PRAVILNIK

O POSTUPKU I NAINU VREDNOVANJA, I KVANTITATIVNOM ISKAZIVANJU

NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA ISTRAIVAA
("Sl. glasnik RS", br. 38/2008)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom blie se ureuju: 1. postupak sticanja naunih, odnosno istraivakih zvanja, kao
i reizbor u zvanje; 2. nain vrednovanja i kvantitativnog iskazivanja naunoistraivakih rezultata
istraivaa (u daljem tekstu: Pravilnik).
lan 2
Odluku o sticanju naunog zvanja, odnosno odluku o reizboru u nauno zvanje donosi Komisija za
sticanje naunih zvanja, u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti ("Slubeni glasnik
RS", br. 110/05 i 50/06 - ispravka) - (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Sastavni deo ovog pravilnika ine:
1. Elementi za kvalitativnu ocenu naunog doprinosa kandidata i minimalni kvantitativni uslovi za
izbor - Prilog 1;
2. Razvrstavanje i nain voenja naunoistraivakih rezultata - Prilog 2;
3. Vrsta i kvantifikacija individualnih naunoistraivakih rezultata - Prilog 3;
4. Minimalni kvantitativni rezultati za sticanje pojedinanih naunih zvanja - Prilog 4;
5. Nacrt rezimea i elektronska verzija rezimea - Prilog 5.
Komisija za sticanje naunih zvanja donosi odluku o sticanju naunih zvanja, odnosno odluku o
reizboru u zvanje, po pribavljenom miljenju odgovarajueg matinog naunog odbora. Kriterijumi
prema kojima Komisija za sticanje naunih zvanja vri izbore (koji su dati u prilozima ovog
pravilnika) mogu se menjati ne ee nego jednom godinje, u odgovarajuoj proceduri.
lan 3
Pravo na sticanje naunih, odnosno istraivakih zvanja, kao i na reizbor u zvanje imaju sva lica
koja ispunjavaju uslove u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom, kao i nastavnici i saradnici
visokokolskih ustanova.
II ISTRAIVAKA I NAUNA ZVANJA ISTRAIVAA

Definicija istraivaa
lan 4
Poslove naunoistraivake delatnosti obavljaju lica koja ispunjavaju uslove propisane Zakonom,
kao i nastavnici i saradnici visokokolskih ustanova (u daljem tekstu: istraivai).
lan 5
Istraiva, u smislu Zakona, jeste lice sa najmanje visokom strunom spremom, odnosno sa
najmanje zavrenim osnovnim akademskim studijama, koje radi na naunoistraivakim i
razvojnim poslovima i koje je izabrano u zvanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
naunoistraivaka delatnost.
lan 6
U zavisnosti od ostvarenih rezultata u naunoistraivakom radu, istraiva moe, u skladu sa
Zakonom i ovim pravilnikom, stei istraivako zvanje: istraiva-pripravnik i istraiva-saradnik, i
nauno zvanje: nauni saradnik, vii nauni saradnik i nauni savetnik.
Istraivaka zvanja
lan 7
Zvanje istraiva-pripravnik stie lice koje je zavrilo osnovne studije VII-1 stepena, odnosno
osnovne akademske studije, sa ukupnom prosenom ocenom najmanje osam (8), i koje je upisalo
magistarske, odnosno diplomske akademske studije ili specijalistike akademske studije i bavi se
naunoistraivakim radom u naunoistraivakoj organizaciji tako to se, na sednici nastavnonaunog vea fakulteta ili naunog vea instituta konstatuje da je kandidat ispunio uslove iz lana
70. stava 1. Zakona, na osnovu izvetaja Komisije koju je imenovalo odgovarajue vee.
lan 8
Zvanje istraiva-saradnik moe stei lice koje je zavrilo magistarske studije, ili upisalo doktorske
studije, a koje je prethodne nivoe studiranja zavrilo sa ukupnom prosenom ocenom najmanje
osam (8), koje se bavi naunoistraivakim radom i ima objavljene radove (to utvruje nauno
vee instituta, odnosno nastavno-nauno vee fakulteta, shodno lanu 59. Zakona). Istraiva
saradnik bira se na sednici naunog vea instituta ili nastavno-naunog vea fakulteta na osnovu
izvetaja Komisije koju je to vee imenovalo.
Nauna zvanja
lan 9
Zvanje nauni saradnik moe stei istraiva koji ima nauni stepen doktora nauka i objavljene i
recenzirane naunoistraivake rezultate saglasno lanu 70. stav. 5. Zakona, a prema kriterijumima
datim u prilogu 2 ovog pravilnika i koji ukupnim naunim radom pokazuje da je osposobljen za
samostalan naunoistraivaki rad.
Ovo zvanje je izborno zvanje koje se stie u postupku koji je predmet ovog pravilnika.

lan 10
Zvanje vii nauni saradnik moe stei istraiva koji ima nauni stepen doktora nauka i objavljene
i recenzirane naunoistraivake rezultate saglasno lanu 70. stav 6. Zakona, a prema kriterijumima
datim u prilogu 2 ovog pravilnika i koji ukupnim naunim radom i koji kvalitetom
naunoistraivakog rada doprinosi razvoju odgovarajue naune oblasti.
Ovo zvanje je izborno zvanje koje se stie u postupku koji je predmet ovog pravilnika.
lan 11
Zvanje naunog savetnika moe stei istraiva koji ima nauni stepen doktora nauka i objavljene i
recenzirane naunoistraivake rezultate saglasno lanu 70. stav 7. Zakona, a prema kriterijumima
datim u prilogu 2 ovog pravilnika i koji je kvalitetom naunoistraivakog rada ostvario znaajan
uticaj na razvoj odgovarajue naune oblasti.
Ovo zvanje je izborno zvanje koje se stie u postupku koji je predmet ovog pravilnika.
III POSTUPAK STICANJA ISTRAIVAKIH I NAUNIH ZVANJA
Pravo podnoenja zahteva za sticanje istraivakih zvanja
lan 12
Svako lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom moe u odgovarajuoj akreditovanoj
naunoistraivakoj organizaciji (instituti i visokokolske ustanove) pokrenuti postupak za izbor u
nauno, odnosno istraivako, zvanje.
Postupak za izbor u nauno, odnosno istraivako zvanje, kao i reizbor u zvanje moe pokrenuti i
nauno, odnosno nastavno-nauno vee u naunoistraivakoj organizaciji u kojoj je kandidat za
izbor u zvanje zaposlen.
lan 13
Postupak izbora u nauno, odnosno istraivako zvanje pokree se u roku od 30 dana od dana
podnoenja zahteva za izbor u zvanje.
Zahtev za izbor u zvanje moe podneti i lice koje u momentu podnoenja zahteva nije zaposleno u
naunoistraivakoj organizaciji.
Zahtev za izbor u zvanje podnosi se naunom, odnosno nastavno-naunom veu naunoistraivake
organizacije.
Postupak izbora u istraivaka zvanja
lan 14
Radi sprovoenja postupka za sticanje zvanja istraiva-saradnik, nauno, odnosno nastavnonauno vee, prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri
lana koji imaju nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stie zvanje.

Komisija je duna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese naunom veu
izvetaj.
lan 15
Izvetaj komisije sadri: biografske podatke, pregled naunog i strunog rada kandidata, ocenu
naunog i strunog rada za prethodni izborni period, ocenu o tome da li su ispunjeni uslovi za
sticanje zvanja, kao i predlog odluke i podnosi se naunom, odnosno nastavno-naunom veu koje
je komisiju obrazovalo.
Izvetaj komisije ini se dostupnim/stavlja se na uvid javnosti na nain utvren optim aktom
naunoistraivake organizacije, najmanje 30 dana pre donoenja odluke naunog vea.
lan 16
Odluku o izboru u zvanje istraiva-saradnik donosi nauno, odnosno nastavno-nauno vee
veinom od ukupnog broja svojih lanova.
lan 17
Nauno, odnosno nastavno-nauno vee duno je da donese odluku o sticanju zvanja istraivasaradnik u roku od 90 dana od dana kada je na sednici vea pokrenut postupak za izbor u to zvanje.
Ukoliko vee ne donese odluku o sticanju zvanja istraiva-saradnik u roku iz stava 1. ovog lana,
lice koje se bira u zvanje moe u roku od 15 dana podneti prigovor nadlenom matinom naunom
odboru.
lan 18
Nadleni matini nauni odbor je duan da prigovor u roku od 30 dana od prijema prigovora
prihvati ili odbije, poto zatrai obrazloenje kanjenja od strane naunoistraivake organizacije.
Ako nadleni matini nauni odbor prihvati prigovor, obrazuje komisiju koja ponavlja postupak
izbora u zvanje.
Nadleni matini nauni odbor donosi konanu odluku o sticanju zvanja istraiva-saradnik iz stava
2. ovog lana, najkasnije 90 dana od dana prijema prigovora.
lan 19
Nain sticanja zvanja istraivaa sa visokom strunom spremom koji nisu izabrani u zvanja iz stava
1. lana 69. Zakona, a rade na istraivako-razvojnim poslovima, imaju objavljene naune i strune
radove ili ostvarene rezultate u istraivako-razvojnom radu ili patentom zatiene pronalaske,
ureuje se optim aktom naunoistraivake organizacije shodno lanu 69. stavovi 2. i 3. i lanu
116. stav 4. Zakona.
Postupak izbora u nauna zvanja
lan 20

Predlog za sticanje naunih zvanja utvruje nauno vee instituta, odnosno nastavno-nauno vee
fakulteta u skladu sa njihovom akreditacijom.
Proces izbora u zvanje pokree se u matinoj naunoistraivakoj organizaciji est meseci pre isteka
roka naunog zvanja istraivaa. Ukoliko naunoistraivaka organizacija nije kompetentna za
oblast kojom se kandidat bavi, postupak se moe pokrenuti i u drugoj naunoistraivakoj
organizaciji koja zadovoljava potrebne uslove. Ukoliko u naunoistraivakoj organizaciji u kojoj
kandidat radi ne postoji saglasnost da se pokrene postupak za sticanje naunog zvanja, kandidat
lino moe podneti molbu Komisiji za sticanje naunih zvanja koja, razmatrajui zahtev kandidata i
stav naunoistraivake organizacije u kojoj radi, donosi odluku o odobrenju pokretanja postupka u
nekoj naunoistraivakoj organizaciji kompetentnoj za datu naunu oblast.
Ukoliko proces izbora nije zapoet u navedenom roku, MN na odgovarajui nain umanjuje
finansiranje matine naunoistraivake organizacije.
lan 21
Radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja, nauno, odnosno nastavno-nauno vee,
prilikom pokretanja postupka za izbor u zvanje, obrazuje komisiju od najmanje tri lana koji imaju
nauno zvanje u naunoj oblasti u kojoj kandidat stie zvanje.
lanovi komisije ne mogu biti u niem zvanju od onoga u koje se bira kandidat.
Komisija je duna da u roku od 30 dana od dana kada je obrazovana podnese naunom, odnosno
nastavno-naunom veu izvetaj.
lan 22
Komisija za pisanje izvetaja o kandidatu, imenovana od strane naunog, odnosno nastavnonaunog vea naunoistraivake organizacije, podnosi veu koje ju je imenovalo izvetaj, koji
sadri sledee elemente relevantne za kvalitet kandidatovih naunih rezultata:
- biografske podatke o kandidatu;
- kompletnu kandidatovu bibliografiju sa potpunim referencama razvrstanim prema kategorijama
naunog rada (M koeficijenti), uz jasnu naznaku perioda za koji se kandidatov nauni opus ocenjuje
(tj. kod izbora u via nauna zvanja, u odnosu na prethodni izbor u zvanje);
- analizu radova koji kandidata kvalifikuju u predloeno zvanje;
- citiranost kandidatovih objavljenih radova;
- sve vidove kandidatovog angaovanja u rukovoenju naunim radom, kvalitativne pokazatelje
kandidatovog naunog angamana i njegovog doprinosa unapreenju naunog i obrazovnog rada u
oblasti za koju se bira (poseban element analize radova treba da bude stepen samostalnosti pri
realizaciji istraivanja, odnosno uspenost rukovoenja naunim radom);
- tabelu sa kvantitativnom ocenom kandidatovih naunih rezultata koja mora zadovoljiti minimalne
uslove date u posebnim tabelama za pojedine grupacije nauka;

- uvid u kandidatovu delatnost na obrazovanju i formiranju naunih kadrova;

- zakljuak sa predlogom za odluivanje upuen naunom, odnosno nadlenom veu, sa naznakom
iz koje ire i ue naune oblasti (grane i discipline) kandidat stie zvanje;
- popunjen i potpisan rezime izvetaja;
- priloge kojima se mogu dokumentovati navodi u izvetaju (monografije, poziv na plenarno
predavanje, tehnika reenja i patenti, itd.), a pre svega oni koji su od presudnog znaaja za
zadovoljenje uslova.
lan 23
Izvetaj komisije uinie se dostupnim javnosti na nain utvren optim aktom naunoistraivake
organizacije, najmanje 30 dana pre utvrivanja predloga naunog, odnosno nastavno-naunog vea.
lan 24
Nauno, odnosno nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije, koje utvruje predlog za
izbor u nauno zvanje, duno je da predlog o sticanju naunog zvanja utvrdi u roku 90 dana od dana
kada je na sednici vea pokrenut postupak za izbor u nauno zvanje.
lan 25
Pravo da odluuju o sticanju naunog zvanja imaju istraivai koji su u istom ili viem naunom
zvanju u odnosu na zvanje u koje se bira kandidat.
Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje donosi nauno vee veinom od ukupnog broja
lanova naunog vea koji imaju pravo da odluuju o izboru u nauno zvanje.
Broj lanova naunog vea koji odluuju o predlogu za izbor u nauno zvanje ne moe biti manji od
7 (sedam).
lan 26
Odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje, sa odgovarajuom dokumentacijom, nauno, odnosno
nastavno-nauno vee naunoistraivake organizacije dostavlja odgovarajuem matinom
naunom odboru i Komisiji za sticanje naunih zvanja.
Naunoistraivaka organizacija dostavlja odgovarajuem matinom odboru i Komisiji za sticanje
zvanja odluku o predlogu za izbor u nauno zvanje, uz zahtev za davanje miljenja, odnosno zahtev
za donoenje odluke za sticanje naunog zvanja, uz sledeu dokumentaciju:
- utvren predlog naunog, odnosno nadlenog vea za sticanje naunog zvanja kandidata;
- izvod iz zapisnika sa sednice naunog, odnosno nastavno-naunog vea, na kojoj je utvren
predlog odluke za sticanje naunog zvanja;
- izvetaj komisije obrazovane radi sprovoenja postupka za sticanje naunog zvanja;

- diplomu o steenom naunom stepenu doktora nauka ili uverenje o odbranjenoj doktorskoj
disertaciji (do promocije kandidata);
- odluku o sticanju prethodnog zvanja (kod izbora u vie zvanje);
- dokaz da je izvetaj bio dostupan naunoj javnosti u roku predvienim Zakonom;
- rezime izvetaja o kandidatu za sticanje naunog zvanja.
U sluaju da zahtev ne sadri kompletnu dokumentaciju, sekretar Komisije za sticanje naunih
zvanja ili sekretar nadlenog matinog naunog odbora (prema nadlenostima), pismeno obavetava
podnosioca zahteva o nedostatku i zahteva dopunu dokumentacije u roku od sedam dana od dana
kada je podnosilac zahteva dobio pisano obavetenje.
Ako podnosilac zahteva u postavljenom roku ne dopuni zahtev, odgovarajui matini nauni odbor i
Komisija za sticanje naunih zvanja nee razmatrati zahtev za izbor u nauno zvanje, odnosno
reizbor u zvanje.
lan 27
Nadleni matini nauni odbor duan je da dostavi Komisiji za sticanje naunih zvanja miljenje o
izboru u nauno zvanje kandidata u roku od 30 dana od dana prijema predloga odluke sa
dokumentacijom, a Komisija je duna da donese odluku u roku od 60 dana od dana prijema
predloga odluke sa dokumentacijom.
Prilikom razmatranja predloga za sticanje naunog zvanja, pored lanova Komisije za sticanje
naunih zvanja, u raspravi uestvuju i predsednik ili lan komisije koja je napisala izvetaj o
kandidatu, kao i predstavnik nadlenog matinog naunog odbora koji je u svojstvu izvestioca dao
miljenje o kandidatovom naunoistraivakom radu.
Komisija za sticanje naunih zvanja donosi odluku o sticanju naunog zvanja veinom od ukupnog
broja lanova.
lan 28
Ako je kandidat nezadovoljan odlukom Komisije za sticanje naunih zvanja, u roku od 15 dana po
dobijanju odluke moe da podnese albu Nacionalnom savetu za nauni i tehnoloki razvoj.
Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj je duan da razmotri albu i u roku od 90 dana od
dana prijema albe donese konanu odluku koja moe biti ili odbijanje albe ili vraanje albe
Komisiji za sticanje naunih zvanja na ponovno razmatranje ili preinaenje odluke.
Ukoliko u ponovnom postupku Komisija za sticanje naunih zvanja po drugi put ne izabere
kandidata, njena odluka je konana.
lan 29
Izborom u nauno zvanje, istraiva stie pravo upisa u Registar istraivaa, u skladu sa Zakonom.
Ekvivalencija zvanja

lan 30
U obavljanju poslova naunoistraivake delatnosti, zvanja utvrena zakonom kojim se ureuje
oblast visokog obrazovanja odgovaraju zvanjima utvrenim zakonom kojim se ureuje oblast
naunoistraivake delatnosti, i to: zvanje saradnik u nastavi - zvanju istraiva-pripravnik; zvanje
asistent - zvanju istraiva-saradnik; zvanje docent - zvanju nauni saradnik; zvanje vanredni
profesor - zvanju vii nauni saradnik i zvanje redovni profesor - zvanju nauni savetnik.
Nastavnici u zvanju docenta i vanrednog profesora, kad se zapoljavaju u naunom institutu,
zadravaju nastavno zvanje do isteka roka na koji su izabrani, posle ega su obavezni da pokrenu
postupak za sticanje naunog zvanja.
Trajanje zvanja i postupak reizbora
lan 31
Zvanje naunog saradnika i vieg naunog saradnika stie se za period od pet godina, sa
mogunou reizbora, a zvanje naunog savetnika je trajno.
Zvanje istraiva-pripravnik stie se za period od tri godine, bez prava reizbora.
Zvanje istraiva-saradnik stie se za period od tri godine, sa mogunou jo jednog reizbora.
lan 32
Istraiva sa naunim, odnosno istraivakim zvanjem, ili naunoistraivaka organizacija u kojoj
je istraiva zaposlen, pokreu postupak za sticanje vieg zvanja, odnosno reizbora, est meseci pre
isteka roka iz lana 86. stavovi 1, 2. i 3. Zakona.
Postupak za sticanje vieg zvanja moe se pokrenuti i ranije, na obrazloen zahtev
naunoistraivake organizacije ili istraivaa.
lan 33
Steena nauna, odnosno istraivaka zvanja istraivaa prestaju da vae:
1) istekom roka na koji je izabran ili reizabran.
2) izborom u vie zvanje,
3) oduzimanjem zvanja.
Nauno, odnosno istraivako zvanje moe se oduzeti:
a) ako se saznaju nove injenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da u trenutku izbora u
zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane ovim pravilnikom;
b) ako se utvrdi da nauni radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju
plagijat.

Postupak oduzimanja naunog zvanja sprovodi Komisija za sticanje naunih zvanja, a postupak
oduzimanja istraivakog zvanja sprovodi nadleni matini nauni odbor.
Postupak oduzimanja zvanja moe pokrenuti zainteresovano pravno ili fiziko lice.
lan 34
Lica koja su stekla naunoistraivaka zvanja u skladu sa Zakonom o naunoistraivakoj delatnosti
("Slubeni glasnik RS", br. 110/05 i 50/06 - ispravka) i u skladu sa Pravilnikom o postupku i nainu
vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa ("Slubeni
glasnik RS", broj 35/2007) zadravaju to zvanje za period na koji su izabrana.
IV NAIN VREDNOVANJA NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA ISTRAIVAA
lan 35
Za svaku naunu oblast utvruju se traene vrste i kvantitativni minimum rezultata, kao i kriterijumi
za ocenu kvaliteta naunoistraivakog rada, koje treba ispuniti za sticanje naunog zvanja,
odnosno za reizbor u nauno zvanje.
Oblasti nauka su: prirodno-matematike, tehniko-tehnoloke, medicinske, biotehnike, drutvene i
humanistike nauke.
lan 36
Radi ujednaavanja kriterijuma za procenu naune kompetentnosti kandidata koji se bira u zvanje,
nauke su razvrstane u tri grupacije, kao u prilogu 2
- prirodno-matematike i medicinske (1)
- tehniko-tehnoloke i biotehnike (2)
- drutvene i humanistike (3).
lan 37
Za reizbor u zvanje, kandidat je obavezan da u periodu od prethodnog izbora ostvari najmanje
polovinu od kvantitativnog minimuma naunoistraivakih rezultata potrebnih za izbor u to zvanje.
lan 38
Komisija za sticanje naunih zvanja pri donoenju odluke o dodeli naunog zvanja kandidatu, pored
ispunjenosti minimuma kvantitativnih uslova (v. Prilog 4 ovog Pravilnika) uzima u obzir i sledee
kvalitativne pokazatelje koji se obavezno iskazuju u referatu:
1. Pokazatelji uspeha u naunom radu
1.1 Nagrade i priznanja za nauni rad
1.2 Uvodna predavanja na konferencijama i druga predavanja po pozivu

1.3 lanstva u odborima meunarodnih naunih konferencija i odborima naunih drutava

1.4 lanstva u ureivakim odborima asopisa, ureivanje monografija, recenzije naunih radova i
projekata
2. Razvoj uslova za nauni rad, obrazovanje i formiranje naunih kadrova
2.1 Doprinos razvoju nauke u zemlji
2.2 Mentorstvo pri izradi magistarskih i doktorskih radova, rukovoenje specijalistikim radovima
2.3 Pedagoki rad
2.4 Meunarodna saradnja
2.5 Organizacija naunih skupova
3. Organizacija naunog rada
3.1 Rukovoenje naunim projektima, potprojektima i zadacima
3.2 Primenjenost u praksi kandidatovih tehnolokih projekata, patenata, inovacija i drugih rezultata
3.3 Rukovoenje naunim i strunim drutvima
3.4 Znaajne aktivnosti u komisijama i telima Ministarstva nauke i telima drugih ministarstava
vezanih za naunu delatnost
3.5 Rukovoenje naunim institucijama
4. Kvalitet naunih rezultata
4.1 Uticajnost kandidatovih naunih radova
4.2. Pozitivna citiranost kandidatovih radova
4.3 Ugled i uticajnost publikacija u kojima su kandidatovi radovi objavljeni
4.4 Efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora, ukupan broj
kandidatovih radova, udeo samostalnih i koautorskih radova u njemu, kandidatov doprinos u
koautorskim radovima
4.5 Stepen samostalnosti u naunoistraivakom radu i uloga u realizaciji radova u naunim
centrima u zemlji i inostranstvu
U postupku sticanja vieg naunog zvanja (nakon izvrenog reizbora u prethodno nauno zvanje)
vrednuju se rezultati postignuti od trenutka sticanja prethodnog naunog zvanja, a ne od reizbora.
V ZAVRNE ODREDBE

lan 40
Postupci za sticanje naunog, odnosno istraivakog zvanja koji su zapoeti do stupanja na snagu
ovog pravilnika, okonae se u skladu sa Pravilnikom o postupku i nainu vrednovanja i
kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa ("Slubeni glasnik RS", broj
35/2007).
lan 41
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o postupku i nainu vrednovanja i
kvantitativnom iskazivanju naunoistraivakih rezultata istraivaa ("Slubeni glasnik RS", broj
35/2007).
lan 42
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".

Prilog 1.

ELEMENTI ZA KVALITATIVNU OCENU NAUNOG DOPRINOSA KANDIDATA I

MINIMALNI KVANTITATIVNI USLOVI ZA IZBOR
1. Pokazatelji uspeha u naunom radu
1.1 Nagrade i priznanja za nauni rad
1.2 Uvodna predavanja na konferencijama i druga predavanja po pozivu
1.3 lanstva u odborima meunarodnih naunih konferencija i odborima naunih drutava
1.4 lanstva u ureivakim odborima asopisa, ureivanje monografija, recenzije naunih radova i
projekata
Komisija navedene pokazatelje procenjuje i klasifikuje kao znaajne meunarodne, znaajne
nacionalne, kao i pokazatelje znaajne za razvoj i unapreenje institucije. Komisija moe da
diskutuje i druge pokazatelje kvaliteta rada i doprinosa kandidata. Matini nauni odbori i Komisija
za sticanje naunih zvanja razmatraju ove ocene i procenjuju u kojoj meri su ispunjeni uslovi za
izbor u pojedina zvanja, kako prema normama propisanim u Zakonu o naunoistraivakoj
delatnosti (u daljem tekstu Zakon), tako i prema standardima koji vae u naoj zemlji i inostranstvu.
Prihvatae se recenzije asopisa sa ISI SCI liste i recenzije meunarodnih projekata, a u drutvenim
i humanistikim naukama i recenzije za asopise koji su od strane matinih naunih odbora
prihvaeni kao asopisi u rangu meunarodnih asopisa.
2. Angaovanost u razvoju uslova za nauni rad, obrazovanju i formiranju naunih kadrova

2.1 Doprinos razvoju nauke u zemlji

- formiranje laboratorije, istraivake grupe, otvaranje novih istraivakih pravaca, uspostavljanje
centara izvrsnosti;
Kao najvaniji pokazatelj smatra se formiranje centra koji je dostigao visok stepen meunarodnog
uspeha. Nauni radnici se moraju ocenjivati i prema uspesima njihovih mlaih saradnika, odnosno
centra koje su formirali. Komisija treba ukratko da obrazloi ove elemente u referatu.
2.2 Mentorstvo pri izradi magistarskih i doktorskih radova, rukovoenje specijalistikim radovima
Mentorstvo i rukovoenje verifikuju se odlukom nadlenog tela (nastavno-nauno vee fakulteta na
kojem je rad odbranjen, odnosno nauno vee instituta u kojem je rad realizovan) i kopijom stranice
iz disertacije na kojoj je naveden mentor, odnosno rukovodilac. Priznaju se najvie dva komentora
disertacije ili rada. Uee u komisiji za pregled ili odbranu rada, ili pominjanje u zahvalnici bez
eksplicitnog navoenja da je osoba bila rukovodilac nije dokaz o rukovoenju, ali moe da bude
element koji se navodi pri oceni kandidata.
2.3 Pedagoki rad
Uee u obrazovanju i formiranju naunog podmlatka.
2.4 Meunarodna saradnja
Aktivno uee u meunarodnoj saradnji, rukovoenje ili uee na meunarodnim projektima,
dui (viemeseni) studijski boravci u stranim laboratorijama, ako je to u funkciji rada na
projektima Ministarstva nauke Republike Srbije ili ilustrovano zajednikim publikacijama i drugi
pokazatelji meunarodne saradnje.
2.5 Organizacija naunih skupova
Kao znaajan doprinos smatra se uloga predsednika organizacionog odbora konferencije ili
generalnog sekretara. Poeljno je navesti i uee u organizacionom odboru uz priloenu
dokumenatciju.
3. Organizacija naunog rada
Pod organizacijom naunog rada smatraju se svi vidovi angaovanja u rukovoenju naunim
radom, primeni naunog rada i njegovom povezivanju u ire drutvene tokove.
3.1 Rukovoenje projektima, potprojektima i zadacima
Kod rukovoenja projektom treba navesti:
- naziv projekta,
- ko ga finansira,
- godina kada je raen.

Kao dokaz daju se kopije izvetaja u kojima su eksplicitno navedeni potprojekti, zadaci i imena
rukovodilaca.
3.2 Tehnoloki projekti, patenti, inovacije i rezultati primenjeni u praksi
3.3 Rukovoenje naunim i strunim drutvima
3.4 Znaajne aktivnosti u komisijama i telima Ministarstva nauke i telima drugih ministarstava
vezanih za naunu delatnost
3.5 Rukovoenje naunim institucijama
Navedene stavke nisu obavezne i meusobno su zamenjive. Primena nekih stavki u pojedinim
oblastima e se primenjivati prema mogunostima koje pruaju zakonska reenja, pravilnici, praksa
i mogunosti dostupne naim naunicima.
4. Kvalitet naunih rezultata
Izvetaj Komisije treba da sadri diskusiju publikovanih radova i ostalih rezultata, imajui u vidu
njihov znaaj prikazan kroz citiranost i uticaj na druge istraivae.
4.1 Uticajnost
Uticajnost se iskazuje ukupnim brojem citata, heterocitata i frakciono, s obzirom na udeo autora u
citiranom radu. Posebno treba prikazati citate ostvarene u ISI citatnim indeksima i nacionalnom
citatnom indeksu. U zavisnosti od zvanja za koje kandidat bira, podaci se daju za ukupnu karijeru ili
za odreeni period. Poeljno je prokomentarisati doprinos ostvaren u visokocitiranim radovima. U
disciplinama u kojima asopisni lanci nisu preovlaujua vrsta naunih rezultata umesno je takoe
prikazati citiranost u naunim monografijama.
Citiranost se dokumentuje navoenjem svih citiranih i citirajuih radova.
Citiranost treba vrednovati u odnosu na standarde (tzv. oekivanu citiranost) koji e se, na predlog
MNO, posebno utvrditi za sva zvanja i sve naune discipline.
4.2 Parametri kvaliteta asopisa i pozitivna citiranost kandidatovih radova
Pored impakt faktora asopisa mogu se dati i opte ocene o kvalitetu asopisa.
4.3 Efektivni broj radova i broj radova normiran na osnovu broja koautora
Pored ukupnog broja radova, treba uzeti u obzir i efektivni (odnosno normirni) broj radova. Sa
punom teinom priznae se teorijski radovi u okviru prirodnih, medicinskih, tehniko-tehnolokih i
biotehnikih nauka i originalni nauni radovi u oblasti drutvenih i humanistikih nauka koji imaju
najvie tri koautora, odnosno pet koautora kada je re o numerikim simulacijama ili rezultatima
kolektivnih terenskih istraivanja. Kada su u pitanju eksperimentalni ili nauno-leksikogeografski i
lingvogeografski radovi, sa punom teinom priznaju se radovi do sedam koautora. Radovi kod kojih
je broj koautora vei broj poena e biti utvren pravilima koja e za svaku oblast definisati MNO, a
koje odobrava Komisija za sticanje naunih zvanja i Nacionalni savet za nauni i tehnoloki razvoj.

4.4 Stepen samostalnosti i stepen uea u realizaciji radova u naunim centrima u zemlji i
inostranstvu
Posebno navesti u kojoj meri je kandidat bio rukovodilac, odnosno u kojoj meri je bio samostalan u
realizaciji istraivanja prikazanih u priloenim radovima. Pri izboru u zvanje vii nauni saradnik
potrebno je pokazati da je veinu radova kandidat ostvario samostalno i nezavisno od doktorske
disertacije. Treba prikazati koji je deo radova ostvaren u naoj zemlji a koji u inostranstvu, i u kom
svojstvu je kandidat uestvovao u istraivanjima u inostranstvu.
4.5 Znaaj radova
Treba prikazati doprinos i znaaj radova u odreenoj oblasti nauke u svetu i u naoj zemlji.
4.6 Doprinos kandidata realizaciji koautorskih radova
Komisija treba posebno da analizira i vrednuje doprinos autora u koautorskim radovima prema
tradiciji discipline.

Prilog 2.

RAZVRSTAVANJE I NAIN NAVOENJA NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA

Spisak naunih radova dati redosledom prema koeficijentima M (10, 20, 30 itd.), s tim to za svaki
rad treba navesti:
- imena svih autora tanim redosledom;
- naslov rada;
- naziv naune publikacije;
- godinu izlaenja;
- za asopise godite i broj sveske asopisa, za serijske publikacije, broj serije;
- strane od do ili ukupan broj strana;
Za elektronske publikacije navodi se potpuna internet-adresa.
Kod izbora u via nauna zvanja potrebno je posebno oznaiti radove objavljene nakon poslednjeg
izbora.
Pored svakog navedenog rada uneti odgovarajui koeficijent M, za asopis - njegovu poziciju na
listi asopisa iz odgovarajue discipline i njegov impakt-faktor. Ukoliko postoji dilema koji
koeficijent M odgovara datom asopisu, bira se najpovoljnija klasifikacija iz perioda od tri godine

(godina pre, godina publikovanja i godina posle publikovanja ili dve godine pre publikovanja i
godina publikovanja).
KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE KATEGORIJE NAUNIH PUBLIKACIJA
U vezi sa osnovnom podelom na rezultate meunarodnog i nacionalnog znaaja, preporuka je
Nacionalnog saveta za nauku (dalje: NS) i Ministarstva nauke (dalje: MN) da se i naune
publikacije nacionalnog znaaja (asopisi, monografije, poglavlja u njima) otvaraju meunarodnoj
naunoj javnosti tako to e se publikovati bilo dvojezino bilo na jednom od svetskih ili drugih
jezika meunarodnog naunog optenja koji su kao takvi prihvaeni u pojedinim naunim
disciplinama. Ta praksa ve postoji u prirodno-matematikim i medicinskim naukama i manjim
delom u tehniko-tehnolokim naukama, a ubudue bi trebalo da se u to veoj meri ustali u
tehniko-tehnolokoj i drutveno-humanistikoj oblasti. NS i MN se sa svoje strane obavezuju da
taj proces podravaju i podstiu. [Jezicima meunarodnog naunog optenja smatraju se pre svega
svetski jezici, a u nekim specifinim oblastima nauke pojedini drugi jezici, na primer: u slavistici
svi slovenski jezici, ukljuujui i srpski; u romanistici pored francuskog italijanski i panski; u
vizantologiji i novogrki itd. Bliu specifikaciju tih jezika po naunim oblastima i disciplinama
odreuju nadleni matini nauni odbori (dalje: MNO) uz saglasnost MN].
Po isteku vremena potrebnog za uspostavljanje takve prakse, NS i MN e uvesti kriterijume koji e
biti usklaeni sa ovom preporukom.
Monografije
Nauna monografija je knjiga koja samostalno i sveobuhvatno obrauje odreenu temu iz domena
neke nauke metodolokim postupkom primerenim svojoj temi i prihvaenim u datoj nauci.
Da bi se knjiga vrednovala kao nauna monografija pored tog opteg uslova mora
- ispunjavati bibliografske uslove (ISBN i dr.);
- imati adekvatnu recenziju renomiranog izdavaa, naunog drutva, renomirane naune ustanove u
svetu ili renomirane naune ustanove u zemlji u iji delokrug njena tema spada. To moe biti
fakultet odnosno univerzitet iji je osniva drava, nauni institut iji je osniva drava (ili dravni
univerzitet ili SANU). Recenzentska komisija koju formira domaa ustanova treba da se sastoji od
najmanje tri ugledna naunika iz tematske oblasti monografije, od kojih dvoje moraju biti izvan te
ustanove;
- imati obim ne manji od 50 stranica po autoru; [Kao jedinica mere obima stranica iznosi 1800
tekstovnih znakova. Jedan tabak iznosi 16 stranica.]
- sadrati minimalni broj autocitata (po svakom autoru) odreen za pojedine kategorije monografija.
Ako neki od autora ima manje od 50 stranica autorskog teksta, priznaje mu se jedno poglavlje u
monografiji, odnosno jedna monografska studija.
Ako autori pojedinano imaju manje od 32 stranice (dva tabaka) autorskog teksta, autorstvo se
priznaje tako to se vrednost monografije podeli sa brojem autora.
Jedan primerak monografije mora biti dostavljen Komisiji za izbore u zvanja MN.

Monografije meunarodnog znaaja (M11 i M12)

Monografije meunarodnog znaaja po pravilu su posveene tematici iroj od nacionalne i
objavljene na jednom od svetskih jezika. Izuzetno se monografijom meunarodnog znaaja moe
proglasiti monografija koja se bavi nacionalnom problematikom, pod uslovom da je visoko
ocenjena od priznatih naunih radnika i da po kvalitetu odgovara slinim ostvarenjima u drugim
zemljama.
Istaknuta monografija meunarodnog znaaja (M11)
Istaknuta monografija meunarodnog znaaja mora se baviti tematikom koja je od interesa za nauku
i predstavljati vrhunski domet u svojoj oblasti. Izdava takve monografije mora da bude renomirana
meunarodna izdavaka kua sa dugom tradicijom u izdavanju naune literature (to verifikuje
nadleni MNO). Takva ocena mora biti potvrena kritikim prikazom u nekom od asopisa
meunarodnog znaaja. Potrebno je da takva monografija sadri najmanje 10 autocitata kategorije
M20 (odnosno, u sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija ili M10 ili M20).
Monografija meunarodnog znaaja (M12)
Monografija meunarodnog znaaja mora se baviti tematikom koja je od interesa za nauku.
Potrebno je da takva monografija sadri najmanje 7 autocitata kategorije M20 (odnosno, u sluaju
drutvenih i humanistikih nauka, kategorija ili M10 ili M20).
Istaknuta monografija nacionalnog znaaja (M41)
Monografije namenjene prvenstveno domaoj naunoj publici spadaju u kategorije monografija
nacionalnog znaaja (kategorija M40). Izuzetno pojedine monografije sa nacionalnom tematikom
mogu biti uvrene u kategoriju meunarodnih monografija [v. gore pod "Monografije
meunarodnog znaaja".] Meu monografijama nacionalnog znaaja izdvaja se kategorija
monografija izuzetnog nacionalnog znaaja M41, koje predlau nadleni MNO a prihvata MN.
Izuzetnom se monografija nacionalnog znaaja proglaava pre svega na osnovu svoga znaajnog
naunog doprinosa, a dodatni kriterijum vrednovanja moe biti njena pristupanost naunoj javnosti
izvan zemlje, tj. jezik na kojem je objavljena (v. gore napomenu o jeziku publikacija). Potrebno je
da takva monografija sadri najmanje 7 autocitata u publikacijama kategorije M20 ili M50
(odnosno, u sluaju drutvenih i humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 ili M50).
Nadleni MNO moe dodeliti ovu kategoriju najvie treini monografija iz kategorije M40
vrednovanih u datom periodu.
Monografija nacionalnog znaaja (M42)
Monografija nacionalnog znaaja mora predstavljati doprinos nauci. Potrebno je da takva
monografija sadri najmanje 5 autocitata kategorije M20 ili M50 (odnosno, u sluaju drutvenih i
humanistikih nauka, kategorija M10 ili M20 ili M40 ili M50).
Poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima (M13, M14, M44, M45)
Poglavlja u monografijama i tematskim zbornicima vrednuju se u skladu sa vrednovanjem same
publikacije:

- Poglavlje u publikaciji M11 = M13;

- Poglavlje u publikaciji M12 = M14;
- Poglavlje u publikaciji M41 = M44;
- Poglavlje u publikaciji M42 = M45.
Ukoliko jedan autor ima vie poglavlja u odreenoj monografskoj publikaciji, zbir poena koji mu se
dodele ne moe biti vei od ukupnog broja poena za monografiju odgovarajue kategorije.
Da bi bio vrednovan u ovoj kategoriji, autorski doprinos monografiji ili tematskom zborniku ne sme
biti manji od jednog tabaka teksta. Ukoliko se radi o publikaciji renomiranog izdavaa, izuzetno se
moe vrednovati i tekst manjeg obima, ali ne krai od pola tabaka (8 stranica). O takvim izuzecima
odluku donosi nadleni MNO a potvruje je MN.
Monografska studija
Monografska studija je recenzirana (najmanje dve recenzije) nauna publikacija, objavljena
samostalno ili u sklopu neke druge naune publikacije, koja po obimu ne ispunjava bibliografske
uslove za monografiju a sadri najmanje dva tamparska tabaka autorskog teksta. Monografska
studija ima vrednost jednaku poglavlju u monografiji odgovarajue kategorije, ali joj se, za razliku
od poglavlja, kategorija odreuje na osnovu vrednovanja nje same, a ne publikacije u ijem je
sastavu objavljena. Ako monografska studija ima vie autora, autorstvo se vrednuje po istim
pravilima kao i kod koautorskih radova.
asopisi
Naunim asopisom smatra se periodino glasilo posveeno naunoistraivakoj problematici, koje
izdaje renomirani izdava, naunog drutvo, naune ustanove u svetu i zemlji u kojem se objavljuju
radovi snabdeveni naunom aparaturom i recenzirani od strane kompetentnih strunjaka sa naunim
zvanjima.
Kategorije naunih radova u asopisu su:
1. originalni nauni rad;
2. monografska studija;
3. pregledni lanak;
4. nauna kritika, polemika i osvrti.
Vrednost naunog rada odreuje se na osnovu kategorije asopisa u kojem je rad objavljen.
Puni efektivni broj poena za rad prihvata se ako nema vie od tri koautora (teorijski radovi),
odnosno pet koautora (numerike simulacije), odnosno sedam koautora (eksperimentalni radovi).
Ukoliko ima vie autora od navedenog broja za datu vrstu radova, broj poena se odreuje prema
pravilima vaeim za datu naunu oblast koja utvruje nadleni MNO a verifikuje MN. U
specifinim sluajevima (multidisciplinarni karakter rada i sl., a uz detaljno obrazloenje

koautorskog doprinosa i neopohodnosti takvog obrauna), broj poena se moe vrednovati prema
pravilima vaeim za pojedine naune oblasti koja utvruje nadleni MNO, prihvata MN a
verifikuje NS.
Meunarodni asopisi se rangiraju (koeficijent M) prema ISI publikacijama Journal Citation
reports SCI, SSCI (u daljem tekstu: ISI listama) U postupku vrednovanja asopisa se mogu
primenjivati i druge ISI liste koje prihvata MN za svaku oblast a verifikuje NS. U tehnikim
naukama MNO moe predloiti po jedan asopis van ISI liste u kategoriju M24 za svaku naunu
disciplinu za koju je nadlean. U drutvenim i humanistikim naukama MNO moe predloiti dva
asopisa van ISI liste u kategoriju M24, za svaku naunu disciplinu koja je u njegovoj nadlenosti.
Predloge MNO prihvata MN, a konanu listu asopisa verifikuje NS. U pojedinim drutvenohumanistikim naukama i pojedinim specifinim disciplinama iji asopisi nisu znaajnije
zastupljeni na ISI listama, MNO mogu predloiti u kategoriju M24 dodatan broj asopisa, to
prihvata MN a verifikuje NS.
Promene u jednom prihvaenim listama asopisa predlae MNO, prihvata MN, a verifikuje NS.
Navedena kategorizacija asopisa koji su van ISI lista a ovim lanom su dobili status M24 vai
privremeno, do nove odluke MN, koju verifikuje NS.
Uticajnost domaih asopisa utvruje se na osnovu bibliometrijske analize i preliminarne
kategorizacije koju sprovodi MN na osnovu citata ostvarenih u meunarodnim citatnim indeksima i
nacionalnom citatnom indeksu.
Vrhunski meunarodni asopis (M21)
Vrhunski meunarodni asopis jeste nauni asopis koji je u svojoj disciplini svrstan meu prvih
30% asopisa u publikacijama ISI lista.
Istaknuti meunarodni asopis (M22)
Istaknuti meunarodni asopis jeste nauni asopis koji je u svojoj disciplini oblasti svrstan izmeu
prvih 30% i 50% asopisa publikacijama ISI lista.
Meunarodni asopis (M23)
Meunarodni asopis jeste nauni asopis koji se nalazi na ISI listama, ali na njima nije svrstan
meu prvih 50% asopisa.
asopis meunarodnog znaaja verifikovan posebnim odlukama (M24)
Zbog specifinosti nekih oblasti domae nauke, u ovu kategoriju se svrstavaju nauni asopisi po
sledeim osnovima:
1) to moe biti inostrani asopis koji je prisutan na nekoj indeksnoj listi s popisa MN, to predlae
MNO a prihvata MN;
2) u ovu kategoriju se uvode istaknuti nauni asopisi (iz kategorije M51) iz pojedinih naunih
disciplina, koje predlae nadleni MNO a prihvata ih MN;

3) u ovu kategoriju mogu biti uvreni domai asopisi (iz kategorije M51) na osnovu rezultata
bibliometrijske analize i preliminarne kategorizacije koju sprovodi MN. Takvu odluku donosi
nadleni MNO a potvruje je MN (minimalni uslov je redovnost izlaenja).
U ovu kategoriju se takoe mogu uvrstiti i novopokrenuti asopisi renomiranih izdavaa (do pet
godina izlaenja), za koje nadleni MNO proceni da su meunarodne vrednosti i od posebnog
znaaja za razvoj domae nauke u odreenoj oblasti. Ako se u tri godine posle uvrenja u
kategoriju M24 ti asopisi ne nau na listama prihvaenim od strane MN, svoju kategoriju ostvaruju
na osnovu Pravilnika.
asopisi kategorije M24 se utvruju poetkom konkurisanja za projekte osnovnih istraivanja u
datoj oblasti. Jednom godinje MNO moe u spisak ovih asopisa unositi korekcije, koje prihvata
MN.
Vodei asopis nacionalnog znaaja (M51)
Vodei asopis nacionalnog znaaja jeste nauni asopis domaeg izdavaa koji je najuticajniji u
svojoj naunoj disciplini, i koji, na osnovu zbira citata u ISI citatnim indeksima i nacionalnom
citatnom indeksu, ostvari najvii impakt faktor, izraunat za period od pet godina, a ne ispunjava
uslove za uvrenje u kategoriju M20.
U ovu kategoriju asopis moe biti uvren na predlog nadlenog MNO, koji prihvata MN. Osnov
za uvrenje mogu biti zadovoljavajui rezultati bibliometrijske analize i preliminarne
kategorizacije koju sprovodi MN. Minimalni uslov je redovnost izlaenja.
U ovu kategoriju nadleni MNO moe uvrstiti i asopis inostranog izdavaa (ukoliko ovaj nije ve
prisutan na ISI listama), uzevi u obzir status koji taj asopis ima u zemlji gde se izdaje.
asopis nacionalnog znaaja (M52)
asopis nacionalnog znaaja jeste nauni asopis domaeg izdavaa koji po uticajnosti u svojoj
disciplini spada meu prvih 50% domaih asopisa i istovremeno zadovoljava zahteve
bibliometrijske analize i preliminarne kategorizacije koju sprovodi MN.
asopise nacionalnog znaaja predlae nadleni MNO na osnovu rezultata bibliometrijske analize i
preliminarne kategorizacije domaih asopisa. U ovu kategoriju nadleni MNO moe uvrstiti i
asopis inostranog izdavaa, uzevi u obzir status koji taj asopis ima u zemlji gde se izdaje.
Minimalni uslov je redovnost izlaenja.
Izuzetno, u ovu kategoriju moe se uvrstiti asopis koji ne zadovoljava gornje uslove, ako je
novopokrenut (do pet godina izlaenja), a proceni se da doprinosi razvoju odreene naune oblasti u
zemlji.
Nauni asopis (M53)
U ovu kategoriju svrstavaju se oni asopisi koji osim optih preduslova da se smatraju naunim
zadovoljavaju bibliometrijske zahteve za indeksiranje u nacionalnom citatnom indeksu, a po
uticajnosti u svojoj disciplini ne spadaju u meunarodne niti u prvih 50% domaih asopisa. U ovu
kategoriju moe se uvrstiti i asopis inostranog izdavaa indeksiran u nekoj meunarodnoj
bibliografskoj bazi, direktorijumu ili katalogu. Minimalni uslov je redovnost izlaenja.

Zbornici naunih skupova (M30, M60)

Meunarodnim naunim skupom smatra se skup koji organizuje meunarodni nauni odbor, nauno
udruenje ili nauna institucija, koji ima meunarodnu selekciju i recenziju priloenih radova i na
kome se radovi saoptavaju i publikuju na jednom od svetskih jezika, ili jezika meunarodne
naune komunikacije u datoj oblasti nauke.
Uslov da skup dobije status meunarodnog naunog skupa jeste da u naunom odboru ima lanove
iz najmanje pet zemalja i najmanje deset uesnika iz inostranstva sa radovima. Ovo vai kako za
skupove u zemlji, tako i za skupove u inostranstvu. O karakteru skupa prosuuje odgovarajui
matini odbor a procenu potvruje MN. Nadleni MNO procenjuje kompetenciju i
reprezentativnost inostranih lanova naunog odbora i uesnika na skupu. U sluaju nacionalnih
disciplina, zavisno od njihove zastupljenosti u inostranstvu, pri kategorizaciji skupa mogu se
primeniti i drugaiji srazmeri. Takvu odluku donosi nadleni MNO a potvruje je MN.
Nacionalnim naunim skupom smatra se skup koji organizuje nacionalni nauni komitet, nauno
udruenje ili nauna institucija. Organizacioni i programski odbor skupa mora u svom sastavu imati
eminentne strunjake/istraivae iz naune oblasti kojoj je skup posveen.
Broj uesnika naunog skupa, odnosno na njemu podnetih saoptenja, ne moe biti manji od deset.
Zbornik saoptenja sa naunog skupa je publikacija koju izdaje organizator skupa samostalno ili u
saradnji sa nekim izdavaem ili asopisom, a u kojoj se objavljuju prilozi saopteni na skupu, u
celini (zbornici saoptenja) ili saeti, odnosno u izvodu (zbornici rezimea, apstrakta).
Pri procenjivanju da li je prilog objavljen u celini ili u izvodu osim karaktera publikacije
naznaenog na njenoj naslovnoj strani (zbornik radova naunog skupa, engl. Proceedings, ili
zbornik rezimea naunog skupa, engl. Abstracts) uzima se u obzir i obim priloga; svi prilozi krai
od tri autorske strane bie vrednovani kao radovi u izvodu bez obzira na karakter publikacije.
Autorstvo, odnosno koautorstvo odreuje se na isti nain kao za radove u asopisima.
Predavanje po pozivu se priznaje samo jednom autoru (ako to nije nedvosmisleno drugaije
formulisano u samom pozivu).
Kategorizaciju ove vrste publikacija vre nadleni MNO, kojima se na uvid podnose fotokopije
rada, naslovne strane i sadraja zbornika. Rezultate kategorizacije prihvata MN.
Tematski zbornici
Tematski zbornik je kolektivna nauna publikacija posveena odreenom naunom problemu koju
izdaje nauna ustanova ili nauno udruenje, u kojoj se objavljuju struno recenzirani originalni
nauni radovi, ukljuujui konane tekstove referata saoptenih na tematskim naunim skupovima.
I periodine publikacije mogu imati karakter tematskih zbornika. Radovi u tematskim zbornicima
ne mogu biti krai od jednog tabaka (16 autorskih stranica).
Tematski zbornik vodeeg meunarodnog znaaja je nauna publikacija sa meunarodnim ueem
eminentnih strunjaka. Radovi u tematskim zbornicima iz ove kategorije moraju biti recenzirani
prema pravilima recenzije meunarodno priznatih izdavakih kua.

Tematski zbornik meunarodnog znaaja je nauna publikacija sa meunarodnim ueem. Radovi

u tematskim zbornicima iz ove kategorije moraju biti recenzirani od strane dva kompetentna
meunarodna recenzenta.
Tematski zbornik vodeeg nacionalnog znaaja je nauna publikacija sa reprezentativnim ueem
eminentnih domaih strunjaka. Urednik publikacije iz ove kategorije mora biti u jednom od
naunih zvanja.
Tematski zbornik nacionalnog znaaja je nauna publikacija koja zadovoljava opte uslove za
tematski zbornik i koju izdaje nauna ili kulturna ustanova.
Puno autorstvo za rad u tematskom zborniku prihvata se ako nema vie od dva autora. Ukoliko ima
tri i vie autora, rad se vrednuje prema pravilima za koautorske radove.
Kategorizaciju publikacija ove vrste vre nadleni MNO, a prihvata je MN.
Tehnika reenja
Tehniko reenje predstavlja nauni rezultat ukoliko, i u meri u kojoj, pored strune komponente,
prua originalan teorijski i/li nauno-istraivaki doprinos.
Tehnika reenja priznaju se iskljuivo uz dokaz. Obavezno navesti: autore reenja, naziv tehnikog
reenja, za koga je reenje raeno, ko reenje koristi, godinu kada je reenje uraeno i ko ga je
prihvatio - primenjuje, kako su rezultati verifikovani (od strane koga tela) i na koji nain se koriste.
Autori tehnikog reenja moraju da urade tekstualnu dokumentaciju (po analogiji sa
dokumentacijom za prijavu patenta, na 5 10 stranica, ukljuujui ilustracije i tehnike crtee).
Dokumentacija treba da sadri: oblast na koju se tehniko reenje odnosi, problem koji se tehnikim
reenjem reava, stanje reenosti tog problema u svetu, objanjenje sutine tehnikog reenja i
detaljan opis sa karakteristikama, ukljuujui i pratee ilustracije i tehnike crtee, kako je
realizovan i gde se primenjuje, odnosno koje su mogunosti primene. Autori tehnikog reenja treba
da obezbede i pisano miljenje dva recenzenta-eksperta iz oblasti tehnikog reenja, koje, uz gore
navedenu dokumentaciju, treba priloiti izvetaju Komisije o kandidatu, odnosno predlogu za izbor
u nauno zvanje. Pri prosuivanju tehnikog reenja nadleni MNO uzima pored toga u obzir i
miljenja svojih eksperata (koje imenuje iz vlastitog sastava ili u svojstvu spoljanjih saradnika).
U kategoriju "novi proizvod ili tehnologija u proizvodnji, priznati programski sistem, soj, sorta na
meunarodnom nivou" spadaju:
- priznati programski sistem;
- novi proizvodni proces/postupak uvedeni u proizvodnju;
- novo laboratorijsko postrojenje;
- novo eksperimentalno postrojenje;
- novi tehnoloki postupak;
- priznat novi genotip uveden u proizvodnju;

- nova linija;
- nova sorta;
- nova rasa;
- novi soj;
- novi materijal uveden u proizvodnju;
- novi proizvod uveden u proizvodnju;
U kategoriju "bitno poboljani postojei proizvodi i tehnologije" spadaju:
- poboljan programski sistem;
- poboljan proizvodni proces/postupak uveden u proizvodnju;
- poboljano laboratorijsko postrojenje;
- poboljano eksperimentalno postrojenje;
- poboljan tehnoloki postupak;
- novi genotip;
- poboljana linija;
- poboljana sorta;
- poboljana rasa;
- poboljan soj;
- nov nain upotrebe postojeih proizvoda;
- racionalna upotreba energije.
U kategoriju "prototip, nove metode, softver, instrument, nove genske probe, mikroorganizmi i sl."
spadaju:
- prototip;
- laboratorijski prototip;
- industrijski prototip;
- nova metoda (novi algoritam);
- novi softver;

- novi instrument (merni, kontrolni, upravljaki, monitorski);

- nove genske probe (biblioteka gena, specifini proteini, razvoj mikroorganizma).
U ovu vrstu rezultata spadaju i kritike evaluacije podataka, baze podataka, prikazani detaljno kao
deo meunarodnih projekata, publikovani kao internet-publikacije ili prezentirani na internetu.
Patenti
U ovu vrstu naunih rezultata spadaju patent, soj, sorta ili rasa realizovani na meunarodnom ili
nacionalnom nivou.
Standardizacija metodologije naunih istraivanja
U ovu vrstu naunih rezultata spadaju testovi, upitnici, ankete i slino, ukoliko predstavljaju
metodoloku inovaciju.
Nauno-leksikografske i enciklopedijske publikacije
Nauno-leksikografska i enciklopedijska publikacija predstavlja nauni rezultat ukoliko, i u meri u
kojoj, pored strune komponente, prua originalan nauno-istraivaki doprinos. To se prvenstveno
odnosi na rezultate projekata iz ove kategorije koji su finansirani od strane MN. Kao nauni rezultat
ne vrednuju se publikacije i prilozi u njima kompilativnog, popularizatorskog i komercijalnog
karaktera, koje imaju iskljuivo kulturno-prosvetni znaaj. Kategorizaciju publikacija ove vrste
predlae nadleni MNO a prihvata MN.
Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija izuzetnog meunarodnog znaaja jeste renik
ili enciklopedija koja prua izuzetan nauni doprinos i svrstava se u vodee publikacije te vrste u
svojoj oblasti u svetu.
Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija meunarodnog znaaja jeste renik ili
enciklopedija koja prua znatan nauni doprinos na meunarodnom planu.
Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija izuzetnog nacionalnog znaaja jeste renik ili
enciklopedija koja prua izuzetan nauni doprinos na nacionalnom planu.
Nauno-leksikografska ili enciklopedijska publikacija nacionalnog znaaja jeste renik ili
enciklopedija koja prua znatan nauni doprinos na nacionalnom planu.
Nauno-leksikografski tekst vrednuje se srazmerno svom obimu i u skladu sa kategorijom
publikacije. Nauno-leksikografska jedinica iznosi najmanje jedan autorski tabak, zavisno od
karaktera publikacije, to procenjuje nadleni MNO a prihvata MN.
Nauno-enciklopedijska jedinica jeste odrednica ili segment od vie odrednica jednog autora u
naunoj enciklopedijskoj publikaciji i vrednuje se u skladu sa karakterom i rangom te publikacije
prema proceni MNO koju prihvata MN.
Naune kartografske publikacije

Kartografska publikacija predstavlja nauni rezultat ukoliko su u njoj prikazani rezultati naunih
(lingvogeografskih, istorijsko-geografskih i drugih) istraivanja. Kategorizaciju ove vrste
publikacija vri nadleni MNO a prihvata MN.
Kartografska publikacija meunarodnog znaaja prikazuje rezultate naunih istraivanja na
prostoru i u kontekstu irem od nacionalnog.
Kartografska publikacija nacionalnog znaaja prikazuje rezultate naunih istraivanja u
nacionalnim okvirima.
Puno autorstvo za izradu karte u publikaciji date kategorije prihvata se ako karta nema vie od dva
autora. Ukoliko karta ima tri i vie autora, vrednuje se prema pravilima za koautorske radove.
Prevod naune publikacije i izvora
Naunim doprinosom u oblasti prevodilatva smatra se struan prevod sa starih jezika snabdeven
naunom aparaturom (uvodna studija, tekstoloke napomene, komentari). Kategorizaciju ove vrste
publikacija vri nadleni MNO a prihvata MN.
Bibliografske publikacije
Bibliografska publikacija vrednuje se kao nauni doprinos ako je struno uraena i osetno olakava
pristup naunoj grai ili sekundarnoj naunoj literaturi.
Monografska bibliografska publikacija je bibliografija data u vidu i obimu zasebne knjige.
Bibliografski prilog je bibliografija objavljena u vidu lanka u asopisu ili poglavlja u knjizi.
Puno autorstvo za izradu bibliografske publikacije date kategorije prihvata se ako ona nema vie od
dva autora. Ukoliko ima tri i vie autora vrednuje se prema pravilima za koautorske radove.
Kategorizaciju ove vrste publikacija vri nadleni MNO a prihvata MN.
Kritika izdanja naune grae
Kritika izdanja naune grae su publikacije koje u skladu sa metodolokim zahtevima date
discipline iznose pred naunu javnost dotad nepoznatu ili nedovoljno pristupanu izvornu grau za
nauna istraivanja.
Monografsko izdanje grae je nauna publikacija u vidu i obimu zasebne knjige koja sadri kritiki
izdatu i komentarisanu grau, uz odgovarajui - studiozan, a ne prigodan - predgovor ili pogovor.
Graa u naunoj publikaciji ima oblik lanka u asopisu ili priloga u monografiji, sa odgovarajuim
naunim aparatom.
Puno autorstvo za izradu kritikog izdanja naune grae prihvata se ako nema vie od tri autora.
Ukoliko ima vie od tri autora, izdanje se vrednuje po pravilima za koautorske radove.
Kategorizaciju ove vrste publikacija vri nadleni MNO a prihvata MN.

Ureivanje publikacija
Kao nauni rezultat vrednuju se sledee vrste ureivakog rada:
- ureivanje naunih monografija;
- ureivanje tematskih zbornika;
- ureivanje naune leksikografske publikacije;
- ureivanje naunog asopisa;
- uee u ureivakim odborima asopisa sa ISI lista.
Ureivaki rad vrednuje se u zavisnosti od vrste i kategorije publikacije, u sluaju naunog asopisa
- po goditima.
Puno autorstvo za ureivaki rad prihvata se ako nema vie od tri urednika. Ukoliko ima vie od tri
urednika, rad se vrednuje po pravilima za koautorske radove. Kategorizaciju ove vrste publikacija
vri nadleni MNO a prihvata MN.
Magistarske i doktorske teze
Magistarska teza predstavlja odbranjen magistarski rad ili zavrni rad koji mu je ekvivalentan po
Zakonu o visokom obrazovanju a odbranjen je na univerzitetu u zemlji ili nostrifikovan na
akreditovanom univerzitetu u Republici Srbiji.
Doktorska disertacija predstavlja odbranjen doktorski rad na akreditovanom univerzitetu u zemlji,
ili ekvivalentan zavrni rad nostrifikovan na akreditovanom univerzitetu u zemlji.

Prilog 3.

VRSTA I KVANTIFIKACIJA INDIVIDUALNIH NAUNOISTRAIVAKIH REZULTATA

Napomena - nauke su razvrstane na sledei nain: (1) prirodno-matematike i medicinske

(2) tehniko-tehnoloke i biotehnike
(3) drutvene i humanistike.

Naziv
grupe
rezultata

Oznaka
grupe Vrsta rezultata
rezultata

Vrednost
rezultata
(1) (2) (3)
5 6 7

Monografije, monografske
studije, tematski zbornici,
leskikografske
i M10
kartografske
publikacije
meunarodnog znaaja

Radovi
objavljeni
u
naunim
asopisima M20
meunarodnog znaaja

Zbornici
meunarodnih
M30
naunih skupova

Nacionalne

monografije, M40

Istaknuta
monografija
meunarodnog
M11 15 15 15
znaaja
Monografija meunarodnog znaaja
M12 10 10 10
Monografska studija/poglavlje u knjizi M11
ili rad u tematskom zborniku vodeeg M13 6 6 6
meunarodnog znaaja
Monografska studija/poglavlje u knjizi M12
ili rad u tematskom zborniku meunarodnog M14 4 4 4
znaaja
Leksikografska jedinica ili karta u naunoj
M15 3 3 3
publikaciji vodeeg meunarodnog znaaja
Leksikografska jedinica ili karta u publikaciji
M16 2 2 2
meunarodnog znaaja
Ureivanje naune monografije ili tematskog
M17 3 3 3
zbornika vodeeg meunarodnog znaaja
Ureivanje naune monografije, tematskog
zbornika, leksikografske ili kartografske M18 2 2 2
publikacije meunarodnog znaaja
Rad u vrhunskom meunarodnom asopisu M21 8 8 8
Rad u istaknutom meunarodnom asopisu M22 5 5 5
Rad u meunarodnom asopisu
M23 3 3 4
Rad u asopisu meunarodnog znaaja
M24 3 3 4
verifikovanog posebnom odlukom
Nauna kritika i polemika u istaknutom
M25 1,5 1,5 1,5
meunarodnom asopisu
Nauna kritika i polemika u meunarodnom
M26 1 1 1
asopisu
Ureivanje
istaknutog
meunarodnog
naunog asopisa na god. nivou (gost M27 3 3 3
urednik)
Ureivanje meunarodnog naunog asopisa M28 2 2 2
Predavanje po pozivu sa meunarodnog
skupa tampano u celini (neophodno pozivno M31 3 3 3
pismo)
Predavanje po pozivu sa meunarodnog
M32 1,5 1,5 1,5
skupa tampano u izvodu
Saoptenje
sa
meunarodnog
skupa
M33 1 1 1
tampano u celini
Saoptenje
sa
meunarodnog
skupa
M34 0,5 0,5 0,5
tampano u izvodu
Autorizovana diskusija sa meunarodnog
M35 0,3 0,3 0,3
skupa
Ureivanje
zbornika
saoptenja
M36 1 1 1
meunarodnog naunog skupa
Istaknuta monografija nacionalnog znaaja M41 7 7 7

tematski
zbornici,
leksikografske
i
kartografske
publikacije
nacionalnog
znaaja;
nauni prevodi i kritika
izdanja grae, bibliografske
publikacije

asopisi
znaaja

nacionalnog

M50

Zbornici
skupova
M60
nacionalnog znaaja

Magistarske
teze

doktorske

M70

Monografija
nacionalnog
znaaja,
monografsko izdanje grae, prevod izvornog
M42 5 5 5
teksta u obliku monografije (samo za stare
jezike)
Monografska bibliografska publikacija
M43 3 3 3
Poglavlje u knjizi M41 ili rad u istaknutom
tematskom zborniku vodeeg nacionalnog
znaaja, prevod izvornog teksta u obliku
M44 2 2 2
studije, poglavlja ili lanka, prevod ili
struna
redakcija
prevoda
naune
monografske knjige (samo za stare jezike)
Poglavlje u knjizi M42 ili rad u tematskom
M45 1,5 1,5 1,5
zborniku nacionalnog znaaja
Leksikografska jedinica u naunoj publikaciji
vodeeg nacionalnog znaaja, karta u
M46 1 1 1
naunoj publikaciji nacionalnog znaaja,
izdanje grae u naunoj publikaciji,
Leksikografska jedinica u naunoj publikaciji
M47 0,5 0,5 0,5
nacionalnog znaaja
Ureivanje naune monografije, tematskog
zbornika, leksikografske ili kartografske M48 2 2 2
publikacije vodeeg nacionalnog znaaja
Ureivanje naune monografije, tematskog
zbornika, leksikografske ili kartografske M49 1 1 1
publikacije nacionalnog znaaja
Rad u vodeem asopisu nacionalnog
M51 2 2 3
znaaja
Rad u asopisu nacionalnog znaaja
M52 1,5 1,5 2
Rad u naunom asopisu
M53 1 1 1
Ureivanje vodeeg naunog asopisa
M55 2 2 2
nacionalnog znaaja (na godinjem nivou)
Ureivanje naunog asopisa nacionalnog
M56 1 1 1
znaaja (na godinjem nivou)
Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog
M61 1,5 1,5 2
znaaja tampano u celini
Predavanje po pozivu sa skupa nacionalnog
M62 1 1 1
znaaja tampano u izvodu
Saoptenje sa skupa nacionalnog znaaja
M63 0,5 0,5 1
tampano u celini
Saoptenje sa skupa nacionalnog znaaja
M64 0,2 0,2 0,5
tampano u izvodu
Autorizovana diskusija sa nacionalnog skupa M65
0,2
Ureivanje zbornika saoptenja skupa
M66 1 1 1
nacionalnog znaaja
Odbranjena doktorska disertacija
M71 6 6 6
Odbranjen magistarski rad
M72 3 3 3

Tehnika i razvojna reenja M80

Patenti, autorske izlobe,

M90
testovi

Novi proizvod ili tehnologija uvedeni u

proizvodnju, priznat programski sistem,
priznate
nove
genetske
probe
na
meunarodnom nivou (uz dokaz), novo
prihvaeno reenje problema u oblasti M81 8
makroekonomskog, socijalnog i problema
odrivog prostornog razvoja recenzovano i
prihvaeno na meunarodnom nivou (uz
dokaz)
Nova proizvodna linija, novi materijal,
industrijski prototip, novo prihvaeno reenje
problema u oblasti makroekonomskog, M82 6
socijalnog i problema odrivog prostornog
razvoja uvedeni u proizvodnju (uz dokaz)
Novo laboratorijsko postrojenje, novo
eksperimentalno postrojenje, novi tehnoloki M83 4
postupak (uz dokaz)
Bitno poboljan postojei proizvod ili
tehnologija (uz dokaz) novo reenje
problema u oblasti mikroekonomskog,
M84 3
socijalnog i problema odrivog prostornog
razvoja recenzovano i prihvaeno na
nacionalnom nivou (uz dokaz)
Prototip,
nova
metoda,
softver,
standardizovan ili atestiran instrument, nova M85 2
genska proba, mikroorganizmi (uz dokaz)
Kritika evaluacija podataka, baza podataka,
prikazani detaljno kao deo mounarodnih
M86 2
projekata,
publikovani
kao
interne
publikacije ili prikazani na Internetu
Realizovani patent, soj, sorta ili rasa,
arhitektonsko, graevinsko ili urbanistiko M91 10
autorsko delo na meunarodnom nivou
Realizovani patent, soj, sorta ili rasa,
arhitektonsko, graevinsko ili urbanistiko M92 8
autorsko delo
Autorska izloba sa katalogom uz naunu
M93 3
recenziju

10 10

Prilog 4.

MINIMALNI KVANTITATIVNI ZAHTEVI ZA STICANJE POJEDINANIH NAUNIH

ZVANJA

Za prirodno-matematike i medicinske nauke

Diferencijalni
uslov - od ... potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba
prvog izbora
u prethodno
zvanje
do
da pripadaju sledeim kategorijama:
izbora
u
zvanje ...
Ukupno
Nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42e
saradnik
M11+M12+M21+M22+M23+M24e
Ukupno
Vii
nauni
M10+M20+M31+M32 M33+M41+M42+M5e
saradnik
M11+M12+M21+M22+M23+M24+M31+M32+M41+M42e
Ukupno
Nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42 +M51e
savetnik
M11+M12+M21+M22+M23+M24+M31+M32e
Za izbor u naunog savetnika je potrebno da je publikovan jedan rad kategorija M41-45
M51-52 na srpskom jeziku ili jezicima nacionalnih manjina.
Za tehniko-tehnoloke i biotehnike nauke
Diferencijalni
uslov - od ... potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba
prvog izbora
u prethodno
zvanje
do
da pripadaju sledeim kategorijama:
izbora
u
zvanje ...
Ukupno
Nauni
M10 +M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51e
saradnik
M21+M22+M23+M24e
Diferencijalni
uslov - od ... potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba
prvog izbora
u prethodno
zvanje
do
da pripadaju sledeim kategorijama:
izbora
u
zvanje ...
Ukupno
Vii
nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+ M42+M51+ M80+M90e
saradnik
M21+M22+M23+M24+M31+M32e
Nauni
Ukupno
savetnik
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+M90e

16
10
5
48
40
28
65
50
35

16
9
4

48
38
15
70
54

M21+M22+M23+M24+M31+M32e
26
Za izbor u naunog savetnika je potrebno da je publikovan jedan rad kategorija M41-45
M51-52 na srpskom jeziku ili jezicima nacionalnih manjina.
Za drutvene i humanistike nauke
Diferencijalni
uslov - od ... potrebno je da kandidat ima najmanje XX poena, koji treba
prvog izbora
u prethodno
zvanje
do
da pripadaju sledeim kategorijama:
izbora
u
zvanje ...
Ukupno
16
Nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52e
10
saradnik
M11+M12+M21+M22+M23+M24+M41+M42+M43+M51+M52e
7
Ukupno
48
Vii
nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52e
38
saradnik
M10+M20+ M41+M42+M51e
28
Ukupno
70
Nauni
M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52+M53+M54+M55e 54
savetnik
M10+M20+M31+M32+M41+M42+M51e
40
Napomena: Bodovi iz kategorija M15, M16, M46 i M47, koje su implicitno prisutne tamo gde se
navode M10 i M40, mogu initi maksimalno 50% odgovarajueg bodovnog uslova i to samo u
sluaju istraivaa na nauno-leksikografskim i nauno-lingvogeografskim projektima.
Prilog 5.

NACRT REZIMEA I ELEKTRONSKA VERZIJA REZIMEA

Predlog rezimea (i elektronska verzija rezimea) treba da odslika saeti izvetaj referenata koji piu
referat o kandidatu.
U ocenjivanju kandidata koristie se i elektronske i pisane verzije izvetaja i ostalog materijala.
Dunost je potpisnika izvetaja i institucije koja je podnela zahtev da obezbede potpunu istovetnost
obeju verzija, pri emu e se sve razlike u bitnim podacima meu njima tretirati kao pokuaj
zloupotrebe.