Kurs Za Word 2000

Word 2000
Strana 1
Word 2000
CIM College je nosilac izdavakih prava za sve knjige, publikacije i

dokumenta koja su zatiena oznakom "Copyright (C) CIM College", kao
i za prezentacije sa logom CIM College. Na svu ovu dokumentaciju se
odnose lanovi Zakona o autorskim pravima, odnosno CIM College je
jedini nosilac izdavakih prava.
CIM College, kao nosilac izdavakog prava, e pokrenuti zakonski
postupak protiv pojedinca koji je prekrio gore navedena zakonska
ogranienja, ili druge pravne norme regulisane Zakonom o autorskim
pravima i drugim zakonima, kako lino, tako eventualno i protiv
preduzea koja koriste materijale sa oznakom Copyright CIM College
bez pisane saglasnosti CIM College.
Copyright CIM College, 1999.
Word 2000
Strana 2
Sadraj:
1. UVOD
2. POETAK RADA SA WORD-OM 2000

2.1 Otvaranje i zatvaranje Word-a 2000
2.2 Izgled osnovnog prozora
2.3 Meniji
2.4 Podeavanje prikazanih elemenata
2.5 Upisivanje i korigovanje teksta
4
4
4
6
11
12
3. KREIRANJE NOVOG DOKUMENTA

3.1 Otvaranje postojeeg dokumenta
3.2 Zatita dokumenta
15
16
16
4. FORMATIRANJE
4.1 Izbor fonta
4.2 Formatiranje pasusa (paragrafa)
4.3 Formatiranje odeljka
4.4 Formatiranje dokumenta
4.4.1 TEMPLATE (MASKA) DOKUMENTA
4.4.2 FORMATIRANJE STRANE DOKUMENTA
4.4.3 DODAVANJE NAPOMENA
4.4.4 HEADER I FOOTER
4.4.5 FOOTNOTES AND ENDNOTES
18
18
19
20
21
5. STILOVI
5.1 Primena postojeeg formatnog stila
5.2 Kreiranje novog pomonog baznog formatnog stila
5.3 Izmena postojeeg formatiranog stila
27
27
28
29
21
22
23
24
25
6. DODAVANJE RAMOVA I ZASENENJA (BORDERS I SHADING) 30

7. SLIKE
32
8. KREIRANJE I GENERISANJE INDEKSA I SADRAJA

8.1 Kreiranje i generisanje indeksa
8.2 Kreiranje i generisanje sadraja
36
36
38
9. STUPCI
40
10. TABELE
42
11. RAD SA GRAFIKONIMA

11.1 Microsoft Graph
45
45
Word 2000
Strana 3
Predgovor
ujem i zaboravim,
Vidim i zapamtim,
Uradim i razumem.
Konfuije
Definicje osnovnih pojmova vezanih za uenje i znanje.
Obuka vas priprema da radite posao pred Vama, danas. On postoji i Vi treba da
znate kako to da radite, upravo sada.
Obuka je sticanje vetine za korienje znanja.
Obrazovanje Vas priprema da radite posao pred vama, sutra. On ne postoji i jo
niko ne zna kako se to radi. Morate da odluite da istraite to sada, da bi se
pripremili za vreme koje dolazi.
Obrazovanje je sticanje znanja iz odreenog domena.
Nastava: Kada ja pokazujem Vama kako ja reavam problem, to je nastava.
Uenje: Kada Vi shvatite kako ete reiti problem, to je uenje.
Znanje: Znanje nam omoguava da dovedemo u vezu ono to uimo sa drugim
stvarima koje ve znamo. Znanje nam omoguava da uoptimo naa specifina
iskustva, tako da moemo da primenimo naueno na drugu, razliitu situaciju.
Znanje ini moguim da to razumemo.
Know how: Know how nam omoguava da primenimo uopteno znanje za
specijalni sluaj. Know how ini to moguim za nas da uradimo.
Sve je u promenama.
Promene se u savremenom svetu odigravaju neverovatnom brzinom. Istorija
belei sa jedne strane stalni porast ivotnog veka ljudi i veliku frekvenciju
tehnolokih, ekonomskih, socijalnih i politikih promena sa druge strane.
Tehnologije vie ne traju generacijama (nekada je ivotni vek tehnologije bio i do
100 godina), ve se konstantno i kontinualno menjaju (danas je ivotni vek nekih
tehnologija manji od 5 godina). ivotni vek ljudi raste (u Japanu je recimo ivotni
vek preko 80 godina). Sve ovo dovodi do sledeeg:
Obrazovanje nije vie aktivnost iz nae mladosti, koja je dovoljna da se
primenjuje tokom celog ivota. Ui se tokom celog ivota.
Obrazovanje se vie ne sastoji od skupa lekcija koje vae nekoliko generacija.
Lekcije se kontinualno menjaju tokom naih ivota.
Koren rei obrazovanje je u latinskoj rei koja znai voditi. Seminari firme
CIM College i treba da Vam pomognu i povedu Vas pravim putem u
promene.
Word 2000
Strana 4
Organizacije moraju da postanu organizacije koje ue. Samo takve
organizacije imaju ansu da opstanu na globalnom tritu.
80 godina
40 godina
Proseni
ivotni vek
1800
1850
Vreme
tehnolokih
promena
1900
1950
2000
Konstantno i
konintualno
Na 2-3
generacije
Materijal koji se nalazi pred Vama je prirunik za seminar XXX firme CIM
College.
Ovaj seminar je namenjen svima onima koji znaju misiju i imaju viziju svoje
organizacije i koji dugorono pozicioniraju put za napredovanje i uspeh svoje
organizacije. To je danas jedino mogue postii uenjem koje prati razvoj
tehologija i procesa.
Vodee organizacije u svetu su nauile mnoge lekcije u svom prethodnom radu i
osposobile se da ne ponavljaju greke. Te organizacije i njihovi zaposleni
prihvataju pozitivne promene i realizuju ih, ime stvaraju jo povoljnije uslove za
napredovanje organizacije i svoje lino. Pametni ue na svojim grekama, a
mudri na tuim.
Fima CIM College i ovim seminarom eli da Vam pomogne da poboljate
poslovanje svoje organizacije kroz transfer vrhunskog znanja i iskustava
razvijenih zemalja sveta.
Broj strani ca materijala i broj slajdova u broja dana seminara uz broj vebanja
pruie Vam dobru osnovu i znanje kako da krenete pravim putem u kontinualno
poboljanje. Primenom novih znanja, uz Vae iskustvo, daete pun doprinos
uspehu Vae organizacije.
Zahvaljujemo Vam na panji i poverenju koje ste nam ukazali izborom nae firme.
Nadamo se da e seminar ispuniti Vaa oekivanja i otvoriti puteve nae jo
intenzivnije saradnje na obostrano zadovoljstvo.
Word 2000
Strana 5
Satnica obuke Windows

(Seminar traje 5 dana)
I dan
08:00 Uvodno predavanje
Opte predavanje o raunarima i operativnim sistemima
08:45 Pauza
09:00 Prvi Windows koraci
Osnovni izgled ekrana, desktop, taskabar,...
09:45 Pauza
10:00 Prvi Windows koraci
Osnovni izgled prozora, izlazak iz Windows-a, Help
10:45 Pauza
11:00 Startovanje programa
Startovanje programa, rad sa WordPad-om i Paint-om
11:45 Pauza
12:00 Podeavanje YU karakteristika
Instaliranje YU fontova, podesavanje tastature,...
12:45 Pauza
13:00 Windows Explorer
Pravljenje fascikli i podfascikli
14:00 Kraj rada
II dan
08:00 Obnavljanje znanja
Polaznici uz pomo prirunika ponavljaju akcije koje su nauili
08:45 Pauza
09:00 Kreiranje svojih dokumenata i smetanje u fascikle
Kreiranje slika i dokumenata, smetanje slika i dokumenata u fascikle
09:45 Pauza
10:00 Windows explorer
Kopiranje i premetanje objekata.
10:45 Pauza
Kopiranje i premetanje objekata.
11:45 Pauza
Promena naziva i brisanje objekata
12:45 Pauza
13:00 Formatiranje disketa
formatiranje diskete i prenoenje podataka
14:00 Kraj rada
III dan
08:45 Pauza
09:00 Provere polaznika
Proverava se rukovanje podacima u Windows explorer-u
10:00 Podeavanje sistema
Word 2000
Strana 6
10:45
11:00
11:45
12:00
12:45
13:00
14:00
Podeavanje taskbar-a
Pauza
Podeavanje sistema
Podeavanje Control Panel-a
Pauza
Izbor i instalacija fontova
Rad sa font menaderom
Pauza
Podeavanje tampaa
Instalacija i podeavanje tampaa
Kraj rada
IV dan
08:45 Pauza
09:00 Odravanje diska
Back up, scan disk,...
09:45 Pauza
10:00 Rad u mrei
Podeavanje parametara mree, ....
10:45 Pauza
11:00 Rad u mrei
Praktian rad u mrei.
11:45 Pauza
12:00 Korienje DOS programa
Korisnici. Grupe. Sistem. Podeavanje tampanja. Nain ifriranja
12:45 Pauza
13:00 Arhivirianje podataka
Rad sa nekim arhiverom (Win ZIP, Win Rar)
14:00 Kraj rada
V dan
08:45 Pauza
09:00 Rekapitulacija seminara i priprema za ispit
09:45 Pauza
10:00 Teorijski deo ispita I grupa
11:15 Pauza
11:30 Ocena zadovoljnosti kupca.
12:00 Pauza
12:15 Teorijski deo ispita II grupa
13:30 Pauza
13:45 Ocena zadovoljnosti kupca
14:15 Kraj rada
Word 2000
Strana 7
Uvod
Misija Obuke
Misija obuke za Windows 9x je da Vam prui osnovna znanja o raunaru i
operativnom sistemu Windows 9x koja e Vam pomoi da poboljate Va rad na
raunaru. To emo ostvariti kroz predavanja, vebanja i uz korienje
pripremljenog pisanog materijala. Seminar je namenjen za sve zaposlene koji u
svom svakodnevnom radu koriste raunar.
Osnovna pravila za rad na seminaru
Puenje je zabranjeno
Tanost (pridravati se date satnice)
Nema sporednih razgovora
Svako postavljeno pitanje zasluuje panju
Otvorena komunikacija
Osnovni podaci o obuci

Seminar vodi:
predstavnik/ci firme CIM College
Broj polaznika:
navesti najoptimalniji broj polaznila
Trajanje seminara: Broj dana po broj sati

Metod rada:
predavanje, diskusija, vebanja
Radni prostor:
prostorija sa belim platnom
Potrebna oprema: Pola view i/ili grafoskop, 1 PC = 1 POLAZNIK

(eventualno 2 polaznika)
Word 2000
Strana 8
1. Uvod
U poslovnoj i privatnoj komunikaciji postoji sve vea potreba da se
pisani dokumenti kreiraju brzo i jednostavno. Iz tog razloga se ubrzano
razvijaju programi za unos i obradu teksta.
U svetu postoji nekoliko programa, tzv. tekst-procesora Koji su
namenjeni lakom kreiranju tekstualnog dokumenta. Jedan od
najzastupljenijih programa za obradu teksta je Word 2000. U sebi
objedinjuje sve mogunosti i prednosti Worda kao tekst procesora i samog
Windows-a kao radnog okruenja. Puni znaaj ovog spoja moe se videti
na primeru ugraivanja i povezivanja objekta meu aplikacijama, kontrole
i izrade dokumenta ili kreiranju sloenijih projekata. Jedan od primera ta
sve Word 2000 moe je upravo pred vama.
Program Word 2000 sadri mnogo komandi u kojima se u prvom
trenutku nije jednostavno snai. Uputstvo ima za cilj da vas upozna sa
Word 2000 kao tekst procesorom i da vas uvede u njegovo korienje.
Uputstvo je namenjeno kao podsetnik u praktinom radu.
Word 2000
Strana 9
2. Poetak rada sa Word-om 2000

2.1
Otvaranje i zatvaranje Word-a 2000
Program Word 2000 se pokree iz programskog okruenja Windows, to znai da

pre pokretanja Word 2000 morate pokrenuti Windows.
Da bi pokrenuli Word 2000 miem dva puta kliknite na ikonu Microsoft Word na
Desktopu ili Start>Programs>Word.
Nema potrebe da naputate Word 2000 svaki put kada zavrite rad na svom
dokumentu. Ako mislite da ete ponovo koristiti Word 2000 moete samo kliknuti
na dugme za minimiziranje prozora u gornjem desnom uglu osnovnog Word-ovog
prozora. Minimizirani Word 2000 je trenutno izvan upotrebe pa lako moete
koristiti vie drugih Windows aplikacija.Word ipak stoji raspoloiv i mo\ete ga
ponovo pokrenuti u bilo kom trenutku.
Ako ipak elite da zavrite rad sa Word-om potrebno je da odaberete File -> Exit,
kombinaciju tastera Alt+F+X ili Alt+F4.
2.2
Izgled osnovnog prozora
Odmah posle pokretanja programa Word 2000 na ekranu se pojavljuje osnovni

prozor (slika 1).To je uobiajeni izgled Word prozora. On moe izgledati i
drugaije, pojedini njegovi delovi se mogu menjati, dodavati ili uklanjati. Na
ekranu moete dodavati ili uklanjati na primer Toolbar (tasterski meni), Ruler
(lenjir) ili Scroll bar (traka za skrolovanje tj kretanje kroz dokument).
Slika 1. Izgled osnovnog prozora Word 2000
11
13
10
12
15
14
17
16
19
18
21
20
23
22
25
24
27
26
29
28
31
30
32
1
2
3
4
5
6
7
33
39
34
35
36
37
44
38
41
40
43
42
45
46
47
48
49
Ilustracija ekrana obeleena brojevima prikazuje razliite kontrole koje su ukratko

opisane u tabeli koja sledi.
Word 2000
Broj
Strana 10
Komanda ili dugme
Opis funkcije
Meni Bar
(linija sa menijima)
Koristi se za pristup menijima Word-a i pomoniku u radu (Office Assistant

ili Help).
Standard Toolbar
Sadri dugmad za izvravanje najee korienih operacija koje se tiu

datoteke, editovanja, mree i hiperlinka, ivinjaka, kolona, crtnja, mape
dokumenta, zumiranja, i pomoi u radu (Office Assistant ili Helpa)
(standardna linija sa
alatima)
3
Formatting Toolbar
(linija sa alatima za
formatiranje)
Sadri dugmad za promenu stilova dokumenta, fontova, veliine fontova,

stilove prikaza fonta, poravnanja pasusa, formata listi i uvuenosti redova,
ivinjaka, isticanje dela teksta i boje fonta
Tab Style
(stil tabulatora)
Kliknite na njega da promenite stil tabulatora od levog poravnanja, preko

sredinjeg poravnanja, do desnog poravnanja ili decimalnog tabulatora. Kad
postavite eljeni stil, kliknite na lenjir da umetnete tabulatorske markere;
selektujete tabulatorske markere na lenjiru i povucite ih da ih uklonite.
Left Margin Tools

(alati za levu marginu)
Povlaite markere za levu marginu udesno i ulevo radi kontrole uvu;enosti

jednog ili vie selektovanih pasusa, uvuenosti prvog reda ili uvuenosti
svih redova osim prvog (visea uvuenost).
Vertical Ruler
(uspravni lenjir)
Prikazuje se u pogledu na izgled stranice (Page Layout); koristite ga da

vidite kako tekst i grafiki elementi mogu da se ogranizuju uspravno na
finalnoj stranici.
Horizontal Ruler
(vodoravni lenjir)
Koristite ga da vidite kako tekst i grafiki elementi mogu da se organizuju

vodoravno na finalnoj stranici.
Dgmad View
(pogled na dokument)
Kliknite na dugmad za poglede Normal (standardni), Page Layout (izgled

stranice) ili Outline (koncept) da menjate nain pogleda na dokument.
Status Line
(statusna linija)
Prikazuje poruke, brojeve stranica i odeljka, poloaj kursora i druge

informacije.
10
New (novi dokument)
Otvara novi dokument.
11
Open (otvori dokument)
Otvara postojei dokument.
12
Save (snimi dokument)
Snima (spasava) tekui dokument.
13
Print (tampaj dokument)
[tampa tekui dokument koristei odabrani Windows tampa.
14
Print Preview
(Prikaz pred tampu)
Prikzuje na ekranu izgled odtampanog dokumenta.
15
Spelling i Grammar
(spelovanje i gramatika)
Proverava pravopis (spelling), greke u kucanju teksta i gramatiku

(grammar).
16
Cut (iseci obeleeni deo)
Iseca istaknuti tekst i smeta ga na oglasnu tablu (Clipboard).
17
Copy
(kopiraj obeleeni deo)
Kopira istaknuti tekst u oglasnu tablu.
18
Paste
obeleeni deo)
Lepi sadraj oglasne table na mesto gde je kursor.
19
Prenosi format istaknutog teksta na neki drugi pasus.
20
Format Painter
(kopiraj format)
Undo (poniti uraeno)
21
Redo (obnovi uraeno)
Obnavlj uraenu operaciju
22
Insert Hyperlink
(umetni vezu)
Umee povezivanje sa narednom stranicom; obino se koristi kod za izradu

Web stranica.
23
Web Toolbar
(linija sa alatima za Web)
Prikazuje liniju sa alatima za Web koji se koristi za pristupanje i listanje

Internet dokumenata.
24
Tables and Borders

(tabele i ivice)
Prikazuje alat za tabele i ivinjake koji omuguava crtanje kolona i redova

tabela, i odreivanja ivica.
25
Insert Table
(umetni tabelu)
Prikazuje dijalog gde biramo broj redova i kolona tabele koja se umee na
mestu kursora.
26
Insert
Microsoft
Excel
Worksheet
(umetni radni list Excel-a)
Umee radni list iz Microsoft Excel-a na poziciju kursora uz izbor broja

redova i kolona.
27
Columns (kolone)
Konvertuje odabran deo teksta u stupce.
28
Drawing (crtanje)
Prikaz linije sa alatkama za crtanje.
29
Document Map
(mapa dokumenta)
Prikaz mape strukture dokumenta i prikaz stilova teksta i objekte.
(prilepi
Ponitava neku operaciju
Word 2000
Strana 11
30
Show/Hide (prikai/sakrij)
Prikazuje sakriva specijalne simbole.
31
Zoom (zumiranje)
Uveava/smanjuje prikazanu veliinu strane
32
Office Assistant
(pomonik u radu)
Prikazuje vie nivoa za pomo u radu, instrukcije, indekse i drugo.
33
Style Box (stilovi)
Za primenu stila na tekui odabrani tekst tako to se ime tog stila ukuca ili
izabere sa liste.
34
Font Box (Fontovi)
Za primenu vrste fonta na tekui ili odabrani tekst
35
Font Size (veliina fonta)
Za primenu veliine fonta (u takama) na tekui ili odabrani tekst.
36
Bold, Italic i Underline

(masna slova, iskoena i
podvuena)
Za primenu masnih
odabrani tekst.
37
Align (poravnanje)
Primenjuje levo, srednje, desno poravnanje i poravnanje obe ivice.
38
Numbering i Bullets
(brojevi i buliti)
Primenjuje ili uklanja oznake za numerisanje (brojeve) ili nabrajanje

(buliti) na poetku pasusa oznaenog teksta.
39
Deacrase Ident
Smanjuje nivo uvlaenja reda u odnosu na prethodn marker tabulatora.
40
Increase Ident
Uveava nivo uvlaenja reda u odnosu na prethodn marker tabulatora.
41
Outside Borders
(spoljne ivice)
Primenjuje ivinjake, vertikalne linije i/ili mree na tekui odabrani tekst.
42
Highlight (isticanje teksta)
Istie selektovani deo teksta.
43
Font Color (boja teksta)
Primenjuje boju na tekui ili odabrani tekst.
44
Horizontal Scrol Bar

(kliza
za
horizontalno
pomeranje )
Klikne sa na strelice za vodoravno pomeranje ili se miem povlai taster

klizaa da se dokument pomera vodoravno. Kliza za pomeranje vertikalno
se koristi na isti nain za vertikalno pomeranje teksta.
45
Split Screen
(podela ekrana)
Kliza za vertikalno pomeranje povucite nanie da istovremeno dobijete

prikaz dve sekcije dokumenta. Povucite ga opet nagore da uklonite tu
podelu.
46
Right Margin Setting

(marker za uvlaenje desne
ivice teksta)
Previous Page
(prethodna stranica)
Povlaite desni marker tabulatora udesno i ulevo da podesite desnu

marginu.
48
Select Browser Object

(biranje objekta za
prelistavanje)
Kliknite na ovo dugme da prikaete dugmad za objekte pa kliknite opet da

preete na stranicu, odeljak, tabelu, crte ili drugi slian objekat.
49
Next Page
(naredna stranica)
Kliknite na ovo dugme da preete na sledeu stranicu.
47
2.3
slova, iskoenih i podvuenih slova na tekui ili
Kliknite na ovo dugme da preete na prethodnu stranu.
Meniji
U osnovnom prozoru Word 2000 nalaze se dva tipa menija : glavni meni i
tasterski meni. Glavni meni je smeten u drugoj liniji ekrana i na njemu se nalaze
opcije File, Edit, View, Insert itd. Svaku od komandi sa glavnog
menija mogue je aktivirati na vie naina. Jedan od naina je
aktiviranje komande miem, a drugi preko tastature. Miem se
komande aktiviraju tako to se klikne preko rei odreene eljene
komande. Sa tastature se komanda aktivira tako to se dri
pritisnuto dugme Alt i pritisne odgovarajue slovo i to ono koje je
podvueno u rei eljene komande. Aktiviranjem komande sa
glavne meni linije, dobija se padajui meni u kome se, opisane
reima nalazi grupa komandi koja je tematski povezana za
komandu glavnog menija. Jedna napomena o zajednikoj
konvenciji menija, a to su: tri takice () koje slede iza stavke
menija ukazuje da se iza odabrane stavke menija pojavljuje dijalog
boks; ako nema tri takice znai da se klikom na odreenu opciju
menija izvrava se odreena operacija. Ukoliko iza imena ima
strelica, klikom na strelicu prikazuje se dodatni izbor.
Slika 2. Meni File
Word 2000
Strana 12
Meni File nudi opcije koje omoguavaju rad sa dokumentom (datotekom),
stampaem i slui jo i za podeavanje parametara stranice. Vidimo da su opcije
menija podeljene linijama u neke blokove, gde su smetene opcije koje rade sa
slinim objektima ili su same operacije veoma sline.
U prvom bloku ovog menija nalaze se tri opcije za rad sa datotekom: New (novi otvori novu datoteku), Open (otvori - otvori postojeu datoteku), Close (zatvori zatvori trenutno aktivnu dataoteku).
U drugom bloku se nalaze opcije za rad sa datotekom (ili dokumentom) i to su :
Save (sauvaj - slui da zapamti izmene u ve postojeem dokumentu), Save As
(sauvaj kao - slui da zapamti novi dokument pod nekim imenom), Save as
HTML (sauvaj kao HTML - sauvaj stranicu kao stranicu za Internet), Versions
(verzije - prikazuje informacije o vaem dokumentu).
U sledeem bloku se nalaze opcije: Page Setup (podesi stranicu - ovom
opcijom se podeava izgled stranice), Print Preview (pregled tampanja pokazuje nam izgled odtampanog dokumenta), Print (tampaj - ova opcija
alje dokument na tampu).
Stavka Send To (alji u) omoguava slanje dokumenta elektronskom potom
ili faksom. Stavka Properties (svojstva) daje informacije o tekuem
dokumentu.Word u dnu ovog menija prikazuje i datoteke koje su skoro
snimane i njih moete otvoriti tako to ih odaberete miem, ili kada prikaete
meni ukucate broj koji stoji ispred naziva te datoteke. Stavka Exit (izlaz) slui
za naputanje programa.
Slika 3 Meni Edit
Meni Edit se koristi za rad sa tekstom unutar dokumenta. On obuhvata i stavke

Undo (opozovi operaciju) i Repeat (ponovi operaciju). Stavke Cut (iseci),
Copy (kopiraj) i Paste (prilepi) slue za kopiranje bloka teksta. Stavka Paste
Special (specijalno prilepi) slui za povezivanje lepljenih objekata iz ostalih
aplikacija. Stavka Paste Hyperlink (lepi web stranice) koristi se za kreiranje
web site dokumenta. Stavka Clear slui za brisanuje selektovanog dela
dokumenta, a stavka Select All (selektujte sve) slui da selektujete ceo
dokument. Stavke Find (nai) slui da ponae traeni tekst u vaem
dokumentu i Replace (zameni) slui da deo teksta zameni drugim tekstom.
Stavka Go To (idi na) nudi vam da direktno preete na stranicu, odeljak ili
neki drugi objekat u tekstu.
Slika 4 Meni View
Meni View nam omoguava da pogledamo dokument na nekoliko naina:

kao Normal (standardni pogled), Outline (prikaz koncepta), Print
Layout (izgled stranice), Web Layaout (izgled Web stranice). Stavka
Toolbars daje mogunost da biramo tasterske meninje koje elimo da
vidimo na ekranu. Ruler (lenjir) nam daje mogunost da li elimo da
se na ekranu vidi lenjir ili ne. Stavka Dokument Map (mapa
dokumenta) daje nam strukturalni prikaz dokumenta. Stavka Header
and Footer slui za kreiranje zaglavlja i podnoja. Satvke Footnotes i
Comments slue za prikaz fusnota i komentara. Stavka Full Screen
daje nam prikaz dokumenta na celom ekranu, a Zoom na slui za
zumiranje veliine stranice.
Meni Insert nam omoguava razne mogunosti za umetanje objekata u
na dokument.Ovaj meni sadri sledee stavke: Break (prekid) umee

Slika
Slika 56 Meni
Meni Insert
Format
Word 2000
Strana 13
prelaz na sledeu stranicu, prekid stupca ili odeljka na mestu gde se nalazi kursor;
Page Numbers (broj stranica) umee broj stranice i kontrolie njegov format,
poloaj i vrednost; Date and Time (datum i vreme) umee tekui datum i/ili
vreme.format se bira iz liste; AutoText (automatski tekst) umee najee
koriene rei, imena ili naslove, ili prikazuje dijalog boks AutoCorrect; Field
(polje) umee izabranu informaciju (sa liste za izbor) u tekui dokument; Symbol
(simbol) umee odabranni simbol iz prikayane liste fontova i njima odgovarajue
tabele sa simbolima; Comment (komentar) umee komentar i aktivira okno za
upis komentara; Footnote (fusnota) umee fusnotu na mesto gde je postavljen
kursor; Caption (tekst uz sliku, legenda) umee odgovarajui tekst uz sliku ili
tabelu, ispod ili iznad odabranog objekta; Cross-reference (upuivanje) povezuje
(upuuje) poglavlja, oznake u tekstu, fusnote, slike, jednaine sa odgovarajuim
elementima kao to su brojevi stranica, pasusa, itd.; Index and Tables (indeks i
tabele) koristi se za kreiranje i editovanje indeksa, tabela sa sadrajem,sa sllikama
i sa autoritetima; Picture (slika) umee sliku na poziciju kursora; Text Box (polje
za tekst) umee polje za tekst u dokument; File (datoteka) umee imenovanu
datoteku na mesto gde se nalazi kursor; Object (objekat) umee sliku, jednainu,
dijagram ili neki drugi objekat iz drugih aplikacija; Bookmark (oznaka u tekstu)
umee oznaku u dokument (za kasnije nalaenje tog oznaenog dela teksta);
Hyperlink (povezivanje) primenjuje brzo povezivanje sa odabranim pasusom u
tekuem dokumentu. Hiperlink omoguava direktan pristup web sajtovima na
Internetu.
Meni Format daje listu opcija za: postavljanje i modifikaciju fontova (Font),
formatiranje pasusa (Paragraph), formatiranje listi (Bullets and Numbering),
postavljanje ivinjaka i senki (Borders and Shading), formatiranja kolona
(Columns), formatiranje tabulatora (Tabs), sputanje poetnog velikog slova
preko ve narednih redova (Drop Cap), rotaciju teksta unutar tekst box-a
(TextDirection), promenu malih slova u velika i obrnuto (Change Case),
automatsko formatiranje celog dokumenta na osnnovu snimljenog kontrolnog
formata (AutoFormat), formatiranje stila (Style Galery, Style), podeavanje
pozadine (Background), formatiranje slike, grafika ili nekog drugog umetnutog
objekta (Object).
Meni Tools nam prua razne gotove alate za: proveru spelinga i gramatike
(Spelling and Grammar), izbor jezika (Language), brojenje rei (WordCount),
prikaz kratkog statistikog pregleda dokumenta (AutoSummarize), automatsko
ispravljanje teksta (AutoCorrect), praenje izmena dokumenta (Track
Changes), zatitu dokumenta (Protect Document), za pripremu koverata,
nalepnica icirkularna pisma (Mail Merge, Envelopes and Labeles, Letter
Wizard), kreiranje i korienje makroa (Macro), primenu templejta (Tempplates
and Add-Ins), podeavanje linije sa alatima (Customize), i za postavljanje opcija
Worda onako kako sami elite (Options).
Slika 7 Meni Tools
Meni Table nam prua veliki broj opcija za rad sa tabelama. Stavke ovog menija
bie detaljno objanjene kasnije kada budemo detaljnije govorili o tabelama.
Meni Window se koristi za kreiranje, organizaciju i izbor dokumenata iz prozora
kada je otvoreno vie od jednog dokumenta.
Slika 8 Meni Window
Meni Help nam nudi neke opcije koje imaju za zadatak da nam pomognu u radu.
U ovom meniju nam se jo i nudi pomonik u radu (Office Assistent) koji se
dobija kada se klikne na stavku Microsoft Word Help.
Word 2000
Strana 14
Tasterski meni je drugi tip menija u osnovnom prozoru Word 2000 , i nalazi se
smeten u treoj liniji ekrana. Ako je prikazano vie tasterskih menija na ekranu,
oni su smeteni u etvrtoj, petoj itd. liniji ekrana. Tasterski meni je skup ikona
koje omoguavaju brzo aktiviranje odreene kombinacije. Izvravanje svake
komande se postie tako to se miem klikne na ikonu.
Pri pokretanju Word 2000 nude se odreene kombinacije ikona koje su grupisane
u celine. Celine su oformljene prema loginom redosledu komandi ili prema
znaenju grupe komandi. Tim grupama komandi dati su odreeni zbirni nazivi
tako da moete prikazati na ekranu Standard tasterski meni, Format tasterski meni
ili neki drugi od ve pripremljenih tasterskih menija. Naredna slika ilustruje linije
sa alatima koji se najee koriste.
6
7
1
0
11
2
1
Broj
Slika 9 Izgled tasterkih menija
Linija sa alatima
Opis funkcije ili svrha
Standard (standardna)
Prikazana je na ekranu prilikom startovanja sistema. Obuhvata dugmad File

(datoteka), Print (tampanje), Editing (editovanje), Undo/Redo (opozovi/ obnovi
akciju), Table (tabela), Excel, Column (stupci), Drawing (crtanje), Insert Chart
(umetni dijagram), Show/Hide (pokai/sakrij), Zoom (zumiranje)i Help (pomo u
radu).
Formating
(za formatiranje)
Prikazana je na ekranu prilikom startovanja programa. Obuhvata okvire za izbor i

dugmad kojima se vri kontrola stila dokumenta, veliine i vrste fontova, tipova
znakova (masna slova, iskoena, podvuena), poravnanje teksta, kreiranje listi sa
oznakama za pasuse (buliti i brojevi), uvlaenje pasusa i postavljanje lenjira.
Web
(za web)
Koristise za operacije pristupa Internetu i za ureenje i prikaz web site

dokumenata.
AutoText
(za automatski tekst)
Koristi se oznaavanje i automatsko uetanje snimljenih elemenata teksta u

dokument. Moete kreirati i snimiti nove AutoText elemente koristei ovu liniju sa
alatima.
Control
(za kontrolu)
Koristi se za umetanje kvadrata, vertikalnih linija, reetki i osenevanja oko

teksta, tabela, i ostalih objekata dokumenata. Ova linija sa alatima se
ukljuuje/iskljuuje klikom na dugme Borders (ivinjaci) na liniji sa alatima
Formating
Database
(za bazu podataka)
Koristi se za kreiranje i ureenje baze podataka unutar prikazanog dokumenta. Ona

se moe uvesti i iz neke druge aplikacije.
Drawing
(za crtanje)
Kad se ova linija sa alatima ukljui prikazuje se u dnu prozora. Koristi se crtanje
linija, pravougaonika, elipsi lukova, slobodnih oblika, okvira za izbor, prozivki
itd.. Ukljuuuje se/iskljuuje klikom na dugme Drawing u standardnoj liniji sa
Word 2000
Strana 15
alatima.
Forms
(za maske)
Koristi se kreiranje maski (obrazaca) sa okvirima za unos teksta, kvadratiima za

ekiranje, padajuim listama, tabelama, okvirima i senanjem.
Picture
(za slike)
Koristi se za umetanje, prekrajanje i kontrolu osobina slike.
10
Reviewing
(za reviziju)
Koristi se kreiranje i editovanje komentara, praenja izmena, isticanje teksta,

kreiranje zadataka programa Microsoft Outlook (izgledi) i slanje pote.
11
Tables i Borders
(tabele i ivinjaci)
Koristi se za dodavanje ili brisanje redova, kolona i elija u tabeli, za dodavanje

ivinjaka, i bojenje ivinjaka i pozadine.
12
Visual Basic
Koristi se u sprezi sa programom Visual Basic za editovanje i pokretanje Visual

Basic makroa.
13
WordArt
Koristi se za editovanje WordArt tekstualnih objekata.
Mogue je prikazati ili ukloniti tasterski meni sa ekrana tako to se sa glavnog

menija aktivira komanda View i iz liste padajueg menija klikne na Toolbars. Da
bi vam se na ekranu pojavili tasterski meniji, potrebno je da u rubrikama pored
njihovih naziva postavite znake za ekiranje.
U dijalogu Toolbars mogue je izvriti izbor veliine ikona koje ulaze u sastav
tasterskog menija kao i da li e biti prikazani ispisi ispod ikona (ToolTip). Ispisi
se pojavljuju onda kada se pokazivaem mia pree preko ikone.
Najvei deo ekrana osnovnog prozora Word 2000 zauzima prostor u kome Word
prikazuje sadraj dokumenta. Pri startovanju Word-a odmah vam se otvara novi,
prazni, neimenovani dokument koji se privremeno naziva Dokument1,
Dokument2. Pri snimanju na hard disk ili disketnu jedinicu dokumentu treba
zadati drugaiji naziv, u skladu sa konvencijama DOS-a.
U prostoru za prikaz sadraja dokumenta, radnom prostoru, osim samog sadraja
teksta ili drugih ubaenih objekta (slika, tabela), nalaze se oznake za kraj
dokumenta i kursor. Trepua vertikalna linija je oznaka kursora i predstavlja
poziciju na ekranu u dokumentu na kojoj e se pojaviti karakter koji kucate.
Scroll Bar (traka za skrolovanje) se koristi za kretanje kroz dokument
(horizontalno ili vertikalno). Da biste na ekranu prikazali trake za skrolovanje
aktivirajte komandu Tools na glavnom meniju i iz padajueg menija izaberite
komandu Options. Iz liste na vrhu dijaloga kliknite na opciju View i u polju
Window postavite znak ekiranja pored Horizontal ili Vertikal Scrool Bar.
Ekranski tasteri na levoj strani horizontalne scrool bar linije odmah iznad statusne
linije omoguavaju prebacivanje dokumenta sa normalnog izgleda (normal view)
na izgled dokumenta u skiciranom obliku (layout view). Da bi ste izvrili ovu
izmenu dovoljno je da kliknete na odgovarajue ekranske tastere.
Lenjir (Ruler) se koristi za formatiranje pasusa, za podeavanje margina, za
stilove ili za tabele. Komanda Ruler sa glavnog menija View postavlja odnosno
uklanja lenjir sa ekrana.
Statusna linija je poslednja linija u Word-ovom prozoru. U statusnoj liniji vam
se prikazuju informacije o aktivnom dokumentu, zadaje se koju akciju treba
preduzeti ili se daju objanjenja o trenutno aktiviranoj komandi.
U statusnoj liniji moete uoiti informacije o broju strane i pasusa, broju strane od
poetka dokumenta na kojoj se nalazi kursor, ukupnom broju strana u dokumentu,
Word 2000
Strana 16
udaljenost kursora od gornje ivice strane, informaciju o tekuem vremenu, itd.
Deo statusne linije je takozvani moduo koji se aktivira tako to se dvaputa klikne
na njega.
2.4
Podeavanje prikazanih elemenata
Klizai za pomeranje teksta (scroll-bar) i statusna linija mogu da se ukljue ili

iskljue preko izbora menija Tool/Options (alati/opcije). Izbor menija
Tool/Options moete koristit i za postavljanje izvesnog broja komandi kojima se
menja Word-ov interfejs (radna povrina). Uoite da dijalog boks Options sadri
listove sa jezicima koji se koriste za pristup dodatnim opcijama
.
Slika 10 Izgled dijalog boksa za podeavanje prikazanih elemenata
Kategorije ovih opcija su ukratko date u narednoj tabeli:
Dijalog boks
Komanda za
View (pogled)
Pogled na izgled stranice (Page Layout), elemenata Window (prozor), prikaz na ekranu kodova polja i
znakova koji se ne tampaju i senenja.
General (opti)
Opcije za kontrolu lenjira, pomo za navigacione tastere za korisnike Word Perfekt-a, kontrole zvunih
signala za greku, dijaloga 3D, efekata na displeju i drugo.
Edit (editovanje)
Zamena uikucanog teksta, editovanje uz povlaenje i isputanje, automatski izbor rei, korienje tastera
Ins (umetni) za lepljenje, primena moda prekucavaj/umetni, isecanje i lepljenje (smart) i naglaavanje
(akcentovanje).
Print (tampanje)
Redosled stranienja, tampanje kodova polja i skrivenog teksta, kratkih informacija, pozadinska tampa
i drugo.
Save (snimanje)
Kreiranje rezervne kopije, brzo snimanje, prompt za kratke informacije, automatsko snimanje svakih n
minuta i zatita lozinkom.
Spelling & Grammar

(speling I gramatika)
Provera spelinga (pravopisa) i gramatikih greaka u dokumentu i editovanje renika.
Track Changes
(praenje revizije)
Oznaavanje umetnutog, brisanog i izmenjenog teksta.
Word 2000
Strana 17
User Information
(podaci o korisniku)
Umetanje vaeg imena, inicijala i potanske adrese u elemente kao to su kratka informacija (summary
info) i povratna adresa ya koverte.
Compatibility
(kompatibilnost)
Postavka naina na koji Word 2000 tretira elemente dokumenta da bi bio kompatibilan sa drugim
programima za obradu teksta (kao ranije verzije Word-a i Word Perfect-a)
File Locations
(lokacija datoteka)
Postavka direktorijuma koji se koriste za dokumente, ClipArt, ablone (templates) i ostale pomone
datoteke.
2.5
Upisivanje i korigovanje teksta
Pri pokretanju programa Word 2000 automatski se otvara novi dokument spreman
za unos teksta. Kursor se nalazi u prostoru za prikaz sadraja ekrana, u radnoj
povrini, na samom poetku dokumenta spreman da zaponete kucanje. Karakteri
na ekranu se pojavljuju, posle pritiskivanja tastera sa tastature, na mestu gde se
nalazio kursor. Zatim se kursor pomera za jedno mesto udesno. Nije neophodno
da vodite rauna o duini redova u pasusu i da na kraju reda pritiskate ENTER.
Pritiskanje tastera ENTER na kraju reda je tetno jer kasnije onemoguava
pravilno formatiranje teksta. Ako se otkucana re ne moe smestiti u popunjeni
red, funkcija automatskog preloma reda sama premeta re koju ste otkucali u
novi red zajedno sa kursorom. Taster ENTER pritiskajte samo onda kada elite
da napravite kraj pasusa i ponete sa kucanjem u novom pasusu.
Ako elite da napravite jedan (ili vie) praznih redova izmeu pasusa pritisnite
jednom (ili vie puta) taster ENTER ili, to je jo bolje, definiite razmak izmeu
pasusa.
Ako elite da zaponete novu liniju u okviru istog pasusa pritisnite tastere
Shift+ENTER. Word e pomeriti kursor na poetak sledee linije.
Ako je iskljueno INS dugme na tastaturi ili se u poslednjoj liniji na ekranu
(statusnoj liniji) prikazuje znak OVR, znai da kucate u Type-over reimu rada.
Ovaj reim rada predstavlja kucanje jednih karaktera preko drugih i pomou njega
moete prekucati, odnosno zameniti jednu grupu karaktera nekom drugom
grupom karaktera.
Word 2000 pamti tekst koji ste otkucali, te ako elite da ponovite otkucani tekst
koristite komandu za ponavljanje (Repeat command). Da biste ponovili otkucani
tekst pozicionirajte kursor na mesto na kome elite da vam se umetne ili doda
tekst koji ponavljate i odaberete Edit/Repeat Typing.
Komanda Edit/Repeat se menja zavisno od poslednje akcije koju ste uradili.
Ako ste pogreili u kucanju tako to ste otkucali pogrean karakter, moete ga,
naravno, izbrisati. Karaktere briete tako to pozicionirate kursor iza suvinog
karaktera i pritisnite na tastaturi taster BACKSPACE. Ako elite da izbriete vie
od jednog karaktera ponovite ovu operaciju.
Ako kursor pozicionirate ispred suvinog karaktera, karakter moete obrisati
koristei DELETE ili Del taster na tastaturi koji brie karakter DESNO od
trenutne pozicije kursora. BACKSPACE brie karakter LEVO od trenutne pozicije
kursora.
Word 2000
Strana 18
Dokument koji ste kreirali nalazi se samo u operativnoj memoriji raunara.
Operativna memorija je radni prostor u kome se podaci sa kojima radite nalaze
samo privremeno sauvani. U operativnoj memoriji podaci se uvaju onoliko
dugo koliko radite sa njima. Da bi va dokument bio trajno sauvan morate ga
upisati u datoteku (fajl) na disku ili disketnoj jedinici koristei odgovarajue
komande pomou kojih ete dodeliti naziv dokumentu koji kreirate.
Postupak za snimanje dokumenta moete, kao veinu drugih, pokrenuti na vie
naina, pomou mia, sa tastature ili koristei tasterske kombinacije Alt+F+S.
Snimanje moe zapoeti klikom mia na Save ikonu u tasterskom meniju ili
pomou tasterske kombinacije Shift+F12 ili Ctrl+S. Bez obzira koji od ovih
naina izaberete da biste aktivirali komandu Save, Word 2000 e prikazati dijalog
u koji treba da unesete odreene dodatne instrukcije, kao to su: naziv datoteke u
kojoj e dokument biti snimljen, naziv diska, odnosno direktorijuma u kome e se
uvati datoteka.
Pri prvom snimanju dokumenta u dijalogu se za naslov prozora ne pojavljuje
komanda Save, ve Save As koja podrazumeva uvanje dokumenta pod drugim
nazivom i/ili formatom. Razlog je u tome da je naziv koji Word 2000 zadaje
dokumentima Document1, Document2 samo privremenog karaktera. Oni se
inicijalno postavljaju da biste mogli da razlikujete vie novootvorenih
dokumenata. Prvo snimanje dokumenta je ujedno zadavanje naziva datoteci u
kojoj e dokument biti sauvan. Svaki sledei put kada budete ponovili aktiviranje
komande Save, nee se vie otvarati dijalog Save As ve e dokument automatski
biti snimljen.
Slika 11 Dijalog Save
U polju Save in dijaloga Save, izaberite direktorijum na kome elite da sauvate

va dokument. Ako se oznaka vaeg direktorijuma ne nalazi u okviru, kliknite na
strelicu nadole pored naziva polja. Klik na strelicu e otvoriti listu diskova i
disketnih jedinica (ili direktorijuma) koje se nalaze u vaem sistemu. Kliknite u
listi diskova na onaj disk na kome elite da se sauva va dokument. Ako se u
okviru polja direktorijuma ne vidi va eljeni direktorijum, koristite traku za
skrolovanje, koja se nalazi sa desne strane polja tako to ete kliknuti jednom ili
vie puta na strelice nadole ili nagore da biste pregledali celo stablo direktorijuma.
Ako ono nije potpuno, tj. ako direktorijumi imaju poddirektorijume, morate se
Word 2000
Strana 19
kretati po njima (svaki put dva puta kliknite na odabrani direktorijum) sve dok ne
pronaete eljeni direktorijum na kome ete smestiti svoj dokument. U polju File
Name upiite naziv dokumenta. Naziv dokumenta ima odreenu strukturu koja se
sastoji od proizvoljnog broja karaktera za naziv i tri karaktera za oznaku
ekstenzije. Grupa karaktera naziva i grupa karaktera ekstenzije su razdvojene
takom. U polju File Name ne morate da upisujete tip datoteke, tj. ekstenziju, to
e umesto vas Word sam automatski uraditi dodajui vaoj datoteci ekstenziju
DOC, to znai da se radi o tekstualnom fajlu u Word 2000 formatu. Kliknite na
ekranski taster OK ili pritisnite taster ENTER.
Ako ne snimite dokument i pokuate da ga zatvorite komandom File/Close, Word
2000 Vas sam pita da li elite da sauvate kreirani dokument. Ako na ovo pitanje
odgovorite negativno, dokument e biti zatvoren i izgubljen jer se brie iz
operativne memorije, a nema njegovog traga ne nekom drugom magnetnom
medijumu (disku ili disketi). Ako na postavljeno pitanje odgovorite potvrdno,
Word 2000 Vam automatski otvora dijalog-okvir Save As u kome treba da, u ve
opisanom redosledu koraka, unesete dodatne informacije vezane za dokument.
Word 2000
Strana 20
3. Kreiranje novog dokumenta

Da biste kreirali novi dokument izaberite komandu New iz padajueg menija File
ili pritisnite tastersku kombinaciju Ctrl+New ili pritisnete na ikonu New.
Odmah moete da pristupite upisivanju sadraja novog dokumenta tako to ete
smestiti kursor u radnu zonu osnovnog Word-ovog prozora.
Ako vam je u toku rada ve bio otvoren novi dokument a vi ste ipak kliknuli na
ikonu za otvaranje novog dokumenta, otvorie se jo jedan novi dokument.
Mogue je otvoriti vie novih dokumenata i oni e svi egzistirati istovremeno
otvoreni u Word 2000. Broj istovremeno otvorenih dokumenata bie ogranien
samo raspoloivom memorijom raunara.
Ako otvarate novi dokument pomou glavnog menija File/New, Word e prikazati
diljalog New. Dijalog vam omoguava da izaberete Document template (masku)
za novi dokument.
Maska je datoteka i znaenje radnog okvira, ablona, na osnovu koga moete da
kreirate novi dokument. Neke od ve kreiranih maski koje postoje Word 2000 su
maske za pismo, memorandum, brouru i sl. Word 2000 uvek najpre nudi da
izaberete masku Normal.dot. Ova maska sadri neke standarde, unapred
definisane vrednosti prema kojima se kreira izgled dokumenta. Dovoljno je da
odaberete NORMAL.DOT datoteku u listi polja UseTemplate dijaloga New
kliknete na ekranski taster OK. Time se na ekranu dobija standardni izgled
menija, odreeni skup stilova za formatiranje i dr.
Ako novi dokument otvarate tako to kliknete na ikonu New sa tasterskog menija
nee vam se na ekranu pojaviti dijalog-okvir za izbor maske i neete moi da
obavite izbor maske, ve e novi dokument biti otvoren prema standardnoj masci
koja je definisana u Word-u.
Ako otvorite novi dokument pomou glavnog menija File/New Word e prikazati
dijalog okvir New u kome osim osnovne maske NORMAL.DOT, moete izabrati i
neku od maski koje u svom nazivu imaju i re Wizard. Wizard je najlaki nain za
kreiranje novog dokumenta.
Slika 12 Izbor template (templejta)
Word 2000
Strana 21
3.1
Otvaranje postojeeg dokumenta
Da bismo ponovo prikazali na ekranu dokument koji je ranije kreiran, potrebno je

na glavnom meniju izabrati odgovarajuu komandu File/Open, pritisnuti tastersku
kombinaciju Ctrl+O ili kliknuti na ikonu Open.Komanda Open u stvari znai
prikazivanje na ekranu jednog odreenog, prethodno kreiranog i na disku
sauvanog, dokumenta. Dokument zadrava sve inicijalno postavljene vrednosti,
kao to su: margine, font, naziv datoteke itd.
Posle izbora komande File/Open na ekranu se pojavljuje dijalog Open u kome se
u polju Look in bira direktorijum (ili disk), sa kojeg se uitava dokument kao i
dokument (polje File Name), koji se otvara.
Slika 13 Dijalog Open
3.2
Zatita dokumenta
Postoje dva tipa zatite dokumenata. Jedan tip zatite je zatita od eventualnog
neregularnog prekida rada na dokumentu usled, najee spoljnih uticaja. Druga
vrsta zatite je zatita od unoenja izmena u dokument i zabrana pristupa
dokumentu.
Ukljuivanje opcije Automatic Save, koja periodino pamti dokument je jedna od
zatita dokumenta. Odnosi se na to da dokument bude sauvan ako doe do nekog
neregularnog prekida rada. U tom prekidu rada dokument ili neki njegov deo bi se
mogao trajno izgubiti. Funkcionie tako to se komanda Save automatski aktivira
posle isteka podeenog vremenskog perioda. Opcija AutoSave se nalazi u
Tools/Options/Save.
Word 2000 omoguava da zatitite dokument od izmena. Postoji nekoliko naina
da se dokument zatiti od izmena. Jedan od naina je postavljanje Password-a
(lozinke) tako da niko ne moe da otvori dokument (Protection password) ili
sauva promene (Write Reservation Password) pre nego to upie lozinku. Zatitu
dokumenta mogue je postaviti i tako da on bude dostupan samo za pregledavanje
i itanje njegovog sadraja.
Word 2000
Strana 22
Da biste zatitili dokument postavljajui na njega Password (lozinku) i na taj
nain spreili korisnike da otvore va dokument ili unose promene uradite sledee:
Otvorite dokument koji elite da zatitite password-om, odaberite File/SaveAs,
kliknite na dugme Tools u tasterskom meniju dijalog boksa Save As i izaberete
opciju General Options, i u polju Protection Password ili Write Reservation
Password. Otkucajte password (lozinku) i kliknite na OK. Word e vam prikazati
dijalog Confirm password. Ponovo upiite password i kliknite na OK. Da biste
sauvali dokument, kliknite na OK.
Slika 14 Dijalog Confirm password
Kada se odabere opcija Write Reservation Password, dokument se moe otvoriti

za pregledavanje (Read only) iako vam lozinka nije poznata, ali se sve unete
promene ne mogu zapamtiti pod originalnim nazivom dokumenta. Ako elite da
sauvate nainjene izmene, morate dokument zapamtiti pod drugim nazivom, pa
e iz tog razloga Word 2000 automatski otvoriti dijalog Save As.
Word 2000
Strana 23
4. Formatiranje
4.1
Izbor fonta
Font je stil ili oblik karaktera koji se primenjuje za pisanje teksta. Fontovi se
meusobno razlikuju i svakome od njih je dodeljen naziv, npr. Garamond, Times
New Roman, Arial itd.
Da biste promenili font moete koristiti Formating tasterski meni tako to ete
kliknuti na ikonu Font posle ijeg aktiviranja se otvara padajui meni. U
padajuem meniju se nalazi lista fontova. Odaberite eljeni font i ponite ili
nastavite da unosite tekst u svoj dokument. Da biste ve ispisanom tekstu
promenili font potrebno je da ga najpre obeleite i onda primenite objanjenu
operaciju izbora fonta.
Slika 8 Doterivanje font-ova korienjem menija
Da biste poboljali izgled karaktera moete im dodeliti neke od stilova kao to su:
bold (podebljanje), italic (zakoenje) ili underline (podvlaenje). Karakterima
ete dodeliti neki od ovih stilova ili njihovu kombinaciju ako kliknete na ikonu
bold, italic ili uderline u Formating tasterskom meniju.
Da biste promenili veliinu karaktera kliknite na ikonu Font Size u Formating
tasterskom meniju. Pojavie vam se padajui meni sa listom veliine fontova,
odaberite veliinu i nastavite da kucate tekst. Da biste ve ispisanom tekstu
promenili font potrebno je da ga najpre obeleite i onda ponovite operaciju za
promenu veliine fonta.
Slika 15 Doterivanje font-ova korienjem dijaloga
Word 2000
Strana 24
4.2
Formatiranje pasusa (paragrafa)
Pasus ili paragraf u Word 2000 predstavlja bilo koji deo teksta, slika ili objekat,
kao to je jednaina iza kojeg je postavljen znak za pasus tzv. Paragraf Mark.
Paragraf oznaku postavljate u svom tekstu svaki pit kada pritisnete taster ENTER
ali vam se on ne vidi na ekranu. Novi pasus moete kreirati tako to ete pritisnuti
taster ENTER. Da biste videli na ekranu znak za kraj jednog i poetak drugog
pasusa kliknite na ikonu Show/Hidden ili izaberite Tools/Options. U polju
Nonprinting Characters liste View ekirajte opciju Paragraf Mark.
Ako elite na trenutak da vidite format nekog pasusa kliknite na Help ikonu u
Standardnom tasterskom meniju sa likom crne strelice i znakom pitanja. Potom
kliknite na pasus iji format elite da pogledate i pojavie vam se dijalog sa
informacijama koje vas interesuju. Kada elite da zavrite sa pregledanjem
formata pasusa pomou Help ikone jednostavno ponovo kliknite na tu ikonu ili
pritisnite taster ESC.
Prilikom otvaranja novog dokumenta ili posle pritiskanja tastera ENTER kreirate
novi pasus (paragraf) kome su automatski dodeljene standardne (default)
vrednosti za formatiranje pasusa. Ako ste ove standardne vrednosti promenili
posle pritiskanja tastera ENTER novi pasus zadrava format onog pasusa u kome
se nalazio kursor prilikom pritiskanja tastera ENTER.
Da biste formatirali jedan ili vie pasusa potrebno je da obeleite pasus ili vie
pasusa. Odaberite Format/Paragraf. Na ekranu e se javiti dijalog Paragraf. U
ovom dijalogu odaberite listu Indents and Spacing. Odaberite Indentation
(uvlake) ili Spacing (rastojanje izmeu radova i prored) ili Alignment (eljeni
format za poravnanje). Ako elite da definiete i tabulatore u istom dijalogu
kliknite na ekranski taster Tabs.
Rastojanje izmeu redova teksta moete da odredite tako to ete odabrati
komandu Format/Paragraf. Zatim odaberite listu Indents and Spacing. U polju
Spacing odaberite Before da biste poveali razmak ispred tekueg pasusa.
Slika 16 Dijalog Paragraph
Word 2000
Strana 25
Da biste definisali prored unutar pasusa odaberite iz liste Line Spacing sledee
vrednosti proreda: Single za dobijanje jednostrukog proreda, 1.5 lines za prored
od 1.5, Double za dvostruki prored, At Least ili Exactly da biste sami odredili
prored upisivanjem vrednosti u poljima koja su za to odreena. Na kraju ako
odaberete iz ponuene liste Multiple dobiete viestruko povean prored i to za
onoliko koliko je upisano u polju At.
4.3
Formatiranje odeljka
Odeljak (section) je deo dokumenta koji moete da formatirate razliito od ostalih

delova dokumenta. Dokument moete podeliti na bilo koji broj odeljka. Npr.
moete zapoeti sa formatiranjem dokumenta u jednoj koloni, a potom nastaviti sa
formatiranjem dela dokumenta u dve kolone. Odeljak moe biti krai od jednog
pasusa ili dug koliko celi dokument.
Podela dokumenta na odeljke postavlja se na odreen nain. Kada otvorite novi
dokument, on sadri samo jedan odeljak. Novi odeljak kreirate onda kada u delu
dokumenta elite da promenite neki od sledeih elemenata: veliinu i orijentaciju
strane i margine, broj kolona, format, poziciju i nain brojanja numeracije strane,
sadraj i poloaj hedera ili futera, numeraciju redova, poloaj na kome e tampati
heder ii futer, vertikalno poravnanje teksta na strani.
Word 2000 automatski umee prelom odeljaka kada promenite broj kolona ili
kreirate sadraj dokumenta, tabelu autora ili indeks.
Da biste kreirali novi odeljak morate na odreenoj poziciji u dokumentu uneti
prelom odeljka. U normalnom prikazu dokumenta (normal view) Word 2000
prikazuje na ekranu prelom odeljka kao dvostruku takastu liniju du koje je
ispisano Section break. Linija nije vidljiva u tampi.
Da biste uneli prelom odeljka, potrebno je da postavite kursor na mesto na koje
elite da zaponete novi odeljak. Odaberite Insert/Break. Na ekranu e se
pojaviti dijalog Break, u polju Section Break odaberite jedan od etiri tipa
preloma odeljka. Tipovi opcija Section Break opisuju na kom mestu elite da
zaponete novi odeljak. Kliknite na ekranski taster OK.
Slika 17 Dijalog Break
Odeljak koji ste postavili umetanjem preloma moete kasnije lako da uklonite,
ako u normalnom prikazu strane obeleite oznaku za prelom odeljka koji elite da
obriete i pritisnete taster BACKSPACE ili DELETE. Kada obriete prelom
Word 2000
Strana 26
odeljka, automatski briete i format odeljka koje na njega primenjen. Tekst e
postati deo narednog odeljka i dobie njegov format.
Svi formati odeljka, kao to su broj kolona, orijentacija strane ili margine,
odreeni su znakom za formatiranje odeljka. Svaki od ovih formata se postavlja ili
uklanja posebnim komandama za formatiranje (viestubinog teksta npr.),
komandama za odreivanje orijentacije papira, komandama za vertikalno
poravananje itd. Moete kopirati formate odeljka kopirajui znak za prelom
odeljka, u normalnom prikazu strane. Kada umeete znak za prelom odeljka na
novu lokaciju, tekst odeljka zadrava format koji mu je dodeljen.
4.4
Formatiranje dokumenta
Da biste podesili format dokumenta, potrebno je da savladate sledee opcije za

formatiranje: Template (maske dokumenata), napomene (Fusnote i Endnote),
formatiranje strane dokumenta i hedere i futere.
4.4.1 Template (maska) dokumenta

Ve je navedeno da se prilikom kreiranja novog dokumenta odreuje Template
(maska) dokumenta koja je uzorak za dokument koji esto kreirate, kao to je to
poslovno pismo, neki izvetaj i slino.
Maska dokumenta je smetena na disku u posebnu datoteku koja ima ekstenziju
DOT. Osnovna maska Word-a je maska NORMAL.DOT. Kada kreirate novi
dokument izborom File/New, na ekranu se pojavljuje dijalog u kome je mogue
birati masku iz liste maski. Kada odaberete masku, novi dokument automatski
dobija karakteristike odabrane maske, kao to su formati, stilovi, AutoText
odrednice, makroi i podeavanje tasterskog menija, glavnog menija ili tastature.
Maska moe da sadri tekst ili slike. Masci mogu biti dodeljeni i stilovi. Stil je
skup karakteristika formata znakova i pasusa. Stilu je mogue zadati naziv i
primenjuje se na pasuse u dokumentu. Prilikom formatiranja dokumenta moete
koristiti postojee stilove dodeljene masci. Jedna od karakteristika koja se
dodeljuje maskama su i makroi. Makro je niz komandi koje su zapamene pod
zadatim nazivom i koje e ponavljaju. Makro se takoe moe dodeliti masci
dokumenta. Prilagoavanje izgleda tasterskog menija, dodavanje i uklanjanje
pojednih ikona ili vezivanjem novih komandi za postojee ikone, takoe je
karakteristika koja moe biti dodeljena masci.
Kreiranom dokumentu moete da promenite masku i dodelite mu drugu masku na
sledei nain: otvorite dokument kome elite da promenite masku. Izaberite
Tools/Templates... Otvorie se dijalog Templates and Add-Ins u ije polje
Document template treba da upiete naziv maske. Ako ne znate naziv maske ili se
on nalazi na nekom drugom, a ne aktivnom, direktorijumu ili drajvu, kliknite na
ekranski taster Attach. otvorie vam se dijalog Attach template u kome treba da
izaberete, iz ponuene liste eljenu masku. U dijalogu Attach template kliknite
na OK.
Promena maske posle kreiranja dokumenta nee promeniti tekst dokumenta,
formatiranje (margine, veliinu i orijentaciju papira) ili definicije stilova, hedere i
futere i slike iskopirane iz originalne make.
Word 2000
Strana 27
Ako elite da vam se stilovi dodeljeni odabranoj maski automatski ubace u
dokument, ekirajte opciju Automatically Update Document Styles. U tom
sluaju ubacivae se stilovi u dokument svaki put kada ga otvarate i to moe
promeniti format teksta.
Slika 18 Dijalog Templates and Add-Ins
Da biste kreirali novu masku odaberite File/New. U polju New ekirajte opciju
Template. Nova maska se mora bazirati na nekoj postojeoj kao to se sve maske
u listi maski baziraju na masci NORMAL.DOT. Zato odaberite u listi maski u
polju Template onu koja je najslinija sa maskom koju elite da kreirate. kliknite
na OK. Unesite eljene karakteristike maske, kao to su: tekst, slike i formate koje
elite da sauvate. odaberite File/Save.
Naziv maske mora da ima ekstenziju DOT. Ako u polju File Name ne upiete ovu
ekstenziju, to e mesto vas uraditi Word.
Novu masku moete da kreirate i na taj nain to ete izmeniti postojeu masku i
zapamtiti je pod drugim nazivom.
Novu masku moete kreirati i tako to ete otvoriti postojei dokument, uneti sve
izmene koje elite a zatim fajl snimiti u formatu maske pod novim nazivom. Da
biste izmenjenu verziju dokumenta snimili, odaberite File/Save As, upiite novi
naziv u polje File name, odaberite Document Template sa liste Save File as
Type i na kraju na OK.
4.4.2 Formatiranje strane dokumenta

Opcije koje podeavate u svome dokumentu da biste uredili izgled strane
dokumenta su: veliina i orijentacija papira, stranienje (numeracija strana),
poravnanje teksta vertikalno na stranici, margine, numeracija redova, podeavanje
kasete sa papirom, hederi i futeri, rad u kolonama i podeavanje paginacije.
Margine, veliinu i orijentaciju strane papira i njen nain umetanja u kasetu
tampaa, moete da podesite pomou komande File/Page Setup. U nekim
opcijama ove komande izabraete vrednosti u zavisnosti od kapaciteta vaeg
tampaa. Jedna takva opcija je veliina papira. Veliina papira je fizika veliina
Word 2000
Strana 28
papira na kome e biti odtampan dokument, podeava se prema veliini papira
koju moe da prihvati tampa. Orijentacija strane dokumenta moe biti
vertikalna (portrait), horizontalna (landscape). Kada izaberete veliinu i
orijentaciju papira u dokumentu koji elite da tampate, Word 2000 podeava
margine prema zadatim merama od ivice papira do teksta dokumenta. Ceo
dokument moete tampati sa jednom izabranom veliinom i orijentacijom papira
ili moete podeliti dokument u odeljke i izabrati raliitu veliinu i orijentaciju
papira za svaki od odeljka. Ne zaboravite da se novi dokument standardno sastoji
od jednog odeljka.
U Word-u postoje tri opcije za vertikalno poravnavanje teksta na strani
dokumenta: Top (na vrhu strane), Center (u centru strane) i Justified
(ravnomerno preko cele strane). Ove opcije odreuju kako da Word poravnava
tekst na strani izmeu gornje i donje margine.
Da biste promenili veritkalno poravnanje teksta na strani dokumenta obeleite
tekst ili postavite kursor u pasus kome elite da promenite vertikalno
poravnavanje. Izaberite File/Page Setup. Iz liste izaberite Layout. U polju
Vertical Alignment na listi izaberite poravnavanje.
4.4.3 Dodavanje napomena

Bez izmene u tekstu dokumenta moete uneti Comment (napomene). Napomene
se dodaju u dokument u posebnom prozoru za napomene. Pomou napomena
mogu se numerisati komentari uneti u tekst dokumenta, od strane vie autora koji
kreiraju dokument u radnoj grupi. Autori dokumenta, koji rade na istom
dokumentu, mogu kao napomenu da koriste tekst, sliku ili glas ako im to hardver
dozvoljava. Napomene se sastoje od oznake i napomene i teksta napomene.
Oznaka napomene se unosi u dokument teksta kao skriveni tekst i nije vidljiva na
tampi dokumenta. Tekst napomene se prikazuje i unosi u posebnom prozoru koji
se pojavljuje na ekranu prilikom dodavanja napomena. Kada je zatvoren prozor
napomena, moete prikazati oznake napomena u dokumentu tako to ete kliknuti
na ikonu Show/Hiden u Standard tasterskom meniju.
Da biste dodali napomenu u svoj dokument obeleite tekst ili objekat za koje
elite da dodate napomenu, ili pozicionirajte kursor na kraj teksta ili objekta koje
elite da komentariete. Izaberite Insert/Comment. U donjem delu ekrana e se
otvoriti prozor za napomene. Word 2000 automatski ubacuje oznaku za
napomenu u dokument kao skriveni tekst. Oznaci napomene dodaju se inicijali
autora koje ste uneli prilikom instaliranja Word-a. Ove inicijale autora moete da
promenite ako izaberete Tools/Option/User Info i unesete nove inicijale u polje
Initials. Oznaka napomene sadri i broj koji predstavlja broj napomena koje je
uneo jedan isti autor. Numeracija napomena zapoinje od broja jedan i ako se
napomene kasnije unose ili briu, Word 2000 zadrava ispravan redosled i
numeraciju napomena. Tekst napomene unosite u prozor za napomene. Da biste
premestili kursor u prozor za napomene ili ga vratili u prozor za dokument,
kliknite u zonu prozora za napomene ili pritisnite F6. Posle upisivanja teksta
napomene prozor napomene moete zatvoriti tako to ete kliknuti na ekranski
taster Close na vrhu prozora za napomene. Ako ne elite da zatvorite prozor za
napomene, moete ga zadrati otvorenog na ekranu. Premestite kursor u prozor
dokumenta i za sledeu napomenu ponovite navedene korake.
Word 2000
Strana 29
Napomene koje ste uneli u svoj dokument moete kasnije da obraujete nekim od
uobiajenih postupaka za obradu teksta. Potrebno je najpre da otvorite prozor
napomena. Kada je prozor napomena otvoren, u njemu je prikazan tekst
napomene koji odgovara ba onom delu dokumenta koji je prikazan u prozoru za
dokument. Ako se pomerate kroz dokument koristei trake za skrolovanje, takoe
e se skrolovati i tekst napomene u prozoru za napomene.
4.4.4 Header i Footer

Heder i futer su tekst ili slike koje se tampaju na vrhu ili dnu svake strane u
dokumentu. Heder se tampa u gornjoj, a futer u donjoj margini strane dokumenta.
Heder ili futer mogu biti naslovi poglavlja dokumenta, naziv autora ili borjevi
strana dokumenta. U njih moete dodati vreme ili datum tampanja dokumenta.
Moete kreirati i sloenije hedere i futere koji sadre slike, vie pasusa ili polja.
Hederi i futeri se mogu razlikovati, po svom sadraju, na svakoj od stranica vaeg
dokumenta. Takoe moete kreirati i razliit heder ili futer za prvu stranu odeljka
ili dokumenta.
Koristei komandu View/Header And Footer moete kreirati heder ili futer
(donja i gornja zaglavlja) u svome dokumentu. Posle izbora ove komande Word
2000 prikazuje dokument u prikazu strane (page layout), u dokumentu su
isprekidanim linijama naznaena mesta na kojima e se pojaviti heder ili futer. Na
ekranu se pojavljuje tasterski meni Header and Footer. Da biste kursor postavili
u hederu pa zatim u futer ili obrnuto, koristite ikonu Switch Between header and
Footer u ovom tasterskom meniju. Ili koristite vertikalnu traku za skrolovanje.
Skrolujte se kroz tekst sve dok vam na ekranu ne budu vidljivi eljeni heder ili
futer, a potom se editujte u heder ili futer.
Slika 19 Tasterski meni Header And Footer
Moete u hederu ili futeru kucati ili formirati tekst na isti nain na koji to radite u
dokumentu. Kada ste jednom kreirali heder ili futer, kliknite na ekranski taster
Close u Header and Footer tasterskom meniju da biste se vratili u normalan
prikaz dokumenta (normal view). Heder ili futer su vidljivi samo u prikazu strane
dokumenta (page layout) i ne moete se u njih editovati osim ako ne odaberete
ponovo View/Header and Footer.
Da biste u prikazu strane dokumenta (page layout) na brz nain prebacivali kursor
izmeu hedera, futera i glavnog dokumenta, moete dva puta kliknuti na zonu u
koju elite da premestite kursor.
Ako elite da svoj dokument podelite na odeljke, hederi i futeri u dokumentu bie
povezani i imae isti sadraj. Da biste kreirali razliite hedere i futere u nekom od
odeljaka morate prekinuti vezu izmeu hedera i futera. Da biste obrisali heder ili
futer pozicionirajte kursor u odeljak u kome elite da obriete heder ili futer.
Izaberite View/Header and Footer. Obeleite sadraj hedera ili futera koji eltie
da obriete i pritisnite sa tastature tastere DELETE ili BACKSPACE. Ako vam se
u razliitim odeljcima dokumenta nalaze razliiti hederi ili futeri, kliknite na
Word 2000
Strana 30
ekranske tastere Show next ili Show Previous u tasterskom meniju Header and
Footer da biste pronali prethodni ili naredni heder ili futer koji elite da obriete.
Da biste se vratili u dokumenta, kliknite na ekranski taster Close u tasterskom
meniju Header and Footer ili dva puta kliknite u zonu glavnog teksta.
Kada delite dokument na odeljke, Word 2000 uzima heder ili futer iz prvog
odeljka kao osnovni (default) i prinmenjuje ga za sve ostale odeljke. Svi hederi i
futeri u dokumentu inicijalno su povezani pa su im stoga i sadrji identini. Ako
promenite heder u jednom od odeljaka. Word 2000 e promeniti sve hedere u
celom dokumentu. kada su hederi ili futeri, u odeljku u kome se nalazi kursor,
povezani sa prethodnim odeljkom, ikona Same As Previous u Header and
Footer tasterskom meniju je ukljuena. Povezanost hedera ili futera ete prekinuti
ako kliknete na ikonu Same As Previous u Header and Footer tasterskom
meniju i iskljuite je. Word 2000 tada uzima heder ili futer koji kreirate u
sledeem tekuem odeljku kao osnovni za sve naredne odeljke. Poev od tekueg
hedera ili futera svi naredni e imati isti sadraj. Ukoliko se predomislite i ipak
odluite da uspostavite vezu izmeu hedera i futera u tekuem odeljku i onih u
ranijim odeljcima, ponovo kliknite na ikonu Same As Previous.
4.4.5 Footnotes and Endnotes

Fusnote i endnote slue za objanjenja, komentare ili upuivanje na neku
referencu u tekstu dokumenta. U dokumentu moete koristiti istovremeno i
fusnote i endnote. Fusnote su objanjenja ili komentari pojmova iz teksta
dokumenta. Nalaze se smetene na istoj strani dokumenta, gde i pojam koji
objanjavaju ili komentariu. Endnote su takoe objanjenja ili komentari ali su
smeteni na kraju odeljka.
Fusnote i endnote, koje ste ubacili u svoj dokument, moete prilagoavati
menjajui im poziciju na strani dokumenta, format broja i slino. Prilikom
dodavanja ili brisanja neke fusnote ili endnote Word sam vodi rauna o njihovoj
pravilnoj numeraciji.
Fusnote i endnote se sastoje od tri osnovne komponente: reference, teksta i linije
razdvajanja. Referenca fusnote ili endnote je broj ili znak, na primer zvezdica (*).
Referencu dodeljuje Word 2000 i automatski ih odrava pravilno poreane u nizu
i dodeljuje fusnotama arapske brojeve (1, 2, 3...), a endnotama male rimske
brojeve (i, ii, iii...). Tekst fusnote ili endnote zapoinje istom oznakom kao i
referenca. Linija za razdvajanje je linija koja razdvaja tekst dokumenta i tekst
fusnote ili endnote. Da biste umetnuli fusnote ili endnote u normalnom prikazu
strane (normal view) pozicionirajte kursor tamo gde elite da ubacite referencu
fusnote ili endnote. Izaberite Insert/Footnote. Postavite znak ekiranja u rubriku
Footnote ili Endnote. Ako elite da vam Word 2000 automatski postavlja
brojeve za referencu fusnote ili endnote, postavite znak ekiranja pored opcije
Auto Number u polju Numbering. Da biste kreirali svoj znak za referencu
fusnote ili endnote u polju Numbering polja Custom Mark, otkucajte do 10
karaktera koji e predstavljati znak za referencu ili kliknite na ekranski Symbol.
Otvorie se dijalog Symbol iz koga moete da izaberete neki od ponuenih
simbola. Kliknite na OK u dijalogu Symbol. Word 2000 ne moe da renumerie
znak koji ste uneli u Custom reference marks. Kliknite na OK u dijalogu Insert.
Tada Word ubacuje znak za referencu, otvara prozor za komentar ili objanjenje i
u taj prozor premeta kursor. Otkucajte tekst objanjenja ili komentara i zatim
zatvorite prozor klikom na ekranski taster Close da biste se vratili u dokument ili
Word 2000
Strana 31
ostavite prozor za komentar ili objanjenje otvoren i vratite se u svoj dokument
tako to ete kliknuti u prozor dokumenta.
Slika 20 Dijalog Symbol
Fusnotu ili endnotu moete ubaciti u tekst dokumenta pomou tastature tako to
ete pritisnuti tastersku kombinaciju Alt+Ctrl+F da biste ubacili fusnotu ili
Alt+Ctrl+E da biste ubacili endnotu.
Tekst fusnote ili endnote moete da formatirate kao i svaki drugi tekst.
Referencama fusnote se automatski dodeljuje stil footnote reference, a tekstu
fusnote stil footnote text.
Word 2000
Strana 32
5. Stilovi
Stil je skup formata koji se mogu istovremeno primeniti na pasuse u dokumentu.
Za formatiranje teksta pasusa bilo bi potrebno dosta vremena ako preimenujete
jedan po jedan format, zato primenite stil za formatiranje teksta dokumenta.
Takoe, moete prilikom kreiranja dokumenta da primenjujete i grupu stilova da
bi ste odjednom formirali ceo dokument.
Za formatiranje teksta dokumenta u celom dokumentu, na svim delovima teksta
na kojima je primenjen stil u kojem su vrene izmene moete koristiti dva tipa
stilova: stil pasusa - formatira sve elemente pasusa, kao to su: tip fonta, veliina
fonta i ostali atributi fonta, prored, poravnavanje teksta, tabulator, okvir i ostali
atributi teksta, prored, poravnanje teksta, tabulator i ostali formati koji se
primenjuju u celom pasusu. Stil karaktera - primenjuju se u nekim od formata
komande Format/Font. Formati karaktera su: tip fonta, veliina fonta, stil fonta
(bold,italic, underline), mala slova i ostali specijalni efekti. Stilove karaktera
moete koristii za specifine rei i fraze u dokumentu, kao to je npr. naziv nekog
proizvoda.
Prilikom kreiranja novih dokumenta iji se sadraj i ureenje strana ponavljaju,
kao to je sluaj u poslovnim pismima, plakatima itd., moete koristiti template.
Template je ablon odnosno maska dokumenta koji esto kreirate sa svim
potrebnim stilovima, neophodnim za njegovo formatiranje.
5.1
Primena postojeeg formatnog stila
Kada primenjujete stilove pasusa, Word 2000 primenjuje sve formate, definisane u
odabranom stilu, na ceo pasus. Stil pasusa moete dodeliti pasusu tako to ete
obeleiti pasus ili postaviti kursor bilo gde u zonu pasusa, Ako obeleite samo deo
pasusa i promenite stil, novi stil koji ste izabrali bie primenjen na ceo pasus. Da
biste promenili stil karaktera, morate obeleiti ceo tekst kojem elite da promenite
stil karaktera, pre nego to odaberete novi stil. Stil karaktera moete promeniti
tako to ete pozicionirati kursor na neko mesto u dokumentu, izabrati eljeni stil i
kucati tekst dokumenta. Izabrani stil karaktera vaie samo za onaj tekst koji e
tek biti otkucan.
Stil karaktera nee biti izmenjen posle promene stila pasusa ili primene razliitih
stilova pasusa u onom pasusu u kojem ste primenili i stil karaktera. Neki formati
koje primenjujete kroz stilove mogu ponititi formate koji su definisani u
stilovima pasusa.
Da biste promenili stil koristei Formatting tasterski meni prvo obeleite tekst
kojem elite da promenite stil. Da biste primenili stil pasusa u samo jednom
pasusu, postavite kursor bilo gde u zoni tog pasusa. Da biste primenili stil
karaktera, obeleite tekst koji elite da foramtirate. U prozoru ikone Style na
Formatting tasterskom meniju izaberite stil pasusa ili karaktera koji elite. U
prozoru ikone Style nazivi stilova pasusa su podebljani, a nazivi stilova karaktera
nisu. U ovom prozoru e se pojaviti samo nazivi stilova pasusa i karaktera koji su
ugraeni u Word 2000, kao i svi ostali stilovi koji su kreirani, prilagoavani ili
korieni u dokumentu. Ako se stil koji elite da primenite ne nalazi na listi
stilova pasusa i karaktera, pritisnite taster SHIFT i zatim kliknite na strelicu
Word 2000
Strana 33
nadole pored polja Style na Formatting tasterskom meniju. Otvorie se lista svih
raspoloivih stilova u Word-u.
Word primenjuje stil
Za element
Tekst napomene
Ubaeni komentar pomou komande Insert/Comment; ako

elite da prikaete na ekranu ili odtampate komentar,
formatirajte ga ovim stilom.
Referenca napomene
Inicijalno prepoznavanje osobe koja je ubacila komentar

pomou komande Insert/Comment.
Naslov poglavlja
Naslovi, tabele i zaglavlja slika ubaene pomou komande

Insert/Caption.
Futer
Futer ubaen pomou komande View/Header And Footer.
Tekst fusnote i endnote
Tekst otkucan u fusnoti i endnoti ubaen pomoiu komande

Insert/Footnote.
Referenca fusnote i endnote
Broj ili karakter automatski ubaen u tekst dokumenta

pomou komande Insert/Footnote.
Heder
Heder ubaen pomou komande View/Header And Footer.
Indeksi od 1 do 9
Upisivanje u indeks koji je kreiran pomou komande

Insert/Index And Tables
Broj linije
Automatski boj linija dodat pomou komande File/Page

Setup
Tekst makroa
Tekst, u Visual Basic makro jeziku, kreiran pomou

komande Tools/Macro.
Broj strane
Automatski boj strana ubaen pomou komande Insert/Page

Numbers.
TOC1 - TOC9, tabela slika
Upisivanje u tabelu sadraja i sline tabele kreirane pomou

komande Insert/Index And Tables.
Stil pasusa moete promeniti formatirajui svoj dokument i na taj nain to ete
koristiti komandu Format/Style. Obeleite tekst koji elite da formatirate. Da
biste primenili stil pasusa u samo jednom pasusu, pozicionirajte kursor bilo gde u
zoni tog pasusa. Da biste promenili stil karaktera obeleite tekst koji elite da
formatirate. Izaberite Format/Style. U polju Style izaberite stil kojem elite da
primenite i zatim kliknite na ekranski taster Apply. Ako u polju Style, na listi
nema stila koji elite da primenite, izaberite neki drugi stil.
5.2
Kreiranje novog pomonog baznog formatnog stila
Kada kreirate novi stil pomou stila obeleenog teksta, Word 2000 bazira novi stil
na onom stilu koji je primenjen u obeleenom pasusu. Ako elite da bazirate novi
stil na nekom od ve postojeih stilova, primenite sve dopunske formate za novi
stil i zatim zapamtite pod novim nazivom.
Da biste izabrali bazni stil prilikom kreiranja novog stila ili da biste promenili
format naovog stila koji je nastao od baznog, izaberite Format/Style. Otvorie se
dijalog Style. U polju Style izaberite stil na kojem elite da se bazira novi stil i
zatim kliknite na ekranski taster OK. Ako ne elite da izaberete bazni stil, koji e
izmenjen biti korien za kreiranje novog stila, izaberite No style sa vrha liste
polja Based On. Kliknite ekranski taster Close.
Word 2000
Strana 34
Slika 21 Dijalog Style
5.3
Izmena postojeeg formatiranog stila
Karakteristike svoga dokumenta promeniete na najbolji i najlaki nain i tako to

ete izmeniti primenjene stilove u dokumentu. Potrebno je da promenite
odgovarajue formate koji e potom biti primenjeni u celom tekstu. Izmene
formata u stilovima moete izvriti tako to ete koristiti Formatting tasterski
meni. Ako elite da promenite nekoliko stilova, moete koristiti komandu
Format/Style. U polju Style izaberite naziv stila koji elite da promenite.
Kliknete na ekranski taster Modify i zatim izmenite format fonta, pasusa,
numeracije, rama itd. Ako elite da koristite izmenjeni stil u novom dokumentu,
postavite znak ekiranja u rubriku Add To Template, Word e dodati izmenjeni
stil templejtu primenjenom u svim novim dokumentima koji se baziraju na
izabranoj masci (templatu) dokumenta. Kliknite na ekranski taster OK da biste
redefinisali stil. Ponovite navedene korake da biste izmenili i ostale stilove. Zatim
kliknite na ekranski taster Close u dijalog okviru Style.
Word 2000
Strana 35
6. Dodavanje ramova i zasenenja

(Borders i Shading)
Delovima teksta u dokumentu, okvirima ili elijama iz tabele moete dodati ram i
zasenenje direktno u obeleeni pasus ili izabrani okvir ili eliju. Da biste na
ekranu prikazali tasterski meni Borders, kliknite na ikonu Borders na
Formatting tasterskom meniju. tasterski meni Borders moete prikazati na
ekranu i pomou komande View/Toolbars. Kada se otvori dijalog Toolbars,
postavite znak ekiranja pored opcije Tables and Borders i kliknite na ekranski
taster OK.
Slika 22 Dijalog Toolbars
Ram i zasenenje proteu se od levog do desnog indenta markiranog pasusa. Da

biste promenili veliinu zone rama ili zasenenja pasusa, moete koristiti indent
marker (ikonu) na lenjiru. Da biste promenili rastojanje izmeu ivice rama i
pasusa teksta, koristite komandu Format/Borders and Shading i upiite veliinu
rastojanja u polje From Text. Svako rastojanje koje dodate pre ili posle pasusa
pomou opcije Spacing iz dijaloga Paragraph (Format/Paragraph) nee biti
ukljueno u zonu rama ili zasenenja.
Da biste postavili ili uklonili ram obeleite pasus, eliju tabele ili okvir na koji
elite da dodate ili uklonite ram. Na Formatting tasterskom meniju kliknite na
ikonu Borders. Word 2000 e prikazati ceo Borders tasterski meni, Kliknite na
ikonu LineStyle i iz padajueg menija izaberite tip-linije koji e biti korien za
ram. Zatim uradite neki od narednih koraka:
- da biste dodali ram na vrhu pasusa, elije ili okvira, kliknite na
ikonu Top Border u Top Border u Borders tasterskom meniju
- da biste dodali ram na dnu pasusa, elije ili okvira, kliknite na
ikonu Bottom Borders u Borders tasterskom meniju,
- da biste dodali ram na levoj strani pasusa, elije ili okvira, kliknite
na ikonu Left Border u Borders tasterskom meniju
Word 2000
Strana 36
- da biste dodali ram na desnoj strani pasusa, elije ili
okvira,kliknite na ikonu Right Border u Borders tasterskom
meniju.
- da biste dodali ram izmeu pasusa ili elija tabele, kliknite na
ikonu Inside Border u Borders tasterskom meniju.
- da biste dodali ram izmeu oko pasusa, elije ili okvira, kliknite
na ikonu Outside Border u Borders tasterskom meniju
- da biste uklonili sve ramove, kliknite na ikonu No Border u
Borders tasterskom meniju.
Da bi vam jedan isti tip rama bio stalno na raspolaganju, moete da kreirate stil
pasusa koji ukljuuje i format rama.
Da biste dodali zasenenje, kliknite na ikonu Shading, u Borders tasterskom
meniju, i iz padajueg menija izaberite tip ili procenat zasenenja. Zasenenje
moete ukloniti tako to ete obeleiti ram, pasus, elije ili okvir i iz padajueg
menija ikone Shading izabrati Clear.
Koristei komandu Format/Borders and Shading moete, takoe, dodati ram ili
zasenenje u markirani pasus, eliju tabele ili okvir. Posle aktiviranja ove
komande u listama Borders ili Shading, izaberite poziciju, tip i boju rama,
odnosno tip, procenat i boju zasenenja.
Slika 23 Dijalog Borders and Shading
Word 2000
Strana 37
7. Slike
Da biste poboljali izgled dokumenta moete u njega dodati slike. Slike moete
umetnuti u dokument sa diska, onda kada su one kreirane u nekom od programa
za crtanje i zapamene na disku kao posebna datoteka. Takoe, u dokument
moete dodati i sliku koja se privremeno nalazi smetena u Clipboard-u. Takoe
moete nacrtati neku prostiju sliicu u Wordu.
Kada umetnete sliku u dokument moete joj menjati veliinu, proporcije ili
poloaj u dokumentu. Oko umetnutih sika u dokumentu Word 2000 automatski
postavlja okvir, ali ne i ram. Da biste oko slike postavili ram, morate koristiti
komandu za postavljanje rama.
Sliku u dokument moete umetnuti na nekoliko naina. To moete uraditi, npr.,
tako to ete kopirati sliku iz neke aplikacije namenjene za crtanje slika, nekog
drugog Windows programa ili nekog drugog dokumenta u Clipboard, pomou
komande Edit/Copy ili tasterske kombinacije Ctrl+C i umetnuti je u dokument iz
Clipboarda pomou komande Edit/Paste ili tasterske kombinacije Ctrl+V.
Mogue je umetnuti (importovati) sliku iz datoteke na disku u kojoj je slika
sauvana, tako to ete postaviti kursor na ono mesto u dokumentu na koje elite
da umetnute sliku, izabrati komandu Insert/Picture i u polje File name upisati
naziv datoteke u koj se slika nalazi. Moete sami kreirati sliku u dokumentu
pomou programa za crtanje Draw. Postavite kursor na mesto u dokumentu na
kojem elite da nacrtate sliku i zatim kliknite na ikonu Drawing na Standardnom
tasterskom meniju.
Word tretira nacrtanu sliku kao pojedinaan karakter. Da biste pomerili sliku na
novu lokaciju na strani dokumenta ili da biste dodali tekst oko slike, morate
smestiti sliku u okvir, ako to Word ve nije uradio kao u sluaju importovanih
slika.
Sliku moete umetnuti (importovati) u dokument i iz neke zasebne datoteke
smetene na disku raunara. Ovaj metod omoguava da umetnute sliku u
dokument ne naputajui program Word 2000. Da biste importovali bilo koju
grafiku datoteku neophodno je da posedujete grafiki filter instaliran na raunaru
za svaki format koji elite da importujete.
Grafiki filter je program koji omoguava Word-u da implemetira ili prikae na
ekranu grafiku datoteku koja je kreirana u nekoj drugoj aplikaciji. Word koristi
grafiki filter kada umeete u dokument sliku pomou komande Insert/Picture.
Ako kopirate slike iz drugih aplikacija u Clipboard, slike e biti konvertovane u
format datoteke koja moe da se direktno umetne u Word. Word 2000 podrava
vie razliitih formata datoteka.
Da biste umetnuli sliku iz datoteke na disku postavite kursor u dokumentu na ono
mesto na koje elite da umetnute sliku. Izaberite Insert/Object. Otvorie se
dijalog Object, iz liste izaberite Create New. U polje File name upiite ili
izaberite naziv datoteke iz koje umeete sliku. Ako ne znate na kojem se disku ili
direktorijumu nalazi datoteka sa slikom koju eltie da umetnete, kliknite na
ekranski taster Find File, otvorie se dijalog Search pomou kojeg se obavlja
pretraivanje i pronalaenje datoteka na disku. Da biste videli kako slika u
Word 2000
Strana 38
izabranom fajlu izgleda, izaberite dugme Preview. Ako elite da aurirate sliku u
Word-ovom dokumentu, svaki put kada izmenite originalnu sliku postavite znak
ekrianja u rubriku Link to File. Kliknite na ekranski taster OK.
Sliku moete obraivati sa nekoliko komandi kao to su obeleavanje, smanjenje
slike kadriranjem ili odsecanjem, promena veliine slike ili skaliranje,
postavljanje rama, kopiranje, premetanje i brisanje slike, promena pozicije na
strani dokumenta.
Sliku birate tako to kliknete na nju. Ako izaberete samo sliku, znak selekcije bie
ram koji se postavlja oko slike. Po obodu rama nalaze se markeri za podeavanje
veliine slike (sizing handles) koji se koriste za kadriranje i odsecanje ili
podeavanje veliine tj. skaliranje slike. Kada je slika izabrana, pokaziva mia
dobija izgled strelice umesto uobiajenog izgleda slinog znaku I. Izbor slike se
ponitava tako to kliknete bilo gde u zoni teksta izvan slike.
Sliku umetnutu u dokument moete da smanjite kadriranjem i odsecanjem
(cropping) ili da promenite veliinu skaliranjem (scaling). Kadriranjem i
odsecanjem slike menjate dimenziju slike bez promene dimenzija njenog sadraja,
pa ete prilikom smanjivanja slike izgubiti neke njene delove. Skaliranje slike je
menjanje dimenzija slike uz promenu dimenzija njenog sadraja.
Pomou Borders tasterskog menija ili pomou komande Format/Borders and
Shading moete na sliku dodati, ukloniti ili joj promeniti ram. Da biste prikazali
Borders tasterski meni kliknite na ikonu Borders u Standardnom tasterskom
meniju. Izaberite sliku i zatim kliknite na neku od ikona sa tasterskog menija
Borders da biste promenili elejeni tip rama: gornji, donji, levi desni ili u krug
oko slike. Ako koristite komandu Format/Borders and Shading izaberite
odgovarajue opcije iz dijaloga Borders and Shading.
Umetnutim slikama moete dodati zasenenje, tako to u Drawing tasterskom
meniju klikne na taster Shedow i izabere tip senke koji elimo.
Poto Word sliku tretira kao jedan karakter, moete je, kao i sve druge karaktere,
kopirati komandom Copy, premetati komandom Paste ili obrisati komandom
Delete. Prebilo koje od ovih komandi potrebno je da izaberete sliku.
Slike e biti psotavljene na strani dokumenta na ono mesto na koje ste postavili
kursor pre nego to ste umetnuli ili nacrtali sliku. Da biste pomerili nacrtanu sliku
u page layout view, selektujte sliku, pozicionirajte pokaziva mia preko sike i
prevucite je na novu lokaciju.
Sliku moete postaviti i na tano odreeno mesto na stranici dokumenta tao to
ete selektovati sliku u page layout view i izabrati Format/Picture. Iz liste
izaberite Position a zatim u poljima Horizontal ili Vertical upiite ili izaberite
potrebne veliine rastojanja. U poljima From, pored polja Horizontal ili Vertical,
odredite u odnosu na koji element prozora dokumenta se premeravaju zadata
rastojanja u odnosu na: marginu, stranu ili pasus za vertikalnu meru. Na kraju
kliknite na ekranski taster OK. Sliku moete postaviti i na tano odreeno mesto
na stranici dokumenta tako to ete sliku postaviti u okvir i zatim je zajedno sa
okvirom prevlaiti na strani dokumenta sve dok ne budete zadovoljni postignutom
pozicijom.
Word 2000
Strana 39
Pored umetanja ve gotovih slika ili crtanja slika u nekom programu za rad ssa
slikama, mogue je nacrtati ineke prostije slike u Word-u korienjem tasterskog
menija Drawing. Ukoliko ovaj tasterski meni nije vidljiv na vaem ekranu,
ukljuuje se tako to se klikne na dugme Drawing u standardnom tasterskom
meniju ili se izabere opcija View/Toolbars i ekira se opcija Drawing. Sledi
prikaz tasterskog menija Drawing i krae objanjenje svakog tastera iz ovog
menija.
10
11
12
13
14
15 16
Slika 24 tasterski meni Drawing

Broj
Komanda ili dugme
Opis funkcije
Draw (crtaj)
izaberite neku opciju iz okvira sa padajuom listom da grupiete,

razgrupiete, poreate, pogurate, poravnate, primenite mreu, itd. za
jedan ili vie izabranih objekata.
Select Object
(izaberi objekte)
Izaberite jedan ili vie objekata ili klikom na njih ili povlaenjem
okvira oko njih
Free Rotate
(slbodno obrtanje)
Kliknite na objekat koji crtate, a potom na ovo dugme. Povlaite ugao

da obrnete izabrani objekat.
AutoShapes
(gotovi oblici)
Odaberite jedan od mnotva oblika kao to su linije, strelice, simboli

za djagram, pruge i zvaezdice i oblaii.
Line
(linija)
Selektujete ovo dugme i povucite liniju tako to je uhvatite za poetak

i povlaite do kraja.
Arrow
(strelica)
Kliknite na strelicu i povucite je na stranicu.
Rectangle
(pravougaonik)
Ovim alatom povlaite pravougaonik ili kvadrat. Uhvatite jedno teme i

povlaite ka suprotnom; pritisnite <Shift>i povlaite da nacrtate
savreni kvadrat. Koristite alate Line Style i Line Color da promenite
debljinu i boju linije. Primenite alat Fill Color da promenite boju
unutranje povrine.
Oval
(elipsa)
Izaberite ovaj alat i nacrtajte krug ili elipsu tako to postavite kursor
na eljeno mesto, a zatim povlaite krug ili elipsu. Kad povlaite krug,
pritisnite <Shift> da dobijete savren krug. Koristite alate Line Style i
Line Color da promenite debljinu i boju linije. Primenite alat Fill Color
da promenite boju unutranje povrine.
Text Box
(okvir za tekst)
Povucite okvir za tekst na stranicu i u njega moete da kucate tekst i da

ga obrete.
10
Insert WordArt
(umetni WordArt)
Pokree dodatak WordArt da kreira WordArt tekstualni objekat.

Koristite padajuu listu da izaberete stil. Ukucajte tekst u prikazan
WordArt prozor, pa kliknite. Pre nego to pritisnete dugme WordArt
moete istaknuti tekst.
11
Fill Color
(ispuni bojom)
Promenite boju unutranje povrine crtanih objekata kao to su

pravougaonik, krug, slobodni oblik ili oblai.
12
Line Color
(boja linije)
Promenite boju linije, pravougaonika, kruga, luka,oblaia itd.
13
Font Color
(boja fonta)
Promenite boju fonta koristei padajuu paletu boja.
14
Line Style
(vrsta linije)
Promenite vrstu linije, ukljuujui svojstva kao to su deblja linija,

dvostruka linija, itd.
15
Dash Line
(isprekidana linija)
Promenite ili primenite isprekidanu liniju na jednu ili vie odabranih

linija.
17 18
Word 2000
Strana 40
16
Arrow Style
(stil strelica)
Iz padajue liste odaberete stil strelice koji elite.
17
Shadow
(senka)
Primenite efekat senke na odabrani objekat, birajui sa padajue liste

osenanih objekata koji odgovaraju odabranom objektu.
18
3-D
Primenjuje efekat 3-D na odabrani objekat iz padajue

trodimenzionalnih oblika koji odgovaraju odabranom objektu.
(trea dimenzija)
liste
Word 2000
Strana 41
8. Kreiranje i generisanje indeksa

i sadraja
Koristei mogunosti Word-a u dokument moete ukljuiti indeks, sadraj i
slino. Indeks je lista vanih pojmova sa brojevima strana dokumenta na kojima
se pojmovi pojavljuju u dokumentu i koja upuuje na to gde se u dokumentu
mogu nai objanjenja tih pojmova. Skrauje vreme pronalaenja objanjenja
odreenog pojma u dugakom dokumentu. Indeks se moe kreirati runo ili
automatski. Sadraj je lista naslova iz teksta dokumenta na koje su primenjeni
stilovi heading1 do heading9, u onom redosledu u kojem su postavljeni u
dokumentu.
8.1
Kreiranje i generisanje indeksa
Kreiranje indeksa sastoji se iz dve faze: odreivanja i izbora pojmova koji treba
da uu u listu indeksa umetanjem odrednica za indeks (index entry) u tekst
dokumenta gde se pojam nalazi i generisanja samog indeksa iz umetnutih
odrednica, tj. pravljenja liste pojmova iz umetnutih odrednica.
Lista je sortirana prema abecedi i obino se nalazi na kraju dokumenta. Moete
kreirati glavne odrednice i pododrednice u indeksu, a takoe moete u indeks
ubaciti opseg strana na kojima se nalazi objanjenje nekog pojma. Indeks moete
kreirati unosei runo odrednice u tekst dokumenta ili automatski koristei
podudaranje pojmova koji su upisani u tabelu indeksa i tekst dokumenta.
Word 2000 kreira indekse tako to pretrauje tekst traei odrednice koje treba da
budu ukljuene u indeks, bira zadati format odrednica indeksa i generie indeks. U
indeks kao pojmove moete ukljuiti:glavne ideje u tekstu dokumenta, glavna
poglavlja, varijante naslova i podnaslova, specijalne termine i sinonime.
Indeks odrednice moete uneti u tekst glavnog dokumenta kao i fusnote ili
endnote. Prilikom generisanja indeksa Word vam unosi brojeve strana dokumenta
na kojima se nalaze odrednice indeksa unete u tekst dokumenta. Kreirajui indeks
takoe moete da napravite unakrsnu referencu (cross-references) prema ostalim
odrednicama indeksa. Unakrsna referenca je referenca koja upuuje iz jedne
odrednice na ostale odrednice u tekstu doumenta.
Da biste u svoj dokument uneli odrednice indeksa obeleite tekst u dokumentu
koji elite da bude proglaen indeksnom odrednicom ili pozicionirajte kursor na
kraj teksta koji elite da umetnete u indeks. Izaberite Insert/Index and Tables
izabere se Index i klikne na dugme Mark Entry ili pritisnite tastersku
kombinaciju Alt+Shift+X. Otvorie vam se dijalog Mark Index Entry, koji
ostaje otvoren na ekranu posle svakog ubacivanja odrednice, tako da moete
odjednom uneti vie odrednica u tekst dokumenta. Zatim uradite neki od narednih
koraka: ako ste obeleili tekst, on e biti prikazan u polju Main Entry i
predstavljae sadraj odrednice i teksta onako kako e se on pojaviti u indeksu. U
ovo se polje moete editovati i uneti izmene u tekstu.
Ako ste postavili kursor na mesto na kojem elite da ubacite indeks odrednicu, u
polju Main Entry otkucajte tekst odrednice. Ako eltie da kreirate indeks
Word 2000
Strana 42
pododrednicu, tj. odrednicu indeksa sa vie nivoa, otkucajte tekst pododrednice u
polju Subentry. Ako elite da primenite i trei nivo odrednice, otkucajte tekst
pododrednice u polje Subentry, umetnite dve take u tekst (:) da biste razdvojili
nivoe i zatim otkucajte tekst odrednice treeg nivoa. Ako elite da primenite neki
od formata karaktera na tekst u celom polju Main Entry ili polju Subentry,
obeleite tekst i zatim pritisnite onu tastersku kombinaciju koja vam formatira
tekst sa eljenim formatom. Kreirajte indeks tako da on sadri broj strane na kojoj
se nalazi indeks odrednica. Kreirajte indeks cross-reference za indeksne
odrednice. Da biste markirali indeks odrednice kliknite na ekranski taster Mark.
Ako se obeleeni tekst esto pojavljuje u dokumentu, kliknite na ekranski taster
Mark All da biste obleili svako pojavljivanje tog teksta u dokumentu. Word
obeleava samo onaj tekst koji je potpuno identian, u velikim i malim slovima,
sa onim iz odrednice. Takoe, obeleava samo prvi tekst na koji naie u pasusu, a
koji je isti sa tekstom odrednice. Da biste uneli narednu indeks odrednicu
ponovite postupak. Kada zavrite sa unoenjem indeks odrednica kliknite na
ekranski taster Close u dijalogu Mark Index Entry.
Word 2000 postavlja indeks odrednicu odmah iza rei za koju je odrednica uneta.
Ako se isti pojam pojavljuje dva ili vie puta i za svaki od pojavljivanja ste uneli
istu odrednicu, odrednice e se kombinovati u jednu. U indeksu e se pojaviti
jedna odrednica sa dva ili vie broja strana na kojima se pojam pojavljuje u tekstu.
Posle umetanja odrednice, Word ubacuje u tekst dokumenta posebno polje: polje
indeks odrednice i ono nee biti odtampano na papiru prilikom tampanja
dokumenta.
Kada zavrite rad na dokumentu i umetnete sve indeksne odrednice, Word e ih
generisati u indeks. Da biste generisali indeks pozicionirajte kursor na ono mesto
u dokumentu gde eltie da postavite indeks. Izaberite Insert/Index and Tables. Iz
liste izaberite Index. Izaberite neku od ponuenih opcija i kliknite na ekranski
taster OK.
Slika 25 Dijalog Index and Tables - aktivna opcija Index
Ako kasnije dodate, obriete ili izmenite neku od odrednica indeksa ili unesete
izmene u tekst ili format dokumenta koje mogu da promene mesto preloma strane,
morate ponovo da aurirate indeks. Da biste ponovo aurirali indeks neophodno je
da psotavite kursor u indeks i pritisnete funkcijski taster F9. Indeks moete da
Word 2000
Strana 43
aurirate i prilikom tampanja dokumenta. Izaberite File/Print i kliknite na
ekranski taster Options, iz liste dijaloga Options izaberite Print. U polju
Printing Options postavite znak ekiranja u rubriku Update Fields.
Opcije iz dijaloga koje utiu na izgled indeksa postavljate u dijalog Index and
Tables. Opcije Indented i Run-in polja Type odnose se na nain na koji e biti
formatirane odrednice indeksa koje imaju vie nivoa. Ako ekirate radio button
Indented, pdrednice indeks bie ispisane uvueno ispod glavne odrednice. Ako
ekirate radio button Run-in pododrednice indeksa bie ispisane u istoj liniji sa
glavnom odrednicom.
U polju Formats moete izabrati neki od ponuenih formata indeksa. Da biste
poravnali broj strane u indeksu sa desnom marginom, postavite znak ekiranja u
rubriku Right Align Page Numbers. Da biste formirali indeks u vie kolona u
polju Columns, izaberite ili upiite broj kolona koji moe biti od 1 do 4. Ako ste u
dokumentu naznaili poglavlja koja elite da upiete izmeu indeksne odrednice i
broja strane, postavite znak u rubriku Tab Leader.
8.2
Kreiranje i generisanje sadraja
Da biste kreirali sadraj, slino kao indeks, potrebno je da unesete odrednice za

sadraj (table of contents entry) direktno u tekst dokumenta i da automatski
generiete sadraj iz odrednica za sadraj.
Sadraj se moe kreirati na jendostavan nain - koristei ugraene stilove za
naslov kao odrednice za sadraj i generisanje tabele sadraja iz naslova.
Ako za format sadraja elite da koristite razliit format od onog koji je ponuen,
morate da izmenite ugraene stilove za sadraj.
Slika 26 Dijalog Index and Tables - aktivna opcija Table of Contents
Ako generiete sadraj koristei ugraene stilove za naslov, formatirajte tekst koji
elite da bude ukljuen u sadraj stilom za naslov. Postavite kursor na ono mesto u
dokumentu na kojem elite da bude prikazan sadraj a obino je to na poetku
dokumenta. Izaberite Insert/Index And Tables. Na listi izaberite Table of
Contents. U polju Formats izaberite format sadraja. Postavite znake ekiranja u
Word 2000
Strana 44
rubrike Show Page Numbers i Right Align Page Numbers ako elite da
prikaete u sadraju pored stavki sadraja broj strane na kojoj se ona nalazi i ako
elite da taj broj strane u sadraju bude desno poravnat. U polje Show Levels
upiite ili izaberite broj nivoa stavki za koji elite da bude primenjen u sadraju. U
polje Tab Leader izaberite tip linije koje e popunjavati prosto u sadraju izmeu
stavki u sadraju i broju strane. Kliknite na ekranski taster OK.
Word 2000
Strana 45
9. Stupci
Tekst dokumenta obino je smeten u jednoj koloni, stupcu, ali moe biti podeljen
i na dva ili vie stubaca. Kada je tekst dokumenta podeljen na dva ili vie stubaca,
to znai da je formatiran novinskim stilom (newspaper-style). Stupci koje kreirate
nazivaju se slobodnim stupcima, kao to su to stupci u dnevnim novinama. U
njima tekst dolazi do kraja stupca i prelazi na poetak narednog, sa leve na desnu
stranu. Kolone u viestubinom tekstu mogu biti iste ili razliite irine. Takoe, u
razliitim delovima dokumenta, ili razliitim delovima jedne strane dokumenta,
mogue je definisati razliiti broj kolona.
Da biste odredili koji e deo dokumenta biti formatiran newspaper stilom, morate
koristiti formatiranje odeljka. Svaki od odeljaka moete formatirati razliitim
brojem stubaca. Ako vam dokument nije podeljen u odeljke, ceo dokument se
tretira kao jedan odeljak, pa e Word format stubaca primeniti na itav dokument.
Ako vam je dokument podeljen na odeljke, postavite kursor u onaj odeljak koji
elite da formatirate u stupce i aktivirajte komandu za kreiranje viestubinog
teksta.
Da biste na ekranu mogli da vidite tekst svog dokumenta formatiran u vie
stubaca, morate prikazati svoj dokument u page layout prikazu dokumenta.
Prilikom kreiranja dokumenta ili dela dokumenta u vie stubaca mogue je
pojedine delove dokumenta, koji su ve kreirani viestubino, ponovo kreirati u
vie kolona.
Slika 27 Dijalog Columns
Da biste formatirali tekst svoga dokumenta stupcima iste irine, kada on nije
podeljen na vie odeljaka i kada elite da ceo dokument formairate u vie stubaca,
preite u page layout prikaz dokumenta i zatim postavite kursor bilo gde u
dokumentu. Ako elite da deo dokumenta formatirate u stupcima, obeleite deo
teksta koji elite da bude tako formatiran. Ako va dokument sadri vie od
jednog odeljka, pozicionirajte kursor u onom odeljku koji elite da formatirate
viestubino. Na standardnom tasterskom meniju kliknite na ikonu Columns i
Word 2000
Strana 46
drite pristisnuto levo dugme mia. Ispod ikone e se pojaviti grafiki prikaz
teksta sa stupcima. Prevlaite u grafikom prikazu nadesno preko stubaca
obeleavajui ih. Broj obeleenih stubaca je zapravo broj kolona kojima e tekst u
dokumentu biti formatizovan. Kada ste obeleavanjem odredili eljeni broj
stubaca, otpustite levo dugme mia.
Koristei ikonu Columns na Standard tasterskom meniju, ne moete umetnuti
prelom odeljka. Da biste formatirali deo dokumenta u vie stubaca, morate
umetnuti prelom odeljka pre nego to otponete formatiranje teksta u vie stubaca.
Tekst svoga dokumenta moete formatirati u vie stubaca iste irine koristei
komandu sa glavnog menija Format/Columns i birajui ikone One, Two, Three
iz polja Presets u dijalogu Columns. Time ete formatirati tekst dokumenta u
jednoj, dve ili tri kolone iste irine. Posle izbora opcija u dijalogu Columns,
kliknite na ekranski taster OK.
Word 2000
Strana 47
10. Tabele
Pomou komande za kreiranje tabele moete brojeve ili tekst dokumenta
organizovati u vidu redova i kolona, bez korienja tastera TAB. Tabele koje
kreirate moete menjati, formirati ili obraivati. Moete u njih unositi tekst ili
brojane podatke koje moete preraunavati ili sortirati. Tabele moete koristiti da
biste organizovali podatke u dokumentu. Dodajui tabelama ram i zasenenje
moete kreirati profesionalni izgled tabela, izvetaja ili formulara.
Tabele se sastoje od polja, redova i kolona koja se nazivaju elije, a u kojima su
upisani tekst, brojevi ili slike. U eliji tabele tekst se prelama kao izmeu margina
dokumenta. Pri upisivanju teksta u eliju ona se vertikalno iri. U eliji tabele
moete kreirati novu tabelu. Moete tekst dokumenta konvertovati u tabelu i
obrnuto.
Jedna od vrlo korisnih opcija prilikom stvaranja dokumenta koji sadri mnogo
tabela je ta da moete automatski da dodajete naslov (labelu) tabelama tipa
"Tabela 3". Ako pomerite, dodate ili obriete tabelu u dokumentu, Word e
aurirati naslov (labelu) tabelama umesto vas. Kada dodate labele tabelama
moete kreirati i cross-reference (unakrsnu referencu) za tabele, kao i listu tabela.
Da biste ubacili labelu tabele, markirajte tabelu i izaberite Insert/Caption. U
polju Label iz liste padajueg menija izaberite Table ili kliknite na ekranski taster
New Label i u polje Label dijaloga Label upiite novi naslov (labelu), zatim
kliknite na ekranski taster OK. U listu polja Label dijaloga Caption bie dodata
nova labela koja e biti upisana i u polje Caption. Nova labela e vam se
pojavjivati svaki put u ovom polju kada kreirate vie tablea sa istom labelom i
razliitom numeracijom. Ako ne kreirate tabele sa istim naslovima (labelama), u
polje Caption sami upiite novi tekst labele i kliknite na ekranski taster OK.
Da biste kreirali tabelu moete koristiti ikonu Insert Table sa Standardnog
tasterskog menija ili komandu Table/Insert Table. Pozicionirajte kursor na ono
mesto u dokumentu na koje elite da umetnete tabelu. Na Standardnom
tasterskom meniju kliknite na ikonu Insert Table. Kada je pritisnuta ova ikona,
ispod nje se pojavljuje grafiki prikaz tabele u vidu mree. Drite pritisnuto levo
dugme mia, prevucite preko mree, obleavajui onoliko elija koliko elite da ih
vaa tabela poseduje. Kada ste zavrili sa zadavanjem broja redova i kolona za
tabelu, tj. izabrali dimenzije tabele, otpustite dugme mia. Word 2000 umee u
dokument mreu koja predstavlja skup zasebnih elija poreanih u redove i
kolone, odnosno predstavlja obrise tabele. Kursor e biti pozicioniran u prvu
eliju tabele.
Da biste koristili komandu glavnog menija za kreiranje tabele, pozicionirajte
kursor na ono mesto u dokumentu na koje elite da umetnute tabelu i odaberite
Table/Insert Table. U polje Number of Columns upiite ili izaberite broj kolona
u tabeli, a u polju Number of Rows broj redova u tabeli. Word e, u ovim
poljima, ponuditi vrednosti za dve kolone i dva reda. ^ak i ako pogreite u
dimenzionisanju tabele, pa umetnete anji ili vei broj kolona ili redova, greku
moete kasnije lako da ispravite umeui ili briui neke od redova ili kolona.
Word 2000
Strana 48
Slika 27 Dijalog Insert Table
Prilikom kreiranja tabele odreujete i irinu kolone. Word predlae standardnu

opciju Auto, koja automatski izraunava irinu kolona u tabeli tako to deli
prostor izmeu leve i desne margine strane dokumenta na jednake delove, i to
onoliko jednakih delova koliko je kolona u tabeli. Ako u polje Column Width
upiete ili izaberete neku vrednost, kreiraete sami irinu kolone. Opcija Auto,
kao i veliIna koju sami upisujete u polje Column Width, kreirae sve kolone u
tabeli iste irine. Mogue je, takoe, zadati i razliite irine kolona u tabelama.
Kada kliknete na ekranski taster OK u diajlogu Insert Table, Word e ucrtati
mreu tabele u va dokument. Mrea e biti vidljiva na ekranu samo onda kada je
opcija Gridlines ukljuena. Opciju Gridlines moete aktivirati ili ukinuti tako to
ete je ekirati ili ukloniti ekiranje izborom Table/Gridlines.
Kursor moete da postavite na neku poziciju unutar tabele, koristei mia, tako to
ete kliknuti na tu poziciju. Pomou kursorskih tastera moete se kretati u svim
pravcima u tabeli za po jedno mesto. Pritiskom na taster TAB kursor se pomera u
sledeu eliju, a pritiskom na Shift+TAB vraa u narednu eliju.
Kada ste uneli praznu tabelu u dokument, kursor je pozicioniran u prvoj (gornjoj
levoj) eliji tabele. Moete zapoeti sa unoenjem teksta u elijama tabele. Da
biste kursor premestili u ma koju drugu eliju tabele, kliknite u tu eliju ili
koristite neki od kursrorskih tastera za kretanje po tabeli. Tekst koji kucate unosi
se samo u eliju u kojoj se nalazi kursor. Kada se elija ispuni tekstom, automatski
se prelazi u novi red i poveava visina elije ako je to neophodno, odnosno tekst
unosite u eliju kao i svaki drugi obian pasus. Pritiskom na taster ENTER moete
zapoeti novi pasus u elije tabele. Da biste tekst upisali u drugu eliju, morate u
nju premestiti kursor.
Tekst koji ste uneli u dokument moete organizovati u vidu tabele. To ete uraditi,
bez ponovnog ukucavanja teksta u tabelu koju kreirate, tako to ete konvertovati
tekst u tabelu pomou komande za konverziju. Da biste konvertovali postojei
tekst u tabelu, morate ga najpre obeleiti odgovarajuim znacima, tj. podeliti
karakterima za podelu. Tek tada e svaki deo teksta biti smeten u posebnu eliju.
Da biste podelili tekst po kolonama dodajte u tekst zapete ili tabulaicju. Da biste
naznaili kraj reda, umetnite u tekst oznaku za kraj pasusa. Zatim obleite tekst
koji elite da konvertujete i kliknite na ikonu Insert Table u standardnom
tasterskom meniju. Word 2000 e kreirati tabelu u koju e smestiti tekst koji ste
obeleili, pri emu neete moi da kontroliete nain konverzije obeleenog bloka
teksta u tabelu. Da biste kontrolisali nain konverzije teksta u tabelu, posle
obeleavanja teksta izaberite Tabel/Convert Text To Table. Otvorie se dijalog
Convert Text To Table u kojem treba da postavite eljene opcije. U poljima
Number of Columns i Number of Rows, Word vam naznaava broj kolona ili
Word 2000
Strana 49
redova u tabeli posle konverzije teksta u tabelu. Takoe vam je u ovom dijalogu
ponuen standardni nain podeavanja irine kolone u polju Column Width, kao
i karakter koji je korien za podelu teksta u kolone. Posle postavljanja opcija u
dijalogu Convert Text To Table, kliknite na ekranski taster OK.
Moete tabelu centrirati izmeu margina dokumenta ili poravnati redove u tabeli u
odnosu na ostali tekst. Poravnavanje pomou opcije Alignment pomera
horizontalnu poziciju itavog obeleenog reda ili redova. Takoe, moete da
podesite poravnavanje pasusa unutar elija koristei lenjir ili komandu
Format/Paragraph. Da biste tabelu centrirali ili promenili poravnavanje redova
obeleite celu tabelu ili red kojem elite da promenite poravnanje. Izaberite
Table/Cell Height and Width, iz liste izaberite Row. Primenite neku od narednh
mogunosti: da biste centrirali tabelu u polju Alignment, dijaloga Cell Height
And Width ekirajte radio button Center. Da biste postavili indent u odnosu na
levu marginu, upiite ili izaberite veliinu indenta u polju Indent From Left. Da
biste postavili indent u odnosu na margine strane dokumenta,u polje Alignment
ekirajte radio button Left, Center ili Right, za levo, centirano ili desno
poravnanje. Kliknite na ekranski taster OK. Tekst u tabeli moete formatirati kao i
svaki drugi tekst.
Pomou stilova moete kreirati tabele stalnog izgleda za sve tabele u dokumentu.
Stilove moete primenjivati za tekst u elijama kao to ih primenjujete na pasuse.
Sadraj elija tabele moete brzo i jednsotavno da formatizujete koristei stilove,
u kojima moete da definiete font, ram, zasenenje i poravnanje koje elite.
Pogodnost primene stilova u formatiranju tabela je i ta to kasnije izmene u
formatu teksta moete ugraditi u stil i primeniti novi format na tekst u svim
tabelama dokumenta.
Mrea koja se vidi na ekranu, a kojom su odreeni obrisi tabele, nije ram. Mrea
se prema elji prikazuje na ekranu da bi rad sa elijama tabele bi jednostavniji.
Linije mree se ne tampaju. Ako elite da odtampate linije koje e se po
poloaju u eliji podudarati sa mreom elije, morate dodati ramo oko tabele i u
nju.
Da biste dodali ram i zasenenje tabeli pozicionirajte kursor u tabelu. Izaberite
Table/Table AutoFormat. U polju Formats, sa ponuene liste, izaberite izgled
tabele kakav elite. Da biste uklonili sve formate izaberite None. U poljima
Formats To Apply i Apply Special Formats To postavite znake ekiranja u one
rubrike pored opcija koje elite da primenite u tabeli. Kliknite na ekranski taster
OK.
Da biste dodali ram ili zasenenje pojedinanim elijama tabele, moete koristiti i
ikonu Borders na standardnom tasterskom meniju ili komandu Format/Borders
And Shading. Postupak za dodavanje rama tabeli isti je kao postupak za
dodavanje rama pasusu teksta.
Word 2000
Strana 50
11. Rad sa grafikonima

Ovaj odeljak vas upoznaje sa nainom korienja programa za rad sa grafikonima
Microsoft Graph 2000 ili jednostavno Graph. Treba primetiti da kada se neki od
ovih programa startuje da se izgled prozora menja, to jest da se pojavljuju meniji
programa kojeg smo startovali (Microsoft Graph 2000).
11.1 Microsoft Graph

Pokrenite Graph tako to postavite kursor na mesto u dokumentu gde elite d
umetnete dijagram. Potom koristite Insert/Object, odaberite iz liste Microsoft
Graph 2000 Chart i kliknite na OK. Prikaz na ekranu treba da je slian prikazu na
sledeoj slici.
Slika 28 Izgled ekrana Microsoft Graph-a

Radna tabela idijagram, komplet menija Graph-a i linija sa alatima Graph-a, bie
prikazani na ekranu. Radna tabela se ukljuuje i iskljuuje klikom na dugme View
Datasheet (pogled, radna tabela) na liniji sa alatima Graph-a, ili moete koristiti
izbor menija View/Datasheet. Kao to smo pomenuli, svoj dijagram moete
podeavati tako to menjate vrednosti u radnij tabeli. Dok se vre izmene
vrednosti podataka, one se istovremeno odraavaju i na dijagramu, koji ide uz
radnu tabelu. Vrste dijagrama, zaglavlja i ostale njegove elemente menjaete
koristei dugmad na liniji sa alatima i/ili preko raspoloivih menija. Moda ete
eleti da istraite izbore menija otvarajui svaki od njih i uporeujui ih sa
normalnim skupom menija Word-a. Uoiete da su meniji Graph-a krai i da se
uglavnom bave operacijama za rad sa tabelama i dijagramima. Vidite da je Wordov meni Table zamenjen Graph-ovim menijima Data (podaci) i Chart (dijagram),
preko kojih se odreuje orjentacija kolone i reda, te vrsta dijagrama i ostale
opcije.
Word 2000
Strana 51
Sledi kratak opis svakog dugmeta na liniji sa alatima, s leva na desno. Postavite
kursor na svaki od njih da vidite njihovo ime u malom okviru.
Chart Objects (objekti dijagrama) biraju odreene objekte na dijagramu, recimo
povrinu dijagrama, legendu ili neku odreenu seriju.
Format Properties (svojstva formata) prikazuje dijalog koji odgovara odabranom
Graph objektu.
Import File (uvezi datoteku) uvozi radni list iz Excel-a ili nekog drugog
programa za rad sa tabelama, koji predstavlja alternativni izbor podataka za vae
dijagrame.
View Datasheet (pogled na radnu tabelu) prikazuje ili sakriva radnu tabelu.
Cut, Copy, Paste, Undo (iseci, kopiraj, prilepi, opozovi) ova dugmad isto
funkcionie kao u Word-u.
By Row i By Column (po redu i po koloni) postavljaju orjentaciju vaeg
dijagrama.
Data Table (tabela sa podacima) integrie radnu tabelu u dijagramski prikaz.
Chart Type (vrsta dijagrama) prikazuje galeriju dijagrama razliite vrste i kliknite
na vrstu dijagrama koji elite.
Category Axis Gridlines, Value Axis Gridlines (mrea linija za kategoriju,
mrea linija za vrednost) dodaje ili uklanja vertikalnu i horizontalnu mreu linija.
Legend (legenda) prikazuje/sakriva legendu dijagrama.
Drawing (crtanje) prikazuje liniju sa alatima za crtanje.
Fill Color (ispuni bojom) boji odabrani objekat dijagrama.
Help (pomo u radu) prikazuje Office Assistant koji e pruiti pomonu
informaciju o onome to je odabrano.

Kurs Za Word 2000

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Kurs Za Word 2000

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kurs Za Word 2000

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Word 2000

CIM College je nosilac izdavakih prava za sve knjige, publikacije i

Copyright CIM College, 1999.

2. POETAK RADA SA WORD-OM 2000

3. KREIRANJE NOVOG DOKUMENTA

6. DODAVANJE RAMOVA I ZASENENJA (BORDERS I SHADING) 30

8. KREIRANJE I GENERISANJE INDEKSA I SADRAJA

11. RAD SA GRAFIKONIMA

Copyright CIM College, 1999.

Copyright CIM College, 1999.

Copyright CIM College, 1999.

Satnica obuke Windows

Copyright CIM College, 1999.

Osnovna pravila za rad na seminaru

Osnovni podaci o obuci

predstavnik/ci firme CIM College

navesti najoptimalniji broj polaznila

Trajanje seminara: Broj dana po broj sati

predavanje, diskusija, vebanja

prostorija sa belim platnom

Potrebna oprema: Pola view i/ili grafoskop, 1 PC = 1 POLAZNIK

Copyright CIM College, 1999.

Copyright CIM College, 1999.

2. Poetak rada sa Word-om 2000

Otvaranje i zatvaranje Word-a 2000

Program Word 2000 se pokree iz programskog okruenja Windows, to znai da

Izgled osnovnog prozora

Odmah posle pokretanja programa Word 2000 na ekranu se pojavljuje osnovni

Ilustracija ekrana obeleena brojevima prikazuje razliite kontrole koje su ukratko

Koristi se za pristup menijima Word-a i pomoniku u radu (Office Assistant

Sadri dugmad za izvravanje najee korienih operacija koje se tiu

Sadri dugmad za promenu stilova dokumenta, fontova, veliine fontova,

Kliknite na njega da promenite stil tabulatora od levog poravnanja, preko

Left Margin Tools

Povlaite markere za levu marginu udesno i ulevo radi kontrole uvu;enosti

Prikazuje se u pogledu na izgled stranice (Page Layout); koristite ga da

Koristite ga da vidite kako tekst i grafiki elementi mogu da se organizuju

Kliknite na dugmad za poglede Normal (standardni), Page Layout (izgled

Prikazuje poruke, brojeve stranica i odeljka, poloaj kursora i druge

New (novi dokument)

Otvara novi dokument.

Open (otvori dokument)

Otvara postojei dokument.

Save (snimi dokument)

Snima (spasava) tekui dokument.

Print (tampaj dokument)

[tampa tekui dokument koristei odabrani Windows tampa.

Prikzuje na ekranu izgled odtampanog dokumenta.

Proverava pravopis (spelling), greke u kucanju teksta i gramatiku

Cut (iseci obeleeni deo)

Iseca istaknuti tekst i smeta ga na oglasnu tablu (Clipboard).

Kopira istaknuti tekst u oglasnu tablu.

Lepi sadraj oglasne table na mesto gde je kursor.

Prenosi format istaknutog teksta na neki drugi pasus.

Redo (obnovi uraeno)

Obnavlj uraenu operaciju

Umee povezivanje sa narednom stranicom; obino se koristi kod za izradu

Prikazuje liniju sa alatima za Web koji se koristi za pristupanje i listanje

Tables and Borders