Dr Kosta Nikoli}, istori~ar

Dr Bojan B. Dimitrijevi}, istori~ar

SUDBINSKO PREPLITAWE:
VOJVODINI SINOVI NA SUPROTNIM
STRANAMA U NOVOM RATU
Vojvoda Mi{i} imao je trojicu sinova: Radovana
(1887) Aleksandra (1891) i Vojislava (1902). Radovan i Aleksandar bili su tako|e vojnici i aktivno su u~estvovali u
krvavoj herojskoj epopeji srpskog naroda i vojske u Prvom
svetskom ratu. Najstariji Radovan u~estvovao je sa ~etnicima u borbama na jugu protiv Turaka, u Balkanskim ratovima i Svetskom ratu kao (rezervni) kowi~ki oficir
borbe prolazi u sastavu Kowi~ke divizije. Posle povla~ewa srpske vojske istakao se 1916. na Kajmak~alanu. Posle rata bio je ~inovnik u Narodnoj banci. Aleksandar je
bio aktivni oficir, tako|e slu`io u kowici o ~emu je i
sam pisao posle rata. Kao kapetan prve klase 1922. godine
odlazi u penziju. Najmla|i Vojislav nije pro{ao u borbi
ni balkanske ni svetski rat. On je bio na {kolovawu za
oficira u Rusiji. Tamo ga je zatekla Oktobarska revolucija i ~ini se inspirisala za ceo `ivot. 1
Drugi svetski rat isprepleta}e `ivotne puteve trojici vojvodinih sinova i u malom simbolisa}e svu tragiku
politi~kih opredeqewa i podela srpskog naroda.
*
Najstariji sin vojvode Mi{i}a, Radovan, bio je mobilisan neposredno pred Drugi svetski rat u ~inu rezervnog
potpukovnika u Vojnu akademiju Jugoslovenske vojske. Tamo
je preuzeo vo|ewe jednog od pitoma~kih odeqewa. Zarobqen
1

Velibor Berko Savi}, Sinovi Vojvode Mi{i}a, Vaqevo 2001.

je sa wima u rejonu Fo~e i transportom preba~en do Beograda. Iako je 23. aprila dobio otpusnicu shodno naredbi
Vrhovne komande o raspu{tawu pitoma~kih sastava, na{ao
se svojevoqno u zarobqeni~koj koloni koja je oti{la iz
Srbije. Pro{ao je kroz sedam oficirskih zarobqeni~kih
logora u Austriji i Nema~koj. Radovan se nije vratio u svoj
zavi~aj. Umro je pred sam polazak za Jugoslaviju, po{to je
rat ve} bio zavr{en. Sahrawen je 26. jula 1945. godine.

Vojvoda sa sinovima Aleksandrom i Radovanom, 1917. godine

Mobilizacija uo~i Aprilskog rata zaobi{la je majora

(u penziji) Aleksandra Mi{i}a. On je identifikovan u jednoj situaciji u Kri`evcima sa oficirima divizijskog kowi~kog eskadrona. Me|utim, usled situacije na terenu ova jedinica nije slavno pro{la.2 Potom, po rasulu i kapitulaciji
2
Mile S. Bjelajac, Jugoslovensko iskustvo sa multietni~kom armijom
19181991, Beograd 1999, 153.

302

sklonio se u porodi~nu ku}u u Struganik sa celom porodicom:

majka Lujza, supruga Milena, sestra An|a. Jedino je Vojislav
ostao u Beogradu. Sudbina }e Aleksandra ponovo povezati
sa starim ku}nim prijateqem, general{tabnim pukovnikom
Dragoqubom Mihailovi}em koji }e ubrzo postati vo|a ravnogorskog pokreta otpora i komandant Jugoslovenske vojske
u otaxbini. Iako razli~itih karaktera i pona{awa, imali
su ~vrsto prijateqstvo, i posle Mi{i}evog penzionisawa.

Radovan Mi{i} sa suprugom Irmom

U pokretu iz Bosne prema Ravnoj Gori, Mihailovi}

je odlu~io da u Struganiku potra`i svoga prijateqa Aleksandra Mi{i}a, za koga je bio uveren da se ne}e predati,
kao i da je sigurno tamo, ako nije poginuo: Aca Mi{i} je
bio moj klasni drug i skoro svakodnevno sam odlazio u wegov dom, od 1930. pa nadaqe, kad god sam bio u Beogradu.3
3
Dra`a Mihailovi} pred sudom. Ne ose}am se krivim. Stenografske bele{ke sa su|ewa vo|i ~etni~kog pokreta, Beograd 1990, IX
(daqe: Ne ose}am se krivim).

303

Drugi motivi bili su: pretpostavka da se major Mi{i} sklonio tu posle kapitulacije, sigurnost od nema~kih potera zbog slabih komunikacija u tom kraju, relativna blizina Beograda ali i istorijski zna~aj samog lokaliteta i Mi{i}eve ku}e koji su mogli biti dobro primqeni
u narodu pri formirawu organizacije.
Nikola Kordi}, ~ovek koji je uz Mihailovi}a bio od
dolaska na Ravnu Goru pa do kraja rata, ukazuje da je prvobitni ciq vojne grupe koja nije prihvatila kapitulaciju,
bio Rudnik a ne Suvobor. Mihailovi} je odluku promenio
kada je posetio Aleksandra Mi{i}a u wegovoj rodnoj ku}i
u Struganiku: Oti{li su sa namerom da kod wega ostave
ratnu zastavu i, ukoliko ga na|u kod ku}e, da se sa wim
posavetuju o nekim planovima. I na{li su ga, bio se vratio iz rata i on ih je zadr`ao ceo dan i no}. Pregledaju}i skice terena, doneli su odluku da se zadr`imo na Ravnoj Gori, a da ne idemo na Rudnik, kako je ranije bilo re~eno. Posle ove odluke, odmah su poslali seqaka-putovo|u
da nas te ve~eri odvede na Ravnu Goru4.
Pavle Me{kovi} detaqno opisuje dolazak na Ravnu
Goru. On pi{e da se Mihailovi} prvo odvojio od grupe: U
sumrak spustili smo se niz obronke Maqena u prve pojate
sela Planinice. Tu smo nai{li na dva brata iz istog sela
koji su pristali da nas vode. Jedan brat poveo je ^i~u i
vodnika Perovi}a sa zastavom za Struganik majoru Aleksandru Mi{i}u, radi dogovora i sklawawa zastave. Drugi
brat, tek kada je pala duboka no}, poveo nas je nekud, a kuda
idemo to nismo znali.5 Po Me{kovi}u, tek je sutra u ranu
zoru do{ao i Mihailovi}. To potvr|uje i Nikola Kordi}.
Jedan od savremenika, poru~nik Ili}, na saslu{awu
pred partizanskim sudom u jesen 1944. godine, rekao je da se
10. maja Mihailovi} raspitivao za kolibu Obrada Simi}a
iz Ko{tuni}a, a koliba se nalazila na Ravnoj Gori: Po{to sam ja bio u prethodnici, to sam po wegovom nare|ewu
4

304

Nikola Kordi}, Kroz rat sa Dra`om, Beograd 2000, 23.

Kwiga o Dra`i. Uredio: Radoje L. Kne`evi}, Vindzor, 1956, I, 159.

uzeo jednog putovo|u do gore pomenute kolibe na Ravnoj

Gori. Drugog putovo|u uzeo je li~no Dra`a i zajedno sa
Palo{evi}em i Bo`om Perovi}em oti{ao za Struganik
da na|e Aleksandra Mi{i}a, majora. Sutradan, to jest
11. maja, predve~e stigao je i Dra`a sa Palo{evi}em i Perovi}em Bo`om na Ravnu Goru.6
Prema se}awu Milene Mi{i}, supruge Aleksandra
Mi{i}a, Mihailovi} se po dolasku svom starom drugu
obratio slede}im re~ima: Aleksandre, ti i ja }emo podi}i tre}i ustanak. U~ini}emo sve da narodu olak{amo ovo
robovawe i da se mi, stari Solunci, ne obrukamo i bori}emo se do kraja.7 Mihailovi} je Aleksandru predao i pukovsku zastavu koju je ovaj odred nosio jo{ iz Bosne.

Aleksandar Mi{i} sa suprugom Milenom

6
Arhiv Vojnoistorijskog instituta, ^etni~ka arhiva (daqe:
AVII,7 ^A) 611-3/4.
Se}awe Milene Mi{i}, Biblioteka Instituta za savremenu
istoriju (Neregistrovana gra|a).

305

Tako po dolasku na Ravnu Goru Mihailovi} i wegovi

ratni drugovi odlu~uju da formiraju jezgro pokreta otpora. Tu je osnovan prvi {tab i Ravna Gora postaje sedi{te akcija i simbol celog kasnijeg pokreta. Otuda i ime:
ravnogorski pokret. Mihailovi} ubrzo osniva Komandu
~etni~kih odreda Jugoslovenske vojske, a prvi odredi bi}e
ozna~avani kao vojno-~etni~ki. Iako je ime ~etnik bilo
preuzeto, organizacija se nije zasnivala na predratnom ^etni~kom udru`ewu, niti je izrasla iz ^etni~ke komande
Jugoslovenske vojske, stvorene u aprilu 1940. godine.
Od tih dana, ku}a porodice Mi{i} postaje jedan do
centara izgradwe nacionalnog pokreta otpora. Veliki broj
jugoslovenskih oficira, aktivnih i rezervnih, dolazili su
ili u Struganik ili na Ravnu Goru i stavqali se pod Mihailovi}evu komandu. Sam Aleksandar Mi{i} aktivno je radio na snabdevawu oficirske grupe. U~estvovao je na skoro
svim sastancima. Mihailovi} je u wega imao puno poverewa, ne samo kao u prijateqa, ve} i kao sina vojvode Mi{i}a, {to je u tom periodu imalo velikog efekta u narodu.
Svakodnevni dolasci raznih kurira i posetilaca iz drugih krajeva Srbije pove}avali su tro{kove ishrane. Prva akcija za pomo}, u Aleksandrovoj organizaciji, povedena je u Vaqevu, gde je prikupqeno samo 1.000 dinara. Kad je stawe bilo
najkriti~nije, jedna Mihailovi}eva bliska ro|aka donela je
50.000 dinara od wegovih prijateqa. Osim toga, prvi Mihailovi}evi poverqivi kuriri iz Struganika bili su pojedini ~lanovi porodice Mi{i}. Kao kuriri, u Beograd su ~esto putovale Milena, supruga i An|a, sestra Aleksandra Mi{i}a. Po
jednoj verziji, major Mi{i} je ve} 12. maja otputovao u Beograd,
gde je stupio u kontakt sa pukovnikom Branislavom Panti}em
i potpukovnikom Dragoslavom Pavlovi}em. Oni treba da su
ve} 13. maja do{li na Ravnu Goru. U slede}a dva dana odr`an je
sastanak (Mihailovi}, Panti}, Pavlovi}, Mi{i} i Palo{evi}) na kome je izra|ena prva koncepcija o organizaciji i taktici pokreta otpora.8
8
Jovan Marjanovi}, Dra`a Mihailovi} izme|u Britanaca i Nemaca, Beograd-Zagreb 1979, 68; Sergije @ivanovi}, \eneral Mihailovi} i wegovo
doba, Tre}i srpski ustanak, ^ikago 1962, I, 7172.

306

U prvim danima ravnogorskog organizovawa, pukovnik Mihailovi} poverio je majoru Mi{i}u organizatorsku i komandnu du`nost u rejonu Kolubare, severno od Vaqeva. Aktivnost majora Mi{i}a prime}ena je i od lokalne, kvislin{ke uprave, koja je wegovo prisustvo registrovala krajem avgusta u rejonu Mionice. Me|utim, pored
Mi{i}a, lokalne vlasti su registrovale i prisustvo vojvoda odmetnutih od Pe}an~eve organizacije: Jovana [kave i Nikole Kalabi}a u istoj zoni.9 Prema svim oskudnim
podacima, major Mi{i} je svoju ravnogorsku aktivnost
uglavnom vodio u rejonu Struganik Mionica Kolubara.
Oko 11. novembra grupa zarobqenih partizana pro{la je
kroz Mionicu, koju su tada kontrolisale ravnogorske snage pod komandom majora Mi{i}a.10
Veoma zna~ajnu ulogu major Aleksandar Mi{i} je
imao i u jednoj specifi~noj epizodi po formirawu srpske
vlade 29. avgusta 1941. pod okupacijom ~iji je predsednik bio
armijski general Milan Nedi}, a zbog krize izazvane komunisti~kom akcijom u Srbiji. Odmah po wenom obrazovawu,
Nedi} je dao nalog svome {efu kabineta da stupi u vezu sa
Mihailovi}evom organizacijom, kako bi mu uputio hitnu
poruku. Prema Stanislavu Krakovu, pismo je bilo kratko i
oprezno. Nedi} je zahtevao od Mihailovi}a da wih dvojica u
Beogradu usklade svoju akciju. Mihailovi} je kasnije izjavio
da nije oti{ao niti je mislio da ide. Ipak, uputio je svoje
saradnike, majora Mi{i}a i potpukovnika Pavlovi}a koji
su oti{li na sastanak da vide {ta Nedi} ho}e.
U Beograd su sa Ravne Gore 3. septembra do{li Dragoslav Pavlovi} i Aleksandar Mi{i}. Nedi} je predlo`io slede}e: 1) hitno prebacivawe svih ~etni~kih odreda
u Bosnu i Hercegovinu kako bi se srpski narod za{titio
od genocida; oru`ani odredi srpske vlade pove{}e borbu
protiv partizana da bi se spre~ila podela Srbije i nema~ka odmazda; 2) srpska vlada preuzima na sebe finansirawe
9

Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqeva, Zbirka prepisa 19, 254.

Ne ose}am se krivim, 459464.

10

307

i izdr`avawe Mihailovi}evih qudi; 3) za borbu u BiH, svi

odredi dobija}e oru`je, municiju i svu drugu ratnu opremu.11
Nedi} je, kako svedo~i Krakov, bio uveren u uspeh svog
predloga: Neka me samo Dra`a poslu{a i ode u Bosnu. Tu
treba da bude na{ nacionalni bastion i rezervoar qudske
snage. Treba spasti tamo nesre}ne Srbe koje zlotvori istrebquju i ne dozvoliti da od wih komunisti stvore svoju
vojsku, jer o~ajan ~ovek ne pita za politiku. A kad ovde ~etnici ne budu ometali moju akciju, za mesec dana ne}e biti vi{e komunisti~kih partizana u Srbiji.12
Na Ravnoj Gori, me|utim, Nedi}ev predlog nije ozbiqno razmatran. Bilo je vi{e podsmeha i ocena o Nedi}evoj izdaji nego stvarnog poku{aja da se defini{e dubqa nacionalna
strategija. Prema se}awu poru~nika Vojislava Panteli}a, Aleksandar Mi{i} je u`asno grdio i psovao Nedi}a.13
Aleksandrova supruga, Milena, svedo~i da je wen mu` ~ak dobio
i li~no pismo od generala Nedi}a jer je Nedi} u toku pro{lih
ratova bio stare{ina mome mu`u i po{tovao ga je i cenio, a i
Nedi} wega kao starog ratnika. [ta je Nedi} predlagao mome
mu`u, nije mi poznato. Jedno znam da nije do{lo ni do kakvog
sporazuma izme|u wih. Da je tako, najboqe svedo~i ~iwenica da
je posle pogibije moga mu`a, |eneral Nedi} mojoj svekrvi, gospo|i Lujzi, kazao: - Lepo sam ja predlagao Aci da radimo zajedno.
On je to odbio i zato je platio `ivotom.14
Umesto saradwe sa srpskom vladom generala Nedi}a,
Mihailovi} je izabrao borbeni savez sa prokomunisti~kim
pokretom otpora koji je predvodila Komunisti~ka partija
Jugoslavije. Posle razbuktavawa ustanka krajem avgusta i
po~etkom septembra 1941. godine, ukazala se potreba za
sastankom na najvi{em nivou na kome bi dva pokreta otpora poku{ala da usaglase ratne strategije.

11
Stanislav Krakov, General Nedi}. Kwiga prva: Na O{trici
no`a, Minhen 1963, 151153; Ne ose}am se krivim, 69.
12
Navedeno prema: S. Krakov, General Nedi}, I, 153.
13
Kwiga o Dra`i, I, 161.
14
Se}awe Milene Mi{i}.

308

Prvi sastanak izme|u Mihailovi}a i komunisti~kog vo|e Tita odr`an je 19. septembra u Struganiku, u porodi~noj ku}i vojvode Mi{i}a. Osim wih dvojice, bili su
prisutni Aleksandar Mi{i}, Dragi{a Vasi}, Dragoslav
Pavlovi}, odnosno Milo{ Mini}, Vojislav Rafailovi} i
Obrad Stefanovi}, sa komunisti~ke strane. Raspravqalo
se o zajedni~koj borbi protiv Nemaca, o raspodeli zaplewenog oru`ja i o organizaciji vlasti u mestima gde bi se
istovremeno na{le obe vojske. Sastanak nije doneo neke
velike rezultate, jer su obe strane zadr`ale svoj prilaz
problemima. Dogovorena je zajedni~ka borba tamo gde je
ona mogu}a, narod }e se slobodno opredeqivati u koje }e formacije stupiti, ratni plen }e se ravnopravno deliti. Tito je
postavio dva zahteva: da se odmah, bez ikakvih odlagawa, nastavi frontalna borba protiv Nemaca i da Mihailovi} u|e u sastav Vrhovnog {taba partizanskih odreda kao wegov na~elnik,
pod wegovom vrhovnom komandom. Mihailovi} je oba zahteva
odbio i tra`io je da se borbe nastave kao gerilske akcije, a
da se partizanski odredi stave pod wegovu neposrednu komandu. Posle sastanka, koji Sergije @ivanovi} ocewuje kao nadmudrivawe dok jedna strane ne postane ja~a, obe grupe bacile
su se na tr~awe od sela do sela, dr`awe govora, upisivawe
qudstva u spiskove i izdavawe legitimacija.15
Aleksandrova supruga Milena se}a se da je atmosfera
na sastanku bila veoma srda~na i da je sam Aleksandar Tita oslovqavao sa tovari{}. Na stolu je stajala sekcijska
karta: I oni su se nadnosili na wu. Moj mu` je najvi{e govorio i unosio `ivosti, a Dra`a, Tito i Dragi{a Vasi} su
}utali. Moj mu` je predlagao da Dra`ini ~etnici, zajedno
sa partizanima napadnu na U`ice, da osvoje taj grad, da zauzmu fabrike oru`ja i naoru`aju dobro svoje qude kako bi ih
pripremili za borbu protiv neprijateqa.16
Tokom leta 1941. godine, uporedo sa ~estim kontaktima, mogli su se nazreti i elementi netrpeqivosti koji
15
16

S. @ivanovi}, Mihailovi} i wegovo delo, III, 1617.

Se}awe Milene Mi{i}.

309

nisu bili ideolo{ke prirode, niti su se ticali strategije ratovawa. Kod komunista je postojala svojevrsna frustracija zbog samog postojawa drugog pokreta otpora. Svoj
pokret videli su kao jedini koji mo`e da vodi borbu protiv okupacije. Smatrali su da je to wihovo pravo i Mihailovi}a su tretirali kao obi~nog vo|u jedne krajwe bezna~ajne organizacije, minornog i lokalnog fenomena sa
kojim se mo`e pregovarati na nivou lokalnih komandanata odreda. Drugi faktor nepoverewa bile su Mihailovi}eve veze sa `andarmerijom, koja je ve} vi{e od dve decenije bila objekat mr`we komunista. I mnogi `andarmi
nosili su odbojnost prema anacionalnim elementima,
mnogo vi{e nego vojni oficiri. Tako su se polako kristalisale duboke ideolo{ke podele, a wihov najva`niji segment bila je nacionalna politika: smisao i karakter borbe koju srpski narod treba da vodi u teku}em ratu, {to }e
do punog izra`aja do}i tek u slede}oj fazi, od kraja 1941.
godine. Su{tina platforme KPJ sadr`ana je u paroli o
bratstvu i jedinstvu.
I vojvodini sinovi svojim opredeqewem simbolisali su ovu podelu. Stariji, Aleksandar, bio je istaknuti
Mihailovi}ev pomo}nik i uz to komandant u Kolubari.
Mla|i, Vojislav, oko 1. septembra stupio je u partizane.
Dolazak ovog predratnog komunisti~kog simpatizera za
partizane je bila dobrobit, jer su o~ekivali da im sin
slavnog vojvode bude zalog vi{e u agitaciji za pristupawe
u wihove redove. On je postao ~ak i komandir 5. ~ete Kolubarskog partizanskog odreda pa je, kao ~ovek sa posebnim pedigreom i primerenog vladawa, postao i ~lan Komunisti~ke partije.
Pre izbijawa rata izme|u partizana i vojnih ~etnika bilo je mnogo incidenata koji su ukazivali na lo{ razvoj me|usobnih odnosa. Na teritoriji vaqevskog okruga,
gde je Aleksandar Mi{i} komandovao snagama u Kolubari,
saradwa ustanika je uglavnom bila dobra kao u primerima
borbi oko Vaqeva ili uspostavqawa lokalnih seoskih
vlasti po okrugu. Ali dolazilo je ponekad i do trzavica i

310

me|usobica koje su nagove{tavale budu}e sukobe u kojima

je svedok ili akter bio i sam major Mi{i}. Ipak, sa obzirom na situaciju u drugim krajevima, ~ini se da je makar
oko Vaqeva bilo vi{e tolerancije nego na severu okruga.
U Podgorini, u Ose~ini ~ak su uspostavqeni lokalni odbor i odred sa neobi~nim nazivom: Narodno oslobodila~ki vojno ~etni~ki odred/odbor, spajaju}i tako nazive
obe organizacije.17
Major Aleksandar Mi{i} izgleda da je pod svojom
komandom u Kolubari imao i neke partizanske jedinice.
[tavi{e, Kolubarski odred vojvode Jovana [kave (vojvode kolubarskog) koji se odmetnuo od komande Nacionalnih
~etnika vojvode Pe}anca, bio je tako|e ukqu~en u akcije
protiv Nemaca. Ovo zakqu~ujemo iz wihove korespondencije
datirane 16. oktobrom 1941. godine u kojoj se apeluje na jedinstvo svih snaga. Jovan Kolubarski je apelovao na partizanskog komandanta Stevana Borotu da budemo jedna du{a a dva tela, da ne progawate i mu~ite na{ Srpski narod. Srpski seqa~ki narod kuka, pla~e od nasiqa, ubistava i upropa{}avawa imovine od strane druga Lind Majera
i wegovih qudi. Povod ovoj prepisci bila je partizanska
pqa~ka imovine Bogdana Brajovi}a, [kavinog poru~nika.18
Dana 21. oktobra major Mi{i} (Komanda ~etni~kih
odreda Jugoslovenske vojske Majora Mi{i}a) poslao je
pismo komandantu Posavskog NOP odreda, u kome tvrdi da
je na desnu obalu Kolubare pre{lo 200 qudi koji tra`e
borbu protivu vas, jer vele, da ste nam veliki broj seqaka
pobili i da ne priznajete ~lanove na{e organizacije, uni{tavaju}i wihove legitimacije izdate od strane ove komande. Narod se zbog toga di`e protivu Vas {to ste verovatno i sami uvideli. Molim da se prekine teror nad
seqacima, a naro~ito nad ~lanovima na{e organizacije,
jer je to samo u Va{u korist.19
17

AVII, ^A,102- 26.

Isto, 702-1.
19
Isto, 703-1.
18

311

Definitivan sukob dva pokreta izbio je krajem oktobra i prvih dana novembra 1941. godine. ^ini se da su
sukobi izme|u ove dve organizacije u drugim krajevima
u~inili da se pomuti kakvo-takvo oru`ano jedinstvo. I
jedna i druga strana pla{e}i se da ne bude razoru`ana od
one druge, bile su sa prstima na obara~u ~im su prve vesti o sukobima do{le sa juga. Kao vi{i ravnogorski komandant, major Mi{i} je u vremenu eskalacije sukoba re{io da izvu~e svog brata iz partizanskih redova i da ga
verovatno sa~uva od doga|aja koji su usledili. Dnevnik
Ivana Draji}a nam je svedok tih kriti~nih momenata.20

Vojislav Mi{i}

Komandiru Draji}eve ~ete Vojislavu Mi{i}u, javqeno je 5. novembra da mu je sestra na samrti. Mi{i} je oti{ao
svojoj ku}i, ostavqaju}i partizane u sumwi da li je napad pitawe trenutka. Istog dana u narod vaqevske okoline stigao
20

MOIAV, MG - 182.

312

je proglas iz Mihailovi}eve organizacije da su partizani

napali vojne ~etnike i stoga da im se vi{e ne pru`a nikakva pomo} na terenu. Partizani su odlu~ili 6. novembra da
na{a pu{ka ne}e biti prvo ispaqena na ~etnike, ali }emo sna`no do~ekati svaki udarac. ^ulo se i da je major
Aleksandar Mi{i} razoru`ao svog brata. Tako je i zaista
bilo. Vojislavqevo partizanovawe 1941. zavr{ilo se tako
5. novembra. Razoru`an, posle sva|e sa bratom, odveden je u
drugu ku}u gde mu je Mihailovi} pred saradnicima rekao da
je bio u velikoj zabludi kad je stupio u partizane, da mu je
mesto gde i starijem bratu, jer partizani nikoga vi{e ne
predstavqaju, da su oni jedva to i do~ekali i iskoristili
ime wegovog oca za svoje dobiti. Mihailovi} mu je ponudio i
mesto na ~elu Kraqeve garde koju je trebalo formirati tih
dana. Vojvodin najmla|i sin ostao je uporan u svom odbijawu
i sproveden je u ku}u svoje sestre pri ravnogorskom {tabu, u
kojoj je ostao sve do nema~ke ofanzive decembra 1941. godine.

Qubica i Vojislav Mi{i}, na ven~awu, 16. maja 1928

313

Prva i najva`nija posledica sukoba partizana i ~etnika bila je ubrzani slom ustanka. Sukobqene i pocepane
ustani~ke snage nisu mogle da pru`e ozbiqniji otpor prodoru nema~kih jedinica kada je 18. novembra, po{to je u Srbiju stigla jo{ jedna wihova divizija, izdata naredba za definitivno slamawe ustanka.
Veoma va`na stvar, u tim trenucima, bili su pregovori pukovnika Mihailovi}a i ovla{}enih predstavnika
nema~ke komande oko obustavqawa neprijateqstava, koji
su usledili posle velikih nema~kih represalija. Mihailovi}evi motivi za pokretawe pregovora bili su egzistencijalni: spasavawe naroda. Ipak, su{tinu su im odredili
Nemci - oni su tra`ili samo bezuslovnu kapitulaciju.
Kako se se}a Milena Mi{i}, po~etkom oktobra 1941.
godine u Struganik su, u ku}u porodice Mi{i}, intenzivno
dolazili pukovnik Branislav Panti}, Aleksandrov klasni
drug i kapetan Nenad Mitrovi}: Tu bi po ~itavo popodne
nagla{avali Dra`i i mom mu`u da bi bilo korisno za narod
i zemqu da pristanu da razgovaraju sa Nemcima. Odlazili
bi uvek bez ikakva rezultata, odnosno bez pristanka wihova da se sastanu sa Nemcima. Inicijativa za ovaj predlog svakako je dolazila od |enerala Nedi}a. Kako je prilikom tih razgovora vazda bilo nagla{avano da lako mo`e
do}i do kaznene ekspedicije ovoga kraja, a kako su iste ve}
bile primewene na neke krajeve Srbije, pred tom perspektivom i Dra`a i moj mu`, iako te{ka srca, pristali su
na vi|ewe s Nemcima, samo su hteli da imaju garanciju da ih
ovi ne}e ni razoru`ati, ni dovesti u logor u Nema~ku.21
Pregovori su odr`ani 11. novembra, u selu Divci, u
blizini Vaqeva. Trajali su od 19,15 do 20,35 ~asova, kako je
zabele`eno u zapisniku sa tog sastanka. Na nema~koj strani bili su: potpukovnik Rudolf Kogard, opunomo}enik nema~ke komande; Georg Kisel, vojni upravni savetnik; kapetan Matl i jo{ dva oficira. Na drugoj Mihailovi} i

21

314

Se}awe Milene Mi{i}.

Mi{i} (u uniformama) i pukovnik Panti} i kapetan Mitrovi} (u civilu).

Na po~etku sastanka, Kogard je pro~itao ovla{}enu
izjavu: Mihailovi}eva ponuda se odbija zbog nepoverewa
prema wemu; on se stavio na stranu onih koji su `eleli da
Nemce proteraju iz zemqe, sklopiv{i ve} krajem septembra ~vrst borbeni savez sa komunistima; Mihailovi}evo
progla{avawe za saveznika nema~kog Vermahta nikako se
ne mo`e prihvatiti kao stvarno uverewe, jer se wegov polo`aj pogor{ava iz dana u dan, a kao general{tabni oficir, smatra nema~ka komanda, ispravno ocewuje polo`aj i
zna da }e zima i nastavak nema~kih borbenih operacija naneti poraz wegovim borbenim grupama. Vermaht ne `eli
saveznike koji mu se privremeno prikqu~uju iz razloga
oportuniteta, jer se stav samog Mihailovi}a i wegovih
boraca ne mo`e tako brzo promeniti, kao {to je to potrebno. Da je ponuda do{la iz stvarnog uverewa, naglasio
je Kogard, to bi se moralo osetiti u vo|ewu borbi u posledwe vreme. Ali, Mihailovi} je dopustio da Kraqevo
bude napadnuto tenkovima 1. novembra. Osim toga, imao je
vi{e prilika da se prikqu~i elementima reda u interesu
srpskog naroda, ali ih nije iskoristio. U odnosu na wegovu nameru da po{tedi srpsku krv i imovinu, Kogard je istakao da je ovla{}en da ozna~i jedini put: obustavqawe
borbe i bezuslovna predaja. Zahtevao je predaju celokupnog oru`ja, municije i opreme, osloba|awe nema~kih zarobqenika. Na kraju je rekao: Ne bi ni sa nema~kog ni sa
srpskog stanovi{ta bilo odr`ivo da Va{e borbene grupe u pogodnom trenutku ponovo po~nu sa ilegalnom borbom. A to je izgleda i namera Va{ih pretpostavqenih,
onih koji vuku konce iz Londona.
U svom odgovoru Mihailovi} je prvo istakao da nije
predstavnik ni Londona ni bilo koje druge zemqe: Srpski narod voli slobodu. Bez obzira na to {to je slobodu
izgubio, on se nada da }e je ponovo ste}i. Nedi}eva vlada
je potpuno otvoreno istupila i stavila se na stranu
okupatora i to je bila wena gre{ka. Nije moja namera

315

bila da ratujem protiv okupatora, jer kao general{tabni oficir poznajem snagu obeju strana. Nisam komunista,
niti radim za wih. Ali, ja sam poku{ao da ubla`im i
spre~im wihov teror. Komunisti se ne brinu za narod.
Wih vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Jankovi},
Jevrejin Lindemajer, Ma|ar Borota, dva muslimana ~ija
mi imena nisu poznata, pripadnik usta{a major Bogani}.
To je sve {to znam o komunisti~kom vo|stvu. Oni ho}e
da pogine {to vi{e Srba, kako bi docnije imali uspeha.
Moja jedina namera je da spre~im teror koji je isto toliko u`asan kao i nema~ki. Narod je trenutno izlo`en dvema teroristi~kim akcijama, a nevin je. Kao vojnik ne
stidim se {to sam nacionalista. U tom svojstvu `elim
jedino da slu`im narodu. Pri tome nisam se stavio na
stranu onih koji `ele da isteraju Nemce. Ali, ne}u da dozvolim, uzimaju}i u obzir slabe nema~ke snage koje su u zemqi, da Srbija postane komunisti~ka. Na{a du`nost
kao vojnika je da se ne predamo dogod mo`emo izdr`ati.
Stoga nam se ne mo`e prebaciti za{to se ne predajemo.
Mihailovi} je istakao da komunisti prisilno mobili{u qude, a wegova zamisao bila je da narod za{titi od
komunizma. On ne mo`e da sara|uje ni sa Pe}ancem: Ne
znam da li }ete Vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali
pomislite, mo`e li ~ovek otvoreno da stupi na stranu
okupatora, a `eli otvoreno da se bori protiv onih koji
su preuzeli primamqivo ime boraca za slobodu. Tra`io
je oru`je i municiju (jednu ograni~enu koli~inu) kako bi
se suprotstavio partizanima koji su imali fabriku oru`ja u U`icu, ali nije Nemcima ponudio zajedni~ku borbu.
Kogard je na kraju samo podsetio jugoslovenskog pukovnika da su prava okupatora ta~no utvr|ena me|unarodnim
normama, pa je borba koju je on organizovao bila ilegalna.
Naglasio je i da Vermaht nije po~eo sa prolivawem krvi:
To je samo po sebi proizi{lo iz ilegalnog vo|ewa borbi.
Pri tom, mi smo imali dva neprijateqa: pukovnika Mihailovi}a i komunizam. Wihov teror izazvao je mere odmazde.
Kogard je imao samo jedan nalog od svoje Vrhovne komande:

316

Da pukovnika Mihailovi}a pitam da li on bezuslovno kapitulira ili ne? Po{to je i Mihailovi} ostao dosledan, nema~ki oficir je konstatovao da su daqi razgovori suvi{ni.22
Po povratku sa pregovora, Aleksandar i sam Mihailovi} bili su, kako se se}a Mi{i}eva supruga, u ~udnom
raspolo`ewu: Prebacivali su jedan drugome {to su uop{te i{li na taj sastanak. Govorili su kako su i Nedi} i
oni bili prevareni od Nemaca i posle su u razgovoru terali {egu s Nemcima, ismevaju}i ih kako malo poznaju
srpski narod i wegovu ponositost.23
Ubrzo posle neuspe{nih pregovora, usledila je odsudna nema~ka ofanziva. Naredba za kona~no uni{tewe
ustanka u Srbiji izdata je 18. novembra, kada su utihnule
posledwe partizansko-~etni~ke borbe. Udar je trebalo da
izvedu 342. divizija iz predela Vaqeva i 113. divizija iz
oblasti Kragujevca i Kraqeva: Gde god da se pojave komunisti~ke bande treba ih uni{titi. Sve ~etni~ke formacije Dra`e Mihailovi}a razoru`ati i zarobiti.24 Ciqevi operacija bili su: 1) da se komunizam u Srbiji tako
razbije kako bi se spre~ilo wegovo eventualno ponovno
razbuktavawe pod povoqnim uslovima; 2) da se uni{te
srpski {ovinisti~ki krugovi koji odbijaju ~vrstu politi~ku i privrednu saradwu sa Rajhom. Nemilosrdno je
trebalo streqati sve ustanike, ~ak i one koji se predaju,
kao i pregovara~e koji budu dolazili iz podru~ja u kojima se ili vode ili predstoje borbe. U obzir je dolazila
samo bezuslovna kapitulacija: predaja oru`ja i odvo|ewe
u sabirne logore.25
22
Zbornik dokumenata i podataka o Narodno-oslobodila~kom ratu naroda
Jugoslavije, Beograd 1981, XIV-1, 871878.
Kako pi{e Dimitrije \or|evi}, na osnovu pro~itanog rukopisa
memoara Dragi{e Vasi}a Istorija Ravne Gore, Mihailovi} je na sastanak sa Nemcima oti{ao da bi spre~io nema~ko-usta{ku kaznenu ekspediciju. Nosio je bombu u xepu, o~ekuju}i svoje hap{ewe. Zbog toga je
i sva ovla{}ewa za rukovo|ewe pokretom prethodno preneo na Vasi}a
(O`iqci
i opomene, Beograd 1995, I, 269).
23
Se}awe Milene Mi{i}.
24
Zbornik NOR-a, Beograd, 1979, XII-1, 651656.
25
Isto, 616618.

317

Naredbu za uni{tewe ravnogorskog {taba, pod nazivom Poduhvat Mihailovi}, 342. divizija primila je 3. decembra u 6 ~asova posle podne. [iri prostor oko Ravne Gore (oko 120 kvadratnih kilometara) trebalo je zaokru`iti
i uni{titi.26 Mihailovi} je o tome obave{ten iz vladinih
krugova. Prema iskazu Pavla Me{kovi}a, Mihailovi} je 5.
decembra, (po prijemu informacije o mogu}em nema~kom
napadu), izdao posledwa uputstva i nare|ewa i oti{ao za
Struganik, kod Mi{i}a. Jak{a \elevi} ne navodi izvor
informacije: Sva va`nija dokumenta smo zakopali, radio-stanica je demontirana, spremili smo se da ponesemo
samo najpotrebnije.27 Poduhvat Mihailovi}" po~eo je 6.
decembra, pravcima: 1) VaqevoDivciMionicaStruganikRavna Gora; 2) VaqevoKlinciRajkovi}Ravna Gora;
3) ^a~akGorwa GorevnicaDru`eti}iTeo~inBraji}i
Ravna Gora; 4) KragujevacGorwi MilanovacTakovoGorwi BawaniRavna Gora.28
Nemci su koristili iskqu~ivo sopstvene jedinice,
zbog nepoverewa u Nedi}ev vojni aparat.29 [tab 342. divizije o tome je kratko zapisao: Diviziji je javqeno da je glavni Mihailovi}ev stan u Struganiku."30 Prema naknadnom
26

Zbornik NOR-a, XII-1, 733.

Jak{a \elevi}, Prvi Dra`in a|utant, Vindzor 1993, 96.
S. @ivanovi}, Mihailovi} i wegovo delo, III, 161.
29
Komandant Pe}an~evog Kolubarskog ~etni~kog odreda, ali u
strukturi Mi{i}eve komande, Bogdan Brajovi}, u pismu od 7. juna 1942.
izme|u ostalog navodi: Dolazak nema~kih trupa u Mionicu, sa~ekao je
li~no major g. Mi{i} i g. Ivan Fregl, sa wima se sporazumeli pa ~ak i
slikali. I istog dana Aca Mi{i}, naredio mi je te sam sa odredom do{ao u Mionicu i tu dobio sa ostalim oficirima zadatke za rad koje
sam ta~no izvr{avao. Prvi susret izme|u Mi{i}a, Fregla i Nemaca
davao je nam nade da }e nas ostaviti na miru ali smo se tu prevarili
svi. Nemci su scenirali Mionicu i ja sam poku{ao da odred izvu~em u
pravcu D. Toplice i pod komandom poru~nika Mati}a uputio prvi deo
odreda ali ve} u Vrtiglavi nai{li smo na streqa~ke nema~ke strojeve.
Nije se imalo kud, vratili smo se u Mionicu. Tu su Nemci pregledali
svima isprave i oterali mi za Vaqevo trideset i tri moja ~etnika
sa oru`jem. (AVII, ^A, 185-5). Na svom su|ewu |eneral Mihailovi}
je odbio istinitost ovog iskaza, kao Brajovi}ev poku{aj da sa sebe spere odgovornost za izdaju. (Ne ose}am se krivim, 285).
30
Zbornik NOR-a, XII-1, 735 (AVII, Nema~ka arhiva, 2A-12).
27
28

318

se}awu Milene Mi{i}, polo`aj Aleksandra i Mihailovi}a Nemcima je otkrio upravo Bogdan Brajevi}. Mihailovi} je u Struganik do{ao 5. decembra, u sedam sati uve~e: Bio je raspolo`en ali ipak izgleda kao da je ne{to
predose}ao ili slutio, jer je posle ve~ere predlo`io meni
i jednom svome poverqivom oficiru da si|emo u ba{tu i
da neke dokumente zakopamo u zemqu.31
Rano ujutru, jedinice 342. divizije nadiru sa ~etiri
strane. Prvi udar izveden je na ku}u Aleksandra Mi{i}a
u Struganiku, po{to je obave{tajna slu`ba prikupila podatke o Mihailovi}evom kretawu.32 Prema se}awu Milene
Mi{i}, 6. decembra, rano ujutru, do{ao je sav usplahiren, Vlajko Diki} i upla{en, kazao nam je: - Be`ite, spasavajte se, stigla je grdna nema~ka vojska sa topovima i
tenkovima i razvila se u du`inu od oko 8 kilometara, na
svakih 5 metara po jedan vojnik, da bi opkolili Struganik! Dra`a je odmah pozvao telefonom Ravnu Goru i pukovnik Dragoslav Pavlovi} ga je izvestio da je u Braji}e
stigla kompletna divizija nema~ke vojske. Dra`a je tada
izdao, na francuskom jeziku, nare|ewe i direktivu Dragoslavu gde da se povuku sa Ravne Gore. Moj mu` naredio je
vojsci da svi si|u dole, na reku Ribnicu, da se tu svi koncentri{u, pa onda da se svi kroz klisuru povuku. Tek je moj
mu` izdao ovo nare|ewe, a iz na{e ku}e izlaze on, Dra`a i
drugi oficiri, a nema~ka vojska ve} je bila na steni, iznad
na{e ku}e i rafali su leteli iznad wihovih glava. Na{u
31

Se}awe Milene Mi{i}.

Sam Bogdan Brajovi} je o tim doga|ajima izve{tavao: 6 ili 7.
decembra 1941. obave{ten sam u posledwem momentu da veliki kontigenti nema~kih trupa nastupaju sa svih strana streqa~kim strojevima i sa motorizacijom. Sa Struganikom i Ravnom Gorom nismo imali telefonske veze iz varo{i Mionice. Zahvaquju}i mijoni~kim {pijunima i tu`iocima hitno sam poslao do ku}e gde je bio telefon van
varo{i, mog ~etovo|u narednika @ivorada Terzi}a te je ovaj javio
Komandantu Aci Mi{i}u o nastupawu Nemaca, a mi vi{e nismo imali kuda ve} smo ostali da sa~ekamo sudbinu pa {ta bude. (AVII, ^A,
185-5).
32
Ivan Avakumovi}, Mihailovi} prema nema~kim dokumentima, London
1969, 30.

319

ku}u opkolilo je jedno 40 do 50 vojnika i tra`ili su Dra`u Mihailovi}a i Aleksandra Mi{i}a. Pitali su me gde
su oti{li, a ja sam im odgovorila da su oti{li u {umu.
Na wihovo pitawe u kom su pravcu oti{li, ja sam im pokazala kontra pravac od onoga ka kome su po{li. Ja sam
bila spremna na sve, po{to sam znala rad moga mu`a i
Dra`e uperen protiv Nemaca a koji se rodio, za~eo u na{oj ku}i i potekao iz we.33
Prema iskazu Pavla Me{kovi}a, u samu zoru Nemci
se pojavquju u kafani, neposredno uz Mi{i}evu ku}u. Zarobqavaju pratwu, a zatim u razvijenom stroju po~iwu
da se spu{taju liticom u pravcu Mi{i}eve ku}e. Niko u
ku}i i ne sluti o bliskoj opasnosti. Podnarednik \ura
(Stankovi}) koji je iza{ao u dvori{te da vidi {to se kamewe ru{i liticom, uleteo je i viknuo: Nemci! ^i~a sa
rancem iska~e kroz prozor. Imao je samo toliko vremena
da vikne ostalima u ku}i: Za mnom! Majori Mi{i}, Ivo
Fregl34 i Zaharije Ostoji} tako|e ska~u kroz prozor.
\ura izlazi na zadwa vrata i hvata jedan proplanak. Do
proplanka nije ni stigao: jedan rafal obara ovog mladog junaka iz Bosne. Aca Mi{i}, te{ki reumati~ar i sr~ani bolesnik, nije mogao da tr~i. Nije pomoglo hrabrewe i prekliwawe ^i~ino da nastavi. Posle nekoliko stotina
33
Isto. Prvu poruku od Mihailovi}a Milena Mi{i} je dobila 10.
decembra gde mi javqa da je ostao `iv, pita za sudbinu moga mu`a,
moje svekrve, moju i ostalih seqaka i pita {ta je sa na{om ku}om uop{te (Se}awe Milene Mi{i}).
34
Ivan Fregl je bio Slovenac, ro|en 1903. godine u selu Fram,
kod Maribora. Otac mu je umro veoma rano, pa je na velikom seoskom
imawu ostao sam sa majkom. Gimnaziju je zavr{io u Mariboru, a Vi{u
poqoprivrednu {kolu u Gracu. Vojsku u Kraqevini SHS slu`io je u |a~kom bataqonu u Vaqevu. Zavr{io je Vojnu akademiju i postao je aktivni
oficir vojske Kraqevine Jugoslavije; 1940. godine proizveden je u ~in
general{tabnog majora. Posle Aprilskog rata, u Qubqani, zajedno sa
majorom Karlom Novakom, radi na stvarawu pokreta otpora. Tokom leta 1941. godine, posle jednog dolaska u Beograd, odlazi na Ravnu Goru, gde
osniva oficirsku {kolu, na kojoj predaje strategiju ratovawa. Tokom
jeseni 1941. godine, bio je na~elnik {taba teritorije kojom je komandovao Aleksandar Mi{i}.

320

metara, Mi{i} posustaje i vi~e: Dra`o, ja ne mogu daqe!

Ja moram da padnem u ruke neprijatequ! Major Fregl, iako
najmla|i i najzdraviji, dolazi pred ^i~u i moli ga da ostane sa svojim komandantom. ^i~a se bratski qubi sa obojicom, pa odlazi niz potok sa ostalima. Nekoliko minuta
docnije, prva grupa Nemaca iz potere, nailazi na Mi{i}a i
Fregla. Videv{i ih obojicu u oficirskoj uniformi, pitaju
nije li jedan od wih Dra`a Mihailovi}. Mi{i} istupa, pokazuje na svoje grudi i ka`e odlu~no: Ja sam Dra`a Mihailovi}.35

Ivan Fregl

Nikola Kordi} se se}a ovog doga|aja ovako: Mi koji

smo bili u izvidnici, odmakli smo mo`da nekih 80 metara, kad pred nas dotr~a sav zadihan poru~nik Toma Mi{i}. Prvo mu je bilo da upita: Gde je ^i~a? Kad smo mu
kazali da je tu, on se uhvati za glavu i re~e: Pa {ta }emo
35

Kwiga o Dra`i, I, 196197.

321

sad? Nemci su ispred nas na 50 metara! Mi smo ga poslali

da izvesti ^i~u, a mi }emo sa~ekati nare|ewe. Toma je jedva bio uspeo da stigne do ^i~e i ka`e kakva je situacija,
kad sa desne strane zagrokta{e ma{inke i za~u{e se uzvici: Halt! Nemci behu primetili `andarmerijskog podnarednika \uru Vujinovi}a, ina~e komandira pratwe Ace
Mi{i}a koji be{e po{ao na desnu stranu u izvidnicu. U
tom trenutku Dra`a je sko~io u jednu jarugu, a za wim i
major Ostoji}. Na sebe su navukli ne{to grawa da bi se
maskirali. Majori Mi{i} i Fregl, sa nekoliko pratilaca, kao i Mi{i}ev brat Voja, nisu se hteli sklawati.
Po{to je Aca govorio nema~ki, on je namerno hteo da se
preda, kako bi se Nemci zadovoqili. Kad su se Nemci sru~ili na wih, odmah su po~eli da pitaju ko je od wih Mihailovi}, jer su obojica bili markantni, sa {iwelima vi{ih oficira, ~iji su reveri bili crveni. Aca ih je ube|ivao da je Dra`a na Rudniku, u borbi protiv partizana, a
oni su klimali glavama i naredili pokret u pravcu Ba}inca. Acin brat Voja imao je kod sebe neku objavu vojvode
Bra(j)ovi}a iz Mionice, to ga je spaslo. Nemci su ga pustili istog dana.36
[tab 342. divizije o tome izve{tava bez pojedinosti: Posle kra}e borbe, zarobqen je major Aleksandar Mi{i}, a Mihailovi} je pobegao.37 Na Ravnoj Gori borbena
grupa [traus iz ove divizije nai{la je na pravi glavni
stan Dra`e Mihailovi}a koji se sastojao od 10 skloni{ta, snabdevenih mnogobrojnim telefonskim ure|ajima.
Logor je bio prazan. Sve spaqeno 8. decembra. Poduhvat
Mihailovi} ovim je zavr{en bez naro~itog otpora zate~enih Mihailovi}evih qudi.38
Pretpostavqeno prisustvo jakih snaga u prostoru napada nije se potvrdilo, ali ipak nije uspelo uni{tewe ove
grupe koja u ovom vremenu ima jo{ mnogobrojne pristalice
36

N. Kordi}, Kroz rat sa Dra`om, 5152.

Zbornik NOR-a, XII-1, 735.
38
AVII, Nema~ka arhiva, 2A-12.
37

322

u nacionalnom srpskom seoskom stanovni{tvu. Hvatawem Mi{i}evog {taba i udarom usred samog centra, nanet je Mihailovi}evom pokretu te`ak udarac, bez obzira {to je wegov rukovodilac uspeo da se spase. Radi wegovog hvatawa, izgleda preporu~qivo raspisivawe ucene na
wegovu glavu i javno saop{tewe proteklih doga|aja.39
Milena Mi{i} je, odmah po saznawu da je wen mu`
uhap{en, oti{la u Vaqevo i poku{ala da mu pomogne:
Kako sam stigla u Vaqevo, odmah sam zatra`ila dozvolu
od nema~kih vlasti da posetim svoga mu`a u zatvoru i dobila sam je. Moj mu` se mnogo obradovao mome dolasku i
odmah mi je kazao da mu spremim wegov ranac, po{to }e,
verovatno, i}i u zarobqeni{tvo. On je bio u istoj sobi
sa majorom Freglom, sa kojim je zajedno vodio svoju posledwu borbu i ja sam razgovarala i sa jednim i sa drugim. Tom prilikom saznala sam na koji na~in su bili zarobqeni: Znaj da sam se ja `rtvovao za Dra`u da bih ga
spasao. Nisam bio egoista i nisam hteo da mislim na sebe kada je u pitawu op{ta stvar. U trenutku kada sam
video da smo opkoqeni i da }emo biti zarobqeni, ja sam
Dra`i kazao da be`i a ja sam privukao na sebe svu pa`wu
Nemaca, rekav{i im: [ta ho}ete, ja sam Dra`a Mihailovi}! U toj zabuni mogao je Dra`a da se izgubi.40
Posle zarobqavawa, Mi{i} i Fregl su odvedeni u
Vaqevo. Prema se}awu Milice Fregl, Ivanove supruge,
na prvom su|ewu 15. decembra, obojica su osu|eni na zarobqeni{tvo: Ali, na nesre}u, istog dana od Gestapoa iz
39
Zbornik NOR-a, XII-1, 741742. Mihailovi} je veoma brzo, ve} 8.
decembra, ucewen na 200.000 dinara. Ucena je objavqena u Novom vremenu 9. decembra: Srbi! Vo|a odmetnika i buntovnik Dragoqub Mihailovi}, koji na svojoj savesti nosi krv vi{e hiqada Srba i koji je vlastitoj zemqi naneo beskrajnu bedu i nevoqu, posle uni{tewa wegove
bande nalazi se u bekstvu, po svoj prilici u pravcu Bosne. Zbog nepredavawa oru`ja i mobilizacije ilegalne vojske, zbog wegovog zlo~ina~kog
udru`ivawa sa komunistima i zbog podizawa oru`anog ustanka protiv nema~kih okupatorskih snaga, on je svoj `ivot proigrao. Zbog
toga je ucewen na 200.000 dinara.
40
Isto.

323

Qubqane dobili su pismo da je moj suprug organizator

tamo{weg pokreta otpora i zahtevali da bude streqan.
I sin mar{ala Po}oreka, tako|e je poslao zahtev da se
sin vojvode Mi{i}a streqa. Sutradan, 16. decembra, ponovo su izvedeni pred sud i osu|eni na smrt.41
Te doga|aje opisuje i Aleksandrova supruga: Kad sam
do{la u diviziju, vidim u hodniku majora Fregla kako bled
{eta. Kad me je primetio, rekao mi je da su on i Aleksandar pred nema~kim ratnim sudom i da mog Aleksandra sad
ispituju. Nije potrajalo dugo, moj Aleksandar je iza{ao,
a majora Fregla su uveli na saslu{awe. Kad me je moj mu`
primetio, on mi je gestovima pokazao da }e biti osu|en
na smrt. Videv{i me uplakanu, on mi je pri{ao i po~eo da
me te{i, a ja sam mu odgovorila: Pa ne}e te vaqda na
smrt osuditi, ti nisi zlikovac! Jedan nema~ki oficir
primetiv{i na{ razgovor, naredio mi je da napustim
hodnik sudske zgrade i ja sam morala da se uklonim. U posledwem trenutku moj mu` mi je doviknuo: Budi hrabra i
nosi sudbinu koja nam je dodeqena. Ja volim svoju zemqu i
gotov sam za wu i wenu slobodu svoj `ivot da dam.42
Kao deo nema~ke odmazde, 11. decembra spaqena je ku}a vojvode Mi{i}a.43 I sama Milena Mi{i} bila je saslu{avana i ispitivana od nema~kih vlasti 16. decembra
1941. godine. Sutradan joj je ipak dozvoqeno da posledwi
put vidi svoga supruga: Meni je bilo vrlo te{ko da pristanem na ovo posledwe vi|ewe sa mojim mu`em i kolebala sam se da li da po|em. Najzad mi je pri{ao jedan lekar i
kazao mi da treba da ispunim tu posledwu `equ svoga mu`a, da se ne bih jednog dana pokajala ako to ne u~inim. Kad
sam pristala, lekar me je pregledao da ne nosim kakav
otrov svome mu`u. Kad sam prolazila hodnikom, videla
sam 4 mitraqeske pu{ke i vojnike pored wih. Znala sam
odmah da }e te mitraqeske pu{ke i ti vojnici oduzeti
41
Bogosav Marjanovi}, @ivot i smrt majora Fregla, Politika, 20. oktobar 1991, 16.
42
Se}awe Milene Mi{i}.
43
S. @ivanovi}, Mihailovi} i wegovo delo, III, 165.

324

`ivot mome dragom Aleksandru. Nije potrajalo dugo. Dva

oficira doveli su mog Aleksandra, da se posledwi put vidimo. Iznenadila sam se kako je bio hladan, dostojanstven
i hrabar, kao da ne ide u smrt ve} na jedan obi~an put. Posavetovao me je da juna~ki podnesem wegovu smrt i da se
sna|em sama u `ivotu. Kraj sve hrabrosti, videlo se na licu moga mu`a da je pre`iveo te{ke ~asove. Pred sam rastanak, predao mi je pisma koja mi je pisao da se sa mnom oprosti pre smrti i 8. 000 dinara koliko je imao pri sebi.44
U jednom od pisama svojoj supruzi, Aleksandar Mi{i}
je isticao: Vladao sam sobom kad mi je izre~ena smrtna
presuda. Umirem za Otaxbinu kojoj do sada nisam imao ni{ta da zamerim. Kao ~astan ~ovek, oficir i ratnik na
svom mestu, rado `rtvujem svoj `ivot. Ne okrivqujem
nikoga. Osu|en sam na smrt i sve je svr{eno. Milost nisam molio ve} samo da vidim Milenu. Za ni~iju smrt nisam kriv. Svoj `ivot `rtvujem Bo`joj pravednosti. Molim sve i prijateqe i neprijateqe da mi oproste. Nisam
hteo da budem kukavica i to pla}am `ivotom. ^ekam
smrt. Stavite me u grob moga oca.45
U opro{tajnom pismu majci, Aleksandar je pisao: Ne
mogu da umrem a da te jo{ jedan put ne poqubim u mislima.
U`asno mi je `ao {to }e{ ti stara i nemo}na da pati{
zbog mene. Ako me voli{ nemoj da pati{, nemoj da me `ali{. Zna{ Mamice da je lako umreti. Ja vas i tebe `alim
{to }e vama biti te{ko, a meni ne. Ti zna{ da sam ja hrabar, a hrabrima nije ni malo te{ko umreti. Slatka moja
mamice, zna{ kako smo se na brzinu oprostili. @ao mi je
{to te vi{e nisam mogao da izqubim. Ko se tome nadao da
}e to biti posledwi opro{taj na{. Ka`i mojoj bra}i i
sestrama neka se ~uvaju, drug drugu, i u slozi `ive, jer
ionako ovaj `ivot nije ni{ta. Ako me prenesete kod tate u grobnicu, znam da }e An|elija biti moj najrevnosniji
posetilac. Prve qubi~ice }e mi Milena donositi, a An|a
44
45

Se}awe Milene Mi{i}.

Navedeno prema: V. Savi}, Sinovi vojvode Mi{i}a, 127128.

325

neka mi donese ru`e. Poqubi An|eliju. Olga neka bude pametna i neka se izvini Mileni pa }u je voleti. Ela je kao
Ela, ima r|avo srce. Voja neka bude vaqan gra|anin. On
zna da sam u~inio sve da ga spasem. Neka pozdravi Bubu i
decu. Radovana mnogo pozdravi i reci mu neka popije po neku ~a{u za pokoj du{i wegovog brata. Duda neka u~i lepo
i neka bude pametna. Reci svima na{im neka kura`no i
slo`no guraju napred kroz `ivot i neka budu dostojni
potomci vojvode Mi{i}a i tebe koja si bila junak `ena.
Slatka moja dobra Mamice. Molim te ~uvajte Milenu,
nemojte da je vre|ate, jer ona je u najte`em polo`aju. Ti
to zna{. Treba je pomo}i da stane na noge bez mene. Vreme
brzo prolazi i pribli`ava se kraj, a ja bih tako `eleo da
sam vi{e sa vama, da mogu da mislim na tebe i ostale.
Zbogom slatka Mamice. Poqubi sve na{e. Vide}emo se
kod na{eg dobrog tate. Pravo je da ja kao ratnik odem
prvi ka wemu, gde }emo vas polako sve do~ekati.46
Pred streqawe, Nemci su ih pitali za posledwu `equ.
Aleksandar Mi{i} je zatra`io da im ne ve`u o~i i da im ne
pucaju u glavu. Ivan je rekao: Posledwa `eqa mi je da neprijateqima svog naroda, varvarima Nemcima, sam komandujem
paqbom svog streqawa i da nam se dozvoli da u smrt odemo
ra{niranih cipela. Ovo posledwe za~udilo je Nemce, ali su
im i to dozvolili. Kad je Fregl zaustio da uzvikne: Pali!
Mi{i} je skinuo cokule i zavitlao ih prema Nemcima: Hteli su da umru kao da su poginuli u borbi sa neprijateqem.47
Navodno je streqawu prisustvovao Milorad Jevti}.
U pismu Veliboru Savi}u od 21. avgusta 1990. godine isticao je: Ja sam `ivi svedok koji je gledao streqawe Ace
Mi{i}a i majora Fregla zajedno. To je bilo u decembru
1941. godine, u dvori{tu vaqevskog zatvora. Streqawe
je bilo izvr{eno u 6 sati ujutru, uza zid koji je odvajao
dvori{te na{e gimnazije i dvori{te zatvora.48
*
46
47
48

326

Isto, 129.
B. Marjanovi}, @ivot i smrt majora Fregla, 16.
V. Savi}, Sinovi vojvode Mi{i}a, 131.

327

Vaqevski zatvor u ~ijem dvori{tu su streqani Aleksandar Mi{i} i Ivan Fregl, 1941. godine

O zarobqavawu Mi{i}a i Fregla, Mihailovi} je 7.

januara 1942. godine obavestio Jugoslovensku vladu: Opkoqeni i zarobqeni 6. decembra u okolini Mionice major
Aleksandar Mi{i}, sin vojvode Mi{i}a i wegov na~elnik
{taba major Ivan Fregl. Obojica osu|eni na smrt i streqani 17. decembra. Molim da se major Mi{i} odlikuje
Kara|or|evom zvezdom 3. reda sa ma~evima, kao jedan od prvih saradnika i major Fregl istim ordenom 4. reda. Za
ovaj slu~aj kao narodni izdajnici da se javno o`igo{u Jovan [kava, samozvani vojvoda kolubarski, Ne{ovan Papi}
iz Mionice i Bogdan Brajevi} - svi saradnici izdajnika
Koste Pe}anca, kao i da se li{e svih vojni~kih zvawa.49
Posle sedam dana, 14. januara 1942. godine, kraq Petar Drugi, na Mihailovi}ev predlog, odlikovao je hrabre
majore, Mi{i}a i Fregla, ordenom Kara|or|eve zvezde sa
ma~evima ~etvrtog reda.
Majka Lujza je 21. juna 1943. godine pre{la u pravoslavnu veru i dobila ime Magdalina. Streqawem sina
Aleksandra istekla je iz wenih vena polovina nema~ke
krvi, kako je govorila.50
Uhva}en u nema~koj akciji Vojislav Mi{i} je, u toku pokreta zarobqenika, u selu Gorwi Lajkovac pobegao
iz improvizovanog zatvora. Potom se skrivao u Struganiku, a kada se stawe na terenu smirilo i ofanziva prestala
vratio se u Beograd. Ubrzo pada u ruke specijalnoj policiji koja ga predaje u logor na Bawici, u grupu zato~enika
iz koje su regrutovani taoci za streqawe. Majka Lujza molila je okupatorske vlasti da joj makar ovog sina po{tede.
Tako se i desilo: Vojislav Mi{i} pu{ten je iz zatvora i
49
AVII, Emigrantska vlada, 3022/32. Komandant Kolubarskog ~etni~kog odreda, Bogdan Brajovi}, uputio je 7. juna 1942. pismo
|eneralu Mihailovi}u kao protest {to je pro~itan na spisku Z. U
pismu jednom prijatequ u Vaqevu naveo je: Zna{ li bolan da major
Mi{i} i Fregl ne bi bili streqani da nije bilo Ne{ovana i wegovih
{pijunskih intriga zajedno sa streqanim Vojislavom Petrovi}em, a
danas ja i ti se osu|ujemo na smrt i to kao izdajnici. SRAM DA IH
BUDE. (AVII ^A, 615-4).
50
V. Savi}, Sinovi vojvode Mi{i}a, 136.

328

dolazak partizana oktobra 1944. godine sa~ekao je na slobodi, pa se ponovo uvrstio u wihove redove, gde je do~ekao
kraj rata.
U aprilu 1946. on je dao iskaz javnom tu`iocu NR Srbije u vezi sa hap{ewem Dra`e Mihailovi}a i wegovom
odgovorno{}u, u pogledu saradwe sa okupatorom u 1941.
godini, o svojim saznawima za slu~aj predaje zarobqenih
partizana Nemcima, posle ~ega su oni streqani u Vaqevu.
Vojislav Mi{i} je tom prilikom prihvatio da svoje li~ne do`ivqaje iznese i na sudu.
Mihailovi} i najmla|i sin vojvode Mi{i}a suo~eni
su 26. juna 1946. na sedamnaestom danu su|ewa generalu. Po{to je posvedo~io o svom ratnom pute{estviju u jesen 1941.
pomenuv{i i odvo|ewe partizanskih zarobqenika, glavni
razgovor vo|en je o tome kako su ga wegov brat i |eneral
izvukli na prevaru iz partizana i potom dr`ali u zarobqeni{tvu. Na wegov iskaz Mihailovi} nije imao nikakav komentar, niti pitawa. Tako se u sasvim drugim okolnostima zavr{io wihov drugi susret.51

51

Ne ose}am se krivim, 574575.

329

Spomenik vojvodi Mi{i}u u Mionici

330