

se

sastoji

prerade

groa;

proizvodnje
alkoholne

4)

fermentacije,

Transport

ire;

negovanja

skladitenja

od:

finalizacije

vina;

punjenja

vina.

prerada

groa

lan

Transport i prerada groa obuhvataju postupke: transporta, triae groa, muljanja, odvajanja peteljki,
oceivanja, presovanja, maceracije po klasinom (tradicionalnom) postupku, maceracije u atmosferi
ugljendioksida, maceracije posle zagrevanja groa ili kljuka, postizanja odgovarajueg sadraja eera u
obranom

grou,

tretiranja

kljuka

pektolitikim

enzimima

drugo.

Postupci iz stava 1. ovog lana obavljaju se na nain kojim se razvijaju i uvaju prirodne karakteristike
groa i u skladu sa posebnim propisima kojima se ureuju enoloki postupci i enoloka sredstva za
proizvodnju

ire,

vina

drugih

proizvoda.

Proizvodnja

ire

lan

Proizvodnja ire obuhvata postupke: acidifikacije, deacidifikacije, delimine dehidratacije ire,

preiavanja ire (taloenje), sulfitacije, desulfitacije, tretiranja sa elatinom, tretiranja sa taninom,
tretiranja sa pektolitikim enzimima, tretiranja sa bentonitom, tretiranja sa aktivnim ugljem, tretiranja sa
silicijum dioksidom, tretiranja sa elijskim opnama kvasaca, tretiranja sa lizozimom, zasejavanja sa
kvascima, aktiviranja alkoholne fermentacije, smanjenja stvaranja pene u toku fermentacije, prekidanja
alkoholne

fermentacije

fizikim

postupcima,

spreavanja

alkoholne

fermentacije

drugo.

Postupci iz stava 1. ovog lana obavljaju se na nain kojim se razvijaju i uvaju prirodne karakteristike ire
i u skladu sa posebnim propisima kojima se ureuju enoloki postupci i enoloka sredstva za proizvodnju
ire,
Alkoholna

vina

fermentacija,

drugih

negovanje

proizvoda.
finalizacija

lan

vina
6

Alkoholna fermentacija, negovanje i finalizacija vina obuhvataju postupke: alkoholne fermentacije,

hemijske acidifikacije, fizike deacidifikacije, hemijske deacidifikacije, mikrobioloke deacidifikacije
mlenim bakterijama, kupairanja, pretakanja, provetravanja, sulfitacije, odstranjivanja vika gvoa,
bistrenja, stabilizacije u odnosu na taloenje soli vinske kiseline, bioloke stabilizacije, tretiranja sa
glukanazama, tretiranja sa ureazom, odleavanja, tretiranja sa askorbinskom kiselinom, tretiranja sa
polivinilpolipirolidonom (PVPP), tretiranja sa glukozidazama, tretiranja sa aktivnim ugljem, filtriranja,
tretiranja

bakar-sulfatom,

egalizacije

drugo.

Postupci iz stava 1. ovog lana obavljaju se na nain kojim se razvijaju i uvaju prirodne karakteristike
vina i u skladu sa posebnim propisima kojima se ureuju enoloki postupci i enoloka sredstva za
proizvodnju
Skladitenje
lan

ire,

vina
i

drugih
punjenje

proizvoda.
vina
7

Skladitenje i punjenje vina obuhvataju postupke: skladitenja pre punjenja, punjenja, etiketiranja,

pakovanja,

skladitenja

pre

stavljanja

promet

drugo.

Postupci iz stava 1. ovog lana obavljaju se na nain kojim se uvaju prirodne karakteristike vina i u
skladu sa posebnim propisima kojima se ureuju enoloki postupci i enoloka sredstva za proizvodnju ire,
vina i drugih proizvoda.

Maksimalni dozvoljeni prinosi groa

lan

Maksimalni dozvoljeni prinosi groa za regionalno vino su:

Prinos (kg/okot)

Prinos (kg/ha)

3000-4000 okota/ha

preko 4000 okota/ha

3000-4000 okota/ha

preko 4000 okota/ha

4,5

13.500

16.000

Maksimalni dozvoljeni prinosi groa za kvalitetno vino sa geografskim poreklom su:

Prinos (kg/okot)

Prinos (kg/ha)

3000-4000 okota/ha

preko 4000 okota/ha

3000-4000 okota/ha

preko 4000 okota/ha

2,5

7.500

8.000

Kvalitet vina
Opti

uslovi

pogledu

kvaliteta

vina

lan

Vino ispunjava uslove u pogledu kvaliteta za odgovarajuu vinogradarsku zonu, iji je spisak, kao i
karakteristike vinogradarskih zona dat u Prilogu koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni
deo, ako je proizvedeno od groa odgovarajuih sorti, odgovarajuim postupcima proizvodnje i ako ima
odreene fizike, hemijske, mikrobioloke i senzorne osobine u skladu sa ovim pravilnikom, kao i
zakonom

kojim

Posebni

se

uslovi

ureuje
u

vino

pogledu

propisima
fizikih

donetim
i

za

njegovo

hemijskih

sprovoenje.

osobina

lan
U

vina
10

pogledu

hemijskih

osobina

vino

mora

da

sadri:

1) najmanje 8,5% vol stvarnog alkohola ako je proizvedeno od groa ubranog u vinogradima koji
pripadaju A i B vinogradarskim zonama, odnosno 9% vol stvarnog alkohola ako je proizvedeno od groa
ubranog

vinogradima

koji

pripadaju

drugim

vinogradarskim

zonama;

2) najmanje 4,5% vol stvarnog alkohola ukoliko je regionalno vino, odnosno PGI-Protected Geographical
Indication vino i kvalitetno vino sa geografskim poreklom, odnosno PDO-Protected Denomination of
Origin vino proizvedeno na poseban nain u skladu sa specifikacijom proizvoaa i za to postoji
odgovarajua
3)

dokumentacija;
najvie

15%

vol

ukupnog

alkohola;

4) sadraj ukupnih kiselina, izraen kao vinska kiselina, ne manji od 3,5 g/l ili 46,6 meq/l.
Izuzetno od stava 1. taka 3) ovog pravilnika sadraj ukupnog alkohola moe da iznosi i do 20% vol, i to
za vina koja su proizvedena bez ikakvog doslaivanja u okviru odgovarajuih vinogradarskih podruja,

kao i za kvalitetna vina sa geografskim poreklom, odnosno PDO-Protected Denomination of Origin vina
koja

su

Dozvoljeno

odstupanje

proizvedena
od

deklarisanog

bez

sadraja

alkohola

doslaivanja.
u

vinu

je

0,5%

vol.

lan

11

U pogledu hemijskih osobina pored sastojaka iz lana 10. ovog pravilnika vino mora da sadri i sastojke iz
Tabele

1.

Tabela 1
Stono vino (vino bez geografskog

Kvalitetno vino sa geografskim poreklom

porekla) i regionalno vino

Sastojak

minimalna

maksimalna

vrednost

vrednost

minimalna vrednost

maksimalna
vrednost

1. Ekstrat bez eera, g/l

- za belo vino

15,0

ne utvruje se

16,0

ne utvruje se

- za roze vino

16,0

ne utvruje se

17,0

ne utvruje se

- za crveno vino

18,0

ne utvruje se

18,0

ne utvruje se

- za belo vino

1,1

ne utvruje se

1,1

ne utvruje se

- za roze vino

1,4

ne utvruje se

1,4

ne utvruje se

- za crveno vino

1,6

ne utvruje se

1,6

ne utvruje se

ne utvruje se

15

ne utvruje se

15

2. Pepeo, g/l

3. Diglukozid
malvidola, mg/l

lan

12

Sadraj ukupnog SO2 u mg/l u vinu za neposrednu ljudsku potronju ne moe da bude vei od:
1)
2)

150
200

mg/l
mg/l

za
za

crveno

belo

vino;
roze

vino.

Izuzetno od stava 1. ovog lana, sadraj ukupnog SO2 kod vina sa veim sadrajem eera od 5 gr/ l
(izraen

kao

1)
2)

suma

glukoze

200
250

3)

fruktoze)

ne

mg/l
mg/l

moe

za
za

bude

crveno

belo

300

da

i
mg/l

vei

od:
vino;

roze

vino;
za:

(1) vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom sa dodatnom

oznakom

kasna

berba,

(2) uvozno vino za koje je ta vrednost propisana u zemlji izvoznici i za koje postoji odgovarajua
dokumentacija;
4)

350

mg/l

za:

(1) vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom sa dodatnom

oznakom

probirna

berba,

(2) uvozno vino za koje je ta vrednost propisana u zemlji izvoznici i za koje postoji odgovarajua
dokumentacija;
5)

400

mg/l

za:

(1) vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom sa dodatnom

oznakom

probirne

bobice;

(2) uvozno vino za koje je ta vrednost propisana u zemlji izvoznici i za koje postoji odgovarajua
dokumentacija.
lan

13

Sadraj

isparljivih

kiselina

ne

1)

18

meq/l

za

2)

18

meq/l

za

3)

20

Izuzetno od stava

moe

bude

delimino

vei

od:

fermentisanu

belo

meq/l
1.

da
i

iru;

roze

za

vino;

crveno

ovog lana sadraj isparljivih kiselina

vino.

moe da bude vei kod:

1) regionalnih vina, odnosno PGI-Protected Geographical Indication vina i kvalitetnih vina sa

geografskim

poreklom,

odnosno

PDO-Protected

Denomination

of

Origin

vina:

(1) koja su odleala najmanje dve godine (i za to postoji odgovarajua dokumentacija),

(2) koja su proizvedena odreenim propisanim postupcima (i za to postoji odgovarajua dokumentacija);
2)

vina

sa

sadrajem

ukupnog

alkohola

veim

od

13%

vol.

lan

14

Ako vino ispunjava uslove u pogledu kvaliteta propisanog ovim pravilnikom, fizika i hemijska analiza tog
vina

moe

da

se

vri

na

sastojke

navedene

Tabeli

2,

to:

1) na zahtev senzornih ocenjivaa vina ako senzorne osobine tog vina nisu karakteristine za odreeno
vino,

odnosno

nisu

skladu

sa

rezultatima

laboratorijske

analize

za

to

vino;

2) na zahtev potroaa, proizvoaa vina, poljoprivredne i druge nadlene inspekcije, kontrolne

organizacije, naunih i istraivakih i strunih organizacija i drugih zainteresovanih lica.
Tabela 2
Stono vino (vino bez geografskog

Kvalitetno vino sa geografskim

porekla) i regionalno vino

poreklom

minimalna

maksimalna

minimalna

maksimalna

vrednost

vrednost

vrednost

vrednost

1. Limunska kiselina, g/l

ne utvruje se

1,0

ne utvruje se

1,0

2. Natrijum, mg/l

ne utvruje se

60,0

ne utvruje se

60,0

3. Brom, ukupni, mg/l

ne utvruje se

1,0

ne utvruje se

1,0

0,0

0,0

0,0

0,0

ne utvruje se

80,0

ne utvruje se

80,0

ne utvruje se

200,0

ne utvruje se

200,0

Sastojak

4. Brom u organskom obliku,

mg/l
5. Bor, kao borna kiselina,
mg/l
6. Sorbinska kiselina, mg/l

7. Reakcija na kalijum-

0,0

0,0

0,0

0,0

0,1

1,0

0,1

1,0

ne utvruje se

2,0

ne utvruje se

2,0

11. Vetake boje

0,0

0,0

0,0

0,0

12. Arsen, mg/l

ne utvruje se

0,2

ne utvruje se

0,2

13. Kadmijum, mg/l

ne utvruje se

0,01

ne utvruje se

0,01

14. Bakar, mg/l

ne utvruje se

ne utvruje se

15. Olovo, mg/l

ne utvruje se

0,15

ne utvruje se

0,15

16. Fluor, mg/l

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

150

ne utvruje se

150

ne utvruje se

300

ne utvruje se

300

ne utvruje se

250

ne utvruje se

250

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

22. Gustina, g/ml

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

23. Druge osobine

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

ne utvruje se

gvoe (VV)-cijanid
9. Fosforna kiselina, kao
P2O5, g/l
10. Sulfati, kao kalijumsulfat, g/l

17. Metanol (za bela i roze

vina), mg/l
18. Metanol (za crvena
vina), mg/l
19. Askorbinska kiselina,
mg/l
20. Ohratoksin A, ppb
21. Fenolne materije (FolinCiocalteu index)

Posebni

uslovi

pogledu

mikrobiolokih

osobina

lan

vina
15

U pogledu mikrobiolokih osobina vino ne sme da bude pokvareno, odnosno ne sme da bude vino sa
manom.
Pokvareno

vino

je

ono

vino

kome:

1) su mikrobioloki procesi izazvali promene u pogledu senzornih i hemijskih osobina tog vina tako da ono
nije

upotrebljivo

za

neposrednu

potronju;

2) su aktivirane siretne bakterije i siretna fermentacija, pri emu se deo alkohola oksidie u siretnu
kiselinu;
3)

je

nastalo

razlaganje

neprevrelog

eera

pod

uticajem

mlenih

bakterija;

4) je nastalo razlaganje vinske kiseline i glicerina pod uticajem odgovarajuih bakterija.

Kao pokazatelj da je vino pokvareno slui sadraj isparljivih kiselina izraen kao siretna kiselina.
Vino se smatra pokvarenim i kad isparljive kiseline ne prelaze koliine propisane lanom 13. ovog
pravilnika, ali se jasno oseaju po mirisu i ukusu ili na osnovu drugih pokazatelja da je vino pokvareno.
Vino sa manom jeste vino kod kojeg su nastale promene u pogledu senzornih, hemijskih, odnosno fiziko-

hemijskih

osobina

1)

zbog:

oksidacionih

procesa;

2) razmnoavanja mikroorganizama ili prelaska nestabilnih sastojaka u nerastvorljivo stanje;

3)

taloga

stranog

porekla;

4) stranih netipinih mirisa i ukusa, metala, ostataka pesticida za prskanje, nehigijenske posude, zapuai i
dr.
Vino sa manjom manom (zamuenost zbog biolokih nestabilnosti belanevina, izdvajanja tartarata,
oksidacije, nedostataka zbog mirisa i ukusa) mora da se povue iz prometa radi dorade pre ponovnog
stavljanja

promet.

Ako se kod obojenih vina posle dueg leanja u boci izdvoje polifenolne materije ne smatra se vinom sa
manom.
Pokvarena vina i vina sa manom ne stavljaju se u promet za neposrednu ljudsku potronju.
Posebni

uslovi

pogledu

senzornih

osobina

vina

lan

16

pogledu

senzornih

osobina

vino

mora

da

ima:

1) boju svojstvenu odgovarajuem vinu, sorti, odnosno karakteristikama vina za odgovarajuu oznaku za
vina

sa

geografskim

2)

poreklom;

odgovarajuu

bistrinu;

3) miris svojstven odgovarajuem vinu, sorti, odnosno karakteristikama vina za odgovarajuu oznaku za
vina

sa

geografskim

poreklom;

4) ukus svojstven odgovarajuem vinu, sorti, odnosno karakteristikama vina za odgovarajuu oznaku za
vina

sa

geografskim

poreklom.

lan

17

Belo vino moe da ima bledoutu, utu, zelenkastoutu, maslinastu, ilibarnu i zlatnoutu boju.
Roze

vino

moe

da

ima

bledoruiastu,

svetloruiastu,

svetlocrvenu

svetlorubin

boju.

Crveno vino moe da ima crvenu, tamno rubin, tamnocrvenu boju i cigla crvenu boju.
lan

18

Vino moe da bude kristalno bistro ili bistro, osim arhivskih/rezerva obojenih vina sa opalescencijom od
polimerizovanih

oblika

polifenolnih

materija.

lan

19

Vino moe da ima svojstven miris, zavisno od vrste i starosti vina, i muskatni miris koji imaju vina od
muskatnih
Vino

sorti
prometu

ne

sme

imati

vinove
miris

koji

nije

svojstven

loze.
vinu

strani

lan

miris.
20

Ukus vina moe biti pun, prazan, tup, kiseo, harmonian ili neharmonian, umereno trpak, trpak i jako
trpak.
lan

21

Senzorne

osobine

vina

ocenjuju

se

senzorskim

metodama.

Za ocenjivanje senzornih osobina vina koristi se metoda pozitivnih bodova (sistem od 0 do 100) tako da:
1) stono vino (vino bez geografskog porekla) i uvozno vino moraju da imaju najmanje 39,00 bodova;
2)
3)

regionalno
kvalitetno

vino

vino
sa

kontrolisanim

geografskim

najmanje
poreklom

59,00

najmanje

bodova;
79,00

bodova;

4) vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom najmanje 89,00

bodova.
Senzorne osobine vina koje se vrednuju bodovima od 0 do 10 (0 neprihvatljivo, 4 lo kvalitet, 5
proseno, 6 prihvatljivo, 7 uobiajno, 8 dobro, 9 vrlo dobro, 10 odlino) jesu:
1)

vizuelni

opaaji:

(1)

boja,

(2)

bistrina;

2)

olfaktivni

opaaji:

(1)

istoa,

(2)

finoa,

(3)

intezitet;

3)

gustativni

opaaji:

(1)
(2)
(3)

istoa,
struktura,

telo

harmonija,

4)

i
ravnotea,

alkohol,
intezitet;
opaaji:

gustativno-olfaktilni

(1)

odrivost,

(2) karakteristike za odgovarajuu oznaku za vina sa geografskim poreklom i podudarnost sa vrstom,

tipom

vina

ili

karakteristikama

sorte.

Posebni uslovi za regionalna, odnosno kvalitetna vina sa geografskim poreklom u vezi oznaka za vina sa
geografskim

poreklom

lan

22

Sva regionalna, odnosno kvalitetna vina sa geografskim poreklom, pored uslova propisanih ovim
pravilnikom treba da ispunjavaju i uslove kvaliteta i karakteristike navedene u elaboratu za odgovarajue
oznake za vina sa geografskim poreklom.

PRELAZNA I ZAVRNA ODREDBA

lan

23

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za vino
(Slubeni list SRJ, br. 54/99 i 39/02 i Slubeni list SCG, broj 56/03 dr. pravilnik), osim odredaba
koje se odnose na specijalna vina, druge proizvode, enoloke postupke, enoloka sredstva i deklarisanje
vina.
lan

24

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike
Srbije, osim odredbe lana 8. koja poinje da se primenjuje od 1. januara 2013. godine.

Prilog:

Poveanje
sadraja

Poveanje

ukupnog

zapremine
Poveanje
Oznaka
vinogradarske
zone

Oznaka Suma

prirodnog

po

sadraja

efektivnih
(C)

groa, ire,
delimino
fermentisane

Winkler- temperatura alkohola

y

alkohola

muljanog

(etanola),
(% vol)

ire ili novog

vina u

sveeg
groa, ire,
delimino
fermentisane

Acidifikacija/deacidifikacija

ire, novog
vina u

procesu
fermentacije
(%)

procesu
fermentacije,
odnosno
vina (% vol)

II

CI

III

CII

IV

CIII

manje od
1.390
1.390
1.670

do 3

do 11

do 11,5

- deacidifikacija

do 2

do 8

do 12

- deacidifikacija

do 6,5

do 12,5

do 1,5

do 6,5

do 13

do 1,5

do 6,5

do 13,5

1670- 1.945 do 1,5

1.945
2.200
vie od
2.200

- deacidifikacija
acidifikacija
- deacidifikacija
acidifikacija
- deacidifikacija
acidifikacija

Napomena:
1. Acidifikacija sveeg groa, ire, delimino fermentisane ire i novog vina u procesu fermentacije moe
da se obavlja najvie do 1,50 g/l, izraeno u vinskoj kiselini, ili 20 meq/l, a vina najvie do 2,50 g/l,
izraeno

vinskoj

kiselini,

ili

33,3

meq/l.

2. Deacidifikacija vina moe da se obavlja najvie do 1 g/l, izraeno u vinskoj kiselini, ili 13,3 meq/l.
3.

ira

namenjena

koncentrovanju

moe

da

se

podvrgne

deliminoj

deacidifikaciji.

4. Proizvodi koji su bili podvrgnuti acidifikaciji, ne smeju biti podvrgnuti deacidifikaciji i obrnuto.
5.

Poveanje

prirodnog

sadraja

alkohola

(etanola)

se

moe

vriti

kada:

se odnosi na svee groe, delimino fermentisanu iru i novo vino u procesu fermentacije, dodavanjem
eera

(saharoze),

koncentrovane

ire

ili

rektifikovane

koncentrovane

ire;

se odnosi na iru, dodavanjem eera (saharoze), koncentrovane ire, rektifikovane koncentrovane ire ili
deliminim

se

koncentrovanjem
odnosi

na

vino,

obrnutom
deliminim

koncentrovanjem

osmozom;
na

hladno.

6. Dodavanje eera (saharoze) se moe vriti samo dodavanjem saharoze na suvo i to u vinogradarskoj
zoni A i B.