PRIMENA RAUNARA U

KONSTRUISANJU

Raunarske tehnologije u razvoju

proizvoda i proizvodnje

Automatizacija proizvodnje je omoguena

razvojem IT u kojima digitalni raunari imaju
posebno mesto i ulogu.
Koncept CIM Computer Integrated Manufacturing
Raunarski integrisani tehnoloki sistem.

Tokovi informacionih
podataka u preduzeu

Dva informaciona toka:

inenjersko-tehniki
(geometrijski) i
administrativno orijentisan
informacioni tok. Pomoni
informacioni tokovi
povezuju prikazane
raunarske aktivnosti koje
pripadaju jednom od ova
dva toka.
Administrativni
informacioni tokovi
povezuju CIM-podsisteme
ukljuujui marketing,
nabavke, upravljanje
proizvodnjom, prikupljanje
podataka, obraun
trokova i isporuka,
razmena dokumentacije
elektronskom potom...

Osnovna pretpostavka za funkcionisanje CIM

sistem je visok nivo autoamtizovanosti osnovnih
segmenata sistema:
CAD (Computer Aided Design) raunarom
podramo projektovanje;
CAPP (Computer Aided Proces Planning)
raunarom podrana priprema;
CAM (Computer Aided Manufacturing)
raunarom podrana proizvodnja;
PPS (Production Planning System) planiranje i
upravljanje proizvodnjom;
CAQ (Computer Aided Quality) raunarom
podrana kontrola.

Veze pojedinih segmenata sistema u procesu

projektovanja i proizvodnje

CAD - podrazumeva bilo koju projektnu aktivnost u okviru

koje se raunar koristi za razradu, analizu ili modifikaciju
konstrukcionog reenja.
CAPP - raunarom podrana priprema proizvodnje,
odnosno automatizacija pripreme proizvodnje. Bira se
pravilna tehnologija obrade, planira se upotreba
proizvodnih faktora: radnika, pogonskih sredstava,
materijala, energije, obraun trokova i dr.
CAM - raunarom podranu proizvodnju omoguuje skup
programa koji slue za automatsko programiranje CNC
maina alatki, robota (manipulatora), atumatizovanih
transportnih sistema i sl.;
PPS - planiranje proizvodnje izvodi se preko upravljanja
osnovnim podacima kao to su: broj komada, plan rada na
radnim mestima, palniranje termina i kapaciteta, davanje
naloga, nadgledanje naloga...
CAQ treba da obezbedi da razlika izmeu projektovanog
kvaliteta i kvaliteta izrade bude to manja, odnosno da ne
postoji. Pod projektovanim kvalitetom se podrazumeva
kvalitet proizvoda utvren u tehnikoj dokumentaciji.

Primer optimalnog reenja CIM koncepta preduzea

Osnovni cilj svakog preduzea: obezbeivanje to

veeg trita za svoje proizvode. Stoga je neophodno
dobiti infromacije sa trita koje definiu potencijal i
zahteve trita. Ove informacije dolaze u marketing.
Obraene informacije iz marketinga se predaju
odeljenju prodaje radi evidentiranja potencijala novih
trita kao i planiranja posla (PPS) radi dalje
realizacije u proizvodnji.
Sluba PPS dostavlja zahteve razvoju (CAD), gde se
priprema tehnika dokumentacija sa dizajnom i
dostavlja slubi pripreme (CAPP) koja definie
tehnologiju izrade svih delova vezanih za finalni
proizvod kao i onih delova koji se odnose na
odravanje maina i ureaja.

Zatim se ove informacije dostavljaju u sisteme

izvrenja (CAM i CAA Computer Aided Automation).
Ovde dospevaju i informacije iz prodaje, iz PPS-a
preko marketinga i sa trita kao i informacije iz CADa koje se odnose na novo razvijen proizvod. U modulu
izvrenja postoje funkcije koje pripadaju PPS-u, a koje
se odnose na ekonominost materijala i kapacitete
(palniranje materijala i kapaciteta).
Zbog znaaja kvaliteta, CAQ je po celoj vertikali.
Sistem uvoenja ISO sistema kvaliteta 14000,...
Sistem planiranja i upravljanja ukljuuje razvoj,
planiranje izrade, realizaciju nabavke i praenje
skladita kao i promet.
Komunikacija sa sistemima ostvaruje se preko LAN
mree (Local Area Network).

U sistemima izuvrenja neposredno su ukljueni

segmenti koji se odnose na razvoj (CAD), pripremu
(CAPP) i proraune (CAE Computer Aided
Engineering).
Standardizacija CIM
Standardne datoteke za prenos podataka interfejs
(interface) za pojedine funkcije preduzea: prodaja,
planiranje rada, kupovine, planiranja i upravljanja
proizvodnjom, proizvodnja, osiguranje kvaliteta itd.
CIM koncept omoguava da od ulaza sirovina, delova
i alata, preko proizvodnje, skladitenja i otpreme,
finalni proizvod stigne do kupca za najkrae vreme.

Posledica CIM koncepta pojava JIT (just in time

upravo na vreme) sistem upravljanja proizvodnjom
putem zaliha.
Za realizaciju CIM koncepta od sutinskog je znaaja
realizacija komunikacionih mrea.
Raunarska komunikaciona mrea podrazumeva
postojanje najmanje dva vora (raunarska ili
proizvodna oprema) izmeu kojih e se odijati
komunikacija (LAN I WAN mree).
Pored hardevra potreban je i softver za realizaciju CIM
infrastrukture kao i odgovarajui operativni sistem.

Model CIM preduzea: C1, C2,...,C9 raunari pojedinih entiteta,

povezani u TOP mreu Tehnical (u zavisnosti od obima poslova to
mogu biti PC ili LAN mree). S1 server te mree. C5 je nadreeni
raunar MAP mree (Manufacturing Office Automated Protocol)
S2 server MAP mree. Veza izmeu MAP i TOP mree uspostavlja se
preko releja R (tipa ROUTER, BRIDGE ili GATEWAY).

CAD

CAD bilo koja projektna aktivnost u okviru koje se

raunar koristi za analizu, razradu ili modifikaciju
tehnikog projektnog reenja.
Projektovanje postupak transformacije funkcionalnih
zahteva (koji se postavljaju pred predmet projektovanja) u
strukturni opis (model).
Funcionalni zahtevi sadre sve funkcije i karakteristike
predmeta koji se projektuje, kao i ogranienja.
Predmet projektovanja moe biti i projektovanje niza
aktivnosti, u smislu planiranja procesa proizvodnje.
Proces projektovanja je iterativni postupak u kome
projektant menja neke elemente u modelu prilagoavajui
ga zadatim funkcioanlnim zahtevima.
Izalz iz procesa projektovanja je obino u vidu dokumenta,
crtea ili plana.

Raunarska podrka sastoji se u tome da raunar obezbedi

sredstva za lake kreiranje i trajno smetanje, i po potrebi,
ponovno menjanje parametara modela.
Postoje i mogunosti za izraunavanje nekih osobina
projektovanog predmeta ili procesa (zapremina, masa,
povrina, moment inercije, teite itd.). Rad projektanta se
usresreuje na kreativni deo posla.
Osnovne komponenete CAD sistema su:
Korisnici (projektanti, inenjeri, tehniari, tehniki crtai...),
Raunarska oprema (hardver),
Program (softver).
Hardver raunarska oprema koja se koristi za
automatizaciju procesa projektovanja. Predstavlja osnovu
CIM sistema.
CAD kao informaciona celina obuhvata nejvei broj
procesa istraivanja i razvoja to omoguuje
automatizaciju rada, istraivakih i kreatorskih odnosno
razvojnih aktivnosti kao i integraciju podataka o tehnikoj,
strunoj i poslovnoj dokumentaciji.

Integracijom CAD-a sa drugim segmentima CIM-a, najpre

sa CAM-om i CAQ, ostvaruje se integracija oko modela
prozivoda.
Oekivana poboljanja poslovanja preduzea uvoenjem
CAD-a su:
smanjenje vremena projektovanja i pripreme
dokumentacije;
poboljanje kvaliteta dokumentacije;
eliminisanje nepotrebnih narudbina materijala, alata i
delova;
nove klase prozivoda se uvode znatno bre;
smanjuje se broj tehnikih crtaa u odeljenju;
standardizacija komponenata smanjuje potrebe za
zalihama;
smanjuje se obim popravki i dorada itd.

Faze CAD projektovanja

Faze i struktura projektovanja uz primenu raunara

Struktura CAD informacionog sistema

Integracija CAD/CAM sistema

Kao spona izmeu procesa projektovanja (CAD) i
proizvodnje na mainama kojima upravljaju raunari
nastali su CAM sistemi.
Skup programa u CAM slui i za automatsko upravljanje
CNC mainama alatkama, robotima, automatizovanim
transportnim sistemima itd.
Ulaz u CAM sistem je crte i ostala tehnika dokumentacija
dela, a na izlazu se dobija program koji se unosi u
memoriju upravljake jedinice, odnosno nadreeni raunar
za datu mainu, na osnovu koga ona izrauje
odogovarajui predmet.
Daljom integracijom CAD/CAM sistema sa odgovarajuim
bazama znanja, ekspertskim i informacionim sistemima,
dolazi se do CIM.
Neki CAM sistemi imaju sopstvenu CAD podlogu ili se
projektuju kao nadgradnja ve postojee CAD aplikacije.

Proces programiranja CNC maina u CAD/CAM sistemu

Ekspertni sistemi
Ekspertni sistemi predstavljaju inteligentne raunarske
programe koji sadre "ekspetsko" znanje to jest znanje
kakvo bi imao i strunjak (ekspert) iz te oblasti.
Ekspertni sistemi znanje smetaju u bazu znanja koji se
koristi preko mehanizama zakljuivanja.
Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz
raznih specifinih oblasti ljudske delatnosti postane
dostupnije kroz primenu raunarskih programa. Primena
ekspertni sistemi se primenjuju u sledeim oblastima:
upravljanje industrijskim procesima,
praenje rada medicinskih ureaja,
autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi),
automatski piloti,
upravljanje satelitima,
nadgledanje instalacija,
operativno i taktiko upravljanje vojnim operacijama na
bojnom polju.

Neuronske mree

Predstavljaju alate za modeliranje podataka koji mogu da

sauvaju i predstave sloene ulazno/izlazne uzajamne
veze. Razvile su se usled elje da se razvije vetaki sistem
koji moe da sprovodi inteligentne zadatke sline onima
koje izvodi ljudski mozak.