DUANOV ZAKONIK

Zakon blagovernago cara Stefana, odnosno Duanov Zakonik, najglasovitiji je

spis srpskog srednjovekovnog prava. Nastajao je u dve etape u drugoj polovini
pete i prvim godinama este decenije etrnaestoga veka.
Sainjen je od osnovnoga Zakonika (lanovi 1135) i dopuna koje je namah
uzrokovala primena Zakonika u praksi (lanovi 136201). Osnovni deo
Zakonika ukazuje na Duanovu tenju da novonastalu carevinu uini to pre
pravnom dravom. Dopune, pak, sadrajem, isticanjem onoga to mora
naknadno i dodatno da se pravno regulie nedvosmisleno odslikavaju svu
krhkost i moralnu klonulost novozasnovane carevine.

Prvi, osnovni i vei deo Zakonika usvojen je na dravnom saboru odranom u Skoplju, na Vaznesenje, 21. maja 1349. godine, a drugi
manji deo potvren je na saboru odranom u Serezu, ne zna se koga datuma, ali svakako u razdoblju izmeu prvog septembra 1353. i
31. avgusta 1354. godine. Stotinu trideset pet lanova Zakonika prihvaenog 1349. godine predstavlja krunu Duanovih napora da
novovaspostavljenu carevinu, njegovom linom upornou i borbom znatno uveanu dravu uini u potpunosti pravnom dravom
(monarchia legalis) i da time nastavi putem koji su omeili i usmerili utemeljivai srpske drave i dinastije Nemanjia Nemanja i
sveti Sava (tzv. zakon Simeona i Save). Iz pojedinih odredaba Duanovog Zakonika (lan 84, na primer) proizlazi da su do njegovoga
donoenja u praksi primenjivane i neke odredbe obiajnog, narodnog prava (dokazivanje vlastite ispravnosti vaenjem vrelog gvoa
iz kljuale vode, tzv. mazija; postupak udave itd.). Obiaj vaenja vrelog eleza, Duan u jednom sluaju ukida (l. 84), ali ga
potvruje u dodatnim odredbama, kada je re o utvrivanju lopovluka, odnosno o postupku demaskiranja lopova (lan 150). Iz nekih
drugih odredaba oigledno je da je i kralj Milutin doneo vei broj zakona, pa se Duanov Zakonik u odreenim sluajevima (npr.
lanovi 152 i 153) poziva na "Zakonik svetoga kralja", na zakon koji je bio u upotrebi "za deda carstva mi, za svetoga kralja".
Neposredno pre donoenja Duanovog Zakonika, svakako u vreme kada je rad na Zakoniku uveliko bio u toku, po Duanovoj elji
preveden je sa grkoga na srpski jezik glasoviti Sintagmat (ili znamenita Sintagma) Matije Vlastara, najpotpuniji graanski zakonik
vizantijskog carstva nainjen u Solunu oko 13351336. godine. Pored Sintagme koriene su i tzv. Vasilike iz vizantijskog prava, zakon
cara Justinijana. Duanov Zakonik predstavljao je poslednju veliku carevu dravnopravnu akciju dalekosenih posledica.
Duanova vaskolika vladarska karijera bila je uspena. Zapoeo ju je veoma mlad, kao delimini savladar bolesnog i fiziki svakojako
ogranieno sposobnog oca, kralja Stefana Deanskog.
Titulu mladi kralj nosio je od januara 1322. godine. Sukobio se sa ocem (tanije ovaj sa njim) nakon sjajne pobede nad Bugarima kod
Velbuda, 28. jula 1330. godine. Mlaa vlastela, oduevljena vojnom pobedom, ali i Duanovim voenjem ratnih operacija, smatrala
je da je dospeo as da stari kralj prepusti presto sinu. Do sukoba oca i sina, oevih i sinovljevih pristalica, dolo je u prolee 1331.
Ratna srea prelazila je s jedne na drugu stranu. Sukob se okonao porazom kralja Stefana i njegovim zatoenjem u zveanskoj
tvravi. Za oevoga ivota (kralj Stefan Deanski je umro 11. novembra 1331) Duan je ponovo krunisan 8. septembra 1331. godine.
Postao je kralj. Princezom Jelenom, sestrom bugarskoga cara Jovana Aleksandra, oenio se na Uskrs 1332. Od 1334. uspeno vodi
ratove. Ambiciozne, agresivne Maare potiskuje potpuno iz Srbije 1335. Zapoinje izgledne vojne akcije u Makedoniji. Posebno
koristi smutna i zla vremena koja nastaju u vizantijskom carstvu nakon smrti cara Andronika III (15. jun 1341) i osvaja znatan deo
vizantijskih oblasti. Za vreme vladavine kralja i potonjeg cara Stefana Duana, srpska drava je za kratko vreme postala najmonija
drava na Balkanu. Osvojene su oblasti u Makedoniji, Albaniji, a godine 1345. osvojena je i izuzetno znaajna Serska oblast, kao i sam
grad Ser. Duanovim osvajanjima bitno je izmenjena politika karta Balkana. Pod vlast ambicioznog vladara dospele su ak i one
oblasti koje su u Vizantiji uivale poseban status i bile pod direktnom upravom vizantijskog cara. Smatrane su svojevrsnim
atributima carskog dostojanstva, gotovo jednako koliko i kruna i ezlo.
Vojni uspesi doveli su Duana u poloaj u kome je imao i pravnih osnova da pomilja na uzdizanje srpske drave kraljevine, na nivo
carevine. Prvo je srpsku arhiepiskopiju podigao u rang patrijarije, a potom je srpski patrijarh, kir-Janikije, na Uskrs 1346. godine,
sveano krunisao u Skoplju Duana za cara. Postavi titulaturni car "Srbljem i Grkom"",1 imperator trenutno najmonije vojne sile
Balkana, car Duan je nastojao da novonastalu veliku dravu naini pre svega pravnom dravom i da tim inom bitno pomogne
privredni i kulturni razvoj zemlje, kao i meunacionalno zbliavanje i nacionalnu jednakost. Bila mu je oigledno potpuno jasna

opasnost koja se krije u naglom uveavanju dravnih granica, a jo vie u eksplozivnom poveanju broja dravnih podanika druge
nacionalnosti, drugaijih obiaja, bliske, ali svakojako ine kulture. Osvajanje novih oblasti uslovilo je hitno reavanje razliitih
nedoumica u pogledu drutvene i privatne svojine, javnog, graanskog i procesnog prava, meusobnih odnosa. Pravnici cara Duana
pripremili su i sistematizovali Zakonik koji je, u kombinaciji sa graanskim zakonikom Matije Vlastara, do kraja ureivao pravne
odnose u novonastaloj carevini. Meutim, praksa je munjevito pokazala da Zakonik prihvaen na dravnom saboru u Skoplju 1349.
ne reava mnoge ozbiljne probleme i dileme. Zbog toga je osnovni Zakonik naknadno dopunjen sa jo 66 lanova.
Paljivije iitavanje Zakonika nedvosmisleno pokazuje da prvih 135 lanova ini sistematizovanu celinu, a da je 66 lanova ne samo
naknadno pridodato, ve je taj in obavljen i na brzinu. Prilikom "pridodavanja" nije voeno rauna o uzajamnoj pravnoj, a i svakoj
drugoj vezi i logici dodatog sleda pravnih odredbi.
Pravne odredbe u Duanovom Zakoniku grupisane su u nekoliko prepoznatljivih celina. lanovi Zakonika od prvog do, zakljuno,
trideset osmog, tiu se utvrivanja prava crkve, obezbeivanja istote vere, borbe protiv svakojakih jeresi. U nekojim lanovima se
utvruje obaveza crkve i njenih ljudi prema sirotinji, prema meropsima. lanovi Zakonika od 39. do 62. tiu se vlastele, njihovih
prava i obaveza, njihovog kanjavanja u sluaju dokazane krivice. lanovi 63. do 73. odnose se na carske inovnike (npr., na kefalije
po gradovima), ali preteno na nie klase, na robove, merophe, sirote, sebre, popove. lanovi 74. do 83. reguliu razline odnose u
upi i selu, problem seoskih mea, veliinu koju obuhvata seoski atar, a koja podrazumeva odgovornost seljana za sve to se tu
dogodi. Nekoliki propisi iz ove grupe reguliu odreena pitanja zemlje koja je u vlasnitvu crkve, tzv. crkvene zemlje. lanovima 84
do, zakljuno 117, reavaju se nekoji problemi iz tzv. krivinog prava, odnosno procesnog prava. lanovi 118 do 123 bave se
problemima trgovaca, carinika, njihovih prava i obaveza, a lanovi 124 do 128 reguliu prava i obaveze gradova, obavezu kuluka za
zidanje gradova, kao i za zidanje kua i dvorova za potrebe cara. lanovi 130 do 135 ureuju probleme vezane za vojsku i za ponaanje
vojske i vojnika. Naknadno pridodati lanovi 136201 ne pokazuju posebniju sistematinost. Nekoji lanovi imaju zadatak da
obezbede posebne statuse, posebna prava i obaveze gradova koji su dobili carske hrisovulje; znatan je i broj lanova ije prisustvo u
dopuni Zakonika oito pokazuje kako je nagli prostorni razvoj srpske drave bio praen oiglednim padom drutvenog i linog
morala. Brojni lanovi se odnose na razbojnike i razbojnitva, na grabljivu, caru neposlunu vlastelu, na ljude koje su smutna
vremena slomila psihiki i fiziki, stvorivi od njih pijance, lopove, sitne varalice. Mnogi lanovi se odnose na sudije i porotnike. Loe
stanje u zemlji uticalo je na pisce zakona da u Dopunama predvide iznova primenu nekojih metoda iz narodnog obiajnog prava, koje
je Zakonik, u prvom delu iskljuivao (mazija, primerice). Zanimljivo je da u ovom pridodatom delu Zakonika car Duan uvia
potrebu da istakne kako e svakome u njegovome carstvu biti sueno samo po Zakoniku, a nikako "po babu" ili "po strievima",
nikako ne "u strahu od carstva mi". U tom smislu istiu se tri lana Duanovog Zakonika: lan 172 o sudijama, lan 171. o zakonu i
lan 139 o pravu meropha da se, ako smatra da mu je naneta nepravda, parnii slobodno sa svakim u carstvu:
"Sve sudije da sude po zakoniku, pravo kako pie u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi" (lan 172).
"Jo zapoveda carstvo mi: Ako uspie pismo carstvo mi, ili iz srdbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo rui zakonik, nije
po pravdi i po zakonu, kako zakonik pie, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvruju kako je po pravdi" (lan 171).
"U zemlj i carstva mi da nije vlastan gospodar ita uiniti meropsima preko zakona, osim to je carstvo mi zapisalo u zakoniku, to da
mu rabota i daje. Ako li mu uini to protiv zakona, zapoveda carstvo mi, svaki meropah da ima prava parniiti se sa svojim
gospodarom ili s carstvom mi, ili s gospoom caricom, ili s crkvom, ili s vlastelom carstva mi i s kim bilo. Niko da nije vlastan
zadrati ga od suda carstva mi, nego da mu sudije po pravdi sude. Ako meropah dobije parnicu protiv gospodara, neka sudija carstva
mi ujemi kako da gospodar plati merophu sve na rok; i potom da nije vlastan onaj gospodar uiniti zlo merophu" (lan 139).
Duanov Zakonik je postao u nas iznova poznat od vremena istoriara Jovana Rajia. Raji pominje Zakonik piui u drugoj knjizi
Istorije o caru Duanu i njegovoj vladavini, ali tom prilikom izrikom napominje kako nijedan prepis Zakonika nije imao u rukama.
Meutim, tekst Zakonika tampan je naknadno, u dodacima etvrtoj knjizi Istorije. Prvo izdanje Duanovog Zakonika, nainjeno
prema rakovakome rukopisu, donelo je svome navodnome izdavau Jovanu Rajiu vie tete, nego li slave. Izdava Rajieve
Istorije, Stefan Novakovi, zloupotrebio je nekoliko puta injenicu to je izdava, kao i Rajievo ime, pa je Istoriju on sam snabdeo
dodacima, ali je itaoce ostavio u uverenju, kako je sve to Raji nainio. Pri tome je postupak prireivanja rukopisa za tampu obavio
loe. Najvie je Rajia optuivao i ismevao Jernej Kopitar, kome je, inae, bilo odlino poznato da Raji nema veze sa izdavanjem
Duanovoga Zakonika u dodatku etvrte knjige. O navodnom Rajievom loem izdanju Zakonika, Kopitar je pisao i strunu kritiku, a
detaljno je obavetavao u pismima i neke prijatelje i poznanike, poput Dobrovskog i Kepena.2 Sledee izdanje Duanova Zakonika
nainila je, prema tzv. Tekelijinom rukopisu, Matica srpska (u 14. i 15. svesci Letopisa za 1828. godinu). Najbolje izdanje Duanovoga
Zakonika u DID veku pripremio je Stojan Novakovi 3 i sva ostala izdanja, sve do naih dana, do izdanja Srpske akademije nauka i

umetnosti, pripremana su prema principima koje je utvrdio Stojan Novakovi.4 Poznato je dvadesetak razliitih rukopisa Duanovog
Zakonika:
Narod je na svoj osoben, usmeni nain, vekovima pamtio brojne odredbe Zakonika. To se ogleda u mnogim obiajima, u obiajnom
pravu, u mnogim narodnim umotvorinama. Narodne pesme, na primer, o munom zidanju gradova i kula, o tekom argatovanju,
sauvale su bledo seanje na lanove 127 i 128 Zakonika:
Za zidanje grada: Gde se obori grad ili kula, da ga naprave graani toga grada i upa, koja je predeo toga grada;
Kada gospodin car eni ili krtava sina i ustreba mu dvor i kue praviti, da svako pomogne, mali i veliki.
Znamenita pesma o smrti vojvode Prijezde, iz Vukove druge knjige bekog izdanja Srpskih narodnih pjesama, peva kako je turski
sultan zatraio od vojvode Prijezde da mu poalje "do tri dobra svoja": sablju, konja i suprugu. Smisao zahteva biva jasan kada se ima
na umu lan 48. Zakonika:
Kada umre vlastelin, dobri konj i oruje da se daje caru, a velika biserna svita i zlatni pojas neka budu sinu mu, i da mu car ne
oduzme; a ako ne uzima sina, a ako ima ker, to neka je vlasna uzeti ih ki i slobodno ih prodati ili pokloniti.
Posle vlastelinove smrti caru se povraa ono to je car simbolino i darovao kao znake osobenog dostojanstva. Deca umrlog imaju
pravo da zadre skupocene predmete, predmete koji se mogu uvati za uspomenu, mogu koristiti ili dobro unoviti. Na konja i oruje
nemaju prava. erka ga nema nikada, a sinu moe (ali ne mora) car kasnije da dodeli znake dostojanstva i vazalstva. Sultan Memed
trai od ivoga Prijezde da mu se potini (da preda konja i oruje) i da prizna vrhovnu tursku vlast (da mu ustupi i suprugu).
Nekoje odredbe Zakonika pokazuju da u vreme njegovoga donoenja mnogi paganski narodni obiaji nisu iezli, tavie da postoji
potreba da se gone izrinim slovom zakona. Takav je, na primer, lan 20, koji govori o grobovima, zapravo svedoi o verovanju u
vampire:
I ljudi koji se vradbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, selo, koje to uini, neka plati vradu, a ako bude pop na to doao, da mu
se uzme popovstvo.
Slino je sauvano i u lanu 109, koji je posveen otrovima, odnosno trovaima:
Ko se utvrdi kao maioniar i otrovnik, da se kazni po zakonu svetih otaca.
O Duanovom Zakoniku pisano je u nas mnogo, govoreno neuporedivo vie. esto se isticalo kako je Duanov Zakonik jedini
srednjovekovni zakonik u kome je moni vladar sebe podredio sudu i zakonu, jedini zakonik koji doputa i najsiromanijem da se, u
traenju pravde, parnii i sa crkvom i sa carem. U mnogo emu Duanov Zakonik jeste odraz i izraz vremena u kome je nastao. To
jeste klasni, staleki zakonik, posebno u odeljku o kaznama. Ne biva svima jednako za jednake prestupe. Imuniji, ugledniji prolaze
bolje, siromani, neugledni prolaze loije, katkada i sasvim ravo. Jedni za prestup plaaju, drugima se za isti prestup seku ruke,
odsecaju nosevi. Meutim, nesumnjiva je injenica da je Duan svesno traio da se naini zakonik u kome je "staleku dravu svog
vremena... hteo da potini jasno odreenom idealu pravne monarhije (monarchia legalis), to jest pravne drave... u kojoj je
opteobavezan zakon jai od samovolje pojedinca, od stalekih borbi i feudalnih zahteva, ak i od udi i samovolje samoga vladara".5
Pokuali su da slino uine i nekoji Duanovi znameniti suvremenici eki kralj Karlo IV Luksemburki (13161358) i poljski kralj
Kazimir
III Veliki (13101370). Sa polovinim uspehom. Nastojanja Karla IV (eki kralj od 1346) da ekoj daruje zbornik zasnovan na
rimskom pravu nisu urodila plodom. Otpor vlastele bio je previe snaan. Kasnije, 1356. godine, u asu kada je ve bio i car Svetog
rimskog nemakog carstva objavio je "Zlatnu bulu" i zasnovao na prostorima slobodne, nezavisne eke, staleku dravu. Kazimir III
Veliki, pak, jeste 1347. godine doneo na saboru u Visilici, tzv. Viiliki statut, zakonik Poljske. Karlo IV i Kazimir III uspeli su da u
vlastitim dravama osnuju i prvi slovenski (i evropski) univerzitet u Pragu (Karlo IV), odnosno akademiju u Krakovu (Kazimir III).
Moe se pretpostaviti, sa izvesnou, da bi jednakom cilju teio i car Duan da ga nije smrt nenadno ugrabila.6 Potpuno je drugo
pitanje da li bi Duanova duga vladavina, znatno dua nego to je uistinu bila, sama sobom omoguila tako to. Ako je suditi prema
sadraju dopuna Zakonika Duanovo carstvo je nastalo prebrzo; u zajednici su se nale razliite kulture, nejednaki sistemi
vrednosti, razlini narodi. Prema dopunama reklo bi se da je nastalo vreme grabea, nasilja, razoarenja i beznaa. Na takvim
temeljima nema izglednog zidanja.

http://www.namestuvoljno.com/magazin/trebalo-bi-znati/78-dusanov-zakonik.html