Dubravka Vali Nedeljkovi

Filozofski fakultet
Univerzitet u Novom Sadu
dnvalic@gmail.com

UDK: 394.46:322(37)"313"](497.11)"2013";
394.46:316.773/.776(497.11)"2013"
Originalni nauni rad
Primljen: 19.04.2013.

1700 GODINA MILANSKOG EDIKTA

DOBRA PRILIKA ZA POLITIKI
I MEDIJSKI SPEKTAKL1
Saetak
U radu se najpre teorijski razmatra fenomen spektakla da bi se teorijske postavke primenile u analizi pisanja onlajn medija o obeleavanju 1700 godina Milanskog edikta.
Analizirani korpus ini ukupno 30542 rei odabranih tekstova i komentara prikupljenih
izmeu 2009. i 2013. sa onlajn medijskih portala dnevnih novina, nedeljnika, tabloida,
javnog servisa, novinskih agencija, verskih medija i iskljuivo internetskih sajtova. U
najkraem rezultati analize ukazuju da dravnocentrino obeleavanje 17 vekova Milanskog edikta u Srbiji ukljuuje simbiozu crkve i drave, ima sve osobenosti spektakla
medijalizovanog po istom modelu. Odlike spektakla su glamuroznost, prebudetiranost,
hiperbolinost, promovisanje politikih, ekonomskih i simbolikih elita, a ne samog
dogaaja. Laiki mediji na svojim internetskim portalima su pratili dinamiku dogaaja
i polemika, ali ne i sutinu povoda za obeleavanje. U odnosu na ureivaku politiku
mediji su formirali dominantni diskurs izvetavanja, najee bez kritikog promiljanja
uloge dravne i crkve prema manifestaciji. Internetski korisnici su bili kritiniji prema
pseudo-dogaaju i njegovoj medijizaciji. Istovremeno, ne moe se zakljuiti da je formirano virtuelno javno mnjenje. I ovoga puta pokazalo se da je re samo o partikularizovanoj javnosti.
Kljune rei: spektakl, 1700 godina Milanskog edikta, politike elite, verske elite,
mediji.

Rad je nasatao u okviru republikog projekta Digitalne medijske tehnologije i drutvenoobrazovne promene Univerziteta u Novom Sadu, Filozofskog Fakulteta, Odseka
za medijske studije. Realizuje se od 2010. do 2014. Projekat finansira Republiko
ministarstvo prosvete i nauke, ifra projekta III 47020.

72

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Kontekst spektakla teorijski okvir

Spektakl je pojam koji su autori razliitih teorijskih pristupa, najee

interdisciplinarno razmatrali, stavljajui ga, pre svega, u medijsko/politiki
kontekst.
Svodei, u najkraem, definisanje ovog pojma na etri osnovna pristupa, moe se uoiti da su ga objanjavali mnogi autori, a za ovu priliku izdvajamo samo njih nekoliko dominirajuih, i to sa drutveno-politiko-ideolokog
stanovita (na primer Gi Debor, Vladislav epanovi); komunikolokog (Toma
orevi); stanovita diskursa moi (Teun Van Dijk); i stanovita medijskog
anra, sinhrono i dijahrono, (na primer Carry O Dell).
Spektakl, u dvadesetom veku, je eksponent masovnog drutva ije
dogaaje, pojave i ljude u iskonstruisanoj realnosti prezentuju mas-mediji, pre
svega oni audiovizuelni. Spektakularizovana stvarnost nije vie i nuno medijski posredovana (epanovi 2010a:156), ve se odnosi i na druge aspekte
ivota, pre svega politiku sveru, koja kreirajui spektakularne pseudo-dogaaje 1 (Vali Nedeljkovi 2007: 30) rauna na njihovu medijsku promociju.
Ono to spektakulraizovanu stvarnost ini privlanu za mnoge, jeste mo prizora koji su postali dominantni vid izraavanja moi kapitala (epanovi
2010a:156).
Filozof Gi Debor u Drutvu spektakla (2003, teza 6) navodi da je to
sveprisutna afirmacija ve nainjenih izbora, kako u oblasti proizvodnje, tako i
u oblasti potronje vezane za tu proizvodnju. I oblik i sadraj spektakla slue
kao potpuno opravdanje uslova i ciljeva postojeeg sistema. Spektakl je i stalno
prisustvo tog pravdanja, jer on uspostavlja monopol nad najveim delom vremena koje ljudi provode van samog procesa proizvodnje. Ovaj kontroverzni
francuski mislilac u tezi 8 Drutva spektakla (2003) precizira upravo prirodu
pseudo-dogaaja navodei da Spektakl koji falsifikuje stvarnost proizvod je
same te stvarnosti. Obrnuto, stvarni ivot je materijalno proet kontemplacijom
spektakla i na kraju ga potpuno upija i poinje da se ravna po njemu. U tezi 24
Debor insistira na monim elitama koje konstruiu spektakl navodei da je
Spektakl (je) neprestani govor vladajueg poretka o samom sebi, njegov neprekidni monolog samouzdizanja, autoportret tog poretka u fazi njegove potpune
dominacije nad svim aspektima ivota.
Toma orevi, sa komunikolokog stanovita, navodi da je spektakl
metaforina zamena za (tu) stvarnost (1979: 264) i budui da je njen sim1

Pseudo-dogaaj kreiraju politike-ekonomske-simbolike elite radi samopromocije.

Forma pseudo-dogaaja je razliita od konferencije za novinare do jubileja, godinjica i
drugih manifestacija iji cilj je ostvarivanje to veeg publiciteta. Kako bi se to postiglo
pseudo-dogaaj se formatira kao spektakl koji e privui panju medija i javnosti i poslati eljenu poruku irokom auditorijumu u anru infotejmenta (informacija kroz zabavu) i informerala (simbioza informacije i reklame). Spektakl je sloena forma i s toga,
uglavnom, veoma skupa.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

73

boliki ekvivalent sugerie i naine reavanja problema empirijske stvarnosti

(1979: 264). Jezik spektakla, prema istom autoru ima tendenciju da se u,
izmeu ostalog, pozorinoj i televizijskoj prezentaciji na nivou globalne
simbolike strukture preobrazi u govor nemotivisanih simbolikih struktura
(orevi 1979: 270). Te tako spektakl ima funkciju da u sferi imaginarnog
nadomesti ono to se u realnoj ivotnoj praksi u datom trenutku ili irem
veremnskom intervalu ne moe ostvariti na slian nain i sa oekivanim
implikacijama (orevi 1979: 271).
Zagovornik kritike analize diskursa Teun van Dijk (2008: 23), objanjavajui odnos medija i drutvene moi, istie da onaj ko u jednoj zajednici
kontrolie diskurs moe indirektno da kontrolie i miljenje ljudi. Mone elite
najpre odluuju ko moe da partcipira u nekom komunikativnom dogaaju,
kada, gde i sa kakvim ciljem, a zatim kontroliu njegov diskurs. Komuniktivni
dogaaj, dodajmo, moe biti i spektakl.
Diskurzivi dominacije, kako navodi van Dijk (2008: 20), su dezinformacija, manipulacija, stereotipi, predrasude, nedostatak znanja i indoktrinacija. Bitno je, po ovom autoru, analizirati kako ti diskurzivi doprinose drutvenoj nejednakosti. Kritika analiza diskursa, prema van Dijku, moe da ukae
na to kako javni diskurs elita moe da utie na mnjenje graana i kakvu ulogu
taj uticaj igra u reprodukciji drutvenih struktura i moi.
Teun Van Dijk (2008: 32-33) uvodi termin Simbolike elite i objanjava da je re o elitama koje kreiraju simbolike prezentacije. U njih svrstva
profesije novinara, pisca, glumca, reditelja, akademskih radnika i ostalih grupa
koje stiu mo na osnovu simbolikog kapitala.
Oni imaju relativnu slobodu, ali i relativnu mo, u odluivanju o diskursnom anru u svom domenu moi, zatim u utvrivnju teme, stila i prezentacije diskursa. Na primer diskursa spektakla, konstruisanog komuniktivnog
pseudo-dogaaja, kakav je obeleavanje 1700 godina Milanskog edikta u Srbiji,
kojim se bavimo u ovom radu.
I na kraju spektakl je definisan i sa stanovita novinarskog
anra/medijskog formata. U Encyclopedia of Television (2011: 21582159)
Cary ODell navodi da je TV-spektakl jednokratni program koji se emituje uz
pompeznu najavu i obino se u spektaklu kombinuje muzika, igra, gluma u
formu varijetea. ODell specifikuje da je re o odreenim vanim datumima
koji se obeleevaju spektaklom kao to je Boi, dodela nagrada (Oskar), ili
izbor za mis.
U A Dictionary of Media and Communication (2011: 403) odrednica
spektakl u najkraem se prevodi sa latinskog spectaculum kao javni ou i
objanjava da je re o javnom performansu, medijskom dogaaju, ili epskom
filmu, sa impresivnim vizuelnim efektima. Ova odrednica se zavrava citiranjem Gi Debora, autora sa kojim smo poeli ovaj saeti prikaz moguih definicija spektakla, iz njegovog dela Drutvo spektakla.

74

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Kontekst dogaaja

Kontekst dogaaja obeleavanje 17 vekova Milanskog edikta, koji je

u fokusu medijiskih izvetaja i komentara korisnika internet analiziranih u
ovom radu, obrazlae se, u najkraem, takoe na osnovu sadraja objavljenih na
internetskim multimedijalnim portalima, ime se ostvaruje jedinstvo medija
kojim se posreduje i objanjava predmet istraivanog materijala.
Ukoliko Internet posmatramo kao Novi medij, tada se sadraji postavljeni na Veb mogu smatrati delom javne svere, te se tako prema informacijama
valja i odnositi stoga to e njihov krajnji uinak biti doprinos formiranju javnog mnjenja o odreenim pitanjima od interesa za celu zajednicu. U ovom sluaju je to obeleavanje jednog datuma iz istorije hrianstva koji se stavlja u
kontekst dravnog jubileja zemlje iji Ustav (2006) definie da je crkva odvojena od drave.
Osnovno konstruktivno naelo WWW je njena unutranja arhitektura
koja se oslanja na hipertekstualnost. Obilje informacija i upuivanja na sadraje
iz istog korpusa dovode do toga da se informisanost brka sa znanjem. Gary
Wolf (prema Dan Thu Nguyen and Jon Alexander 2001: 167) zakljuuje da u
svetu Mree znanje nije neto to proizvodite, ve neto u emu sudelujete. Dan
Thu Nguyen dodaje (2001: 167) da postoji skrivena elita koja odrava Internet,
no temeljne protokole ili pravila interakcije oni nazivaju jednostavno Zahtevima za komentare, a ne cenzura.
U tome i jeste kontroverznost Mree jer nikada niste sigurni ko je izvor
sadraja i koliko je on/ona kredibilni. Odnosno da li su dovoljno odgovorni za
sadraje koje su postavili na Mreu i koliko korisnici mogui biti sigurni u
informaciju.
Istovrmeno moe se smatrati takoe da bi razvoj informciono-komunikacionih tehnologija mogao (bi) lako da doprinese razvoju (elektronske) demokratije (Vesni Alujevi 2011: 85). Ova demokratija podrazumeva ukljuivanje internetskih korisnika u javni dijalog sa donosiocima javnih politika i/ili
predstvnicima centara politike moi, a ne samo informisanje o njihovom javnom delovanju, to je bio osnovni zadatak klasinih medija (Vali Nedeljkovi
i Pralica 2012).
Poto je Internet ipak jedno globalno nedovoljno regulisana sfera, postavljeni sadraji mogu imati kao cilj i politiku propagandu. Na to upozorava i
Bromberg (2001: 209) navodei: Iako optimisti tvrde da bi umreena virtualna
stvarnost mogla potaknuti nastajanje prvoga, istinskoga, konsenzualnog globalnog sela, takoe moemo sugerisati da bi ga se moglo iskoristiti i za fabriciranje politike suglasnosti ili nametanja, odnosno ponovnog jaanja, razliitih ideologija. Razumnije govorei, meuigra razliitih interesa, rasprava,
impulsa i paradoksa tehnologije odredit e nain, odnosno naine, na koje e
korisnici, industrija, drava i ostali prisvojiti virtualnu stvarnost.
Manifestacija obeleavanja 1700 godina od donoenja Milanskog
edikta, pravnog akta kojim je imperator Konstantin Veliki, roen u dananjem

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

75

Niu, 313. godine proglasio versku ravnopravnost u Rimskom carstvu, ime je

zaustavljen vievekovni progon hriana, traje u Srbiji od 17. januara 2013. do
28. oktobra 2013. godine i ima vie aspekata i to od duhovnog, kulturnog i
obrazovnog, do turistikog, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije. Cilj je
na eksplicitnom nivou promovisanje kulturne batine u zemlji i svetu i razvoj
turizma, ali ono to je sutina je na implicitnom nivou da se povodom jubileja
samopromovie nova vlast i vrsta veza crkve i drave u kontekstu kontroverznih spoljnopolitikih dogaaja meu kojima prednjae pregovori o Kosovu
kao uslov za pridruivanje EU.
Primer 1: B92, Nikoli i Dai s patrijarhom, Izvor: Beta, Tanjug,
13.02.2013. | 14:48 -> 15:40
Beograd - Predsednik Nikoli i patrijarh Irinej saglasili su se da je
potrebno ostvariti jedinstvo domae javnosti pri reavanju svih pitanja od nacionalnog interesa. Nikoli i patrijarh Irinej, koji su u ponedeljak razgovarali u
okviru redovnih kontakata, izrazili su zabrinutost za bezbednost graana i Srpske crkve na Kosovu i Metohiji, pogotovo nakon nedavnih dogaaja u manastiru Visoki Deani. Nikoli i patrijarh Irinej razgovarali su i o buduim deavanjima u vezi sa obeleavanjem 1700 godina Milanskog edikta, saoptila je
Pres sluba predsednika.
Komentari korisnika sajta B92 dali su uglavnom podrku ovoj saradnji
ne uoavajui da je re o favorizovanju jedne, u odnosu na sve ostale, crkve i
verske zajednice koje deluju u Srbiji po Zakonu. Bilo je, ali znatno manje, i
kritikih miljenja.
Primer 2: komentari korisnika na tekst iz primera 1:
Svidja mi se sto crkveni verodostojnici imaju dobru komunikaciju sa nasim predsednikom i premijerom, i drago mi je sto je organizovan ovaj sastanak!
(DRAGA88, 13. februar 2013. 18:04)
Potrebno nam je jedinstvo svih inilaca u dravi. Samo sloga i jedinstvo moe nas izvui iz ovog gliba u koji smo upali. Sva pomo je dobrodola i
naravno da radimo svi i da doprinesemo svi za dobrobit Srbije jer rezervnu
otadbinu nemamo.
(patriota x, 13. februar 2013. 17:17)
Dobro je to se nisu sastali prvo sa privrednicima! Crkva je naa ansa u budunosti! Molitvom do hleba!!! to vie crkava a to manje fabrika!
(acinic, 13. februar 2013. 17:00)
Vlada je iskoristila razliite prilike da promovie program Pod ovim
znakom e pobediti: Milanski edikt 3132013, Srbija i obrazloi ta ju je
rukovodilo da ovu godinu proglasi godinom Milanskog edikta. Tako je i
22.02.2013. na Sajmu turizma gde je Ministarstvo kulture i informisanja imalo
tand, odrana konferencija za novinare koju su preneli gotovo svi mediji.
Primer 3: City radio Ni, 22. februar 2013.
Pomonica ministra kulture za meunarodnu saradnju Slavica Trifunovi predstavljajui program obeleavanja 17 vekova od donoenja Milanskog
edikta pod sloganom Pod ovim znakom e pobediti (In Hoc Signo vinces),

76

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

izmeu ostalog je podsetila da su carevi Konstantin Veliki i Licinije doneli zakonski akt kojim je proglaena verska ravnopravnost i prestanak progona hriana koji je trajao tri veka.
Imajui u vidu znaaj ovog edikta i svih vrednosti koje je on proklamovao, a koje su i danas kod nas i u svetu aktuelne - tolerancija, suivot, potovanje ljudskih prava, Vlada Srbije i organizacioni odbor kojim predsedavaju
predsednik Srbije Tomislav Nikoli i Patrijarh srpski Irinej su 16. novembra na
svojoj prvoj sednici doneli odluku da se 2013. proglasi godinom proslave ovog
vanog jubileja nizom dogaaja, rekla je Trifunovi.
to se finansiranja manifestacija tie, pomonica ministra kulture za
meunarodnu saradnju Slavica Trifunovi je navela da su organizatori naili
na veoma dobar odziv stranih ambasada i zemalja da pomognu i finansiraju
ono to budu mogli.
Svi su pokazali interesovanje i dobru volju da nam pomognu. Vlada
Italije e finansirati izvoenje obe Verdijeve opere, a Turska e pomoi u finansiranju muziko scenskog nastupa Sanje Ilia, naglasila je Trifunovi, dodajui da su programi koje je nabrojala dravni, a da e grad Ni organizovati nekoliko desetina lokalnih programa2.
Ne moe se tvrditi da postoji potpuni konsenzus, posebno na internetskim medijskim portalima, o potrebi tako spektakularizovanog obeleevanja
17 vekova Milanskog edikta. Sam povod je sporan, i po miljenju novinara i po
miljenju korisnika Interneta. Izdvajamo iz analizoranog korpusa nekoliko primera. U tekstu Predsednikova besmislica o roenju cara Konstantina3 se izmeu ostalog navodi:
Primer 4: Danas, 21.01.2013.
Sagovornici Danasa objanjavaju da se Nais, antiki prethodnik Nia,
prostirao na teritoriji dananje Tvrave, naselja Jagodin mala i brda Vinik. Ni
se zahvaljujui bogatstvu arheolokog naslea na tim lokacijama nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah iza Rima. Medijana se, pak, nalazila izvan tadanjeg Naisusa. U tom prigradskom naselju su krajem drugog i poetkom treeg
veka graene vile, koje bi danas verovatno zvali vikendicama, kao i ekonomski objekti. Ne postoji nijedan arheoloki ili istorijski dokaz koji potvruje
da je car Konstantin roen u Medijani, pa ak ni da ju je ikada posetio, tvrde
strunjaci Za sada je poznato da je sigurno poseivao Ni 319, 329. i 334.
godine, kao i da je u njemu bio jo tri puta, to jo nije verifikovano, ali se navodi u nekim dokumentima.

Predstavljen program "Milanski edikt 3132013, Srbija"

http://www.cityofnis.rs/index.php/kultura/item/5400-predstavljen-program-milanskiedikt-313-2013-srbija
3
http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/predsednikova_besmislica_o_rodjenju_cara_kons
tantina_.55.html?news_id=254503

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

77

Primer 5: RTS, 17.01.2013. komentar korisnika ta su to itali?

Korisnik onlajn portala RTS komentarie izvetaj o poetku obeleavanja Milanskog edikta Srbija ivi po naelima Milanskog edikta
itanjem Milanskog edikta i sveanim koncertom duhovne muzike hora
moskovskog Sretenjskog manastira, u Narodnom pozoritu u Niu poelo
obeleavanje 17 vekova Milanskog edikta. Srbija i danas ivi po principima
Milanskog edikta, rekao predsednik Tomislav Nikoli.
Tekst komentara ta su to itali4:
?
(+337) (+324)
313. (), . (+ 340) ,
.

13. 313.
, . , .

!
Primer 6: RTS, 18. 01. 2013., 09:15 komentar korisnika U svetu na isti
tekst:5
ni glasa o Konstantinu velikome, ili o milanskom ediktu! Oni koji bi
imali razloga da slave, ne slave. a mi se nasli tu da bacamo pare na nekoga i
nesto sto nije nikad bilo izvorno nase! Konstantin je bio Rimljanin, Srbija nije
postojala, Naissus bio rimski grad u Dardaniji, provinciji Illyricum, hriscanstvo
nametnuto od Justinijana u 8 ili 9 veku (a govori se o ravnopravnosti svih religija??? Zasto nije opstalo staroslovenska religija u Vesnu, Svaroga, Vita, ako
je bilo ravnopravnosti???). Nista ni s cim!
Primer 7: RTS, 13. 02. 2013., 15:34 komentar korisnika Srbin na tekst
Neophodno jedinstvo o vanim pitanjima:
Tako treba, najvisi drzavni vrh da se savetuje sa nasom Crkvom. Nasa
crkva ima veliko postovanje u narodu i ogromno iskustvo. Srbi postuju SPC, i
posebno je drago videti da su (drzava i ckva ) na istom zadatku. Jedinstveni mozete sve postici.

Svi primeri sa Interneta dati su u originalnom obliku bez intervencija u pravopisu, stilu, jeziku i pismu u kojem su originalno postavljeni na Internet.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/comment.html?topicId=1249224&kind=story&backUrl
=%2Fpage%2Fstories%2Fsr%2Fstory%2F125%2FDru%C5%A1tvo%2F1249226%2FS
rbija%2B%C5%BEivi%2Bpo%2Bprincipima%2BMilanskog%2Bedikta.html&replyTo
Id=7141526

78

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Navedeno u najkraem ilustruje kontekst teme koja je u fokusu istraivanja sa stanovita pristupa novinara i korisnika internetskih medijskih portala
od potpunog podravanja do osporavanja i povoda i naina obeleavanja.
Cilj
Cilj ovoga rada je da se uoe diskursne strategije politikih i verskih
elita u konstruisanju pseudo-dogaaja obeleavanja 1700 godina Milanskog
edikta u Srbiji u formi spektakla, kao i diskursnih strategija medija koji su o
tome izvetavali.
Korpus
Korpus obuhvata 63700 nalaza na Internetu po kljunim reima obeleavanje Milanskog edikta u Srbiji pregledanih od 24.12.2009. zakljuno sa
31.03.2013.
Analizirani korpus ini ukupno 30542 rei odabranih tekstova i komentara sa onlajn medijskih portala: sajta Vlade Republike Srbije, nacionalnog javnog servisa RTS, komercijalne televizije B92; lokalnog komercijalnog radija
City Radio Ni; dnevne kvalitetne tampe Politika, Danas; polutabloida Novosti, Blic, Telegraf; tabloida Press, Kurir; njuzmagazina Novi magazin; verske
tampe Pravoslavlje; novinskih agencija Tanjug, Beta i Fonet; internetskih portala Vesti.com, Mondo.rs, Njuz.net.
Analiza
Analiza korpusa ukazuje da se spektakularizacija obeleavanja dogaaja iz istorije hrianstva 17 vekova Milanskog edikta oituje u Srbiji u:
a) ormatiranoj dravnocentrinoj proslavi koja promovie politike, ekonomske, verske i simbolike elite;
b) medijizaciji, to podrazumeva tendenciozno kontekstualizovanje informacija i slika prensenih preko masovnih medija u interesu politikih i ekonomskih elita ili nekog drugog centra moi i interesa (epanovi 2010a:157).
Pojavni oblici medijizacija ovog dogaaja su:
1) medijska prezentacija dogaaja fokus izvetaja nije na verskom, ve
na spektakularnom pseudo-dogaaju; mediji za koje novinari izvetavaju
mogu se svrstati u klasine (tampa, radio i televizija) i nove medije (internetski portal). Internetski medijski portali za razliku od klasinih medija, kao nerazdvojni deo novinarskog teksta, imaju jo i mogunost
objavljivanja komentara korisnika;
2) direktini tv prenos i drugi tehniko-tehnoloki nosioci slike i zvuka
(video bim ispred pozorita u Niu). Jedna od strategija spektakla je da
samo posveeni mogu da budu neposredni posmatrai na samom mestu
spektakularizovanog dogaaja kojem pristupaju po crvenom tepihu - oni

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

79

su unutra. Istovremeno masa/(graani, sledbenici, poklonici, zagovornici,

znatieljnici) za koju nema dovoljno prostora na mestu dogaja, je izvan, napolju na trgu/ulici, ili ispred svog tv prijemnika kod kue.
a) Formatirana dravnocentrina proslava
Organizacionim odborom za obeleavanje 1700 godina Milanskog
edikta kopredsedavaju predsednik Srbije Tomislav Nikoli i patrijarh SPC Irinej. Na ovom partnerstvu insistiraju mediji kada izvetavaju sa sednica Odbora
kojima prisustvuju i premijer Srbije Ivica Dai, kao i drugi ministri i episkopi
SPC. Osim njih u Organizacionom odboru uestvuju i ambsadori Rusije, Italije,
Francuske, Engleske i Grke.
Primer 8: Druga sednica Organizacionog odbora za obeleavanje 1700
godina od donoenja Milanskog edikta u Palati Srbija, 13.02.2013.
drugoj sednici Organizacionog odbora za obeleavanje 1700 godina od
donoenja Milanskog edikta, su kopredsedavali predsednik Srbije Tomislav
Nikoli i patrijarh srpski Irinej.
Na sednici je usvojen izvetaj o dosadanjem radu i predlozi za bu-due
manifestacije u okviru jubileja, a predsedsednik Srbije Tomislav Nikoli je
preneo blagoslov tolerancije i mira vaseljenskog patrijarha gospodina Vartolomeja, koji je potvrdio dolazak u oktobru mesecu gde e uestvovati na
zajednikoj liturgiji Na sednici su predstavljene i inicijative Srpske pravoslavne crkve i SANU, koje imaju za cilj da se domaoj i stranoj javnosti priblii
na struan i jasan nain istorijska i verska vertikala od cara Konstatina do cara
Duana kroz seriju otvorenih predavanja u zemlji i inostranstvu.
Sastav Odbora za obeleavanje ukazuje na potpuno jedinstvo drave i
crkve i to pre svih SPC. U odboru je i predstavnik RKC nadbiskup beogradski
Stanislav Hoevar ije ime se u izvetajima sa sednica uglavnom ne pominje. U
analiziranom korpusu ni jedanput.
Virtuelna javnost je prepoznala jedinstvo drave i SPC. Deo je koristei
strategiju zaklanjanja iza autoriteta najvieg akta pravne drave isticao neprirodnu simbiozu za sekularnu dravu.
Primer 9: internetski korisnik Mislilac, 13. februar 2013. 18:52
Ustav Republike Srbije, lan 11: Republika Srbija je svetovna dr-ava.
Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se
uspostaviti kao dravna ili obavezna.
Drugi su smatrali da je ovo novi plodni poetak saradnje izmeu crkve i
drave/nove vlasti, u reavanju svih pitanja nae svakodnevice.
Primer 10: internetska korisnica Andrea, 13. februar 2013. 19:53
Ovo je odlican primer kako treba zastupati svoju zemlju, ovako se bori
za srpske interese. Podrska!
Posebna grupa je uoila da je re o pritisku da se formira jednoznano
javno mnjenje.
Primer 11: internetski korisnik jovan, 13. februar 2013. 17:05

80

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Bas lepo da ste se kao predsednik i premijer okupili oko crkvenog

poglavara, mislim da vem je jako nedostajao i dirktor Tv PInka, posto je on
odavno odgovoran za formiranje javnosti u Srbiji. samim tim i za jedinstvo
misljenja.
Velika grupa je u komentarima na onlajn medijske sadraje davala nedvosmislenu podrku SPC.
Primer 12: internetski korisnik Ringo Star, 13. februar 2013. 18: 38
Na radost ili zalost nekih, u ovoj zemlji ipak postoji veliki broj onih koji
smatraju da crkva moze i treba dati savetodavno misljenje. Obzirom da se
karakterisemo kao pravoslavan narod i da 99% ljudi danas kao obelezava
crkvene svetkovine i praznike stvarno me zbunjuju reakcije nekih citalaca. To
govori mnogo o nama i o tome da je vera ovakva kakvom je neki predstavljaju
postala samo jedan civilizacijski trend. Na zalost. Crkveni velikodostojnici
predstavljaju institucije starije od politike a na taj nacin predstavljaju i narod
koji u to veruje i celo to ustrojstvo postuje. Dakle nije mi jasno zasto se zamera
na koordinaciji sa crkvo, jer su upravo crkva i pravoslavna vera bila ta razlicitost zbog koje smo stradali. Za mene je prisustvo crkve u drzavotvorstvu apsolutno legitimno.
Politika elita koja je nakon izbora 2012. formirala vladu Srbije preuzela je od pethodne vlasti ideju da jedan dogaaj meunarodnog znaaja za
hrianski svet iskoristi za samopromociju kontekstualizujui ga u geografski
prostor Srbije (Ni) iako sam istorijski dogaaj nije direktno vezan za to podruje. Mediji samo ureivake politike orijentisane kritiki prema novoj vlasti su
reagovali.
Primer 13: Danas, Predsednikova besmislica o roenju cara Konstantina, 21. 01. 2013.
Bivi gradonaelnik Nia Milo Simonovi, lan Predsednitva DS i
doskoranji predsednik nikih demokrata, kritikovao je jue gradsku vlast to
na sveani poetak obeleavanja 17 vekova Milanskog edikta nije pozvala opoziciju, to je nazvao loim i nedemokratskim presedanom.
Na sveanost nisu pozvani predstavnici opozicije, pa ni opozicioni
odbornici Skuptine grada, koji su nedavno, zajedno sa skuptinskom veinom,
doneli odluku o proglaenju 2013. Godinom Milanskog edikta. Nije pozvan ni
Miodrag Radovi, nekadanji venik resorno zaduen za kulturu, koji je i sada
lan nikog Saveta za obeleavanje Milanskog edikta. Takvo ponaanje niti je
demokratsko, niti je u duhu Milanskog edikta, koji je akt o toleranciji kae za
Danas Simonovi, dodajui da je obaveten da je od 540 mesta u Narodnom
pozoritu 300 moralo da pripadne republikim zvanicama, dok je grad dobio
pravo da raspolae ostatkom.
Samopromocija vlasti na nacionalnom nivou oituje se i u tome da je u
Niu otvorena Kancelarija za obleavanje 1700 godina Milanskog edikta (RTS
11.12.2012) u kojoj su angaovane samo osobe iz Beograda to u izveatavnju
novinara javnog servisa nije reeno.
Mediji su prepoznali politiku spektakularizaciju.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

81

Primer 14: Radio City Ni, Kako e izgledati proslava Milanskog edikta? 8. 04. 2012.
Kao drugu problematinu stavku Nikola Savi navodi pokuaje
da se proslava zloupotrebi u dnevno politike svrhe:
Mislim da se proslava zloupotrebljava za reklamiranje nekih
politikih partija, pre svega ovih iz rukovodstva grada a toga ne bi smelo da
bude. Svako je vernik ili nije vernik. U veini drava na svetu pa i u Srbiji,
crkva je odvojena od drave i te dve stvari ne bi trebalo meati. Strah me je da
e politika ovde dominirati nad duhovnom sferom i da e se sve pretvoriti u
suprotnost.
b) Medijizacija
1) Medijska prezentacija dogaaja se moe podeliti u tri faze a to su
priprema obeleavanja (2012. godina); izvetavanje sa pseudo-dogaaja kojima
je poelo obeleavanje (17. januar 2013. Sveani koncert ruskog hora i predstava Konstantin premijerno izvedena u Niu 26. 02. 2013. i zatim u Beogradu 5.03.2013.) i reagovanja na izvetavanje o pseudo-dogaajima kao i najave
narednih pseudo-dogaaja.
Teme u pripremnom period su bile: izgradnja velikog krsta na brdu
Vinik iznad Nia i mauzoleja Konstantinu Velikom, zatim dolazak pape na
glavnu proslavu i program proslave. Sadraj medijskih izvetaja je bio u potpunosti okrenut svetovnom.
Jedna od osnovnih diskursnih strategija spektakla je hiperbolisanje. U
izvetajima o idejnom projektu insistirano je na neverovatnim dimenzijama
krsta. Sve manifestaciono u vezi sa proslavom je bilo planirano megalomanski.
Primer 15: Blic 24.12.2009.
U Niu grade najvei krst na Balkanu za izgradnju ovog krsta
bilo potrebno najmanje milion i po evra i da bi ukoliko se sa prikupljanjem novca krene na vreme izgradnja bi mogla da pone ve sredinom naredne godine.
to se na kraju pokazalo neizvodljivo.
Primer 16: Novosti, 28. mart 2012. 20: 27
Podsetimo, bilo je planirano da krst na Viniku - visok 82, sa rasponom
od 40 metara - bude vidljiv iz svih delova grada. itav kompleks, posveen
Konstantinu Velikom, roenom Niliji, trebalo je da se prostire na 13 hektara,
sa ak tri nivoa. Na prvom je bila planirana pristupna saobraajnica sa parkingom, na drugom hotel sa 70 leajeva, te medija centar, restoran i suvenirnica, dok su na treem trebalo da se glavni sadraji - krst i amfiteatar.U
centralnom delu bilo je zamiljeno da se izgradi Muzej cara Konstantina, a iznad njega kruni plato - sa Hristovim monogramom - iz kojeg se uzdie krst sa
vidikovcem.
Izdvajamo dva prototipina stava korisnika.
Primer 17: komentari internetskih korisnika
Ilija, Ponedeljak, 10. 01. 2011. 07:23h

82

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Smatram da je ovo najbolja investicija koja je ulozena u poslednje vreme....u potpunosti podrzavam projekat...samo napred i jedva cekam da se radovi zavrse i da krst zasvetli iznad grada, osecam se jako ponosnim sto sam
Srbin-Nislija-PRAVOSLAVAC!!!! P.S. ako ste u mogucnosti napravite jos veci
da bude preko 150m :) VELIKI POZDRAV ILIJA DURLAN
marko-nis, Petak, 24. 12. 2010. 08:50h
Avalski toranj je verski neutralan simbol. On ne favorizuje ni pravoslavlje, ni katolianstvo ni ateizam ni vetice ni bilo ta drugo. Ne moe se
porediti sa ovim objektom. Ako Ni treba da dobije simbol, on treba da vee za
sebe sve graane. Namera ovde nije bila da Ni dobije simbol nego da SPC
obelei teritoriju i udari pravoslavni peat na grad. Gradske vlasti su sauesnici u toj neustavnoj rabori, ali kako ovde ne postoji vladavina prava, ova
mrana namera e, bez sumnje, biti realizovana.
Druga velika medijska tema vezana je za dolazak pape. U diskursu
spektakla sve se stavlja u kontekst dnevnopolitikih potreba politikih cenatra
moi, tako su i za dolazak pape presudni argument u medijima bili svetovne, a
ne verske prirode.
Primer 18: Novosti, 5.06.2010.
Prole subote patrijarh Irinej javno je izneo svoj stav - katoliki
poglavar je dobrodoao u Srbiju, u Ni, 2013. godine, na obeleavanje 17
vekova od donoenja Milanskog edikta. Bila bi to, kae patrijarh, odlina
prilika da se naini prvi korak ka svehrianskom pribliavanju. Kako
Novosti saznaju, najuticajniji srpski arhijereji smatraju da je sadanji papa
po kanonskim stavovima blii pravoslavlju nego to su to bili njegovi
prethodnici. Uz to, izuzetno se ceni to Vatikan pod vostvom Benedikta 16. nije
priznao samoproglaenu nezavisnost Kosova i Metohije. Uporeuju to sa
postupanjem njegovog prethodnika, pape Vojtile, koji je pourio da prvi prizna
otcepljenje Slovenije i Hrvatske.
Reagovanje internetske partikularizovane javnosti bilo je opreno.
Primer 19: komentari internetskih korisnika
Zeljko 07. jun 2010. 17: 39
Ja nisam katolik vec pravoslavac i zaista ne vidim razlog Vaseg ogranicenja.... Kad mi se nesto ne svidja ja promenim kanal tako da je to recept i
za Papu... Imaju prava njihovi vernici da on dodje i ovde... Ne vidim kako je ugrozio Banjalucane posto je tamo bio... Samo polako ljudi... To je veliki plus u
svetu da jedan rimski poglavar dodje u jedan grad... I da zar hocete da kazete
da je Isus Hristos stvorio samo pravoslavlje nije stvorio je hriscanstvo a ljudi su previse kvarljiva roba te isto podelise.... Svako dobro i ne sirite i ne mislite zlo jer to ne propoveda nasa vera niti bilo koja vera sveta...
Goran 08. jun 2010. 00:39
Zeljko, shvati i prihvati da u zemlji Srbiji ogromna veina ne eli tog
lika da vidi u svojoj dravi. Valjda i ta ogromna veina u Srbiji takoe ima neka
prava. A pravo te veine je da ne eli da ugosti dotinog, koji samog sebe prozva za vrhovnog poglavara hrianstva, pa i to treba uzeti u obzir.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

83

Nakon dve godine drutvenopolitiki kontekst se promenio pa time i

odnos prema dolasku pape.
Primer 20: RTS, Za i protiv dolaska pape. 18.05.2012.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hoevar rekao je da katoliki vernici u
Srbiji imaju veliku elju da na obeleavanju jubileja 17 vekova od Milanskog
edikta 2013. godine u Niu, vide i papu Benedikta XVI () Episkop baki Irinej
rekao je da Sabor Srpske pravoslavne crkve nee razmatrati pitanje eventualnog dolaska pape Benedikta XVI u Srbiju na proslavu 1700. godinjice Milanskog edikta () Apostolski nuncije u Beogradu, nadbiskup Orlando Antonini
izjavio je u intervjuu za italijansku katoliku novinsku agenciju SIR da po pitanju ekumenizma, stanje u Srbiji nije jo dovoljno oputeno.
Izvetavanje sa pseudo-dogaaja poetak obeleavanja 1700 godina
Milanskog edikta u NIu 17. januara 2013. Sveani koncert hora Sretenjskog
manastira, otvorili su ambasador Ruske Federacije Aleksandar epurin koji je
bio i domain ovog pseudo-dogaaja, predsednik Srbije Tomislav Nikoli i patrijarh SPC Irinej. Sveanosti prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora i predstavnici verskih zajednica u Srbiji.
Sam koncert je formatiran po modelu spektakla, scenografija, na moderan nain kreirana igra svetlosti i senki, projektovane slike na pozadini pozornice, boje spektakla su kardinal crvena simbol moi i hrianstva. Uesnici i
publika su najznaajnije osobe iz svetovnog i verskog establimenta i diplomatskog kora, karte se ne kupuju, ve je ulaznica iskljuivo pozivnica za,
veoma restriktivno, odabrane. Hor je, po izvetaju RTS, meunarodno priznat
sa tradicijom dugom est vekova. Dominira pravoslavlje (ruski ambasador,
ruski hor).
Mediji su izvetavali iskljuivo o svetovnom nivou pseudo-dogaaja, o
spektaklu. Direktno su citirani predsednik Tomislav Nikoli, ambasador Ruske
Federacije Aleksandar epurin, patrijarh Irinej, gradonaelnik Nia Zoran
Perii.
Pre poetka sveanog koncerta, glumac Tanasije Uzunovi sa balkona
Narodnog pozorita proitao je Milanski edikt i to je jedini autentini deo ovog
spektakla vezan za subjekt pseudo-dogaaja.
Manifestacija je iskoriena u svrhu politike promocije nove vlasti
koja je personifikovana u liku predsednika Srbije Tomislava Nikolia, koji ima
predznak desnog centra sa mnogo elemenata nacionalno-populistikog.
Direktan prenos emitovan na javnom servisu i na video-bimu ispred pozorita u Niu za graane koji nisu imali mogunost da prisustvuju samom
spektaklu. Snimak je postavljen i na Jutjub.
Primer 21: RTS, 17.01.2013.
Na sveanom otvaranju proslave jubileja 17 vekova Milanskog edikta
Nikoli je rekao da je taj dokument aktuelan i danas jer se u njemu prepoznaju
osnove ljudskih prava i sloboda, poput prava na slobodu veroispovesti
Nikoli je podsetio na istorijske injenice o usvajanju Milanskog edikta
i ivota cara Konstantina.

84

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Komentari internetskih korisnika odraavali su razliite, kontroverzne,

stavove o samom pseudo-dogaaju, ali i o poloaju pravoslavlja u odnosu na
katolicizam, odnos Srbije prema drugima i svetu, a posebno o Rusiji i Srbiji, zatim o vezi Milanskog edikta sa sadanjicom, odnosom Nia prema caru Konstantinu i njegovim tekovinama, o istorijskim injenicama njihovim dnevno-politikim interpretacijama.
Primer 22: RTS, komentari internetskih korisnika na izvetaj
Milanski edikt
Ima Srbija svojih istorijskih vladara na koje je ponosna, pa bi mogli
malo manje da alavimo rimskog cara.Taj covek i veliki vladar je samo rodjen u
danasnjem Nisu, ali nikakve veze sa Srbijom nije imao niti je Srbija tada
postojala.
Greka u koracima
Srbija nema istorijske vladare ve vladare u svojoj dugoj istoriji. A ova
proslava je velika stvar za moj Ni i nilije, za moje sugraane i za ceo region
pa i svet. Ignorisati bi bila neviena greka a posmatrati usko nacionalistiki je
priznau naivno i nepotrebno.
Hrianin
Prijatelju, ne slavi Srbija Konstantina kao rimskog vladara, ve Milanski edikt i cara koji je ukinuo progon hriana. A za sve hriane i edikt i Ni su
podjednako vredno blago, jer mi kao hriani nismo ni Srbi niti Grci, niti Jevreji, ve Hristovi kao to kae apostol Pavle... A sav taj na SRBIZAM, doprineo
je samo da Srba nema, i da ih nestaje.
Slazem se
Ima mnogo gladne i dece bez krova nad glavom. Zar hriscanstvo (citaj
pravoslavlje) nije ljubav, humanost..? Pomozimo ljudima kojima je pomoc
neophodna da bi preziveli, sama svetkovina je mnogo manje bitna.
Medosevcanin starosedelac
Ako dodje veliki broj stranaca u ovaj mrtvi grad, i ostavi koji evro
ovom jadnom stanovnistvu Juga, onda je manifestacija uspesna. Ali kako je
turisticka ponuda grada godinama siromasna,osim cevapa i pljeski nema sta ni
da se ponese kao uspomena.
Nislija
eee prijatelji moji, kad bi samo videli kakav vozni park imaju svi prisutni, preko 100 automobila i to kakvih, koliko vrede ne smem ni da pomislim,
pokrili bi budzetski deficit.
Drugi dogaaj je predstava/pozorini spektakl Konstantin : Znamenje
anela koja je i pre same premijere izazvala reakcije medija i javnosti. Ovaj
teatarski poduhvat predstavlja drugo diskursno obeleje spektakla, preskup
projekat.
Primer 23: Telegraf, Premijera Konstantina uzburkala Ni, 26.02.2013.
- 18: 23
U nikom Narodnom pozoritu danas e biti premijerno izvedena
predstava Konstantin. Zbog trokova od 19 miliona dinara koliko je izdvojeno

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

85

za ovu predstavu, omladina LDP-a iz Nia poziva na bojkot, a niki pisac Zoran
iri podneo ostavku na lanstvo u Upravnom odboru pozorita
Objavljena su samo dva komentara na ovaj tekst.
Primer 24: komntari korisna na tekst u Primeru 23
Klara 27.02.2013. at 23:27
Bravo LDP, uvek imate hrabrosti! Opljackan grad, ponizeni glumci,
poharano pozoriste, unizeni gradjani, a svi cute Samo vi NE PRISTAJETE
NA KOMPROMIS!
belzabel 27.02.2013. at 10:34
mogli su TITANIK da snime..
Izvetavanje medija o pseudo-dogaajima je imalo tri fokusa koji odraavaju diskurs spektala koji su kreirali politiki, ekonomski i simboliki centri
moi.
Prvi je zabavni karakter proslave iji cilj nije duhovna obnova i podseanje na hrianske izvore, ve ostvarivanje profita u dve oblasti turizam kao
takav i kulturni turizam.
Primer 25: RTS, 17.01.2013.
Cela godina bie u znaku Milanskog edikta, a to je velika ansa za
Srbiju da unapredi svoj turizam i kulturnu ponudu. Sve snage upotrebiemo u
tom cilju, rekao je Petkovi6 posle sveanog otvaranja proslave jubileja carskog ukaza kojim je hrianima omoguena sloboda veroispovesti.
Drugi focus je na svetovnim linostima kao subjektima pseudo-dogaaja obeleavanja 17 vekova Milanskog edikta.
Primer 26: RTS, 17.01.2013.
Predsednik Srbije Tomislav Nikoli izjavio je veeras da za Srbiju godina jubileja 17 vekova Milanskog edikta nije samo demonstracija kulture seanja ve istinska slava jednog od najznaajnijih civilizacijskih dokumenata.
Za Srbiju su poruke cara Konstantina aktuelne i svevremene. Promoviemo ih kao istinske vrednosti, ija principijelnost i humanost na ponos
oveanstva opstaju kroz vekove kao putokazi, kao lu, rekao je Nikoli u
Narodnom pozoritu u Niu.
Trei fokus, neraskidivi deo spektakularizovanog dogaaja je njegova
medijizacija iji cilj je to vea promocija politiko-ekonomskih elita koje su
promotori pseudo-dogaaja, a ne medijacija iji cilj je informisanje o sutini
dogaaja. Bez medijizacije spektakl gubi svoju sutinu. Pri tome se prednost
daje najmonijim medijima sa nacionalnim i meunarodnim predznakom.
Primer 27: RTS, Srbija ivi po naelima Milanskog edikta, 17. 01. 2013.
Obeleavanje 17 vekova Milanskog edikta prati oko 70 domaih i
stranih medija, a najvee interesovanje pokazuju ruske i turske redakcije.
Graani su koncert mogli da prate i preko video-bima na platou
ispred Narodnog pozorita, a RTS je direktno prenosio dogaaj.
6

Radoslav Lale Pavlovi, savetnik za kulturu predsednika Republika Srbije i predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorita u Beogradu.

86

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Primer 28: Danas, Predsednikova besmislica o roenju cara Konstantina, 21.01.2013.

Prvenstvo ulaska na balkon imali su novinari koji su stigli iz Beograda, a oni iz nikih redakcija mogli su da uu posle njih.
Reagovanje na prve velike pseudodogaaje i najave programa
obeleavanja 1700 godina Milanskog edikta do kraja 2013.
Uoena su etri fokusa: krtika govora na pseudo-dogaajima sa stanovita pristupa istorijskim injenicama, a ne sutine; kritika prethodne vlasti koja
nije na odgovarajui nain/dovoljno spektakularno, po miljenju nove vlasti,
pripremila proslavu godinjice Milanskog edikta; kritika neprimereno ekonomskoj situaciji Srbije velikog budeta proslave; taksativno navoenje ko je
vien na dogaaju, a ne ta je njegova sutina; ta sledi u sklopu kojih se razmatra mogunost dolaska ruskog patrijarha, paralela sa prvom fazom u kojoj je
tema bila dolazak pape.
Mediji i akteri drutvene prakse koji su dobili mogunost da govore u
medijima nisu ulazili u sutinu povoda za pseudo-dogaaj, ve su ga manifestativno spektakularizovali.
Primer 29: Blic, Irinej nagovara ruskog patrijarha da doe u Ni, 06.
02. 2013.
Patrijarh Irinej boravie u Rusiji sredinom jula, pie beogradski
Blic, pozivajui se na izvore u Moskovskoj patrijariji. Srpski patrijarh e
tokom posete pokuati da izdejstvuje dolazak patrijarha moskovskog i sve
Rusije Kirila II na proslavu 1700. godinjice Milanskog edikta poet-kom
oktobra u Niu.
Ruska crkva nije zvanino Kirilov dolazak uslovila papinim nedolaskom
na proslavu Milanskog edikta. Srpski patrijarh Irinej je, meutim, ocenio da
postoje neka miljenja, meu kojima je i miljenje ruskog patrijarha da ne bi
mogao da doe (u Ni) ako bi doao i papa.
Primer 30: Fonet, Jubilej milanskog edikta: Car Konstantin u Beogradu! Drutvo, 05.03.2013. 01: 18.
Od poznatih, crvenim tepihom do velike scene proetali su i Velimir
Ili, ministar za graevinu i urbanizam, ministarka omladine i sporta Alisa
Mari, ameriki ambasador Majkl Kirbi, naelnik Generaltaba Vojske Srbije
general Ljubia Dikovi, direktor policije Milorad Veljovi, Milka Forcan i
drugi.
Primer 31: Blic, Petkovi: Budet predstave Konstantin 11,5 miliona
dinara
Ministar kulture Bratislav Petkovi rekao je jue da je Organizacioni
odbor za obeleavanje 1.700 godina od donoenja Milanskog edikta za predstavu Konstantin odborio budet od 11,5 miliona dinara, a da honorari
glum-cima, scenografija i ostali trokovi jo nisu isplaeni.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

87

Za uvanje careve glave 3,5 miliona evra, Ivana Anelkovi, 28. 03. 2013.
06: 17h.
Pavlovi je dodao da e postavku koja e biti smetena u zgradi
kompanije Filip Moris obezbeivati policija i andarmerija. S obzirom na
to da je osiguranje samo za glavu Konstantina Velikog 3,5 miliona evra, morali
smo da angaujemo jae obezbeenje rekao je savetnik Pavlovi mislei na
portret Konstantina.
Glamuroznost i hiperbolizacija su osnovne karakteristike spektakularizovanog obeleavanja 17 vekova Milanskog edikta.
Primer 32: http://www.mos.gov.rs, Druga sednica Organizacionog odbora za obeleavanje 1700 godina od donoenja Milanskog edikta u Palati Srbija, 13.02.2013.
Organizacioni odbor se saglasio sa predlogom predsednika Republike
da se u okviru dravnog programa obeleavanja Milanskog edikta odri umetnika kolonija koja e okupiti najprestinije vizuelne umetnike celog sveta koji
e umetniki izraziti ideje u vezi sa Milanskim ediktom, a namera je da ti radovi
ostanu u Srbiji kao trajno svedoanstvo obeleavanja ove sveanosti i budu prezentovani irom sveta.
Na sednici su predstavljene i inicijative Srpske pravoslavne crkve i
SANU, koje imaju za cilj da se domaoj i stranoj javnosti priblii na struan i
jasan nain istorijska i verska vertikala od cara Konstatina do cara Duana
kroz seriju otvorenih predavanja u zemlji i inostranstvu.
Primer 33: Blic, Centralna proslava Milanskog edikta 6. oktobra u
Niu najavio je episkop niki Jovan na konferenciji na kojoj su predstavljeni
projekti nike eprahije za obeleavanje ovog velikog hrianskog jubileja.
Branko Janakovi, 28.10.2012. 14:51h
Gosti e prvo dolaziti u Beograd jer je tu sedite patrijarha, da se
pozdrave sa njim, a potom e se u Niu nastaviti proslava. Centar takve proslave je sveta liturgija, zatim slede posete Medijani, novootkrivenim grobnicama
i potom sveana akademija. Proslavi e prisustvovali svi patrijarsi i svi predstavnici pravoslavnih crkava kao i svi velikodostojnici drugih hrianskih konfesija, tako da e se napraviti jedno zajedniko saoptenje, koje e biti jedna
poslanica pravoslavnima ali e biti i jedna pouka hrianskom svetu u vaseljeni
i svima ljudima rekao je vladika niki Jovan. On je najavio da e proslava
imati i radni deo u sklopu koga e biti odrana konferencija koja e biti priprema za veliki pravoslavni Vaseljenski sabor.
Tu ima veliki broj znaajnih tema o kojima e se razgovarati jer je to
prilika da se malo preispitamo, da se malo vinemo u prolost ali i da prevaziemo neke podele pogotovo meu pravoslavnima, da se zacele rane, da se
nau zajednika reenja za kljuna pitanja. Taj radni deo e biti i u Beogradu
objasnio je episkop Jovan.
Virtuelna javnost iako partikularizovana ipak je prepoznala spektakularizaciju i hiperbolizaciju obeleavanja jubileja.
Primer 34: komentar korisnika internetskih medijskih portala

88

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

Cinik, etvrtak, 28. 03. 2013. 06:34h

a je pusta Roma kontra Niu gradu! BTW: Ve je utvreno da je Ni
centar vaskolikog hrianstva, ostaje da se na najavljenom samitu patrijarha Rusija miropomae kao Sion pravoslavlja (nikako Jerusalim ili Konstantinopolj).
I na kraju valja ukazati i na to da je virtuelna zajednica jasno reagovala
na sajtovima graanskog otpora besmislu. Njuz.net podraavajui diskurs
vesti novinskih agencija alje satirinu poruku virtuelnoj zajednici.
Primer 35: Njuz.net
Beograd, 21. januar 2013, (Njuz) Vlada Srbije proglasila je 2013.
godinu neradnom zbog obeleavanja godine Milanskog edikta, objavljeno je u
poslednjem broju Slubenog glasnika.
U zakljuku Vlade Srbije stoji da su dravni organi, privredna drutva i
drugi poslodavci duni da omogue zaposlenima da tokom 2013. odsustvuju sa
posla, pod uslovima i na nain kao i za vreme dravnih i verskih praznika koji
se u Srbiji praznuju kao neradni dani.
Navodi se i da firme koje zbog prirode delatnosti moraju da rade neprekidno, ovu odluku Vlade realizuju tako da obezbede neprekidno obavljanje
delatnosti odnosno usluga, kako ne bi nastale tetne posledice za graane i
druge subjekte.
Zakljuak
Odlike spektakla su glamuroznost, prebudetiranost, hiperbolinost,
promovisanje politikih, ekonomskih i simbolikih elita, a ne samog dogaaja.
Medijizacija koja za sutinu ima, ne objektivno informisanje, ve tendenciozno
kontekstualizovanje informacija i slika prenesenih preko mas medija
(epanovi 2010: 157). U sluaju Obeleavanja 1700 godina Milanskog edika
u Srbiji, osim navedenog, u punoj meri prisutnog, je jo analizom uoeno i
podravljenje godinjice jednog dogaaja iz istorije hrianstva, koji je aktuelna
vlast preuzela kao sopstvenu promociju u svetu. Simbioza te vlasti sa jednom
od hrianskih crkava (SPC) u po Ustavu (2006) sekularnoj dravi. Program
obeleavanja je uglavnom svetovni (koncerti, pozorine predstave, izlobe,
umetnike kolonije, javna predavanja, nauni skupovi, sveane akademije,
rekonstrukcija arheolokog lokaliteta Medijana); sporadino duhovni (zajednika liturgija predstavnika pravoslavih crkava iz sveta, nova izdanja verske
literature); i crkevno-politiki (konferencija koja e biti priprema za veliki pravoslavni Vaseljenski sabor, zajednika poslanica pravoslavnima).
Cilj je na eksplicitnom nivou promovisanje kulturne batine u zemlji i
svetu i razvoj turizma. Meutim ono to je sutina je na implicitnom nivou. Re
je o tome da se povodom jubileja samopromovie nova vlast i vrsta veza crkve
i drave sa Ruskom federacijom koja ima sve vee uee u ekonomskom i politikom pozicioniranju Srbije u kontekstu kontroverznih spoljnopolitikih dogaaja meu kojima prednjae pregovori o Kosovu kao uslov za pridruivanje
EU.

Religija i tolerancija, Vol. XI, 19, januarjun, 2013.

89

Izostalo je, za sada, ono to je sutina dokumenta ije donoenje pre 17

vekova je neposredni povod za manifestaciju, tipa jubilej, Milanski edikt 313
2013, Srbija koja se, podsetimo, realizuje pod sloganom ''Pod ovim znakom
e pobediti'' (In Hoc Signo vinces)7, to se takoe moe smatrati signifikantnim. To je vie predmet lingvistike analize.
Laiki mediji na svojim internetskim portalima su pratili dinamiku
dogaaja (koncert, pozorina predstava, rekonstrukcija Medijane, sednice organizacionog odbora) i polemika (krst na Viniku, (ne)dolazak pape, (ne)dolazak
ruskog patrijarha, budetiranje manifestacije, odnos crkve i drave), ali ne i sutinu povoda za obeleavanje.
Dogaaji su, po modelu prezentovanja dravne manifestacije kao spektakla za iroke narodne mase, direktno prenoeni na javnom servisu.
U odnosu na ureivaku politiku mediji su formirali dominantni diskurs izvetavanja, najee bez kritikog promiljanja uloge dravne i samo jedne crkve
prema manifestaciji.
Internetski korisnici su bili kritiniji prema pseudo-dogaaju i njegovoj
medijizaciji, ali i jedni prema drugima. Istovremeno, ne moe se zakljuiti da je
formirano virtuelno javno mnjenje. I ovoga puta pokazalo se da je re samo o
partikularizovanoj javnosti.
LITERATURA
Bromberg, Heather (2001). Jesu li MUD-ovi zajednice? U Rob Shields (Ed) Kulture
Interneta (pp. 197-209). Zagreb : naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko Socioloko
drutvo.
Chandler, Daniel and Rod Munday (2011). A Dictionary of Media and Communication.
Oxford University Press.
Debor, Gi (2003). Drutvo spektakla.
Beograd: HIJENE. http://www.crsn.com/debord/Drustvo_spektakla_Gi_Debor.pdf
orevi, Toma (1979). Teorija informacija/Teorija masovnih komunikacija. Beograd:
Partizanska knjiga Ljubljana.
Nguyen, Dan Thu i Jon Alexander (2001). Dolazak kiberprostorvremena i kraj politikog poretka. U Kulture interneta, Rob Shields (Ed). Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo. Str. 147-184.
ODell, Cary (2011). Special/Spectacluar. Encyclopedia of Television, second edition,
Volume 4 S-Z Index, ed. Horace Newcomb. New York/London: Fitzroy Dearborn. PP. 2158-2159.
7

Re je o grkoj frazi koju je preuzeo car Konstantin Veliki nakon vizije kada mu se na
nebu ukazao svetlosni znak u obliku krsta sa natpisom Ovim e pobediti. Prema
predanju u snu mu se javio Isus sa istim znakom, rekavi da ga stavi na ratne zastave.
Ujutru je Konstantin naredio da se na sve ratne zastave stavi Hristov monogram. Stavio
ga je i na svoj lem, a vojnici na titove pred bitku na Milvijan mostu na putu za Rim
koju je vodio protiv Maksencija 28.10.312. Nakon toga je sa Licinijem doneo zakonski
akt kojim je proglaena verska ravnopravnost i prestanak progona hriana.

90

Vali-Nedeljkovi D.: 1700 godina milanskog edikta...

epanovi, Vladislav (2010a). Pseudo-religija u drutvu medijskog spektakla. U

Religijska imaginacija i savremeni mediji, ur. Zorica Kuburi, Sran Sremac i
Sergej Beuk. Novi Sad: CEIR. 156-169.
epanovi, Vladislav (2010b). Medijski spektakl i destrukcija. Beograd: Univerzitet
umetnosti/Slubeni glasnik.
Vali-Nedeljkovi, Dubravka (2007). O novinarstvu i novinarima. Novi Sad : Filozofski fakultet.
Vali-Nedeljkovi, Dubravka i Dejan Pralica. (2012). Koga su mediji izabrali, a koje su
poruke politike partije slale biraima? Novi Sad : Novosadska novinarska
kola; edicija Medijske reference.
Van Dijk, Teun A. (2008). Discourse and Power. New York : Palgrave Macmillan.
Vesni Alujevi, Lucia (2011). Politiko komuniciranje i sajtovi drutvenih mrea.
Godinjak fakulteta za kulturu i medije. God. III: str 81-100.

Dubravka Vali Nedeljkovi

University of Novi Sad
Novi Sad
1700 YEARS OF EDICT OF MILAN A GOOD OPPORTINITY FOR A
POLITICAL AND MEDIA SPECTACLE
Summary
The paper first discusses the theoretical phenomenon of a spectacle in order to apply
theoretical assumptions in the analysis of online media writing about the celebration of
1700 year anniversary of the Edict of Milan.We analyzed a total corpus of 30542 words
from selected articles and comments collected between 2009 and 2013 from online
media portals of daily newspapers, weekly magazines, tabloids, the public service, news
agencies, media, religious media and exclusively web-based media. The results indicate
that a state-centric celebration of 17 centuries since the Edict of Milan in Serbia
include symbiosis of church and state, and has all characteristics of the spectacle
medialized by the same model. The characteristics of the spectacle are overbudgeting,
exaggeration, promoting political, economic and symbolic elites, not the event itself. In
amateur media, the web portals followed the dynamics of the events and controversy,
but not the essence of the reason for celebration. In comparison with editorial policies,
media coverage formed the dominant discourse of reporting, often without critical
reflection on the role of the state and the church in this event. Internet users were more
critical towards the pseudo-event, and his mediatisation. At the same time, it cannot be
conclu-ded that a virtual public opinion was formed. This time it turned out again that it
was only a part of the public that was critical.
Keywords: spectacle, 1,700 years of Edict of Milan, political elite, religious elite,
media.