1. ta je poslovna logistika?

Nauna
uoptavanja svih prakti. napora na ubrzanju
cirkulacije poslov. sredstava dovela su do
nastanka ekon. dicipline poslovne logistike.
Re logistika s jedne str. oznaava naunu
disciplinu, a sa dr. specif. f-ju u okviru
organizac. sistema, iji je smisao podrka
unapreenju efikasnosti sistema. ta je
predmet logistike kao nauke? Kao nauka,
poslov. logistika predst. ekon. disciplinu koja
prouava tokove i transformacije ekon. sadraja
u okviru poslov. sistema. Ona time stvara
nauno uoptena reenja (modele, metode,
tehnike) za prevazilaenje prostor. i vrem.
dimenzije ciklusa reprodukcije. ta je predmet
logistike kao poslovne funkcije? Logistika
preds. poslov. f-ju iji je osnov. zadatak da
svako radno mesto u proizvodnji u pravom
trenutku snabde svim onim to je potrebno za
izvrenje radnog zadatka(sred. za rad, alat,
materijal, dokumentacija itd.), odstrani sa
radnog mesta sve to nije potrebno (odvoz
poluproizvoda, uklanj. otpadaka) i to uz
najmanje mogue trokove.
2. ta je cilj poslovne logistike? Cilj poslov.
logistike se sastoji u poveanju efikas.
poslovanja putem ubrzav. cirkulacije angaov.
sredstava.
3. Kojim merama se ostvaruje cilj poslovne
logistike? Ostvaruje se na dva naina:
1)skraenjem
prose.
vremena
angaovanja(eliminac. prepreka u unutr.
transportu,spreav. kvarova na mainama,
primenom metoda brze izmene alata itd.);
2)smanjenjem
prose.
sume
angaov.
sredstava(smanjenje prose. visine zaliha
sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda ili u
trgovini smanjenje prose. visine zaliha robe
namenjene prodaji, izbor pouzdanih dobavljaa,
rasprodaja robe podlone kvaru itd.)
4. Navedite nadlenosti i odgovornosti
poslovne logistike? To su: a)priprema sreds.
za proizvodnju u tano potrebnoj koliini i
kvalitetu, kao i za njihovu dopremu na pravo
mesto i u pravom trenutku; b)konstituisanje
odgov.
toka
informacija,
poev
od
porudbenice, preko dokum. koji prate tokove
materijala(znaka
materijala,
trebovanje,
izdatnica), sve do inform. sadranih u
dostavnicama koje prate prodatu robu;
c)praenje transformacije ekon. sadraja, tj.
praenje procesa stvaranja vrednosti got.
proizvoda; d)upravljanje tokovima materijala,
informacija i vrednosti na nain koji e
obezbediti optimal. usklaivanje parcijal. ciljeva
nabavke, proizvodnje i prodaje s nov.
tokovima, s jedne, i ciljevima preduzea, s dr.
strane.
5. Navedite zadatke poslovne logistike kao
nauke? To su: 1)identif. i praenje kretanja svih
elem. ciklusa reproduk, kao i svih inilaca koji
ova kretanja uslovljavaju; 2)istraiv. i analiza
identifikovanih kretanja(tokova) sa stanovita
ciljeva poslov. sistema; 3)teorij. uoptavanje
zakonitosti
odvijanja
identifik.
tokova;
4)definisanje modela, metoda i tehnika ijom se
prakti. primenom ostvaruje prevazilaenje
vrem. i prostor. dimenzije poslov. tokova u cilju
unapreenja efikas. sistema; 5)evaluacija
rezultata
ostvarenih
primenom
logist.
metoda,modela i tehnika i njihovo usavravanje
Navedite zadatke poslovne logistike kao
funkcije? To su: 1)snabdevanje radnih mesta
svime to je potrebno za uspeno izvrenje
radnog zadatka; 2)efikas. korienje faktora
vreme; 3)primena logist. modela, metoda i
tehnika za reav. problema u snabdevanju
(nabavka, skladitenje,pakovanje, transport,
itd.); 4)praenje i analiza podobnosti primenj.
logist. modela, metoda i tehnika; 5)obezbe.
povratnog uticaja primene logist. metoda,
modela i tehnika na razvoj logistike kao nauku.

6. Navedite mere za poveanje uspenosti

poslovanja
sa
stanovita
logistikog
koncepta poslovanja? U savrem. uslovima
privreivanja i marketing orijentacije poslovanja,
postoji trend poveanja asortimana potrebnih
artikala na zalihama kao i poveanja sreds.
angaovanih u nedovr. proizvodnji, to negat.
utie na ekon. efikasnost poslovanja. Mere za
poveajne
uspenosti
poslovanja
su:
a)sistematsko usavravanje organizacije f-je
logistike; b)konstituisanje inform. sistema sa
automat. obradom podataka kao podrkom f-ji
logistike; c) primena odgov. logistikog
instrumentarija.
7. Navedite karakteristike logistikog
koncepta poslovanja i objasnite ih?
Najznaajnije karakter. su: 1)kooperativnost
za razliku od klasi. poslov. f-ja (planiranje,
nabavka, proizvodnja, prodaja) gde je
dominantna vertikal. dimenzija, kod poslov.
logistike (a i kod f-ja informatike, finansija i
kadrovanja) je dominantna horiz. dimenzija, gde
se zadaci, nadlenosti i odgovornosti nosilaca fje logistike konstituiu razgranienjem i
raspodelom. Ovo zahteva sloene oblike
organizacije i primenu savrem. metoda
rukovoenja; 2)fleksibilnost da bi se
obezbedio
kontinuitet
proizvodnje
i
snabdevanja uz najnie mogue angaov.
obrtnih
sreds.,
potrebna
je
potpuna

debirokratizac. menadmenta tj. delegiranje

nadlenosti i odgovornosti instancama koje su
to blie kupcu. Fleksibilnost zahteva dobro
poznavanje potreba kupaca, proizvodnju malih
serija, brzu i jefitnu izmenu alata itd.;
3)inovativnost postoji potreba da svi ukljueni
u aktivnosti logistike budu ukljueni i u
kontinuirani proces inovacije znanja. Ova
potreba je uslovljena jer: a)poslov. logistika kao
ekon. disciplina je vrlo mlada i veina
strunjaka iz prakse se nije s njom upoznala u
toku kolovanja; b)poslov. logistika i kao ekon.
disciplina i kao poslov. f-ja se veoma brzo
razvija,
pa
je
neophodno
kontinuir.
savladavanje logist. metoda i tehnika;
c)primena logist. metoda i tehnika donosi
krupne ekon. efekte.
8. ta ini organizacionu strukturu
preduzea? Strukturu preduzea, kao i
strukturu bilo kog dr. sistema ine elementi i
odnosi izmeu elemenata. Ako se preduzee
posmatra kao organizac. sistem njegovi osnov.
elementi su: zadaci, ljudi, sredstva za rad i
informacije. Odnosi meu elementima se
razlikuju po tome da li se elementi posmatraju
kao: 1)inioci strukture sistema tada se
odnosi odvijaju kroz predviene kanale
komunikacije izmeu nalogodav. i izvril.,
distribuciju nadlenosti i odgovornosti , sredstva
unutr. transporta; 2)nosioci funkcionisanja
sistema odnosi se odvijaju kroz tokove;
materijala i delova, energije, got. proizvoda i
informacija. Od ega zavisi izbor metoda
organizacije strukture? Koji e se metod
primeniti zavisi od toga da li se u konkret.
sluaju
radi o:
a)konstituisanju
novog
preduzea, tj. o njeg. proirenju (nevezana
organizacija) - gde se organizacija strukture vri
u sledeim etapama: 1)definisanje i analiza
sistema
ciljeva preduzea;
2)definisanje
kolektiv., individ. i elementar. zadataka polazei
od utvrenih ciljeva; 3)sinteza elementar.
zadataka u okviru radnih mesta i sinteza
individual. zadataka u okviru organizac. celina;
4)definisanje odnosa meu radnim mestima;
5)definis. organizac. pravila i izrada potreb.
obrazaca; 6)popunjavanje radnih mesta;
b)reorganizaciji postojeeg preduzea (vezana
organizacija) gde su etape: 1)snimanje
postojeeg stanja; 2)analiza i identifik.
postojeih
problema;
3)definis.
alternat.
organizac.
reenja;
4)izbor
optimalne
alternative; 5)planiranje reorganizacije; 6)izrada
potreb. obrazaca i definisanje organizac.
pravila; 7) sprov. reorganizacije;8)kontrola
reorganizacije.
9. ta je radno mesto? Radno mesto
predstavlja element organizacione strukture
preduzea. Koji su elementi radnog mesta?
To su: a)materijalni - 1)radnik,tj.nosilac zadatka;
2)sredstvo za rad; 3)energija; 4)prostor;
b)nematerijalni 1)zadatak 2)nadlenost
3)odgovornost. Kako se dele radna mesta
prema prirodi zadatka koji se obavlja?
a)radna
mesta
neposrednih
izvrilaca
pojedina. zadataka
i b)radna mesta
rukovodilaca, iji su zadaci: razvoj inicijative,
motivacija saradnika, donoenje odluka,
proveravanje zadataka, koordinacija i kontrola.
10. ta je instanca? Radna mesta
rukovodilaca se jo nazivaju i instancama. One
se organizuju na razli. nivoima a)na
najviem nivou je tzv. strateki menadment koji
snosi odgovornost za poslovanje i razvoj celog
preduzea; b)na srednjem nivou je tzv. taktiki
menadment koji snosi odgovornost za
poslovanje pojedin. delova preduzea; c)na
donjem nivou je tzv. operativni menadment koji
snosi odgovornost za informacione i materijalne
procese u preduzeu. Kakve instance mogu
biti po svom sastavu? Mogu biti: a)singularne
generalni direktor, direktor sektora ili
rukovodilac organizac. jedinice; b)pluralne
poslovodni odbor ili predsednitvo firme.
11. Navedite osnovne oblike organizacione
strukture?
Prema
nainu
povezivanja
elemenata sistema u ureenu, skladnu celinu,
razlikujemo 6 osnov. oblika organizac. strukture
preduzea:1)linijska struktura - konstituisanje
novog preduzea, naroito veeg; 2)linijskotapiasta struktura - kod reorganizac.
preduzea; 3)funkcionalna struktura - mogu je
imati pojed. delovi preduzea, npr. sektor
proizvodnje; 4)matrina struktura - kod
reorganizac. preduzea; 5)tenzor struktura
obino sledi iza dobro uhodane matrine
organizacije;
6)divizionalna
struktura
manifestuje se u deobi preduzea na poslovne
oblasti, organizovane u kolone ili divizije.
12. Koji se instrumenti koriste za
transformaciju
teorijske
u
praktinu
organizacionu
strukturu?
Da
bi
se
projektovana
organizac.
struktura
transformisala u praksu preduzea koriste se
sledei instrumenti: 1)organigram preduzea grafiki prikaz strukture preduzea, tj. prikaz
elemenata i njihovih meusob. odnosa; 2)opisi
radnih
mesta

pisani
dokument
standardizovanog oblika formulara u kojem su
defin. sve relevant. karakteristike radnog mesta;
3)plan popunjavanja radnih mesta dokument
u kojem je prikazan raspored radnika na
opisana radna mesta utvrena organizac.
strukturom; 4)dijagram funkcija matrica u

okviru koje se radna mesta povezuju sa odgov.

zadacima i pripadajuim nadlenostima i
odgovornostima.
13. U emu se sastoji logistiki kontroling?
U savrem. preduzeima klasi. kontrola se
transformie u f-ju kontrolinga. Dok klasina
kontrola otkriva greke i utvruje odgovornost
za nastajanje, kontroling prevazilazi odstupanja
ostvarenih u odnosu na zadate parametre.
Kontroling se moe defin. kao savrem. koncept
upravljanja preduzeem koji obuhvata sledee
f-je: planiranje, informisanje, analizu, kontrolu i
upravljanje.
Koji
su
osnovni
oblici
logistikog kontrolinga? To su: operativni
namenjen kratkoro., jednogodi. upravljanju
profitom; strateki omoguava da se
potencijali budueg uspeha prepoznaju i stvore;
kontroling sa instituc. stanovita interno
strukturiranje i definisanje radnih mesta,
kontroling sa funkcion. stanovita sve
aktivnosti u oblasti planiranja, informisanja,
kontrole, upravljanja i regulisanja; centralni
centralizac. svih zadataka kontrolinga u okviru
celovitog sistema; podkontroling diferencir. i
decentral. f-je kontrolinga unutar celovitog
sistema; ciljni organizuje se kao upravljaki,
projektni i po organizac. jedinicama; sistemski
razgraniav., razvijanje i uskla. sistema
planiranja, kontrole i informacija za potrebe
ukupnog rukovodstva preduzea; interni
usklaiv. planiranja i kontrole i obezbeenje
poslov. informacja za interno rukovodstvo
preduzea.
14. Navedite osnovne zadatke logistikog
kontrolinga? Opti zadaci kontrolinga su:
planiranje, informisanje, analiza, kontrola i
upravljanje. Dalja sistematizacija zadataka se
daje po redosledu, a ne po rangu: graenje
informac. logist. sistema, organizacija planiranja
ciljeva, pomo pri postavci ciljnih planova,
koordinacija planova, pravljenje sistema
pokazatelja, uspostava kontrol. sistema,
nadgledanje ostvarivanja planiranih ciljeva,
analiza i otklanjanje odstupanja, obuka kadrova
za logistiku itd. Ako se zadaci logist. kontrolinga
objedine u komplekse zadataka, imamo
sledee grupe zadataka: razvoj logist. informac.
sistem; priprema podataka za logist. informac.
sistem; uee u planiranju logistike; logist.
kontrola; posebni zadaci.
15. Navedite inioce od kojih zavisi
konstituisanje
poslovne
logistike
u
preduzeu? To su:
1) karakteristike preduzea(veliina prihoda,
broj zaposlenih, broj i disperzija kupaca i
dobavljaa, uee preduzea na tritu i dr.);
2)vrsta delatnosti kojom se preduzee bavi
(proizvodnja, trgovina, usluga); 3)karakteristike
postojee
organizac.
strukture(linijska,
funkcional., matrina, diviziona ili tenzorstruktura); 4) kompetentnost rukovod. kadra; 5)
karakteristike
trita(oscilacije
porudbina,
vreme isporuke, spremnost za isporuku,
uestalost isporuke i sl.); 6)karakteristike
proizvoda(namenjeni
linoj
ili
proizvod.
potronji, osetljivi na transport, kvarljivi i dr.);
7)znaaj pojed. logist. aktivnosti i itave f-je
poslov. logistike za poslovni uspeh preduzea
(uticaj logist. aktivnosti na visinu trokova
poslovanja, proseno vreme i posenu visinu
angaovanih sredstava). Za proizvodnju
znaajni inioci su pod 1 i 2, za trgovinu pod 5,
a ostali su znaajni za sve vrste preduzea.
16.
Opiite
centralizovanu
i
decentralizovanu organizaciju logistikih
aktivnosti u preduzeu? Kod centralizovane
organizacije logist. aktivnosti u preduzeu sve
logist. aktivnosti se centralizuju u jednu
organizac. jedinicu koja se postavlja iznad
postojeih divizija. Ovakvo reenje je mogue
gde je mala decentralizacija funkcional.
zadataka organizovanih u divizije. Moe se
organizovati logistika kao zasebna divizija, a
praktikuje se u velikim preduzeima uglavnom u
naftnoj
industriji.Decentralizovano
pozicioniranje
logistike
u
divizionalnu
organizacionu strukturu praktikuju uglavnom
velika preduzea ije divizije poseduju veliki
stepen samostalnosti. Specifinost razliitih
grupa proizvoda ili razlike koje postavljaju
pojedina
trita
zahtevaju
specifinu
organizaciju
f-je
logistike.
U
ovakvim
sluajevima svaka divizija organizuje sopstvenu
f-ju logistike.
17.
Opiite
postupak
organizovanja
poslovne logistike u malom preduzeu?
Mala preduzea poslov. logistiku ne organizuju
formalno, ve e nadlenost i odgovornost za
poslove iz oblasti logistike pridodati nekom od
ve postojeih radnih mesta. Treba sainiti
popis svih aktivnosti koje spadaju u f-ju poslov.
logistike i podeliti ih na aktivnosti dispozitivnog i
aktivnosti
izvrnog
karaktera.Spisak
aktivnosti:1)prikupljanje
podataka
o
dobavljaima; 2)analiza podobnosti dobavljaa;
3)izbor najpovoljnijeg dobavljaa; 4)procena
proizvodnih potreba; 5)izraunavanje optimalne
veliine nabavka; 6)izdavanje naloga za
nabavku materijala; 7)izrada narudbenice;
8)odobravanje
porudbenice;
9)prijem
materijala;
10)kvantitativna
i kvalitativna
kontrola materijala; 11)skladitenje materijala;
12)donoenje odluke o otpisu zaliha kojima je
istekao rok;13)unajmljivanje transport. sredstva

za odvoz otpada itd. Dispozitivni karakter imaju

aktivnosti pod 3, 6, 8, 12 i 13, a ostale su
izvrnog karaktera.
18. Definiite pojam nabavke?
Da bi preduzee moglo ostvariti svoje
ciljeve,mora prethodno obezbediti sreds. za
proizvodnju materijal i ostale predmete rada,
kao i sredstva za rad. Koje aktivnosti
obuhvata nabavka u klasinom smislu, a
koje nabavka u savremenom, irem smislu
te rei? Nabavka u klasi. smislu te rei je
kupovina
i
preuzimanje
sredstava
za
proizvodnju koja su neophodna za rad
preduzea.To su materijal,ostali predmeti rada i
sreds. za rad. U irem smislu rei nabavka
obuhvata:
istraivanje
trita
nabavke;
komparativnu analizu ponude; izbor najpovolj.
dobavljaa; ugovaranje kupoprodaje; nabavku u
uem smislu, tj. kupovinu i preuzimanje robe;
pripremu sreds. za proizvodnju, kadrova i fin.
sredstava. Definiite pojam logistike nabavke
To je skup aktivnosti, ija je svrha kontinuirano i
ekonomino snabdevanje proizvodnje svim
potrebnim resursima. Navedite zadatke
nabavke To su: obezbe. informacija o stanju i
kretanju na nabavnom tritu; o stanju zaliha
sredst. za proizvodnju i odstupanju stvarnih od
normiranih zaliha; usklaivanje plana nabavke
sa planom proizvodnje i fin. planom preduzea;
obezbe. optimalnih zaliha; minimizir. trokova
nabavke i skladitenja; minimiziranje sredstava
angaovanih u pripremi sreds. za proizvodnju;
kontroli koliine i kvaliteta nabavljenih
sredstava; negovanju dobrih poslov. odnosa;
zbrinjavanju otpada i koordinaciji sa ostalim
segmentima poslov. logistike i ostalim f-jama u
preduzeu.
19.
Definiite
pojam
zaliha?
Zalihe
spredstavljaju amortizer izmeu tokova inputa i
outputa materijalnih dobara. One nastaju im
doe do razlike izmeu vremenske i koliinske
strukture toka ulaza i izlaza. Potpunom
sinhronizacijom tokova ulaza i izlaza u svim
delovima preduzea izgubila bi se potreba za
zalihama. Navedite zadatke zaliha? Da bi
zalihe mogle da izvravaju svoje zadatke
potrebno je: utvrditi potrebe, tj.kvalitat.,
kvantitat. i vremenski odrediti potrebne sirovine,
materijal, delove i sklopove i utvrditi odgovar.
visinu i dinamiku zaliha sirovina, materijala,
delova i sklopova, tj. predmeta rada. Koje su
dve skupine metoda za izraunavanje
potreba? To su: a)deterministika - zasniva se
na planiranju. Plan proizvodne potronje polazi
od plana proizvodnje, zasnovanog na planu
prodaje; b)stohastika - utvrivanje potreba se
vri pomou statistikih metoda. Stvarna
proizvodna potronja u proteklim planskim
intervalima.
20. Srednja apsolutna greka i kontrolni
signal? ZADATAK
21. Normativi zaliha pojam i vrste?
Normativima zaliha se obezbeuje kontinuitet
proizvodnje(tj.
prodaje)
uz
istovremeno
ekonomisanje trokova vezanih za posedovanje
zaliha. Zalihe se odravaju na onom nivou koji
istovremeno obezbeuje i kontinuitet i
ekonomino odnosno rentabilno poslovanje.
Normativ zaliha se moe utvrditi pomou
iskustva i pomou odgovarajuih kvantitat.
metoda. Za kvantitat. utvrivanje potrebno je
poznavati: potronju(prodaju); predmeta rada;
period nabavljanja; uslove nabavke; uslove
transporta; karakteristike predmeta rada i
uslove skladitenja. Normativ zaliha se obino
utvruje za: minimalne; sigurnosne; signalne;
optimalne i maksimalne zalihe.
22. Klizni postupak utvrivanja koliine
nabavke? ZADATAK
23. Definiite pojam skladita i objasnite
njegovu ulogu u odvijanju materijalnih
tokova u preduzeu? Skladite je prostor koji
slui za zatitu, uvanje i raniranje zaliha u
skladu sa zahtevima dopreme i otpreme. Da bi
se
prevazila
prostorna
i
vremenska
neusklaenost
proizvodnje,
razmene
i
potronje, odnosno neuskla. izmeu ulaza i
izlaza, na prelazu iz jedne u drugu fazu ciklusa
reproduk., formiraju se zalihe,a njih je potrebno
skladititi. Navedite najvanije zadatke
skladita? Najvaniji zadaci skladita su:
obezbeenje kontinuiteta procesa proizvodnje i
snabdevanja potroaa; uvanje i zatita robe;
poboljanje upotrebnih osobina proizvoda
(dozrevanje, suenje i dr.); obezbeenje
ekonominosti nabavke. Koji se problemi
vezani za skladite i skladino poslovanje
reavaju pomou logistikih metoda?
Pomou logist. metoda reavaju se sledei
problemi vezani za skladite: 1)izbor optimal.
lokacije za skladite i optimal. rasporeda robe u
skladitu; 2)odreivanje optimal. kapaciteta
skladita;
3)izbor
optimal.
tehnologije
skladitenja; 4)izbor optimalne organizacije
skladinog poslovanja.
24. Definiite optimalnu lokaciju skladita?
Optimal. lokacija skladita je ona koja
omoguava nejekonomi. prevoz od skladita
sirovina do proizvodnih pogona, tj. prevoz od
skladita gotove robe do prodajne mree ili
distributivnog centra. Navedite kljune inioce
optimalne lokacije skladita? Optimal.
lokacija skladita se odreuje u dva koraka.

Prvo se metodom teita(materijal koji se troi

vie treba da je lociran blie) optimal. lokacija
odredi priblino, a zatim metodom tonakilometar (uzima se u obzir udaljenost izmeu
pogona i skladita) se vri odgovar. korekcija.
Zatim se odreuje optimal. raspored robe u
samom skladitu pomou odre. metoda, od
kojih se najee koriste metode fiksnog i
modifikov. fiksnog rasporeda, kao i metode
haotinog i modifikov. haotinog rasporeda.
25. Definiite tehnologiju skladitenja?
Tehnologija skladitenja predstavlja skup
standardizovanih procedura manipulacije i
kretanja sirovina, odnosno robe, u okviru
skladita. ime je uslovljen izbor tehnologije
skladitenja? Izbor tehnologije skladitenja
zavisi od: vrste skladita, skladine tehnike i
sistema skladitenja. Navedite najznaajnije
kriterijume za klasifikaciju skladita, kao i
vrste skladita prema tim kriterijumima?
Najznaajniji kriterijumi za klasifikaciju skladita
su: 1)mesto skladita u ciklusu reprodukcije a)ulazna
skladita(sirovina
i
materijal);
b)meuskladita
(poluproizvodi);
c)izlazna
skladita (gotova roba); 2)vrsta robe
a)skladite komadne robe; b)skladite robe u
rasutom stanju; c)skladite robe u tenom
stanju; d)skladite robe u gasovitom stanju;
3)vrsta graevinskog objekta a)otvorena
skladita;
b)poluotvorena
ili
natkrivena
skladita; c)zatvorena skladita; d)specijalna
skladita.
26. Definiite pakovanje? Pakovanje ima dva
znaenja.
Prvo,
pod
pakovanjem
se
podrazumeva omot (ambalaa) u koji se stavlja
roba da bi se zatitila od eventualnog
oteenja, a drugo, pod pakovanjem se
podrazumeva proces stavljanja odgovar. omota
oko robe. Navedite i objasnite funkcije
pakovanja? Pakovanje robe u preduzeu ima
sledee f-je: 1)proizvodnu f-ju - odgovarajua
koliina i nain pakovanja; 2)marketing f-ju pakovanje gotovih proizvoda; 3)upotrebnu f-ju potronjom proizvoda ambalaa moe sluiti za
dalju upotrebu; 4)logistiku f-ju - omoguava i
pospeuje logist. procese u preduzeu.
Navedite zadatke pakovanja u funkciji
logistike? Zadaci pakovanja u f-ji logistike su:
1)zatita proizvoda - od oteenja, krae, zatiti
ljude(hemikalije, eksploziv); 2)omogui i olaka
skladitenje - pakuje se prema tehnici
skladitenja; 3)omogui i olaka transport najvei procenat oteenja robe je u transportu;
4)omogui i olaka manipulisanje - pakovanje u
odgovarajue jedinice.
27.
Navedite
zadatke
unutranjeg
transporta? Unutranji transport ima dva
zadatka: 1)povezivanje spoljnjeg i unutranjeg
transporta na nain koji omoguuje nesmetan
protok materijala, odnosno robe iz jednog
sistema u drugi; 2)dostava materijala, odnosno
robe, u neoteenom stanju u pravo vreme, na
pravo mesto i uz najnie trokove prevoza. Koji
uslovi treba da budu ispunjeni da bi
transport mogao izvriti svoje zadatke? Za
izvrenje navedenih zadataka transport mora
biti tehniki i organizaciono osposobljen.
Tehnika
osposobljenost
se
sastoji
u
standardizaciji
transportnih
sredstava
i
pomonih tehnikih naprava kojom se
obezbeuje
njihova
kompatibilnost
sa
sredstvima spoljnjeg transporta, tj. optimizaciji
transportnog
hardvera.
Organizaciona
osposobljenost se sastoji u odgovarajuoj
regulaciji upravljanja procesom transporta,
odnosno u optimizaciji transportnog softvera.
28.
ime
je
odreena
tehnologija
transporta? Pod tehnologijom unutranjeg
transporta se podrazumevaju standardizovane
procedure utovara, pretovara i istovara
materijalnih dobara. Ove procedure su
odreene: vrstom transporta, transportnom
tehnikom i sistemom pretovara. Navedite
kriterijume za klasifikaciju razliitih vrsta
transporta i navedite sve vrste transporta?
Za klasifikaciju transporta u preduzeu koristi
se vie kriterijuma: 1)vezanost transportnog
sredstva za liniju kretanja a)transport sredstva
koja su vezana za liniju kretanja(transport po
inama, konvejeri, beskrajne tekue trake,
visei transporteri, dizalice, liftovi, kose ravni,
oluci, cevovodi itd.); b)transport sredstva
delimino vezana za liniju kretanja(dizalice,
kranovi, regalni viljukari, translatori itd.);
c)transport sredstva koja nisu vezana za liniju
kretanja(kolica,
skladini
viljukari,
itd.);
2)kontinuitet
transportnog
procesa

a)kontinuirani transport sredstva se kreu

kontinuirano ili u taktu; b)diskontinuirani
transport kolica raznih vrsta; 3)poloaj
transporta u odnosu na pod proizvodnog
pogona transport po podu; ispod poda i iznad
poda;
4)nain
upravljanja
transportnim
sredstvom.