SIMA M. CIRKOVIC UDC: 398.3 Akademik SANU UDC: 133.3 Beograd, Knez Mihailova 35 KRAJ VEKA - KRAJ SVETA STREPNJE I ISCEKIVANJA KOD SRBA U VEZI SA 7000. GODINOM ABSTRACT. U raspravi se obraduju verovanja u vezi sa godinom sedamhiljaditom po vizantijskom brojanju godina od stvorenja sveta (9508, pre Hristovog rodenja). Oéckivalo se da éc te godine (1. septembra 1491-31. avgusta 1492) nastupiti propast sveta posto je istekla kozmigka nedelja u kojoj je svakom danu Stvaranja sveta odgovarala hiljada godina. Oéekivanja su podsticala veoma stara proroéanstva prilagodavana novim prilikama, a prevedena i rasirena medu Srbima. U njima se predvidala pojava cara koji ée osloboditi svet od nevernika i predati krunu Bogu, Voda Srba u Ugarskoj 1526-1527. Jovan Nenad nastupao je kao prorok i izvrSilac takvih proroéanstava. 1. ,Viori vek” U Historijskom arhiva u Dubrovniku u grupi dokumenata koji prate od- nose sa turskim vrhovnim gospodarem nalaze se i priznanice za isplaeni go- dignji tribut Porti, uveden 1458. godine.! Dubrovackoj republici, koja je svoju dokumentaciju vodila na latinskom, kancelarija osmanskih sultana izdavala je ove kratke i Sablonske akte naporedo na turskom i na slovenskom, u obliku pisma jednostaynog formulara sa navodenjem imena dubrovackih poklisara i iznosa pla¢ene sume (12500 dukata u vreme kojim se bavimo) i proto- kolarnim delovima na poéetku i na kraju.? U jednoj od tih priznanica nalazi se pojedinost zbog koje je mogla dospeti u temu o kraju sveta. To je potvrda © tributu plaéenom za‘ 1501. godinu, ali nije polumilenijski poéctak razlog Sto se njome bavimo. Vecina saéuvanih priznanica ima dvojako datiranje, jedno po hidéri, nagin uobigajen medu Osmanlijama, drugo po Hristovom rodenju, nagin uobiéajen medu tributarima koji ¢e priznanicu Cuvati. Priznanica iz 1501. ima zabelezen datum predaje novea: ,meccua pananatia 0. (30) avb“, Yemy onroBapa 10 XpuuhancKom ,Meceua MapETMI .K.H. (28) vb, a pored toga ima i opsirno zapisan dan kad je akt izdat: ,nwca Meceua anpanua .xr, (23) ap y L(a)pa- rpaay, Beka .p. (2) romune 0. (9), a ba ATO poxaberpa X(puye(To)Ba THCykIO 1 © podecima tributa Porti i prvim decenijama turske vrhovne vlasti nad Dubrov- nikom up. L Bozié, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku, Beograd 1952, 131-157, 218-232. 2 Prvo izdanje dokumenata priredio je C. Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici Du- brovacke arhive, ,,Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini” 23 (1911) 1-162; 303- 349; 437-484, i kao posebna knjiga pod istim naslovom sa tekuéom paginacijom. U ovom radu su dokumenti citirani prema izdanju u knjizi. O uslovima nataska i potecima izutavanja Girilskih dokumenata iz turskih kancelarija up. predgovor Truhelke, str. 1-3.12 Sima M. Cirkovié JIC, 1-2/1996. W ner cTOTHH H npbBo eto“? Primenjene su, dakle, u hriséanskoj hronoiogiji dve ere, jedna, koja poéinje rodenjem Hristovim, i druga, u kojoj postoje prvi i drugi vek, koji tek $0 je zapoéeo. Dok je dvostruka hronologija, po hidzri i po rodenju Hristovom, od proroka naicga” i od rozdstva Hristovog”, uobigajena u Portinoj kancelariji, neobiéna era koja je zbunjivala izdavave turskih akata,' primenjena je samo jo8 jednom medu saguvanim i poznatim dokumentima, u pismu koje je Ah- med-paia Hercegovié uputio Dubrovéanima u proleée 1500. godine. Najmladi sin Stefana Vukéia-Kosaée, ,hercega od svetog Save”, obavestavao je svoje dubrovaéke prijatelje poscti njihovog glasnika, o nekim Ijudima koje je oslo- bodio, potvrdio je prijem vesti koje su mu poslali i podsticao ih da i dalje Zalju vesti ,od onih strana svih i venccijanskih”s Njegovo pismo je nastalo izvan Carigrada, poteklo je iz druge kancelarije, a datovano je ,mecetta_anpH- amntor. .x. (20) axb xox Tlepuputopa, nropora pexa .. (8) TonuHe, Ovaj akt ima i belesku na italijanskom, dodatu u Dubrovniku ,,9 magio 1500”, 8to po- mave da se osiguramo u pogledu polazne take od koje se broje godine ,vio- rog veka”. Tzdavaéi navedenih akata nisu objagnjavali ovaj nacin datiranja, za koji je Gliga Elezovié tvrdio da je ,zagonetan”s To nije Cudno, jer era ne potige iz osmanske i uopste islamske hronologije. Problem je resio Dorde Sp. Ra- dojidié, istorigar koji se bavio starom knjizevnoséu, otkrivanjem i izdavanjem starih srpskih tekstova i hronologijom kao pomo¢nom istorijskom naukom.” On je u poscbnoj raspravi pod naslovom Viori vek objasnio da se u tom naginu brojanja godina u ,drugi vek” raéunaju godine koje dolaze posle godine se- damhiljadite, jer ,prvi vek” Gini prvih sedam hiljada godina i on se zavrsio u godini koja je po naSem naginu brojanja trajala od 1. septembra 1491. do 31. avgusta 14928 Radojigié je, objasnjavajuéi tu neobiénu hronologiju, upozorio ‘Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici, br. 137, str. 122; u kasnijem izdanju Lj. Stojanovié, Stare srpske povelje i pisma II, Beograd-Sr. Karlovei 1934, br. 930, str. 330-331 4 Nijedan od dva izdavata nije uzeo u obzir taj dopunski elemenat datiranja, nisu stavili ni napomenu, ni upozorenje ¢itaocima. 5. Truhetka, Tursko-slovjenski spomenici, br. 136, str. 121-122; Lj. Stojanovi¢, Stare srpske povelje i pisma II, br. 959, str. 356-357. Tekst italijanske beleske doneo je Truhelka w aparatu 6 G. Elezovié, Turski spomenici I, Beograd 1940, 634, primecuje 0 Ahmed-pasinom pismu ,na kome je oznacena godina koju mi ne razumemo” i str. 954, gde zamera Truhelki i Stojanovicu 80 ,nisu ni pokuSavali da protumage ovaj Cudan i nerazumljiv datum”. 7D. Sp. Radojitié, , Viori vek”, Na8 jezik n. s. 5 (1953) 3-4, 131-3; prestampano bez aparata u Knjizevna zbivanja i swwaranja kod Srba u srednjem vekw iw tursko doba, Novi Sad 1967, 281-283. Radojitié je vee ranije saopstio osnovni rezultat: Kad ée propasti svet po verovanju srednjovekovnih Srba, ,Politika”, Bozi¢ni broj, 7-9. januar 1941; zatim Srpski knjizevni glasnik” 62 (1941) 207-210, prestampano u knjizit Stari srpski knjizevnici XIV-XVII veka. Rasprave i élanci, Beograd 1942, 27-30. * Kod brojanja godina od Stvorenja sveta (Carigradska era i Aleksandrijska era) godina potinje 1. septembra, tako da se tek delovi godine od potetka januara do kraja avgusta poklapaju u vizantijskom i naSem kalendaru. Otuda nije precizno vizantijsku godinu izjednagavati sa nasom godinom. Treba navoditi mesece da bi se otklonila priliéno velika verovatnota greske (1:3).Kraj veka — Kraj sveta 13 na vige drugih izvora koji govore o velikom prelomu vezanom za sedamhiljaditu godinu i mi éemo se tim i drugim izvorima kasnije pozabaviti. Reé ,,B8Kb“ je kod ere ,,drugog veka” slobodno upotrebljena, ne za sto godina, ni za hiljadu godina, veé za sedam hiljada godina, hronolosku jedinicu koja je nastala analogijom sa stvaranjem sveta. Poreklo ovog osobenog perioda uoCili su odavno oni koji su prouéavali eshatolosku i apokalipti¢ku literaturu. To je velika kozmitka nedelja, da se posluzimo izrazom G. Dagrona, u kojoj svaki dan traje hiljadu godina.® Oslonac za njenu konstrukeiju mogao se na¢i u Psalmu 90: ,Jer je tisuéa godina pred oéima tvojima kao dan juécra’nji, kad mine i kao straza noéna” i jo8 odredenije u Poslanici (Petar Il, 3, 8): Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina i hiljada godina kao jedan dan”. Analogija iz- medu stvaranja i trajanja sveta podrazumevala je da svet ima kraj; kao Sto se stvaranje zavrsilo sedmim danom odmora, tako se i postojanje sveta zavrsava drugim dolaskom Hristovim. Otuda je sasvim razumljivo Sto se 0 duzini istorije Ijudskog roda najviSe govori u apokalipsama i proroéanstvima. Ali, verovanje da ée svet trajati 7000 godina nije bilo ograniéeno na tu vrstu literature u kojoj je mnogo apokrifnog. To se uverenje nalazi i kod vizantijskih hroniéara,” nagi Gemo ga i kod nasih pisaca Zitija i drugih tekstova. Ipak, ne susreéemo se sa erom kao Sto je ona u priznanicama iz 1500. i 1501, Sto se takode moze razumeti, jer je upotreba takve ere protivreénost. Ona vazi u vreme kada svet vise ne bi trebalo da postoji. Tek je neostvareno proroéanstvo omoguéilo da se i posle sedamhiljadite broje dalje godine. Pitanje se nameée: zasto se istovremeno naglaSava ciklus od 7000 godina i negira no- vim nizanjem godina? Moglo se preci preko te godine kao ato su Cinili skoro svi prepisivadi srpskih letopisa, koji su pod sedamhiljaditom godinom zabelezili pohod sultana Bajazita protiv Arbanasa i dalje nastavili da belede dogadaje ne izdvajajuéi nikakvu prekrctnicu."' Sudeéi po beznaéajnom malom broju pomena, po temeljnom zaboravlja nju i te&ko¢ama da se objasni, era ,drugog veka” nije ubvatila korena, niti je stekla popularnost. Neobino je i to Sto jedina svedoganstva 0 njenoj primeni potiéu iz turskih kancelarija u Kojima su u upotrebi bili drugi naéini brojanja godina. Cinjenica da jedan od pomena potiée iz okoline Ahmed-pase Her- cegoviéa navela je neke istrazivace da pretpostave da se neobiéna era pojavila pod uticajem bogumila.” Ukazano je na to da se u Tajnoj knjizi (Interrogatio Johannis) nalazi pomen ciklusa od sedam vekova: ,moj otac mu je dopustio ° G. Dagron, Constantinople imaginaire, Etudes sur le recueil des , Patria”, Paris 1984, 326-330; Isti, Empereur et prétre. Etude sur le ,césaropapisme” byzantin, Paris 1996, 167. 10 P. Alexander, Historiens byzantins et croyances eschatologiques, ,,Actes du X1I° Con- gres international d'études byzantines” II, Beograd 1964, 1-8. Autor navodi Malalu, Lava Gramatika i spise 0 znamenitostima Carigrada ~ Patria Constantinupoleos. Up. i A. Vasiliev, Medieval Ideas of the End of the World, ,Byzantion” 16 (1942-43) 462-502. 11 Lj, Stojanovié, Stari srpski rodoslovi i letopisi, St. Karlovci 1927, 257-258, gde su u Stojanoviéevom svodu dogadaji od 6998. do 7002. Eshatoloski nagoveStaji nalaze se samo U nepotpunim tckstovima (str. 116 i 122, stavke 217 i 312). 2 Tom ubedenju dao je izraza D. Sp. Radojitié, ,, Viori vek”, 133 i tekstovi navedeni u napomeni 7.14 Sima M, Cirkovié NC, 1-2/1996. (Sotoni) da vlada sedam dana sto je sedam vekova”." Ali, poznato je, i videge se iz izvora koje cemo navesti, da je verovanje wu sedam vekova i sedmi vek kao poslednji, bilo raireno iu pravovernim sredinama i da je starije od bo- gumilske tcologije. Moguée je, narayno, da su u heterodoksnim sredinama u opste teme o trajanju i kraju sveta uplitali specifigni motivi i da su se u tajnim tradicijama bolje ocuvali, Znatno je vise egzotitne eshatologije u apokrifnim spisima nego u kanon- skim tekstovima i kod velikih teologa. © mogucim dubljim i temeljnim spekulacijama u veri sa 7000 godina svedodi jedan dokumenat koji ne umem da objasnim. Pre vise od stotinu godina objavijen je Sinodik ruskih ,staroobrjadaca” koji ide do prve polovine XVII veka." U njemu se poste uobicajenih. »pamjati” jerarsima i vla- Garima, monasima i monahinjama, musenicima, zatim onima koji su pali u bitkama, na~ fazi odoljak koji ima naslov: ,CHHOAMK ¥Ke BO OCMOH THCIONH CKOHYABITUXCIO.™. Zasto su izdvojeni oni koji su rodeni od 7011. mode se naslutiti iz molitve: ,.lowsnut TOCHOuM AYLLM YCOMUIAX paG CHOHX H PaGHH, HAC B'cAMOe HYAHOC BPEMIO, CCH OCMHION THCSLLITH CKORMMULIMXCIO...." a nastavija se sa onima koji nisu priceséeni 7 onima koji nisu ispovedeni pred oltarom i od jereja nego od strane prostih i neo- svecenih, Za sve sc moli da ih Gospod udostoji_,desnago stojanija”. Izgleda kao da svet osme hiljade ima sa gledista ekonomije spasenja nekakav nedostatak, zbog kojeg je potrebno posebno obraéanje Spasitelju i njegova narocita blagodat. Kao taj svet drugagiji, razlicit od onoga iz prvih sedamhiljada godina, pa se tako azumeti da tome drugom svetu odgovara i drugi vek. 2. ,,Poslednja leta” Spomenuto je da prepisivaéi i redaktor’ tckstova koje nazivamo stari srpski rodostovi i etopisi nisu bill pod jagim utiskom priblzavanja sedamhilindite godine. Od preko pedeset rukopisa, samo jedan, dobre tradicje ali fragmentaran, zastaje i prekida se na mestu ade je mibeleieno: ,Koru 3. (7) —Momoy wexoy".' Smisto te beleske otkriva mesio u Pogevoru Psaltira Stampanog u Gorazdu 1521, u kojem su hronoloske beleske at od Adama do Potopa” ili ,ot Adama do carsiva Stefana cara”, povezane sa_ne~ tipiétom dugom letopisaékom stavkom u kojoj su opisani dogadaji i, 1521, pad Beograda j stradanje Stema, razaranje Kupinika i bekstvo despotice Jelene u ,unutrasnju Ugarsku" Ova dva razlidita iStorjska tcksta povezana su nasiovom koji glas: ,Konbup . 3 (7). = MOMOY BSKOY, TOHEIO eCMOMOY BEKOY MOGTE DHHM Tomb"! Isla opsta ideja rukovodila je i prepisvaga koji je u XIV veku precrtavao pashalnu tablicu, doveo je do scdamhifjadite godine i zabeleZio ,zy Kownu arose.” To su ponovo svedoéanstva 0 oéekivanom kraju sveta sedamhiljadite go- dine samo sa izmenjenom terminologijom, ,vck” je sada hi ada godina. Takvo shvatanje veka” bilo je priliéno raSireno, a poncki autori su izrazavali ideju 1 Najpristupagnije uJ. nanon, Bolomurenu xuuin wu adiendu, Cocpans 1925, 80; F. Ratki, Borba Jugnih Slovena 2a driamnu neodvisnost, Bogomili i patarent, Beograd 1931, S81 (po jednom starijem izdanju), Na oba mesta je upozorio D. Sp. Radojitic 14 A. HL Finns, Crapodparieckuit cHnomn, Samick HivmepatopeKont Akaiemiit wayk* 36 (1880) 345-361 (tekst 0 osmoj hiljadi je na str. 361), 15 Lj, Stojanovié, Stari srpski rodoslovi i letopisi, br. 312, str. 122. 16 1 j, StojanoviG, Stari srpski zapisi i natpisi IT, Beograd 1905, br. 5589-5591, str. 150-151. 17 }, Sp. Radojitié, Stari srpski knjigevnici XIV-XVII veka, Beograd 1942, 30. Odnosi se svakako na Lj. Stojanovié, Stari srpski zapisi i natpisi J, br. 184-185.Kraj veka - Kraj sveta 15 da Zive u sedmom, poslednjem veku. U jednoj pohvali Cirilu i Metodiju, kako je upozorio D. Sp. Radojigié, nepoznati pisac svoje vreme naziva nas scdmi vek". ,,Sedmi vek” nalazimo iu uéenoj prozi Andonija Rafaila, u kojoj je zastupljena metaforika ciklusa, spominju se sunéani alfavitni krugovi cara La- va." Ali, i u lakSoj literaturi, kao Sto je srpska verzija Aleksandride, srecemo verovanje da ée svet trajati 7000 godina, doduse bez izrigitog spomena vekova. Kaze se da ée Adam posle 7000 godina ponovo ugledati lice Gospodnje i upoz- nati Raj iz kojeg je isteran.” © popularnosti hronoloskih spekulacija o krugovima, velikim ciklusima, kojima upravija sim Bog, i koji ut ivot, svedode, pored veé spo- menute Pohvale knezu Lazaru Andonija Ral jo8 neki tekstovi. Jedan pre- pisivaé u Kareji zabeleZio je, zavrSavajuci rukopis, da je to bilo 14, decembra 6917 ,kpoyrb cmbuuoy .a. (1) Bb soy a. (1) Kee GurTL ceap- urenne Kpoyronoms ri. (13) Tomoy «bvxouoy"2* Vidi se da je misl na veliki pashalni ciklus od 532 godine, veoma znacajan za izracunavanje da- tuma Uskrsa, jer se hronoloski clementi ponavijaju. Videli smo u zapisu da je i sunéani i meseéev krug bio 1, Sto ée se desiti opet tek kroz 532 godine. Bio se upravo zavriio trinaesti ophod, koji odgovara godini 6916 (13X532 Sto je po nasem brojanju godina koja je podinjala 1. septembra 1407. a zavrSavala se 31. avgusta 1408. Ovo brojanje ophoda je vazno sa gledista nage teme utoliko Sto podrazumeva poznat poéctak, stvaranje sveta, a iz tcksta Kon- stantina Filozofa éemo videti da raéuna i sa krajem sveta, koji je isto toliko izvestan i neminovan kao i pogetak. U Zitiju despota Stefana Lazareviéa pisac tri puta spominje datum smrti svoga junaka, najopsirnije na poéetku, u delu gde u pohvali uporeduje Stefana sa Mojsijem. Lazarevom sinu nije bilo dato ,da se prosto priblizi do éetrde- setogodisnjeg vodenja” (koliko je trajalo Mojsijevo), jer ,Onaj koji sve upr. vlja” doveo je prestavljenje despotovo u takvo vreme da se moze reéi: ,,Evo ovde je strah i tuga velika po vaseljeni”. Dalje se navode hronoloski clementi: aZatim i iz pocetka brojeéi 13 ophodenja krugova, osim ostalih 84, koje su godine skrbi, i svrSi se 13. ophodenje posle 532 godine u 19. godini njegove viadavine”.? One 84 godine, koje su godine tuge i bola, predstavijaju, kako se vidi, deo zapoéetog Cetrnacstog ophoda, koji se ne moze zavrsiti jer ga prekida sedamhiljadita godina (6916 + 84 = 7000). Despotova smrt je pala u taj nepovoljni period, koji je poéco u polovini njegove vlade. Godine skrbi se jo8 jednom javijaju u tckstu sa proroganstvima koja se pripisuju caru Lavu, a u jédnom nagem rukopisu i despotu Stefanu Lazarevicu. Sasvim na kraju toga tesko razumljivog teksta, nalazi se predskazanje: ,O gore 18 D. Sp. Radoji¢i¢, .Viori vek”, 133, poriva se na A. Teonopon ~ Basar, Kupu.na 4 Meronj 1, 1920. PD. Trifunovié, Slovo o svetom knezu Lazaru Andonija Rafaila, .Zbornik istorije nosti” 10 (1976) 164, 171 (scdmi vek), 167, 173 (sunéani krug, alfavitna obhozdenijat), uurci po proroganstvu proroka Enoha). YB. Sp. Radojitié, ,Viori vek”, 133, poziva se na izdanje S. Novakovi¢a, Pripoverka 0 Aleksandra Velikom u staroj srpskoj knjidevnosti, Beograd 1878, 85, 117. 2 1}, Stojanovié, Stari srpski zapisi i natpisi IV, 22 br. 6110; D. Bogdanovié, Katalog. Girilskih rukopisa manastira Hilandara, Beograd 1978, 77 br. 87 (8 malim ispravkama), 22 Konstantin Filozof i njegov Zivot Stefana Lazarevica despota srpskog, ed. V. Jagi¢, Glasnik SUD” 42 (1875) 245-246; K. Kyen - T°. Merkon, CpOpann couriers Ha Kon- CranTun Kocreneuxn, Cocpun 1986, 363; prevod L. Mirkovica (Beograd 1936) 44-45.16 Sima M, Cirkovié MC, 1-2/1996. zemlji togda od skrbi bivajemih, jegda nagnut vrSiti se ona 80 i 4 leta na- pokonasnja”.® I iz ovog tcksta se vidi raskorak izmedu velikih obhoda, koji pocinju sa stvaranjem sveta, a ne zavravaju se unapred odredenim i poznatim krajem sveta, nego ostavijaju one nezgodne 84 godine, interval u kojem je umro ne samo despot Stefan Lazarevié, u kojem je pao Carigrad, u kojem je osvojena srpska driava, u kojem je nestalo srpske patrijarsije, veé u kojem se desilo toliko nevolja i muka da se jedva smelo sumnjati da su to godine skrbi i poslednja leta 0 kojima su ponesto znala i druga prorocanstva. 3. Car poslednjih dana I kod Srba su proroganstva igrala ulogu veéu nego Sto je istoriografija bila u stanju da uodi i opi’. Nema u nas studija 0 uticaju prorocanstava na polititka zbivanja, nije primeéeno da bi proroganstva u nekim periodima for- mirala stavove i mentalitet, ne zna se da bi prudila argumenat u polemici itd. Vredno su, medutim, sakupljani i objavijivani tekstovi apokalipti¢ke, prorocan- ske i eshatolo’ke sadrdine. TeZeéi da potpunije upoznamo smisao i znaéenj pretskazanja i da realno procenimo njihovu ulogu u kulturi i politici ranij epoha, moramo preéi granice Zanrova, prenebregnuti razliku izmedu kanonskih i apokrifnih tekstova, uzimati u obzir stare i nove, prevedene i originalne tek- stove. Na to nas nagoni sadriina i priroda ovih lako promenjivih i prilagodljivih tekstova, tako razlicitih od pesnigkih i drugih dela koja prenogena vekovima ostaju istovetna u celini i delovima. Veoma su raznovrsni tekstovi o proricanjima i za naSu temu nisu svi podjednako interesantni. Oni koji pruzaju uputstva o tome kako predvideti dogadaje u blizoj buduénosti na osnovu snova, grmijavine, nebeskih pojava, potresa, malo sta mogu re¢i istoriéarima, ali oni koji predvidaju buducnost cclog Ijudskog roda, koji nagovestavaju ,,poslednje stvari", prozeti su istorijom i imaju u nekim okolnostima uticaja na njen tok. (© popularnosti prorotanstava u srpskoj sredini imamo neposredna i po- sredna svedoganstva. Konstantin Filozof u svome Skazaniju o pismeneh medu nepozeljnim pojavama u Beogradu svoga vremena spominje i proricanja, koja Zigose kao ,bledoslovije”, da ce grad izgoreti. To je prethodne godine, uoci Blagovestenja, izazvalo paniku, pa je sretao Ijude kako sa stvarima beze iz grada2* Otprilike stoleée kasnije (1533), carski poslanik Kornelije Duplicije Seper, konadio je u MileSevi i imao prilike da od kaludera uje kako Sveti Sava, dije se mosti Guvaju u manastiru, potiée od Licinija koga je ubio Kon- stantin, i da je Sveti Sava pisao proroéanstva kojima su dodani neki znakovi i slike. Jedna prikazuje grad sa scdam tornjeva i gvozdenim vratima i tome gradu Sava proriée propast. Srbi i Bugari to vezuju za Carigrad koji bi uskoro morao stradati, Skeptiéni Zapadnjak prime¢uje da vrlo drie do svoga uverenja i da slike nisu htcli pokazati prevodiocu muslimanu, Na slikama su jo8 bili lisica, orao, krunisani lav, brod sa carem i viSe vojnika i drugim stvarima sasvim 23D. Dinitié, Provostvo despota Stefana Lazarevica, ,Starine” 4 (1872) 85 (Sitniji spisi Dure Daniéica II, prir. D. Trifunovié, Beograd 1975, XX1, 85); D. Sp. Radojitié, Razvojni luk stare srpske knjtevnosti, Novi Sad 1962, 180-191, prevod odlomka na str. 186. 2% D, Daniti¢, Knjiga Konstantina Filozofa o pravopisu, ,Starine” 1 (1869) 32-33 (= Sitniji spisi, XIV, 32-33),Kral veka ~Kraj sveta 7 tamnim.* Veé su spomenuta prorotanstva pripisivana u nasim rukopisima de- spotu Stefanu é velikom interesovanju za prorocanstva govore i saguvani tekstovi. Ve- liki deo jh, judeohriséanskih i ranostednjovekovnih prorockih i apoka- liptitkih tekstova naSao je put u slovenske literature, a nije mali broj onih koji su saéuvani u srpskim rukopisima. Nema, doduse, celovitog Starog zaveta, ali se knjige proroka i, jo8 vise, apokrifni tekstovi pripisivani prorocima, nalaze odvojeni ili upleteni u zbornike meSovitog sadréaja, kakav je poznati Zbornik Popa Dragolja.” Zastupliena su_,videnja” ili ,otkrvenja” u kojima, po ugledu na kanonsko Otkrovenje Jovanovo, Hristos, Bogorodica ili andeo, poslati od Boga, otkrivaju navodnom autoru stvari koje se ne mogu znati, bilo Sto su na nebu, bilo Sto ce se tek desiti u buduénosti* U rukopisnom nasledu se moze prepoznati i sibilinska tradicija. Sivile su bile poznate srpskim intelektualcima, slikane su bile naporedo sa anti¢kim filozofima kao vesnici dogadaja koji ée doneti iskupljenje i spasenje Ijudskom rodu.® Jedno od sibilinskih proroanstava vrlo rano je vezano za ime Metodija, cpiskopa Patarskoga, koga u nekim rukopisima predstavijaju kao carigradskog patrijarha. Spis je nastao u VII stolecu u monofizitskoj sredini, preSao je iz sirijske u gréku, zatim slovensku i latinsku literaturu, da bi pocetkom Novog veka prodro i u literature na narodnim jezicima.» Redovno se tretira kao apo- 25 Na Seperovo kazivanje upozorio je D, Sp. Radojiti¢, Stari srpski knjizevnici XIV- XVII veka, Beograd 1942, 28-29. Tekst je pristupacan jedino u preprigavanju P. Matkoviéa, Putovanja’ po Batkanskom poluotoku XVI vieka, ,Rad IAZU” 62 (1882) 60-61. Mesto je toliko zanimljivo da bi vredelo pomutiti se oko originala u spomeniku Belgijske akademije (1857) i porediti sa grékim i ruskim ilustrovanim rukopisima prorotanstava 26 Pored publikacija u nap. 23 up. i D. Sp. Radojitié, Antologija stare srpske knjizev- nosti (XI-XVIH veka), Beograd 1960, 135, 333. Ni car Lav VI, kome se u rukopisima pro- rovansiva pripisuju, nije stvarni autor, veé nepoznati pisac XI veka. Up. C. Mango, The Legend of Leo the Wise, ,Zbornik radova Vizantoloskog instituta” 6 (1960) 59-94. 27 Zbornik Popa Dragolja se ponovo nalazi u Narodnoj biblioteci (RS 651). Up. D. Bogdanovié, Stara srpska biblioteka, 18-19 (separat iz knj. 408 Letopisa MS). 28 1). Trifunovié, Azbucnik srpskih srednjovekovnih knjizenih pojmova, Beograd 1990", s. v. Otkrovenije. B. Tenkona-3aumona — A. Musirenona, ,,lIpoposecraata” aba aH aaHTHHeKaTa HB cTapoOBarapeKata KuixHHHG, Palaeobulgarica 8 (1984) 3, 23-32; Iste, Buaenusta wa npopox Maria mon Busaytka Mp cpenionekonia Brarapna, Pa- lacobulgarica 14 (1990) 4, 39-46 2 D. Medakovié, Predstave antickih filozofa i sivila u Zivopisu Bogorodice Ljeviske, Zbornik radova. Vizantoloskog instituta” 6 (1960) 43-57; A. Munrenona, ,,CkaaaHir te sa Cunnna (Apxcorpadpckt GenexkkH, TeKcTosorHMécKo HICneRRaHe, WaTaHHe Ha Texcra), Palacobulgarica 8 (1984) 4, 4-72, ® Podlogu za kriti¢ka istrazivanja stvorio je B. Mctpume, Orxponenie Mecboana Tarapexaro w anoxpucbavecks piyteHist Janina is ausaHTHMCKOR H caansIHO-pyCcKOR aunrepatypax. Hacratonanne 4 texcru, Mockna 1897, objavijujuci gréke i slovenske tek- stove i SaopStavajui svoja zapaZanja o njihovim medusobnim odnosima i odnosima prema drugim tckstovima. U vizantologiji je interesovanje za proroganstwa podstakao svojim stu- dijama P. Alexander, Byzantium and the Migration of Literary Works and Motifs. The Legend of the Last Roman Emperor, .Medievalia et Humanistica” 2 (1971) 47-67, gde je neka vista istorije istrazivanja u zapadnoj Evropi; Isti, Historiens byzantins et eroyances escha- tologiques, ,Actes du XI® Congres international d'études byzantines” II, Beograd 1964, 1-8; Isti, The Suenght of Empire and Capital as Seen through Byzantine Speculum” (1962) 339-357. Provlatenje Pseudo-Metodijevih. prorotanstava kroz razne hiliastitke pokrete18 Sima M. Cirkovié HC, 1-2/1996. kerifni spis, Sto odgovara, kako je upozorio V. Istrin, izdavaé grékih i slovenskih kasnim progirenim verzijama, koje se nalaze u popisima ,otrecene” literature, Ima rukopisa u kojima je navodni pisac nazvan ,svetim ocem”.* tazliku od mnogih drugih literarnih Zanrova u kojima spisi ostaju iden- tiéni, jer se prenose verno iz, kodeksa u kodeks, proroganski tekstovi izgledaju plastini u tom smisla sto, zadrZavajuci osnovni size, menjaju znatne delove sadrZine, pa se javijaju u vise srodnih ali, ipak, razliéitih verzija.» U sluéaju spisa pripisanog Metodiju Patarskom (obiéno se citira kao Pscudo-Metodije) karakteristiéno je ukrStanje delova teksta sa nckom od verzija ,,Videnja Da- nilovog”, koje ima sligan zadatak ~ da otkrije zbivanja koja ée prethoditi kraju Sveta i Straknom sudu.® Citavi pasusi iz Videnja ugradeni su u_neke verzije Pscudo-Metodija, a ima i fraza i epizoda iz Metodija umetnutih uw pojedine verzije pripisane Danilu.' Za nas je vaina jos jedna karakteristi¢na crta ove vrste spisa: tesna po- vezanost istorije i prorogansiva, Ono Sto se veé zbilo ispriéano je da prudi uverljivost preostalom proroéanstvu: ono Sto se dotle ispunjavalo ispunjavace se i ubuduée. Ujedno, to daje smisao zbivanjima, koja nisu haoticna, nego slede nekakav plan. Istorijski sadrzaj je naglaSen u nekim naslovima Pscudo- -Metodijevog spisa: ,Ckasann te Mecbonnat natpaiapxa Haprorpata 0 Aname Mo Tlorone Wo pasnencnyjn oan Ho Muxawste uape Ho AnTHXpHcre wTopom mpuuectauju Xpucton ke Ferma MpHste cysMTH xKUBHM HM Mep- ‘mum, Proroganski spisi imaju delove koji nastoje da predstave sazetak svet- ske istorije i sadr2e u zametku periodizaciju koja ée se pokazati tako uticajna. Ipak se pitam da i je opravdano takve delove prorotkih tekstova tretirati kao Ictopise i istorijske sastave.* U Pscudo-Metodijevom Skazaniju izlaze se tok svetske istorije po hro- nologkim celinama od hiljadu godina, koje se zovu »tisustnica” ili ,,vijck”. Tu, prikazano je i u J. Delumeau, Mille ans de bonheur, Paris 1995, nastavak knjige Une histoire du paradis, Paris 1992, koja je'bila posvegena verovanjima 0 raju na zemiji. 31, Istrin, nav. delo, 7, podvlati da je Metodijev tekst za neke bio ,sveta knjiga”. 32 Veé w prvom znaéajnijem izdanju Pscudo-Mctodija, H.C. Tuxoxpanos, TTa- MaTHIKM OTpexeHHOM pyccKon .TepatypH I, CauKrnetepOypr 1863, 213-283, obja- vijene su Cetiri slovenske verzije. V. Istrin u ranije navedenom izdanju ima tri slovenske, fa teliti grtke, T novo izdanje grékih tekstova, koje poznajem samo po bibliografskim po- dacima, A. Lolos, Die Apokalypse des Pseudo-Methodius, ,Beitrtige Zur klassischen Philo- logic” 83 (1976), 94 (1978), ima ectiti redakeije. 33 Uzajamni odnos je osvetlio V. Istrin u studiji navedenoj u nap. 30. 3 U neke verzije se upliéu i odlomei drugih tekstova srodnih po karakteru, narotito prorogansivo iz Zitija svetog Andreja Jurodivog, L. Ryden, The Andreas Salos Apocalypse, Dumbarton Oaks Papers 28 (1874) 197-261. Srpska verzija je objavijena pod tudim imenom: Lj. Kovatevié, Nekoliko priloga staroj srpskoj knjiZenosti, Starine” 10 (1878) 274-293. Kako je upozorio Istrin, nav. delo, 193, to nije ,Slovo Epifanija, carigradskog patrijarha, 0 koneu svijeta” nego verzija Videnja Danilovog iz Zitija Andrije Jurodivog 38 Citirani naslov je iz jedne verzije objavijene kod Tihonravova (nap. 32). To se Gini u bugarskoj literaturi. Up., npr, A. Muatexona ~ M. Kavmaxamona, Henaectno crapoGnarapcKo sreTomMcho chuneeHne oT XI Bek, Palacobulgarica 7 (1983) 4, 52-73, jako je ret 0 rukopisu Videnja Isaijinog iz manastira Nikoljca sa osobenim umecima kojt se tigu Bugarske. Up. i P. Alexander, Historical Interpolations in the Zbornik Popa Dragolia, ‘Actes du XIV® Congres international des études byzantines TH, Bucarest 1974, 23-38.Kraj veka -Kroj sveta 19 dakle, imamo vek u znagenju hiljade godina. Kraj prvog veka dolazi ubrzo posle smrti Adamove (Ziveo je 930 godina), drugi vek se zavrSava Potopom, a na kraju treéeg je zidanje Kule Vavilonske. Od detvrtog veka razvoj je slozeniji, ispunjen je borbom medu carstvima i njihovim smenjivanjem sve do 6000. go- dine, kad se, u tonu pravog proroganstva, govori o sedmom i poslednjem veku. .Carstvo” u kontekstu proroganstava nije nesto individualno kao viast jednog cara, carstvo je neSto trajno, epoha, smisaona jedinica svetske istorije, uporediva sa nagim idejama, kao Sto su ,srednji vek” ili ,,renesansa”, Jedinstvo i koherentnost mu obezbeduje etnitko vodstvo, koje prelazi s jednog naroda na drugi, ukljucujuéi i izabrani narod, tako da je bilo moguée pitati se: ni Ii stajalo carstvo Zidovsko 1000 godina i rasulo se, nije li egipatsko trajalo 3000 godina i imalo sliéan kraj: ,i ti pogiboSa”. Vavilonjani su dospeli do kraja 4000. godine, pa se i njihovo carstvo razorilo.* Tako je bilo moguée govoriti 6 ,sojedinjeniju” carstava Etiopljana sa Makedoncima i Jelina sa Greima, Sto nama zvuci krajnje neobiéno, Treba se, medutim, setiti da su njihovi Jelini na’i mnogobozacki anticki Grei, a njihovi Grei su nasi hristijanizovani Rimljani, ec je carstvo poslednje. U slovenskim tckstovima se ,romejski” dosledno pre- vodilo sa. jgréki”2” Kada produ jednocarstvene sckvence biblijske istorije, sve je vide ,,pa- raistorijskih” (P. Alexander) priga, od kojih su neke sasvim nezgrapne ali sve instrumentalne. Tu se nalazi priéa o osnivaéu Carigrada koji se zove Viz. (By- zas) i Zeni se Husitom, kéerkom etiopskog cara Fola, a majkom Aleksandra Velikog i s njom ima kécr Vizantiju. Fantastiéna genealogija treba da posluZi tumacenju, u grékom prevodu, da se regi Psalma (68, 31) ,Etiopija ée ruke svoje pruziti k Bogu” odnose na vizantijskog cara kao zakonitog naslednika ctiopskog carstva, kome je prvobitni sirijski tekst pridavao veliki znataj kao jedinoj monofizitskoj drzavi* Od tada, gréko carstvo treba da je nepobedivo. Kada zapoéne sedma hiljada Skazanije dobija karakter prorotanstva i predvida veliki uspon Izmailjéana, kojima ée Gospod predati_gréko carstvo i nastace veliko stradanje hri8ana, koje se slika jarkim bojama, Oholi Fzmailjéani su govorili ,neée izmaéi hri8éani iz nasih ruku” i onda Ge se pojaviti car, koji se probudid kao da se ispavao od vina, za koga su Ijudi mislili da je mrtav. On ée stici od mora etiopskog, poraziée Izmailjéane, pa ée oni stradati i bili robovi svojih bivsih robova. Car ¢e biti strog prema onima koji su se odrekli Hrista i svim nevernicima, a na zemlji ée zavladati neobiéna plodnost, Ijudi ée uvivati u miru. Ali, tada ée se otvoriti severna vrata iza kojih Ge grunuti anedisti narodi” koje je nekad Aleksandar zatvorio iza pregrade. Kad oni stignu do Jafe, Bog ée poslati svoga arhistratiga, koji Ge ih namah potuéi, Tada Ce car doéi u Jerusalim, popeée se na Golgotu, staviti svoju krunu (venac, stemu) na krst, predati carstvo Bogu. Posle 10 i po godina pojaviée se Antihrist i traziti da ga postuju kao Boga. Gospod protiv njega Salje Enoha i Miju da ga razoblite, a poste njih dolazi na oblacima Hristos i potinje Strasni sud. %6 Citirano mesto je iz: Tihonravov, nav. delo, I, 275. 37 Up. V. Tipkova-Zaimova, Les idées de Rome et de la Seconde Rome chez les Bulgares, Roma, Constantinopoli, Mosca, Da Roma alla Terza Roma, ,Documenti ¢ studi” 1 (1981) 387-397; V. ‘TXpkova-Zaimova, Les ‘Romains’ dans la culture slave: la literature bulgare medievale, isto 2 (1982) 449-460. 38 Pp. Aliksander, [Mcenzo-Mesoant Hv OipHonns, ,AWTHYHAA ApeBHOCTs epeatme nexa” 10 (1973) 21-27.20 Sima M. Cirkovié HG, 1-2/1996. Ovakav scenario svetske istorije, delom ostvarene a delom predskazane, bio je pogodan za razne vrste aktualizacija i instrumentalizacija, To se dobro videlo kad su postale poznate rezligite verzije, prevodi, prerade i varijante. Mi ih ovde ne mozemo prikazivati, veé samo podsetiti na one karakteristi¢ne i vazne za nau temu. Kada je spis Pseudo-Metodija nastao, mislilo se na osva- janja Arabljana i Sirenje islama u prvoj fazi. U vreme krstaskih ratova su pred- Stave o caru oslobodiocu prenete na Baldvina Flandrijskog, Fridriba I, Fridriha Tl, kasnije éak i na Fridriha IIL i, zahvaljujuci legendama koje su se prosirile medu mnoge narode, tema je privukla paznju istori¢ara.” Vizija svetske istorije kao smenjivanje carstava, od kojih je jedno, po- slednje, nepobedivo jer je Bozje i vra¢a se Bogu, ala je raspravu 0 Je- gitimnosti, Otuda ne iznenaduju umeci poput ovoga: ,exKe TO coy? HapcTBa Ha OaHyXb CTPAHb w@OLPLCKO M OyrpcKo, NorHGHoyT oT PppKpé.* Veée su intervencije u Videnju Danilovom, gde se u jo8 sazetijem tekstu carstva dramatiéno smenjuju. Poslednje carstvo dobijeno iz Bozjih ruku je Konstan- tinovo. To izrazava vizantijsku taéku gledista o jednom carstvu koje treba da traje do kraja sveta i podupire driavnu ideologiju.' Nije nimalo neobiéno da je u svoje vreme formulisan i odgovor u vidu uéenja o tri carstva na zemlji, koja odgovaraju Svetom Trojstva na nebu, i to grcko carstvo ocu, alamansko (ivirsko u nckim verzijama) sinu i bugarsko Svetom duhu, Svako od njih ima neku misiju: gréko ée se predati Bogu, ala- mansko ée potdiniti sve poluverne jezike, bugarsko ée se predati hriSéanima. To je reéeno u jednom apokrifaom tekstu: Razumnik ~ Ukaz, u kojem se u vidu pitanja i odgovora daju obavestenja o carsivima, arhijerejskim pre- stolima, o azbukama, pravoslavnim, poluvernim i nevernim narodima i njihovom poreklu. To je tekst u kojem nalazimo i poznato identifikovanje naroda sa Zivotinjskim vrstama.® Tekst je nesumnjivo bugarskog porekla i staroga postanja (X-XI vek), ali je saguvan i u stpskim rukopisima, Zak priliéno kasnim. R. Grujié je saopstio odlomke iz jednog rukopisa XVII veka veoma dobre tradicije. Za nagu temu je vazan talas aktualizacije do kojeg je doslo kad se c: Tzmailjevo iz proroéanstava poéelo identifikovati sa carstvom Osmanovi su se prorozansiva 0 sedmom veku poéela povezivati sa njegovim krajem. Vee 3 Pored radova P. Alexandera iz nap. 30 (0 scobi motiva) i Delumeaua iz iste na- pomene, up. A. Vasiliev, Die Revelation des Methodios und die byzantinisch-germanische Kei, sersage, ZMNP 178 (1875) 283-331. Nepristupaéna mi je ostala knjiga: D. Podskalsky, Die byzantinische Reichseschatologie, Manchen 1972. 4) Tihonravov, nav. delo II, 219-220. 41 Pp, Sreckovié, Zbomik popa Dragolja, ,Spomenik” 5 (1890) 12. 42 A. Musrenona, ,,Pasymnnx ~ Yas" (Texcrosoruuecko npoywsane. Hananve Ha crapoSsrapekua Texcr), ,Palacobulgarica” 10 (1896) 4, 34, 39. 43 RW. Pope, Bulgaria: the Third Christian Kingdom in the Razumnik ~ Ukaz, »Slavia” 43 (1974) 141-153; Isti, A Possible South Source for the Doctrine: Moscow the Third Rome, Slavia” 45 (1975) 246-249. Kod nas je 0 ovim tekstovima pisao ne osvetljavajuci izvor D. Sp. Radojitié, Juznoslovenski stari tekst o tri carstva na svetu, .Knjizevna ebivanja i stva- ranja kod Srba u srednjem veku i u tursko doba”, Novi Sad 1967, 33-36 (prvobitno na nemackom u Ost und West in der Geschichte des Denkens und der kulturelten Bezichungen. Festschrift fiir Eduard Winter, Berlin 1966, 41-44). 4 R. Grujié, Legenda iz vremena cara Samuila 0 poreklu naroda, ,Glasnik Skopskog nauénog drustva” 13/7 (1933) 198-200.Kraj veka ~ Kraj sveta 21 smo videli da su godine posle 6916, posle trinaestog obhozdenija, nazivane i” i smatrane za poslednje godine. Kasne verzije proroganstava © viasti Izmailjéana kao da ilustruju polozaj hrigéana za vreme turske vlasti. U jednoj verziji Pseudo-Metodijevog Skazanija predvida se da ée tada Zivi 7 videti mrivima’ Predvidanje da ée se uzcti East jerejska, da ée popovi biti kao i drugi Ijudi, da ée skoro nestati sluzba Bozija, moglo se videti u znagajnoj meri realizovano i oéckivati potpuno ostvarenje. Hronoloska odredivanja buducih dogadaja podlozna su kolebanju usled veoma dugog delovanja proroganstava. Taéka na kojoj prestaje istorija a poti- nje proricanje i sama se pomerala prema oéckivanom kraju sveta. U starijim od Cetiri verzije Skazanija Pseudo-Metodijevog, zastupaju ih dva hilandars srpska rukopisa, upotrebljava se termin ,,rucoywwra", odnosno ,,rHcymmTunna" i na kraj sc stavija pad persijskog carstva, kojem u prianju ‘sleduje uspon plemena Izmailjevog: ,,n» nocaeniio 60 THCOYUITHMUY, Bb CemMoyIo HeKOpe- Hurce nepeKoe HapcTeo".” U Videnju Danilovom, iz istog hilandarskog tuko- pisa, i_propast Izmailjéana se predvida za sedmi vek: ,2panps Me aio bb .3. (7) BBK’» BbHerna cKOHNATH ce wncnO MsbMaaeran" i nestace viast Koju Su imali.? U interpolisanoj verziji se kaie da ée znamenja na ne- besima biti do 7600. godine. U jednoj od kasnijih verzija Pseudo-Metodija kraj Izmailjéana se stavlja u 7077, Sto takode prelazi prag sedamhiljadite i spada u osmi yek. Izrigito se osmi vek spominje sa godinom 920, kao vreme izlaza necistih naroda u jednoj od kasnih preradenih verzija Pscu- do-Metodija.* Medu primerima koje sam navodio, prvi su pokazivali_gde su izvori misljenja i govorenja koji su operisali vekovima dugim po hiljadu godina, a ovi poslednji pokazuju kako je bilo moguée preéi granicu 6999. uprkos tome Sto se proricalo: , 1ecT oarorH TBTOMB KTOMy".® Uzbudenje nije sa mo prethodilo zloslutnoj 7000. godini nego je i sledilo posto su neki dogadaji predvidani za nastavak u osmom veku. Ne samo izrigiti spomen 7007. i 7077. godine nego i sama logika dogadaja, praéena u nekim verzijama preciznim hronoloskim nagovestajima (posle odlaganja krune poslednji car ée Ziveti joS deset i po godina), trazi da se ude u osmi vek da bi se doéekao drugi dolazak Hristo. To se mora imati na umu da bi se razumelo kako su se hiliasti¢ka uzbudenja mogla manifestovati u prvoj polovini XVI veka. 4. Ofivljeno proroéanstvo Spomenato je da se lik cara poslednjih dana iz _proroéanstava vezivao za neke istorijske lignosti i da je odlutao u legende, gde su ga nasti umetnici koji su ga ofiveli. U grékim tekstovima Skazanija Pscudo-Metodijevog i Videnja Danilovog, poslednji car nije individualizovan u smislu da bi dobio ime i ge- 45 Tihonravov, nav. delo, Il, 257: M Torga WaNHyT 2KHDM MCpTAHIM 3anHORATH MORO CBATHX® MepKnax mMpecTaHeT ncaa cnsTaa cayKGa, 46 -V. Istrin, nav. defo, 24, 108. 47 y. Istrin, nay. delo, 93, 157 (paginacija tckstova). V. Istrin, nav. delo, 160 (tekstovi); Tihonravoy, nav. delo I, 259. Lu Zbomiku popa Dragolja, ,Spomenik” 5, 17, nalazi se ista fraza: TH no eenaTH BRYHYTH Bh BPKME CeAMUCCAMOPHYHIIXe ABT Ho He GymeTh MpOmbUKeHUIO 3 Tob K ToMy 4s “22 Sima M. Cirkovié iC, 1-2/1996. nealogiju.® U latinskim prevodima se sreéu neke igre sa poéetnim slovima ime~ na, dok sc u slovenskim tekstovima pojavljuju dva imena: Mihailo i Jovan. Ne mogu prikazivati pokuSaje njihovog identifikovanja. Na lik Mihaila je sva- kako uticao neki bugarski viadar, mozda prvi pokrsteni kagan (jer se u nekim javija Kagen kao ime u bugarskim interpolacijama); Jovan je w znatnoj meri i senci legendarnog Popa Jovana, hriscanskog viadara daleke zemlje. Podse- timo se da se u Pandchovom Skazaniju pojavijuju oba imena: Jovan i Jovanic, obnizi se, hoée reéi indiski” i Miho i Mihailo, nije Mihailo, sin Mihailac, malo uznese se i opet uznese se”! U prorofanstvima cara Lava nalazi se samo jedan: ama Hans HexTo mom, Henoms Mm naxw nomb*.* Podseganje na ove tekstove bilo je potrebno da bi se razumelo delovanje jednog Jovana, koji se kao meteor pojavio i svetleo nekoliko meseci, od ok- tobra 1526. do juna 1527, kad je poginuo. Bio je predvodnik Srba, raspolagao vojskom koju su respektovali suparnici u borbi za Ugarsko Kraljevstvo. Bio je zagonetan kad se pojavio i ostao je zagonetka zauvek.® Tajanstvenost je pojaéavana njegovim odbijanjem da govori o svome poreklu.* Nije onda neo- bigno Sto su jos savremenici ispredali prige od toga da je potomak vizantijskih careva do toga da je nekad bio Zapoljin konjusar. Upadljivo je da ga nisu vezivali ni za nekadasnje srpske dinastije, ni za srpske drzavnopravne tradicije.* Nastupio je pod imenom koje je u dvostrukom smislu sadrZavalo poruku: Jovan, Sto je vezivano za proroganstva © poslednjem caru, Nenad, Sto je na- ‘glaSavalo bozansko poslanjc i sugerisalo da je on orude providenja. On je sim Otvoreno govorio 0 bozanskom poreklu svoje misije i u jedinom dokumentu koji je od njega ostao, proglasu protiv Jovana Zapolje s podetka 1527. godine, titulisao je sebe: Jovan, od Boga poslani car”. Dok su stranci ovog neobiénog 30 Kontrast izmedu grékih i slovenskih tekstova uotio je i opisao V. Istrin u pro- pratnoj studiji uz svoje izdanje, nastojeci da litnosti Mihaila i Jovana iz slovenskih tekstova osvetli uz pomog drugih izvora i brojnih legend. 51 Pandehovo Skazanije satuvano je u Zborniku popa Dragolja, ,.Spomenik” 5 (1890) 14-15, Prevodio ga je i objasnjavao D. Sp. Radojitié, Pandehovo skazanje iz 1259. god. (o Vizaniij, Tatarima, Kumanima, Rusima, Ugrima, Srbima i Bugarima), ,.KnjiZevna zbivanja } stvaranja kod Srba w srednjem veku i u tursko doba”, Novi Sad 1967, 103-108 (prvobitno na ruskom: Tpysth OJLIL 16 (1960) 161-166; prevod i kratko objanjenje i u: Razvojni luk stare srpske knjizevnosti, Novi Sad. 1962, 103-105. Skazanije ée, po svoj prilici, biti skup glosa koje objaénjavaju termine iz nekog opSirnog prorotanstva srodnog onima kojima smo se bavili. 52, Danitié, Simiji spisi IMT (kao u nap. 23), XT, 83; D. Sp. Radojitié, Razwojni luk, 182. 53 © Jovanu Nenadu postoji obimna literatura zabeleZena u starijim i novijim pt i: rugnim delima: A. Ivié, Istonja Srba u Vojvodini, Novi Sad 1929, 65-82, 357-363; Isionj pskog naroda II, Beograd 1982, 480-487 (S. Cirkovié); I, Beograd 1993, 142-144 (R Samardzic); D. Dinié-Knedevie, Prilog prouéavanju pokreta Jovana Nenada, ,Godisnjak Fi- lozofskog fakuiteta u Novom Sadu” 7 (1962-63) 21-29. Ovde je nema potrede ponavijati, jer se ne bavimo njegovim pokretom u celini, veé samo momentima koji su povezani sa proroganstvima. 54 V. Popovié, Beleske Valopa poslanika engleskog kralja o caru Jovanu, »Glasnik IDNS” 12 (1939) 221. 55 Na drugom mestu (Istorija srpskog naroda II, 482, nap. 10) upozorio sam na to da priganje Dorda Sremea o tome da je Ferdinand hteo da Jovana Nenada postavi za despota Srba protivreti podacima Ferdinandove prepiske iz toga doba. 56 Sz, Smolka, ,,Fekete” Ivén, Szazadok 17 (1883) 22-23, nap. 1.Kraj veka - Kraj sveta 23 predvodnika Srba videli kao ,Crnog éoveka” — poslanik engleskog kralja Valop ga dosledno naziva More (crnac) ~ Srbi su ga prihvatali kao protoka i izvrSioca bozanske volje, hrlili su mu kao ,,novom svecu” i ,novom proroku”, kaze jedan savremeni izvestaj. Poznate starije verzije proroganstava 0 caru koji ée pobediti nevernike i predati krunu Bogu, u slovenskim verzijama imaju i cara Jovana, ali ne govore © tome da bi bio ,,Crni ovek”. To bi proizlazilo iz éinjenice da se on oéckuje iz etiopskih strana, da treba da dode preko mora. U istom praveu je moglo delovati i povezivanje sa Indijom i legendarnim Popom Jovanom koji je bio kralj i sveStenik. U kasnijim srpskim proroganstvima javlja se, kao i kod drugih naroda, oéekivanje spasioca u liku ,,Crnog Goveka”. M. Miliéevié je zabelezio vasojeviéske tradicije o proroéanstvima starca Stanja s Lusca (u Polimlju), koji treba da je Ziveo pred kraj XVII veka. U njima se najavijuje dolazak cara oslobodioca: ,Javiée se jedan crni Govjek ozdo od utoka Lima u Dunav /.../ Taj Sovjek ée se zvati Car u opancima. On ée mnogo srpskoga naroda oslo- boditi od Turaka; doéi e i do nas /.../” Dalje se predvida da ih, ipak, neée osloboditi i da ée se pojaviti Car mali, itd.s’ U ostalim clementima proroéanstva ne primeéuje se uticaj stare apokalipti¢ke literature, éiji se tragovi mogu opaziti i u narodnim pesmama. Usred XVIII veka mitropolit Pavle Nenadovié je prenosio austrijskom dvoru znake iz proroganstava po kojima se ofekuje turska propast.” Ameri¢ki balkanolog srpskog porekla Trajan Stojanovié prepoznavao je medu Juznim Slovenima_,milenaristitke strukture” u XVII i XVII veku i pripisivao je veliku ulogu hilijastickim oéckivanjima u stvaranju raspolozenja koja ée dovesti do Prvog srpskog ustanka.” ‘Sve to podseéa da u proroéanstvima treba videti pojave ,,dugog trajanja” i da sa njihovim uticajem, nekad jacim, nekad slabijim, treba raéunati u svim periodima. Ono &to u sluéaju Jovana Nenada opravdava povezivanje sa o¢eki- vanjem kraja sveta posle 7000. godine, jeste ne samo blizina te prekretnice (delovanje njegovo pada izmedu 7007. i 7077. godine, koje se izrigito spominju u proroganstvima) nego i prepoznatljivo slaganje sa misijom cara posled- njih dana. Sim Jovan Nenad je religiozni karakter svoga postanja naglaSavao asket- skim Zivotom i poboZnoséu: govorilo se da je dva sata spavao a treci provodio u molitvi. Proricao je buduée dogadaje, a savremenici su verovali da moze da Gini éuda. Od njegovih proroganstava je veoma malo sauvano, samo ono Sto je dospelo u pisane dokumente onog vremena. U kratkoroénim prorica- njima on je nastojao da stvari za kojima teZi predstavi kao Bogju volju, tako je kralju Ferdinandu Habzburgu prenosio poziv Bozji da dode u Ugarsku. Naj- vainije je njegovo opSte proroganstvo, po kojem ¢e Turci propasti, trpe¢e po- raze svakog dana, njihovom carstvu dolazi kraj. BoZja milost je njega odabrala 57 M. Miligevié, Zivot Srba seljaka, Beograd 1984, 84-88; V. Cajkanovié, O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religii, ,Mit i religija u Srba. Izabrane studije”, Beograd 1973, 411-413, 58 B. Krstié, Prorogansiva 0 kosovskom boju, ,Prilozi prowavanju narodne poezije” 6 (1939) 47-52, i R. Mihaljtié, Junaci kosovske legende, Beograd 1993, 215-222. 9° V. Coravié, Eine Prophezeiung tiber den Untergang des tiirkischen Reiches aus dem XVIII Jahrhundert, Archiv far slavische Philologie” 25 (1903) 312-313. ® T. Stoianovich, Les structures millenaristes sud-slaves aux XVIF et XVIII siécles, u aktima balkanoloskog kongresa u Sofiji, str. 809-819; Isti, Balkan Worlds. The First and Last Europe, New York-London 1994, 168-170, 184.24 Sima M. Cirkovié Ji, 1-2/1996. da porazi Turke i da ih protera iz Gréke. Karakteristiéno je da, po njegovim proroéanstvima, u njegovu misiju spada i preobracanje pagana i nevernika, on treba da iskoreni Muhamedovu i druge sekte, Sto je skoro doslovno preuzeto iz proroganstava 0 poslednjem caru. Povezanost ideja Jovana Nenada sa sadrZajem prorotanstava o kraju sve- ta, pojavi Antihrista i drugom dolasku Hristovom, toliko je jasna da ne trazi posebno dokazivanje. Posredstvom tih proroganstava njegovo delovanje je po- yezano sa krajem sedmog veka kao velikom prekretnicom. Sa gledista nase teme, veéi znagaj imaju odziv, prihvatanje, zanos stpskih masa posle mohacke katastrofe nego delovanje samozvanog vladara, éiji se izvor inspiracije prepoz- naje u nasledenoj apokaliptickoj literaturi, One hiljade ratnika koje idu za ,,.Bo- gom poslanim carem” vige govore 0 atmosferi iSekivanja kraja sveta nego po- jedinac koji se obavestio iz knjiga. U vezi s tim bi se valjalo pitati o raspolozenjima iz kojih su izrasli hiliasti¢ki pokreti u nekim evropskim zem- Jama u toj istoj i sledeéoj deceniji: nisu li strahovi i i8éckivanja u vezi sa 7000. godinom presli kalendarsku granicu i zarazili pojedine sredine, sve do Minstera i donje Rajne, gde su se godine brojale od Hristovog rodenja, Od- govor na to pitanje se mora potraziti u drugom kontekstu. SIMA M. CIRKOVIC THE END OF AN AGE - THE END OF THE WORLD Expectations and Fears among Serbs related to the Year 7000 (A. M.) Summary The present paper results from a communication given on occasion of an interdisciplinary workshop on the Year 1000 A. D. organized by the De- partment of Medieval Studies of the Central European University (Budapest, June 17-22, 1996). In the opening part (1) presented and commented are data about a peculiar era used in some Ottoman chancelleries in the Slav language in the early 16% century. It started with the year 7001, which corresponds in our callender to the period September 1, 1492 ~ August 31, 1493. The new era was called ,,vtori vek” — ,,second century”, meaning that the ,,first century” covered the first 7000 years corresponding to the seven days of the Creation. The following part (2) deals with a number of sources which mention the last years which are in the same time the years of sorrow. Meant are the 84 years between the year 6916 (when the 13% solar cycle, $32 x 13, was ended) and the year 7000 as the expected end of the world. To this period are related the old profecies speaking about the Ishmaelites in Pseudo-Methodios, Visio Danielis and similar texts which were translated into Slavic languages and oc- casionaly interpolated (especially in Bulgaria) (3). The final part (4) deals with Jovan Nenad, called also Black Man by his contemporaries, a leader of the Serbs in the Hungarian Kingdom for some months after the disaster of Mohacs (October 1526 - June 1527). The Black Man tried to play the role of the Emperor of last days, known from the profecies.